Izvestaj o radu Inspekcije rada RS

Република Србија

МИНИСТАРСТВО РАДА И СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ

Инспекторат за рад

ИЗВЕШТАЈ О РАДУИнспектората за рад

за 2011. годину

Београд, април 2012. године

С А Д Р Ж А Ј:

1. У в о д...........................................................................................................................41.1. Надлежност инспекције рада...................................................................................41.2. Стратешки циљеви...................................................................................................41.3. И з в е ш т а ј.............................................................................................................51.4. Организациона структура Инспектората за рад....................................................51.5. Квалификациона структура државних службеникау радном односу на неодређено време у Инспекторату за рад..................................51.6. Органиграм Инспектората за рад............................................................................62. Општи показатељи рада инспекције радау области радних односа у 2011. години.......................................................................92.1. Инспекцијски надзори по службеној дужности....................................................92.1.1. Потпуни и делимични инспекцијски надзори..................................................102.1.2. К а м п а њ е..........................................................................................................132.1.3. Инспекцијски надзори по захтеву странке........................................................132.1.4. Захтеви којима су странке тражиле предузимање мера у циљу остваривања права код послодаваца...............................................................132.1.5. Одлагање од извршења решења отказа уговора о раду....................................................................................................142.1.6. Поступак извршења решења инспеткора рада по члану 271. Закона о раду .........................................................................................172.1.7. Контролни надзори..............................................................................................172.1.8. Ш т р а ј к..............................................................................................................172.1.9. Рад по представкама............................................................................................19А) Захтеви Агенције за приватизацију........................................................................19Б) Захтеви заштитника грађана Републике Србије и Републичког повереника за пружање информација од јавног значаја..................202.1.10. Прекршајни поступак........................................................................................202.1.11. Анализа начина решавања првостепених органа за вођење прекршајног поступка по поднетим захтевима за покретање прекршајног поступка у 2011. години...............................21

......................................................................................................................22

2.2. Предузете мере у вршењу надзора у области радних односа у одељењима, одсецима и групи инспекције рада по управним окрузима и Граду Београду.......................................222.2.1. Приказ активности Одељења за другостепени управни поступак у области радних односа и безбедности и здравља на раду......................................292.2.2 Предузете мере у Одељењу за другостепени управни поступак у области радних односа и безбедности и здравља на раду.................................................................................302.2.3. Фактички рад - рад „на црно“.............................................................................302.3. Радно-правни институти у складу са Законом о раду и Међународним конвенцијама (81. и 129. МОР-а)...................................................352.3.1. Уређивање права, обавеза и одговорности по основу рада....................................................................................352.3.2. Заснивање радног односа....................................................................................372.3.3. Облици дискриминације.....................................................................................402.3.4. Распоред радног времена....................................................................................41

1

2.3.5. Одмори и одсуства...............................................................................................432.3.6. Заштита запослених.............................................................................................442.3.7. Надзор над применом закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом.......................................................................462.3.8. Забрана дечјег рада.............................................................................................47 2.3.9. Зарада, накнаде зарада и друга примања...........................................................482.3.10. Престанак радног односа..................................................................................532.4. Контрола примене Законао заштити становништва од изложености дуванском диму......................................582.5. Контрола примене Закона о спречавањузлостављања на раду.....................................................................................................592.6. Контрола примене Закона о равноправности полова..............................................................................................622.7. Примена Закона о волонтирању............................................................................633. Општи показатељи рада инспекције рада у области безбедности и здравља на раду у 2011. години.........................................633.1. Примена института Закона о безбедности и здрављу на раду...........................643.1.1. Нормативно уређење у области безбедности и здравља на раду....................643.1.2. Акт о процени ризика (квалитет, налагање измена)........................................653.1.3. Организовање послова за безбедност и здравље на раду................................673.1.4. Оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад..................................................................................................693.1.5. Радна места са повећаним ризиком...................................................................703.1.6. Коришћење средстава и опремеза личну заштиту на раду..............................................................................................723.1.7. Коришћење опреме за рад и испитивање услова радне околине....................733.2. Повреде на раду......................................................................................................743.2.1. Анализа смртних повреда на раду, које су се догодиле током 2011. године.763.2.2. Анализа смртних повреда на раду, тешких повреда на раду са смртним исходом и тешких повреда на раду, према делатности, узроку, извору повређивања, старосним групама, степену стручне спреме, радно-правном статусу страдалог, делу тела, полу, данима у недељи, сменама у којима су задобили повреду .........................................................................................................................773.2.3. Колективне и лаке повреде на раду у 2011. години - по делатностима.........893.2.4. Упоредни приказ броја извршених инспекцијских надзорау случају смртне, колективне, тешке и лаке повреде на раду...................................903.2.5. Најчешћи узроци повреда на раду.....................................................................923.2.6. Пријављивање повреда на раду и професионалних обољења.........................923.2.7. Предлог активности за спречавање повреда на раду и професионалних обољења.........................................................................................933.3. Извештај о обиму и ефектима инспекцијског надзора у области безбедности и здравља на раду...................................................................943.3.1. Извештај о обиму и ефектима извршених инспекцијских надзора у области безбедности и здравља на раду у 2011. години....................................................953.4. Предузете мере у вршењу надзора у области безбедности и здравља на раду...................................................................973.4.1. Корективне мере..................................................................................................973.4.2. Репресивне мере...................................................................................................983.5.Приказ рада Одељења за студијско-аналитичке послове....................................994. Интегрисани инспекцијски надзор........................................................................102

2

5. Ефекти деловања инспекције рада у приоритетним делатностима....................1065.1. Кључна запажања инспектора рада....................................................................1025.2. Предлози мера за побољшање стања безбедности и здравља на раду са аспекта инспекције рада...........................................................................1165.3. Квантитативни и квалитативни ефекти деловања инспекције рада ...............1165.4. Закључак и предлог даљих активности..............................................................1175.5. План приоритета за 2012. годину у области безбедности и здравља на раду 1185.6. План приоритета за 2012. годину у области радних односа............................1186. Остале активности инспектората за рад................................................................1196.1. Пројекат «Унапређење стања безбедности и здравља на раду у Републици Србији»...................................................................................................1196.2. Активности Инспектората за рад везане за обележавање Дана безбедности и здравља на раду у Србији.........................................................1206.3. Стручни скуп «Борба против илегалног рада - правни оквир и пракса»........1216.4. Активности Инспектората за рад везане за обележавање Европске недеље безбедности и здравља на раду....................................................1226.5. Социјални дијалог................................................................................................1226.6. Активности Инспектората за рад на међународном плану..............................1227. Преглед легислативе...............................................................................................125Национално законодавство (радни односи и безбедност и здравље на раду).......................................................125Списак прописа из области безбедности и здравља на раду...................................126

3

1. У в о д

1.1. Надлежност инспекције рада

ИНСПЕКТОРАТ ЗА РАД, као орган управе у саставу Министарства рада и социјалне политике, обавља послове инспекцијског надзора у области радних односа и безбедности и здравља на раду над применом Закона о раду, Закона о безбедности и здрављу на раду, Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму, Закона о спречавању злостављања на раду, Закона о приватним предузетницима, Закона о привредним друштвима (у делу који се односи на безбедност и здравље на раду), Закона о волонтирању, Закона о равноправности полова, Закона о штрајку, Општег колективног уговора, колективних уговора (посебних и појединачних), општих аката и уговора о раду којима се уређују права, обавезе и одговорности запослених у организацијама, правним лицима и другим облицима организовања, као и установама.

Поред надзора над применом закона, инспекција рада врши надзор и над применом других прописа о мерама и нормативима безбедности и здравља на раду, техничким мерама које се односе на безбедност и здравље на раду, стандарда и опште признатих мера у делу којим се уређују питања из области безбедности и здравља на раду.

1.2. Стратешки циљеви

Стратешки циљеви Инспектората за рад су превасходно усмерени на:

- Смањивање броја повреда на раду, професионалних обољења и болести у вези са радом путем минимизирања ризика везаних за радна места у складу са законима и праксом, сузбијање рада „на црно“ и смањење броја повреда радно-правних института из области радних односа утврђених законом, колективним уговором и уговором о раду;

- Промоција развоја националне културе превенције у области безбедности и здравља на раду и области радних односа (подизање свести и информисање јавности), са посебним освртом на сектор малих и средњих предузећа и високоризичне секторе (грађевинарство, хемијска индустрија, пољопривреда и сл.);

- Утврђивање приоритета у решавању проблематике везане за област безбедности и здравља на раду и област радних односа за категорије посебно осетљивих група запослених – питања везана за женску радну снагу, дечији рад, рад домаће радиности, породични рад, страни радници итд;

- Успостављање и изградња модерног система инспекције рада прилагођеног ЕУ стандардима и то кроз реформу, реорганизацију и интеграцију инспекције рада.

4

1.3. И з в е ш т а ј

Инспекторат за рад сачињава годишњи Извештај о раду, у складу са обавезом која проистиче из Конвенцијa број 81 МОР-а о инспекцији рада у индустрији и трговини, и Конвенције МОР-а бр. 129. о инспекцији рада у пољопривреди.

Извештај је састављен на основу прикупљених података о раду 28 унутрашњих организационих јединица по окрузима и Граду Београду, као и података о раду државних службеника у седишту Инспектората за рад.

Извештај се односи на све делатности у којима запослени раде, осим специфичних делатности које су обухваћене другим прописима, као што су специфични послови војске у ратним условима, полиције за време интервенције или цивилне заштите за време хитних интервенција и рударства, у делу безбедности и здравља на раду.

1.4. Организациона структура Инспектората за рад

У Инспекторату за рад образоване су уже унутрашње јединице и то: а) у седишту МинистарстваОдељење за другостепени управни поступак у области радних

односа и безбедности и здравља на раду;Одељење за студијско-аналитичке послове;I Одељење инспекције рада у Граду Београду;II Одељење инспекције рада у Граду Београду;III Одељење инспекције рада у Граду Београду.б) изван седишта Министарства12 одељења, 12 одсека и једна група инспекције рада смештени у

окружним подручним јединицама у управним окрузима.

1.5. Квалификациона структура државних службеникау радном односу на неодређено време у Инспекторату за рад

У Инспекторату за рад Републике Србије током 2011. године био је укупно 281 запослени и то:

- 2 државна службеника на положају, - 273 државних службеника, од чега:

o 259 инспектора рада (144 правника, 112 инжењера, 2 економиста и 1 професор механике и механичке технологије),

o 13 државних службеника у седишту Инспектората за рад (другостепени управни поступак и студијско-аналитички послови),

o 1 извршилац на административно-техничким пословима и- 6 намештеника.

Образовна структура запослених у Инспекторату за рад је следећа:- 151 државни службеник правне струке (2 магистра правних наука);- 119 државних службеника – инжењера различитих техничких струка:

5

o 6 инжењера грађевинске струке,o 7 инжењера технологије (1 магистар технологије),o 25 машинских инжењера,o 7 инжењера електротехнике (1 магистар електоротехничких

наука),o 6 пољопривредних инжењера,o 47 инжењера заштите на раду (2 магистра заштите на раду),o 1 инжењер заштите животне средине,o 3 инжењера архитектуре,o 4 инжењера организације рада,o 7 инжењера металургије,o 1 инжењер геологије, o 1 хемијски инжењер,o 1 инжењер шумарства,o 1 инжењер за биохемијско инжењерство,o 1 инжењер за менаџмент иo 1 инжењер текстилне индустрије.

- 3 економиста; - 1 професор механике и механичке технологије- 7 извршилаца са средњом стручном спремом.

1.6. Органиграм

Инспектората за рад

Инспекторат за радДиректор/помоћник директора

Одељење застудијско-аналитичке

послове

Одељење за другостепени управни поступак из области радних односа и безбедности

и здравља на раду

И З В Р Ш И О Ц И И З В Р Ш И О Ц ИИнжењери 4 Правници 7

Економиста 1 Инжењер 1Административни послови (државни службеник)Административно-технички послови

1

2У к у п н о: 8 У к у п н о: 8

Одељења, одсеци и група

Инспектори рада 259

Административни 4

6

инспекције рада у окружним подручним

јединицама у

радници

У к у п н о: 263

Одсек инспекције рада у Севернобачком управном

округу – СуботицаУ к у п н о: 4

Одељење инспекције рада у Средњебанатском управном округу –

Зрењанин

У к у п н о: 7

Одсек инспекције рада у Севернобанатском

управном округу- КикиндаУ к у п н о: 6

Одељење инспекције рада у Јужнобанатском управном

округу – ПанчевоУ к у п н о: 9

Одсек инспекције рада у Западнобачком управном

округу – СомборУ к у п н о: 6

Одељење инспекције рада у Јужнобачком управном

округу – Нови СадУ к у п н о: 19

Одељење инспекције рада у Сремском управном округу

– Сремска МитровицаУ к у п н о: 8

Одељење инспекције рада у Мачванском управном

округу – ШабацУ к у п н о: 11

Одељење инспекције рада у Колубарском управном

округу – ВаљевоУ к у п н о: 9

Одељење инспекције рада у Подунавском управном

округу – СмедеревоУ к у п н о: 8

7

Одсек инспекције рада у Браничевском управном

округу – ПожаревацУ к у п н о: 6

Одељење инспекције рада у Шумадијском управном

округу – КрагујевацУ к у п н о: 11

Одсек инспекције рада у Поморавском управном

округу – ЈагодинаУ к у п н о: 6

Група инспекције рада у Борском управном округу –

БорУ к у п н о: 4

Одсек инспекције рада у Зајечарском управном

округу – ЗајечарУ к у п н о: 6

Одељење инспекције рада у Златиборском управном

округу – УжицеУ к у п н о: 15

Одсек инспекције рада у Моравичком управном

округу – ЧачакУ к у п н о: 7

Одељење инспекције рада у Рашком управном округу –

КраљевоУ к у п н о: 12

Одељење инспекције рада у Расинском управном округу – Крушевац


Одељење инспекције рада у Нишавском управном

округу – НишУ к у п н о: 21

Одсек инспекције рада у Топличком управном округу – Прокупље


Одсек инспекције рада у Пиротском управном

округу – ПиротУ к у п н о: 6

8

Одсек инспекције рада у Јабланичком управном

округу – ЛесковацУ к у п н о: 7

Одсек инспекције рада у Пчињском управном

округу – ВрањеУ к у п н о: 7

I Одељење инспекције рада у Граду Београду


II Одељење инспекције рада у Граду Београду


III Одељење инспекције рада у Граду Београду


Одсек инспекције рада у Косовскомитровачком

управном округу -–Косовска Митровица


Органиграм је приказан према важећем Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији послова у Министарству рада и социјалне политике.

2. Општи показатељи рада инспекције радау области радних односа

2.1. Инспекцијски надзори по службеној дужности

У складу са Планом рада Инспектората за рад за 2011. годину и сходно постављеним задацима, претежне активности у области радних односа односиле су се на:

- континуирано сузбијање рада „на црно“, а посебно у делатностима и регионима у којима је исти и најраспрострањенији,

- организовање кампања - појединачних инспекцијских надзора у појединим делатностима ради контроле примене изабраних радно-правних института,

- што ефикаснији рад по представкама, нарочито у погледу права осетљивих категорија запослених,

- сарадња са социјалним партнерима ради предупређивања потенцијалних спорова.

9

2.1.1. Потпуни и делимични инспекцијски надзори

Контролама инспекције рада у току 2011. године сви радно-правни институти били су обухваћени потпуним надзорима, почев од нормативне уређености радних односа (општих аката и уговора о раду) до примене одредби Закона о раду, општих аката и уговора о раду у конкретним случајевима везано за остваривање права запослених.

Колективним уговором се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа код послодавца, ако су за то испуњени услови прописани законом и ако за то постоји сагласност учесника у закључивању колективног уговора. Колективни уговор закључује репрезентативни синдикат код послодавца и директор послодавца, односно предузетник, а када је послодавац јавно предузеће, односно јавна служба – и оснивач, односно орган који он овласти. Колективни уговор мора да буде у складу са законом, као и да буде једнако повољан или повољнији за запослене у односу на закон.

На основу извршених потпуних инспекцијских надзора код регистрованих послодаваца, може се констатовати да су права, обавезе и одговорности запослених и послодаваца регулисани или колективним уговорима код послодаваца или правилницима о раду. Код већине контролисаних послодаваца уговори о раду у великом броју не садрже све елементе из члана 33. Закона о раду (нпр. без података о опису послова које запослени обавља, износу зараде, неутврђени елементи за увећање зараде, дневно трајање радног времена, неуговорени регрес и топли оброк). У таквим случајевима инспектори рада доносили су решења, у смислу члана 269. Закона о раду, којима су налагали послодавцу отклањање утврђених неправилности, а ретки су случајеви да су поднети захтеви судији за прекршаје због непоступања по донетим решењима.

Послодавци су се током 2011. године, обраћали инспекцији рада и тражили стручну помоћ за регулисање свих питања која произилазе из Закона о раду. Инспектори рада су давали практична упутства на који начин да се примењују поједине одредбе Закона (нпр. уређивање вишка запослених, заснивање радног односа, премештај на друге послове, поштовање утврђене процедуре код давања отказа уговора о раду и сл.).

Потпуним надзорима, као и током других инспекцијских надзора, утврђено је да један број послодаваца, који запошљава више од пет запослених, нема донет Правилник о организацији и систематизацији послова или ако има донет Правилник, њиме није предвиђена врста посла, као и врста и степен стручне спреме. У таквим случајевима, инспектори рада доносили су решења којима су налагали послодавцима отклањање утврђених неправилности.

У оквиру превентивних мера, инспектори рада су највише користили указивања послодавцу (у смислу члана 27. Закона о државној управи) ради предузимања одговарајућих мера како би се поправило стање у области радних односа или безбедности и здравља на раду. За превентивне мере инспектори рада су се одлучивали кад је реч о недостацима или неправилностима које не могу изазвати теже последице по права запослених, или њихову безбедност и здравље, а послодавац је показао спремност да у кратком року отклони утврђене повреде прописа. Понекад је ово најделотворнија мера, али је од изузетног значаја, за њену примену, способност и вештина инспектора рада да добро процени ситуацију и делује на најефикаснији начин.

Послодавци поступају по предлогу инспектора рада и имају позитиван однос према истом, јер има карактеристику превентиве, а не репресиве.

10

Послодавци су током потпуних инспекцијских надзора били углавном кооперативни и прихватали су објашњења законских и других прописа из области радних односа, која су давали инспектори рада, а утврђене неправилности су отклањане у остављеним роковима.

Приликом вршења потпуних инспекцијских надзора, инспектори рада позивали су и представнике запослених да присуствују надзорима, те тражили од њих да се изјасне о поштовању права запослених из радног односа и безбедности и здравља на раду од стране послодавца, као и да се изјасне о томе да ли послодавац поштује одредбе Закона о раду, које утврђују право синдикатима да им се обезбеде техничко-просторни услови за рад, као и приступ подацима и информацијама неопходним за обављање синдикалних активности у складу са закљученим колективним уговором. Стање утврђено том приликом се може окарактерисати као добро.

Најчешће непоступање послодаваца по одредбама Закона о раду огледало се у неисплати зарада запосленима најмање једном месечно (чл.110.Закона о раду), као и у недостављању обрачуна зарада запосленима за месеце за које нису извршене исплате зарада, односно накнаде зарада, заједно са обавештењем да исплата зараде, односно накнаде зараде није извршена, уз навођење разлога за неизвршену исплату.

У случајевима када је инспекцијским надзором утврђено да послодавац не уплаћује порезе и доприносе на обавезно пензијско и инвалидско осигурање, здравствено осигурање и осигурање за случај незапослености до 30. у текућем месецу за претходни месец, а што је у обавези да учини сагласно одредби члана 51. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, о овој чињеници су инспектори рада обавештавали Пореску управу која је надлежна да врши надзор над применом наведеног Закона, сагласно одредби члана 69. истог.

Такође, код великог броја контролисаних послодаваца констатовано је да није утврђен распоред радног времена у оквиру радне недеље у смислу одредбе члана 55. став 2. Закона о раду, нити је утврђено када запослени има право на одмор у току дневног рада у трајању од 30 минута и тада су инспектори рада решењем налагали отклањање утврђене неправилности.

Код контролисаних послодаваца утврђено је да се углавном не поштује одредба члана 76. став 2. Закона о раду, односно да послодавци углавном не достављају решења о коришћењу годишњег одмора запосленима најкасније у року од 15 дана пре датума одређеног за почетак коришћења годишњег одмора, већ се наведена решења доносе често и након што запослени отпочне са коришћењем истог. У таквим случајевима инспектори рада су упозоравали послодавце у складу са овлашћењима из члана 27. Закона о државној управи да морају поступати у складу са наведеном одредбом Закона, али нису подносили захтев за покретање прекршајног поступка у случајевима када је решење ипак достављено запосленом пре почетка коришћења годишњег одмора, с обзиром да одредба члана 275.став 1.тачка 1. Закона о раду санкционише само недостављање запосленом решења о коришћењу годишњег одмора, а не наводи у норми и рок у коме се мора доставити решење.

Након интервенције инспектора рада, послодавци су одмах, још у току надзора отклањали утврђену неправилност и достављали одговарајуће решење запосленима који су започели коришћење годишњег одмора.

Важно је истаћи да су послодавци у току 2011. године потпуније и прецизније нормативно регулисали права, обавезе и одговорности запослених дајући им значај, који им реално и припада.

11

Потпуним инспекцијским надзорима код наведених послодаваца, нису утврђене друге неправилности у вези примене радноправних института садржаним у одредбама Закона о раду.

У извештајном периоду делимични инспекцијски надзори по службеној дужности вршени су у складу са Планом рада Инспектората за рад за 2011. годину и подразумевају контролу одређеног правног института у целости или делимично.

Делимични инспекцијски надзори по службеној дужности вршени су код послодаваца код којих се унапред очекивало да долази до кршења одредаба Закона о раду, а на основу информација које су инспектори рада добијали од самих запослених, који су се за заштиту обраћали инспекцији рада, као и оних које су добијане од стране грађана телефонским путем, или од стране МУП-а. Наведене информације односиле су се, пре свега на послодавце регистроване за трговинску, угоститељску и занатску делатност, пружање услуга обезбеђења лица и имовине, јер су исти ангажовали лица за рад „на црно“ или су кршили одређена права из радног односа, пре свега права на исплату зараде, накнаде зараде и других примања, рад дужи од пуног радног времена, или пак након престанка радног односа запосленима нису враћали уредно закључену радну књижицу.

Наведене контроле вршене су како у редовном радном времену, тако и у поподневним часовима и ноћу.

Констатован је знатан број случајева да су послодавци ангажовани за рад лица путем рада ван радног односа, а у смислу одредаба члана 197. - 202. Закона о раду. Нарочито је у порасту ангажовање лица путем Омладинских задруга у смислу члана 198. Закона о раду на пословима који су трајно систематизовани код одређеног послодавца, али на којима у одређеном периоду долази до повећаног обима посла, који не траје дуже од 120 радних дана у току календарске године, ради замене одсутног радника, али не дуже од наведеног периода, а присутно је и ангажовање лица у смислу члана 201. Закона о раду, на основу закљученог уговора о стручном оспособљавању и усавршавању.

За инспекторе рада су далеко ефикаснији били делимични инспекцијски надзори из области радних односа, који су били циљани, углавном ненајављени послодавцу, а у складу са планираним активностима за 2011. годину.

У зависности од чињеничног стања које је утврдио инспектор рада, прописа над чијом се применом вршио надзор бирана је најефикаснија мера. При избору мере водило се рачуна о сврси инспекцијског надзора и ефектима који се постижу изабраном мером. Наиме, изабрана мера, поготово уколико је реч о врсти санкције, треба да оствари ефекат и генералне и специјалне превенције. Само сазнање да се врше инспекцијски надзори и да систем инспекцијске контроле у области рада функционише ефикасно и доследно утиче превентивно на већи број послодаваца истовремено, да свој рад и понашање ускладе са прописима. На тај начин се постиже генерална превенција инспекцијског надзора. Осим тога, конкретне мере предузете према субјекту надзора треба да се одразе на њега не само у смислу отклањања утврђених повреда, већ и у смислу да убудуће своје поступање усагласи са прописима чиме се остварује специјална превенција, која истовремено према другим потенцијалним субјектима надзора треба да делује по систему генералне превенције. Због тога је избор мера једно од најважнијих питања инспекцијског надзора.

12

2.1.2. К а м п а њ е

Као циљани инспекцијски надзор, који инспекција рада својим плановима рада организује редовно током сваке календарске године подразумева се вршење појачаног инспекцијског надзора у одређеној делатности на локалном нивоу (на територији свог округа са учешћем већег броја инспектора и трајањем од једног до два дана). Такви инспекцијски надзори могу се вршити у току радног времена, као и ноћу.

У току 2011. године, посебно је био велики број кампања организованих у делатности грађевинарства, трговине и угоститељства.

Кампање су организоване сагласно Годишњем плану рада Инспектората за рад по одређеним делатностима и према месечним плановима рада одељења, одсека и групе инспекције рада.

Поред планираних кампања Инспектората за рад вршени су и други видови кампања на принципу заједничког инспекцијског рада са осталим инспекцијским органима.

Кључни ефекти кампање показују да су инспектори рада у оквиру законских овлашћења у контроли примене Закона о раду, у делу рада „на црно“, у већини случајева отклонили неправилности и остварили резултате код сузбијања рада „на црно“.

Поред кампања у области радних односа, инспектори рада су предузимали и кампање из области безбедности и здравља на раду.

Сви параметри анализа указују на оправданост кампања као метода ванредних активности инспекције рада, а показатељи могу варирати зависно од места вршења контрола привредне делатности и специфичности везане за место одржавања кампања. Пооштравање казнене политике и доношење решења о налагању отклањања неправилности уз истовремено подношење захтева за покретање прекршајног поступка показују делотворност и ефикасност кампање.

2.1.3. Инспекцијски надзорипо захтеву странке

У извештајном периоду инспекторима рада странке су се обраћале са две врсте захтева и то: ради одлагања од извршења решења отказа уговора о раду и ради предузимања мера у циљу остваривања права код послодаваца.

2.1.4. Захтеви којима су странке тражиле предузимање мера у циљу остваривања права код послодаваца

Најчешћи разлози обраћања инспекцији рада по захтеву странке односили су се на поступање послодаваца супротно одредбама Закона о раду, општим актима послодавца, као и уговорима о раду у случајевима неисплаћивања припадајућих зарада, накнада зарада, увећања зарада и других примања на која је запослени имао право сходно одредбама Закона о раду, па ни у року од 30 дана након престанка радног односа, неуплаћивање пореза и доприноса на обавезно социјално осигурање, недостављање М-4 обрасца Републичком фонду пензијског и инвалидског осигурања (због чега недостају подаци о уплаћеном стажу осигурања), неисплаћивање накнада зараде запосленима, који се налазе на породиљском одсуству и одсуству ради неге детета у смислу члана 94. Закона о раду и у складу са одредбама Закона о финансијској подршци породици са децом,

13

непоштовање одредаба закона, које се односе на радно време и прековремени рад, давања отказа уговора о раду од стране послодавца супротно случајевима утврђеним Законом, непоштовања процедуре код давања отказа од стране послодавца, недоношење решења о отказу уговора о раду, невраћања уредно попуњених радних књижица са даном престанка радног односа.

Такође, у наведене надзоре убрајају се и надзори поводом организовања и вођења штрајка, као и захтеви за заштиту од дискриминације у смислу члана 18. - 21. Закона о раду.

Инспектори рада су захтеве странака, који су се односили на неуплаћивање пореза и доприноса на обавезно социјално осигурање, као и на недостављање М-4 обрасца Републичком фонду пензијског и инвалидског осигурања уступали на решавање надлежној служби Пореске управе, односно надлежној филијали Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, уз обавештавање подносиоца захтева о истом.

По захтевима странака да се изврше надзори у вези спровођења одредаба Закона о раду, општих аката послодавца, као и уговора о раду, извршене су циљане инспекцијске контроле код назначених послодаваца, с тим да је приликом вршења ових контрола често долазило до појава некооперативности послодавца и покушаја да се оправда његово незаконито понашање и кршење одредаба Закона о раду, уз често присуство адвоката који су заступали послодавца пред инспекцијом рада. Мора се констатовати да се запослени за заштиту својих права из радног односа најчешће обраћају инспекцији рада тек када им радни однос престане, док у току трајања радног односа када инспектор врши инспекцијски надзор по службеној дужности, ови запослени су врло склони да својим изјавама штите послодавца.

Врло су чести откази уговора од стране послодавца запосленима као технолошким вишковима, уз одрицање запосленог од припадајуће отпремнине. Овај случај престанка радног односа често представља једини излаз како за послодавца да се ослободи запосленог на неодређено време због тешке финансијске ситуације у којој се нађе, а и запосленом да напусти радни однос, уз могућност да оствари право на новчану накнаду за време незапослености код Националне службе за запошљавање.

2.1.5. Одлагање од извршења решења отказа уговора о раду

Чланом 271. Закона о раду прописано је да «ако инспектор рада нађе да је решењем послодавца о отказу уговора о раду очигледно повређено право запосленог, а запослени је повео радни спор, на захтев запосленог одложиће својим решењем извршење тог решења – до доношења правоснажне одлуке суда. Запослени може поднети захтев у року од 30 дана од дана покретања радног спора. Инспектор је дужан да донесе решење о одлагању извршења решења послодавца о отказу уговора о раду у року од 15 дана од дана подношења захтева запосленог.»

Решење инспектора рада донето по овом основу представља неку врсту привремене мере коју инспектор рада, као представник управе, доноси уместо суда, пред којим је радни спор у току. Такође и поступајући суд има могућност да донесе привремену меру са истим или сличним дејством које производи и решење инспектора рада, али се то у пракси веома ретко догађа.

14

Право запосленог је очигледно повређено када је видљиво да је дошло до повреде права, односно када се до закључка о повреди права може доћи и без извођења обимнијег доказивања, а готово је извесно да ће и суд због повреде права запосленог, поништити одлуку послодавца. Повреда мора да је грубља, односно да је битно утицала на законитост донете одлуке.

Послодавац може запосленом отказати уговор о раду из две основне групе разлога и то:

1. разлози на страни запосленог –везани за радну способност запосленог или његово понашање;

2. Разлози на страни послодавца - који се огледају у технолошким, економским или организационим променама.

Начелно, послодавац запосленом може отказати уговор о раду само из оправданих разлога. Конвенција МОР-а број 158 о престанку радног односа на иницијативу послодавца помиње ваљан разлог за давање отказа. Према овој Конвенцији терет доказивања ваљаности разлога за отказ је на послодавцу, а запосленом не може престати радни однос пре него што му се омогући да се брани од изнетих навода послодавца. Право запосленог на одбрану у поступку отказа уговора о раду, законодавац је везао за упозорење које послодавац доставља запосленом и синдикату чији је запослени члан.

Законодавац је прописао основе из којих послодавац запосленом може отказати уговор о раду. Основи везани за радну способност и понашање запосленог су следећи:

1) ако запослени не остварује резултате рада, односно нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради;

2) ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђене општим актом или уговором о раду;

3) ако запослени не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца;

4) ако запослени учини кривично дело на раду или у вези са радом;5) ако се запослени не врати на рад код послодавца у року од 15 дана од дана

истека рока за неплаћено одсуство или мировање радног односа у смислу овог Закона;

6) ако запослени злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за рад;

7) ако запослени одбије закључење анекса уговора о раду.

Основ за отказ уговора о раду везан за разлоге на страни послодавца је, ако услед технолошких, економских, или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла.

Према прикупљеним подацима из одељења, одсека и групе инспекције рада констатује се да је у извештајном периоду донето 524 решења о одлагању извршења решења о отказу уговора о раду у смислу члана 271. Закона о раду, док је у 2010. години донето 732 решења, што показује тренд смањења захтева странака за интервенцију инспекције рада. Ако инспектор рада нађе да је решењем послодавца о отказу уговора о раду очигледно повређено право запосленог, а запослени је повео радни спор, на захтев запосленог одложиће својим решењем извршење тог решења до доношења правоснажне одлуке суда.

15

Запослени, пре него што се обрати инспекцији рада, мора у року од 90 дана од дана достављања решења којим му је повређено право, да поднесе захтев за заштиту права надлежном суду. Уз захтев за одлагање од извршења решења запослени је дужан да приложи инспекцији примерак тужбе коју је поднео суду. Захтев за одлагање од извршења решења, запослени може да поднесе инспекцији рада у року од 30 дана од дана покретања спора пред судом. Инспектор рада, цени да ли је очигледно повређено право запосленог и да ли решење треба одложити. Ако утврди да је очигледно повређено право запосленог, доноси решење којим одлаже од извршења решење послодавца до доношења правоснажне одлуке суда. Инспектор је дужан да доносе решење у року од 15 дана од дана подношења захтева запосленог за одлагање решења о отказу уговора о раду.

У извештајном периоду, посебна пажња била је посвећена стриктном поштовању законом утврђених рокова решавања о захтевима запослених. Имајући у виду стање на тржишту радне снаге и хроничну неажурност судова, решења инспектора рада су најчешће једини спас за запослене који су остали без посла, те је одговорност инспектора у примени овог института, изузетно висока.

У случајевима када је послодавац спровео законом прописану процедуру при отказивању уговора о раду запосленом, инспектори рада су одбили захтеве запослених за одлагање извршења решења послодавца о отказу уговора о раду. Запослени су у овим случајевима најчешће наводили да нису учинили повреде које им послодавац ставља на терет, у шта се инспектори рада нису упуштали, јер је то искључиво судска надлежност. Одлука инспектора рада темељила се на правној процедури отказивања уговора о раду.

У мањем броју случајева инспектори рада по поднетим захтевима запослених за одлагање извршења решења послодавца о отказу уговора о раду нису одлучивали решењем по овим захтевима из разлога што:

- су запослени поднели захтев за одлагање извршења решења о отказу уговора о раду, а да претходно нису повели судски спор ради поништаја решења послодавца,

- није било других законом утврђених претпоставки за вођење ове врсте управног поступка или

- су запослени током поступка одустали од захтева.

У поменутим случајевима инспектори рада су одлучивали закључком.

По свим решењима којима је одложено извршење решења послодавца о отказу уговора о раду, послодавци су поступали, те су запослене вратили на рад и реституисали радни однос.

Надзоре ове врсте, због њихове специфичности, вршили су само инспектори рада – правници.

укупан број надзора укупан број надзора по захтеву странке

број решења донетих по чл. 271. ЗОР

33.920 8.311 524

16

2.1.6. Поступак извршења решења инспектора рада по члану 271. Закона о раду

Након извршеног инспекцијског надзора и утврђеног чињеничног стања, инспектор рада доноси решење којим одбија захтев запосленог за одлагање извршења одлуке послодавца (уколико је поступак отказа уговора о раду спроведен у складу са одредбама Закона о раду) или решење којим одлаже извршење одлуке послодавца (уколико процени да је право запосленог очигледно повређено).

Уколико инспектор рада донесе решење којим одлаже извршење решења о отказу уговора о раду, а у радњама послодавца су се стекли елементи прекршајне одговорности у смислу одредбе члана 273. став 1. тачка 2. Закона о раду, инспектор рада ће поред поменутог решења поднети захтев за покретање прекршајног поступка против послодавца надлежном органу.

Обавеза је послодавца да поступи по решењу инспектора рада којим је одложено извршење решења о отказу уговора о раду, тако што ће запосленог позвати да се врати на рад и пријавиће га на обавезно осигурање, по пријему решења. Наиме, жалба изјављена на решење инспектора рада, не задржава његово извршење. Уколико послодавац не поступи по решењу инспектора рада чини прекршај прописан одредбом члана 273. став 1. тачка 9. Закона о раду, те ће инспектор рада на захтев запосленог против послодавца покренути прекршајни поступак, а такође приступити принудном извршењу решења по одредбама Закона о општем управном поступку.

2.1.7. Контролни надзори

У контролним инспекцијским надзорима, инспектори рада вршили су контролу извршења решења донетим по члану 269. Закона о раду, а којим су инспектори рада налагали послодавцу да у одређеном року отклони утврђену повреду закона, општег акта или уговора о раду.

У случају неизвршења решења, инспектори рада су подносили захтеве за покретање прекршајног поступка. У складу са Законом о раду, за овај прекршај предвиђена је новчана казна за послодавце са својством правног лица у износу од 800.000 до 1.000.000 динара, а за одговорно лице у правном лицу новчана казна у износу од 30.000 до 50.000 динара. За исти прекршај новчаном казном у износу од 300.000 до 500.000 динара казниће се предузетник.

2.1.8. Ш т р а ј к

Штрајк је прекид рада који запослени организују ради заштите својих професионалних и економских интереса по основу рада, како је прописано Законом о штрајку.

Ради се о привременом прекиду рада запослених који има за циљ да вршењем притиска на послодавца, буду остварена одређена права по основу рада. У прекиду рада може учествовати део или сви запослени код послодавца.

Ступањем на снагу Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора («Службени лист Србије и Црне Горе» број 1/2003), престао је да постоји Савезни секретаријат за рад, здравство и социјално старање. Пошто је овај орган, у складу са чланом 17. Закона о штрајку, био надлежан да врши надзор над применом Закона о штрајку, надлежност је пренета на Министарство рада,

17

запошљавања и социјалне политике - Сектор инспекције рада (члан 20. став 5. Закона за спровођење уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора, «Службени лист Србије и Црне Горе», број 1/2003).

Инспекција рада министарства надлежног за послове рада већ осам година врши инспекцијски надзор над применом Закона о штрајку. У том периоду, учињени су велики напори да се овај део посла инспекцијског надзора обави што квалитетније и у складу са законом.

Како Законом о штрајку и Законом о евиденцијама у области рада, није прописана обавеза штрајкача или послодавца да пријаве штрајк, Министарство рада и социјалне политике, односно Инспекторат за рад нема податке о укупном броју штрајкова на територији Републике Србије, у 2011. години.

У току 2011. године, инспектори рада извршили су 40 надзора над применом Закона о штрајку. По извршеном надзору инспектори рада предузимали су бројне мере, које су се првенствено огледале у указивању социјалним партнерима на међусобна права, обавезе и одговорности, доношење решења због повреда одредаба Закона о штрајку и Закона о раду и подношења захтева за покретање прекршајног поступка. Тако, 2011. године, инспектори рада донели су 19 решења којим су налагали отклањање повреда одредаба Закона о штрајку, а доносили су и решења, којима су налагали послодавцима отклањање повреда одредаба Закона о раду, а и налагање исплате неисплаћених зарада, што је најчешће и био основни захтев штрајкача. Такође, поднето је 9 захтева за покретање прекршајног поступка.

Анализом података о извршеним надзорима поводом штрајка утврђено је да су надзори код појединих послодаваца вршени и по неколико пута у току године, као и да су многи штрајкови прошли кроз фазе најаве штрајка, преко штрајка упозорења, па до дуготрајних штрајкова.

Број извршених надзора поводом штрајка по делатностима

18

1

20

6

1

2

2

5

2

1

0 5 10 15 20 25

Пољопривреда

Индустрија

Грађевинарство

Трговина

Саобраћај

Образовање

Здравство и социјални рад

Комунална делатност

Остало

Број извршених надзора поводом штрајка

Упоређујући податке из 2010. и 2011. године који се односе на надзоре извршене поводом штрајка, можемо закључити да је дошло до смањеног обраћања инспекцији рада. Релативно мали број донетих решења приликом надзора над Законом о штрајку последица је специфичности области која је била предмет надзора. Инспектори су међутим, по извршеном надзору поводом штрајка доносили и решења којима је налагано отклањање других утврђених повреда закона, општег акта и уговора о раду. Ово се нарочито односи на исплату заосталих зарада и накнада зараде које су често и биле предмет штрајкачких захтева.

Анализирајући податке о броју штрајкова, организаторима штрајка, захтевима штрајкача, времену трајања и начину окончања штрајка, можемо закључити да су основни разлози штрајка економско-социјалне природе. Многи штрајкови су у току 2011. године били организовани код послодавца који и иначе не раде и не остварују профит, те је и могућност притиска штрајкача на послодавце минимална или никаква. Послодавац није заинтересован да задржи запослене који су у штрајку (протесту), те често долази и до масовних отпуштања. Најчешће се бивши штрајкачи појављују као странке, које од инспекције рада захтевом траже одлагање од извршења решења о отказу уговора о раду, до доношења правоснажне одлуке суда.

Карактеристика штрајкова у 2011. години је та да су многи од њих прерасли у протесте запослених који су се одвијали ван круга фабрике – односно места рада, те самим тим, престали су да буду у надлежности инспекције рада. Карактеристично за 2011. годину је и да је велики број штрајкова организовано у приватизованим предузећима управо због лоше приватизације. Последица неких штрајкова је и раскид уговора о приватизацији.

Инспекторат за рад ће и убудуће професионално вршити надзор над применом Закона о штрајку, без стављања на страну штрајкача или послодавца, који се, као странке, пред инспектором рада могу појавити и поводом захтева за одлагање извршења решења о отказу уговора о раду.

Инспекторат за рад је у току 2011. године активно учествовао у изради предлога Закона о штрајку. Надамо се да ће доношењем новог Закона о штрајку бити отклоњене многе недоумице у примени Закона и поступању инспектора.

2.1.9. Рад по представкама

А) Захтеви Агенције за приватизацију

У случајевима када је Агенција за приватизацију у обављању послова контроле поступка приватизације дошла до сазнања да се у одређеним субјектима приватизације не примењују прописи којима се уређују права, обавезе и одговорности запослених из области радних односа, Инспекторату за рад, достављани су непосредно захтеви за вршење надзора у складу са одредбама Закона о раду.

Захтеви Агенције су прослеђивани на надлежност месно надлежној инспекцији рада по окрузима, која је у оквиру законских овлашћења вршила надзоре код послодаваца и предузимала законом прописане мере, а о чему је истовремено обавештавана и Агенција.

Сектору контроле Агенције за приватизацију, у току поступка контроле над извршењем одређеног закљученог уговора о купопродаји, упућују се

19

приговори који за предмет имају примедбе које се односе на непоступање у складу са прописима из области радних односа у субјекту приватизације. Посебан је осврт на следеће околности:

- постојање неправилности у погледу поштовања колективних уговора који су закључени са предузећем и других радно-правних прописа,

- постојање повреда одредби Закона о раду којима се уређује питање зарада, накнада зарада и других примања и свако постојање основане сумње да се у субјекту приватизације поступа супротно прописима у области радних односа.

Утврђено чињенично стање по инспекцијском надзору доставља се Агенцији за приватизацију ради прикупљања доказа у поступку праћења извршења обавеза из закљученог уговора, а ради предузимања потребних мера и активности.

У току 2011. године, Инспекторату за рад поднета су укупно 54 захтева Агенцији за приватизацију.

Б) Захтеви заштитника грађана Републике Србије и Републичког повереника за пружање информација од јавног значаја

Обрађено је 21 обраћање од стране заштитника грађана Републике Србије, као и 30 захтева Републичког повереника за пружање информација од јавног значаја, што је знатно више у односу на 2010.годину.

2.1.10. Прекршајни поступак

У 2011. години настављена је сарадња са Министарством правде и прекршајним судовима, што је резултирало ефикаснијим радом прекршајних органа и створени су услови да инспектори рада, прате све фазе у току процесуирања захтева, као и начин њиховог решавања (нарочито у погледу висине изречених казни). Сарадња између одељења/одсека/групе инспекције рада и судова за прекршаје у Републици Србији је коректна и то како са првостепеним органима, тако и са већима за прекршаје. По потреби, се организују заједнички састанци ради решавања проблема који се појављују у пракси. Указује се да је висина запрећених новчаних казни у области радних односа и безбедности и здравља на раду у овом моменту висока, па постоје тешкоће у изрицању примерене новчане казне.

Судије за прекршаје често истичу да је висина запрећених новчаних казни у области радних односа и безбедности и здравља на раду за нашу привреду у овом моменту нереална, па имају потешкоћа у изрицању новчаних казни. Такође, истичу и проблем обимности аката који се примењују у области рада и велику сложеност материје коју контролише инспекција рада.

Инспектори рада се сусрећу са проблемом неопходности учешћа у готово сваком прекршајном поступку у својству сведока, честим суочавањима са окривљеним и сл., што за њих представља значајан додатни напор и утрошак времена. Казнена политика Суда за прекршаје се у последњих неколико година знатно поправила у смислу да судије за прекршаје по правилу изричу новчане казне у распону који је прописан, без додатног ублажавања.

20

Овом тренду је свакако допринела активност инспекције рада, јер су инспектори рада Инспектората за рад против решења судије за прекршаје којим је изречена опомена уместо новчане казне, или новчана казна у износу знатно мањем од минимума прописане казне, улагали жалбе и тако утицали на промене у казненој политици. Међутим, обустављање судског поступка због застарелости, још увек је у значајном обиму и то је питање које би и у наредном периоду требало иницирати како би се решило и како би се смањио број овако окончаних судских поступака, чиме би се повећао и ефекат Суда за прекршаје и ефекат инспекције рада као иницијатора поступка пред судом.

Против решења органа за прекршаје најчешће се улажу жалбе када је решењем судије за прекршаје уместо новчане казне, окривљеном изречена опомена; када је изречена новчана казна у знатно мањем износу од законског минимума или када судија за прекршаје обустави поступак, због тога што није доказано да је окривљени извршио прекршај за који је инспектор рада поднео захтев, а инспектор рада сматра да докази постоје те да није правилно утврђено чињенично стање или примењен пропис. У таквим случајевима, веће за прекршаје на тако уложене жалбе има праксу да жалбе уважи и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак.

Закључак је да је казнена политика у прекршајном поступку у последње време пооштрена. Таквом тренду свакако је допринела и активност инспектора рада који су против решења судија за прекршаје у којима су биле изречене новчане казне знатно мање од минимума прописане казне, улагали жалбе и тако утицали на промене у казненој политици.

Имајући у виду да је у другој половини 2011. године велики број привредних субјеката, било да су предузетници, или правна лица, брисано из регистра Агенције за привредне регистре, како би избегли измирење обавеза према запосленима, као и обавезе према Пореској управи и фондовима за пензијско и здравствено осигурање, а да се затим поново региструју под другим називом, намеће се питање измене прописа о упису у АПР.

2.1.11. Анализа начина решавања првостепених органа за вођење прекршајног поступка по поднетим захтевима

за покретање прекршајног поступка у 2011. години

У току 2011. године, по свим законима у области радних односа: Закон о раду, Закон о спречавању злостављања на раду и осталим прописима, укупан износ изречених новчаних казни по решењима судија за прекршаје је 215.946.604,00 динара (на основу 1.307 изречених новчаних казни).

Одбачена су 23 захтева, дошло је до 57 прекида поступка, обустављено је 408 поступака, изречено је 139 опомена, застарело је 413 покренутих прекршајних поступака.

У области безбедности и здравља на раду извршено је 637 новчаних казни, у укупном износу 139.965.700,00 динара, застарело је 209 поступака, изречено је 47 опомена, обустављено 170 поступака, прекинуто 19 поступака, одбачено 8 захтева. Укупан износ изречених новчаних казни по свим поднетим захтевима за покретање прекршајног поступка, у области радних односа и у области безбедности и здравља на раду износи 355.912.304,00 динара.

21

2.2. Предузете мере у вршењу надзорау области радних односа

у одељењима, одсецима и групи инспекције рада по управним окрузима

и Граду Београду

У Инспекторату за рад у области радних односа у извештајном периоду предузимане су мере и активности са примарним циљем да се обезбеди поштовање Закона о раду, односно да се смањи број повреда закона и других прописа који регулишу област радних односа. У току 2011. године извршено је 33.920 надзора по службеној дужности и по захтеву странке којима је обухваћено 503.613 запослених. Осим вршења надзора, инспекторима се свакодневно обраћао велики број лица усменим или телефонским путем, тако да су инспектори рада примили више хиљада лица која су тражила пружање правне помоћи ради заштите својих права и правилне примене Закона о раду.

Укупан број извршених надзора у области радних односа обухвата 2.167 потпуних надзора, 21.475 делимичних надзора, 8.311 надзора по захтеву странке, као и 1.967 контролних инспекцијских надзора ( контрола извршења решења)

Мере инспекције рада, у току вршења инспекцијског надзора, подразумевају како превентивни, тако и репресивни приступ. Превентивни приступ се огледа кроз сарадњу са послодавцима и њиховим представницима, давање савета и смерница, а у циљу доследне примене одредаба Закона о раду. Репресивне мере инспекције рада огледају се у доношењу решења о налагању отклањања утврђених повреда Закона о раду, подношењу захтева за покретање прекршајног поступка, подношењу кривичних пријава и изрицању мандатних казни. У току 2011. године донето је 4.366 решења о отклањању утврђених повреда Закона о раду са укупно 4.412 наложених мера и 524 решења по члану 271. Закона о раду.

22

351

37

84

4363

2010

11941

2245

4063

1059

2692

968

1302

405

2400

0 2000 4000 6000 8000 10000 12000 14000


Шумарство

Вађење руда и камена



Трговина

Занатске и личне услуге

Туризам и угоститељство

Саобраћај

Финансијске и пословне услуге




Остало

укупан број извршених надзора по делатностима

Укупан број извршених надзора из области радних односа

Број извршених надзора по захтеву странке

Број извршених надзора по службеној дужности(потпуни, делимични, контролни)

23

129

10

63

1475

437

1718

291

478

518

1007

553

536

179

917

0 500 1000 1500 2000


Шумарство




Трговина



Саобраћај





Остало

број извршених надзора по захтеву странке

укупно извршенo 8.311 надзорa по захтеву странке

222

27

21

2888

1573

10223

1954

3585

541

1685

415

766

226

1483

0 2000 4000 6000 8000 10000 12000


Шумарство




Трговина



Саобраћај





Остало

број извршених надзора по службеној дужности

25.609 извршених надзора по службеној дужносту у области радних односа

Број донетих решења о отклањању недостатака

Наложене мере за отклањање недостатака у области радних односа

24

88

8

32

993

261

1177

210

554

133

208

168

182

81

271

0 200 400 600 800 1000 1200 1400


Шумарство




Трговина



Саобраћај





Остало

број донетих решења о отклањању недостатака из области радних односа

укупно 4.366 решења о отклањању утврђених недостатака из области радних односа

1.476

93

82

69

1.097

332

268

995

0 200 400 600 800 1.000 1.200 1.400 1.600

заснивање радног односа

дискриминација

радно време - ноћни рад,прековремени рад

одмори и одсуства

зараде

накнаде и друга примања

престанак радног односа

измена и допуна уговора ораду

укупно 4.412 наложених мера за отклањање утврђених неправилности из области радних односа

У току 2011. године инспектори рада су поднели 2361 захтев за покретање прекршајног поступка и то 1.332 захтева против правног лица и одговорног лица у правном лицу и 1.029 захтева против предузетника. У истом периоду поднето је и 17 захтева за покретање кривичног поступка.

Број захтева за покретање прекршајног поступкa

Број поднетих кривичних пријава

25

43

3

6

470

243

599

114

326

97

153

46

46

34

181

0 100 200 300 400 500 600 700


Шумарство




Трговина



Саобраћај





Остало

укупан број поднетих захтева за покретање прекршајног поступка

укупно 2.361 поднетих захтева за покретање прекршајног поступка

2

0

1

3

0

2

2

1

0

3

1

1

1

0 0,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5


Шумарство




Трговина



Саобраћај





број кривичних пријава

укупно 17 поднетих кривичних пријава

Број донетих закључака

Број донетих аката који се односе на превентивно поступање и указивање инспектора рада по Закону о државној управи

26

46

4

11

209

75

289

69

121

42

44

61

67

26

109

0 50 100 150 200 250 300 350


Шумарство




Трговина



Саобраћај





Остало

превентивно поступање и указивање

Превентивно поступање по чл.27.став 2. Закона о државној управи и указивање по члану 31. Закона о државној управи - донето укупно 1.173 акта

Пружање правне помоћи

27

746

59

111

4906

1668

5063

1475

1812

632

1338

1111

956

389

2014

0 1000 2000 3000 4000 5000 6000


Шумарство




Трговина



Саобраћај





Остало

пружање правне помоћи странкама

укупно 22.280 пружања правне помоћи странкама

28

1.

Број извршених инспекцијских надзора из области радних односа 33.920

-потпуни надзори 2.167

- делимични надзори 21.475- надзори по захтеву странке( сви надзори по захтеву странке) 8.311- контролни инспекцијски надзори - контрола извршења решења 1.967

2. Укупан број у радном односу код послодавца 503.613

Број лица затечених на раду 125.725

Број лица на фактичком раду 5.744Број лица са којима којима је по надзору заснован радни однос 4.314

3. Број донетих решења и закључака

- по члану 269 4.366

- по члану 271.ЗОР 524

- број донетих закључака 8.308

4. Број захтева за покретање прекршајног поступка 2.361

5. Број кривичних пријава 17

6.

Број уложених жалби на донета решења, закључке и друго 394

7. Број извршених надзора поводом штрајка 40

број донетих решења 19број поднетих захтева за покретање прекршајног поступка 9

Извештај о ефектима инспекцијских надзора из области радних односа за 2011. Годину

2.2.1. Приказ активности Одељења за другостепени управни поступак

у области радних односа и безбедности и здравља на раду

У Одељењу за другостепени управни поступак у области радних односа и безбедности и здравља на раду, поред начелника послове обавља још 7 извршилаца. Одељење за другостепени управни поступак у области радних односа и безбедности и здравља на раду обавља следеће послове:

- послове који се односе на решавање у другостепеном управном поступку из области радних односа и безбедности и здравља на раду;

- припрему предлога решења којима се одлучује о предлогу за понављање поступка окончаног другостепеним решењем и којима се мења и поништава решење у вези са вођењем управног спора и одлуком Управног суда из области радних односа и безбедности и здравља на раду;

- припрему предлога решења којим се поништава и укида решење по основу службеног надзора и израда одлука о жалбама у свим случајевима прописаним Законом о општем управном поступку;

- припрему предлога одговора на тужбу којом се покреће управни спор пред Управним судом Србије из области радних односа и безбедности и здравља на раду;

- припрема одговоре поводом захтева странака – представки из области радних односа и безбедности и здравља на раду ради достављања на поступање стварно и месно надлежним првостепеним органима;

- припрема одговоре поводом представки Агенције за приватизацију, заштитника грађана Републике Србије и Републичког повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности;

- припрема одговоре поводом поднесака тужилаштва;- припрема одговоре поводом представки других инспекцијских органа;- учествује у изради годишњег извештаја и планова рада Инспектората за

рад (месечни, квартални, годишњи) и осталих извештаја и информација у вези са радом Инспектората за рад;

- остварује контакте са социјалним партнерима, разним стручним установама;

- припрема мишљења на нацрте закона;- припрема одговоре електронским и писаним медијима;- припрема одговоре на представке грађана који су упућени

Инспекторату за рад у електронској форми;- остварује сталне и непосредне контакте са првостепеним органом

путем стручно-консултативних састанака који се спроводе у одељењима, одсецима и групи првостепеног органа;

- прати и анализира прописе из области радних односа, ставова и одлука Управног суда;

- пружа стучну помоћ унутрашњим јединицама у обављању најсложенијих послова у вези примене закона;

- обавља међусекторску сарадњу са осталим министарствима;- пружање стручне помоћи и асистенције приликом организовања

појачаних инспекцијских надзора –кампања;

29

- прати и прикупља податке везане за штрајкове у Републици Србији и исте доставља Кризном штабу;

- припрема информације за кабинет министра, државних секретара и секретаријат;

- Врши пријем странака у циљу информисања у вези са правом из радног односа, лично и телефонским путем.

2.2.2. Предузете мере у Одељењу за другостепени управни поступак у области радних односа

и безбедности и здравља на раду

У извештајном периоду примљено је укупно 3026 предмета (решавања по жалбама, одговори на тужбе, достављање списа јавном тужиоцу, одговори на различите представке које укључују одговоре на представке заштитнику грађана, поверенику за информације од јавног значаја, електронске представке, давање мишљења на нацрте закона и остали видови представки.

У функцији другостепеног органа донето је укупно 1.039 решења по жалбама на првостепена решења, дато је 74 одговора на тужбу у управним споровима пред Управним судом Србије, извршен је увид у 15 предмета и исти су достављени Републичком јавном тужилаштву, а у вези иницијативе за заштиту законитости.

Обрађено је 1.285 представки , којима су се, по различитим питањима из области радних односа и безбедности и здравља на раду Министарству обраћали запослени и друга лица.Такође дат је одговор на 183 електронске представке,било је 19 поновљених поступака.

Обрађено је 54 захтева Агенције за приватизацију упућених Инспекторату за рад.

Обрађено је 21 обраћањe од стране заштитника грађана Републике Србије.

Обрађено је 30 захтева Републичког повереника за пружање информација од јавног значаја.

Обрађено је 28 мишљења на нацрте закона . Дато је 70 одговора разним медијима приликом њиховог писменог обраћања Инспекторату за рад. Поднето је 8 извештаја према Кризном штабу Министарства рада и социјалне политике.

Остварен је увид у 175 предмета, који се односе на област безбедност и здравља на раду- извршени инспекцијски надзори поводом повреда на раду.

Током 2011. године сви извршиоци у Одељењу су учествовали у радним групама које су пружале стручну помоћ инспекторима рада кроз консултације у одељењима, одсецима и групи инспекције рада у управним окрузима и граду Београду.

2.2.3. Фактички рад - рад „на црно“

Фактички радни однос дефинише се као однос рада и запослења у коме основ заснивања радног односа не постоји или је престао да постоји, али у коме радник стварно испуњава своје радне обавезе на прописан и редован начин без узурпације. Отуда оном ко фактички врши садржину права из радног односа,

30

рад може престати у свако доба простим саопштавањем да више не долази на посао.

Фактички рад дакле, означава посед права из радног односа, а не правни однос. Фактички рад је, условно речено, и када послодавац није спровео одговарајуће пријаве на обавезно социјално осигурање или не уплаћује припадајуће порезе и доприносе, из разлога што су по окончању радног ангажовања последице по запосленог исте.

Сузбијање фактичког рада је стални задатак инспектора рада и он се одвија у свим врстама надзора, како потпуним, тако и делимичним па и циљаним. Објективне последице фактичког рада огледају се у немогућности таквог лица да оствари било које право из рада, постојању сталног ризика од повређивања без последица по послодавца, немогућности остварења права на здравствену заштиту, те непостојања социјалне сигурности у позним годинама живота, с обзиром да за време рада нису пријављени на обавезно социјално осигурање. Сагласно опредељењу Инспектората за рад да се појава рада «на црно» сведе на најмању могућу меру, активности инспектора рада наглашено су усмерене на контролу спровођења одредби Закона којима се уређује радно правни институт «заснивање радног односа», а тиме усмерене и на откривање лица која се код послодаваца налазе на фактичком раду.

Фактички рад запослених послодавци најчешће правдају «пробним радом», односно потребом да се провере радне способности радно ангажованог, а пре заснивања радног односа закључивањем писаног уговора о раду и пре подношења пријаве на социјално осигурање. Рад «на црно» правда се и одбијањем запосленог да са послодавцем закључи писани уговор о раду и његовом жељом да му се увећа зарада за износ припадајућих пореза и доприноса, којих је послодавац ослобођен користећи овај рад.

Надзором се утврђују и екстремне ситуације кад лице затечено на фактичком раду код послодавца одбије да заснује радни однос по интервенцији инспектора и престаје са радом – напушта послодавца, све то како би задржао нека друга права, односно новчане накнаде остварене ван радног односа .

Инспекцијским надзором инспектори рада утврђују да ли лица затечена на раду имају са послодавцем закључене уговоре о раду. Инспектори рада имају све чешће ситуације да на основу изјаве затеченог запосленог записнички констатују да исти ради „на црно“ (нема закључен уговор о раду у писаној форми, нити је послодавац за истог поднео пријаву на обавезно социјално осигурање). Међутим, послодавци овакав налаз стања обезвреде тако што накнадно у службене просторије поступајућем инспектору презентују уговоре о раду закључене по правилу дан – два пре дана вршења надзора, уз пратећу изјаву да је пријављивање на социјално осигурање у току и да ће бити извршено у законском року, што се по правилу и учини.

Иако је, изменом Закона о пензијском и инвалидском осигурању, рок за пријављивање на обавезно социјално осигурање од осам дана од дана ступања на рад скраћен на три дана, остала је и даље могућност за манипулацију.

Овај радно правни институт на удару је и кроз злоупотребу коришћења тзв. флексибилних облика рада и у ситуацијама кад то није законито. Као рад ван радног односа најчешће је коришћење закључивања уговора о привременим и повременим пословима у случајевима кад не постоје основна обележја привременог и повременог рада.

Инспектори рада су приликом вршења надзора наилазили и тзв. „фантомске фирме“, односно фирме које нису регистроване код надлежних

31

органа, а у којима послодавац ангажује раднике „на црно“. Проблем добија на значају из разлога што је у овим случајевима инспекторима рада онемогућено обављање инспекцијског надзора и предузимања законских мера због њихове ненадлежности (надлежност тржишне и туристичке инспекције), па се овакав начин радног ангажовања лица не прекида.

Евидентно је повећање броја закључивања уговора о раду и пријављивања на обавезно социјално осигурање након извршеног инспекцијског надзора. Поред пооштрене казнене политике, веће поштовање овог института последица је између осталог и начина рада инспектора, односно околности да исти надзор врше и ван редовног радног времена – поподне, ноћу, у дане викенда тј. у време кад је рад «на црно» више коришћен.

Рад „на црно“ је појава на чијем сузбијању је инспекција рада појачано ангажована уназад више година. С обзиром на стално праћење ове појаве јасно се уочавају неке од њених карактеристика у смислу делатности у којима се највише јавља, регионима где је учесталија и периодима у којима се повећава. Према подацима Инспектората за рад, рад „на црно“ се највише јавља у трговини, грађевинарству, индустрији, туризму и угоститељству, занатским и личним услугама.

У појединим делатностима запажено је да се повећава број радно ангажованих „на црно“ у истим периодима сваке године. То је нарочито карактеристично за угоститељство и грађевинарство. У угоститељству, у летњем периоду, због повећаног обима посла расте и број радно ангажованих уопште, па и радно ангажованих „на црно“. Што се грађевинарства тиче, број ангажованих „на црно“ нагло се повећава пред крај грађевинске сезоне, због тежње послодаваца да испуне задате рокове и што већи број послова заврше у текућој сезони.

За фактички рад регрутују се најчешће, млади, неквалификовани радници, највише до средње стручне спреме, запослени без редовних зарада, незапослени преко 40 година живота и више, примаоци новчаних накнада, социјалне помоћи и сл. Иако су послови које ова лица обављају најчешће високоризични, тешко их је «пронаћи», јер у великом броју случајева између овако ангажованог радника и послодавца постоји спрега. Ово је нарочито присутно у грађевинарству, па су се зато, у делатности грађевинарства, током целе године вршили редовни надзори и појачани инспекцијски надзори. Раду ,,на црно'' у делатности грађевинарства погодује велика флуктуација радне снаге, често премештање са једног градилишта на друго и кратко време ангажовања лица на једном радном месту, док не обаве неки посао.

Несигурност радног места и егзистенцијална угроженост, уз присутан страх да ће их послодавац отпустити са радног места, не дозвољавају чак ни оним радницима који би то желели, да превазиђу законске препреке и успоставе свој радно-правни статус код послодавца.

Због малих зарада које запослени остварују често се јавља и ситуација да сам запослени не жели да заснује радни однос и оствари социјално осигурање, већ жели да ради и од послодавца добије „на руке“ бруто зараду. Ово је нарочито карактеристично за радно ангажовано млађе становништво.

Држава у којој је заступљен фактички рад губи на два начина, јер послодавци не плаћају порезе и доприносе из зараде. Уколико се овакво понашање послодаваца не би адекватно санкционисало, то би деловало контрапродуктивно у односу на послодавце који поступају сагласно прописима.

32

У случајевима где је затечено више лица која раде „на црно“ инспектори рада су подносили директне захтеве за покретање прекршајног поступка по том основу и уједно донета решења са налогом да се закључе уговори о раду.

У инспекцијским надзорима утврђена је појава великог броја случајева да послодавци организују производну делатност у подрумима, гаражама, приватним кућама, тако да је такву делатност тешко открити. На таквим објектима нема никаквих натписа нити других ознака, а улазак у просторије где се одвија делатност спречена је обавезним псима чуварима, камерама и интерфонима. У таквим просторијама, најчешће се шије, израђује обућа, прави столарија, или одвија неки други вид мини производње и радно ангажована лица раде „на црно“.

Такве појаве раширене су у сервисима, фризерским и козметичким салонима, где „радно ангажују“ наводно лица која су на пракси, а у ствари је рад „на црно“.

На основу досадашње праксе, инспекцијски надзори треба да се врше у континуитету, како у преподневним, тако и у поподневним и вечерњим сатима, јер су тада највећи ефекти у односу на утврђивање постојања рада „на црно“.

У циљу боље контроле послодаваца, нарочито оних из области трговине и угоститељства, где је фактички рад најзаступљенији, од стране министарства, био је организован сменски рад инспектора рада, како би се проверило да ли послодавци у послеподневној смени ангажују лица без закљученог уговора.

Оно што је од значаја за овај извештајни период је то што су налози инспектора рада за заснивање радног односа, извршавани у највећој мери у врло кратком року, чак и пре истека рока који им је наложен решењем, а највише због страха од високих износа новчаних казни.

Контрола рада на ''црно'' – надзори у области радних односа

Преглед укупних резултата рада «на црно» на територији Републике Србије у 2007, 2008, 2009, 2010. и 2011. години

ГодинаУкупан број

надзора

Број лица која су обухваћена надзором

Број лица која су затечена ''на

црно''

Број лица са којима је након

надзора заснован радни однос

2007. 48.255 268.682 10.448 7.5172008. 42.595 306.416 9.054 6.3942009. 40.222 357.498 5.734 4.1782010. 37.747 558.536 5.228 3.9252011. 33.920 503.613 5.744 4.314

33

Контрола рада на ''црно'' – интегрисани надзори

34

138

5

4

1592

895

1298

276

943

121

196

19

31

26

200

0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800


Шумарство




Трговина



Саобраћај





Остало

број лица са којима је након надзора заснован радни односброј лица затечених на раду ''на црно''

надзори у области радних односа

5.744 лица затечено да ради ''на црно'' 4.314 лица након извршеног надзора закључило уговор о раду

Контрола радно-правног статуса лица затеченог на раду се врши и кроз интегрисане инспекцијске надзоре. Тако је у току 2011. године извршено укупно 40.757 инспекцијских надзора из области радних односа (укључујући и интегрисане инспекцијске надзоре) и том приликом на раду је затечено 171.264, а од тога 6.230 лица са којима послодавац није закључио уговор о раду, односно који су радили на ''црно''. Након извршеног надзора послодавац је са 4.622 лица засновао радни однос (74,2 %).

Најчешће делатности у којима је евидентиран фактички рад су трговина на велико и мало, угоститељство, грађевинарство и делатност производње прехрамбених производа. Статистички гледано од укупног броја лица која су у току инспекцијских надзора затечена без уговора о раду 23% је било радно ангажовано у делатности трговине, 16% у делатности угоститељства, 15,5% у делатности грађевинарства и 8,7% у делатности производње прехрамбених производа.

2.3. Радно-правни институти у складу са Законом о раду и Међународним конвенцијама (81. и 129. МОР-а)

Годишњи Извештај о раду у складу са утврђеним планом и радним циљевима Инспектората за рад за 2011. годину, сачињен је на основу прикупљених података о раду инспектора рада обрађених по радно-правним институтима. Инспектори рада били су ангажовани у вршењу инспекцијских надзора по службеној дужности, надзорима по захтевима странака, као и у кампањама у којима је контролисан рад „на црно“.

2.3.1. Уређивање права, обавеза и одговорности по основу рада

Права, обавезе и одговорности из радног односа нису регулисани само Законом о раду и не регулишу се само уговорима о раду, већ и колективним уговорима (општим, посебним и појединачним), ако је код послодавца основан синдикат, као и правилником о раду, ако синдикат није основан. Појединачни колективни уговор тј. колективни уговор код послодавца закључују послодавац и репрезентативни синдикат код послодавца.

Послодавци са својством правног лица права, обавезе и одговорности, по основу рада, уколико имају организоване синдикалне организације и даље најчешће уређују колективним уговорима. Код ових послодаваца субјекти у закључивању колективних уговора су често две или више синдикалних организација. Највећи број послодаваца са својством правног лица је са синдикалним организацијама закључио нове колективне уговоре. Они послодавци који то нису учинили и даље примењују одредбе старих колективних уговора које нису у супротности са Законом о раду.

Значај колективног преговарања и закључивања колективних уговора се у довољној мери не схвата. Дешава се да нови колективни уговори не садрже одредбе којима се на прецизнији начин разрађују одредбе Закона о раду, већ се оне једноставно преписују или парафразирају, а понекад дефинишу и мања права од оних датих законом, те остају неприменљиве. Као проблем често се јавља сукоб између послодаваца и синдикалне организације услед чега не постоје услови за преговоре око закључивања нових колективних уговора или анексирања постојећих.

35

У таквим ситуацијама дешава се и да послодавац откаже колективни уговор, те да по истеку отказног рока права, обавезе и одговорности уреди правилником о раду, јер преговори око закључивања новог колективног уговора нису успели и нема изгледа да ће се наставити. Оваквих ситуација је све више како због недовољне сарадње и неједнаке снаге између социјалних партнера, тако и због неслагања између самих синдикалних организација.

Радни односи код предузетника су уређени на другачији начин. Незнатан, готово симболичан, број предузетника, је радне односе уредио доношењем правилника о раду или закључењем колективних уговора са синдикалним организацијама. Радни односи су најчешће регулисани уговорима о раду. Притом, у највећем броју случајева реч је о формуларима уговора о раду које послодавац само попуни, углавном делимично и без довољног удубљивања у материју која се њима регулише. Књиговодствене агенције, које у највећем броју случајева припремају уговоре о раду за послодавце, углавном не познају област радних односа у довољној мери да би на креативан и потпун начин уредили ову материју. Најчешће се не уноси стручна спрема и занимање запосленог, врста и опис послова, распоред радног времена, места рада, зарада. Решењима инспектора рада је налагано отклањање утврђених недостатака. Права и обавезе запослених код предузетника углавном су на нивоу минимума који дефинише Закон о раду. Такође, приликом закључења уговора о раду исти се не уручују запосленима због чега запослени и нису упознати са својим правима.

Готово по правилу, уговори о раду не садрже све елементе из члана 33. Закона о раду. Уговори о раду најчешће не садрже: опис послова које запослени обавља, а што је обавезна садржина уговора о раду у смислу чл.33. став 1. тачка 4. Закона о раду; новчани износ основне зараде, а што је обавезна садржина уговора о раду у смислу чл.33. став 1. тачка 10. Закона о раду; елементе за утврђивање радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде и друга примања запосленог, а што је обавезна садржина уговора о раду у смислу чл.33. став 1. тачка 10. Закона о раду; дневно трајање радног времена, а што је обавезна садржина уговора о раду у смислу чл.33. став 1. тачка 13. Закона о раду; позивање на колективни уговор, односно правилник о раду који је на снази, а што је обавезна садржина уговора о раду у смислу чл.33. став 1. тачка 12. Закона о раду. Инспектори рада су решењима донетим у смислу члана 269. Закона о раду налагали послодавцима отклањање наведених неправилности, а по овим решењима је увек поступљено.

Послодавци, а и запослени још увек нису довољно едуковани о значају закључења уговора о раду којим се заснива радни однос. Изради и закључењу уговора о раду приступа се као законској обавези и то уз суштинско приступање на основу специфичности вршења послова у конкретној радњи. Требало би да законодавац предвиди обавезу регистрације уговора о раду код одговарајуће државне институције, што би онемогућило потенцијално антидатирање истих од стране послодавца.

Као форме уређења права, обавеза и одговорности из радног односа колективни уговор, правилник о раду и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада и услови који су утврђени законом. Ову законску диспозицију прати и санкција, а то је ништавост таквих одредби, при чему се примењује закон. Ништавост, међутим, не утврђује инспекција, већ суд. С друге стране, законски је принцип да општи акти и уговор о раду могу да садрже већа права и повољније услове рада од права и услова утврђених законом.

36

Права, обавезе и одговорности по основу рада послодавци у већини случајева уређују само уговорима о раду, а све ређе имају донете опште акте-правилнике којима би уредили радно-правне институте на које их упућује Закон о раду. Како по Закону о раду нема санкција уколико се радно-правни институти не уреде општим актом, а на које упућује Закон о раду ,исти остају нерегулисани , а ако су и регулисани и односе се на новчана давања која не чине зараду немају регулисан рок исплате, па за запослене немају значај. Синдикалне организације су све мање организоване код послодаваца, тако да је донет веома мали број Појединачних колективних уговора, а ако су и донети, послодавци који су их потписали не примењују исте у областима где су истим дата већа права запосленима него Законом о раду (трајање годишњег одмора, трајање плаћеног одсуства, ,друга примања” као што су отпремнина због одласка у пензију и др.), тако да исти поступају по Закону о раду и понашају се као да не постоји таква регулатива. Престанак важења Општег колективног уговора представља велики недостатак, јер само у појединим делатностима постоје Посебни колективни уговори (здравство, пољопривреда, прехрамбена индустрија, водопривреда, дуванска идустрија…), тако да је у пракси тешко примењива категорија неких радноправних института прописаним Законом о раду.

2.3.2. Заснивање радног односа

Радни однос заснива се пре ступања запосленог на рад, између послодавца и запосленог и то уговором о раду, у писаном облику.

Уколико послодавац и запослени не закључе уговор о раду, у том случају запослени је засновао радни однос на неодређено време даном ступања на рад.

Закон о раду је чланом 33. прописао обавезну садржину уговора о раду набрајањем 13 елемената које мора садржати сваки уговор о раду.

Даном ступања на рад запослени остварује права и обавезе из радног односа.

Заснивање радног односа може бити на време чије трајање није унапред одређено (неодређено време) и то је најчешћи облик радног ангажовања, а истовремено Закон је предвидео случајеве у којима се радни однос заснива на одређено време, док трају одређене околности (сезонски послови, рад на одређеном пројекту, повећан обим посла, замена привремено одсутног запосленог), али не дуже од 12 месеци.

У пракси се дешава да запослени који је засновао радни однос на одређено време настави да ради најмање 5 радних дана по истеку уговореног рока у ком случају је запослени засновао радни однос на неодређено време, а у погледу остварења права и обавеза из радног односа запослени остварује потпуно иста права као код радног односа на неодређено време.

Радни однос на неодређено време, као и на одређено времe, може да се заснује и са непуним радним временом и у том случају запослени има сва права из радног односа сразмерно времену проведеном на раду, осим ако законом, општим актом или уговором о раду није другачије одређено, а сем тога запослени који ради са непуним радним временом код једног послодавца може да за остатак радног времена заснује радни однос код другог послодавца и да на тај начин оствари пуно радно време.

Радни однос може да се заснује са приправником у случају када лице први пут заснива радни однос, као и ако је лице које је засновало радни

37

однос радило краће од времена утврђеног за приправнички стаж у степену стручне спреме која је услов за рад на тим пословима.

Што се тиче примене ових радно-правних института, који се односе на заснивање радног односа, у пракси су присутна најчешће запажања инспектора, која се односе на непоштовање одредби у погледу закључења уговора о раду или неког другог уговора пре ступања запосленог на рад , или се пак дешава да послодавац са запосленим закључи уговор о раду на 3 и више дана, а да при том послодавац у Законом прописаном року истог запосленог не пријави на обавезно осигурање - све до доласка инспектора рада који у том случају доноси решење којим налаже да се у одређеном року отклони неправилност и при том подноси захтев за покретање прекршајног поступка. У пракси, има случајева отказа уговора о раду због тога што запослени није показао одговарајуће радне и стручне способности за време пробног рада, а да нема доказа о томе како и на који начин је то послодавац пратио и утврдио, а при томе сама одредба члана 36. став 4. Закона о раду није дефинисала које су то одговарајуће радне и стручне способности које запослени на пробном раду треба да покаже нити је предвиђен начин праћења резултата рада за време пробног рада. Тако, у пракси послодавци уговарају пробни рад и због тога да би могли да на најједноставнији начин и без упозорења откажу уговор о раду.

Обавеза послодаваца прописана у члану 33. став 2. и 3. Закона о раду, којом је регулисано да се уговором о раду могу уговорити и друга права и обавезе, а да се на права и обавезе која нису утврђена уговором о раду примењују општи акт или закон, у пракси показује да послодавци у већини случајева нису донели општи акт, а уговорима о раду нису уговорили права и обавезе, па самим тим ни шта се сматра повредом радне обавезе, а шта повредом радне дисциплине. У тим случајевима, присутна је пракса послодаваца да се код отказа уговора о раду од стране послодавца по основу одредбе члана 179. став 1. тачка 2. и 3. Закона, запосленом не може отказати уговор о раду, јер нити постоји општи акт нити је уговором о раду, утврђено шта се сматра повредом радне обавезе, а шта повредом радне дисциплине, или се уговор ипак откаже, па тиме створе услови за оспоравање законитости отказа уговора о раду.

Институт заснивања радног односа је јасно уређен законом, што подразумева писани акт који потписује послодавац и запослени даном ступања на рад. Из ове законске клаузуле произлази обавеза послодавца да запосленог у року од три дана пријави на обавезно социјално осигурање и запосленом достави фотокопију пријаве осигурања што даје потврду да је радно-правни статус запосленог уређен у складу са законом.

Према Закону о раду општи услов за заснивање радног односа је старост запосленог. Послодавац може да закључи уговор о раду са лицем које има најмање 15 година живота, без обзира које послове обавља.

Инспектор рада у вршењу инспекцијског надзора из области радних односа, ако затекне малолетно лице млађе од 18, а старије од 15 година, на фактичком раду („на црно“) својим решењем налаже послодавцу да заснује радни однос са малолетним лицем путем закључивања уговора о раду (уз писмену сагласност родитеља, усвојиоца или стараоца и налаз надлежног здравственог органа да је способно да обавља послове за које заснива радни однос) и да поднесе пријаве на обавезно пензијско и здравствено осигурање.

Према извештајима одељења, одсека и групе инспекције рада, у току 2011. године, инспектори рада који врше надзор у оквиру својих редовних

38

активности, нису наилазили на појаве повреда закона у овој области и није констатован случај дечјег рада.

Закључивање уговора о раду, као правна форма заснивања радног односа представља основно право запосленог. Многи запослени нису свесни значаја овог акта са аспекта остваривања права из области рада. Честа је појава да кроз разговор са запосленим инспектор рада добије информацију да запослени није ни прочитао одредбе уговора о раду и да не зна која су му права, обавезе и одговорности. До проблема долази најчешће приликом престанка радног односа, или остваривања неког од права из радног односа, кад се установи да одредбе уговора о раду нису у складу са вољом уговорних страна, или постигнутим договором.

У инспекцијским надзорима констатовано је да су послодавци закључивали уговоре о обављању привремених и повремених послова који по својој природи не трају дуже од 120 радних дана у календарској години, из делатности послодавца, као и за обављање послова ван делатности послодавца, где су се закључивали уговори о делу, уговори о заступању и посредовању. Због карактеристика ових уговора, послодавац и ангажовано лице не заснивају радни однос, што значи да се на права и обавезе из ових правних послова не примењују одредбе Закона о раду, већ одредбе Закона о облигационим односима. С обзиром на овакав правни третман, правно је правило да се овде приликом њиховог закључивања не уговара зарада, већ накнада за извршени рад. У овим случајевима, послодавац је дужан да ангажована лица пријави на обавезно социјално осигурање, а ангажовано лице нема право на трошкове за исхрану у току рада, на годишњи одмор, регрес, отпремнину итд.

У пракси има доста проблема са заснивањем радног односа на одређено време, у смислу да послодавци у овој могућности виде инструмент за одржавање дисциплине запослених и њихову већу продуктивност. Послодавци покушавају што дуже са запосленима да одрже радни однос на одређено време, премештајући их формално са једних послова на друге.

У инспекцијским надзорима уочена је тенденција заснивања радног односа код послодавца на одређено време у трајању од 30 или 60 дана, а најдуже до годину дана, тако да је мањи број послодаваца вршио пријем запослених на неодређено време. Уочена је појава да послодавци вешто злоупотребљавају институт „заснивање радног односа на одређено време“ и то тако што ангажују запослене на одређено време за одређену врсту послова до годину дана, путем уговора на одређено време, а по истеку године дана радни однос прекидају ангажовањем истих лица путем уговора о привременим и повременим пословима (за помоћне послове) и на тај начин чине прекид у радном односу од преко 30 дана.

Пробни рад се код одређеног броја послодаваца још увек схвата као могућност ангажовања лица без заснивања радног односа. Послодавац истиче да је потребна претходна провера испуњавања одређених услова за заснивање радних односа да би могли да оцене да ли ће са неким лицем закључити уговор о раду или не и сматрају нереалним захтев законодавца да се уговор о раду закључи пре ступања запосленог на рад.

Као и у претходном периоду институт Уговора о вршењу привремених и повремених послова је предмет злоупотребе, поготово када је реч о ангажовању лица преко омладинских или студентских задруга. Као начин избегавања заснивања радног односа послодавци користе и друге врсте уговора: уговор о делу, уговор о стручном усавршавању, уговор о волонтерском раду и сл.

39

Млади људи у тренутку заснивања радног односа, потписују све што им се понуди, тако да врло често потписују и бланко захтев за престанак радног односа, а да нису ни свесни шта чине. У погодном тренутку, послодавац ту околност искористи, а по захтеву запосленог за интервенцију, инспектор рада може само да констатује да му радни однос престаје отказом.

Инспектори рада врше контролу садржине уговора (обавезу уговарања основне зараде у новчаном износу и елемената за утврђивање радног учинка, накнаде зарада, увећане зараде, утврђивање и конкретизација врсте и описа послова које запослени треба да обављају). Као обавезан елемент уговора о раду Закон прописује и трајање дневног, односно недељног радног времена.

2.3.3. Облици дискриминације

Закон о раду, одредбама члана 18-23. дефинише и ближе одређује забрану дискриминације. Према наведеним одредбама Закона о раду забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство.

Казненим одредбама утврђена је прекршајна одговорност послодавца за кршење наведених одредби које се односе на забрану дискриминације. Прописан је и други облик заштите – у случају дискриминације лице које тражи запослење и запослени могу пред надлежним судом да покрену поступак накнаде штете, у складу за законом.

Дискриминација на раду, која је посебно присутна у односу на жене, старије запослене, особе са инвалидитетом, припаднике националних мањина, лица другачије сексуалне оријентације, манифестује се у виду отежаног запошљавања, неједнаке зараде за исти рад, неадекватне заштите материнства, споријег напредовања, престанка потребе за радом (технолошки вишак), различитих могућности стручног усавршавања, и сл.

Иако се различити случајеви дискриминаторског поступања догађају скоро свакодневно, у пракси су запослени обесхрабрени да се ради остваривања својих права обрате инспекцији рада, јер су овлашћења инспектора рада, односно нормативна решења недовољна, а доказивање повреде права скопчана са бројним тешкоћама. Такође, често се дешава да запослени који захтева правну заштиту од дискриминације трпи додатну пресију послодавца, излаже се штетним последицама - да добије отказ, слабије плаћен посао, премештај на неодговарајуће радно место или у други радни простор и сл, што се образлаже сасвим неадекватним разлозима.

Имајући у виду да дискриминација подрива самопоштовање, веру у себе, у окружење, у владавину права и закона, поступање инспектора рада у случају дискриминације је комплексно, подразумева изузетно пажљив приступ, уз уважавање осећања, приватности и поверљивости.

У једном случају је од стране једног лица поднет захтев инспекцији рада за санкционисање послодавца, јер је сматрао да је приликом запошљавања дошло до дискриминације, с обзиром на језик на коме је оглашена потреба за заснивање радног односа, а то је био искључиво енглески језик. Инспектор рада је

40

извршио надзор и утврдио да су постојали елементи дискриминације из члана 18. и 20. Закона о раду, те је поднет захтев за покретање прекршајног поступка. Прекршајни поступак још није окончан. По наведеном огласу није извршен избор и исти је поновљен и на српском језику.

Такође, у случају оглашавања потребе за пријем у радни однос на пословима секретара, тражила се искључиво женска особа, што је облик дискриминације по полу, а такође супротно је и одредбама Закона о равноправности полова, те је након извршеног надзора овај послодавац променио текст огласа, а по претходном није извршио пријем.

2.3.4. Распоред радног времена

Овај радно-правни институт уређен је чланом 55. и 56. Закона о раду.

Радна недеља по правилу траје пет радних дана, а радни дан осам часова. Међутим, послодавац може да одреди да радни дан траје краће од осам часова, уколико радна недеља траје шест радних дана.

Дневно радно време може да буде једнократно, двократно са утврђеним почетком и завршетком радног времена и зависи од делатности коју послодавац обавља или од процеса организације рада.

Распоред радног времена у оквиру радне недеље утврђује послодавац одлуком која се објављује на огласној табли ради упознавања запослених са распоредом радног времена. Истом одлуком послодавац је дужан да утврди време одмора у току рада, који се не може одредити на почетку и завршетку радног времена.

У случају промене радног времена ( радни дани у недељи, почетак и завршетак радног времена, одмор у току дневног рада ) послодавац је дужан да обавести запослене најмање седам дана раније (пре почетка новог радног времена) путем огласне табле - ако је у питању већи број запослених. Ако се ради о поједином запосленом, послодавац одлуку доставља лично запосленом.

У вршењу инспекцијских надзора по овом институту, посебно када су у питању велики тржни центри или послодавци са већим бројем запослених нису утврђене неправилности у начину доношења и примене распореда радног времена. У случајевима када постоје индиције или се представком указује на постојање рада дужег од пуног радног времена, запослени својим изјавама не желе да потврде ту чињеницу плашећи се реакције послодавца.Ово се посебно односи на случајеве када запослени ради шест радних дана у недељи.

Иста констатација односи се и на коришћење одмора у току дневног рада.

Контролом рада дужег од пуног радног времена утврђено је да послодавци махом не доносе решења о раду дужем од пуног радног времена, не исплаћују накнаде по основу прековременог рада нити воде одговарајуће евиденције.

У таквим случајевима подносе се прекршајне пријаве. Законом о раду није утврђена санкција за правна лица и предузетнике у случају непоступања по члану 55. и 56. Закона о раду.

Пуно радно време запосленог, по Закону, износи 40 часова недељно. Радна недеља траје пет радних дана. Међутим, на захтев послодавца, запослени је дужан да ради дуже од пуног радног времена у случају више силе или изненадног

41

повећања обима послова. То је прековремени рад и не може да траје дуже од осам часова недељно, нити дуже од четири часа дневно.

Ово је један од радно-правних института где су уочени бројни пропусти, те је у 2011. години контрола инспекције рада у овом сегменту знатно појачана.

Као обавезан елемент уговора о раду у складу са чланом 33. Закона о раду је утврђивање радног времена (пуно, непуно или скраћено), као и трајање дневног и недељног радног времена. Распоред радног времена у смислу члана 55. – 56. Закона о раду у оквиру радне недеље утврђује послодавац. По правилу распоред радног времена се утврђује уговором о раду и он се распоређује према 40-часовној радној недељи. За проблем инспектор рада сазнаје тек по престанку радног односа запосленог, када дође лично или поднесе захтев да послодавац није испоштовао распоред радног времена утврђен уговором о раду.

Проблеми настају од недоношења одлуке о распореду радног времена, преко неадекватно распоређеног радног времена и често прековременог рада, до невођења евиденција о радном времену и неисплаћивања накнада за рад дужи од пуног радног времена. Како је ова појава прилично распрострањена и јавља се у готово свим делатностима и код свих облика организовања послодаваца, проблеми у примени овог радно-правног института решавају се по фазама. Истовремено са инспекцијским надзорима, где се делује репресивно и корективним методама, води се кампања преко социјалних партнера да се примена овог радно-правног института врати у законске оквире. Репресивни приступ углавном је према послодавцима код којих се у ранијем периоду деловало едукацијом и превентивним мерама, уколико оне нису дале резултате, па је послодавац наставио са кршењем прописа.

Законом прописано радно време се углавном поштује у јавним предузећима и установама. Уочено је да се непоштовање радног времена све чешће јавља у банкама. Послодавцима на руку иде «зид ћутања» запослених, као и недореченост позитивних прописа. Највише уочених пропуста је било у области грађевинарства, трговине и угоститељства. Ради ефикаснијег надзора неопходно је донети закон о евиденцији у области рада, који би садржао и оштру санкцију за послодавце у свим случајевима повреде члана 53. Закона о раду. Инспектори рада су подносили захтеве за покретање прекршајних поступака и решењима налагали послодавцима да донесу одлуку о распореду радног времена запослених и да са том одлуком упознају запослене, а у циљу да се у наредним надзорима лакше утврде повреде закона.

Може се констатовати, као и у претходним годинама, да запослени, док су у радном односу, су крајње некооперативни у односу на инспекцију рада, својим изјавама штите послодавца, а тек касније, након престанка радног односа, износе пред инспекцијом рада тачне чињенице које терете послодавца због непридржавања законских одредаба, као и одредаба општих аката послодавца и уговора о раду, који су закључени са запосленима, а овакво њихово понашање карактеристично је и у односу на њихов остварени прековремени рад.

Како није законом обавезно вођење евиденције о присуству на послу, у тим случајевима инспектор рада нема могућности да утврди да ли је заиста право запосленог угрожено како би предузели мере у складу са овлашћењима.

42

2.3.5. Одмори и одсуства

Законом о раду предвиђенe су следеће категорије одмора на које запослени има право: одмор у току рада, (најмање 30 минута), дневни одмор између два узастопна радна дана, (најмање 12 часова), недељни одмор, (најмање 24 часа непрекидно) и годишњи одмор (најмање 20 радних дана увећан уз утврђивање критеријума из члана 69. Закона о раду).

За контролу инспекције били су од важности недељни и годишњи одмори, с обзиром на теже последице њихове злоупотребе од стране послодавца, иако се шалтерским радницима често ускраћивао и одмор од 30 минута у току рада.

Законска одредба је да је послодавац дужан да запосленом обезбеди одмор у трајању од најмање 24 часа непрекидно у току наредне недеље, ако је неопходно да запослени ради на дан свог недељног одмора. У овом погледу било је спорадичних обраћања запослених и интервенција инспекције рада.

Право на годишњи одмор запослени не споре у већини случајева, мада се ређе доносе решења у смислу Закона о раду, већ се усмено одобрава право на годишњи одмор. Како се уговором о раду утврђује право најчешће на законски минимум од 20 радних дана, то се запосленом даје да користи не најмање три радне недеље, већ по недељу дана у деловима.

У надзорима вршеним над применом овог института као и кроз информативна обраћања послодаваца и запослених, идентификовани су неки од пропуста везани за примену овог института, а најчешћи су:

- не доносе се писана решења о одређивању права на годишњи одмор;- ако се доноси писмено решење оно се запосленом доставља у року краћем

од утврђеног законом (најчешће на дан почетка коришћења годишњег одмора);

- годишњи одмор утврђује се у законском минимуму, без увећања по обавезним додатним кретеријумима;

- не обезбеђује се одмор у току дневног рада за поједине категорије запослених (трговина, угоститељство);

- на неплаћено одсуство запослени се шаље и у ситуацијама поремећаја пословања послодавца, односно у случајевима смањења обима посла.

Посебни проблем је код запослених на одређено време који право на сразмеран годишњи одмор остварују за сваки период рада на одређено време. Најчешће се запослени плаши да поднесе захтев за коришћење годишњег одмора, јер онда послодавац са њим неће поново засновати радни однос. Дакле, и у случају када послодавац изда решење о коришћењу годишњег одмора, тешко је утврдити да ли га је запослени и користио и у ком обиму.

У случајевима када послодавац није запосленом донео решење за коришћење годишњег одмора, сматра се да му је то право ускратио и у тим случајевима подноси се прекршајна пријава.

У протеклој години било је случајева да послодавци супротно закону запослене упућују на одсуство због недостатка посла, а да запосленима не издају решења, већ се само у форми обавештења на огласној табли истакне списак запослених који се упућују на плаћено одсуство уз накнаду зараде у висини од

43

60% зараде, коју би остварили да раде. У таквим случајевима су инспектори рада предузимали одговарајуће мере.

Остала одсуства врло су ретка, нарочито плаћена и само изузетно се дешава да послодавац омогући запосленом коришћење истих, а и тада најкраће могуће и најчешће усмено. Над применом овог института тешко је вршити надзор јер нема обраћања странака, јер се плаше да не изгубе посао или у већим предузећима да ће их обраћање инспекцији рада коштати премештаја на слабије плаћене послове, осим ако се ово одсуство не злоупотреби од стране послодавца, у смислу да се отказује уговор о раду због неоправданог одсуствовања са рада.

2.3.6. Заштита запослених

На основу члана 60. Устава Републике Србије запослени имају право на безбедне и здраве услове рада, што значи да заштиту уживају сви запослени.

Ово право је ближе регулисано одредбама Закона о раду, као и Законом о безбедности и здрављу на раду.

Општа заштита запослених подразумева различите мере и активности за заштиту свих запослених, без обзира где раде и које послове обављају. Реч је о систему мера и активности којима се спречавају или ублажавају штетно деловање услова рада и процеса рада на безбедност, здравље и радну способност запослених.

Посебна заштита запослених усмерена је на заштиту здравља и безбедности појединих категорија запослених. Њоме се обезбеђује додатна заштита осетљивих категорија запослених, лица угроженог здравља, запослених са здравственим сметњама, запослених који раде на пословима са повећаним ризиком и сл.

А) Заштита омладине

Заштита запослених млађих од 18 година живота подразумева три врсте заштите:

- од обављања одређених послова,- заштиту у виду скраћеног радног времена и- заштиту од прековременог рада, прерасподеле радног времена и рада ноћу.

Инспекцијским надзором утврђујемо:- да ли запослени коме је надлежни здравствени орган утврдио здравствене

сметње ради прековремено без претходно обављеног лекарског прегледа, - да ли раде млађи од 18 година живота на пословима на којима се захтевају

посебни услови рада (нарочито тешки физички рад, рад под земљом, под водом или на великој висини, који укључују излагање штетном зрачењу, отровима, канцерогенима, ризик по здравље због хладноће, топлоте, буке и вибрације),

- да ли запослени између 18 - 21 године живота који раде на пословима где се захтевају посебни услови рада (нарочито тешки физички рад, рад под земљом, под водом или на великој висини, који укључују излагање штетном зрачењу, отровима, канцерогенима, ризик по здравље због хладноће, топлоте, буке и вибрације) поседују налазе надлежног здравственог органа да такав рад није штетан по њихово здравље,

44

- да ли је запосленима млађим од 18 година уговором о раду утврђено трајање дневног и недељног одмора и да ли такав запослени ради дуже од 35 часова недељно, односно дужe од 8 часова дневно,

- да ли запослени млађи од 18 година ради прековремено или у прерасподели радног времена,

- да ли запослени млађи од 18 година ради ноћу, осим ако обавља послове у култури, спорту, уметности и рекламној делатности или ако мора да се настави прекинути рад услед више силе уз обезбеђење надзора над радом малолетног лица од стране пунолетног запосленог.

Предузимање мера: Решењем се налаже престанак ангажовања запослених на пословима на којима

им је законом забрањен рад и то: ако прековремено ради запослени коме је одлуком надлежног здравственог органа утврђено да такав рад може да погорша његово здравствено стање, уколико млађи од 18 година раде на пословима из члана 84. 85. и 88. Закона о раду и против послодавца ће се поднети захтеви за покретање прекршајног поступка;

Ако је запосленом млађем од 18 година одређено недељно радно време дуже од 35 часова и дневно дуже од 8 часова, решењем ће се наложити да се утврди дневно, односно недељно радно време у складу са законом и против послодавца ће се поднети захтев за покретање прекршајног поступка.

Б) Заштита материнства

Запослене труднице и породиље уживају посебну заштиту на раду која се обезбеђује ради заштите њиховог здравља и безбедности на раду и у вези са радом, као и ради заштите материнства, односно детета до одређених година живота. Заштита трудница, односно материнства подразумева примену различитих метода и видова заштите, а пре свега: - заштиту од обављања тешких и по здравље штетних послова, - заштиту од прековременог и ноћног рада и - заштиту од обављања послова у условима прераспоређеног радног времена. Заштита породиља обезбеђује се: -остваривањем права на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета за прво и друго дете, -остваривањем права на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета за треће и свако наредно дете и -остваривањем права на одсуство са рада ради посебне неге детета или друге особе.

Инспекцијским надзором утврђујемо:- да ли запослена жена која је трудна ради на пословима који су штетни за

њено здравље и здравље детета ако је утврдио надлежни здравствени орган,- да ли послодавац ангажује жене за време прве 32 недеље трудноће да раде

ноћу и прековремено, а налазом надлежног здравственог органа такав рад је утврђен као штетан,

- да ли послодавац ангажује жене за време последњих 8 недеља трудноће да раде ноћу и прековремено,

45

- да ли су код послодавца прерасподелом радног времена обухваћене запослене труднице, које нису дале претходну писмену сагласност да раде у прерасподели,

- да ли су код послодавца прерасподелом радног времена обухваћени родитељи са децом млађом од 3 године живота или дететом са тежим степеном психичке ометености, које нису дале претходну писмену сагласност да раде у прерасподели.

Предузимање мера: Решењем ће се наложити престанак таквог радног ангажовања и против

послодавца ће се поднети захтев за покретање прекршајног поступка због наведених повреда Закона о раду.

Б) Заштита инвалида

Заштита од инвалидности има две димензије. Једна се односи на запослене код којих је инвалидност наступила, друга се односи на запослене којима прети инвалидност.

Инвалидима рада, у смислу Закона о раду, подразумевају се запослени код којих је дошло до трајног погоршања здравственог стања и озбиљног умањења радне способности, док су запослени код којих постоји опасност од настанка инвалидности људи са погоршаним здравственим стањем.

Послодавац је дужан да запосленом инвалиду рада обезбеди обављање послова према преосталој радној способности, а да запосленима код којих постоји опасност од настанка инвалидности, у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању, обезбеди обављање другог одговарајућег посла.

Инспекцијским надзором утврђујемо (на основу изјаве запосленог, непосредног увида у послове које запослени обавља, решења Фонда пензијско-инвалидског осигурања, изјаве одговорног лица...) и да ли је послодавац овој категорији запослених обезбедио обављање послова према преосталој радној способности.

Предузимање мера: Решењем ће се наложити послодавцу да запосленом обезбеди обављање

послова према преосталој радној способности и против послодавца ће се поднети захтев за покретање прекршајног поступка.

2.3.7. Надзор над применом Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом

Иако инспекција рада не врши директан инспекцијски надзор над применом одредаба Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, сходно члану 47. истог, инспекцијски надзор над спровођењем овог Закона у погледу остваривања права, положаја и заштите особа са инвалидитетом које су у радном односу, врши Инспекторат за рад у складу са прописима из области рада и безбедности и здравља на раду. У току 2011.године нису утврђени недостаци у примени наведеног Закона, у сегментима над којима надзор врши инспекција рада, односно или послодавци који су контролисани нису

46

имали заснован радни однос са особама са инвалидитетом у смислу наведеног Закона, па су плаћали пенале, или су ови запослени остваривали права и заштиту у складу са Законом о раду и Законом о безбедности и здрављу на раду.

2.3.8. Забрана дечјег рада

У борби за заштиту дечијих права и спречавање злоупотребе деце активности инспекције рада морају бити део ширег концепта искорењавања најтежих облика дечјег рада. Реч је о раду деце који је такве природе, или интензитета, да штети њиховом школовању или њиховом здрављу и развоју, тако да деца раде у исувише раној доби и у условима који могу оштетити њихов физички или ментални раст и развој. Под таквим условима деца су лишена детињства и будућности што доноси ненадокнадиву штету за појединце, али и за друштво у целини и крши међународно право које од свог настанка посебну пажњу посвећује деци.

Последњих деценија положај деце поново долази у средиште интересовања међународне заједнице. Расте свест о дечијим правима и неопходности њихове веће заштите, нарочито у погледу искоришћавања њиховог рада. МОР је 1973. године донео Конвенцију број 138 и Препоруку број 146 о минималним годинама за запошљавање и захтева од држава чланица да изради и спроведе националну политику ради заштите деце и њихових права. У 1992. години МОР је покренула Међународни програм за елиминацију дечјег рада који је значајно утицао на ширење свести о потреби доношења нових међународних стандарда у овој области. Тако је 1999. године донета Конвенција МОР број 182 и Препорука МОР број 190 о најгорим облицима дечјег рада, које укључују одредбе о спровођењу заштите путем инспекцијског система у области рада. Ови акти представљају сигнал инспекцији рада да је неопходно њено укључивање у борбу против нових облика радног искоришћавања деце.

Међународна заједница захтева непосредну забрану најтежих облика дечјег рада, путем националних прописа, као и предузимање хитних и делотворних мера за њихово елиминисање.

Када је у питању дечији рад од инспектора рада се очекује да овом питању посвете значајну пажњу и да:

препознају и открију незаконито ангажовање деце, те да покрену механизме за санкционисање оних који овакав рад организују;

да предузму све мере како би услови рада законито ангажованих младих особа били прилагођени њиховим могућностима и потребама;

да инсистирају на примени свих превентивних мера за здрав и безбедан рад ових лица;

да дају информације, техничке и правне савете у погледу услова и могућности ангажовања деце и младих људи у складу са прописима и

да превенцију схватају као примарни дугорочни циљ, те да својим деловањем подижу свест заједнице и локалне средине о опасностима које крије прерано запошљавање деце, посебно на опасним радним местима, као и о могућим дугорочним последицама оваквог запошљавања, не само на та лица, већ и на развој друштва у целини.

47

Овакво деловање инспекције рада захтева посебну обуку инспектора у погледу нове политике, функције и процедура деловања, те стицања нових знања и вештина везаних за дечији рад.

Дечји рад најчешће срећемо на улицама у виду просјачења за који није надлежна инспекција рада, већ органи МУП-а.

2.3.9. Зарада, накнаде зарада и друга примања

Законом о раду чланом 104. је прописано да запослени има права на зараду у складу са општим актом и уговором о раду и да се иста исплаћује у роковима, а што подразумева и поштовање истих. Међутим, честа је појава да се ово право запослених не поштује од стране послодавца.

Карактеристично је да послодавци у уговорима о раду не утврђују елементе за утврђивање радног учинка, чак и они послодавци који се баве производним занимањима у којима је по правилу једноставније нормирање послова, односно утврђивање броја и квалитета јединице производа коју је запослени дужан да произведе у јединици времена, да би остварио основну зараду.

Један број послодаваца, пак, предвиђа могућност стимулације или „дестимулације“ у одређеном проценту, али опет без уговарања елемената на основу којих се може утврдити основ и висина ове дестимулације, већ је све препуштено одлуци директора или оснивача.

Зараде код послодавца су углавном у висини минималне зараде, или нешто више од овог износа. Ретки су послодавци који исплаћују зараде према стручним спремама запослених. Велики је проблем код уговарања зарада и обавезе да се основна зарада изрази у новчаном износу. То послодавцима ствара бројне тешкоће, те углавном зараду дефинишу тако да буде новчано одредива, полазећи од неколико утврђених параметара.

У извештајном периоду највећи број захтева за интервенцију инспекције рада везан је за примену овог радно-правног института, а претежним тражењем да се послодавцима наложи исплата заосталих зарада, односно разлика зарада.

А) Обрачун зараде и накнаде зараде

Инспекцијским надзором утврђујемо (на основу увида у потписане обрачунске листе од стране запосленог, изјаве запосленог, изјаве одговорног лица) да ли послодавац запосленом доставља обрачун зараде најкасније до краја месеца за претходни месец, као и да ли послодавац запосленом доставља обрачуне зарада и за месеце за које није исплатио зараде са писменим образложењем о разлозима неисплаћивања истих.

Предузимање мера: Ако послодавац запосленом не доставља обрачуне зарада, решењем ће се

наложити да запосленом достави исте за период обухваћен надзором, а против послодавца ће се поднети захтев за покретање прекршајног поступка.

Ако послодавац запосленом не доставља обрачуне зарада и за месеце за које није исплатио зараде са писменим образложењем о разлозима неисплаћивања истих, решењем ће се наложити да запосленом достави исте за период

48

обухваћен надзором, а против послодавца ће се поднети захтев за покретање прекршајног поступка.

Б) Накнада зараде

Инспекцијским надзором утврђујемо да ли је послодавац запосленима којима исплаћује накнаду зараде због привремене спречености за рад до 30 дана и најмање у висини 65% просечне зараде у претходна три месеца и за време прекида рада до ког је дошло без кривице запосленог најмање у висини 60% просечне зараде у претходна три месеца, а најдуже 45 радних дана у календарској години обрачунао и исплатио накнаду најмање у висини минималне зараде, као и да ли послодавац обрачунава и исплаћује накнаду зараде за породиљско одсуство и одсуство ради неге детета у исто време кад исплаћује и зараде осталим запосленима (члан 10. - 13. Закона о финансијској подршци породице са децом, «Службени гласник» РС, број 16/02 и 115/05).

Предузимање мера: Ако послодавац исплати накнаду зараде у износу мањем од минималне зараде

против њега ће се поднети захтев за покретање прекршајног поступка; Ако послодавац не исплати накнаду зараде по основу трудничког боловања;

решењем ће се наложити исплата исте (на основу претходног овереног обрачуна накнаде од стране одговорног лица) и против послодавца ће се поднети прекршајна пријава због необезбеђивања права на накнаду зараде због породиљског одсуства и одсуства ради неге детета.

В) Накнада трошкова и друга примања

Инспекцијским надзором утврђујемо да ли је послодавац запосленима који имају право на накнаду трошкова због доласка и одласка са рада (у складу са општим актом послодавца и уговором о раду, како у погледу висине, тако и у погледу начина обрачуна и исплате) исплатио те трошкове, да ли је запосленом исплатио отпремнину при одласку у пензију (старосну, инвалидску, породичну) најмање у висини три просечне зараде и најкасније 30 дана по престанку радног односа.

Предузимање мера: Ако послодавац запосленом не исплаћује трошкове за долазак и одлазак са

рада и отпремнину при одласку у пензију против послодавца ће се поднети захтев за покретање прекршајног поступка, а запослени упутити на суд ради остваривања новчаних потраживања.

Као и у претходној години и у 2011. години, минимална зарада уговарана је у већини контролисаних случајева. Врло често су запослени, али тек кад престану да раде код послодавца, наводили да усмено уговорена зарада већа од минималне и да је исплаћивана мимо обрачуна «на руке». Често је престанак исплате овако уговорене зараде био и разлог да запослени престане да ради. Неопходно је објаснити послодавцу да уколико зараду утврде у номиналном износу и висини минималне, да морају у случају промене висине зараде, закључивати анекс уговора о раду, уз писмену понуду. Стиче се утисак да је послодавцима много више одговарало, када је неко други, као нпр. посебним колективним уговорима утврђивао коефицијенте и вредности коефицијената које

49

су они само уносили у уговоре о раду. Вероватно је то из разлога, што се чак и закључење уговора о раду поверава књиговођама, који користе типски образац. Вредновање нечијег рада и одређивање одговарајуће норме и учинка није једноставан посао и неопходно је да то ради послодавац у зависности од делатности, броја запослених итд.

С обзиром на стање у привреди, није мали број послодаваца који запошљавају већи број лица (200 и више), а да већ дужи период не могу да исплате зараде запосленима, због губитака у пословању и лоше финансијске ситуације. Код појединих послодаваца који се налазе у оваквој ситуацији отворен је стечајни поступак, а има и послодаваца који формалну послују, а суштински не раде већ дуже време. Егзистенција запослених је угрожена, а инспекција рада нема адекватних инструмената за заштиту њихових права.

Више проблема има са недостављањем обрачуна зарада запосленима и вођењем евиденција зарада и законском обавезом да запослени потписује ову евиденцију.

Проблеми се јављају и код исплате накнаде зарада запосленим женама за време породиљског одсуства, јер послодавци понекад немају сопствена средства за исплату ових накнада заједно са осталим зарадама запослених, а средства Фонда за здравствено осигурање се не уплаћују редовно, чиме је угрожено право запослених жена. Такође, у појединим случајевима јавља се и проблем неисплаћивања запосленима надокнада за долазак и одлазак са рада.

Уочава се да има и обраћања да је запослени приморан да потпише обрачун зараде урађен сагласно општим актима или уговором о раду где је на руке добијао мање или да је добио зараду, а затим морао да да послодавцу одређену суму назад. Најчешће се то спроводи без сведока и тешко је доказиво овакво поступање послодавца. Ради се о послодавцима са малим бројем запослених, а изостаје сваки бунт због борбе за посао, па такав појединац углавном даје отказ послодавцу. Зато је далеко боље када послодавац врши исплату зарада уплатом на текући рачун запосленог, па се тада може утврдити да ли уплаћена сума одговара обрачунском листу, иако то не значи да запослени није морао одређену суму да подигне и врати послодавцу.

Врло често се зараде по више месеци и година не исплаћују ни у предузећима која су приватизована, као што се ни не доносе решења о престанку радног односа. Полазећи од чињенице да су запослени и послодавац, у неравноправном положају, требало би одредити да је послодавац дужан да исплати барем минималну зараду и да се о начину и времену исплате исте не може споразумевати са запосленим.

У случајевима када је инспекцијским надзором утврђено да послодавац не уплаћује порезе и доприносе на обавезно пензијско и инвалидско осигурање, здравствено осигурање и осигурање за случај незапослености до 30. у текућем месецу за претходни месец, а што је у обавези да учини сагласно одредби члана 51. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, о овој чињеници су инспектори рада обавештавали Пореску управу која је надлежна да врши надзор над применом наведеног закона сагласно одредби члана 69. истог. Имајући у виду да новчана потраживања из радног односа застаревају у року од три године од дана настанка обавезе, запосленима се у свим случајевима дуже инсолвентности послодаваца сугерише да заштиту права остварују и паралелно пред надлежним судом, како би прекинули рок застарелости.

50

Инспектори рада су у извештајном периоду доносили решења и налагали послодавцима исплату зарада, накнада зарада и других примања, без обзира да ли је рачун послодавца у моменту настанка обавезе за исплатом зараде био у блокади. Ова решења су извршне исправе, у смислу чл.13. став 1. тачка 2. Закона о извршењу и обезбеђењу («Сл.гласник РС», бр.31/2011), који је у примени од 09.05.2011. године, и у смислу чл.30. став 1. тачка 2. Закона о извршном поступку ( «Сл.гласник РС», бр.125/2004), који утврђују да је извршна исправа свака одлука донесена у управном и прекршајном поступку и поравнање у управном поступку, ако гласе на испуњење новчане обавезе и ако посебним законом није другачије одређено. У члану 31. Закона о извршном поступку, као и у члану 14. Закона о извршењу и обезбеђењу је утврђено да се одлуком у управном поступку, у смислу овог закона, сматра решење или закључак који су у управном поступку донели органи и организације, службе или правна лица која врше јавна овлашћења, а у члану 32. Закона о извршном поступку, односно у члану 15. Закона о извршењу и обезбеђењу, је утврђено да је одлука донета у управном поступку извршна, ако је постала извршна по правилима којим се уређује тај поступак. Решења донета у управном поступку постају извршна у складу са чл.261. Закона о општем управном поступку (»Сл.лист СРЈ» бр.33/97 и 31/2001» и «Сл.гласник РС», бр.30/10), а она решења која се односе на испуњење новчаних обавеза спроводе се судским путем, а у смислу чл.266. став 2. Закона о општем управном поступку. Сагласно чл.273. наведеног Закона, кад треба да се спроведе судско извршење решења донесеног у управном поступку, орган чије решење треба извршити ставља на решење потврду извршности. Сагласно чл.273. став 2. наведеног Закона, решење донесено у управном поступку које садржи потврду извршности јесте основ за судско извршење. То извршење спроводи се у складу са законом којим се уређује извршни поступак и одредбама других закона који важе за судско извршење.Судско извршење решења донетог од стране инспекције рада захтева запослени, сагласно правилима извршног поступка. На овај начин, а након што је инспектор рада на свако појединачно решење ставио потврду извршности, извршена су решења којима је наложена исплата зарада, накнада зарада и других примања запосленима у појединим организационим јединицама инспекције рада на територији Републике Србије. Све чешће се запослени за остваривање наведеног права из радног односа обраћају инспекцији рада, а не суду, јер се ови захтеви брже реше у управном поступку, а и не захтевају финансијска средства, а извршење се спроводи идентично као и пресуда, стављањем блокаде на текући рачун послодавца од стране надлежног пореског органа. Разлог неисплате зараде и других примања запосленима је био блокада текућег рачуна послодавца, односно недостатак финансијских средстава и то у дужим временским интервалима. Приметно је да донета решења којима се налаже исплата новчаних давања запосленима, већина послодаваца покушавају да изврше изналажењем финансијских средстава, те се иста извршавају у потпуности или делимично, а има послодаваца који нису у могућности да поступе по истим, тако да запослени захтевају судско извршење решења. У таквим случајевима се по правилу од стране инспекције рада не подносе захтеви за покретање прекршајног поступка, а сходно пресуди Врховног суда Србије, Узз.30/05 од 28.12.2005.г. и става из ове пресуде, тј. да ако је рачун окривљеног правног лица био у блокади у времену када је требао да изврши исплату зараде, то искључује његову прекршајну одговорност за прекршај из члана 60.став 1.тачка 13. Закона о порезу на додату вредност. У току 2011. године,

51

наведеног става се стриктно придржавао Виши прекршајни суд у Новом Саду, као и прекршајни суд у Зрењанину.

Проблем постоји и код доставе наведених решења инспектора рада запосленима ради њиховог извршења, јер код појединих послодаваца зараде представљају пословну тајну, те остали запослени, који се налазе такстативно набројани у диспозитиву решења не смеју да имају информацију о износима зараде других запослених. О овој чињеници се увек мора водити рачуна од стране инспектора рада када се једним решењем одлучује о правима више запослених. У случају да инспектор рада по службеној дужности изврши надзор и утврди да се зараде не исплаћују, када решење постане извршно, обавештава синдикалне организације код послодавца да би запослени имали сазнање да код инспекције рада постоји решење-извршна исправа којим се послодавцу налаже исплата зараде, уз право да запослени оствари и затезну камату (у сваком решењу донетом у смислу чл.269. Закона о раду, инспектор рада у диспозитиву утврђује и рок када је одређена новчана обавеза доспела за исплату, те само уз овакву клаузулу , порески орган може у поступку извршења решења, да обрачуна затезну камату на наведени износ). Код једног броја послодаваца, нарочито код јавних комуналних предузећа, је утврђено да су општим актом из области радних односа (колективним уговором или правилником о раду) утврђени такви елементи за обрачун и исплату зарада, чијом применом се добије новчани износ основне зараде испод износа минималне зараде за остварени стандардни учинак, у смислу чл.111. Закона о раду, што није дозвољено, те у том случају инспектори рада налажу послодавцу отклањање утврђене неправилности. Код готово свих послодаваца код којих је организован и вођен штрајк у 2011.години, а код којих су штрајкачки захтеви били и исплата доспелих, а неисплаћених зарада, инспекција рада је, по захтеву синдикалних организација код ових послодаваца, вршила надзор над исплатом истих и доносила решења којима је налагала њихову исплату. Рок који инспекција рада оставља послодавцима да изврше исплату зарада је најчешће 30 дана рачунајући од коначности решења.Решење којим се налаже исплата зараде доноси се без обзира да ли је рачун послодавца у блокади.

У извештајном периоду вршене су инспекцијске контроле у вези поштовања одредбе чл.186. Закона о раду, односно да ли је послодавац запосленом након престанка радног односа, односно најкасније у року од 30 дана од тога дана, исплатио припадајуће зараде, накнаде зараде и друга примања. Чињеница је да се запослени након престанка радног односа углавном обраћа инспекцији рада искључиво ради тога што му послодавац није у наведеном року исплатио потраживања, а не захтевом за одлагање извршења решења у смислу чл.271. Закона о раду.

Често запослени након престанка радног односа не желе да се врате код послодавца, те у том смислу и не покрећу судски поступак, а уколико га и покрену углавном захтевају накнаду штете, у смислу чл.191. Закона о раду. У извештајном периоду било је преко 50 обраћања инспекцији рада у горе наведеном смислу, у којим је случајевима инспектор рада доносио закључак о одбацивању захтева због ненадлежности, а из разлога што је подносиоцу престао радни однос код дотичног послодавца, али је по службеној дужности, а након добијене наведене информације, вршио инспекцијски надзор, јер непоступање послодавца у складу са чл.186. Закона о раду представља прекршај, а врло често је послодавац већ у дану када је вршен инспекцијски надзор, исплаћивао бившем

52

запосленом неисплаћену зараду, а све да би избегао санкцију, односно да би му ова чињеница код прекршајног суда била узета као олакшавајућа околност. Не може се порећи, да и наведена поступања представљају ефекте инспекције рада.

2.3.10. Престанак радног односа

У извештајном периоду вршене су инспекцијске контроле поводом престанака радног односа запослених и то како по службеној дужности (потпуни надзори, интегрисани надзори), тако и поводом захтева странака, на основу којих се може констатовати да послодавци доносе решења о отказу уговора о раду у смислу члана 179. став 1. тачка 2. и 3. Закона о раду, а да повреда радне обавезе или радне дисциплине није утврђена општим актом, односно уговором о раду, да послодавац не донесе решење о отказу уговора о раду, а да запосленог одјави са обавезног социјалног осигурања и да запослени фактички престане са радом код послодавца, да се запослени пре престанка радног односа не упозори на постојање разлога за отказ уговора о раду (у случајевима утврђеним Законом о раду), као и да послодавац запосленом није исплатио све припадајуће зараде, накнаде зараде и друга примања у року од 30 дана од дана престанка радног односа, а у смислу члана 186. Закона о раду. Велики број запослених се након престанка радног односа обраћа инспекцији рада из разлога што им послодавац није уплатио доприносе на обавезно социјално осигурање, а у таквим случајевима инспекција рада обавештава надлежну Пореску управу да би иста предузела мере у оквиру својих овлашћења, као надлежни орган за контролу уплате пореза и доприноса, а у смислу чл.56. Закона о општем управном поступку.

Најчешћи основи престанка радног односа били технолошки вишак, повреда радне обавезе, непоштовање радне дисциплине, неисплата зараде у року од 30 дана од дана престанка радног односа и злоупотреба боловања.

Послодавци, нарочито средњи и већи, у великој мери утврђују повреде радних обавеза општим актом или уговором о раду, као и повреде радне дисциплине, док мали послодавци, најчешће у статусу предузетника, немају утврђене повреде радне обавезе, као ни радне дисциплине. Незнатан је број случајева ( у извештајном периоду евидентиран је један случај), да послодавци користе могућност из чл.180. став 3. Закона о раду, да запосленом доставе упозорење у коме се упозорава да ће му, уколико поново учини исту или сличну повреду, без поновног упозорења, отказати уговор о раду.

Инспекција рада је по захтевима странака предузимала мере са циљем враћања уредно попуњене радне књижице запосленима, налажући послодавцу извршење наведене обавезе решењем, но много чешће био је довољан само позив инспектора рада послодавцу да најави свој долазак по наведеном питању, па да послодавац одмах врати радну књижицу запосленом.

Посебно је присутан проблем када се послодавци не одазивају на позив инспектора рада, када су недоступни и неспремни за сарадњу, када у регистрованом пословном простору не могу да се нађу, или су привремено одјавили своје радње, те такво њихово понашање умногоме успорава рад инспекције рада.

Основе за престанак радног односа можемо поделити на отказ од стране запосленог, отказ од стране послодавца, независно од воље послодавца и запосленог и споразумни престанак рада.

53

Највише коришћен основ је споразум послодавца и запосленог. Било је и ситуација да су запослени наводили да их је послодавац принудио да потпишу споразум, довео у заблуду обећавши исплату одређене своте новца или да су споразум потписали чим су засновали радни однос. Но како су такве мане у надлежности суда, инспекција рада је ова обраћања искористила да тог послодавца уврсти у наредни план надзора по службеној дужности.

Послодавци су често и усмено давали отказ запосленом. Дешавало се да се тај запослени обрати инспекцији рада по протеку више месеци, јер му послодавац није вратио уредно попуњену радну књижицу.

Тада је упућиван да од послодавца затражи писмено решење о отказу које је основ за даљу интервенцију у погледу радне књижице. Проблем је када је радник био у радном односу на одређено време са одређеним датумом престанка и када по једном тумачењу члана 175. став 1.тачка 1. Закона о раду, послодавац није у обавези да запосленом да решење о отказу уговора о раду с обзиром да «запосленом радни однос престаје истеком времена на које је заснован». Проблем се појављује код Националне службе за запошљавање која инсистира на решењу о отказу уговора о раду, пре свега јер је основ престанка радног односа услов за добијање или недобијање новчане накнаде. Ово решење, има деклараторни карактер, али окончава једну правну ситуацију, где је о праву запосленог, да му радни однос престане на дан који је одређен уговором о раду, овлашћено лице одлучило решењем, а према члану 192. Закона о раду.

Још увек је доста случајева везаних за отказ уговора о раду због престанка потребе за радом запосленог, при чему запослени и послодавац потпишу споразум да се запослени одриче припадајуће отпремнине. Некад су разлози за наведено то што послодавац већ дуже време не исплаћује зараде, а запослени би у Националној служби за запошљавање могао да оствари бар неку новчану накнаду и стаж. Запослене нема ко да упути да је одрицање од отпремнине супротно уставним одредбама Републике Србије.

У спровођењу поступка, послодавци су најчешће правили пропусте у том смислу да нису до дана престанка рада исплатили све припадајуће зараде и накнаде, односно најкасније у року од 30 дана од дана престанка рада када инспектор рада може само поднети захтев за покретање прекршајног поступка, а странку упутити да своје право оствари путем суда. Међутим, уколико је рачун послодаца био у блокади у време измирења обавеза или у време покретања прекршајног поступка судови за прекршаје су, како је напред наведено, поступак обустављали.

Присутан је проблем да послодавци због неизмирених зарада и доприноса не врате уредно попуњену радну књижицу запосленом на дан престанка радног односа, па је било честих обраћања радника по овом питању. Инспектори рада су решењима налагали да се врати уредно попуњена радна књижица , изрицали мандатну казну и писмено обавештавали Пореску управу о неизмиреним порезима и доприносима из зарада.

У 2011. години и извештајном периоду, било је случајева отказа уговора о раду запосленима готово по свим основима.

Најчешће су се инспекторима рада обраћали запослени са захтевом да им обезбеде враћање радне књижице и друге документације након престанка радног односа. Дешава се да запослени напусти рад, без давања отказа у смислу Закона о раду или закључивања споразума са послодавцем, тад се јавља специфична правна ситуација да је запослени и даље у радном односу, иако више не ради. Превазилажење ове ситуације решавало се социјалним дијалогом

54

инспектора рада са уговорним странама и враћања радно-правног односа у законске токове. Невраћање уредно попуњене радне књижице је стално присутан пратилац на релацији послодавац – запослени. Разлози невраћања радне књижице углавном су неизмирене обавезе према Фонду ПИО, што резултира немогућношћу остваривања права запосленог у заснивању радног односа код другог послодавца, или права по основу привремене незапослености.

Код споразума о престанку радног односа запослени понекад истичу да нису дали своју сагласност, већ је искоришћен бланко формулар, који су при заснивању радног односа потписали са послодавцем, или да су били у заблуди, или под принудом, да потпишу овај документ. Због оваквих спорова запослени су упућивани на суд, као надлежни орган.

У току 2011. године код неких послодаваца спроведен је поступак утврђивања лица за чијим је радом престала потреба, те је по овом основу већем броју запослених отказан уговор о раду и исплаћена отпремнина. Запослени којима је у овим поступцима отказан уговор о раду нису се обраћали инспекцији рада захтевом за одлагање извршења решења послодавца о отказу уговора о раду.

Извештајни период обележили су откази уговора о раду од стране послодавца у смислу члана 179. став 1. тачка 9. Закона о раду, и то у привредним друштвима који су у дубоким финансијским дубиозама или су пак у вези својинске трансформације. У овим привредним друштвима су били групни откази уговора о раду и запослени су се сами пријављивали за социјални програм који финансира Влада. У поступку реализације одобреног социјалног програма запослени су се обраћали инспекцији за савет да ли потписивање споразума о регулисању међусобних права и обавеза значи одрицање од потраживања која имају од послодавца по основу неисплаћених зарада.

Као најчешћи пропусти у поступку отказивања уговора о раду запосленом од стране послодавца јављају се:

да послодавац пре отказивања уговора о раду није запосленог упозорио да постоје разлози за отказ;да послодавац запосленом није оставио законом прописани рок да се изјасни на упозорење;да послодавац није упозорење пред отказ, доставио синдикалној организацији чији је запослени члан; да упозорење пред отказ или решење о отказу уговора о раду не садржи елементе прописане законом итд; неисплата припадајућих зарада; повреде радних обавеза нису предвиђење општим актом или уговором о раду;уговор о раду запосленом се отказује усмено, а не у писаном облику, нарочито у случају заснивања радног односа на одређено време;решење о отказу уговора донето у писаном облику не садрже све обавезне елементе;послодавци запослене одјављују са обавезног социјалног осигурања, без претходно донетог решења о отказу уговора о раду;запосленима се заснивање радног односа од стране послодавца условљава унапред и бланко потписивањем споразума о престанку радног односа, који накнадно и једнострано послодавац активира уписивањем датума престанка радног односа доводећи запосленог пред свршен чин;

55

невраћање уредно попуњене радне књижице на дан престанка радног односа, за шта послодавци као правдајући разлог углавном наводе не измирење припадајућих доприноса;запослени се одричу права на отпремнину због престанка потребе за њиховим радом, како би код Националне службе запошљавања остварили право на новчану накнаду за време привремене незапослености.

Послодавци нарочито средњи и већи у великој мери утврђују повреде радних обавеза општим актом и уговором о раду, као и повреде радне дисциплине, док мали послодавци најчешће у статусу предузетника, немају утврђене повреде радне обавезе као ни радне дисциплине.

Код појединих послодаваца који су запосленима отказали уговор о раду по члану 179. Закона о раду (непоштовање радне дисциплине и повреда радне обавезе) у току управног поступка послодавац и запослени су закључили вансудско поравнање. Овакво поравнање је постигнуто уз обострану корист – за послодавца, да не исплати припадајућу отпремнину из разлога престанка потребе за радом запосленог (а то је стварни разлог за престанак рада), даље, да не води судски спор који би довео до много већих трошкова, те да не ризикује прекршај због неизвршења решења инспектора рада, а за запосленог, да добије одређену своту новца без вођења спора са свим трошковима које изискује и да након тога пронађе ново запослење.

Уколико инспекција рада приликом вршења инспекцијских надзора утврди повреду прописа из области радних односа предузима одговарајуће мере у оквиру својих овлашћења како би заштитила запослене од неоснованог отпуштања без одговарајућег обештећења.

Неопходно је да се у решавању овог проблема активно укључе организације Синдиката и Унија послодаваца и поведу социјални дијалог због настале глобалне кризе и изборе се за то да најугроженије категорије запослених (самохране мајке, инвалиди и др.) буду заштићене од губитка посла.

У току 2011. године инспекцији рада запослени су поднели 624 захтева за одлагање извршења решења послодавца о отказу уговора о раду. У већини случајева ради се о појединачним отказивањима уговора о раду од стране послодавца због повреде радних обавеза или радне дисциплине. Донето је 524 решења поводом захтева странке за одлагање од извршења отказа уговора о раду.

56

6

3

5

179

31

49

3

9

63

45

29

24

22

56

0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200


Шумарство




Трговина



Саобраћај





Остало

број донетих решења поводом захтева странке за одлагање од извршења решења о отказу уговора о раду

укупно 524 решења поводом захтева странке за одлагање од извршења отказа уговора о раду

Број донетих решења по захтеву странке везано за отказ уговора о раду

Начин решавања по поднетим захтевима за одлагање од извршења решења послодавца о отказу уговора о раду

57

4 2 2 1 0 5

120

59

23

8

31

18

2 1 4 5

38

2528

17151417

714

8

32

24

0

20

40

60

80

100

120

Пољ

опри

вред

а

Шум

арст

во

Вађ

ење

руда

ик

амен

а

Ин

дуст

рија

Гра

ђеви

нар

ство

Трг

ови

на

Зан

атск

е и

ли

чне

услу

ге

Тур

иза

м и

угос

тите

љст

во

Сао

браћ

ај

Фи

нан

сијс

ке

ип

осло

вне

услу

ге

Обр

азов

ање

Здра

вств

о и

соц

ија

лни

рад

Ком

унал

на

дела

тнос

т

Ост

ало

одложено извршење решења о отказу одбијен захтев

330 решења којим је одложено извршење решења послодавца о отказу уговора о раду 194 решења којим је одбијен захтев странке

2.4. Контрола примене Законао заштити становништва

од изложености дуванском диму

У периоду јануар - децембар 2011. године извршен је 12.971 инспекцијски надзор поводом контроле примене Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму, којим су обухваћена 170.172 запослена;

- донето је 314 решења којима је наложено отклањање утврђених недостатака;

- најчешће утврђени недостаци се односе на неистицање одговорног лица за контролу примене забране пушења и неистицање знака забране пушења;

- затечено је 9 лица која су кршила забрану пушења у затвореним просторијама;

- изречено је 6 мандатних казни на лицу места, које су и наплаћене;- поднето је 6 захтева за покретање прекршајног поступка због утврђених

прекршаја Закона.

2.5. Контрола примене Закона о спречавањузлостављања на раду

Злостављање на раду и у вези са радом представља вид кршења права на поштовање достојанства личности на раду као уставне категорије. Ова појава је присутна код појединих послодаваца који на разне начине покушавају да изврше притисак на неке запослене да сами раскину радни однос, а поједини послодаваци имају за циљ да се реше вишка запослених без исплате одговарајуће отпремнине,непрестаним притиском, додељивањем неадекватних послова, честим премештајима на друге послове и у друго место рада , сталним атаком на радни и лични углед запослених. Мобинг или психолошки терор у пословном животу је неетичка комуникација која је усмерена од једног или више појединаца углавном према једном појединцу, који је због мобинга стављен у неповољан положај и немогућност да се одбрани.

Законом о спречавању злостављања на раду (Службени гласник РС, бр.36/10) уређују се забрана злостављања на раду и у вези са радом;мере за спречавање злостављања и унапређење односа на раду;поступак заштите лица изложених злостављању на раду и у вези са радом и друга питања од значаја за спречавање и заштиту од злостављања на раду и у вези са радом. Одредбе Закона односе се и на случајеве сексуалног узнемиравања у складу са Законом, којим се уређује рад. Злостављање у смислу овог Закона јесте свако активно или пасивно понашање према запосленом или групи запослених код послодавца које се понавља, а које за циљ има повреду достојанства, угледа,професионалног и личног интегритета, здравља, положаја запосленог и које изазива страх, погоршава услове рада и доводи до тога да се запослени изолује и на сопствени захтев раскине радни однос (члан 6.). Послодавац је дужан да организује рад на начин који спречава појаву злостављања на раду и обезбеди услове рада у којима запослени неће бити

58

изложени злостављању на раду и у вези са радом од стране послодавца, односно одговорног лица или запослених код послодавца. У инспекцијском надзору посебна пажња посвећује се примени члана 7. став 1. и члана 37. Закона, којима је прописана обавеза послодавца да запосленог пре ступања на рад писменим путем обавести о забрани вршења злостављања и правима, обавезама и одговорностима запосленог и послодавца у вези са злостављањем.Послодавац је био дужан да ову обавезу изврши и према запосленима који су били у радном односу на дан почетка примене Закона у року од 30 дана од почетка примене а крајњи рок је био 04.10.2010. године.Инспекцијским надзором утврђено је да су готово сви послодавци извршили ову обавезу.

Запослени има право да код послодавца оствари заштиту од понашања које представља злостављање. Такође, има право да иницира покретање поступка за заштиту од злостављања обавештавањем лица овлашћеног за подношење захтева за пoкретање тог поступка. Ако се за злостављање не терети одговорно лице у правном лицу, односно послодавац са својством физичког лица, запослени који сматра да је изложен злостављању подноси образложен захтев за покретање поступка за заштиту непосредно том лицу (захтев може поднети и представник синдиката, лице за безбедност и здравље на раду, одбор за безбедност и здравље на раду уз писмену сагласност запосленог). Ако се за злостављање терети одговорно лице, односно послодавац са својством физичког лица, запослени који сматра да је изложен злостављању може поднети захтев за покретање поступка посредовања непосредно том лицу, односно може до истека рока застарелости за покретање поступка посредовања (шест месеци од дана када је злостављање учињено), директно покренути поступак пред надлежним судом. Покретање поступка за заштиту од злостављања код послодавца уређује се кроз поступак посредовања, као и кроз поступак за утврђивање одговорности извршиоца злостављања, циљ је да се на миран начин реше спорна питања између страна у спору. Заштита од злостављања се остварује код послодавца у поступку посредовања и утврђивања за непоштовање радне дисциплине односно повреде радне дужности, као и пред надлежним судом-радни спор. Ако у току поступка тужилац учини вероватним да је извршено злостављање из члана 6. Закона о спречавања злостављања на раду, терет доказивања да није било понашања које представља злостављање је на послодавцу. Када је у питању злостављање на раду, најважније је развијати свест и послодаваца и запослених о значају превентивне политике кроз јасно дефинисање задатака и послова, здраво и безбедно радно окружење, информисање о ризику од злостављања, као и успостављање правила понашања за послодавце и запослене у обезбеђењу самоконтроле, тимског рада, здраве радне околине и безбедности и здравља на раду, како до злостављања на раду не би дошло, као и обавештавање запослених о начинима заштите од злостављања на раду.

59

У току 2011. године инспектори рада су у оквиру својих редовних надзора из области радних односа и области безбедности и здравља на раду вршили и контролу примене Закона о спречавању злостављања на раду. Извршено је 7.216 надзора, донето је 309 решења о отклањању недостатака и поднето је 12 захтева за покретање прекршајног поступка.

Број извршених надзора по службеној дужности у циљу контроле примене Закона о спречавању злостављања на раду

У истом периоду инспекцији рада су поднета 145 захтева запослених за остваривање права у вези са злостављањем на раду. У 78 случајева подносиоци су биле жене, а у 67 мушкарци. Поводом поднетих захтева извршено је 116 надзора и донето је 26 решења којима је наложено отклањање утврђених недостатака. Због утврђених кршења Закона, поднето је и 16 захтева за покретање прекршајног поступка.

Подносиоцима захтева упућено је 97 обавештења, којима се странка упућује како да оствари своја права везано за злостављање на раду.

Највише надзора по захтеву странке извршено је у делатности здравства (29 надзора), у делатностима образовања (20 надзора), у делатности саобраћаја и веза (10 надзора) и делатностима финансијских, техничких и пословних услуга (9 надзора).

60

102

8

5

1318

498

2517

442

673

185

493

274

197

116

388

0 500 1000 1500 2000 2500 3000


Шумарство




Трговина



Саобраћај





Остало

Број извршених надзора по службеној дужности


Неким подносиоцима захтева указано је да се не сматра злостављањем распоређивање на друго радно место запосленог, јер је обезбеђена заштита тих права и странка је поучена о начину и остваривању својих права.

Такође, злостављањем се не сматра појединачни акт послодавца којим је решено о правима из радног односа запосленог, а у вези утврђивања вишка запослених, па је запослени упућен да заштиту својих права оствари у поступку прописаном посебним законом.

2.6. Контрола примене Закона о равноправности полова

Закон о равноправности полова („Службени гласник РС“, бр. 104/09) донет је крајем 2009. године. На основу Закона, Министар рада и социјалне политике донео је Правилник о садржају и начину достављања плана мера за отклањање или ублажавање неравномерне заступљености полова и годишњег извештаја о његовом спровођењу („Службени гласник РС“, бр. 89/10). Основни текст Правилника је на снази од 07.12.2010. године, а у примени од 24.12.2010. године.

61

1

0

1

18

4

6

0

2

10

9

20

29

8

8

0 5 10 15 20 25 30 35


Шумарство




Трговина



Саобраћај





Остало


Такође, донет је Правилник о евиденцији и документацији о правоснажним одлукама судова о заштити због дискриминације полова („Службени гласник РС“, бр. 98/10) текст у примени од 25.12.2010. године.

Надзор над применом овог Закона врши Министарство надлежно за послове равноправности полова. Казненим одредбама предвиђена је прекршајна одговорност од 10.000 до 100.000 динара за послодавца који има својство правног лица, односно од 5.000 до 25.000 динара за одговорно лице у правном лицу, као и за предузетника. Такође, прекршајно је одговорно и одговорно лице у јавном информисању, ако се информацијом објављеном у том средству вређа достојанство лица обзиром на пол.

Закон предвиђа судску заштиту, а покреће га свако лице које сматра да је по овом закону дискриминисано.

Управа за родну равноправност, као орган у саставу Министарства рада и социјалне политике врши пријем и обраду Планова мера за отклањање или ублажавање неравномерне заступљености полова за сваку календарску годину најкасније до 31. јануара за претходну календарску годину и сачињава анализу стања и предлаже мере.

У извештајном периоду инспектори рада су у оквиру својих редовних надзора из области радних односа и области безбедности и здравља на раду вршили и контролу примене Закона о равноправности полова. Извршено је 3.050 контрола примене Закона и донето је 51 решење о отклањању недостатака. Надзорима је утврђено да 1.918 послодавца води евиденцију о полној структури запослених у складу са чланом 12. Закона.

Надзорима је утврђено да је 45 послодаваца који имају више од 50 запослених на неодређено време израдило план мера за отклањање неравномерне заступљености полова, односно да је поступило у складу са чланом 13. став 1. Закона. Најећи број инспекцијских надзора се углавном врши код послодаваца који имају до 50 запослених (мала и средња предузећа) на које се не односи законска обавеза о изради плана мера за отклањање неравномерне заступљености полова.

Донетим решењима, инспектори рада су послодавцима налагали да отклоне недостатке, који се односе на непостојање плана мера за отклањање неравномерне заступљености полова и недостатке, који се односе на вођење евиденција о полној структури запослених.

У истом периоду поднет је 1 захтев за заштиту права из радног односа везано за равноправност полова. Након извршеног надзора донето је 1 решење о отклањању недостатака. Подносилац захтева је мушког пола и инспекцији рада се обратио због дискриминације у случају оглашавања потребе за пријем у радни однос на пословима секретара, када се тражила искључиво женска особа, што је облик дискриминације, а такође супротно је и одредбама Закона о равноправности полова.

У наведеном периоду, инспектори рада нису подносили захтеве за покретање прекршајног поступка.

Приликом вршења потпуних или делимичних надзора по службеној дужности, као и интегрисаних надзора, инспектори рада су се трудили да уоче и чињенице које би евентуално биле индикативне за постојање разликовања код остваривања права из радног односа (заснивање радног односа и радно ангажовање, распоређивање и напредовање, принцип једнаке зараде за исти рад или рад исте вредности) запослене жене и мушкарце по основу полне

62

припадности, а у складу са одредбама Закона о равноправности полова, међутим код контрлисаних послодаваца нису били примећени такви случајеви.

Свакако да у пракси постоје скривени облици родне неравноправности, али су они најчешће везани за период пре заснивања радног односа у погледу избора кандидата, где инспекција рада нема надлежности за контролу.

2.7. Примена Закона о волонтирању

У 2011. години сходно извршеним инспекцијским надзорима утврђено је постојање 41 организатора волонтирања и 123 ангажована волонтера. Никакве мере нису предузимане у вези примене Закона о волонтирању.

3. Општи показатељи стања у области безбедности и здравља на раду,

а на основу извршених инспекцијских надзора у 2011. години

Анализа - опис стања у области безбедности и здравља на раду се базира на Извештају о раду Инспектората за рад за 2011. годину, а који је састављен на основу прикупљених података о раду 28 унутрашњих организационих јединица по окрузима и Граду Београду, као и података о раду државних службеника са седиштем у Инспекторату.

Циљ инспекцијског надзора у области безбедности и здравља на раду, је пре свега спречавање повреда на раду и професионалних обољења, а заснива се на покретању низа активности у више области деловања као што су успостављање одговорности послодавца у свим фазама рада, примена превентивних мера у свим облицима рада и технолошким фазама рада, процена ризика и управљање истим на свим местима рада, оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад, праћење њиховог здравственог стања, праћење параметара услова радне средине и слично.

Приликом вршења инспекцијског надзора у области безбедности и здравља на раду, инспектори рада, између осталог, посвећују пажњу контроли примене института Закона о безбедности и здравља на раду и то оних који се односе на нормативно уређење у области безбедности и здравља на рад, акт о процени ризика, организовање послова безбедности и здравља на раду, оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад, радна места са повећаним ризиком, коришћење средстава и опреме за личну заштиту на раду, коришћење опреме за рад, коришћење опасних материја, испитивање услова радне околине, преглед и испитивање средстава за рад.

3.1. Примена института Закона о безбедности и здрављу на раду

3.1.1. Нормативно уређење у области безбедности и здравља на раду

63

Права, обавезе и одговорности у вези са безбедношћу и здрављем на раду, могу се ближе уредити колективним уговором код послодавца, општим актом послодавца или уговором о раду.

У погледу нормативног уређења права, обавеза и одговорности у области безбедности и здравља на раду, инспекцијским надзором је констатовано да је на територији Републике Србије најчешћи начин уређења наведеног питања путем општег акта, односно путем Правилника о безбедности и здрављу на раду, углавном из следећих разлога:

- недовољно прихваћеног става да се безбедност и здравље на раду, као право из радног односа, може уредити и Правилником о раду,

- релативно малог броја послодаваца код којих је организован синдикат,- непостојања воље и код послодавца и код синдиката да се о овим правима,

обавезама и одговорностима преговара и- ограниченог времена важења колективног уговора код послодавца.

Надзорима извршеним у 2011. години, утврђено је да је 16% послодаваца који имају до десет запослених, права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду утврдило уговором о раду. Права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду је 55% послодаваца, код којих је извршен инспекцијски надзор у 2011. години, уредило општим актом, односно Правилником о безбедности и здрављу на раду, док је 4% послодаваца колективним уговором уредило права, обавезе и одговорности. Такође, инспекцијским надзорима је констатовано да чак 25% послодаваца уопште није уредило права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду.

С обзиром на то, да Законом о безбедности и здрављу на раду, није посебно утврђено која се питања из безбедности и здравља на раду уређују на један од напред наведених начина, послодавци су својим актима најчешће уређивали:

- обавезе и одговорности предузетника, односно директора и других одговорних лица за спровођење безбедности и здравља на раду,

- права, обавезе и одговорности запослених у спровођењу безбедности и здравља на раду,

- организовање послова безбедности и здравља на раду, и - оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад.

У поступцима надзора најчешће утврђени недостаци, односно

неправилности у примени института нормативног уређења безбедности и здравља на раду, били су:

- да послодавац ни на који начин није утврдио права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду,

- да је код послодавца општи акт (Правилник) донео директор иако је код послодавца образован управни одбор, и

- да послодавац, који је уредио права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду, није утврдио посебна права, обавезе и мере у вези са безбедношћу и здрављем на раду младих, жена које раде на радном месту са повећаним ризиком, инвалида и професионално оболелих (чл. 6. Закона о БЗР).

64

3.1.2. Акт о процени ризика (квалитет, налагање измена)

Процена ризика на радном месту требало би да се заснива на систематском евидентирању и процењивању свих фактора у процесу рада - могућих врста опасности и штетности на радном месту и у радној околини, које могу да проузрокују повреде на раду, оштећење здравља или обољења запосленог.

Узимајући у обзир обавезе послодавца да запосленом одреди обављање послова на радном месту на којем су спроведене мере безбедности и здравља на раду, да запосленог оспособи за безбедан и здрав рад, да обезбеди запосленима коришћење средстава и опреме за личну заштиту и друго, сваку ову обавезу која је уједно и право запосленог, није могуће спровести квалитетно, а да послодавац није донео акт о процени ризика који ће садржавати све на чему се заснива процена ризика на радном месту.

Број послодаваца који су донели акт о процени ризика се перманентно повећава из године у годину. Током 2011. године велики број послодаваца је израду акта о процени ризика поверавао правним лицима или предузетницима са лиценцом, што није увек гарантовало да ће акт бити и квалитетан. И даље се дешава да код послодавца постоји акт о процени ризика, а да послодавац није извршио испитивања услова радне околине. У тим случајевима су инспектори рада налагали да се изврши измена акта о процени ризика сагласно чл. 7. став 2. Правилника о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини. Поред тога, измене и допуне акта, налагане су и у случајевима када процена ризика за одређена радна места није адекватна стварном стању (нпр.послодавац има до 5 запослених, а опис послова у уговорима о раду са запосленима не одговара опису послова радног места за које је извршена процена ризика) или пак када је акт некомплетан, а најчешћи је случај да не садржи закључак са свим елементима прописаним Правилником о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини.

65

Посебан проблем је код послодаваца који могу сами обављати послове безбедности и здравља на раду, при чему су често ангажовали «стручне консултанте» за израду акта који су, нарочито у делатности трговине и угоститељства, типски урађени.

Инспектори рада су наилазили и на ситуације да послодавац код кога су актом била утврђена радна места са повећаним ризиком није, сагласно члану 16. Закона, на основу оцене службе медицине рада одредио посебне здравствене услове које морају испуњавати запослени, који раде на радним местима са повећаним ризиком.

Евидентно је да, још увек постоји проблем који је значајан са аспекта примене аката о процени ризика, а тиче се великог броја недостатака донетих аката. Дакле, формално послодавци имају акт о процени ризика, али тај акт не осликава стварно стање, нити опредељује правац активности послодавца ка смањењу постојећих ризика, па је као такав сам акт непримењив. Многи послодавци, па и процењивачи ризика, нису схватили суштину овог акта, већ су само формално спровели прописану процедуру сматрајући да су на тај начин извршили законску обавезу.

Неки од најчешћих недостатака донетих аката о процени ризика су следећи:

при процени ризика не узимају се у обзир све радне операције и активности које запослени врши,

анализом се не обухвата сва опрема за рад која се користи, процена ризика се врши без претходних анализа и непосредног

увида у радни процес, не прави се анализа узајамног односа више радних места који може

утицати на промену нивоа ризика на сваком од њих, листа опасности и штетности из Правилника о начину и поступку

процене ризика на радном месту и у радној околини сматра се коначном, па се преписују опасности и штетности из исте, без стварне анализе свих радних активности и препознавања опасности и штетности које она са собом носи,

у тимове за процену ризика се не укључују запослени са практичним знањем,

чест случај је да се актом се не дефинишу потребна средства и опрема за личну заштиту запослених на раду,

акт не садржи потпуне мере за смањење ризика.

Инспектори рада су током 2011.године својим решењима налагали потпуне или делимичне измене и допуне акта о процени ризика, у циљу отклањања недостатака и неправилности, које се односе на садржај и квалитет документације и спровођење прописаног поступка процене ризика. Такође, налагали су одређивање посебних здравствених услова, на основу оцене службе медицине рада, као и одређивање средстава и опреме за личну заштиту на раду у зависности од врсте ризика, односно утврђених опасности и штетности на радном месту. На оваква решења послодавци нису изјављивали жалбе, а у поступцима контролних инспекцијских надзора утврђено је да су послодавци поступали по решењима и отклањали недостатке и неправилности на које им је указивано инспекцијским решењима.

Законску обавезу послодавца да донесе акт о процени ризика у писаној форми за сва радна места у радној околини и да утврди начин и мере за

66

њихово отклањање, према Извештају о раду Инспектората за рад за 2011. годину, испунило је 84% послодаваца код којих је извршен инспекцијски надзор, 8% послодаваца је започело активности на изради акта о процени ризика, док 8% послодаваца није донело акт о процени ризика, а ни отпочело активности везане за доношење акта о процени ризика на радном месту и у радној околини.

3.1.3. Организовање пословабезбедности и здрављс на раду

Законом о безбедности и здрављу на раду (члан 37.) прописана је обавеза послодавца да организује послове безбедности и здравља на раду, при чему послодавац има могућност да организује ове послове на три начина и то: 1. Под условима утврђеним чланом 37.став 3. Закона о безбедности и здрављу на раду послодавац може сам да обавља послове безбедности и здравља на раду.

Готово сви послодавци који имају до 10 запослених у делатностима из члана 37. став 3. Закона о безбедности и здрављу на раду су се одлучили да сами обављају послове безбедности и здравља на раду. Оваква организација даје одличне резултате када се ради о послодавцу, који познаје целокупан процес рада и мере за безбедан и здрав рад, поготово што је због малог броја запослених присуство послодавца на раду практично стално.

2. Послодавац може да за обављање послова безбедности и здравља на раду одреди једног или више од својих запослених, који испуњавају законом прописане услове (члан 37.став 4. Закона о безбедности и здрављу на раду).

На овакав начин, послодавац може непосредно преко лица за безбедност и здравље на раду, да се стара о безбедности запослених, да остварује непосредни контакт и међусобну сарадњу овог лица са запосленима.

Само код мањег броја послодаваца, по правилу са више од 50 запослених, овом лицу су послови безбедности и здравља на раду, једини послови код послодавца. Зато ово лице може да обави своје послове из члана 40. Закона о безбедности и здрављу на раду и тиме одговори својим обавезама. Код већег броја послодаваца, лице које је одређено за обављање послова безбедности и здравља на раду, обавља и друге послове (шеф градилишта, референт у општој служби и др.). Ови други послови по захтеву послодавца чак имају и приоритет, те произилази да је ово лице одређено из формалних разлога, како би послодавац испунио законом прописану обавезу. Најчешће ова лица немају претходна искуства у области безбедности и здравља на раду. Све наведено доводи до тога да ова лица немају услове и нису у стању да квалитетно и одговорно обављају своје послове из безбедности и здравља на раду, што је знак да је свест послодавца о значају лица за безбедност и здравље на раду, као и о значају његових послова још увек на незадовољавајућем нивоу.

3. Послодавац може за обављање послова безбедности и здравља на раду да ангажује правно лице, односно предузетника, који има лиценцу за обављање послова безбедности и здравља на раду (члан 37.став 4. Закона о безбедности и здрављу на раду). У овој ситуацији послодавац закључује уговор којим их ангажује за обављање послова безбедности и здравља на раду. Још увек има случајева да ангажовано правно лице или предузетник и послодавац у закљученом уговору нису одредили конкретно физичко лице

67

које ће обављати послове лица за безбедност и здравље на раду код послодавца.И у 2011. години, као и претходних година, уочен је проблем да

правна лица или предузетници са лиценцом закључују значајно већи број уговора са послодавцима о обављању послова безбедности и здравља на раду у односу на број оних код којих могу поуздано, квалитетно и благовремено извршити наведену обавезу. У овим ситуацијама, није ретка појава да лице за безбедност и здравље на раду у дужем периоду не дође до места, простора где послодавац обавља рад иако има обавезу да свакодневно прати и контролише примену мера за безбедност и здравље на раду.

Разлог овога је и у несавесном односу појединих правних лица или предузетника са лиценцом, према обављању послова безбедности и здравља на раду.

У пракси је сасвим очигледно да је стање безбедности и здравља на раду добро код оних послодаваца који су на адекватан начин организовали обављање послова безбедности и здравља на раду.

У 2011. години, 46% послодаваца од укупног броја послодаваца код којих су инспектори рада извршили инспекцијске надзоре је актом у писменој форми одредило лице за безбедност и здравље на раду, 32% послодаваца је за послове безбедности и здравља на раду ангажовало правно лице или предузетника са лиценцом за обављање послова безбедности и здравља на раду, 20% послодаваца наведене послове обављају сами, док 2% послодаваца није регулисало ово питање у складу са Законом о безбедности и здрављу на раду.

3.1.4. Оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад

Послодавац је дужан да оспособљава запослене за безбедан и здрав рад.

Чињеница да је оспособљавању за безбедан и здрав рад посвећен посебан део Закона о безбедности и здрављу на раду и да је Законом прописана

68

обавеза инспектора да забрани рад на радном месту код послодавца кад утврди да запослени није оспособљен за безбедан рад на радном месту на ком ради, говори о важности ове превентивне мере од чије адекватне реализације умногоме зависи безбедност и здравље запослених на раду.

Инспекцијским надзорима извршеним током 2011.године уочено је да:

- послодавац запосленог није оспособио за безбедан и здрав рад,- је послодавац донео акт о процени ризика, а да запослене након

тога, поступком оспособљавања за безбедан и здрав рад, није упознао са свим врстама ризика и конкретним мерама за безбедност и здравље на раду, у складу са истим актом,

- је послодавац одредио запосленом да обавља послове на више радних места, а да запосленог није оспособио за безбедан и здрав рад на сваком од тих радних места,

- послодавци, код којих технолошки процеси то захтевају, додатно оспособљавање запослених не врше путем обавештења, инструкција или упутстава у писменој форми , и

- послодавци у прописану евиденцију о оспособљавању запослених за безбедан и здрав рад (Образац 6) не уносе све прописане податке.

Инспекцијским надзорима утврђено је да постоје случајеви да послодавци нису вршили периодичне провере оспособљености за безбедан и здрав рад запослених који раде на радном месту са повећаним ризиком (а ово из разлога што рок утврђен актом није истекао, јер је углавном прописан рок на период од 3 године). Додатни проблем је, што су послодавци актом о процени ризика утврдили само рок периодичности провере оспособљености за безбедан и здрав рад, а нису утврдили начин и поступак периодичне провере оспособљености за безбедан и здрав рад.

Генерално, још увек се као проблем јавља чињеница да се оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад схвата на формалан начин, без суштинског упуштања у све опасности и штетности које се при обављању одређених послова јављају, јер послодавци и запослени још увек не схватају у пуној мери колико је битно правилно и потпуно оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад. Нарочито, недостаје практично оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад и веза активности послодавца око оспособљавања запослених са актом о процени ризика.

На основу извршених инспекцијских надзора у 2011. години, може се констатовати да је 71% послодаваца извршио оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад у складу са Законом о безбедности и здрављу на раду, 11% послодаваца је извршило периодичне провере оспособљености запослених за безбедан и здрав рад, док је 2% послодаваца оспособило запослене за безбедан и здрав рад у смислу члана 29. Закона о безбедности и здрављу на раду - рад код другог послодавца. Чињеница је да 16% послодаваца од укупног броја послодаваца код којих је извршен инспекцијски надзор није испунило Законом прописану обавезу да оспособи запослене за безбедан и здрав рад.

69

3.1.5. Радна места са повећаним ризиком

Радно место са повећаним ризиком јесте радно место утврђено актом о процени ризика на коме, и поред потпуно или делимично примењених мера за безбедност и здравље на раду постоје околности које могу да угрозе безбедност и здравље запосленог. По дефиницији, само радно место је простор намењен за обављање послова кoд послодавца (у објекту или на отвореном простору, као и на привременим и покретним градилиштима, објектима, уређајима, саобраћајним средствима и слично) у којем запослени борави или има приступ у току рада и који је под непосредном или посредном контролом послодавца и део је радне околине. Радна околина јесте простор у којем се обавља рад и који укључује радна места, радне услове, радне поступке и односе у процесу рада.

Радна места са повећаним ризиком се утврђују актом о процени ризика , а сматра се да, када се утврди да на радном месту и поред потпуно или делимично примењених мера у области безбедности и здравља на раду и других мера, постоје опасности и штетности које могу да изазову повреду или угрозе здравље запосленог, да је такво радно место са повећаним ризиком.

Послодавац је дужан да актом о процени ризика, на основу оцене службе медицине рада, одреди посебне здравствене услове није морају да испуњавају запослени за обављање одређених послова на радном месту са повећаним ризиком.

Послодавац је дужан да обезбеди, на основу акта о процени ризика и оцене службе медицине рада, прописане претходне, односно периодичне лекарске прегледе запослених. У поступку вршења претходног и периодичног лекарског прегледа служба медицине рада користи податке из акта послодавца о процени ризика – о факторима ризика на радном месту са повећаним ризиком и о посебним здравственим условима које морају испуњавати запослени.

70

Претходни лекарски преглед запосленог врши се:- пре почетка рада на радном месту са повећаним ризиком,- пре премештаја запосленог на радном месту са повећаним ризиком,- приликом сваког утврђивања нових ризика на радном месту са

повећаним ризиком на коме запослени ради;- уколико је запослени распоређен на радно место са повећаним ризиком,

а имао је прекид у обављању послова на том радном месту дужи од 12 месеци,

Периодични лекарски преглед запосленог врши се:- најкасније 30 дана пре истека рока утврђеног Правилником о

претходним и периодичним лекарским прегледима запослених на радним местима са повећаним ризиком,

- након закључења боловања по основу тешке повреде на раду,- после болести или повреде, који нису у вези са радом-ако постоји сумња

на смањену радну способност.

Запослени који ради на радном месту са повећаним ризиком може да обавља те послове само на основу претходно оцењене и утврђене опште и посебне здравствене способности за рад на тим пословима од стране надлежне службе медицине рада, коју ангажује послодавац.

Ризике на радним местима са повећаним ризиком послодавац мора, применом превентивних мера елиминисати или их држати под контролом, полазећи од тога да ли је могуће елиминисати ризике, а ако није, како се могу ризици смањити тако да не угрожавају безбедност и здравље оних који су им изложени. Основни принципи превенције, који се узимају у обзир, када се ради о елиминацији и смањењу ризика су:

-избегавање ризика,-замена опасног мање опасним или безопасним,-елиминација извора ризика,-давање предности примени колективних превентивних мера у

односу на појединачне,-прилагођавање техничком напретку и променама информација,-тежња унапређењу нивоа заштите,-прилагођавање рада и радног места запосленом.

Измена или допуна акта о процени ризика за поједино радно место, без обзира да ли је то радно место са повећаним ризиком или није, врши се уколико на том радном месту дође до смртне, тешке или колективне повреде на раду, промене нивоа ризика, или се покаже да мере утврђене за спречавање, отклањање или смањење ризика нису одговарајуће или неодговарају процењеном стању или је процена ризика заснована на подацима који нису ажурни. Када постоје могућности и начини за унапређење, односно допуну процењених ризика, радно место које није радно место са повећаним ризиком може постати радно место са повећаним ризиком и обратно.

Један од значајних проблема код процене ризика је ситуација да су процењивачи потпуно неуједначени, па се дешава да код готово идентичних радних места, са истим средствима за рад и сличним радним околинама два процењивача ризика потпуно различито одреде ниво ризика од малог или

71

умереног, до екстремног, па полазећи од тога дефинишу, или не, радно место са повећаним ризиком.

У оним случајевима где је утврђено постојање радних места са повећаним ризиком дешава се да послодавац не ангажује службу медицине рада ради утврђивања посебних здравствених услова које мора испуњавати запослени који обавља утврђене послове.

Имајући у виду наведено, није редак случај да инспектор рада на раду затекне лице које на радном месту које је утврђено као радно место са повећаним ризиком, а да сам запослени нема никакве информације о томе, нити су предузете мере дефинисане актом о процени ризика. Оваква ситуација указује на несхватање значаја акта о процени ризика и неукључивање послодаваца и запослених у сам процес израде и примене овог акта.

3.1.6. Коришћење средстава и опремеза личну заштиту на раду

Средства и опрема за личну заштиту на раду, која припадају запосленом за време рада, утврђују се актом о процени ризика. Инспекцијским надзорима је констатовано да одређен број послодавца у својим актима о процени ризика, у делу у којем анализирају постојеће стање безбедности и здравља на раду, наводе припадајућа средства и опрему за личну заштиту на раду, која су већ била утврђена општим актом, односно колективним уговором или уговором о раду, а да касније на основу процењених ризика, односно препознатих и утврђених опасности и штетности којима су запослени изложени на радном месту, не утврђује да ли та средства одговарају препознатим и утврђеним опасностима и штетностима, а ни не одређује друга којима се процењени ризици спречавају, отклањају или смањују на најмању могућу меру.

У 2011. години уочено је да послодавци средства и опрему за личну заштиту на раду одређују у складу са Правилником о превентивним мерама за безбедност и здравље на раду при коришћењу средстава и/или опреме за личну заштиту на раду, као и да послодавци у много већем броју обезбеђују и запосленима издају на коришћење средства личне заштите , као и да запослени у све већем броју наменски користе дата средства и опрему за личну заштиту на раду.

Коришћење средстава и опреме за личну заштиту на раду, опреме за рад и опасних материја и у 2011.години карактерише недостатак прописане документације на српском језику за њихову употребу и одржавање, односно паковање, транспорт, коришћење и складиштење.

Приликом инспекцијских надзора поводом повреда на раду је утврђено, да послодавци пре и приликом избора средстава и опреме за личну заштиту на раду, коју дају запосленима на коришћење, не врше процену да ли иста испуњавају захтеве прописане Правилником о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу средстава и/или опреме за личну заштиту на раду и да ли одговарају процењеним ризцима тј. препознатим и утврђеним опасностима и штетностима на радном месту, са циљем да избором адекватног средства и/или опреме отклони или смањи ризик од настанка повреда и оштећења здравља.

3.1.7. Преглед и испитивање опреме за рад

72

и испитивање услова радне околине

Инспекцијским надзорима извршеним у 2011. години, уочено је да већина послодавца прописане прегледе и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине не врши у прописаним роковима, већ то чине тек након инспекцијских надзора и донетих решења. Одређен број послодавца је спровео поступак процене ризика на радним местима у радној околини , а да при том није у прописаном року извршио наведене прегледе и испитивања, односно иста уопште није ни вршио. Као оправдање за напред наведено, послодавци наводе првенствено финансијске разлоге које манифестује цена услуге, али и услов авансног плаћања ангажованим правним лицима и предузетницима са лиценцом за обављање послова безбедности и здравља на раду.

Квалитет обављених прегледа и испитивања услова радне околине није задовољавајући, јер стручни налази углавном не садрже податке којима се ближе одређују радна места у радној околини, већ само места на којима су вршена испитивања (мерна места) у оквиру неке радне просторије, па се сходно томе изречени закључак о примењености мера за безбедан и здрав рад не односи на радно место већ тзв. мерно место.

Када је у питању примена института Закона о безбедности и здрављу на раду, који се односи на испитивање услова радне околине може се рећи и то да су и у 2011. години испитивања микроклиме за летњи период вршена при спољној температури која је веома блиска +15оС (углавном од 15о до 23 оС) и то нарочито тзв. "топлим погонима" , односно за зимски период при спољној температури која је веома блиска +5 оС (углавном од 0 до 5 оС) и то нарочито у просторима које послодавац избегава да греје.

73

3.2. Повреде на раду

Повредом на раду, која је дефинисана чланом 22. Закона о пензијском и инвалидском осигурању сматра се повреда осигураника која се догоди у просторној, временској и узрочној повезаности са обављањем посла по основу кога је осигуран, проузрокована непосредним и краткотрајним механичким, физичким или хемијским дејством, наглим променама положаја тела, изненадним оптерећењем тела или другим променама физиолошког стања организма.

У случају када се догоди тешка, смртна или колективна повреда на раду или повреда због које запослени није способан за рад више од три узастопна радна дана, послодавац је дужан да исту пријави надлежној инспекцији рада и надлежном органу унутрашњих послова најкасније у року од 24 часа, од њеног настанка.

Када добије пријаву о повреди на раду, инспектор рада је дужан да одмах испита стање на лицу места и да предузме мере ради отклањања извора и узрока који су допринели повређивању запосленог.

У периоду јануар – децембар 2011. године, инспектори рада су извршили 1.082 инспекцијска надзора поводом смртних, тешких и колективних повреда на раду. Инспекторату за рад je у наведеном периоду пријављенo:

28 смртних повреда на раду:o 15 у делатности грађевинарстваo 6 у делатности индустрије и то

74

2 у делатности производње прехрамбених производа, пића и дувана

1 у делатности производње и прераде метала, машина и саобраћајних средстава,

1 у делатности производње кокса, деривата нафте, хемикалија, хемијских производа и вештачких и синтетичких влакана, гуме и пластичних маса,

1 у делатности производње и снабдевања електричном енергијом,

1 у делатности производње производа од неметалних материјала

o 3 у делатности саобраћаја, складиштења и веза,o 1 у делатности пољопривреде, лова и риболова.o 1 у делатности шумарства,o 1 у делатности оправке моторних возила - уређаја за домаћинство и

личну употребу, односно услужне делатности,o 1 у делатности трговине на велико и мало

18 тешких повреда на раду са смртним исходом:o 8 у делатности грађевинарства;o 5 у делатности индустрије

2 у делатности производње прехрамбених производа, пића и дувана,

2 у делатности производње кокса, деривата нафте, хемикалија, хемијских производа и вештачких и синтетичких влакана, гуме и пластичних маса

1 у делатности прераде дрвета и производа од дрвета,o 3 у делатности саобраћаја, складиштења и веза,o 1 у делатности вађења руде и камена, o 1 у делатности пољопривреде, лова и риболова

958 тешких повреда на раду

24 колективнe повредe на раду:o 10 у делатности индустрије и то:

3 у делатности производње кокса, деривата нафте, хемикалија, хемијских производа и вештачких и синтетичких влакана, гуме и пластичних маса, у оквиру којих су се догодиле 1 смртна, 1 тешка и 5 лаких повреда на раду,

3 у делатности прераде дрвета и производа од дрвета, у оквиру које су се догодиле 1 тешке повреде на раду и 9 лаких повреда на раду

1 у делатности производње прехрамбених производа, пића и дувана, у оквиру које се догодила 1 тешка повреда на раду са смртним исходом и 3 лаке повреде на раду,

2 у делатности производње метала, металних производа, машина, саобраћајних средстава, у оквиру којих су се догодиле 4 лаке повреде на раду и 1 тешка повреда на раду.

75

1 у делатности производње и снабдевања електричном енергијом, у оквиру које су се догодиле 3 лаке повреде на раду

o 9 у делатности грађевинарства, у оквиру којих се догодило 8 смртних, 7 тешких и 11 лаких повреда на раду,

o 2 у делатности трговине на велико и мало, у оквиру које се догодила 1 смртна, 2 тешке и 3 лаке повреде на раду

o 1 у делатности саобраћаја, складиштења и веза, у оквиру које су се догодиле 3 лаке повреде на раду

o 1 у делатности оправке моторних возила, у оквиру које су се догодиле 3 тешке повреде на раду.

o 1 у комуналној делатности, у оквиру које су се догодиле 2 лаке повреде на раду,

У оквиру наведене 24 колективне повреде на раду, које су пријављене инспекцији рада, догодило се укупно 69 повреда на раду и то 10 смртних, 1 тешка са смртним исходом, 15 тешких и 43 лаке повреде на раду.

54 надзора поводом лаких повреда на раду

3.2.1. Анализа смртних повреда на раду, које су се догодиле током 2011. године

- повреде на раду се најчешће дешавају у делатности индустрије и грађевинарства (око 73% свих повреда на раду пријављених инспекцији рада догодило се у наведеним делатностима),

- запослени, који су смртно страдали на раду, су мушког пола (повреде на раду се најчешће дешавају у високоризичним делатностима и то на тешким физичким пословима, на којима су углавном запослене особе мушког пола);

- у 89% случајева повреде су се догодиле у првој смени (највећи број послова се организује у дневним сменама – нарочито у грађевинарству);

- 49% смртних повреда на раду догодило се код лица која су у старосној доби од 46 - 60 година, а 35% код лица старосне доби од 21 до 30 година (лица у наведеној старосној доби су радно најактивнија, тако да је код ове популације и највећи број повреда на раду);

- 68% повређених на раду је завршило III и IV степен стручне спреме (најчешћи узрок повреда на раду је недовољна стручна оспособљеност запослених као и неадекватна оспособљеност за безбедан и здрав рад);

- најчешћи извор повреде на раду су радна средина и машине - опрема за рад (разлози су у непостојању упутстава за безбедан рад, неправилном руковању опремом за рад као и у неодржавању исте у исправном стању);

- радно-правни статус запослених код којих је наступила смрт услед повреде на раду је: o заснован радни однос (уговор о раду на одређено или неодређено

време) 79%,

76

o рад на ''црно'' 21% (Лица која послодавци ангажују без уговора о раду (рад ''на црно'') углавном обављају повремене и привремене (сезонске) послове и ступају на рад без претходног упознавања са технологијом рада, при чему се недовољно води рачуна о њиховој стручној квалификацији за обављање тих послова, као и о њиховом оспособљавању за безбедан и здрав рад. Такође, послодавци лицима које ангажују ''на црно'' врло ретко додељују на употребу и коришћење адекватну опрему за личну заштиту на раду. Последица свега наведеног јесте повећан ризик од повређивања код лица која раде ''на црно'', на шта недвосмислено и указују подаци о повредама на раду).

3.2.2. Анализа смртних повреда на раду, тешких повреда на раду са смртним исходом и тешких повреда на раду, према делатности, узроку, извору

повређивања, старосним групама, степену стручне спреме, радно-правном статусу страдалог, делу тела, полу, данима у недељи, сменама у којима су

задобили повреду

Смртне повреде на раду у 2011. години

77

Смртне повреде на раду у 2011. години - по извору повређивања

материјал, супстанце и радијација

11%

машине11%

средства за транспорт и вертикални

пренос7%

остала средства4%

радна средина29%

остали узрочници38%

машине

средства за транспорти вертикални пренос

остала средства

материјал, супстанце ирадијација

радна средина

остали узрочници

78

Смртне повреде на раду у 2011. години - по старосним групама

ДО 204%

21-2511%

26-3017%

31-354%

51-5517%

56-6018%

60-650%

41-4511%

46-5014%

36-404%

ДО 20

21-25

26-30

31-35

36-40

41-45

46-50

51-55

56-60

60-65

79

Радно-правни статус запослених који су смртно страдали у 2011. години

заснован радни однос

79%

рад "на црно"21%

заснованрадни однос

рад "на црно"

Смртне повреде на раду у 2011. години - по полу

мушки100%

женски0%

мушки

женски

80

Смртне повреде на раду у 2011. години - по данима у недељи

понедељак25%

уторак4%

среда21% четвртак

18%

субота11%

недеља0%

петак21%

понедељак

уторак

среда

четвртак

петак

субота

недеља

Смртне повреде на раду у 2011. години - по сменама

I СМЕНА89%

II СМЕНА11%

III СМЕНА0%

I СМЕНА

II СМЕНА

III СМЕНА

81

Тешке повреде на раду са смртним исходом у 2011. години

82

Тешке повреде на раду са смртним исходом у 2011. години - по старосним групама

ДО 206%

21-256%

26-300%

31-3511%

51-5511%

56-6017%

60-6511%

41-4516%

46-506%

36-4016%

ДО 20

21-25

26-30

31-35

36-40

41-45

46-50

51-55

56-60

60-65

83

Тешке повреде на раду са смртним исходом у 2011. години - по степену стручне спреме

122%

350%

411%

217%

60%

70%

50%

1

2

3

4

5

6

7

тешке повреде на раду са смртним исходом у 2011. години по делу тела

глава39%

труп44%

остало11%

нога6%

рука0%

стопало0%

шака и прсти0%

глава

труп

рука

шака и прсти

нога

стопало

остало

84

Тешке повреде на раду са смртним исходом у 2011. години - по полу

мушки100%

женски0%

мушки

женски

Тешке повреде на раду са смртним исходом у 2011. години - по данима у недељи


уторак17%

среда19%

четвртак17%

субота7%

недеља4%

петак18%

понедељак

уторак

среда

четвртак

петак

субота

недеља

Тешке повреде на раду у 2011. години

85

Тешке повреде на раду у 2011. години - по старосним групама

31-3517%

36-4014%

41-4519%

46-5018%

56-6012%

60-652%

51-5518%

31-35

36-40

41-45

46-50

51-55

56-60

60-65

86

Тешке повреде на раду у 2011. години - по степену стручне спреме

I15%

II9%

III39%

IV28%

VI2%

VII3%V

4%

I

II

III

IV

V

VI

VII

Тешке повреде на раду у 2011. години - повређени део тела

глава9%

труп10%

шака и прсти27%

рука22%

стопало8%

остало4%

нога20%

глава

труп

рука

шака и прсти

нога

стопало

остало

87

Тешке повреде на раду у 2011. години - по полу

мушки80%

женски20%

мушки

женски

Тешке повреде на раду у 2011. години - по данима у недељи


уторак17%

среда19%

четвртак17%

субота7%

недеља4%

петак18%

понедељак

уторак

среда

четвртак

петак

субота

недеља

88

Тешке повреде на раду у 2011. години - по сменама

I СМЕНА76%

II СМЕНА20%

III СМЕНА4%

I СМЕНА

II СМЕНА

III СМЕНА

3.2.3. Колективне и лаке повреде на раду

Колективне повреде на раду у 2011. години по делатностима

89

Лаке повреде на раду у 2011. години, поводом којих је вршен инспекцијски надзор - по делатностима -

3.2.4. Упоредни приказ броја извршених инспекцијских надзорау случају смртне, колективне, тешке и лаке повреде на раду

Упоредна анализа броја инспекцијских надзора на раду за 2011. годину у односу на 2010. годину указује на то да је укупан број смртних повреда на раду у 2011. години, смањен за око 20% у односу на 2010. годину (у 2011. години догодило се 28 смртних повреда на раду, док се 2010. године догодило 35 смртних повреда на раду), а број инспекцијских надзора поводом тешких повреда на раду у 2011. години је нешто мањи у односу на 2010. годину и то за око 5%.

година

број извршених инспекцијских надзора у случају смртне,колективне, тешке и лаке повреде на раду

Укупно смртних колективних тешких лаких

2007. 1.330 28 28 1.140 162

2008. 1.285 42 32 1.034 177

2009. 1.286 37 22 1.004 223

2010. 1.322 35 29 1.026 232

2011. 1.082 28 24 976 54

Упоредна анализа броја смртних повреда на раду које су се догодиле у Републици Србији у периоду 2002. - 2011. година

90

Упоредна анализа броја тешких повреда на раду које су се догодиле у Републици Србији у периоду 2002. - 2011. година

3.2.5. Најчешћи узроци повреда на раду

91

Анализом узрока и околности због којих је дошло до повреда на раду, утврђено је да су најчешћи узроци повређивања следећи:

- рад на необезбеђеној висини и на непрописно монтираним скелама; - некоришћење прописаних средстава и опреме за личну заштиту на раду,

првенствено рад без заштитног шлема и заштитног опасача;- непримењивање основних начела организације извођења радова;- одступање од прописаног и утврђеног процеса рада;- непрописна сарадња (координација) учесника у раду,- непрописан рад са опремом за рад; - неоспособљеност ангажованих на раду за безбедан рад;- непотпуно спровођење мера безбедности и здравља на раду на местима

рада.

3.2.6. Пријављивање повреда на раду и професионалних обољења

Према подацима Инспектората за рад, у току 2011. године уочено је да послодавци у Републици Србији не испуњавају Законом утврђену обавезу да одмах, а најкасније у року од 24 сата од настанка повреде на раду пријаве надлежној инспекцији рада сваку смртну, колективну или тешку повреду на раду, као и повреду на раду због које запослени није способан за рад више од три узастопна радна дана.

У Републици Србији, још увек постоји проблем различитих методолошких приступа који се примењују при евидентирању, обради и евалуацији изворних података о повредама на раду, као и одсуство неопходне и ефикасне комуникације и размене информација између институција које се на било који начин баве пословима безбедности и заштите здравља на раду.

Такође, Законом је утврђена обавеза послодавца да најкасније у року од три узастопна радна дана од дана сазнања, пријави надлежној инспекцији рада професионално обољење, односно обољење у вези са радом запосленог. Професионалне болести, у смислу Закона о пензијском и инвалидском осигурању, јесу болести настале у току осигурања проузроковане дужим непосредним утицајем процеса и услова рада на радним местима, односно пословима које осигураник обавља.

Према подацима, којима располаже Инспекторат за рад, у 2011. години надлежној инспекцији рада послодавци су пријавили 20 професионалних обољења и то 19 тровања оловом и једно оштећење слуха.

Пракса показује да се не поштују законске обавезе о појединачном пријављивању и регистровању професионалних болести, као и да се многа професионална обољења и не третирају као таква због непрепознавања везе болести и услова рада. Уколико се ове болести и пријављују, то се чини спорадично, несистематски, непотпуно и неадекватно, па су подаци и евиденција о њима веома непотпуни.

Такође, не постоји одговарајућа размена података о броју дијагностикованих, верификованих и пријављених обољења, између здравствених установа, Републичког фонда и инспекције рада.

3.2.7. Предлог активности за спречавање повреда на раду и професионалних обољења

92

У циљу спречавања повређивања на раду и појава професионалних обољења неопходно је:

- доследно примењивати Закон о безбедности и здрављу на раду и подзаконска акта;

- наставити са проценом ризика, вршити перманентно процењивање ризика уз практичну примену аката о процени ризика;

- инсистирати на поштовању прописаног поступка процене ризика;- елиминисати све негативне појаве и уочене недостатке и неправилности у

поступку процене ризика;- вршити сталне контроле и надзор над радом правних лица и предузетника са

лиценцом за обављање послова безбедности и здравља на раду, уз одузимање лиценци у случају незаконитог рада;

- да инспекција рада редовно сарађује са органима за прекршаје у циљу праћења свих фаза у току процесуирања захтева за покретање прекршајног поступка и начина њиховог решавања (нарочито у погледу висине изречених казни);

- увести координисану сарадњу свих служби, институција и појединаца чији програми садрже активности на сузбијању повређивања на раду, као и правилну расподелу послова у тимском раду стручњака различитих профила, како у оквиру Савета за безбедност и здравље на раду, тако и у оквиру заједничких активности Уније послодаваца Србије, репрезентативних синдиката, Инспектората за рад, Управе за безбедност и здравље на раду, стручних институција и др;

- појачати медијску кампању (тв, радио) усмерену на значај смањивања броја повреда на раду, професионалних обољења и болести у вези са радом, са посебним освртом на високоризичне секторе (грађевинарство, хемијска индустрија, пољопривреда и сл.) и сектор малих и средњих предузећа;

- израдити и промовисати брошуре у циљу промоције развоја националне културе превенције у области безбедности и здравља на раду (подизање свести и информисање јавности);

- увести континуирану обраду података у свим службама и институцијама које се баве проблемима безбедности и здравља на раду, од нивоа послодаваца до нивоа Републике, омогућити обухватнију обраду података из пријаве повреда на раду, као и ажурирање обраде података, како би резултати анализе били што раније доступни свим заинтересованим институцијама, службама, синдикатима и надлежним министарствима;

- успоставити ефикасни национални систем регистрације и прикупљања података о повредама на раду и професионалним болестима.

3.3. Извештај о обиму и ефектима инспекцијског надзора у области безбедности и здравља на раду

93

Извештај о раду Инспектората за рад у области безбедности и здравља на раду састављен је на основу прикупљених података о раду 12 одељења, 12 одсека и једне групе инспекције рада смештених у окружним подручним јединицама у управним окрузима, 3 одељења у Граду Београду и одељења у седишту Инспектората за рад.

У периоду јануар - децембар 2011. године Инспекторат за рад је извршио 15.609 инспекцијских надзора у области безбедности и здравља на раду и то:

- 13.990 инспекцијских надзора, у области безбедности и здравља на раду по службеној дужности и по захтеву странке, 1.082 надзора поводом пријављених повреда на раду и 537 надзора - прегледа пословног простора ради утврђивања испуњености прописаних услова у области безбедности и здравља на раду, пре почетка обављања делатности.

Такође, у наведеном периоду донето је 4.971 решење о отклањању недостатака са укупно 12.577 наложених мера, од којих се 1.159 мера односило на доношење акта о процени ризика, а 667 мера се односило на налагање измене акта о процени ризика на радном месту и у радној околини, донетa су 433 решења о забрани рада на месту рада, због опасне појаве која може да угрози безбедност и здравље запослених, поднете су 34 пријаве за покретање кривичног поступка против одговорних лица, због основане сумње да су починили кривично дело изазивања опасности необезбеђењем мера безбедности и здравља на раду, као и 985 захтева за покретање прекршајног поступка (588 захтева за покретање прекршајног поступка против правних лица и одговорних лица у правном лицу, 279 против предузетника, 69 против запослених и 49 захтева за покретање прекршајног поступка против лица за безбедност и здравље на раду).

3.3.1. Извештај о обиму и ефектима извршених инспекцијских надзора

у области безбедности и здравља на раду у 2011. години

94

1.укупан број инспекцијских надзора (редовни, контролни, увиђаји, преглед пословног простора и надзори по захтеву странке

15.609

1.1 број редовних, контролних надзора и надзора по захтеву странке 13.990

1.1.1инспекцијски надзор поводом контроле извршења решења

4509

1.2 број надзора поводом повреда на раду 1082

1.2.1 смртних 28

1.2.2 тешких 976

1.2.3 колективних 24

1.2.4 лаких 54

1.3 број надзора по захтеву странке (преглед пословног простора) 537

2. донето решења о отклањању недостатака 4971

2.1 укупан број наложених мера 12.577

2.2.1број наложених мера за доношење акта о процени ризика

1159

2.2.2број наложених мера за измену акта о процени ризика

667

3. донето решења о забрани рада 433

4. укупан број поднетих захтева за покретање прекршајног поступка 985

4.1 против правног лица и одговорног лица у правном лицу 588

4.2 против предузетника 279

4.3 против запослених 69

4.4 против лица за безбедност 49

5. укупан број поднетих пријава за покретање кривичног поступка 34

95

6404

4139

1637

693

554

465

368

292

273

266

254

201

46

17

0 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000

грађевинарство

индустрија

трговина на велико и мало

здравство и социјални рад

оправка моторних возила, уређаја за домаћинство и остале услужне делатности

хотели и ресторани

остало

саобраћај, складиштење и везе

комунална делатност

пољопривреда, лов и рибарство

образовање

финансијске, техничке и пословне услуге

шумарство

вађење руде и камена

Број извршених инспекцијских надзора по делатностима

96

1673

1667

511

218

155

139

121

108

108

104

97

49

13

8

0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800

грађевинарство

индустрија

трговина на велико и мало

оправка моторних возила, уређаја за домаћинство и остале услужне делатности

хотели и ресторани

здравство и социјални рад

остало

комунална делатност

пољопривреда, лов и рибарство

образовање

саобраћај, складиштење и везе

финансијске, техничке и пословне услуге

шумарство

вађење руде и камена

Број донетих решења по делатностима

3.4. Предузете мере у вршењу надзора у области безбедности и здравља на раду

3.4.1. Корективне мере

Законом о безбедности и здрављу на раду утврђена је обавеза инспектора рада да послодавцу, односно запосленом наложи предузимање мера и радњи за отклањање узрока који су изазвали повреде, довели до настанка опасности по безбедност и здравље на раду, односно које могу спречити настанак повреде и умањити или отклонити опасности по безбедност и здравље на раду.

Корективне мере у области безбедности и здравља на раду подразумевају доношење решења о отклањању утврђених недостатака, као и решења о забрани рада на месту рада.

У случајевима када је утврђена околност која доводи до угрожавања безбедности и здравља на раду, инспектори рада су користили институт забране рада, која траје све док не престану околности због којих је изречена.

97

3.4.2. Репресивне мере

У складу са казненим одредбама Закона о безбедности и здрављу на раду, којим су утврђене висине новчаних казни за прекршај послодаваца са својством правног лица, послодаваца који је приватни предузетник односно одговорно лице код послодаваца, као и утврђене новчане казне за запослене који не користе добијену опрему за личну заштиту на раду, инспекција рада је у предузимању мера користила све институте прекршаја и у том смислу поднето је укупно 980 захтева за покретање прекршајног поступка и то:

- 588 захтева за покретање прекршајног поступка против правног лица и одговорног лица у правном лицу,

98

I на грађевинским објектима VII опасност од експлозија

II на опреми за рад која подлеже превентивним и периодичним прегледима и испитивањима

VIII на средствима и опреми за личну заштиту на раду

III на осталој опреми за рад IX услед присуства хемијских штетности

IV на електричним инсталацијама X који се односе на услове радне околине

V на исталацијама флуида XI услед присуства биолошких штетности

VI на изолационим апаратима XII

остали недостаци (нпр. нормативна акта, упутства за рад, претходни и периодични лекарски прегледи и остали недостаци дефинисани подзаконским прописима и техничким нормативима за одређену област)

- 279 захтева за покретање прекршајног поступка против предузетника,- 69 захтева за покретање прекршајног поступка против запосленог и- 49 захтева за покретање прекршајног поступка у вези обављања послова

безбедности и здравља на раду и то:o22 против лица за безбедност и здравље на раду запосленог код

послодавца код кога је вршен надзор,o26 против лица за безбедност и здравље на раду запосленог код правног

лица или предузетника са лиценцом,o1 против правног лица и предузетника ако обавља послове безбедности

и здравља на раду, а нема одговарајућу лиценцу и ако обавља послове прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услове радне околине, а нема одговарајућу лиценцу.

У случајевима када је утврђено, у складу са Кривичним закоником Србије, да постоји оправдана сумња да је лице починило кривично дело изазивања опасности необезбеђењем мера безбедности и здравља на раду поднете су одговарајуће кривичне пријаве надлежним органима. У 2011. години поднето је 34 захтева за покретање кривичног поступка.

3.5. Приказ рада Одељења застудијско-аналитичке послове

Одељење за студијско-аналитичке послове обавља послове који се односе на праћење и анализу стања инспекцијског надзора у области рада и безбедности и здравља на раду и предлагање мера за његово унапређење; израду одговарајућих анализа, извештаја и информација у вези са стањем инспекцијског надзора у области рада и безбедности и здравља на раду; обраду података о повредама на раду и професионалним обољењима и болестима у вези са радом, сачињавање и израду мишљења и извештаја у вези са тим; припрему и израду плана рада Инспектората (квартално и годишње); припрему и израду кварталних и годишњег извештаја о раду Инспектората; припрему финансијских података за израду Предлога годишњег финансијског плана у делу који се односи на Инспекторат; вођење евиденције о наменској реализацији буџета по буџетским позицијама у делу који се односи на Инспекторат; припрему и предузимање мера ради обезбеђивања услова за материјално-техничку опремљеност Инспектората и друге послове које одреди директор Инспектората.

У току 2011. године у Одељењу за студијско-аналитичке послове обављени су следећи послови:

- Прегледана су и обрађена 1.082 предмета достављена од првостепених органа у законском року;

- Дата су 82 мишљења на нацрте закона, нацрте стратегија, акционе планове и друга докумената достављена од других органа и организација;

- Организовани су појачани инспекцијски надзори у области радних односа и безбедности и здравља на раду у одређеним делатностима;

- Сачињени су извештаји о извршеним кампањама и циљаним акцијама надзора;

- Сачињени су редовни месечни, квартални, шестомесечни и годишњи извештаји о раду Инспектората за рад у области радних односа и безбедности и здравља на раду, као и већи број извештаја упућених

99

Европској комисији о напретку Републике Србије у процесу европских интеграција, а из домена надлежности Инспектората за рад;

- Сачињен је годишњи план рада;- Припремљене су различите инструкције, упутства и смернице о поступању

инспектора рада приликом вршења инспекцијских надзора у области радних односа и безбедности и здравља на раду;

- Обележен је Дан безбедности и здравља на раду у Републици Србији, који је истовремено и Светски дан безбедности и здравља на раду, као и Европска недеља безбедности и здравља на раду посвећена одржавању;

- Активно учествовање у раду Радне групе за измену прописа у области безбедности и здравља на раду;

- Активна сарадња и размена података са Агенцијом за хемикалије;- Пружена је стручна помоћ и дата логистичка подршка реализацији обуке

инспектора и инспекторки рада на тему борбе против трговине људима;- Представници седишта Инспектората за рад учествовали су као предавачи

на тему стања безбедности и здравља на раду са становишта инспекцијског надзора на свим семинарима на које су позивани од стране социјалних партнера;

- Учествовање на регионалној конференцији «Излазак из економске кризе» у организацији Министарства рада и социјалне политике - Управе за родну равноправност,;

- Учествовање на семинару континуиране медицинске едукације «Злостављање на раду - законске основе и здравствене последице», у организацији Српског лекарског друштва и Института за медицину рада Србије «Др Драгомир Карајовић»;

- Учествовање на Конференцији поводом Унапређеног сталног дијалога Србија - ЕУ, у организацији Канцеларије за европске интеграције;

- Организовање и реализација стручног скупа «Борба против илегалног рада - правни оквир и пракса», а у оквиру Програма сарадње између GIP International - Јавне интересне групације за техничку помоћ и међународну сарадњу у области рада и запошљавања Републике Француске и Инспектората за рад Републике Србије;

- Учествовање на стручној обуци на тему «Алати инспекције рада за превентивно деловање» у организацији Међународне организације рада, Међународне асоцијације инспекције рада и Министарства рада и социјалне заштите Републике Азербејџана, одржана у Бакуу, Азербејџан;

- Учествовање на TAIЕX семинару на тему законодавства ЕУ, које регулише минималне захтеве за безбедност и здравље запослених у вези са излагањем ризицима проузрокованим физичким агенсима - бука и вибрација;

- Студијско путовање у Републику Француску – посета Министарству рада, солидарности и јавне функције Републике Француске и инспекцији рада (тема - услови рада и систем превенције професионалних ризика и практично деловање инспекције рада);

- Учествовање на Конференцији «До транспарентног и модерног законодавног система» у организацији Народне скупштине Републике Србије, Генералног секретаријата Владе РС, Министарства правде, Министарства културе, информисања и информационог друштва и ЈП «Службени гласник»;

100

- Активна улога на Семинару «Техничка помоћ за унапређење безбедности саобраћаја на путевима у Републици Србији» у организацији Министарства за инфраструктуру и енергетику и Louis Berger ЅАЅ;

- Рад у Радној групи у оквиру Пројекта «Техничка помоћ за унапређење безбедности саобраћаја у Републици Србији»;

- Представници Инспектората за рад учествовали су у студијским посетама, семинарима, стручним скуповима, округлим столовима, који су одржани на територији Републике Србије, Републике Француске, Републике Аустрије и Азербејџана;

- Реализоване су активности у оквиру прве фазе Пројекта «Унапређење стања безбедности и здравља на раду у Републици Србији», који финансира Министарство спољних послова Краљевине Норвешке;

- Реализоване су активности везане за координацију рада Регионалног савеза Југоисточне Европе, Азербејџана и Украјине.

- Настављена је сарадња са Међународним информативним центром Међународне организације рада (CIS Centres), јер је Инспекторат за рад постао колаборативни центар за Републику Србију Међународног информативног центра МОР;

- Реализована је посета представника Европске комисије седишту Инспектората за рад и Одељењу инспекције рада за Сремски управни округ, са седиштем у Сремској Митровици;

- Сачињени су материјално-финансијски планови и праћено је њихово остваривање на месечном и годишњем нивоу, у оквиру Меморандума буџета - дела који се односи на Инспекторат за рад;

- Извршена је набавка штампача, факсова, фотоапарата, лаптопова и аутомобила;

- У непосредном контакту или путем телефона дати су стручни савети странкама;

- Сачињени су разни, бројни информативни материјали за потребе новинара и прилози за медије;

- Обављени су и други послови у оквиру надлежности овог Одељења.

101

4. Интегрисани надзори

У току 2011. године извршено је укупно 6.837 интегрисаних инспекцијских надзора (5.606 редовних надзора и 1.231 надзор по предмету контроле извршења решења) којима је обухваћено 165.497 запослених. Интегрисани инспекцијски надзори су планирани тако да се обухвате углавном мање ризичне делатности.

Укупан број извршених надзора (редовни и контролни)

У надзорима је контролисана примена Закона о раду и Закона о безбедности и здрављу на раду у делу који је утврђен Методологијом за вршење интегрисаног инспекцијског надзора.

Интегрисаним инспекцијским надзорима контролисани су следећи институти Закона о безбедности и здрадвља на раду:

Уређивање права, обавеза и одговорности у области безбедности и здравља на раду, Организовање послова за безбедност и здравље на раду, Акт о процени ризика, Прва помоћ, Евиденције у области безбедности и здравља на раду, Оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад, Средства и опрема за личну заштиту на раду, Почетак рада послодавца, Извештај о почетку радова на градилишту и елаборат о уређењу градилишта, Повреда на раду, професионално обољење и обољење у вези са радом –

извештавање,

102

Прописана документација, Прописани лекарски прегледи запослених, Превентивни и периодични прегледи и испитивања опреме за рад и

услова радне околине.

Број донетих решења о отклањању недостатака из областибезбедности и здравља на раду

Интегрисани инспекцијски надзори су указали на знатно веће кршење прописа из области безбедности и здравља на раду него у области радних односа. Инспектори рада су донели 2.634 решења о отклањању недостатака из области безбедности и здравља на раду којима је наложено отклањање 7.798 утврђених неправилности. Донето је и 41 решење о забрани рада на радном месту код послодавца због околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља запосленог.

103

23

0

2

393

120

569

257

246

161

251

330

53

11

218

0 100 200 300 400 500 600


Шумарство




Трговина



Саобраћај





Остало

број донетих решења о отклањању недостатака из области безбедности и здравља на раду

Број наложених мера о отклањању недостатака из областибезбедности и здравља на раду

Број донетих решења о забрани рада

104

3

0

0

4

14

4

1

0

0

2

5

1

0

7

0 2 4 6 8 10 12 14 16


Шумарство




Трговина



Саобраћај





Остало

број донетих решења о забрани рада

80

0

3

1239

306

1623

798

763

480

695

987

129

36

659

0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800


Шумарство




Трговина



Саобраћај





Остало

број наложених мера из области безбедности и здравља на раду

Интегрисаним инспекцијским надзорима контролисани су следећи институти Закона о раду:

Утврђивање радноправног статуса лица затечених на раду, Правилник о организацији и систематизацији послова, Уређивање права, обавеза и одговорности из области радних односа, Радно време, Одмори и одсуства, Заштита запослених, Зарада, накнада зараде, накнада трошкова и друга примања, Права запослених код промене послодавца и измена уговорених услова

рада, Престанак радног односа и посебна заштита од отказа уговора о раду.

Инспектори рада су донели 1.036 решења о отклањању недостатака из области радних односа којима је наложено отклањање 1.728 утврђених неправилности. Контролом радно правног статуса лица затечених на раду утврђено је да је у тренутку надзора 486 лица било ангажовано без уговора о раду, односно да је радило «на црно», док је након извршеног надзора послодавац са 309 лица засновао радни однос.

Број донетих решења о отклањању недостатака из области радних односа

105

16

0

0

152

43

244

101

85

63

80

143

32

5

72

0 50 100 150 200 250 300


Шумарство




Трговина



Саобраћај





Остало

број донетих решења о отклањању недостатака из области радних односа

Број поднетих захтева за покретање прекршајног поступка из области радних односа и области безбедности и здравља на раду

Због утврђених кршења закона поднето је 197 захтева за покретање прекршајног поступка, и то 109 захтева због утврђених прекршаја области безбедности и здравља на раду и 88 захтева због утврђених прекршаја из области радних односа.

5. Ефекти деловања инспекције рада у приоритетним делатностима

Г Р А Ђ Е В И Н А Р С Т В О

Стање у друштву у области инвестиција, финансија и у другим областима узроковало је знатно смањење инвестиција у области грађевинарства, па је:

- знатно смањен број новоформираних градилишта,по процени за око 40 %,

- на градилиштима се изводе радови углавном на изградњи стамбених објеката, мање стамбено –пословних, док је занемарљив број индустријских објеката ( хале, складишта и др. ),

106

30

0

0

295

55

363

197

106

77

137

279

53

11

125

0 50 100 150 200 250 300 350 400


Шумарство




Трговина



Саобраћај





Остало

број наложених мера из области радних односа

3

0

2

15

11

18

15

13

9

10

5

3

2

3

0

0

0

18

13

18

8

12

8

3

1

1

1

2

0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20


Шумарство




Трговина



Саобраћај





Остало

безбедност и здравље на раду радни односи

- смањен је интензитет радова на градилиштима формираним претходних година, а на појединим градилиштима радови се нису ни изводили,

- на већем броју градилишта дошло је до ангажовања послодаваца - извођача радова који се нису појављивали на овим просторима или су новоформирани,

- радови на већини градилишта се не одвијају у континуитету : по извођењу дела радова наступа потпуни прекид радова, који бивају настављени после непознатог и по правилу дужег времена и то од стране другог извођача радова и трају до наредног прекида радова.

На основу извршених надзора на градилиштима (интегрисаних, општих и на месту рада) може се закључити:

а) у вези са Актом о процени ризика:

- већина послодаваца је донела Акт о процени ризика,- већина послодаваца не зна сврху доношења Акта о процени

ризика,- већина аката не одговара конкретним ситуацијама, те се не може

практично применити,- већина послодаваца није поступила у складу са наведеним у Акту

о процени ризика,- Акти о процени ризика нису донети уз учешће службе медицине

рада (за радна места са повећаним ризиком).

б) у вези организовања обављања послова безбедности и здравља на раду:

- већина послодаваца је организовала обављање ових послова,- када послодавац ангажује за обављање послова безбедности и

здравља на раду правно лице или предузетника са лиценцом они га често само формално ''покривају'' за обављање тих послова, те је послодавац изложен трошковима који не дају ефекте,

- разлог за наведено је вероватно у томе што на тржишту нема довољно квалитетних лица за безбедност и здравље на раду, односно што та лица не обављају уговорене послове са послодавцем у складу са својим обавезама из закона.

в) у вези извештаја о почетку рада:

- почетак рада се углавном пријављује,- елаборат о уређењу градилишта углавном сви преписују (од неког

ранијег) и он не служи својој сврси, а исту ни не зна послодавац.

г) у вези прегледа и испитивања прописане опреме за рад:

- углавном се обављају,- преглед и испитивање привремене електричне инсталације често

обухвата само преглед разводног ормана односно не одговара постављеној инсталацији на градилишту.

107

д) у вези стања на месту рада:

- већи део послодаваца не обезбеђује да се применом прописаних мера обезбеде безбедни услови на месту рада при обављању конкретних послова, без обзира на то да ли се ради о мање или више ризичним пословима.

ђ) у вези координације рада:

- мањи број послодаваца који дели радни простор има закључен писани споразум на основу којег координира активности,

- по налогу инспектора, послодавци отклањају недостатак из претходне алинеје.

е) у вези Уредбе о привременим и покретним градилиштима:

- само мали број инвеститора, до око 20 % од укупног броја, подносио је пријаву градилишта складу са обавезама из Уредбе.

- са инвеститорима је вршен превентивни рад у вези њихових обавеза из Уредбе, пре свега о одређивању координатора у фази пројектовања и фази извођења радова и у вези израде плана превентивних мера,

- проблем је у ступању у контакт са инвеститорима, који су физичка лица и прихватању обавеза.

ТЕКСТИЛНA, ХЕМИЈСКA И ГРАФИЧКA ИНДУСТРИЈA

У овим делатностима инспектори рада су извели следеће закључке:

а) Стање уређености из области безбедности и здравља на раду је на много вишем нивоу у односу на претходне године;

б) Након шестогодишње примене Закона о безбедности и здрављу на раду већина контролисаних послодаваца је донела Акт о процени ризика за сва радна места у радној околини на начин прописан Законом;

в) Стање безбедности и здравља на раду је боље уређено са аспекта организовања послова безбедности и здрављу на раду у складу са Законом, али има случајева да су послодавци у међувремену раскинули уговоре о пружању услуга од стране лиценцираног правног лица или предузетника са лиценцом, за обављање послова безбедности и здравља на раду.

г) И поред тога што су послодавци путем овлашћених стручних установа уредили област безбедности и здравља на раду, то није учињено у потпуности и до краја, тако да се код једног броја послодаваца појављују следећи недостаци:

- недостаци у процењеним радним местима, а и нису процењена радна места у огранцима;

- израда акта о процени ризика без учешћа медицине рада у погледу здравствених способности запослених на радним местима са повећаним ризиком;

- неизвршени претходни и периодични лекарски прегледи за радна места са повећаним ризиком ;

108

- недостаци утврђени мерењем и испитивањем исправности опреме за рад, услова радне околине и електричне инсталације ;

- нису организовани послови безбедности и здравља на раду у складу са законом;

- нису послодавцу предочене мере и поступци за отклањање утврђених недостатака;

- нису уведене прописане евиденције из области безбедности и здравља на раду или су пак исте погрешно попуњене .

У 2011. години вршени су надзори из области безбедности и здравља на раду углавном код оних послодаваца где у претходном периоду нису вршени надзори, а само у неким случајевима су понављани надзори.

ПОЉОПРИВРЕДА И ПРОИЗВОДЊА

ПРЕХРАМБЕНИХ ПРОИЗВОДА

НАЈЧЕШЋИ НЕДОСТАЦИ:

Руковаоцима опремом за рад се не обезбеђују упутства за употребу; Не врше се измене и допуне акта о процени ризика у случајевима промене

нивоа ризика у процесу рада, када се процена заснива на подацима који нису ажурни и када постоје могућности и начини за унапређење, односно допуну процењених ризика;

Не обезбеђује се прописана документација за опрему за рад.

ЗАПАЖАЊА:

У већем броју земљорадничких задруга постоје станице за снабдевање дизел-горивом које су власништво НИС-а, а користе их запослени у задругама. Уређаји за точење горива су у лошем стању и не прегледају се од правних лица са лиценцом;

Код налагања да се обезбеди прописана документација послодавци имају проблем да се иста прибави. Прописане документације често нема (стара опрема за рад, документација на страном језику, испоручилац није доставио документацију), а на основу члана 24. став 2. Закона о безбедности и здрављу на раду послодавац је дужан да ту документацију прибави од стране правног лица регистрованог за послове контроле квалитета производа.

Током 2011. године је започето вршење надзора из области безбедности и здравља на раду на пољопривредним газдинствима. Постоји врло мали број послодаваца код којих је ова материја уређена, док су радни односи потпуно неуређени. Долази до отпора носилаца пољопривредних газдинстава према спровођењу мера наложених решењима инспектора рада, јер сматрају да, по закону, нису дужни да исте спроводе, јер себе не виде ни као правна лица ни као предузетнике.

Послодавци у области пољопривреде и у области прехрамбене индустрије тј. послодавци који обављају делатности по шифрама Анекса Посебног колективног уговора, које су објављене у «Сл.Гласнику РС» бр. 50/2011, у већини случајева не исплаћују зараду у складу са Посебним колективним уговором за делатности пољопривреде, прехрамбене и дуванске индустрије

109

и водопривреде Србије („Сл.Гласник РС“, бр 11/2011 ) који се на исте непосредно примењује према Одлуци Министра рада и социјалне политике Р.Србије („Сл.Гласник РС“, бр 14/2011), те се основна зарада запосленима углавном исплаћује у висини минималне зараде (без прописаног коефицијента за потребну школску спрему са којом се ангажују запослени) и не примењују се коефицијенти по поменутом Колективном уговору. По том Колективном уговору не плаћају се накнаде трошкова исхране и регреса за коришћење годишњег одмора, већ исте послодавци произвољно уговарају са запосленима и исплаћују знатно ниже износе него што је предвиђено, уз правдање да нису упознати са Одлуком министра и садржином наведеног Колективног уговора. У области пољопривредне производње дају се запосленима обрачуни зарада и обавештења у већем броју него у 2010. години, јер се од стране послодавца не исплаћују чак ни минималне зараде због недостатка финансијских средстава.

МЕТАЛСКА ИНДУСТРИЈА

Стање у металској индустрији са аспекта примене Закона о безбедности и здрављу на раду: - Mеталску индустрију карактерише изузетно стара опрема за рад. Иста је из тог разлога углавном без документације произвођача опреме. Опрема се одржава у исправном стању и прегледа путем правног лица или предузетник са лиценцом за обављање послова безбедности и здравља на раду, у прописаном року.

- Акт о процени ризика, у већини случајева, послодавци су израдили, а уочене недостатке су отклонили по извршеном надзору.

- Лице за безбедност и здравље на раду код средњих и већих послодаваца, у већини случајева, обавља прописане послове лица за безбедност и здравље на раду.

- Уочено је да послодавци врше оспособљавање за безбедан и здрав рад. Проблем је што то и даље раде формално без упуштања у конкретне опасности штетности и мере за спречавање уочених ризика.

- Послодавци упућују запослене распоређене на радна места са повећаним ризиком на периодичне лекарске прегледе.

- Послодавци се труде да запосленима обезбеде и дају на употребу средства и опрему за личну заштиту. Уочено је да запослени иста не користе у потребној мери.

- Металска индустрија је изузетно непрофитабилна. Из тог разлога послодавци смањују број запослених, а велики број и престаје да обавља делатност.

ДРВОПРЕРАЂИВАЧКА ИНДУСТРИЈА,

ШУМАРСТВО, ПРОИЗВОДЊА ГРАЂЕВИНСКОГ МАТЕРИЈАЛА И НЕМЕТАЛИ

У 2011. години, инспектори рада су вршили инспекцијски надзор код послодаваца у области дрвопрерађивачке индустрије, производње креча, цигланама, производње неметала, бетона, шумарству и по потреби у осталим

110

делатностима ради контроле примене мера прописаних Законом о безбедности и здрављу на раду и другим прописима којима је уређена ова област.

Највећи број надзора извршен је код послодаваца који се баве дрвопрерађивачком делатношћу, као и прерадом неметала, обзиром да су и најзаступљенији. Заједничка оцена је да, одређени број послодаваца није уредио питања која се тичу доношења акта о процени ризика на радном месту, и организовања послова безбедности и здравља на раду, док се у највећем броју случајева опрема за рад и електрична инсталација користи, а да претходно није испитана и прегледана. На основу овако утврђеног стања послодавцима је решењем наложено да у датом року отклоне утврђене неправилности или су поднети захтеви за покретање прекршајног поступка због утврђене повреде Закона због непоступања по наложеним мерама у утврђеном року.

Одређени број лаких и тешких повреда на раду запослених у овој делатности указује да је претежни узрок истих непажња и несмотреност запослених приликом рада, посебно у случајевима уклањања заштитне направе на опреми, и то приликом рада.

Према евиденцији Инспектората за рад, уочено је значајно смањење броја повреда на раду у наведеним делатностима, а што је био приоритет у раду поступајућих инспектора рада.

У области производње бетона и креча извршен је мањи број надзора, при чему је утврђено да је нормативна уређеност одређених питања и примена мера на заштити запослених слична, као и у области дрвопрерађивачке индустрије и шумарства.

ПРОИЗВОДЊА ОД ПЛАСТИЧНИХ МАСА, ГУМЕ, ПВЦ, КОЖЕ И ОБУЋЕ И СКЛАДИШТА И СТОВАРИШТА

У вршењу инспекцијског надзора у делатности производње од пластичних маса, гуме, ПВЦ, коже и обуће, општи је закључак инспектора рада да су у истим примењене мере прописане Законом о безбедности и здрављу на раду, што не значи да не би могло да буде још боље.

Послодавци су у контролисаним делатностима углавном донели Акт о процени ризика. Контролисана опрема за рад има потребна упутства за употребу, која су била истакнута поред опреме за рад, а тамо где је било потребно претходно је била испитана и прегледана од стране овлашћеног института.

Сви послодавци су имали одлуком одређена лица за обављање послова безбедности и здравља на раду. У случају када послодавци нису одредили неког од својих запослених, који има положен стручни испит, ангажовали су правно лице са лиценцом.

У надзорима нису затечена лица без уговора о раду.Код веома малог броја послодаваца није било извршено испитивање

исправности електричних инсталација у радном простору и превентивни прегледи запослених. После извршеног надзора, у року од дан-два су донети стручни налази и мишљења о исправности електричних инсталација и обављеним лекарским прегледима. Тежих повреда на раду није било и води се прописана евиденција у области безбедности и здравља на раду. За делатност производње пластичних маса и ПВЦ, регистрован је мали број правних лица и предузетника. Већином, предузетници имају једног запосленог, а и сами раде. Такође, у

111

стовариштима ради мали број запослених и углавном сви од опреме за рад користе виљушкаре за које су послодавци извршили прегледе и испитивање путем правних лица са лиценцом за обављање послова безбедности и здравља на раду.

Готово сви послодавци, запослене који раде на виљушкару упућују на периодичне лекарске прегледе.

Послодавци запосленима обезбеђују лична заштитна средства, која исти користе приликом обављања послова.

У 2011. години контролисани су послодавци из поменутих делатности и уочено да је дошло до смањења броја послодаваца и запослених. Иако је пословање отежано послодавци у овим делатностима примењују прописане мере из безбедности и здравља на раду.

З Д Р А В С Т В О

У извештајном периоду утврђено је да су послодавци у здравственој делатности започели или извршили процену ризика на радном месту и у радној околини, мањи број послодаваца не поседује доказ о исправности електричне инсталације у пословном простору у којем обављају делатност, послови безбедности и здравља на раду су организовани у складу са законом, углавном су утврђена права, обавезе и одговорности из области безбедности и здравља на раду. Запослени су оспособљени за безбедан и здрав рад, послодавци су усвојили и воде прописану евиденцију о наведеном. Запослени користе лична заштитна средства и опрему, обезбеђене од стране послодавца. Ради отклањања утврђених недостатака донета су решења по којима су послодавци у одређеном року поступили, односно отклонили утврђене недостатке и о учињеном у писаној форми известили инспекцију рада.

Израда акта о процени ризика се, углавном, поверава правним лицима, односно, предузетницима са лиценцом, али је и даље веома изражена појава да послодавци, иако су уредили област безбедности и здравља на раду, у складу са Законом, придају значај регулисању питања из области безбедности и здравља на раду и желе да буду упућени у проблематику. Истовремено послодавци немају потребна знања, што резултира проблемима у току примене, те траже и усвајају објашњења и савете дате од стране инспектора рада, како у току, тако и ван надзора, у канцеларијским просторијама инспекције рада. У вези са наведеним, превентивни рад, публиковање брошура којим би се на приступачан начин појаснила одређена питања из области безбедности и здравља на раду, организовање медијски пропраћених кампања и сарадња са службом медицине рада, допринели би у значајној мери подизању свести и неопходности примене мера безбедности и здравља на раду.

5.1. Кључна запажања инспектора рада

Инспекцијским надзорима у области безбедности и здравља на раду код послодаваца је уочено следеће:

1. У извештајном периоду није било неких уочљивијих специфичности у односу на претходни период. Извештајни период унеколико карактерише смањење економске моћи послодаваца и смањење броја запослених, а повећање броја радно ангажованих лица код послодаваца у краћим временским интервалима. Извештајни период карактерише чешћа промена врсте посла, коју обављају лица на раду и радног места у оквиру којег раде, због нестабилности

112

запослења, па често лица на раду, у циљу доказивања и дужег задржавања на раду претерују у ревности на раду што има за последицу повећану неопрезност на раду, игнорисање опасности које се појављују у процесу рада и занемаривање ризика услед опасности, а и повређивање на раду. Страх од губитка посла се негативно одражава на концентрацију лица на раду и пажњу у току рада.

Свест послодаваца расте када је у питању безбедност и здравље на раду, мада послодавци притиснути економским проблемима често врше притисак на лица на раду у циљу бржег обављања послова који су им поверени, због чега постоји тенденција код послодавца да се лица на раду задрже на раду и након истека радног времена, односно послодавац очекује од лица на раду да се самоиницијативно задрже на раду и након истека радног времена.

Број повреда на раду, који се догодио у извештајном периоду не говори много, он јесте нешто смањен, али је и смањен број лица на раду, с тим што је тежина повреда забрињавајућа.

Као најугроженија привредна грана, односно делатност у којој су најчешће експониране опасне појаве којима су угрожени живот и здравље лица на раду, са већим бројем повреда на раду и тежином последица и даље је грађевинарство, у којем се као извођачи радова појављују послодавци без потребног пословног и технолошког искуства у обављању ове делатности, затим следи индустрија, потом пољопривреда и комунална делатност.

Послодавци, како је утврђено приликом инспекцијских надзора поводом повреда на раду, не обезбеђују контролу наменске употребе средстава за рад и средстава и опреме за личну заштиту на раду, која дају лицима на раду на употребу, како је то прописано чланом 23. Закона о безбедности и здрављу на раду.

2. Послодавци су углавном задовољили законску обавезу и донели су Акт о процени ризика. Међутим, послодавци се не одлучују да врше измене и допуне Акта о процени ризика иако им је то обавеза поткрепљена и изјавом јер и даље имају формалан приступ овом битном Акту, мислећи да су доношењем Акта о процени ризика испунили законску обавезу и да су самим тим применили све утврђене мере за безбедан и здрав рад на радним местима и у радној околини у складу са Актом.

Послодавци не врше измене и допуне Акта о процени ризика када дође до појаве нове опасности или штетности, односно до промене нивоа ризика на радном месту и у радној околини. Углавном, то чине искључиво по налогу инспектора рада осим у случају када неоправдано желе да смање број радних места са повећаним ризиком у циљу смањења трошкова, на основу инспекцијских надзора, може се закључити да постоји потреба за изменама и допунама Акта о процени ризика, јер измене и допуне Акта о организацији и систематизацији послова, узроковане изменом организације рада и увођењем нове опреме за рад у употребу, проширењем и изменом делатности послодаваца, смањењем броја запослених, условљавају промене нивоа ризика на радном месту и у радној околини, нису увек праћене правовременим изменама и допунама Акта о процени ризика, те самим тим послодавац не обезбеђује у потребном обиму превентивне мере, како је то прописано чланом 11. и чланом 12. Закона о безбедности и здрављу на раду и нема потпуну контролу управљања ризиком.

Последица оваквог односа послодаваца према овом институту је пропуст послодаваца да се правовремено старају о спровођењу мера за отклањање, смањење или спречавање опасних појава, којима су угрожени или би могли бити угрожени живот и здравље лица на раду, односно опасности од

113

повређивања, непосредно или преко лица одређеног за безбедност и здравље на раду. Овај проблем се мора решавати едукацијом послодаваца, лица за безбедност и здравље на раду и укључивањем представника запослених, већом сарадњом послодаваца и представника запослених о питањима безбедности и здравља на раду и већом сарадњом лица на раду са послодавцима и лицима за безбедност и здравље на раду .

3. Значај обављања послова безбедности и здравља на раду од стране лица за безбедност и здравље на раду, тј. рад овог лица на спровођењу мера за отклањање, смањење или спречавање опасних појава, којима су угрожени или би могли бити угрожени живот и здравље лица на раду, односно опасности од повређивања је веома битан. Међутим, послодавци, када запошљавају стручно и оспособљено лице или ангажују правно или физичко лице са лиценцом, за обављање послова безбедности и здравља на раду пропуштају да их претходно упознају са технолошким процесом, ризицима у процесу рада и мерама за отклањање ризика, сматрајући да су они, пошто су већ стручно оспособљени самим тим већ и упознати са истима, што има за последицу изостанак спровођења мера за безбедност и здравље на раду за отклањање, смањење или спречавање опасних појава на радним местима и у радној околини, осим у случају када та лица учествују у процени ризика и изради или измени и допуна Акта о процени ризика.

Иако је Законом прописано да лице за безбедност и здравље на раду свакодневно прати и контролише примену мера за безбедност и здравље на раду лица на раду у пракси је то практично неизводљиво, јер се лицима која су у радном односу код послодавца, а која обављају послове безбедности и здравља на раду додељују и други послови и обавезе, што омета рад лица на пословима безбедности и здравља на раду, јер им други послови одузимају време, а ангажована лица за безбедност и здравље на раду са лиценцом су присутна код послодавца на обављању послова безбедности и здравља на раду само у уговореном обиму, који је често недовољан код послодаваца који запошљавају већи број лица и код послодаваца код којих у току рада има опасних појава.

Примери из праксе говоре о томе да лице за безбедност и здравље на раду, када је у радном односу код послодавца, код већег броја послодаваца није независно и самостално у обављању послова, нити у погледу статуса нити у погледу послова које обавља.

У случајевима када послодавци ангажују правна лица и предузетнике са лиценцом ради обављања послова лица за безбедност и здравље на раду, овај проблем није толико изражен, али се појављује други проблем, а то је недовољно присуство ових лица у процесу рада, које је уз то ограничено уговором. Приметне су и честе промене лица за безбедност и здравље на раду услед све веће и јефтиније понуде истих на тржишту.

Код послодавца практично не постоји никаква евиденција нити доказ о свакодневном праћењу и контроли примене мера за безбедност и здравље на раду од стране лица за безбедност и здравље на раду, те се не може утврдити у којој су мери ова лица стварно ангажована код послодавца. Да би се решио овај проблем, може се актом, којим се у смислу члана 14. Закона о безбедности и здрављу на раду утврђују права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду, утврдити на који начин и у ком обиму ће лице за безбедност и здравље на раду код послодаваца свакодневно пратити и контролисати примену мера за безбедност и здравље на раду лица на раду, како ће налагати отклањање недостатака и како ће то евидентирати. Ово је битно због велике одговорности

114

лица за безбедност и здравље на раду и све чешћих поступака против њих, који се воде пред надлежним органима.

4. Оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад пре ступања на рад, код одређивања запосленом обављања других послова поред постојећих и у току премештаја запосленог на обављање других послова, послодавци врше углавном правовремено. Евиденција на прописаном обрасцу 6 је ажурирана. Међутим, с обзиром на то да се дешавају повреде лица на раду која су на прописаном обрасцу евидентирана као оспособљена за безбедан и здрав рад, поставља се питање да ли послодавци приликом оспособљавања запослених и радно ангажованих лица на раду исте упознају са свим врстама ризика на пословима на које их одређују, који се не могу у потпуности уклонити и који су присутни на раду, а појављују се приликом обављања послова, као и о конкретним мерама за безбедност и здравље на раду у складу са Актом о процени ризика. Додатно оспособљавање запослених када то технолошки поступак захтева, послодавци врше упознавањем истих о обављању процеса рада на безбедан начин путем упутстава за безбедан рад.

5. Послодавци обезбеђују запосленима средства и опрему за личну заштиту на раду у складу са Актом о процени ризика Квалитет изабраних средстава и опреме за личну заштиту на раду је задовољавајући, јер је и повећана понуда квалитетних средстава и опреме за личну заштиту на раду, а таква средства и опрема и служе својој сврси. С друге стране, запослени морају употребљавати додељена средства и опрему за личну заштиту на раду, а послодавци обезбедити контролу употребе.

6. Послодавци нерадо ангажују службу медицине рада ради упознавања запослених са ризицима по здравље и нерадо прихватају мишљење службе медицине рада о здравственој способности запосленог за обављање послова на које је запослени одређен, а нарочито када је неопходно запосленог распоредити на друго одговарајуће радно место према здравственој способности.

Код послодаваца постоји тенденција смањења броја радних места са повећаним ризиком што чине изменом Акта о процени ризика и утврђујући много мањи број радних места са повећаним ризиком него што је то реално сходно нивоу ризика, а све у циљу смањења броја, односно избегавања прописаних лекарских прегледа, који захтевају додатне трошкове, који иду на терет послодавца.

7. Запослени нерадо говоре о повећаним психофизичким напрезањима при обављању послова на свом радном месту. Број запослених на одређено време расте у односу на укупни број запослених, а такође и број лица који обављају привремене и повремене послове.

Запослени се врло ретко обраћају послодавцу са писменим захтевом за предузимање мера за безбедност и здравље на раду, које по мишљењу запосленог нису спроведене. Чешће је обраћање представника запослених у име запосленог или запослених.

Код појединих послодаваца, оснивању и раду Одбора за безбедност и здравље на раду посвећена је дужна пажња, а повећана је заинтересованост представника запослених за решавање питања безбедности и здравља на раду запослених.

5.2. Предлози мера за побољшање

115

безбедности и здравља на раду са аспекта инспекције рада

Конципирати надзоре са становишта чешћег инспекцијског превентивног надзора од стране инспектора рада код послодаваца, а ради:

- провере обезбеђивања превентивних мера за безбедност и здравље на раду лица на раду код послодаваца и њихове примене приликом организовања рада и радног процеса;

- провере применљивости акта о процени ризика, у погледу свих врста ризика присутних у радном процесу, у погледу стварног простора радног места на којем лице на раду обавља послове и у којем се могу наћи и други запослени истог или другог послодавца при обављању својих послова, у погледу обима и врсте посла који запослени обавља и стварног времена проведеног на обављању послова на радном месту у радној околини у току радног времена, те сагледавања присутних и могућих врста опасности и штетности, на основу којих је извршена процена ризика од настанка повреда и оштећења здравља запосленог, обезбеђивања одговарајућих средстава и опреме за личну заштиту на раду запосленима и употребе истих;

- провере да ли су од стране послодавца, а на основу процењених ризика на радном месту утврђене конкретне мере за њихово спречавање, отклањање или смањење на најмању могућу меру.

Потребно је надзором проверити усклађеност акта о процени ризика и акта о правима, обавезама и одговорностима у области безбедности и здрављ на раду са актом о организацији и систематизацији послова, а такође потребно је проверити обим и квалитет рада лица за безбедност и здравље на раду код послодаваца.

Потребно је надзоре усмерити на мање специфичне пословне јединице послодаваца.

Након сваке забране рада на радном месту код послодавца и сваког налагања мера након надзора код послодавца треба извршити контролни надзор.

5.3. Квантитативни и квалитативни ефекти деловањаинспекције рада

Прилагођавање деловања Инспектората за рад потребама и условима привредне структуре и лично усавршавање инспектора рада дали су резултате, у погледу квантитативних и квалитативних ефеката деловања инспекције рада.

Квантитативни елементи деловања инспектора рада показују значајан допринос инспекције рада остваривању права и обавеза послодаваца и запослених у области рада, а испољавају се преко следећих параметара:

број инспекцијских надзора свих инспектора рада је уједначен, те они максималним ангажовањем делују на области свог надзора,

значајан број управних мера који показује озбиљност службе инспекције рада и доследност у спровођењу политике инспекције рада,

116

коришћење свих расположивих инструмената утицаја (ван управне мере, технике едукације, медијске кампање, сарадња са другим органима и сл.) како би се у што већој мери имплементирали прописи у области рада,

комбиновање мера – досадашња пракса је показала да је комбиновање превентивних и репресивних мера, уз сталну примену корективних мера најефикасније.

истрајавање у борби против рада „на црно“ - у делу контроле рада „на црно“ у односу на претходне године нису се догодиле значајне промене. Инспектори рада су и даље задржали искључиво репресивни приступ у контроли ове појаве. Кључни проблем је ретроактивност у закључивању уговора о раду, која се јавља као прикривени облик рада „на црно“. У том смислу неопходно је што пре извршити измену Закона о раду,

доследно ширење добре праксе у примени мера за безбедан и здрав рад и јачање свести код послодаваца и запослених - деловање свим расположивим средствима како би услови рада били што безбеднији и здравији, са акцентом на превенцију повреда на раду,

финансијски ефекат остварен у 2011. години кроз изречене новчане казне по захтевима за покретање прекршајног поступка инспектора рада.

Квалитет деловања инспектора рада у целини је добар. Што показује како квалитет издатих управних аката, тако и инспектори рада, који успевају да пронађу најбоље решење за конкретну ситуацију.

Сви параметри који могу бити од значаја за оцену ефеката деловања инспекције рада показују да је у створена модерна служба за вршење надзора у области рада и предузимање других мера и активности које могу допринети бољој имплементацији радног законодавства. Међутим, недостатак одговарајуће техничке подршке може утицати на немогућност реалног планирања активности, понекад недовољну ефикасност и сл.

5.4. З а к љ у ч а к и предлог даљих активности

У 2011. години инспекција рада је дала свој пуни допринос правилној имплементацији радног законодавства. Степен учешћа сваког од инспектора рада понаособ је различит у зависности од индивидуалних знања и способности, делатности у којој су вршили надзоре, времена проведеног на раду и других чинилаца. И поред значајних тешкоћа сви основни постављени циљеви су реализовани, али уз знатно већи напор од очекиваног.

Стање у области радних односа и безбедности и здравља на раду је на релативно задовољавајућем нивоу, ако узмемо у обзир чињенице везане за привредну активност и опште економске прилике. Деловање инспекције рада даје видљиве резултате по изабраним приоритетима. Међутим, за даље успешно функционисање неопходно је ојачати техничку подршку инспекторима рада.

Приоритет деловања инспекције рада остаје поље безбедности и здравља на раду, због неопходности веће заступљености инспектора рада у ризичнијим делатностима, како би се деловало на тренд смањивања броја повреда на раду и даље побољшање стања. У области радних односа и безбедности и здравља на раду приоритет остаје борба против рада „на црно“ и заштита основних права запослених у области рада.

117

5.5. План приоритета за 2012. годину области безбедности и здравља на раду:

детаљно изанализирати све пријављене повреде на раду, без обзира на њихову тежину, и са свим послодавцима код којих се током 2011. године догодило 3 или више повреда на раду, лицима за безбедност и здравље на раду и представницима запослених размотрити могућност побољшања примене мера у области безбедности и здравља на раду,

рад инспектора рада организовати на најефикаснији начин са становишта расположивих ресурса и врста инспекцијских надзора,

посебну пажњу посветити послодавцима у делатностима индустријске производње, грађевинарства и пољопривреде,

наставити контакт са послодавцима код којих су вршени инспекцијски надзори у претходним годинама кроз надзоре на местима рада или превентивне активности, како би се код истих даље ширила свест о потреби континуиране примене мера за безбедан и здрав рад,

ширити инспекцијске надзоре на послодавце који нису били предмет надзора, те вршити интегрисане надзоре, или друге врсте надзора у зависности од броја запослених, стања у примени мера за безбедан и здрав рад и делатности којом се баве,

организовати кампање у појединим делатностима, у појединим регионима и у погледу примене појединих примарних мера за безбедан и здрав рад,

посебну пажњу посветити општинама у којима је евидентан привредни напредак,

послодавцима који препознају значај примене мера за безбедан и здрав рад пружити подршку и стручну помоћ у развоју унутрашњег система за контролу ризика.

5.6. План приоритета за 2012. годину у области радних односа

даље континуирано сузбијање рада „на црно“ посебно у делатностима и окрузима у којима је ова појава најраспрострањенија,

организовање кампања ради контроле примене изабраних радно-правних института по делатностима (избор института вршити према проблемима уоченим непосредним опажањем инспектора рада и указаним проблемима из представки),

што ефикаснији рад по представкама нарочито у погледу права осетљивих категорија запослених,

сарадња са социјалним партнерима ради предупређивања потенцијалних спорова.

Могућност остварења планираних активности у највећој мери ће зависити од техничких претпоставки за успешан рад и њихове континуиране обезбеђености. Ради остваривања задатих циљева потребно је:

обезбеђивање континуираног одржавања постојећих техничких капацитета;

континуирана набавка потребне опреме и средстава за рад,

118

утврђивање на нивоу Инспектората за рад већег броја врста инспекцијских надзора које одговарају потребама имплементације прописа у области рада и њихових елемената;

веће укључивање социјалних партнера у процес решавања проблема у области рада;

продубљивање сарадње са Министарством правде ради проналажења механизама за ефикасније окончање прекршајних поступака иницираних захтевима инспектора рада;

што је могуће шира примена едукативних и превентивних мера, како по приоритетним, тако и по осталим делатностима;

настављање процеса сталне едукације и усавршавања знања инспектора рада;

обезбеђивање стручне литературе из области рада;

измена регулативе и прецизирање права и обавеза инспектора рада у смислу специфичности његове улоге;

увођење ефикаснијих инструмената за решавање спорова у области рада;

изналажење нових превентивних мера и активности и њихово укључивање у инспекцијске надзоре;

успостављање ефикасне базе података Инспектората за рад и делотворног информационог система;

повезивање информационог система са базама података привредних субјеката других органа.

6. Остале активности Инспектората за рад

6.1. Пројекат «Унапређење стања безбедности и здравља на раду у Републици Србији»

Инспекторат за рад Републике Србије у сарадњи са Управом за безбедност и здравље на раду и Одељењем за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте, припремио је Пројекат «Унапређење стања безбедности и здравља на раду у Републици Србији» са фокусом на имплементацију стандарда ЕУ у области безбедности и здравља на раду у Републици Србији, чији је донатор Министарство спољних послова Краљевине Норвешке.

Имплементација наведеног Пројекта, који се реализује кроз две фазе, започела је 11. новембра 2010. године и укључује обуку на тему безбедности и здравља на раду (са посебним освртом на процену ризика на радном месту и у радној околини) представника за безбедност и здравље на раду, одабраних експерата и лица која имају лиценцу за обављање послова безбедности и здравља на раду, представника социјалних партнера у делатности грађевинарства, дрвопрерађивачке индустрије и хемијске индустрије; припрему Студије изводљивости за дефинисање модалитета за формирање Центра за обуку у области безбедности и здравља на раду; припрему и примену грант шеме, која се односи на пружање конкретне помоћи послодавцима (десет одабраних фабрика)

119

који се баве производњом текстила, коже и обуће, а ради побољшања услова рада на месту рада (побољшање климатизације, вентилације, осветљености и сл.); обуку запослених у текстилној индустрији на тему безбедности и здравља на раду и примене стандарда OHSAS 18001 и OHSAS 18002, као и медијску кампању.

У периоду јануар - децембар 2011. године, реализоване су следеће активности у оквиру прве фазе Пројекта: обављене су различите припремне активности, као што су потписивање споразума и протокола, одређивање представника у различитим телима и оквиру организационе структуре пројекта, као што су Управни одбор пројекта, Тим за имплементацију пројекта и Радне групе; осмишљени су модули за одржавање 6 дводневних радионица за лица за безбедност и здравље на раду из грађевинске, дрвопрерађивачке и хемијске индустрије о широкој примени стандарда везаних за безбедност и здравље на раду у складу са националним прописима и стандардима ЕУ; организоване су 2 дводневне обуке за стручњаке у области безбедности и здравља на раду у Србији о припреми процене ризика у складу са најчешће коришћеним методологијама процене ризика на радним местима; обављене су припреме за организовање 3 једнодневне обуке за представнике репрезентативних удружења послодаваца и синдиката, из грађевинске, дрвопрерађивачке и хемијске индустрије у Србији; сачињена је анализа - опис стања у области безбедности и здравља на раду у Србији, а ради припреме и израде студије изводљивости која ће пружити смернице за формирање Центра за едукацију у области безбедности и здравља на раду (за лица за безбедност и здравље на раду, послодавце, запослене и друге); обављене су организационе активности за студијску посету Аустрији, ради упознавања са њиховим моделом едукације у области безбедности и здравља на раду, који се сматра одговарајућим за Србију; одржано је 6 дводневних радионица за лица за безбедност и здравље на раду из грађевинске, дрвопрерађивачке и хемијске индустрије о широкој примени стандарда везаних за безбедност и здравље на раду у складу са националним прописима и стандардима ЕУ; организоване су и одржане 3 једнодневне обуке за представнике репрезентативних удружења послодаваца и синдиката, из грађевинске, дрвопрерађивачке и хемијске индустрије у Србији; реализована је студијска посета Аустрији, ради упознавања са њиховим моделом едукације у области безбедности и здравља на раду; припремљена је Студија изводљивости, која пружа смернице за формирање Центра за едукацију у области безбедности и здравља на раду (за лица за безбедност и здравље на раду, послодавце, запослене и друге); такође су припремљена различита документа, као што су Водич за обуку из области безбедности и здравља на раду за производне делатности, Водич за обуку процењивача ризика на радном месту и у радној околини, и Компаративна анализа процене ризика на западном Балкану; спроведене су активности везане за медијску кампању, које ће бити у циљу подизања свести информисања јавности о значају примене мера безбедности и здравља на раду, а и ради промовисања пројектних активности.

6.2. Активности Инспектората за рад везане за обележавање Дана безбедности и здравља

на раду у Србији

Инспекторат за рад је у складу са Планом рада за 2011. годину реализовао активности везане за обележавање Дана безбедности и здравља на

120

раду у Републици Србији (28. април 2011. године), који је истовремено и Светски дан безбедности и здравља на раду, као и кампању промоције здравог, безбедног и пристојног рада, а у циљу наглашавања потребе за превенцијом повреда на раду и професионалних обољења. Тим поводом, седиште Инспектората за рад, одељења, одсеци и група инспекције рада у управним окрузима и Граду Београду, су организовали округле столове, гостовања у медијима и контакте са социјалним партнерима и другим институцијама, које се баве пословима безбедности и здравља на раду, а ради упознавања јавности о значају примене мера безбедности и здравља на раду у складу са законом и подзаконским прописима.

6.3. Стручни скуп «Борба против илегалног рада - правни оквир и пракса»

У оквиру Програма сарадње између GIP International - Јавна интересна групација за техничку помоћ и међународну сарадњу у области рада и запошљавања Републике Француске и Инспектората за рад Републике Србије, који је потписан 16. априла 2010. године, одржан је семинар у Београду, на тему «Борба против илегалног рада - правни оквир и пракса», а ради размене искуства везаних за законодавни оквир и постојећу праксу у борби против илегалног и прикривеног рада. Семинар је одржан 5. маја 2011. године у Београду, са циљем да се дефинише суштина незаконитог и прикривеног рада - рада «на црно». Током семинара, представници Републике Француске су имали презентације правног оквира и модалитета сарадње између различитих институција - администрација, које се сусрећу са неправилностима везаним за илегални рад, а говорили су и о пракси заједничких надзора - обједињених контрола од стране различитих институција (француско искуство).

Предавачи из Републике Француске на једнодневном семинару, на тему «Борба против илегалног рада - правни оквир и пракса» били су Мари Кристин Бодуре, представница Министарства рада, Даниел Ксиро, директор Дирекције за европске и међународне програме у оквиру Националног института за рад, запошљавање и професионалну оријентацију у Лиону, Г-ђа Шантал Бриле, из Сектора за борбу против илегалног рада у Генералној дирекцији рада и Г-ђа Вероника Каре, руководилац Сектора за борбу против илегалног рада у Дирекцији рада Града Париза.

У својству предавача из Републике Србије говорили су Предраг Перуничић, директор Инспектората за рад (тема: Инспекцијски надзор у области радних односа у Републици Србији), као и Драган Ђукић, директор Сектора за посредовање у запошљавању и планирању каријере у Националној служби за запошљавање (тема: Стање и кретања на тржишту рада у Републици Србији).

Стручни скуп је организован ради размене мишљења, искуства и идеја у погледу приступа борби против незаконитог и прикривеног рада, а ради евентуалног побољшања постојећих прописа и идентификације добре праксе у области борбе против незаконитог и прикривеног рада.

Учесници наведеног семинара - циљна група били су представници Инспектората за рад - седишта, одељења и групе и одсека инспекције рада у Републици Србији, социјални партнери (Унија послодаваца Србије, Савез самосталних синдиката Србије, УГС «Независност»), Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Пореске управе, Националне службе за запошљавање, као и одговорна лица из различитих организација и институција чији програми садрже борбу против рада «на црно».

121

6.4. Активности Инспектората за рад везане заобележавање Европске недеље безбедности и здравља на раду

Инспекторат за рад, у складу са Планом рада за 2011. годину активно се укључио у активности везане за обележавање Европске недеље безбедности и здравља на раду (24. – 28. октобар 2011. године), као и у кампању промоције здравог, безбедног и пристојног рада, а у циљу наглашавања потребе за превенцијом повреда на раду и професионалних обољења. Европска агенција за безбедност и здравље на раду је у 2011. години, у оквиру кампање «Безбедна и здрава радна места» посебну пажњу посветила промоцији безбедности и здравља на раду са аспекта одржавања, као и на читав низ ризика, којима запослени могу бити изложени на пословима, који прате процесе одржавања

У складу са наведеним, седиште Инспектората за рад, одељења, одсеци и група инспекције рада у управним окрузима и Граду Београду, су организовали округле столове, на којима су учествовали како социјални партнери, тако и представници других институција, које се баве пословима безбедности и здравља на раду, а ради размене искуства и добре праксе на тему безбедности и здравља на раду.

6.5.Социјални дијалог

Инспекторат за рад у циљу јачања социјалног дијалога у 2011. години, једном месечно организовао је састанке са синдикатима и послодавцима, а ради ефикасније заштите права свих учесника на тржишту, запослених и послодаваца. Наведена мера се спроводила од маја месеца 2011. године, у складу са Социјално-економским споразумом за 2011. годину, који су 29. априла 2011. године закључили Влада Републике Србије, Унија послодаваца Србије, Савез самосталних синдиката Србије и УГС «Независност».

Састанке са социјалним партнерима су организовала сва одељења, одсеци и група инспекције рада, а ради разматрања најважнијих питања из области радних односа и безбедности и здравља на раду и предузимања конкретних активности у циљу сузбијања рада «на црно» и смањења броја повреда на раду.

Такође, представници Инспектората за рад су активно учествовали на свим конференцијама, округлим столовима, радионицама и семинарима, које су организовали Савез самосталних сидниката Србије, УГС «Независност» и Унија послодаваца Србије.

6.6. Активности Инспектората за рад на међународном плану

У периоду јануар – децембар 2011. године, Инспекторат за рад је наставио сарадњу са Међународним информативним центром Међународне организације рада и то у својству колаборативног центра за Републику Србију. Инспекторат за рад је податке, који се, пре свега, односе на стање безбедности и здравља на раду у Републици Србији редовно прослеђивао Међународној организацији рада.

122

Инспекторат за рад Републике Србије је члан Регионалног савеза инспекција рада Југоисточне Европе, Азербејџана и Украјине (RALI) и члан Извршног комитета наведеног савеза. У периоду од 24. до 28. маја 2011. године у Бакуу (Република Азербејџан), под патронатом Владе Републике Азербејџана и Министра рада и социјалне заштите Републике Азербејџана, Г-дина Физули Алакбарова и уз подршку Међународне асоцијације инспекције рада, Светске банке и Међународне организације рада била је одржана обука представника земаља чланица Регионалног савеза инспекција рада Југоисточне Европе, Азербејџана и Украјине, на тему «Алати инспекције рада за превентивно деловање», на којој су активно учествовали и представници Инспектората за рад Републике Србије.

Обука је, у складу са Софијском декларацијом усвојеном на Првој конференцији Регионалног савеза (Софија, 2008. године), закључцима донетим на Другој конференцији Регионалног савеза (Београд, 2009. године) и Декларацијом усвојеном на Трећој конференцији регионалног савеза (Баку, 2010. године) била усмерена на јачање мреже и сарадње инспекција рада у региону, са посебним освртом на превентивно деловање, а у циљу јачања улоге Инспектората за рад, модернизовања система безбедности и здравља на раду и социјалног дијалога, а кроз размену искустава и добре праксе инспекција рада које су у процесу реформе, искустава земаља ЕУ и значајних партнерских, међународних институција, као што су Међународна организација рада и Међународна асоцијација инспекција рада.

Такође, теме које су биле презентоване на обуци односиле су се на обезбеђивање безбедних и здравих услова рада, заштиту права запослених у области безбедности и здравља на раду и радних односа, осигурање од повреда на раду и професионалних обољења, процену ризика на радном месту и у радној околини, уједначену примену закона и стандарда Међународне организације рада, као и на промовисање активне улоге социјалних партнера.

Министарство рада и социјалне заштите Републике Азербејџана упутило је позив Министарству рада и социјалне политике Републике Србије - Инспекторату за рад да на наведеној обуци узме активно учешће, јер је Инспекторат за рад Републике Србије у периоду од октобра 2009. године до новембра 2010. године, био председавајући Регионалног савеза инспекција рада Југоисточне Европе, Азербејџана и Украјине, а током 2011. године је члан Извршног комитета Регионалног савеза. Такође, на наведеној обуци - семинару Регионалног савеза, која се одржала у Азербејџану, Инспекторат за рад Републике Србије имао је обавезу да све присутне извести о раду (реализованом Акционом плану), сарадњи и координацији активности у оквиру Регионалног савеза, као и о предстојећој реализацији Акционог плана усвојеног у Бакуу у новембру 2010. године.

С обзиром на то, да је размена искуства, знања и добре праксе у области рада и примене радног законодавства, инспекцијског надзора у области безбедности и здравља на раду радних односа и улоге Инспектората за рад у својству члана Регионалног савеза инспекција рада Југоисточне Европе, Азербејџана и Украјине од изузетног значаја за Министарство рада и социјалне политике Републике Србије, наведена обука је имала пуни смисао у циљу стручног усавршавања.

Споразум о сарадњи између Министарства рада и социјалне политике Републике Србије и Министарства рада, солидарности и јавне функције Републике Француске – Јавне интересне групације за унапређење техничке

123

помоћи и међународну сарадњу у области рада и запошљавања (GIP International), потписан је 23. јула 2009. године у Београду. Остварена сарадња у 2009. години између Министарства рада и социјалне политике Републике Србије и GIP International у области рада омогућила је да се у периоду 2010. – 2011. година настави са сарадњом и то кроз Програм сарадње за период 2010. – 2011. године.

У складу са наведеним Програмом, у периоду од 17. – 22. октобра 2011. године, реализована је студијска посета представника Инспектората за рад Републике Србије Министарству рада, солидарности и јавне функције – Инспекторату за рад и Јавној интересној групацији за унапређење техничке помоћи и међународну сарадњу у области рада и запошљавања Републике Француске, која је била усмерена на услове рада и систем превенције професионалних ризика, као и праксу инспектора рада за инспекцијске надзоре у области безбедности и здравља на раду.

Програм посете обухватио је упознавање са надлежностима и функционисањем Инспектората за рад Републике Француске, мерама за побољшање услова рада и превенције професионалних ризика – презентација француског система и праксе, конкретним примерима у пракси – посета градилиштима, превентивни приступ који имплементирају компаније и задаци различитих актера (институција и појединаца) укључених у превенцију професионалних ризика.

Током студијске посете посебна пажња била је посвећена легислативи у области рада (стратегије, директиве, конвенције, закони и сл.), политици инспекцијског надзора и процедурама, теоретским и практичним модулима за обуку инспектора рада, примени законске регулативе усаглашене са прописима Европске уније, практичном инспекцијском надзору, као и системима управљања безбедношћу и здрављем на раду.

Такође, програм студијске посете обухватио је превенцију професионалних ризика и побољшање услова рада и то кроз упознавање са израдом, припремом и реализацијом пројекта на градилиштима, самом организацијом градилишта, улогама координатора за безбедност и здравље на раду приликом извођења радова, улогама инвеститора и надзорног органа, координацијом извођача и подизвођача радова, улогама представника запослених за безбедност и здравље на раду, специјалистима медицине рада, професионалним удружењима која се баве безбедношћу и здрављем на раду, као и методологијом рада инспектора рада приликом вршења надзора на градилиштима.

124

7. Преглед легислативе

Национално законодавство (радни односи и безбедност и здравље на раду)

1) Устав Републике Србије («Службени гласник РС» број 98/06);2) Закон о раду («Службени гласник РС» број 24/05 и 61/05);3) Закон о штрајку («Службени лист СРЈ» број 29/96) («Службени гласник

РС» број 101/05);4) Закон о привредним друштвима ((«Службени гласник РС» број 125/04);5) Закон о приватним предузетницима («Службени гласник СРС» број 54/98 и

9/90) и («Службени гласник РС» број 46/91, 53/95, 35/02, 55/04, 101/05);6) Закон о основама система образовања и васпитања («Службени гласник

РС» број 64/03, 58/04, 62/04 и 101/05);7) Закон о високом образовању («Службени гласник РС» број 76/2005 и

44/10);8) Закон о самосталном обављању уметничке или друге делатности у области

културе («Службени гласник РС» 39/93 и 42/98);9) Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености («Службени

гласник РС» 71/03, 84/2004 и 36/2009);10) Закон о пензијском и инвалидском осигурању («Службени гласник РС»

34/03, 85/05 и 101/05, 63/06, 5/2009, 107/2009 и 101/2010);11) Закон о уплати доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за

поједине категорије осигураника - запослених («Службени гласник РС» 85/05);

12) Закон о финансијској подршци породици са децом («Службени гласник РС» 16/02 и 115/05);

13) Закон о здравственом осигурању («Службени гласник РС» 18/92, 26/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96 и 46/98) и нови Закон о здравственом осигурању («Службени гласник РС» 107/05 и 109/05);

14) Закон о државној управи («Службени гласник РС» 20/92, 48/93) и нови Закон о државној управи («Службени гласник РС» број 79/05 и 101/2007);

15) Закон о платама државних службеника и намештеника («Службени гласник РС» број 62/06, 63/06, 115/06 и 101/2007);

16) Закон о радним односима у државним органима («Службени гласник РС» број 48/91, 39/02, 49/05 и 83/2005);

17) Закон о државним службеницима ("Службени гласник РС", бр. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08 и 104/09);

18) Закон о општем управном поступку («Службени лист СРЈ» број 33/97 и 31/01 и "Службени гласник РС", бр. 30/10);

19) Закон о уређењу судова («Службени гласник СРЈ» број 63/01, 42/02, 27/03, 29/04 и 101/05, 46/06);

20) Закон о прекршајима («Службени гласник СРЈ» број 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 65/01 и 43/04) и нови Закон о прекршајима («Службени гласник РС» број 101/05, 116/08 и 111/09);

21) Кривични законик («Службени гласник РС» број 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 14/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03, 88/05 и 107/05).

125

22) Закон о безбедности и здрављу на раду ("Службени гласник РС", број 101/05);

23) Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму ("Службени гласник РС", број 30/10);

24) Закон о спречавању злостављања на раду (Службени гласник РС", број 36/10);

25) Закон о волонтирању ("Службени гласник РС", број 36/10);26) Закон о равноправности полова ("Службени гласник РС", број 104/09);

Списак прописаиз области безбедности и здравља на раду

1. Закон о безбедности и здрављу на раду ("Службени гласник РС" број 101/05).

2. Уредба о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима ("Службени гласник РС" број 14/09).

3. Правилник о програму начину и висини трошкова полагања стручног испита за обављање послова безбедности и здравља на раду и послова одговорног лица ("Службени гласник РС" број 29/06 и 62/07).

4. Правилник о условима и висини трошкова за издавање лиценци за обављање послова у области безбедности и здравља на раду ("Службени гласник РС" број 29/06, 72/06 и 62/07).

5. Правилник о поступку утврђивања испуњености прописаних услова у области безбедности и здравља на раду ("Службени гласник РС" број 60/06).

6. Правилник о висини трошкова поступка утврђивања испуњености прописаних лова у области безбедности и здравља на раду ("Службени гласник РС" број 60/06).

7. Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини ("Службени гласник РС" број 72/06, 84/06 - исправка и 30/10).

8. Правилник о садржају и начину издавања обрасца извештаја о повреди на раду, професионалном оболењу и оболењу у вези са радом ("Службени гласник РС" број 72/06 и 84/06 - исправка).

9. Правилник о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине ("Службени гласник РС" број 94/06 и 108/06 - исправка).

10. Правилник о евиденцијама у области безбедности и здравља на раду ("Службени гласник РС" број 62/07).

11. Правилник о претходним и периодичним лекарским прегледима запослених на радним местима са повећаним ризиком ("Службени гласник РС" број 120/07).

12. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу средстава и опреме за личну заштиту на раду ("Службени гласник РС" број 92/08).

13. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад на радном месту ("Службени гласник РС" број 21/09).

126

14. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад ("Службени гласник РС" број 23/09).

15. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад са екраном ("Службени гласник РС" број 106/09).

16. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при ручном преношењу терета ("Службени гласник РС" број 106/09).

17. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању хемијским материјама ("Службени гласник РС" број 106/09).

18. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању азбесту ("Службени гласник РС" број 106/09, 6/10 - исправка и 15/10 - исправка).

19. Правилник о програму начину и висини трошкова припреме и полагања испита за обављање послова координатора за израду пројекта и стручног испита за обављање послова координатора за извођење радова ("Службени гласник РС" број 72/10).

Прописи који ће се примењивати до доношења прописа из члана 15. став 2, члана 18. став 4. 6. и 7, члана 43. став 2, члана 49. став 2. и

члана 51. став 2. Закона о безбедности и здрављу на раду ("Службени гласник РС" број 101/2005)

Прописи донети на основу овлашћења из члана 67. став 1. Закона о заштити на раду ("Службени гласник РС" број 42/91, 53/93, 67/93, 48/94 и 42/98):

1. Правилник о садржају елабората о уређењу градилишта ("Службени гласник РС" број 31/92).

Прописи који ће се примењивати до доношења прописа о превентивним мерама за безбедност и здравље на раду као мере заштите на раду (правила) под условом да нису

у супротности са законом на основу члана 78. Закона о безбедности и здрављу на раду ("Службени гласник РС" број 101/2005)

Прописи донети на основу овлашћења из члана 90. Закона о заштити на раду ("Службени гласник СРС" број 21/78, 23/78, 22/79 и 10/85):

1. Правилник о посебним мерама заштите на раду на преради неметалних минерала ("Службени гласник СРС" број 2/83).

2. Правилник о посебним мерама заштите на раду у железничком саобраћају ("Службени гласник СРС" број 19/85).

3. Правилник о посебним мерама заштите на раду при производњи и преради обојених метала ("Службени гласник СРС" број 19/85).

4. Правилник о посебним мерама заштите на раду у црној металургији ("Службени гласник СРС" број 25/87).

5. Правилник о посебним мерама заштите на раду у шумарству ("Службени гласник СРС" број 33/88).

127

6. Правилник о посебним мерама заштите на раду при механичкој преради и обради дрвета и сличних материјала ("Службени гласник СРС" број 51/88).

7. Правилник о општим мерама заштите на раду од опасног дејства електричне струје у објектима намењеним за рад, радним просторијама и радилиштима ("Службени гласник СРС" број 21/89).

Прописи донети на основу овлашћења из члана 22а Закона о заштити на раду ("Службени гласник РС" број 42/91, 53/93, 67/93, 48/94 и 42/98):

8. Правилник о заштити на раду при извођењу грађевинских радова ("Службени гласник РС" број 53/97) - важе одредбе које нису у супротности са Уредбом о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима ("Службени гласник РС" број 14/09).

Прописи који ће се примењивати до доношења прописа о општим и посебним мерама безбедности и здравља на раду

као мере заштите на раду (правила) под условом да нису у супротности са Законом на основу члана 79. Закона о безбедности

и здрављу на раду ("Службени гласник РС" број 101/2005)

1. Општи правилник о хигијенским и техничким заштитним мерама при раду* ("Службени лист ФНРЈ" број 16/47, 18/47 и 36/50) осим члана 26. до 32. члана 50. до 75. члана 78. до 86. члана 88. до 99. члана 104. до 151. и члана 184. до 186.

*- Одредбе члана 26. до 32. члана 78. до 86. и члана 107. до 151. овог правилника престале су да важе на основу члана 66. Правилника о општим мерама и нормативима заштите на раду на оруђима за рад и уређајима.

- Одредбе члана 50. до 75. и члана 94. до 99. овог правилника престале су да важе на основу члана 83. Правилника о општим мерама и нормативима заштите на раду за грађевинске објекте намењене за радне и помоћне просторије.

- Одредбе члана 88. до 93. овог правилника престале су да важе на основу члана 50. Правилника о средствима личне заштите на раду и личној заштитној опреми.

- Одредбе члана 104. до 106. овог правилника престале су да важе на основу члана 56. Правилника о опреми и поступку за пружање прве помоћи и о организовању службе спасавања у случају незгоде на раду.

2. Правилник о хигијенским и техничким заштитним мерама при раду у графичким предузећима ("Службени лист ФНРЈ" број 56/47).

3. Правилник о хигијенским и техничким заштитним мерама при раду у каменоломима и цигланама као и код вађења глине, песка и шљунка ("Службени лист ФНРЈ" број 69/48) осим чланова 58. до 61.

4. Правилник о техничким и здравствено-техничким заштитним мерама на радовима при хемијско-технолошким процесима ("Службени лис ФНРЈ" број 55/50 - прилог број 9).

128

5. Правилник о хигијенским и техничким заштитним мерама при ронилачким радовима ("Службени лист ФНРЈ" број 36/58).

6. Правилник о хигијенско-техничким заштитним мерама при лучко-транспортном раду ("Службени лист СФРЈ" број 14/64).

7. Правилник о заштиити на раду при термичком обрађивању легура лаких метала у купатилима са нитратним солима ("Службени лист СФРЈ" број 48/65).

8. Правилник о заштити на раду при одржавању моторних возила и превозу моторним возилима ("Службени лист СФРЈ" број 55/65).

9. Правилник о заштити на раду при утовару терета у теретна моторна возила и истовару терета из таквих возила ("Службени лист СФРЈ" број 17/66).

10. Правилник о заштити на раду и о техничким мерама за развијаче ацетилена и ацетиленске станице ("Службени лист СФРЈ" број 6/67, 29/67, 27/69 и 52/90)* осим члана 31. до 42. члана 43. до 48. члана 51. до 54. и члана 55. до 58.

*- Одредбе члана 43. до 48. и члана 55. до 58. овог Правилника престале су да важе на основу члана 79. Правилника о техничким нормативима за цевне водове за гасовити кисеоник.

- Одредбе члана 31. до 42. и члана 51. до 54. овог Правилника престале су да важе на основу члана 81. Правилника о техничким нормативима за цевне водове за ацетилен.

11. Правилник о заштити на раду у пољопривреди ("Службени лист СФРЈ" број 34/68).

12. Правилник о обезбеђивању смештаја и исхране радника односно превоза од места становања до места рада и натраг ("Службени лист СФРЈ" број 41/68).

13. Правилник о заштити на раду при изради експлозива и барута и манипулисању експлозивима и барутима ("Службени лист СФРЈ" број 55/69).

14. Правилник о посебним мерама и нормативима заштите на раду при преради и обради коже, крзна и отпадака од коже ("Службени лист СФРЈ" број 47/70).

15. Правилник о опреми и поступку за пружање прве помоћи и организовању службе спасавања у случају незгоде на раду ("Службени лист СФРЈ" број 21/71).

16. Посебни прописи:- Упутство о начину вршења надзора над придржавањем прописа о

заштити на раду у органима унутрашњих послова ("Службени лист СФРЈ" број 55/65).

- Наредба о забрани употребе моторних бензина за одмашћивање, прање или чишћење металних делова и предмета од другог материјала ("Службени лист СФРЈ" број 23/67).

Прописи донети на основу овлашћења из члана 38. став 2. Закона о основним правима из радних односа ("Службени лист СФРЈ" број 60/89 и 42/90):

17. Правилник о мерама и нормативима заштите на раду на оруђима за рад ("Службени лист СФРЈ" број 18/91) - важе одредбе које нису у супротности са Правилником о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад ("Службени гласник РС" број 24/09).

129

18. Правилник о мерама и нормативима заштите на раду од буке у радним просторијама ("Службени лист СФРЈ" број 21/92).

130

Documents

Izvestaj o radu Inspekcije rada RS