1

I KVARTAL 2013

STATUS REGULATORNE REFORME

2

Status regulatorne reforme – I kvartal 20131

1 Izveštaj pripremili: Đorđe Vukotić, Branko Radulović i Jelena Bojović. Izveštaj je izrađen uz pomoć američkog naroda

preko Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID). Autor je u potpunosti odgovoran za sadržaj ovog izvestaja, koji ne mora nužno odražavati stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Američkih Država.

Rezime Od 1. aprila počinje primena novog Zakona o javnim nabavkama. Taj zakon bi trebalo da poveća efikasnost sprovođenja procedure javne nabavke, kao i da obezbedi transparentnost javnih nabavki kroz efikasno korišćenje portala javnih nabavki. Visina taksi mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge - u februaru 2013. godine donet je Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge, sa ciljem da se iznos taksi svede na realan trošak za pružene usluge. Puna primena pravilnika bi trebala da počne 30. aprila 2013. godine kada ćemo moći da ocenimo efekte ovih novih mera. I dalje se čeka na ispunjenje jednostavnih preporuka privrede:

Ministarstvo finansija nije ukinulo administrativne takse u procedurama pred RGZ, pa stranke u tim postupcima i dalje plaćaju dve naknade za istu proceduru (naknadu RGZ-u i republičku administrativnu taksu).

Ministarstvo zdravlja nije preduzelo korake u cilju rešavanja velikog problema sa

komplikovanom procedurom overe zdravstvene knjižice, zbog koje 50% privrednika ne uspe iz prvog pokušaja da overi knjižicu svojim zaposlenima.

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike nije napravilo vidljiv pomak da se

pojednostavi procedura ostvarenja prava na naknadu za vreme porodiljskog odsustva.

Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara izazvao je burne reakcije privrednika ali i lokalnih smaouprava, pa će Ministarsvo finansija morati pažljivo da revidira osnovice, stope i raspodelu ovih naknada. I pored brojnih primedbi i inicijativa privrede za njegovim izmenama, Zakon o radu je ostao nepromenjen još od 2005. godine, dakle punih osam godina. Zbog toga poslodavci izbegavaju da zapošljavaju radnike koji “nose teret otpremnine“ - starije nezaposlene radnike. Prestankom važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine u septembru 2012. ostao je neregulisan način i nadležnost za dodelu podsticajnih sredstava za zaštitu životne sredine, pa je regulatorni previd pao na teret privrede.

3

Uvod Prvi kvartal 2013. godine obeležio je izostanak rezultata reformi koje je Vlada Republike Srbije obećavala tokom poslednja dva kvartala predhodne godine. Te reforme su trebale da pojednostave procedure, pojeftine poslovanje i povećaju pravnu sigurnost, pa ih privreda i građani sa nestrpljenjem očekuju. S obzirom da još nije otpočela implementacija nekih usvojenih zakona2, a da su drugi još uvek u fazi nacrta3, kao i da su za najbitnije reforme propisi u početnoj fazi izrade4, nadamo se da će bar deo obećanja Vlada RS realizovati u narednom kvartalu ove godine. U ovom kvartalu gotovo da nije bilo pomaka u rešavanju inicijativa iz Sive knjige V i preporuka formulisanih tokom Sveobuhvatne reforme propisa (SRP), niti ga je obeležilo dodatno ukidanje parafiskalnih nameta. Naprotiv, izmene nekih propisa vršene su upravo suprotno tim inicijativama i preporukama, o čemu će biti više reči u daljem tekstu. U ovom izveštaju ćemo se osvrnuti na moguće negativne efekte nekih novih propisa, kao i na probleme u vezi sa gašenje privrednih društava i oduzimanjem PIB-a. Skrećemo pažnju na to da je i dalje van fokusa Vlade RS rešavanje nekih ključnih problema koji otežavaju poslovanje, verovatno zbog procene njihovih efekata na republički budžet (npr. smanjenje poreza i doprinosa na zarade). Pojednostavljenje procedura pred republičkim organima kao što su RZZO i RGZ još uvek nije doprinelo ubrzanju sprovođenja pojedinačnih postupaka.

2Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole

3Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara

4Reforma procedura izdavanja građevinskih dozvola, reforma inspekcija, izmene Zakona o radu

4

Siva knjiga – pregled rezultata Kako bismo napravili presek aktivnosti ministarstava povodom inicijativa NALED-a nakon izdavanja Sive knjige V, u nastavku teksta dajemo tabelu sa uporednim pregledom postupanja po tim inicijativama sa stanjemna kraj 2012. godine i na dan sastavljanja ovog izveštaja. Siva knjiga V: Presek stanja - decembar 2012. / mart 2013

Iz tabele je uočljivo da su ministarstva uglavnom bila pasivna u vezi sa inicijativama SIVE KNJIGE V. U prvom kvartalu ove godine sprovedene samo dve inicijative iz te publikacije:

1. Najaktivnije je bilo Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine koje je tokom prvog kvartala 2013. godine donelo ili predložilo Vladi usvajanje većeg broja podzakonskih akata iz oblasti energetike. Između ostalog su usvojeni podzakonski akti kojima se uređuju pitanja uslova i postupka sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, kao i uredbe kojima su regulisane mere podsticaja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i visina posebne naknade za podsticaj u 2013. godini. Preostaje da se donese podzakonski akt koji propisuje obavezan udeo biogoriva u sektoru saobraćaja i mere za njegovo dostizanje i podsticajne mere za proizvodnju biogoriva.

5

Broj u zagradi predstavlja ukupan broj problema definisanih u Sivoj knjizi V prema njihovom statusu – u 2012 godini rešeno je 6 problema, u prvom kvartalu 2013. godine još dva problema, tako da ukupan broj rešenih problema u Sivoj knjizi V iznosi 8.

Nadležna institucija

Status problema*

Ukupno Rešeni

Delimično rešeni / u

toku Nerešeni

2012 2013 2012 2013 2012 2013

Ministarstvo finansija i privrede 34 3 +1 (4)

7

24 -1

(23) Ministarstvo finansija i privrede i NBS

2 1

1

Ministarstvo zdravlja 8 1 - 7 Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

4 -

1

3

Ministarstvo građevinarstva i urbanizma

6 -

1

5

Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

2 -

-

2

Ministarstvo saobraćaja 2 - - 2 Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine

3 1 +1 (2)

-

2 -1 (1)

Ministarstvo pravde i državne uprave

3 -

-

3

Ministarstvo unutrašnjih poslova 1 - - 1 Ministarstvo kulture i informisanja 1 - - 1 Više ministarstava 4 - 1 3 Narodna banka Srbije 2 - 1 1 Lokalna samouprava 4 - - 4

UKUPNO 76 6

+2 (8)5

12 +1-1 (12)

58 -2

(56)

5

2. Ministarstvo finansija i privrede je izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica ukinulo obavezu dostavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja na više mesta6. To ministarstvo je izmenama Pravilnik o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV, postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave PDV, delimično rešilo i problem neujednačene prakse dostavljanja obrasca PDV prijave.

Ministarstva i ostale nadležne instance nisu učinile ništa u vezi sa 56 inicijativa za izmenu propisa. Od resornih ministarstava čak nisu uzete ni u razmatranje dve vrlo bitne, sistemske inicijative iz Sive knjige V da se ukinu radne knjižice i zdravstvene kartice – knjižice. Ministarstvo zdravlja nije preduzelo korake u cilju rešavanja velikog problema sa komplikovanom procedurom overe zdravstvene knjižice7.Takođe, nije učinjeno ništa ni da se olakša procedura prijave i odjave RZZO-u preduzetnika u slučaju selidbe sedišta na drugu opštinu, kao da RZZO nije republička institucija koja treba da ima objedinjenu bazu podataka o svim osiguranicima u koju se promena sedišta evidentira samo na osnovu izvoda APR-a ili još logičnije, na osnovu automatske razmene elektronskih podataka između te dve republiče institucije. Pohvalno je što je u ovom kvartalu usvojena kratka, ali bitna izmena Zakona o trgovini. Izmenom od 30. januara ove godine brisan je član 45. Zakona, čime je ukinuta obaveza izrade studije uticaja na strukturu tržišta prilikom otvaranja trgovinskih formata bruto površine preko 2000 m2 i diskreciono pravo ministarstva da takvu investiciju ne odobri. Ukidanjem ove odredbe, uklonjena je nepotrebna administrativna barijera za ulazak na naše tržište novih velikih trgovinskih lanaca i omogućeno je brže unapređenje konkurencije na tržištu.8 Imajući u vidu da je trebalo da prođe tri godine da bi se izmenio jedan član zakona, nameće se pitanje da li reforme kasne zato što su komplikovane ili zato što su bile u suprotnosti sa određenim interesima. Inicijativa NALED-a da se pojednostavi procedura ostvarenja prava na trudničku nadoknadu, rezultirala je pojednostavljem te procedure u praksi (smanjen je broj neophodnih dokumenata za realizaciju prava sa 11 na 4 dokumenta) pa se Ministarstvo zdravlja može pohvaliti da je postupilo po toj inicijativi. Međutim, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike nije ništa uradilo da toj istoj trudnici pojednostavi proceduru ostvarenja prava na naknadu za vreme porodiljskog odsustva, pa se u istoj i dalje dostavlja 11 dokumenta, a svakog meseca se overava i PP OD obrazac. A taj problem je moguće vrlo brzo i jednostavano rešiti. Sam ministar je nadležan da promeni čl. 2. i 3. Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom („Sl. glasnik RS“, br. 29 od 1. juna 2002, 80/04, 123/04, 17/06, 27/11) i pojednostavi ovu proceduru.

6

Izmenama člana 63. stav 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ukinuta je obaveza da se uz poresku prijavu poreza na dobit pravnih lica dostavljaju „finansijski izveštaji koji se dostavljaju u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija (bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu i dr.)“ 7Problemi sa overom zdravstvenih knjižica su rezultat grešaka u razmeni podataka između Poreske uprave i

RZZ-a, što je između ostalog posledica i toga što još uvek nije implementiran Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja (“Sl. glasnik RS”, br. 30 od 7. maja 2010), pa RZZO traži od poslodavca da donese potvrdu Poreske uprave o izmirenim doprinosima. Ako donese tu potvrdu, overa zdravstvene knjžice zaposlenog se vrši na šest meseci, a ako ni Poreska uprava nema ažurirane podatke, pa to dokazuje dokazima o uplati doprinosa, overa se vrši na samo tri meseca. Istraživanja vršena u vezi sa ovim problemom ukazuju da čak u 45% slučajeva poslodavci koji redovno izmiruju doprinose moraju da prolaze kroz ovu složenu proceduru dostavljanja dokaza o izmirenim doprinosima RZZO-u. 8Na negativan efekat ove odredbe je Ministarstvu trgovine nedvosmisleno ukazano još u Mišljenju Saveta za

regulatornu reformu Vlade RS od 03.06.2010. godine, ali ta primedba nije uvažena, pa je sporna odredba ostala u tekstu Zakona i pored negativnog mišljenja Saveta.

6

I neke druge jednostavno sprovodive inicijative do sada nisu naišle na odjek, npr:

- Ministarstvo finansija i privrede nije ukinulo administrativne takse u procedurama pred RGZ9 pa stranke u tim postupcima i dalje plaćaju dve naknade za istu proceduru (naknadu RGZ-u i republičku administrativnu taksu);

- Poreska uprava i Ministarstvo finansija nisu reagovali na inicijativu da se radno vreme Poreske uprave uskladi sa potrebama stranaka, tako da šalterske službe i poreski inspektori rade sa strankama u terminu koji se ne poklapa sa redovnim radnim vremenom kod poslodavaca;

- Narodna banka Srbije se nije oglasila povodom inicijative da izmeni zastarelo rešenje iz Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom iz 2009. godine, kojom bi se ukinula besmislena obaveza kvartalnog izveštavanja NBS o podacima registrovanim u APR i izbeglo podnošenje prekršajnih prijava zbog ne postupanja u skladu sa tom obavezom10.

U određenim situacijama ne da inicijative iz Sive Knjige V nisu sprovedene, već je pravni položaj privrede u vezi sa istim inicijativama dodatno pogoršan:

- Inicijativa da se izmenama člana 48. st. 1. i 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica omogući 100% korišćenje poreskog kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva i to bez vremenskog ograničenja, ne samo da nije prihvaćena od strane Ministarstva finansija i privrede, već su izmenama tog zakona iz decembra 2012. dodatno pogoršani uslovi za korišćenje poreskog kredita po tom osnovu. Po novom rešenju limit prava na poreski kredit više ne iznosi 50% već 33,3% obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje. Dodatno, izmenama Zakona su pooštreni i uslovi za korišćenje podsticaja iz člana 50a Zakona (oslobađanje od plaćanja poreza na dobit pravnih lica u periodu od deset godina), tako da su sada kumulativni uslovi za korišćenje podsticaja: ulaganje od jedne milijarde dinara (dotadašnji limit bio je 800 miliona dinara) i zapošljavanje na neodređeno vreme najmanje 200 lica (dosadašnji limit bio je 100 lica). Izmenama Zakona su ukinuti i osnovi za oslobođenje od plaćanja poreza na dobit pravnih lica iz člana 45. (za koncesiona ulaganja), člana 46a (za dobit ostvarenu po osnovu prihoda od obavljanja proizvodne delatnosti u slobodnim zonama) i čl. 47 i 50b (za dobit ostvarenu po osnovu ulaganja u nedovoljno razvijena područja).

- Takođe, inicijativa da se pojednostavi procedura povraćaja plaćenog PDV-a fizičkim licima prilikom kupovine prvog stana ne da nije uvažena, već je Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV iz decembra 2012. rok za donošenje rešenja po zahtevu za refakciju poreza produžen sa 15 na 30 dana.

9Potrebno je izmeniti TARIFU koja je sastavni deo Zakona o republičkim administrativnim taksama i to tako što

će se brisati cela glava XXVII te tarife. Naime RGZ pored tih taksi naplaćuje i naknade za svoj rad, pa u tom smislu Zakon o administrativnim taksama nije usaglašen sa Zakonom o budžetskom sistemu. 10

I dalje je propisana obaveza kvartalnog obaveštavanja NBS o stanju inostranog uloge u privrednim društvima u Srbiji, iako su ti ulozi još od 2005. godine evidentirani u Registru privrednih subjekata, koji vodi Agencija za privredne registre i kao takvi su javno dostupni putem interneta. Ova zastarela odredba je prepisivana prilikom usvajanja svake nove Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom. U praksi niko nije znao za tu obavezu, dok Devizni inspektorat krajem 2011. nije počeo da pokreće prekršajne postupke protiv zastupnika društava sa inostranim kapitalom, bez obzira na visinu stranog uloga i okolnost da li je visina tog kapitala menjana ili nije.

7

Sveobuhvatna reforma propisa (SRP) – pregled rezultata U prvom kvartalu ove godine nije sprovedena ni jedna preporuka SRP-a i stanje je identično onom iz izveštaja za treći kvartal 2012. godine. Status preporuka Sveobuhvatne reforme propisa na dan 31.03.2013.

Status preporuka Broj

Procenjene uštede u mil. evra stara/nova procena

Sprovedene 212 128.5 U postupku sprovođenja 26 18.4 Nesprovedene 66 36.2 Ukupno 304 183.1

Neke preporuke SRP-a se preklapaju sa inicijativama NALED-a iz Sive knjige, što je i logično jer je reč o problemima od izuzetnog značaja za privredu. Između ostalih, izdvajaju se preporuka za reformu inspekcija i preporuke za izmene Zakona o radu. Imajuć u vidu da je ove preporuke Vlada RS ozbiljno razmatrala još tokom SRP-a, a da do danas nisu sprovedene, smatramo da je potrebno da na njih podsetimo u ovom odeljku.

Nepostupanje po preporuci SRP-a da se sprovede reforma inspekcija Već duže vremena privreda ukazuje na potrebu sprovođenjem reforme inspekcija, ukazujući na to da postojeća organizacija inspekcija i preklapanje nadležnosti različitih inspekcija privredi komplikuje poslovanje. Iskustva u praksi ukazuju da postojeća organizacija inspekcija ne obezbeđuje efikasnu reakciju inspekcija onda kada je to neophodo11. Podsećamo da je još krajem 2009. godine Vlada RS usvojila preporuku SRP-a o potrebi reforme inspekcija, na osnovu koje je trebalo da formira koordinaciono telo za reformu inspekcija12. Iako ovu reformu medijski najavljuje još od početka 2011. godine, Vlada RS je do danas nije sprovela, pa bi bilo neophodno da se intenziviraju aktivnosti na ovom polju. Preporučujemo da Vlada RS ovu reformu sprovede u skladu sa već usvojenom, detaljnom preporukom SRP-a, a kako bi se ubrzalo njeno sprovođenje trebalo bi da iskoristi i rezultate Studije izrađene krajem 2011. Godine, koja daje dobar prikaz uporedno pravnih rešenja13, kao i tekst Nacrta zakona o inspekcijama izrađen u okviru USAID-ovog programa BEP.

11

Nedavna „krizna situacija“ sa aflatoksinom u mleku je ukazala na to da nadležna inspekcija nije raspolagala dovoljnim kapacitetima za brzu reakciju, a postojeća organizacija inspekcija nije omogućila realokaciju raspoloživih kapaciteta srodnih inspekcija. 12

Predloženo je usvajanja novog zakona, kojim bi se na jedinstven način regulisale procedure sprovođenja inspekcijskog nadzora, kao i formiranje jedinstvenog republičkog inspektorata, a sve u cilju uspostavljanja efikasnije organizaciju posla kroz:

- sistem regionalne rotacije inspektora na terenu (kako bi se povećao efekat njihovog rada i suzbila korupcija);

- obezbedjenja povezanog softvera (koji bi omogućio planiranje zajedničkih kontrola); - fokusiranje na privredne subjekte kod kojih je pojačan rizik prestupa; - obezbeđenje transparentnog rada republičkih inspekcija (uspostavljanjem javnog portala, preko koga

bi se javnosti učinile elektronski dostupnim informacije o rezultatatima sprovedenih inspekcijskih kontrola bitnih za javnost, a pravnim i fizičkim licima osnovne informacije o pojedinačnim procedurama koje se u odnosu na njih sprovode);

- redovne obuke inspektora... 13

BCRR (2012)“Inspections in Serbia, with main focus on market inspection, environment protection inspection, construction inspection and urban planning inspection”

8

Nepostupanje po inicijativama privrede za izmene Zakona o radu Još je 2001. godine, sagledavši potrebu za sprovođenjem reforme propisa koji regulišu radne odnose, Vlada RS usvojila prilično napredan Zakon o radu. Taj zakon je stavljen van snage važećim Zakonom o radu („Sl. glasniku RS“, br. 24 od 15. marta 2005, 61/05, 54/09), na koji je privreda isticala primedbe još od njegovog usvajanja. I pored brojnih primedbi i inicijativa privrede za izmenu važećeg Zakona o radu, isti je praktično ostao nepromenjen još od 2005. godine, dakle punih osam godina. I u ovom slučaju postoje brojni konkretni predlozi za izmenu važećih zakonskih rešenja14. Poslodavci ukazuju na to da važeća zakonska rešenja destimulišu poslodavce da zapošljavaju radnike. Pre svih su sporne sledeće odredbe:

- član 37. Zakona, koji onemogućava zapošljavanje radnika na određeno vreme duže od godinu dana;

- član 158. Zakona, koji obavezuje poslodavca da zaposlenom koji je dobio otkaz kao „tehnološki višak“ isplati otpremninu koja se obračunava u odnosu na ceo staž, bez obzira na vreme provedeno kod tog poslodavca;

- Člana 179. Zakona, koja ne propisuje mogućnost poslodavcu da otkaže ugovor o radu iz razloga koji je već propisan članom 191. stav 5. Zakona, kao razlog kada sud ne vraća na rad zaposlenog kome je nezakonito otkazan ugovor o radu15. Rešenje da poslodavac ne može otkazati ugovor o radu zbog ozbiljno narušenih odnosa između njega i zaposlenog, već da mora da čeka da iz tog istog razloga sud svojom odlukom prekine radni odnos, poslodavcu stvara nepotrebne, a enormne troškove isplate zarada i doprinosa zaposlenom za sve vreme vođenja radnog spora, iako je rezultat spora identičan - prestanak radnog odnosa iz razloga koji je postojao još u vreme otkaza.

Navedena rešenja u praksi dovode do toga da poslodavci nerado zapošljavaju radnike sa dužim radnim stažom. Takođe, kako bi izbegli plaćanje visokih otpremnina u slučaju „tehnoloških viškova“, poslodavci ili menjaju zaposlene angažujući ih ugovorima o radu na određeno vreme ili iste zaposlene angažuju sa prekidima koji obezbeđuju da im radni odnos na određeno vreme ne pređe u stalni radni odnos. Pored gore pomenutih, postoje i druga rešenja koja poslodavcima nepotrebno komplikuju poslovanje, a njihov bitan efekat je upravo u tome da povećavaju nezaposlenost. Iz tih razloga je neophodno što hitnije usvojiti izmene Zakona o radu kojim bi se ti problemi rešili. Napominjemo da je u okviru USAID-ovog programa BEP već izrađen Nacrt zakona o radu, koji bi mogao da posluži kao osnova za ubrzano sprovođenje ove reforme.

14

CLDS (2012)”Politike za povećanje zaposlenosti i konkurentnost radne snage”, studija koja je takođe urađena za potrebe pomenutog projekta BEP 15

Zbog „okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe ugovorne strane, nije moguć“. Tada sud obavezuje poslodavca da zaposlenom isplati isključivo propisanu novčanu naknadu. Ovu odredbu sudska praksa sprovodi tako što zaposlenog ne vraća na rad ako su odnosi između poslodavca i zaposlenog ozbiljno narušeni, bez obzira što se to ne može pripisati u krivicu zaposlenom. Dakle, sud svojom odlukom prekida radni odnos, iako je otkaz bio nezakonit.

9

Novi efekti starih propisa : Komplikovana procedura gašenja privrednih društava i efekti prakse oduzimanja PIB-ova Nakon usvajanja novog Zakona o privrednim društvima i izmena Zakona o stečaju, koje su obavljene tokom 2011. godine i pojednostavile su procedure osnivanja i gašenja privrednih društava, praksa je tokom 2012. godine anulirala ove reforme, kada je reč o postupku gašenja privrednih društava. Uočljivi su negativni efekti presude Ustavnog suda, kojom je neustavnim proglašen „automatski stečaj“, kao i negativni efekti ne sprovođenja procedure „prinudne likvidacije“ od strane Agencije za privredne registre.U kombinaciji sa praksom oduzimanja PIB-ova od strane Poreske uprave, preostali mehanizmi gašenja privrednih društava (redovan stečaj i dobrovoljna likvidacija) su se pretvorili u lavirint iz koga je vrlo teško i skupo izaći. Po važećim propisima, ako privredno društvo ima makar i jedan nerešen spor, do okončanja istog se ne može likvidirati, a ako nema više od jednog poverioca nad tim društvom se ne može sprovesti ni postupak stečaja. Takođe, troškovi stečaja su u poslednje vreme porasli, kao i predujam tih troškova, koje sada sudovi određuju u minimalnom iznosu od 200.000 din. do 300.000 din. Dobrovoljna likvidacija u praksi traje najkraće oko 150 dana, a stečajevi daleko duže, čak i kada društvo nema imovinu. Kako bi se rešio problem dugog sprovođenja dobrovoljne likvidacije, u Zakonu o privrednim društvima treba rok za oglašavanje pokretanja postupka likvidacije na internet stranici APR skratiti sa 90 dana na 30 dana. Takođe, neophodno je što hitnije izmeniti odredbe koje regulišu „automatski stečaj“, i „prinudnu likvidaciju“ kako bi se ove dve procedure za gašenje privrednih društava stavile u funkciju. Odsustvo jasnih i prihvatljivih kriterijuma za oduzimanje PIB-a novoosnovanim privrednim društvima, zbog neplaćenih poreskih obaveza privrednih subjekata sa istim osnivačima, dovodi u pitanje sigurnost budućih investicija i sam koncept društava sa ograničenom odgovornošću. Naime, Poreska uprava ne pravi razliku između stečajeva koji su posledica uobičajenih rizika poslovanja i stečajeva privrednih društava osnovanih u cilju izigravanja poverilaca. U ovom drugom slučaju se radi o inkriminisanim zloupotrebama, dok je stečaj sam po sebi zakonit način gašenja privrednih društavai obaveza prema poveriocima, uključujući i Poresku upravu. Takođe, redovni problemi u likvidnosti jednog privrednog društva ne treba da budu razlog za oduzimanje PIB-a, pa samim tim i blokadu rada drugog privrednog društva sa istim osnivačem. Uz ovakavu praksu Poreske uprave teško će se realizovati cilj Ministarstva finansija i privrede postavljen u septembru prošle godine da tokom ove godine prevedu sivu ekonomiju u legalne tokove.

10

Barometar podzakonskih akata Barometar podzakonskih akata NALED-a sadrži listu od 362 podzakonskih akata, koje jetrebalo doneti, kako bi se 25 zakona koji regulišu pitanja bitna za privedu mogla implementirati. Do sada je usvojeno 206 podzakonskih akata, od čega:

- 137 posle isteka roka predviđenog zakonom (prosečno kašnjenje je oko 175 dana) - 69 pre isteka roka.

Još uvek nije usvojeno156 podzakonskih akata, od čega:

- za 129 je istekao rok za njihovo donošenje predviđen zakonom (prosečno kašnjenje je oko 613 dana)

- za 17 još nije istekao je rok za njihovo donošenje predviđen zakonom; - za 10 uopšte nije ni propisan roku u kome treba da se donesu

Status podzakonskih akata prema Barometru NALED-a, 31.03.2013.

Ukidanje parafiskalnih nameta U septembru 2012. godine Vlada RS nas je obradovala ukidanjem 138 parafiskalnih nameta. Za privredu je najzanačajnije bilo ukidanje tzv. „firmarine“ za preduzetnike i mala preduzeća, kao i ukidanje obaveze plaćanja tzv. „šumarine“ i tri naknade koje su bile vezane za izdavanje građevinskih dozvola16. U decembru 2012. godine je izmenama Zakona o autorskom i srodnim pravima ukinuta obaveza zanatskim radnjama da plaćanju naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacije i fonograma – ukinut je tzv. „muzički dinar“ zanatskim radnjama.

16

Naknada za izgradnju i održavanje javnih i blokovskih skloništa; Naknada za priključenje prilaznog puta na javni put; Naknada za izgradnju komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa javnog puta

69

137

10

129

17 usvojen pre roka

usvojeno posle roka

bez definisanog roka

neusvojeni istekao rok

neusvojeni nije istekao rok

11

100% 92%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

100%

53%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

Procena ušteda za mala ili srednja preduzeća usled ukidanja lokalnih komunalnih taksi za isticanje firme, odnosno „firmarine“, nije jednostavna jer se ona naplaćivala u različiitim iznosima od strane različitih jedinica lokalne samouprave. Na osnovu NALED-ove prošlogodišnje studije „Mostovi i ćuprije“ dajemo prikaz efekata ukinutih parafiskala za jedno malo i jedno srednje preduzeće. Prosečna ušteda od šumarine je jednostavnija. Naime, „šumarina“ je predviđala da svako privredno društvo treba da plati 0,025% od ukupnih prihoda. Na osnovu trenutno raspoloživih podataka iz 2011. godine,17 na osnovu ukupnih prihoda privrednih društava dobija se suma od oko 20 milona evra na godišnjem nivou. Na osnovu podataka o broju malih preduzeća i njihovim ukupnim prihodima, prosečno opterećenje po osnovu šumarine na godišnjem nivou (prema podacima iz 2011) iznosilo je 5,902 dinara, dok je za srednja preduzeća prosek bio viši i iznosio je 129,780 dinara.18 Pored toga, pomenuti uštedama treba dodati i smanjenje administrativnih troškova u pogledu plaćanja. Veličina ušteda od ukidanja „šumarine“ zavise od načina plaćanja – u slučaju da se obveznik opredelio da sam plaća mesečno administrativni troškovi smanjili bi se maksimalno za oko 2000 dinara, dinara odnosno samo oko 170 dinara u slučaju da plaća celu sumu odjednom. Primer malog preduzeća19

Opis pre posle

Iznos Iznos Ukupni nameti sa republičkog i lokalnog nivoa

419,992 386,848

Nameti sa republičkog nivoa 6,264 0 Naknada za zaštitu šuma 6,264 0 Nameti sa lokalnog nivoa 413,728 386,848 Firmarina 26,880 0 Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta

386,848 isto

Primer srednjeg preduzeća20

Opis pre posle

Iznos Iznos Ukupni nameti sa republičkog i lokalnog nivoa

4,648,400 2,475,400

Nameti sa republičkog nivoa 2,405,400 305,400 Naknada za zaštitu šuma 2,100,000 0 Naknada za zaštitu voda Naknada za korišćenje vodnog dobra 2,400 2,400 Naknada za ispuštenu vodu 191,000 191,000 Naknada u slučaju nezapošljavanja osoba sa invaliditetom 112,010

112,010

Nameti sa lokalnog nivoa 2,243,000 2,170,000 Firmarina 73,000 0 Naknada za korišćenje građ. zemljišta 2,170,000 Isto

17

Podaci na osnovu finansijskih izveštaja za 2012. godinu još uvek nisu raspoloživi 18

Što je iznos približan onom koji je dat u tabeli za malo preduzeće. 19

Preduzeće se bavi trgovinom na veliko otpacima i ostacima, razvrstano je kao malo, ima 5 zaposlenih i posluje u II zoni. 20

Predueće se bavi proizvodnjom ambalaže od lakih metala, razvrstano je kao srednje, ima 150 zaposlenih i posluje u III zoni

12

U prvom kvartalu 2013. godine nije nastavljeno sa ukidanjem parafiskalnih nameta, iako je evidentno da i dalje postoje brojne obaveze koje su privredi uvedene neopravdano . Kao što smo već pomenuli nisu ukinuti neprimereni parafiskalni nameti kao što su republičke administrativne takse u procedurama pred RGZ, a ništa nije učinjeno ni u smeru ukidanja brojnih sudskih taksi, koje zaštitu prava na sudu čine nedostupnim i privredi i građinima. Visoke sudske takse sei dalje naplaćuju više puta tokom postupka, a često i za radnje koje stranke preduzimaju upravo zbog lošeg vođenja postupka i pogrešnih odluka suda (takse na podnošenje redovnih i vanrednih pravnih lekova, ako su osnovano izjavljeni). I dalje se naplaćuju takse na prigovore i odgovore na inicijalne akte, što smatramo neprohvatljivim, obzirom da se privredi naplaćujuizuzetno visoke takse na same inicijalne akte (tužbe, predloge za izvršenje i sl.), kao i na odluke suda u svim stepenima. I ako u 2013. nije ukinut ni jedan parafiskalni namet, napravljeni su dodatni koraci ka uređenju sistema naplate taksi i naknada. Donet je Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge i predstavljen Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.Usvojeni Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge još uvek nije proizveo efekat na smanjenje troškova koje privredai građani plaćaju u postupcima pred republičkim organima, a diskutabilno je i da li će takav efekat proizvesti, iz razloga o kojima će biti više reči u narednom odeljku.Takođe,prve ocene Nacrta zakona o naknadama su date u nastavku teksta.

Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge U februaru 2013. godine ministar finansija i privrede je doneo Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge, a u cilju realizacije pravila - limita iz člana 17. Stav 4. Zakona o budžetskom sistemu, da visina takse mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge, odnosno sprovođenja postupka ili radnje i da mora biti utvrđena u apsolutnom iznosu. Propisano je da su elementi za utvrđivanje visine takse troškovi rada i ostali troškovi koji direktno učestvuju u pružanju javne usluge, modifikovani sa koeficijentom dostupnosti. Ukoliko bi svi pružaoci javnih usluga uskladili svoje takse – naknade sa ovim pravilnikom, to bi bila dobra vest za privredu i građane. Međutim, utisak je da je navedena metodologija nepotpuna, jer ne daje dovoljno precizne parametare za utvrđivanje troškova koji mogu učestvovati u formiranju cene javne usluge i jasnu metodologiju kako se ti troškovi raspoređuju na pojedinačne usluge, imajući u vidu njihovu vrstu i složenost21. Pravilnik ne uvažava ni različitost organizacije poslovanja različitih pružaoca javnih usluga. Iz odredbe člana 6. Pravilnika, kojom je propisano šta se smatra pod ostalim troškovima koji učestvuju u formiranju cene javne usluge22, stiče se utisak da je Pravilnik sastavljan po ugledu na tarifnike koje primenjuju carinski i inspekcijski organi u slučaju izlaska na teren. Napominjemo da se aktivnosti ovih republičkih organa prevashodno finansiraju iz Budžeta RS, pa je ovakva odredba neprimenjiva na pružaoce javnih usluga čiji rad u celini treba da se finansira upravo iz naplate naknada za njihove usluge (npr. RGZ i APR)23

21

Vrlo je bitno obezbediti da se prilikom utvrđenja cene javne usluge obezbedi poštovanje principa uzročnosti, kojim se ostvaruje precizna alokacija troškova na pojedinačne usluge, kao i princip korelacije prihoda od taksi za konkretne vrste javnih usluga i troškova koji nastaju njihovim pružanjem. U suprotnom dolazi do paušalnog opredeljivanja visine taksi, a često i do neopravdanog prevaljivanja troškova sa jednih korisnika na druge. 22

„ostali troškovi koji učestvuju u pružanju javne usluge (gorivo, izlazak na teren, angažovanje trećih lica, ako se koriste posebni materijali ili reagensi i sl.)“ 23

Uopšte nisu uzeti u obzir troškovizaposlenih koji ne učetvuju direktno u pružanju usluge; troškovi opreme i potrošnog materijala; amortizacija opreme i objekata u vlasništvu pružaoca usluge; troškovi zakupa objekata; finansijski rashodi, gubitak iz poslovanja koje je obustavljeno i sl.

13

Imajući u vidu navedeno, potrebno je ili dopuniti navedeni Pravilnik tako da bude primenjiv za sve pružaoce javnih usluga ili taj Pravilnik dosledno primeniti, a u Budžetu RS obezbediti sredstva za pokrivanje razlike između naplaćenih nakanda-taksi za usluge i realnih troškova u pružanju tih usluga. U suprotnom, naknade i takse koje naplaćuju pružaoci javne usluge i dalje će biti nedosledno odmeravane, a Pravilnik neće postići cilj zbog koga je njegovo donošenje predviđeno Zakonom o budžetskom sistemu24. Napominjemo da su svi pružaoci javnih usluga po članu 13. Pravilnika bili dužni da do 01.marta 2013. godine dostave ministasrtvu nadležnom za finansije na saglasnost akta kojim utvrđuju visinu naknada i taksi u skladu sa ovim pravilnikom, kao i da po članu 14. Pravilnika ta akta trebaju da budu objavljena najkasnije do 30. aprila 2013. godine. Uskoro ćemo se uveriti da li su i na koji način pružaoci javnih usluga uskladili svoja akta o naknadama sa ovim Pravilnikom.

Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara Ministarstvo finansija i privrede je proklamovalo da je cilj donošenja ovog zakona da se onemogući nekontrolisano uvođenje parafiskalnih nameta i da sve finansijske obaveze koje nosioci javnih ovlašćenja naplaćuju privredi, a nisu porezi i takse, budu regulisani jednim zakonom. Najavu Ministarstva finansija i privrede o sprovođenju ove reforme privreda je dočekala sa dosta entuzijazma. Međutim, Nacrt zakona prezentovan početkom javne rasprave25 je neke privredne sektore neprijatno iznenadio predloženim povećanjem naknada koje plaćaju u svom poslovanju (rudarstvo, energetika,proizvodnja vode). Takođe je primećeno da je u uporednom pravu nepoznat pojam „namenskih poreza“ , kako je nazvana naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine i da je neobično rešenje da ministar nadležan za finansije odlučuje u drugom stepenu po žalbi na rešenje ministra nadležnog za zaštitu životne sredine Tokom javne rasprave su pristigle brojne sugestije privrede:

- da je neprihvatljivo povećanje naknade za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta na neodređeno vreme, sa stope 20% na 50% na osnovicu (član 8. Nacrta zakona) – predlog je da se ne povećava na preko 30% na osnovicu

- da se omogućiti plaćanje na rate naknade za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta na neodređeno vreme (član 9. stav 3. Nacrta zakona)

- da je neprihvatljivo da se naknade za vodu obračunava tako što se kao osnovica za obračun uzima celokupna utrošena voda za pripremu26, dok je dosadašnja Uredba o visini naknada za vode za 2013. godinu, utvrđivala naknadu u odnosu na količinu vode u samom proizvodu (član 31. stav 1. tač. 1. i 2. Nacrta zakona)27

24

Podsećamo da član 17. Zakona o budžetskom sistemu, propisuje pravilo da visina takse mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge i da ne može biti utvrđena kao procenat od promenljive osnovice. 25

Javna rasprava o Nacrtu zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara sprovodila se u periodu od 20. februara do 20. marta 2013. godine. Tokom te rasprave su privrednici izneli primedbe u vezi sa rešenjima iz prezentovanog nacrta. 26

Podnosilac inicijative navodi da mu je za 1l proizvoda potrebno 1,6 l vode 27

Promenom (povećanjem) osnovice povećava se ukupan iznos naknade. Neophodno je da se ukoliko dođe do promene osnovice, paralelno sa donošenjem ovog Zakona izmeni i Uredba o visini naknade, tako da trošak za privredu ostane isti.

14

Prestankom važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine u septembru 2012. godine ostao je neregulisan način i nadležnost za dodelu podsticajnih sredstava za zaštitu životne sredine, pa je propust u reformi pao na teret privrede. Naime, tim zakonom stavljen je van pravne snage Zakon o Fondu za zaštitu životne sredine, a kao posledica je rasformiran Fond za zaštitu životne sredine. Propušteno je da se istovremeno izmeni i Zakon o zaštiti životne sredine, u cilju regulisanja načina i nadležnosti za dodelu podsticajnih sredstava, kako bi se na taj način omogućio kontinuitet dodele podsticajnih sredstava. Dodatno, van snage nisu stavljeni čl. 89. i 90. Zakona o zaštiti životne sredine, pa je Fond za zaštitu životne sredine po tom zakonu ostao nadležan za finansiranje posticaja za zaštitu i unapređivanje životne sredine, iako je rasformiran.

- da bi trebalo na transparentan način utvrditi način određivanja osnovice za obračun visine naknade za odvodnjavanje, obzirom da je propisano da je utvrđuje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za finansije i ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede, na osnovu godišnjeg obračuna troškova upravljanja i održavanja sistema za odvodnjavanje na meliracionom području (jer obveznik ove naknade nema uvid u dinamiku, kvalitet i način na koji će se JKP vršiti to održavanje) (član 47. stav 1. Nacrta zakona)

- da nije konzistentno rešenje da se na postupak za kontrolu i prinudnu naplatu nakanada primenjuju propisi kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija (član 139. Nacrta zakona)

Takođe, veliki broj opština je iznelo stav da je potrebno redefinisati preraspodelu prihoda od javnih nakanda između lokalne samouprave i Republike, kako se novim propisom ne bi umanjili prihodi lokalnih samouprava i time dovele u još teži položaj.

Zaključak je da će ova reforma koristiti privredi u meri u kojoj budu uvažene opravdane sugestije privrednika za izmenu predloženih rešenja iznete tokom javne rasprave, a da će u suprotnom imati negativne efekte na poslovanje u određenim privrednim granama. Svesni smo da se radi o veoma značajnoj reformi, koja podrazumeva donošenje jednog i izmenu više desetina zakona i velikog broja podzakonskih akata,koji su do sada regulisali materiju naknada za korišćenje javnih dobara ili sadrže upućujuće odredbe na te propise. Stoga, čak i po cenu prolongiranja sprovođenja ove reforme, treba izbeći nastanak pravnih praznina ili kontradiktornih odredbi koje bi privredi onemogućile realizaciju dosadašnjih prava, a što se već desilo brzopletim usvajanjem Zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine28.

28

Videti text boks

15

Šta se može očekivati od novousvojenih zakona I ako je u prethodnom periodu zakonodavna aktivnost bila veoma intenzivna, u ovom izveštaju dajemo kratak pregled i ocenu dva novousvojena zakona, Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama i Zakona o javnim nabavkama.

Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama - Povećanje likvidnosti privrede ili dodatno komplikovanje poslovanja? U decembru mesecu 2012. godine usvojen je Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. Ovim zakonom su propisani rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, kao i između privrednih subjekata,u cilju poboljšanja likvidnosti privrede, iscrpljene dugim rokovima za namirenje novčanih potraživanja iz poslovnih odnosa.Članom 3. Zakona je propisano da se ugovorom između privrednih subjekata ne može predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 60 dana, dok je članom 4. istog zakona taj rok skraćen na 45 dana kada je reč o ugovoru između javnog sektora i privrednih subjekata, a kada je po tom ugovoru dužnik javni sektor.U kojoj meri će donošenje Zakona predstavljati dobar potez u pravcu rešavanja nerešenih dužničko-poverilačkih odnosa, poboljšanja predvidivosti, sigurnosti i redovnosti plaćanja, ostaje da se vidi. Dosadašnja iskustva sa sličnim rešenjima u EU nisu ohrabrujuća. Zakon, pre svega, uspostavlja striktna pravila u vezi sa poštovanjem rokova za plaćanje dugova u komercijalnim transakcijama, sa malobrojnim i restriktivnim izuzecima, ostavljajući tako sužen manevarski prostor za izigravanje imperativnih odredbi. Ipak, možese očekivati da će dovitljivi privrednici, do početka primene Zakona, osmisliti brojna kreativna rešenja za bežanje iz propisanih „kalupa“. Same odredbe Zakona su restriktivnije od Nove direktive29 koja je bila obrazloženje za njegovo usvajanje, kao i sličnih zakona u zemljama u okruženju, posebno u pogledu propisanih uslova i rokova. Ipak, treba sačekati proveru sprovodivosti ovog zakona u praksi i videti na koje sve načine će adresati Zakona probati da zaobiđu odredbe ovog zakona. Osnovno pitanje koje se nameće u vezi primene ovog zakona jeste da li će se u praksi mikro, mala i srednja preduzeća koristiti striktnim odredbama ovog zakona naspram velikih tržišnih učesnika, često sa dominantnim položajem na tržištu. Čak i u Evropskoj uniji se pravila o rokovima plaćanja dugova u komercijalnim transakcijama često ne primenjuju, jer krupni

29

Početkom prošle godine je objavljena nova Direktiva o borbi protiv zakasnelog plaćanja u komercijalnim transakcijama (2011/7/EU). Ova direktiva je stupila na snagu 15. marta 2011, a države članice imaju rok od dve godine da je primene (do 16. marta 2013. godine).Nova direktiva se primenjuje na sva plaćanja u pogledu komercijalnih transakcija, a primenjuje se i na javni sektor u svojstvu dužnika. Nove direktive je donela niz novih instituta, od kojih su najznačajniji:

- Uređenje ugovorne slobode komercijalnih transakcija između privrednih subjekata, (engl. Business to Business - B2B) - privredni subjekti su u obavezi da plate svoje obaveze po osnovu faktura u roku od 60 dana, osim ako se izričito ne dogovore drugačije, a da to nije očigledno nepravično;

- Usklađivanje perioda plaćanja koje vrši javni sektor - javni sektor ima obavezu da plaća nabavljenu robu i usluge u roku od 30 dana, a u izuzetnim okolnostima u roku od 60 dana;

- Poverioci imaju pravo da traže kamatu na zakasnela plaćanja, kao i pravo na naknadu, odnosno minimalni fiksni iznos od 40 evra za tzv. troškove namirenja - poverioci mogu da traže naknadu štete i za preostale razumne troškove u vezi sa namirenjem;

- Zakonska kamatna stopa za zakasnelo plaćanje iznosi najmanje osam procentnih poena iznad referentne kamatne stope Evropske centralne banke.

Tokom 2011. godine Slovenija i Hrvatska su donele zakone kojima su ograničile rokove za izmirivanje obaveza u komercijalnim transakcijama između privatnog i javnog sektora – Zakon o sprečavanju zakasnelog plaćanja i Zakon o finansijskom poslovanju i predstečajnoj nagodbi.

16

tržišni učesnici koriste svoju ekonomsku nadmoć, primoravajući mikro, mala i srednja preduzeća da prihvate njihove uslove, jer u suprotnom ona rizikuju prestanak poslovne saradnje. U tom smislu, Zakon ne može u celosti nadomestiti nedostatke u primeni Zakona o zaštiti konkurencije. Jedan od efekata ovog Zakona će svakako biti i smanjenje rokova i obima robnih kredita, odnosno prodaje robe sa obročnim plaćanjem. Tu treba imati u vidu da mikro, mala i srednja preduzeća nisu samo poverioci u ovakvim odnosima, nego u velikoj meri i korisnici robnih kredita.30

Zakon o javnim nabavkama Od 01.04.2013. godine počinje primena novog Zakona o javnim nabavkama.Taj zakon bi trebao da poveća efikasnost sprovođenja procedure javne nabavke, kao i da obezbedi transparentnost javnih nabavki kroz efikasno korišćenje portala javnih nabavki. Unapređen portal javnih nabavki, treba da doprinese većoj transparentnosti ovih postupaka, tako što će na njemu biti objavljivani i svi oglasi za male javne nabavke, a javnosti je obećana je i lakša pretraga portala.Takođe, Zakon bi trebao i da unapredi funkcionisanje procesa po žalbi ponuđača. Uprava za javne nabavke je donela 5 pravilnika koji preciznije uređuju planove nabavki, konkursnu dokumentaciju, načine izveštavanja, zahtev za mišljenje o pregovaračkom postupku, građanskog nadzornikai dr. Interesantnu novinu donosi član 28. Zakona, koji propisuje da postupak javne nabavke, čija je procenjena vrednost veća od milijardu dinara, obavezno nadgleda građanski nadzornik. Istim članom su propisane aktivnosti koje građanski nadzornik preduzima, kao i da to lice nema pravo na nagradu za svoj rad. Biće interesantno pratiti kako će se ova neplaćena funkcija razvijati u našem društvu, imajući u vidu da naručilac ne može pokrenuti postupak javne nabavke vrednosti veće od milijardu dinara pre nego što Uprava za javne nabavke imenuje građanskog nadzornika. Ostaje nam da se nadamo da će implementacija novog Zakona u praksi doneti daleko manje problema i nedoumica od onih sa kojima se privreda susretala tokom primene predhodnog Zakona o javnim nabavkama. Nismo se mogli oteti utisku da je procedura javnih nabavki po tom zakonu više komplikovala poslovanje naručilaca, nego što je obezbedila zaštitu prava ponuđača i javnog interesa u postupcima javnih nabavki.

30

Takođe se nameće pitanje kako će na pravnu sigurnost u poslovanju uticati odredba sadržana u članu 5. toga zakona, koja propisuje da su odredbe ugovora koje nisu u skladu sa odredbama tog zakona ništave i da ne proizvode pravno dejstvo. Naime, ako se rok plaćanja po zakonu koju uređuje obligacione odnose smatra bitnim elementom ugovora, sudovi bi mogli zauzeti stanovište da ništavost ugovorne odredbe o roku plaćanja dužem od 60, odnosno 45 dana uzrokuje i ništavost celog ugovora. U tom slučaju bi Zakon imao neočekivani efekat da savestan prodavac ne može naplatiti cenu iz takvih ugovora, te da svoje potraživanje ne može naplatiti ni u izvršnom postupku na osnovu fakture, već bi mogao ostvarivati isključivo pravo na naknadu štete u dugotajnim i komplikovanim sudskim postupcima.

17

Zaključak Prvi kvartal 2013. godine nije doneo očekivane efekte poboljšanja uslova za poslovanje u Srbiji. Neke započete reforme nisu okončane, a diskutabilni su i efekti nekih novousvojenih propisa, kao i rešnja iz nacrta propisa koji tek treba da se usvoje. Vlada RS je usporila aktivnosti na ukidanju parafiskalnih nameta, kao i rad na realizaciji inicijativa Sive Knjige i preporuka SRP-a. „Deagencifikacija“ koju Vlada RS sprovodi u cilju racionalizacije javne uprave, na koju smo se posebno osvrnuli u III kvatalnom izveštaju za 2012. godinu, zaustavila se na rasformiranju nekoliko opštepoznatih nosilaca javnih ovlašćenja31, koji su uzgred i imali nekakav delokrug. Ova reforma je trebala da bude sveobuhvatna i za početak je podrazumevala sastavljanje i predočavanje javnosti spisaka svih pravnih lica čiji je neposredni ili posredni osnivač Republika. Sigurni smo da bi na tom spisku i sama Vlada uočila veliki broj onih čije bi ukidanje imalo veliki efekat na Bužet RS, a ne bi noslio rizike od pravnih praznina32. Da li će Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama imati pozitivne efekte na povećanje likvidnosti srpske privrede, videćemo nakon 31.03.2013. godine, od kada počinje primena ovog propisa. Povećanje pravne sigurnosti je cilj kome teže svi pravni sistemi i zaštitu te vrednost niko ne dovodi u pitanje, međutim na republičkom nivou su preduzeti određeni potezi koji se opravdavaju takvim motivom, a njihovi mogući efekti na privredu su prilično diskutabilni. Reč je o potezima koji mogu dodatno iskomplikovati poslovanje i/ili gašenje privrednih društava, a na neke smo se osvrnuli u ovom izveštaju. Ne sumnjamo da Vlada RS sprovodi reforme sa najboljom namerom da postojećim privrednim subjektima olakša poslovanje, kao ida privuče nove investicije u Srbiju. Ono što Srbiji svakako treba je ubrzanje suštinskih reformi i sinhronizacija njihovog sprovođenja. Međutim, brzina tih reformi ne sme negativno da utiče na njihov kvalitet. Reforme se moraju sprovoditi uz prethodnu primenu već prihvaćene metodologije AEP33, koja uključuje i sprovođenjе javne rasprave tokom koje se moraju uvažavati oravdane sugestije privrede, a sve u cilju svođenja na najmanju moguću meru neprijatnih iznaneđenja efektima reforme. Dodatno, implementacija reformi je od suštinskog značaja, obzirom da manji broj koraka u jednoj proceduri ne znači obavezno i njeno skraćenje. Izuzev kada implementaciju reforme vrši potpuno nov organ, reformisane procedure sprovode isti izvršioci, tako da očekivani efekti reforme najčešće izostaju upravo zbog njene loše implementacije34.

31

Nacionalna turistička razvojna korporacija, Fond za zaštitu životne sredine, Agencija za hemikalije, Agencija za energetsku efikasnost, Uprava za igre na sreću i Devizni inspektorat 32

Npr. rasformiranjem Fonda za zaštitu životne sredine, ostala je neregulisana materija dodele posticajnih sredstava za zaštitu i unapređenje životne sredine, pa su korisnici tih sredstava postali kolateralna šteta ove reforme. 33

Analiza efekata propisa je metodologija izrade propisa poznata u uporednom pravu pod nazivom RIA- Regulatory Impact Analysis ili Regulatory Impact Assessment. Kontrolu primene ove metodologije u izradi propisa u Srbiji je ranije sprovodio Savet za regulatornu reformu Vlade RS, a ta kontrola je sada u nadležnosti Vladine Kancelarije za regulatornu reformu i analizu efekata propisa. U nadležnosti te kancelarije je i da skrene pažnju Vladi RS na moguće negativne efekte zakonskih rešenja pre njihovog usvajanja na sednici Vlade, nakon čega resorno ministarstvo i Vlada snose dodatnu političku odgovornost za predlaganje “štetnih propisa”. 34

Podsećamo na izostanak rezultata reforme upisa prava na nepokretnostima i reforme sudova, kao i dugogodišnju blokadu uspostavljanja jedinošalterskog sistema prijave i odjave radnika kroz uspostavljanje funkcionalnog Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja