1

STATUS SPROVOĐENJA REFORMI U III KVARTALU 2012. GODINE12

1 Izveštaj pripremili: Đorđe Vukotić, Branko Radulović i Jelena Bojović

2 Ovaj izvestaj izrađen je uz pomoć američkog naroda preko Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID). Autor je u potpunosti odgovoran za sadržaj ovog izvestaja, koji ne mora nužno odražavati stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Američkih Država.

Ukinuto je 138 parafiskalnih nameta, od kojih su 22 prihodi lokalnih samouprava

Najveće uštede su ostvarene pre svega za mala preduzeća i preduzetnike: ukinuta je tzv. „firmarina“

Ukinuta je obaveza plaćanja tzv. „šumarine“, što je privredi donelo preko 17 miliona evra uštede

Izmenom Zakona o budžetskom sistemu uvedena su dva važna pravila:

Visina takse mora biti primerena troškovima pružanja usluge, Taksa se ne može naplaćivati za izdavanje podataka koji se pribavljaju od jednog

državnog organa po nalogu drugog Opšta stopa PDV-a je od 1. oktobra podignuta sa 18% na 20%, s tim što je povećan limit za obavezan prelazak u režim PDV-a na 8 mil. dinara i uvedena mogućnost plaćanja PDV-a po naplati potraživanja. Vlada je sprovela 22 od ukupno 80 preporuka Sive knjige za smanjenje administracije. Od 304 preporuke SRP-a sprovedeno je 212 (70 %). Ključne reforme koje su izostale:

Pojednostavljenje i pojeftinjenje procedure pribavljanja građevinske dozvole Reforma inspekcija Reforma radnog zakonodavstva

Nadležne institucije kasne u proseku 330 dana sa donošenjem 82 podzakonska akta, koji su neophodni za sprovođenje 19 zakona značajnih za privredu:

Pravilnik koji se tiče centralnih i lokalnih registara planskih dokumenata kasni preko 940 dana, a postojanje ovih registara bi značajno doprinelo transparentnosti i brzini izdavanja građevinskih dozvola

Uredbe koje se tiču obnovljivih izvora energije kasne više od 300 dana, zbog čega su izostale investicije vredne 700 miliona evra, i to samo u energiju vetra

2

Uvod U poređenju sa proteklim godinama, kada je država reagovala sporo i selektivno na zahteve privrede da je oslobodi enormnih parafiskalnih nameta, paralelno uvodeći nove, ovog leta je Vlada Republike Srbije napravila brze i značajne korake u smeru poboljšanja uslova poslovanja. Time je u praksi potvrđeno naše ubeđenje da letnji odmori nisu prihvatljiv izgovor za odlaganje reformi, iako se takav izgovor ranijih godina podrazumevao. Ipak, urađen je samo deo posla, jer su parafiskalni nameti u nekim oblastima (npr. izgradnja) samo dotaknuti, dok ukidanje i pojednostavljenje suvišnih i komplikovanih administrativnih procedura tek treba da bude sprovedeno. Svesni smo da se taj veliki, dugo odlagani i nagomilani posao ne može uraditi u kratkom periodu, pa se nadamo da će celokupna državna administracija i u budućnosti posvetiti adekvatnu pažnju nastavku reformi. NALED može sa zadovoljstvom da konstatuje da su brojne inicijative i preporuke sadržane u studiji3, koju je pripremio u saradnji sa USAID projektom za bolje uslove poslovanja, realizovane u okviru ovih letnjih reformi. Izuzetno je značajno to što je Vlada Republike Srbije zauzela stav da se manjak u državnoj kasi, kao ni apetiti javnih preduzeća, raznih agencija i fondova i nezaobilaznih strukovnih interesnih grupa ne mogu finansirati uvođenjem parafiskalnih nameta. Ukidanjem 138 parafiskalnih nameta potvrda je da se krenulo u realizaciju tog stava. Ipak, u odnosu na ukidanje para-fiskalnog opterećenja privrede, pregled sprovedenih preporuka SRP-a i akcije „Iz lavirinta“ NALED-a, koji je sastavni deo ovog izveštaja, ukazuje na to da neke vrlo bitne preporuke još nisu sprovedene i nema naznaka kada će se to desiti, a svaka od njih pojedinačno ima velik značaj za privredu i zaposlene (npr. pojednostavljenje i pojeftinjenje procedure pribavljanja građevinske dozvole, reforma inspekcija, reforma poreza i doprinosa na plate, pojednostavljenje procedura pred RZZO i obezbeđenje realizacija prava iz zdravstvenog osiguranja itd). Kratkoročno gledano, jasno je da veliki deo sprovedenih i planiranih reformi pada na teret lokalnih samouprava i da je zbog toga važno pronaći mehanizme koji će kompenzovati negativne efekte tih reformi na njihove budžete. S druge strane, svako rasterećenje privrede bi trebalo da doprinese oživljavanju privrednih aktivnosti, a samim tim da proizvede dugoročno pozitivne efekte na prihode države i lokalne samouprave. Paralelno sa ukidanjem parafiskalnih nameta, Vlada Republike Srbije započela je aktivnosti u cilju racionalizacije javne uprave, tzv. „deagencifikaciju“. Te aktivnosti bi posredno trebalo da poboljšaju uslove za poslovanje, kako kroz kontrolu rada i smanjanje troškova javne uprave, tako i kroz uvođenje jasnih principa po kojima se mogu uvoditi i odmeravati takse i naknade koje su se zadnjih godina „otele kontroli“. Setimo se samo kako je iz neobjašnjivih razloga uvedena tzv. „šumarina“ ili poskupeo upis hipoteke4. U ovom izveštaju ćemo se osvrnuti i na ovu reformu, kao i na prezentaciju novina koje donose novi Zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Obzirom da je ukidanje parafiskala uključilo i ukidanje tzv. „naknade za skloništa“, sa zadovoljstvom možemo da konstatujemo da je otklonjen prvi od brojnih neopravdanih troškova gradnje, tj. jedna procedura u postupku pribavljanja građevinske dozvole. Podsetićemo se šta je to još od parafiskala u ovoj oblasti preostalo, zbog čega je Srbija i dalje slabo kotirana kao investiciona destinacija.

3 Studija o parafiskalnim nametima, USAID projekat za bolje uslove poslovanja i NALED 4 Na ukidanju tzv. “šumarine” insistirali smo još III Kvartalnom iveštaju za 2011. godinu, dakle još pre godinu dana, a ona se ukida tek od oktobra 2012.godine.

3

Siva knjiga i Sveobuhvatna reforma propisa (SRP)– pregled rezultata Od ukupno 80 prepruka Sive knjige za smanjenje birokratije, do sada je sprovedeno 22, delimično je sprovedeno 8, a u postupku sprovođenja je 12 inicijativa. Ministarstva i ostale nadležne instance nisu učinile ništa u vezi sa 38 inicijativa za izmenu propisa. Napominjemo da je u odnosu na preporuke koje su bile predmet ranijih izveštaja, u ovaj pregled uneto 12 novih inicijativa, dok se od 7 odustalo. Time je prvi put manje od polovine preporuka iz Sive knjige u potpunosti nerešeno.

STATUS PREPORUKA SIVE KNJIGE

Od 304 preporuka SRP-a do sada je sprovedeno 70 % tj. 212 preporuka, dakle od trećeg kvartalnog izveštaja 2011. godine sprovedeno je još 17 preporuka. Tih 212 sprovedenih preporuka privredi Srbije su omogućile uštedu od 128.5 mil. evra na godišnjem nivou. Još uvek nije ništa urađeno po pitanju 66 preporuka SRP-a, zbog čega privreda Srbije i dalje na godišnjem nivou gubi oko 36 mil. evra. Dodatnim ubrzanjem u sprovođenju prepreka koje se odnose na 26 preproruka koje su u fazi sprovođenja, ostvarilo bi se dodatnih 18 miliona evra ušteda. Reč je, pre svega, o preostalim preporukama u nadležnosti Ministarstva finansija i privrede, ali neke bitne preporuke su u nadležnosti Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. U Anex-u ovog izveštaja data je tabela preporuka SRP-a po ministarstvima, sa podacima o fazi sprovođenja.

STATUS PREPORUKA SVEOBUHVATNE REFORME PROPISA NA DAN 30.9.2012.

Status preporuka Broj

Procenjene uštede u mil. evra stara/nova procena

Sprovedene 212 128.5 U postupku sprovođenja 26 18.4

Nesprovedene 66 36.2

Ukupno 304 183.1

4

.

Barometar podzakonskih akata Barometar podzakonskih akata NALED-a sadrži listu od 225 podzakonskih akata koje je bilo potrebno doneti kako bi 19 zakona koji regulišu pitanja bitna za privedu mogla u potpunosti da se primenjuju. Do sada su usvojena 133 podzakonska akta, od čega je čak 90 podzakonskih akata (68% !) doneto posle isteka roka predviđenog zakonom i samo 43 pre isteka roka. Prosečno kašnjenje u slučaju akata koji su usvojeni je oko pola godine (176 dana). Od preostalih propisa čak 82 još uvek nisu usvojena iako im je rok istekao, dok za 9 podzakonskih akata zakonima nije predviđen rok donošenja. Podzakonski akti koji kasne, a još nisu doneti kasne u proseku skoro godinu dana. Preostao je samo jedan podzakonski akt koji još uvek ima šanse da bude usvojen u roku, ali se time neće popraviti veoma loša slika po pitanju primenjivosti propisa. U trećem kvartalu 2012. godine donet je samo jedan podzakonski akt: Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrade na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji.

STATUS PODZAKONSKIH AKATA PREMA BAROMETRU NALED-A

Najveći broj podzakonskih akata koji nedostaju su akti koji se odnose na Zakon o energetici (od 29 akata usvojena su samo dva dok se u 24 slučaja kasni sa donošenjem), Zakon o javnoj svojini (od 12 akata usvojena samo dva, dok se u preostalih 10 slučajeva kasni). Naravno, kao i u prošlom

5

izveštaju najveće kašnjenje je u oblasti planiranja i izgradnje, gde zakašnjenje iznosi već više od dve i po godine.

Ukidanje parafiskalnih nameta Kao što smo već naveli u uvodnom delu ovog izveštaja, Vlada RS nas je na početku svog mandata obradovala ukidanjem 138 parafiskalnih nameta. U Anex-u ovog izveštaja dat je spisak ukinutih parafiskalnih nameta, a iz tog spiska je uočljivo da su najveći doprinos rasterećenju privrede dali Ministarstvo finansija i privrede, koje je predložilo ukidanje 86 i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje je predložilo ukidanje 15 parafiskalnih nameta iz svoje nadležnosti. Međutim, kada se analiziraju ukinuti parafiskali, uočljivo je da samo neki bitnije utiču na rasterećenje privrede. Za privredu je definitivno najzanačajnije ukidanje tzv. „firmarine“ za preduzetnike i mala preduzeća.5 Ukidanje obaveze plaćanja tzv. „šumarine“, takođe pojeftinjuje poslovanje celokupne privrede6. Izuzetno je značajno ukidanje tri parafiskalna nameta o kojima će biti više reči u odeljku koji obrađuje građevinske dozvole, pre svega jer se krenulo sa mrtve tačke u nužnoj reformi smanjenja enormnih troškova gradnje u Srbiji. Takođe, značajno je i ukidanje brojnih administrativnih taksi u oblasti poljoprivrede. Kada je reč o ukinutim sudskim takasama, naglašavamo da je problem neprihvatljivo velikog broja vrlo visokih sudskih taksi tek načet ovom reformom. Iako je ukinuto 10 sudskih taksi, od značaja za privredu je ukidanje samo četiri takse7. Međutim, i dalje su opstale brojne sudske takse koje zaštitu prava na sudu čine nedostupnim i privredi i građinima. Možda je prihvatljiv argument da sud treba da naplaćuje visoke takse kako bi se građani i privreda ređe parničili, ali nije prihvatljivo da se tako visoke takse naplaćuju više puta tokom postupka, a često i za radnje koje stranke preduzimaju upravo zbog lošeg vođenja postupka i pogrešnih odluka suda (takse na podnošenje redovnih i vanrednih pravnih lekova, ako su osnovano izjavljeni8). Takođe nema opravdanja da se naplaćuju takse na prigovore i odgovore, obzirom da se naplaćuju takse na inicijalne akte i odluke suda. Zbog ovakve pogrešne politike sudskih taksi, sudovi u praksi, gde je to moguće, tolerišu neplaćanje taksi, upravo u situacijama u kojima nije postojalo razumno opravdanje za njihovo uvođenje9. Takva praksa stvara pravnu nesigurnost i nejednak tretman stranaka u praksi. Takođe, u praksi tužioci u cilju plaćanja nižih sudskih taksi, po pravilu, gde to mogu, umanjuju označenu vrednost spora, a sud im to toleriše upravo da bi im omogućio „jeftinije suđenje“. Smatramo da treba što hitnije preispitati mogućnost za ukidanje taksi na odgovor na tužbu, na prigovor protiv rešenja o izvršenju, na podnošenje žalbe i vanrednog pravnog leka, na prvostepenu odluku, ako nije pravnosnažna.

5 Privreda je već duže vreme pozivala državu na ukidanje ovog parafiskala, koji predstavlja značajan trošak poslovanja. 6 Ovaj parafiskalni namet je uveden 2010. godine za sva pravna lica, bez obzira da li njihova delatnost ima direktnog ili indirektog uticaja na šume ili ne. Imajući u vidu da se ova naknada naplaćuje u procentualnom iznosu u odnosu ukupan godišnji prihod pravnog lica (stopa od 0,025%) ova naknada je praktično predstavlja dodatni porez na poslovanje.Ukoliko se uzme u obzir da su ukupni prihodi privrednih društava u Republici Srbiji iznosili nešto oko 70 milijardi evra, jednostavnim množenjem predviđene stope i ukupnih prihoda dobije se iznos koji se meri u desetinama miliona evra. 7 Od značaja za privredu je ukidajnje takse na prigovor prebijanja potraživanja i takse na prigovor protiv platnog naloga, kao i taksi na odluke po redovnom i vanrednim pravnim lekovima ako ih sud višeg stepena usvoji. 8 Ovom reformom se ukidaju samo takse na odluke po pravnim lekovima ako ih sud višeg stepena usvoji, ne i takse na podnošenje pravnog leka po kome se ta odluka donosi. 9 To su npr. taksa na odgovor na tužbu, prigovor kompenzacije, kao i odgovor na žalbu i vanredne pravne lekove. Da bi izbegle plaćanje ovih taksi, stranke u praksi te odgovore i prigovore često naslovljavaju isključivo rečju: „podnesak“, iako je iz teksta tog podneska potpuno jasno da se radi o „podnesku“ za koji je predviđeno plaćanje posebne sudske takse.

6

Efekti ukidanja parafiskalnih nameta Od ukupno 138 parafiskalnih nameta koji su ukinuti u septembru, 22 su prihodi lokalnih samouprava. Najveće ušede privrede će biti ostvarene upravo izmenama zakona o finansiranju lokalnih samouprava. Glavni efekat koji se očekuje od donošenja i primene ovog zakona je stvaranje uslova za uređivanje načina utvrđivanja lokalnih komunalnih taksi, kod kojih je u ranijem periodu dolazilo do velikih raspona u visini i koje su obveznike plaćanja dovodile u neravnopravan položaj. Izmenom ovog zakona ukinut je određeni broj komunalnih taksi, a uvedena su ograničenja visine drugih nameta. Na primeru „firmarine“ možemo da vidimo kako je izvršeno ograničavanje10 visine određenih komunalnih taksi, uz napomenu da se pristup razlikuje za svaku taksu koja se ograničava11:

Preduzetnici i mala pravna lica12 ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarinu).

Pravna lica koja spadaju u srednja kao i preduzetnici i mala pravna lica koja imaju godišnji prihod preko 50.000.000 dinara12 firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do dve prosečne zarade.

Velika pravna lica12 firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do tri prosečne zarade.

Pravna lica koja obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte, proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima, proizvodnje cementa, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka, firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do deset prosečnih zarada.

Procena ušteda od ukidanja parafiskalnih nameta još nije moguća jer ne postoji objedinjena evidencija naplate, ali podaci o pojedinim naknadama su dovoljno ilustrativni. Tako na primer "takse za pokušaj poravnanja" i "takse za prigovor prebijanja" mogle su, u zavisnosti od vrednosti spora, da koštaju od 1.900 sve do 97.500 dinara. Slivne vodne naknada za šumsko i poljoprivredno zemljište su građanima i privredi odnosile više od milijardu dinara godišnje, dok je naknada za izgradnju skloništa, koju su plaćali svi koji grade neki objekat, prošle godine investitore koštala 322 miliona dinara. Značajno je napomenuti da će efekti septembarskih izmena zakona biti vidljivi u 2013. godini. Ono što je neželjeni efekat je činjenica da će za određeni broj opština i gradova to značiti i ostvarenje manjih prihoda po tom osnovu u 2013. godini u odnosu na prethodnu, 2012. godinu. Sredstva po osnovu komunalne takse za isticanje firme na poslovnom i van poslovnog prostora u periodu januar-jun 2012. godine ostvarena su u iznosu od 2,1 milijarde dinara ili 1,86% ukupnih tekućih prihoda budžeta jedinica lokalne samouprave. U istom periodu 2011. godine, prihodi od lokalnih komunalnih taksi iznosili su 4,9 milijardi dinara ili 5,8%, u čemu komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom i van poslovnog prostora 2,5 milijardi dinara (2,96% ukupnih tekućih prihoda budžeta jedinica lokalne samouprave). Negativne efekte ovih mera u određenoj meri će ublažiti povećanje prihoda ustupljenih lokalnim samoupravama od poreza na zarade, koje je stupilo na snagu u oktobru prošle godine.

10 Izuzetno, jedinica lokalne samouprave može utvrditi i veći iznos firmarine, uz prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za finansije. 11 Lokalna komunalna taksa za korišćenje reklamnih panoa i Komunalna takse za držanje motornih drumskih i priključnih vozila, osim poljoprivrednih vozila i mašina 12 Osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka ili imaju godišnji prihod veći od 50.000.000 dinara

7

Tabela: Efekti ukidanja parafiskalnih nameta na privredu 13 RSD

Delatnost: Proizvodnja osvežavajućih pića Veliko preduzeće, 900 zaposlenih

Opis 2010. 2011. Potencijalne

uštede u 2013.14

Naknada za zaštitu, korišćenje i unapređenje opštekorisnih funkcija šuma

524.858 4.424.164 4.424.164

Lokalna komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarina)

397.500 316.500 190.13415

Naknada za ispuštenu vodu 808.727 846.349 0

Taksa na posebne tokove otpada 14.498.639 13.268.560 0

Lokalna komunalna taksa za korišćenje reklamnih panoa

21.030 32.850 0

Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta

7.524.468 7.933.621 0

Naknada za zaštitu i unapređenje živ.sredine 0 0 0

TOTAL 23.775.222 26.822.044 4.614.298

Limitiranje taksi i naknada Za privredu su od izuzetnog značaja izmene člana 17. Zakona o budžetskom sistemu, usvojene krajem prošlog meseca. Nova norma propisuje pravilo da visina takse mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge i da ne može biti utvrđena kao procenat od promenljive osnovice. Zakonom je propisano da nosioci javnih ovlašćenja moraju uskladiti svoje takse i naknade sa ovom odredbom u narednih mesec dana, s tim što ako to ne učine iste više ne mogu naplaćivati nakon 31.03.2013. godine. Nadamo se da će ova odredba da spreči neprijatna iznenađenja privredi i građanima, u vidu brzopoteznog uvođenja neprimerenih naknada16. Još jednu značajnu novinu donosi izmena člana 17. Zakona. Tom izmenom je praktično sprovedena inicijativa na kojoj već duže vreme insistiramo u Sivoj knjizi, a sa kojom se predhodna Vlada RS saglasila još krajem 2009. godine, usvajanjem identične preporuke SRP-a. Naime, propisano je da se taksa ne može naplaćivati za izdavanje dokaza i bilo kojih podataka koje lice pribavlja od jednog državnog organa, a po nalogu drugog državnog organa. Iako smo na ovu izmenu čekali skoro dve godine radujemo se njenoj skorijoj primeni u praksi. Ta izmena bi u skorije vreme trebala da rezultira ukidanjem besmislenih procedura, koje nameću državni organi tražeći dostavu dokumentacije koju mogu da pribave neposrednom elektronskom razmenom podataka. Pretpostavka je da će sami između sebe dogovoriti takvu dostavu, kako bi redukovali troškove koji se ovom izmenom zakona prevaljuju na njihov teret. Naravno, prve će na udaru biti besmislene procedure kada jedan državni organ u određenom postupku traži dostavu dokumenta koji sam izdaje. Setimo se čuvenih potvrda Poreske uprave koje su se pribavljale u procedurama pred tom istom Poreskom upravom ili izvoda iz katastra koji se dostavljao toj istoj službi RGZ-a u proceduri po zahtevu za konverziju prava korišćenja u pravo svojine. 13 Analiza pokazuje efekte ukidanja dva najznačajnija parafiskalna nameta za ovu kategoriju preduzeća 14 Uz pretpostavku da naknade ostaju na nivou iz 2011. 15 Ukoliko primenimo prosečnu mesečnu zaradu po zaposlenom u avgustu 2012 u iznosu od 42.122 dinara. 16 Drastičan primer je iznenađenje koje nam je u martu 2010. godine priredio Republički geodetski zavod, kada je pored iznosa inicijalne naknade za upis hipoteke počeo da obračunava i 0,2% od vrednosti hipoteke, i to bez limita. Ova izmena je praktično blokirala korišćenje do tada najjeftinijeg sredstva obezbeđenja u privredi i kredite učinila nedostupnim brojnim privrednim subjektima. Na uporne inicijative privrede, pre svega angažovanjem NALEDA-a i AmChama, je u februaru 2011. godine, izmenama Uredbe o visini naknade za korišćenje podataka premera i katastra i pružanje usluga republičkog geodetskog zavoda, procentualni deo naknade limitiran, doduše sada na 5.000 bodova (iznos skoro 20 puta veći od inicijalne naknade). Napominjemo da je iznos ove naknade, pre ovog “iznenađenja” , bio više nego deset puta manji (425 bodova) nego što je sada slučaj.

8

Promena poreskih zakona Izmene Zakona o o porezu na dodatu vrednost donele su nam tri značajne novine:

- 1. oktobra stupila je na snagu izmena člana 23. Zakona kojom je opšta stopa PDV-a podignuta sa 18% na 20%;

- Izmenama člana 33. Zakona, limit od 4 mil. dinara za obavezan prelazak u režim PDV-a povećan je na 8 mil. dinara, s tim što je ostavljena mogućnost obvezniku da se prijavi u režim PDV-a bez obzira na visinu ukupnog godišnjeg prometa;

- Novim članom 36a Zakona, koji stupa na snagu 01.01.2013. godine, propisana je mogućnost plaćanja PDV-a po naplati potraživanja.

Već dugo isticani zahtev privrede da se PDV plaća po naplati potraživanja, a ne po fakturisanju, uslišen je ali samo za obveznike PDV-a čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije bio veći od 50.000.000 dinara i koji je u tom periodu neprekidno bio evidentiran za obavezu plaćanja PDV-a. Ipak, odlaganje plaćanja PDV-a limitirano je na 6 meseci od dana izvršenog prometa. Ovim potezom Vlada RS pokušala je da u vreme krize izađe u susret privredi u vezi sa odlaganjem naplate PDV-a. Kakvi će rezultati ove odluke biti, ostaje da se vidi. Kao i u slučaju firmarine ponovo se nameće pitanje da li su ovakvim selektivnim pristupom dovedeni u neravnopravan položaj veći privredni subjekti, koji takođe imaju problem u naplati potraživanja, tj. “kreditiranju” sada još povećanog PDV-a Septembarskim izmenama Zakona o fiskalnim kasama ukinuta je obaveza korišćenja fiskalne kase za preduzetnike „paušalce“, koji u okviru proizvodne delatnosti prodaju sopstvene proizvode, odnosno pružaju usluge fizičkim licima. Podsećamo da je privreda u vreme uvođenja fiskalnih kasa prigovarala na celishodnost uvođenja te obaveze preduzetnicima, kao i na činjenicu da su se protiv fiskalnih kasa uspeli izboriti isključivo advokati i taksisti, čiji se vapaj najdalje čuo. Sada tzv. paušalci mogu svoje fiskalne kase da odlože do daljnjeg i da se raduju tome što ih poreski inspektori više neće kažnjavati zbog pogrešno priheftanih fiskalnih računa. Kako bismo se podsetili u kojoj meri su fiskalne kase besmisleno iskomplikovale poslovanje cele privrede, podsetimo se na inicijative privrede koje su pristizale od “Sive knjige” do SRP-a, a među kojima su bile: da se pojasni kada nastupa obaveza formiranja dnevnog izveštaja; da se skrati obaveza čuvanja kontrolne trake sa tri godine na godinu dana; da se ukine Obrazac NI – Nalog za ispravku kod vraćanja ili reklamiranja robe; da se ukine obaveza štampanja adrese sedišta firme na fiskalnim isečcima… Imajući u vidu navedeno, nadamo se da će preduzetnici brzo odbolovati nepotreban trošak kupovine fiskalnih kasa i početi da produktivnije koriste vreme nakon ukidanja ove procedure. Izmenama Zakona o akcizama povećane su akcize na derivate nafte. Takođe je povećana akciza po paklici cigareta za 10,00 dinara. Na kafu akciza više nije određena u procentualnom, već u nominalnom iznosu. Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana povećana je poreska stopa na prihode od kapitala (kamata na štednju, dividenda) sa 10% na 15%. Ova mera može da destimuliše deviznu štednju, obzirom na pad kamatnih stopa. Oni koji planiraju prodaju nepokretnosti obradovaće se izmeni člana 72. Zakona, kojom se skraćuje na deset godina period koliko dugo treba da se drži u portfelju nepokretnost ili hartija od vrednosti da se ne bi platio porez na kapitalni dobitak prilikom njene prodaje (ranije je trebao da je drži od 24.01.1994. godine). Međutim, oni koji porez na kapitalni dobitak budu morali da plate, platiće ga po stopi povećanoj sa 10% na 15%. Za banke i dužnike je od izuzetnog značaja izmena člana 85 Zakona, koja bankama konačno omogućava da otpišu dugovanja po osnovu stambenih kredita. Naime tom izmenom je propisano da se otpis duga ne tretira kao primanje-dohodak dužnika, pa se na taj iznos više ne plaća porez. Ovo naravno pod uslovom ako banka, pošto je prethodno preduzela sve radnje u vidu zakonom propisanih mera radi obezbeđenja i naplate svog potraživanja po osnovu stambenog

9

kredita, o čemu mora da postoji verodostojna dokumentacija, izvrši otpis svog potraživanja prema fizičkom licu – klijentu.

Deagencifikacija Kao što smo već naveli u uvodnom delu ovog izveštaja, paralelno sa ukidanjem parafiskalnih nameta, Vlada Republike Srbije sprovodi „deagencifikaciju“, u cilju racionalizacije javne uprave. Vlada je u septembru mesecu donela zaključak kojim je naložila ministarstvima da u okviru svojih nadležnosti preispitaju potrebu zadržavanja u pravnom sistemu regulatornih tela, organa i organizacija čiji se delokrug preklapa sa delokrugom drugih regulatornih tela. Krajem septembra je izmenjen Zakon o budžetskom sistemu, tako što su korisnici javnih sredstava uključeni u sistem konsolidovanog računa Trezora, odnosno konsolidovanih računa trezora lokalne vlasti. Na ovaj način se obezbeđuje kontrola priliva i trošenja sredstava od strane javnog sektora, koji je tu kontrolu izbegavao otvaranjerm računa kod poslovnih banaka. Istovremeno je usvojen i Zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru, kojim su limitirane zarade u javnom sektoru17, s tim što su od primene ovog zakona izuzeti Narodna banka Srbije, Kontrola letenja Srbije i Crne Gore SMATSA doo Beograd, Agenciju za borbu protiv korupcije, Državna revizorska institucija, Fiskalni savet, visokoobrazovne i naučne ustanove i javna preduzeća i pravna lica koja imaju tržišnu konkurenciju18. Privreda načelno podržava sva rešenja koja posredno, smanjući potrošnju u javnom sektoru, mogu uticati na njeno rasterećenje od previsokih obaveza. Međutim, podsećamo da su agencije samo kap u moru vršilaca javnih ovlašćenja na republičkom nivou, kojih ima preko 3.000, pa se nameće pitanje ograničenosti ove reforme. Kada se uzme u obzir da javnih agencija ima samo 17, onda je jasno da „deagencifikacija” može isključivo da „zagrebe” po velikim troškovima javnog sektora.19 Smatramo da bez ozbiljne i sveobuhvatne analize poslova koje obavljaju pomenuti vršioci javnih ovlašćenja nije moguće sprovesti efikasnu reformu ovog sektora. Takođe, ne može imati bitne efekte reforma koja ne podrazumeva racionalizaciju i smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, već isključivo njihovo premeštanje iz jednog u drugi državni organ. Ako neka agencija postane uprava u sastavu ministarstva, a njeni zaposleni samo promene državni organ u kome rade, onda može biti reči samo o organizacionoj promeni, ne i o smanjenju državne uprave.

17

Zakon se primenjuje na javne agencijame, organizacijame na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, pravna licia nad kojima Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i u druga pravna licima u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda. 18 Diskutabilna je opravdanost izuzimanja od politike limitiranih plata Agencije za borbu protiv korupcije, Državne revizorske institucije i Fiskalnog saveta, obzirom da upravo te institucije treba da daju ključni doprinos uvođenju reda u sferi javne potrošnje. S druge strane, u “isti koš” su stavljene institucije koje imaju značajne rezultate u radu i one čiji praksa predstavlja kočnicu razvoja privrede, pa se postavlja pitanje na kom nivou će se ujednačiti nivo usluga koje pružaju. 19 Naime, postoji 18 vršilaca javnih ovlašćenja nad kojima nadzor vrši Skupština RS i preko 3.000 vršilaca janih ovlašćenja na republičkom nivou, nad čijim radom nadzor vrše Vlada RS ili ministarstva u sastavu Vlade RS. Tu spadaju kako razne uprave, inspekcije i direkcije u sastavu ministarstva, kancelarije pri Vladi RS i bužetski fondovi, koje nemaju status pravnog lica, tako i agencije, fondovi, zavodi, direkcije i saveti koji imaju svojstvo pravnih lica, pa samim tim i daleko veću samostalnost u radu. Na ovom spisku su i razne komore, savezi, saveti i javna preduzeća. Tu dalje spada 67 tužilaštava, 83 sudova opšte i specijalizovane nadležnosti i 45 prekršajnih sudova. Najbrojnije su škole kojih ima oko 1.800, dok fakulteta i drugih visokoškolski ustanova ima oko 150. Veliki je broj i klinika ,instituta, zdravstvenih cenatara, bolnica i domova zdravlja, kojih ukupno ima oko 350. Javnih preduzeća na tom spisku ima samo 27, jer su isključivo obuhvaćena javna preduzeća na republičkom nivou.

10

Građevinske dozvole Komplikovana, dugotrajna i skupa procedura pribavljanja građevinskih dozvola je jedan od glavnih uzroka visokih cena stambenog i poslovnog prostora u Srbiji. Kada se na to doda problem skupih investicionih kredita i nerešenih imovinsko-pravnih odnosa u vezi sa građevinskim zemljištem, investitori u Srbiji su u značajno težem položaju od svojih kolega u regionu i svetu. Zbog toga je u studiji Svetske banke „Doing Business” Srbija rangirana kao 175. od ukupno 183 zemlje u pogledu uslova za izdavanje građevinske dozvole. Naime, pribavljanje građevinske dozvole investitore u Srbiji prosečno košta 1.603,8% BDP po glavi stanovnika (3 ½ puta više nego u regionu), a obaveznih 19 procedura traju u proseku 279 dana (dva puta duže od proseka u regionu). Kada se gore navedena procedura dodatno iskomplikuje neverovatno složenom procedurom eksproprijacije zemljišta, koja je uslov za „velike građevinske investicije“ - izgradnju saobraćajne infrastrukture, energetskih objekata i velikih industrijskih objekata, potpuno je jasno zašto su te investicije praktično „zabetonirane“20. Ovakva politika u građevinarstvu je neizdrživa i mora se učiniti sve da se pojednostavi i pojeftini gradnja u Srbiji. Dobru polaznu osnovu za reformu u vezi sa procedurama izdavanja građevinske dozvole daje Analiza efikasnosti postupka izdavanja građevinskih dozvola u Republici Srbiji, koja je izrađena u okviru USAID-ovog projekta za bolje uslove poslovanja (BEP)21. Kako je već navedeno, ukinuta su tri parafiskala u ovoj oblasti:

1. Naknada za izgradnju i održavanje javnih i blokovskih skloništa, kojom je investitor bio dužan da Javnom preduzeću za skloništa uplati naknadu u visini 2% od ukupne vrednosti građevinskog objekta22;

2. Naknada za priključenje prilaznog puta na javni put23; 3. Naknada za izgradnju komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa

javnog puta24.

20 Eksproprijacija podrazumeva tri postupka koji se ne mogu voditi uporedno i zbog toga mogu trajati godinama:

- postupak utvrđivanja javnog interesa (član 20. Zakona o eksproprijaciji), koji sprovodi Vlada RS, a protiv koga se može pokrenuti upravni spor;

- postupak ekspropijacije (čl.25-36. Zakona), koji sprovodi opštinska-gradska uprava, a protiv koga se može izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za finansije i nakon toga voditi upravni spor;

- postupak za određivanje naknade (čl.56-62. Zakona), koji sprovodi opštinska uprava, odnosno sud ako se visina ne može utvrditi sporazumno.

21 Studija je prezentovana javnosti 24.09.2012. godine. Ta studija identifikuje sledeće probleme za investicije u građevinarstvu:

- nepotpunost ili nepostojanje planskih dokumenata na lokalnom nivou (urbanističkih i prostornih planova); - nerešeni imovinsko-pravni odnosi, zbog pogrešnih upisa prava vlasništva u javnim knjigama, kašnjenjem u

sprovođenju restitucije i nerešenih zahteva za konverziju prava korišćenja u pravo svojine; - komplikovane procedure koje su preduslov za dobijanje lokacijske, građevinske i upotrebne dozvole

(pribavljanje raznih uverenja od državnih agencija i javnih preduzeća); - visoke naknade i takse koje se naplaćuju u gore navedenim procedurama, od kojih bi neke morale biti

ukinute, a neke smanjene (npr. naknada za javna skloništa, naknada za uređenje građevinskog zemljišta, visoke takse za overu ugovora o kupovini nepokretnosti i suinvestiranju...).

U navedenoj studiji se predlaže: - unapređenje procedure izdavanja građevinskih dozvola, kroz redefinisanje uloge javnih preduzeća i drugih

organa u ovim procedurama, uređenje imovinsko pravnih odnosa na građevinskom zmljištu, donošenje neophodnih prostornih i urbanističkih planova;

- usaglašavanje različitih sektorskih zakona sa Zakonom o planiranju i izgradnji; - mapiranje i optimizaciju procedura; - obezbeđenje poštovanje rokova utvrđenih propisima; - uspostavljanje „one-stop-shop“ sistema za izdavanje građevinskih dozvola na lokalnom nivou; - racionalizaciju naknada i taksi kroz njihovo ukidanje i smanjenje

22 Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama 23 Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima 24 Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima

11

Uz pojednostavljenje procedura u ovoj oblasti neophodno je eliminisati visoka diskreciona ovlašćenja javne uprave, koja pogoduju korupciji koja dodatno otežava i poskupljuje gradnju. Naročito su problematične alternativno propisane obaveze investitora - npr. mogućnost da se investitor obaveže na izgradnju trafo stanice, umesto plaćanja naknade za priključenje na postojeću. Vlada RS je njavila ubrzani nastavak reforme u ovoj oblasti. Već je trebala da bude formirana radna grupa čiji bi zadatak bio da preispita eliminaciju nepotrebnih procedura, kao i opravdanost i visinu svih naknada koje se u postupku izdavanja lokacijskih, građevinskih i upotrebnih dozvola naplaćuju građanima i privredi od strane javnog sektora. Bilo bi neophodno da se prilikom sprovođenja najavljene reforme preispita politika naknada za uređenje građevinskog zemljišta, koja predstavlja najveći trošak izgradnje25, a s druge strane je ključni prihod lokalnih samouprava koji se u najvećem delu koristi za izgradnju infrastrukture. Osnovanost plaćanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta je još jedno od otvorenih pitanja. Nakon reforme svojinskog režima na gradskom građevinskom zemljištu26, upitno je zadržavanje ove naknade u pravnom sistemu. Tačno je da je ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta predviđeno Zakonom o planiranju i izgradnji, ali sa odloženim dejstvom do 2014. godine, dok se ne integriše u porez na imovinu27. Bez obzira na to što je visina poreza na imovinu sa stanovišta lokalne samouprave možda niska, nelogično je da vlasnik građevinske parcele sada plaća i porez na vlasništvo nepokretnosti (vrednost nepokretnosti faktički čine i vrednost objekta i vrednost parcele) i naknadu za korišćenje svoje sopstvene parcele28. Dodatno, napominjemo da će od 01.01.2014. godine vlasnici gradskog građevinskog zemljišta plaćati i komunalnu naknadu, koju će utvrđivati jedinice lokalne samouprave u limitima koje propiše Vlada RS29. Izgleda da se od izmena u vezi sa politikom naknada za uređenje građevinskog zemljišta i korišćenje građevinskog zemljišta za sada odustalo, pre svega zbog značajnog učešća u budžetskim prihodima lokalnih samouprava (njihova visina se razlikuje od opštine do opštine, odnosno od grada do grada). Prihod lokalnih samouprava od naknade za korišćenje zemljišta u proteklom periodu bio je veći od prihoda od poreza na imovinu, tako da bi za lokalne samouprave potpuni gubitak prihoda po osnovu ukidanja ovih naknada bio ozbiljan udarac, a posebno za one samouprave koje su se u velikoj meri oslanjali na ovaj prihod (npr. opštine na čijoj su teritoriji veći privredni subjekti poput javnih preduzeća). Situaciju u pogledu naknade za uređenje građevinskog zemljišta dodatno komplikuje činjenica da iz nje treba da se finansira komunalna infrastruktura. Veoma dobro razrađeni predlozi reforme naknade za uređenje zemljišta urađeni su još pre pet godina, ali se na regulatornom planu suštinski ništa nije dogodilo.30 Značaj naknade za korišćenje i naknade za uređenje građevinskog zemljišta za budžete je očigledan. Prva naknada je učestvovala sa 7,4% u tekućim prihodima gradova i opština, a druga sa 5,2%. Poređenja radi ukupni prihodi od komunalne takse na isticanje firme (za sve privredne subjekte bez obzira na veličinu) iznosila je 2,5%.

25 Podsećamo da je upravo zbog visoke naknade za uređivanje građevinskog zemljišta trošak pribavljanja građevinske dozvole u Srbiji znatno viši nego u drugim državama u svetu i da je to jedan od glavnih razloga lošeg rangiranja Srbije u uporednim studijama međunarodnih organizacija u vezi sa uslovima za otpočinjanje izgradnje. 26 Zakon o planiranju i izgradnji 2009. godine reformiše svojinski sistem na gradskom građevinskom zemljištu, tako da može biti u svim oblicima svojine, dakle i u privatnoj svojini 27 Propisano članom 220. Zakona o planiranju i izgradnji 28 Ova naknada je relikt sistema društvene, odnosno državne svojine na gradskom građevinskom zemljištu, na kome su vlasnici objekata imali samo pravo korišćenja, za koje su tu naknadu i plaćali 29 Čl. 27. I 45. Zakona o komunalnim delatnostima, usvojen 2011. godine 30 Videti Mijatović B. B. Begović i M. Paunović „Reforma naknade za uređenje zemljišta“, CLDS, Beograd, novembar 2007. godine.

12

Šifra GFS Naziv uplatnog

računa Budžet grada

Budžet opštine

Total Učešće u tekućim

prihodima

700000 TEKUĆI PRIHODI 122,106,017 75,102,452 197,208,469 713120 Porez na imovinu 8,357,515 4,702,452 13,059,967 6.6%

716110 Komunalna taksa na firmu

2,702,577 2,213,086 4,915,663 2.5%

741534 Naknada za korišćenje građ. zemljišta

10,958,670 3,560,399 14,519,069 7.4%

742253 Naknada za uređivanje građ. Zemljišta

8,807,051 1,482,458 10,289,509 5.2%

Zaključak Zadovoljstvo koje osećamo zbog brzog sprovođenja „prve faze“ ukidanja parafiskalnih nameta, pomešano je sa gorkim ukusom zbog sporih reformi tokom prethodne decenije. Nesporno je da je lakše bilo sprovoditi reforme ranije, dok je državna kasa bila punija, kao i da bi njihovo blagovremeno sprovođenje sprečilo ili u najmanju ruku ublažilo pad privrednih aktivnosti. Ovako je privreda, kao ozbiljan bolesnik, priključena na „aparate za održavanje života“, pri čemu je neizvesno da li uopšte postoji mogućnost njenog brzog oporavka. Dosadašnje iskustvo upućuje na zaključak da je javna uprava uglavnom neaktivna u osmišljavaju boljih uslova za poslovanje u Srbiji i da su do sada inicijative za reformu u toj oblasti uglavnom dolazile od same privrede i sektora civilnog društva. U tom smislu je neophodno nastaviti sa inicijativama za sprovođenje neophodnih reformi, njihovim praćenjem i objavljivanjem rezultata, što upravo činimo i kroz ovaj izveštaj. Moguće je da će u ovom poslu znatno aktivniju ulogu preuzeti Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa, s obzirom da je radi toga i formirana.

13

SRP

PREGLED STANJA PREPORUKA PREMA NADLEŽNIM REGULATORNIM TELIMA

NADLEŽNE INSTITUCIJE BROJ PREPORUKA

BROJ SPROVEDEN

IH PREPORUKA

BROJ PREPORUKA U

POSTUPKU SPROVOĐENJA

BROJ NESPROVEDENIH

PREPORUKA

1. Ministarstvo finansija i privrede 207 166 4 37

2. Ministarstvo građevinarstva i urbanizma

4 1 0 3

3. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine

1 1 0 0

4. Ministarstvo zdravlja 9 9 0 0

5. Ministarstvo kulture i informisanja 1 1 0 0

6. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

4 3 0 1

7. Ministarstvo pravde i državne uprave 7 3 1 3

8. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

7 3 0 4

9. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

11 1 0 10

10. Ministarstvo saobraćaja 12 11 0 1

11. Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

8 6 0 2

12. Ministarstvo unutrašnjih poslova 1 1 0 0

13. Republički geodetski zavod 2 1 1 0

14. Republički zavod za zdravstveno osiguranje

1 1 0 0

15. Narodna banka Srbije 1 1 0 0

16. Zavod za intelektualnu svojinu 1 0 0 1

17. Poreska uprava 1 0 0 1

18. Veći broj regulatornih tela 26 3 20 3

UKUPNO 304 212 26 66

UŠTEDA u milionima evra 128.5 18.4 36.2

14

PREGLED PARAFISKALA KOJI SE UKIDAJU - septembar – oktobar 2012

Naknade u takse koje su ukinute izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Zakona o

republičkim administrativnim taksama i Zakona o duvanu

Rb Nadležno telo Ukinuti parafiskal Vrsta parafiskala

1. Ministarstvo

finansija i

privrede

FIRMARINA - Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru

za preduzetnike i mala preduzeća

Komunalne takse

2. - Komunalna taksa za korišćenje reklamnih panoa za preduzetnike i mala

preduzeća

Komunalne takse

3. - Komunalna taksa za isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na

objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave

(kolovozi, trotoari, zelene površine, bandere i sl.) za preduzetnike i mala

preduzeća

Komunalne takse

4. - Komunalna taksa za držanje i korišćenje plovnih postrojenja, plovnih

naprava i drugih objekata na vodi, osim pristana koji se koriste u

pograničnom rečnom saobraćaju

Komunalne takse

5. - Komunalna taksa za korišćenje vitrina radi izlaganja robe van poslovne

prostorije

Komunalne takse

6. - Komunalna taksa za držanje i korišćenje čamaca i splavova na vodi, osim

čamaca koje koriste organizacije koje održavaju i obeležavaju plovne puteve

Komunalne takse

7. - Komunalna taksa za držanje restorana i drugih ugostiteljskih i zabavnih

objekata na vodi

Komunalne takse

8. - Komunalna taksa za korišćenje obale u poslovne i bilo koje druge svrhe Komunalne takse

9. - Komunalna taksa na držanje kućnih i egzotičnih životinja Komunalne takse

10. - Komunalna taksa za držanje muzičkih uređaja i priređivanje muzičkog

programa u ugostiteljskim objektima

Komunalne takse

11. - Taksa za zahtev za utvrđivanje ispunjenosti uslova za početak obavljanja

delatnosti

RAT

12. - Taksa za zahtev za utvrđivanje ispunjenosti uslova u pogledu prostora za

prijem, čuvanje i isporuku poljoprivrednih proizvoda, kao i opreme za

određivanje kvantiteta i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, a za obavljanje

delatnosti skladištenja poljoprivrednih proizvoda u javnom skladištu

RAT

13. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis u Registar zadužbina, fondacija i

fondova

RAT

14. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis promena u Registar zadužbina,

fondacija i fondova

RAT

15. - Taksa za rešenje po zahtevu za brisanje iz Registra zadužbina, fondacija i

fondova

RAT

16. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis udruženja u Registar udruženja RAT

17. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis promene u registru RAT

18. - Taksa za rešenje o brisanju udruženja iz registra RAT

19. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis predstavništva stranog udruženja u

Registar stranih udruženja

RAT

20. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis promene podataka koji se upisuju u

registar predstavništva stranog udruženja u Registar stranih udruženja

RAT

21. - Taksa za rešenje o brisanju predstavništva stranog udruženja iz registra

predstavništva stranog udruženja u Registar stranih udruženja

RAT

22. - Taksa za uverenje o podacima upisanim u registar predstavništva stranog

udruženja u Registar stranih udruženja

RAT

23. - Taksa za rešenje o upisu osnivanja sportske organizacije, odnosno društva,

odnosno saveza, u Registar sportskih organizacija kao udruženja, sportskih

društava, odnosno saveza

RAT

24. - Taksa za rešenje o upisu promene podataka u Registru sportskih

organizacija kao udruženja, sportskih društava, odnosno saveza

RAT

15

25. - Taksa za rešenje o brisanju sportske organizacije, odnosno društva, odnosno

saveza, iz Registra sportskih organizacija kao udruženja, sportskih društava,

odnosno saveza

RAT

26. - Taksa za kopiju, odnosno za prepis rešenja o registraciji sportske

organizacije, odnosno društva, odnosno saveza

RAT

27. - Taksa za zahtev za izdavanje saobraćajne dozvole, potvrde o privremenoj

registraciji ili registracione nalepnice i odjavu vozila

RAT

28. - Taksa za izdavanje saobraćajne dozvole ili registracione nalepnice RAT

29. - Taksa za rešenje po zahtevu za davanje saglasnosti za uvoz semena i drugog

reproduktivnog materijala biljaka radi proizvodnje za potrebe izvoza

RAT

30. - Taksa za rešenje po zahtevu za odobrenje za uvoz semena, rasada i sadnog

materijala kojim se utvrđuju zdravstveni uslovi i sortnost

RAT

31. - Taksa za zahtev za pregled pošiljke (hrana, odnosno predmeti opšte

upotrebe) radi utvrđivanja bezbednosti pošiljke koja se uvozi

RAT

32. - Taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje vodnih uslova za objekte, radove i

planska dokumenta za uređenje prostora i gazdovanje šumama kojima se

utiče na vodni režim

RAT

33. - Taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje vodne saglasnosti za objekte,

radove i planska dokumenta za uređenje prostora i gazdovanje šumama

kojima se utiče na vodni režim

RAT

34. - Taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje vodne dozvole za objekte i radove

kojima se utiče na vodni režim

RAT

35. - Taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje licence za obavljanje poslova, i to:

snabdevanje vodom za piće sistemom javnog vodovoda, sakupljanje,

odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda sistemom javne kanalizacije,

sprovođenje odbrane od poplava i drugih oblika zaštite od štetnog dejstva

voda, staranje o funkcionisanju vodnih objekata i sistema, održavanje

regulacionih i zaštitinih objekata i pratećih uređaja na njima, održavanje

melioracionih sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje, izvođenje

sanacionih radova i hitnih intervencija na zaštitnim i regulacionim

objektima, praćenje stanja vodnih objekata, drugi poslovi u skladu sa

zakonom o vodama

RAT

36. - Taksa za rešenje po zahtevu za ovlašćivanje za ispitivanje kvaliteta otpadnih

voda

RAT

37. - Taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje rešenja za stavljanje u promet

sredstva za zaštitu bilja

RAT

38. - Taksa za rešenje o upisu sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta

u Registar sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta

RAT

39. - Taksa za rešenje po zahtevu za određivanje veterinarske ustanove i ustanove

za zaštitu bilja koje mogu vršiti laboratorijsko istraživanje uzročnika

zaraznih bolesti, odnosno koje mogu vršiti laboratorijsko ispitivanje

uzročnika i prenosilaca zaraznih bolesti i proveravanje laboratorijskih

ispitivanja radi utvrđivanja dijagnoze

RAT

40. - Taksa za rešenje po zahtevu za određivanje pravnih lica i preduzetnika koji

mogu da vrše dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju

RAT

41. - Taksa za izdavanje odgovarajućeg dokaza o deratizaciji, odnosno izdavanje

dokaza o oslobođenju od deratizacije

RAT

42. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za toplotno

tretiranje i označavanje drvenog materijala za pakovanje

RAT

43. - Taksa za zahtev za vršenje kontrole bezbednosti hrane u spoljnotrgovinskom

prometu

RAT

44. - Taksa za izdavanje rešenja o dozvoli za stavljanje u promet, proizvodnju,

preradu i doradu, odnosno rešenja o zabrani stavljanja u promet,

proizvodnju, preradu i doradu hrane u spoljnotrgovinskom prometu

RAT

45. - Taksa za rešenje po zahtevu za priznavanje novostvorene sorte, odnosno

odobravanje uvođenja u proizvodnju strane sorte

RAT

46. - Taksa za rešenje po zahtevu za davanje saglasnosti za uvoz reprodukcionog RAT

16

materijala stranih sorti za koje nije odobreno uvođenje u proizvodnju ako se

uvozi za oplemenjivanje bilja i vođenje postupka odobravanja uvođenja u

proizvodnju stranih sorti

47. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno ili fizičko lice

ispunjava uslove za ispitivanje sorti na oglednom polju, odnosno laboratoriji

RAT

48. - Taksa za zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte RAT

49. - Taksa za zahtev za upis u Registar prenesenih prava oplemenjivača RAT

50. - Taksa za zahtev za upis u Registar ugovora o licenci RAT

51. - Taksa za zahtev za izdavanje obavezne licence RAT

52. - Taksa za zahtev za produžetak trajanja obavezne licence RAT

53. - Taksa za zahtev za oglašavanje rešenja o dodeljenom pravu oplemenjivača

ništavnim

RAT

54. - Taksa za zahtev za ponovni upis sorte u Registar sorti poljoprivrednog bilja RAT

55. - Taksa za rešenje po zahtevu za priznavanje novostvorene domaće sorte

voćaka, vinove loze i hmelja, odnosno upisu u Registar sorti voćaka, vinove

loze i hmelja strane sorte

RAT

56. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis proizvođača, uvoznika i prometnika

sadnim materijalom u Registar proizvođača sadnog materijala voćaka,

vinove loze i hmelja

RAT

57. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis u Registar proizvođača semena, rasada,

micelija jestivih i lekovitih gljiva

RAT

58. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis u Registar dorađivača semena RAT

59. - Taksa za rešenje po zahtevu za davanje saglasnosti za prepakivanje semena RAT

60. - Taksa za uverenje o priznavanju semenskog useva RAT

61. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis u Registar distributera i uvoznika

sredstava za zaštitu bilja i Registar distributera i uvoznika sredstava za

ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta

RAT

62. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis u Registar pružalaca usluga u oblasti

sredstava za zaštitu bilja

RAT

63. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da lice (stvaralac, korisnik,

odnosno ovlašćena organizacija) ispunjava uslove za procenu rizika za

ograničenu upotrebu, uvođenje u proizvodnju i stavljanje u promet genetički

modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih

organizama

RAT

64. - Taksa za rešenje po zahtevu za odobravanje ograničene upotrebe, uvođenja

u proizvodnju i stavljanje u promet genetički modifikovanih organizama i

proizvoda od genetički modifikovanih organizama, ako ovim zakonom nije

drukčije propisano

RAT

65. - Taksa za rešenje po zahtevu za odobravanje ograničene upotrebe, uvođenja

u proizvodnju i stavljanje u promet genetički modifikovanih organizama i

proizvoda od genetički modifikovanih organizama, koja sadrže ili se sastoje

od istih genetički modifikovanih organizama ili kombinacija genetički

modifikovanih organizama, a koji su namenjeni za drugačiju upotrebu od

upotrebe koja je odobrena rešenjem iz stava 1. ovog tarifnog broja

RAT

66. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno lice ispunjava

propisane uslove za obavljanje prognoznoizveštajnih poslova, odnosno

poslova vršenja usluga u oblasti zaštite bilja

RAT

67. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da lice ispunjava propisane

uslove za pružanje usluga u sprovođenju mera zaštite bilja, odnosno primeni

pesticida u poljoprivredi i šumarstvu

RAT

68. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno lice ispunjava uslove

za vršenje zdravstvenog pregleda useva i objekata, odnosno zdravstvenog

pregleda proizvodnje bezvirusnog ili na određene viruse testiranog semena,

rasada, sadnog materijala i zemljišta na nematode

RAT

69. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da železnička stanica, pomorska

luka, rečno, jezersko i vazduhoplovno pristanište, drumski granični prelaz,

kontejnerski terminal, pošta, odnosno drugo mesto carinjenja na kojem se

RAT

17

vrši zdravstveni pregled pri uvozu i provozu pošiljaka bilja koje se

pretovaruju, ispunjava propisane uslove za bezbedno i kvalitetno vršenje

zdravstvenog pregleda pošiljaka bilja

70. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno lice ispunjava

propisane uslove za stavljanje u promet sredstava za zaštitu bilja (pesticida),

odnosno sredstava za ishranu bilja (đubriva) na veliko (skladišta pesticida i

đubriva)

RAT

71. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno lice, odnosno

preduzetnik ispunjava propisane uslove za stavljanje u promet sredstava za

zaštitu bilja (pesticida), odnosno sredstava za ishranu bilja (đubriva) na malo

(poljoprivredne apoteke)

RAT

72. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno lice, odnosno

preduzetnik ispunjava propisane uslove za stavljanje u promet sredstava za

zaštitu bilja (pesticida), odnosno sredstava za ishranu bilja (đubriva), na

malo, koji se nalaze na pozitivnoj (ocenjenoj) listi otrova

RAT

73. - Taksa za obaveštenje o razvrstavanju pravnih lica po delatnostima i

određivanju matičnog broja

RAT

74. - Taksa za obaveštenje o promeni delatnosti pravnih lica RAT

75. - Posebna naknada – budžetski dinar po Zakonu o duvanu Naknade

18

Naknade u takse koje se ukidaju predloyima izmenama i dopunama zakona usvojenih na sednici Vlade RS od

14.09.2012. godine

Rb Nadležno telo Ukinuti parafiskal Vrsta parafiskala

76. Ministarstvo

poljoprivrede,

šumarstva i

vodoprivrede

ŠUMARINA - Naknada za zaštitu, korišćenje i unapređivanje opštekorisnih

funkcija šuma

Naknade

77. - Naknada za utvrđivanje ispunjenosti uslova za proizvodnju i promet iz

oblasti poljoprivredne i prehrambene industrije

Naknade

78. - Naknada troškova postupka za zahtev za utvrđivanje uslova za odgajivačke

organizacije i organizacije sa posebnim ovlašćenjima

Naknade

79. - Naknada za utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje proizvodnje i

pregled pošiljki prilikom uvoza, odnosno izvoza grožđa, šire, vina i drugih

proizvoda

Naknade

80. - Troškovi obavljanja poslova vezanih za geografsko poreklo, kontrole

proizvodnje grožđa namenjenog za proizvodnju vina sa geografskim

poreklom, kontrole proizvodnje vina sa geografskim poreklom, kao i

ispitivanje kvaliteta i senzorskog ocenjivanja vina

Naknade

81. - Troškovi za registraciju objekta u domaćinstvu za proizvodnju mleka i

proizvode od mleka

Naknade

82. - Troškovi obavezne dezinfekcije motornih vozila prilikom ulaska u

Republiku Srbiju

Naknade

83. - Troškovi postupka registracije objekta za obavljanje poslova dezinfekcije,

dezinsekcije i deratizacije

Naknade

84. - Naknada za troškove registracije objekta za držanje i uzgoj životinja, stočnih

pijaca, otkupnih mesta i objekata za sakupljanje, uskladištenje i preradu

sirovina i otpadaka životinjskog porekla

Naknade

85. - Slivna vodna naknada od pravnih lica za građevinsko zemljište, objekte,

odnosno prostor namenjen za obavljanje privredne i druge delatnosti,

stambene objekte, objekte saobraćajne infrastrukture i dobra u opštoj

upotrebi

Naknade

86. - Slivna vodna naknada od pravnih lica za poljoprivredno zemljište Naknade

87. - Slivna vodna naknada od pravnih lica za šumsko zemljište Naknade

88. - Slivna vodna naknada od fizičkih lica na osnovu rešenja Poreske uprave za

poljoprivredno zemljište

Naknade

89. - Slivna vodna naknada od fizičkih lica na osnovu rešenja Poreske uprave za

šumsko zemljište

Naknade

90. - Slivna vodna naknada od fizičkih lica na osnovu rešenja Poreske uprave za

građevinsko zemljište, objekte, odnosno prostor namenjen za obavljanje

privredne i druge delatnosti, stambene objekte, objekte saobraćajne

infrastrukture i dobra u opštoj upotrebi

Naknade

91. Ministarstvo

energetike,

razvoja i zaštite

životne sredine

Naknada za vozila na motorni pogon – deo naknade za zagađivanje životne

sredine koji se odnosi na vozila na motorni pogon

Naknade

92. - Izdavanje saglasnosti na projekat mera radijacione sigurnosti i bezbednosti Naknade

93. - Izdavanje rešenja za korišćenje nuklearnog materijala Naknade

94. - Izdavanje i produženje licence za obavljanje radijacione delatnosti (Sve

delatnosti izuzev medicine/stomatologije)

Naknade

95. - Izdavanje i produženje licence za obavljanje radijacione delatnosti u

medicini - rendgen dijagnostici (po jednom izvoru zračenja)

Naknade

96. - Izdavanje i produženje licence za obavljanje radijacione delatnosti u Naknade

19

stomatologiji (po jednom izvoru zračenja)

97. - Izdavanje i produženje licence za obavljanje radijacione delatnosti u

medicini - radioterapija

Naknade

98. - Izdavanje i produženje licence za obavljanje radijacione delatnosti u

medicini - nuklearna medicina

Naknade

99. - Izdavanje i produženje licence za obavljanje nuklearne aktivnosti Naknade

100. - Izdavanje dozvole za promet izvora jonizujućih zračenja Naknade

101. - Izdavanje dozvole za promet nuklearnih materijala Naknade

102. - Izdavanje rešenja za korišćenje izvora jonizujućih zračenja Naknade

103. - Naknada za stručnu procenu podataka koje dostavlja izvoznik radi

sprovođenja postupka prethodnog obaveštenja i PIC postupka

Naknade

104. - Naknada za produženje dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole

za korišćenje naročito opasnih hemikalija

Naknade

105. - Naknada za procenu tehničkog dosijea o surfaktantu Naknade

106. Ministarstvo

pravde i državne

uprave

Taksa za predlog za pokušaj poravnanja Sudske takes

107. - Taksa za vraćanje testamenta na čuvanje Sudske takes

108. - Taksa za podneske kojim se traži izdavanje uverenja Sudske takes

109. - Taksa za prigovor prebijanja Sudske takes

110. - Taksa za drugostepenu odluku, osim ako se njom potvđuje u celosti

prvostepena odluka ili se meritorno odlučuje

Sudske takes

111. - Taksa za odluku o vanrednom pravnom leku, osim ako se odbija zahtev iz

vanrednog pravnog leka ili odbacuje vanredni pravni lek

Sudske takes

112. - Taksa za prigovor protiv platnog naloga Sudske takes

113. - Taksa za predlog za povraćaj u pređašnje stanje Sudske takes

114. - Taksa za izdavanje usmenog punomoćja, otkaz ili opoziv punomoćja na

zapisnik, sudsko obaveštenje o opozivu ili otkazu ponomoćja

Sudske takes

115. - Taksa za razmatranje završenih predmeta Sudske takes

116. Ministarstvo

saobraćaja

Visina naknade za potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti

letačkog osoblja, kontrolora letenja i kabinskog osoblja

Naknade

117. - Naknada za priključenje prilaznog puta na javni put Naknade

118. - Naknada za izgradnju komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa

javnog puta

Naknade

119. - Naknada za prekomerno korišćenje državnog puta, njegovog dela ili putnog

objekta

Naknade

120. - Godišnja naknada za motorna vozila, traktore i priključna vozila Naknade

121. - Godišnja naknada za ostala vozila na motorni pogon Naknade

122. Ministarstvo

unutrašnjih

poslova

Nadoknada za izgradnju i održavanje javnih i blokovskih skloništa

Naknade

123. - Sredstva pravnih lica koja za osiguranje od požara svoje imovine osnivaju

vlastite osiguravajuće fondove u visini 3% od premije osiguranja od požara

u korist Budžetskog fonda za vanredne situacije

Naknade

124. - Sredstva ostvarena na osnovu izdvajanja osiguravajućih društava u visini

5% od naplaćene premije osiguranja od požara i drugih opasnosti u korist

Budžetskog fonda za vanredne situacije

Naknade

125. - Sredstva ostvarena na osnovu izdvajanja osiguravajućih društava u visini

5% od prihoda naplaćenog obaveznog osiguranja transporta opasnih

materija u drumskom, železničkom, rečnom i vazdušnom saobraćaju u korist

Naknade

20

Budžetskog fonda za vanredne situacije

126. - Sredstva naplaćena od privrednih subjekata na godišnjem nivou, koji se

bave proizvodnjom, preradom, uskladištenjem, distribucijom i prodajom

zapaljivih tečnosti, eksplozivnih materija i gasova, po osnovu ukupnih

instalacionih kapaciteta uskladištenja i glavne merne regulacione stanice na

magistralnom gasovodu u korist Budžetskog fonda za vanredne situacije

Naknade

127. - Sredstva ostvarena po osnovu 1% prihoda od prodaje ulaznica za sportske

događaje, po prijavljenom događaju Ministarstvu unutrašnjih poslova u

korist Budžetskog fonda za vanredne situacije

Naknade

128. Ministarstvo

finansija i

privrede

Troškovi polaganja usmenog (teorijskog) dela stručnog ispita za turističkog

vodiča

Naknade

129. - Turistička naknada Naknade

130. - Naknade za troškove privatizacije Naknade

131. - Naknada za objavljivanje statuta Naknade

132. - Naknada za objavljivanje na internet strani Agencije podataka od značaja za

poslovanje i pravni promet kao što su broj telefona, faksa, internet adresa,

adresa elektronske pošte, brojevi računa u bankama i dr.

Naknade

133. - Naknada za finansijske izveštaje koji su sastavljeni primenom posebne

aplikacije Agencije

Naknade

134. - Naknada u slučaju kad podnosilac finansijskog izveštaja na zahtev Agencije

ne otkloni nedostatke u propisanom roku, plaća posebnu naknadu za

dodatnu obradu finansijskog izveštaja

Naknade

135. - Naknada za registraciju zamene redovnih godišnjih finansijskih izveštaja,

odnosno konsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa propisima,

naknada iznosi za obveznike revizije

Naknade

136. - Naknada za registraciju zamene redovnih godišnjih finansijskih izveštaja,

odnosno konsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa propisima,

naknada iznosi za ostale obveznike dostavljanja finansijskih izveštaja

Naknade

137. - Naknada za dodatnu obradu kada podnosilac na zahtev Agencije ne otkloni

nedostatke

Naknade

138. - Naknada za objavljivanje dokumentacije po zahtevu za zamenu objavljene

dokumentacije

Naknade