jaki polo‘aj poluglasnika

ú. Re~nik pojmova i termina

J (j) - jedanaesto slovo srpske }iriliceodn. ~etrnaesto slovo srpske latinice. Kaoglas j je palatalni sonant, prili~no nesta-bilne artikulacije, posebno izme|u dvasamoglasnika predweg reda. Pravopisnanorma reguli{e u kojim slu~ajevima trebapisati j a u kojima ne treba.

jaki polo‘aj poluglasnika - polo‘ajpoluglasnika (tj. jera) u starom jeziku mogaoje da bude jaki i slabi: jaki poluglasnik jeonaj koji se nalazi ispred poluglasnika uslabom polo‘aju, npr. kad je na kraju re~i:ot†c†.

Jakobson, Roman - (1896-1983) velikiameri~ki lingvista ruskog porekla, osniva~Pra{kog lingvisti~kog kruga koji se bavioop{tom lingvistikom, ali i poetikom. Zawegovo ime se vezuje i teorija distink-tivnih obele‘ja u kojoj se obele‘ja de-fini{u sa akusti~kog aspekta.

jat - stari praslovenski glas koji se u}irilici obele‘ava H , a u latinici e. Tajglas je imao razli~itu artikulaciju uslovenskim jezicima. U srpskim (i hrvat-skim) dijalektima on se razli~ito izmenio.U srpskim ekavskim govorima glas jat je daorefleks e - kratko (pesma, smesa) ili dugo

Dr Milica Radovi}-Te{i}U~iteqski fakultet, Beograd

Izvorninau~ni ~lanak

Mali pojmovnik gramati~kih ilingvisti~kih termina(nastavak iz br. 2006/1, str. 12-28)

Inovacije u nastavi, HH, 2007/2, str. 63-76 UDC 81’367.62

Rezime: Ciq ovoga rada je da studentima (i u~enicima) ponudi sistematizovan ialfabetski ure|en pojmovnik gramati~kih i lingvisti~kih termina koji se sre}u uokviru nastavnog sadr‘aja predvi|enog za predmet Srpski jezik na U~iteqskomfakultetu. Pojmovnik }e biti posebno dobrodo{ao sudentima ~ija mesta studirawa neraspola‘u velikim bibliotekama, niti bibliotekama snabdevenim re~nicima, encik-lopedijama, leksikonima. Ovaj vid prezentacije gramati~kih i lingvisti~kih sadr‘ajapomo}i }e korisnicima da stru~ne sadr‘aje usvajaju iz drugog ugla i na jedan eksplicitnijina~in, putem sa‘eto datih definicija, po potrebi potkrepqenih konkretnimprimerima.

Kqu~ne re~i: pojmovnik, gramati~ki termini, lingvisti~ki termini, definicije,pojmovi.

63

(dete, mleko, sneg), u ijekavskim govorimarefleks je prema kratkom e: je (pjesma,smjesa), a prema dugom: ije (dijete, mlijeko,snijeg). U ikavskim govorima {tokavskognare~ja, koje nije kwi‘evno, "jat" je dalo re-fleks i (pisma, dite, mliko).

ja~ina tona - va‘na komponenta pri ar-tikulaciji glasa koja zavisi od snage telakoje pokre}e treperewe glasnih ‘ica. Uk-oliko je podsticaj za artikulaciju glasave}i, utoliko je i ja~ina glasa ve}a.

jd. (re|e jed.) - skra}enica za jedninu.

jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti -glasovna pojava prilago|avawa suglasnikadrugim suglasnicima u elementu aritiku-lacije zvu~nost / bezvu~nost; kada se na|u upromeni ili tvorbi re~i jedan do drugogadva prava suglasnika nejednake zvu~nosti,prvi se jedna~i prema drugome: kobac -kopca, naru~iti - naruxba, top - tobxije,svat - svadba. Rezultat te promene surazli~ite fonolo{ke alternacije zvu~nihi bezvu~nih suglasnika: b / p, p / b, g / k, k / g,d / t, t / d, | / }, } / |, ‘ / {, { / ‘, z / s, s / z,x / ~, ~ / x. Izuzeci su, po pravopisu: kad se dna|e ispred s i { ostaje nepromeweno: pred-sednik, qudski, od{tampati, pod{i{ati;| se ne mewa ispred sufiksa -stvo: vo|stvo,lo|ski; odstupa se i u slo‘enicama:podtekst, postdiplomski, predturski ilikod stranih re~i: Va{ington, Hongkong,Musorgski itd.

jedna~ewe suglasnika po mestu artiku-lacije (tvorbe) - glasovna promena koja nas-taje kada se u oblicima ili tvorbi re~istrujni suglasnici s i z na|u pred pred-wonep~anim suglasnicima }, |, ~, x, q, w, {i ‘ prelaze u predwonep~ane suglasnike {i ‘ usled ujedna~avawa u na~inu artiku-lacije: izmisliti - izmi{qen, paziti -

pa‘wa, kazniti - ka‘wiv, ~ekati -i{~ekati, |ipati - ra‘|ipati itd.

Izuzetno se s i z ne}e mewati ispred qi w u slo‘enicama i u ijekavskim oblicima:izqubiti se, razquqati se, izwihati;posqedwi, swe‘an, sqeme. U ovu promenuspada i fonolo{ka alternacija n : m kojanastaje kada se n u tvorbi re~i na|e ispreddvousnenih b i p pa prelazi u m: zelemba},prehrambeni, stambeni. Izuzimaju se odovoga slo‘enice: crvenperka, jedanput,stranputica, vanbrodski i sl.

jednina - gramati~ka osobina promen-qivih vrsta re~i kojom se ozna~avaju pojedi-na~ni pojmovi i sve ono {to se na wih od-nosi: medved, lisica, ~ovek, ‘ena; beli (me-dved), lukava (lisica), po{ten (~ovek), lepa(‘ena); beli medved spava, lukava lisica seprikrada, ovaj ~ovek }uti, moja ‘ena se smejeitd. Jednina ima posebne oblike za sva triroda - mu{ki (ovaj ~ovek), ‘enski (ova ‘ena)i sredwi (ovo pile).

jednoslo‘na re~ - re~ koja ima samojedan slog: grad, rod, no}, sin, brat, qut,dim, plav, crn, ‘ut, krv itd.

jezici u kontaktu - jezici koji su du‘evremena izlo‘eni uticaju nekog drugog jezi-ka pa preuzimaju pojedine leksi~ke, fonet-ske, morfolo{ke ili sintaksi~ke osobinetoga jezika.

jezi~ka gra|a - jezi~ki korpus, materi-jal prikupqen ekscerpcijom kwi‘evnihdela ili dijalektolo{kim ispitivawem (ururalnim ili urbanim sredinama), koji sekoristi u nau~nim ispitivawima.

jezi~ka inovacija - fonetske, mor-folo{ke, sintaksi~ke i leksi~ke novinekoje se javqaju u jednom jeziku. Izvor ino-vacija je obi~no idiolekat, govor pojedincakoji se daqe {iri putem jezi~kog dodira.

Milica Radovi}-Te{i}

64

jezi~ka i pravopisna reforma - v.Karaxi}, Vuk Stefanovi}.

jezi~ka kultura - ovladanost grama-ti~kim uzusima kwi‘evnog (standardnog)jezika u govornoj ili pisanoj re~i nekog po-jedinca.

jezi~ka melodija - akcenatska obele-‘ja jednog jezika i melodija koja prati jezikkao sredstvo komunikacije.

jezi~ka sposobnost - sposobnost ~ovekada po prirodi svojoj upotrebqava jezik kaosredstvo komunikacije, upotreba jezika.

jezi~ka sredstva - sve ono {to se kori-sti u jeziku kao sredstvu komunikacije,pored usmenog i pisanog govora jo{ imimika, gestovi i sl.

jezi~ka struktura - zbir i rasporedfonetskog, morfolo{kog, tvorbenog i sin-taksi~kog jezi~kog sistema. V. strukturali-zam.

jezi~ka tradicija - preno{ewe izadr‘avawe nekih jezi~kih osobina iz gene-racije u generaciju.

jezi~ke konstante - po teoriji Alek-sandra Beli}a: elementi koji su uvekprisutni u jezi~kom razvoju, ono {to ~inijezi~ke osobine, jezi~ka sposobnost.

jezi~ke pojave - sve ono {to ~inijezi~ki sistem; promene i novine koje praterazvitak jezika.

jezi~ki znak - spoqni, materijalninosilac koji simboli{e odre|eno zna~ewe ujeziku, prihva}en od kolektiva, ve‘e se zaodre|eni pojam i ne mo‘e se mewati po voqipojedinca.

jezi~ki materijal - v. jezi~ka gra|a.

jezi~ki mehanizam - funkcionisawejezi~ke sposobnosti u tvora~kim jezi~kimprocesima, jezi~ki sistem.

jezi~ki organi - organi koji u~estvujuu govornoj artikulaciji.

jezi~ki potencijal - semanti~ko bogat-stvo jedne re~i koje se javqa u zbiru wenihsintagmatskih i paradigmatskih odnosa.

jezi~ki simbol - v. jezi~ki znak.

jezi~ki sistem - ukupnost sastavnihjezi~kih delova i jedinica koje funk-cioni{u u me|usobnim odnosima kao organi-zovana celina. Jezi~ki sistem ~ini:gramati~ki sistem (fonetski/fonolo{ki,sistem oblika/morfolo{ki, sistemtvorbe/gra|ewa re~i, sintaksi~ki sistem,prozodijski sistem itd.) i leksi~ki sistem.

jezi~ki ~asopisi - periodi~ni nau~ni~asopisi koji se bave ispitivawima srpskogjezika i drugih jezika u odnosu na srpski.Najpoznatiji srpski ~asopisi su Ju‘nos-lovenski filolog (1913), Na{ jezik (1932),Srpski dijalektolo{ki zbornik (1903) kojise bavi izu~avawem dijalekata, koje izdajeInstitut za srpski jezik i SANU, ZbornikMatice srpske za filologiju i op{tulingvistiku (Matica srpska), Priloziprou~avawu jezika (Filozofski fakultet,Novi Sad), Kwi‘evnost i jezik (Dru{tvo zasrpski jezik, Beograd), Srpski jezik (Beo-grad, Filolo{ki fakultet i dr.), Jezikdanas (Matica srpska) itd. Pored toga po-stoje i posebne edicije i biblioteke insti-tuta ili pojedinih fakulteta koje objavqujunau~na dela vezana za lingvisti~ka ispiti-vawa srpskog jezika. Tako npr. naFilolo{kom fakultetu izlaze svake godinezbornici sa Nau~nog sastanka slavista uVukove dane ili se u okviru BibliotekeJu‘noslovenskog filologa izdaju posebnelingvisti~ke monografije, kao i u okviruBiblioteke monografije. U novije vreme ikatedre srpskog jezika u drugim centrima(Ni{, Kosovska Mitrovica, Bawaluka,

Mali pojmovnik gramati~kih i lingvisti~kih termina

65

Pale i dr.) izdaju lingvisti~ke ~asopise,zbornike i monografije.

jezi~ko ose}awe - u tradicionalnojgramatici: kvalitetan ose}aj za materwumelodiju jezika, jezi~ko znawe, jezi~ka kom-petencija.

jer - naziv za slova koja ozna~avajuposebne glasove pomerene artikulacije izslovenskog vokalskog sistema - †, tanko jer(u staroslovenskom d†n†) i - Í, debelo jer (ustaroslovenskom sÍnÍ). U prizrensko-timo~kom dijalektu jo{ ima tragova tihstarih glasova.

jeri - glas praslovenskog i staros-lovenskog vokalskog sistema ì, koji se izgu-bio iz fonetike srpskog jezika (sìn).

jota - naziv za slovo J (j) (gr~. Iota).

jotovawe - glasovna promena nekihsuglasnika u dodiru sa palatalnim sonantomj, morfolo{ki ili tvorbeno uslovqena,~iji je rezultat: alternacija nenep~anihsuglasnika z, s, d, t, l, n sa predwonep~animsuglasnicima ‘, {, |, }, q, w (npr. pisati -pi{em, vezati - ve‘em, qut - qu}i, crn -crwi, roditi - ro|en itd.); alternacije ne-nep~anih b, p, m, v sa grupama bq, pq, mq, vq(npr. grub - grubqi, kapati - kapqem,slomiti - slomqen, suv - suvqi itd.); alter-nacija zadwonep~anih k, g, h sa pred-wonep~anim ~, ‘, { i zubnog c sa pred-wonep~anim ~ (vikati - vi~em, strugati -stru‘em, mahati - ma{em, micati - mi~emitd).

jotovati se - mewati se u dodiru sa so-nantom j (o nepalatalnim suglasnicima).

ju‘noslovenska jezi~ka grupa - grupa(zajednica) jezika, nastala posle raspadaslovenske jezi~ke zajednice, koju ~ine:srpski i hrvatski (ranije srpskohrvatski,u novije vreme i bo{wa~ki), slovena~ki,makedonski, bugarski i nekada{wi staros-

lovenski jezik. Pretpostavqa se u nauci, naosnovu osobina koje su svojstvene svimju‘noslovenskim jezicima, da je postojao pe-riod zajedni~kog ‘ivota ove slovenskegrupe jezika.

jus - naziv za staroslovensku grafemuju (Á).

JF - skra}enica (u nau~nim raspra-vama) za ~asopis Ju‘noslovenski filolog.

kajkavski dijalekat - v. kajkavskonare~je.

kajkavski kwi‘evni jezik - jezikkwi‘evnosti koja je pisana na kajkavskomnare~ju. Prva kwi‘evna dela na kajkavskomnare~ju javqaju se u prvoj polovini 16. veka.Prvi kajkavski pisci su se ugledali nastarije {tokavske i ~akavske pisce. U 20.veku kajkavskim nare~jem pi{u neka svojadela i hrvatski pisci A. G. Mato{ i M.Krle‘a (Balade Petrice Kerempuha).

kajkavsko nare~je - lingvisti~ki nazivza jedno od tri nare~ja hrvatskog jezika (ra-nije srpskohrvatskog) koje je u nauci nazvanopo upitnoj zamenici kaj. Postoje i drugejezi~ke osobine po kojima se ovo nare~jerazlikuje od {tokavskog, odnosno ~akavskog(tri akcenta, samoglasnik e umesto starogpoluglasa, ~uvawe l na kraju sloga i dr).Danas se ovim nare~jem govori u severoza-padnom delu Hrvatske (do granice saSlovenijom) i u Gorskom kotaru.

kakofonija - (fr. cacophonie) neskla-dno grupisawe glasova i suglasni~kih grupaodn. govornih jedinica koje mogu biti nepri-jatne za slu{awe (Stoji kow pod pogodbom,Kako koka ka‘e).

kalk - (fr. calque) semanti~ka tu|ica,re~ ili izraz doslovno preuzet iz stranogjezika sa glasovnim i morfolo{kim likomsrpskog jezika (npr. nem. Übermensch -


66

nat~ovek, nem. Handbuch - priru~nik, fr.autocratie - samovla{}e).

Kangrga, Svetomir - leksikograf,koautor (sa Jovanom Risti}em) Re~nikasrpskohrvatskog i nema~kog jezika (1928),kasnije Enciklopedijskog nema~ko-srpskohrvatskog re~nika (ú deo) i Re~nikasrpskohrvatskog i nema~kog jezika (úú deo,Beograd 1936, do danas iza{lo vi{e izdawa).

Karaxi}, Vuk Stefanovi} (1787-1864) -reformator srpskog kwi‘evnog jezika ipravopisa. Ro|en u Tr{i}u u zapadnojSrbiji gde mu je ro|en i otac, dok se dedadoselio u Tr{i} iz Drobwaka (dana{waCrna Gora). Neredovno se {kolovao poraznim mestima. Bio je najpre pisar kod us-tani~kih vo|a u Srbiji. U Sremskim Kar-lovcima se upoznao sa LukijanomMu{ickim, a u Pe{ti sa Savom Mrkaqem iwihova pomo} mu je kasnije bila zna~ajna.Vuk se posle propasti Prvog srpskog us-tanka na{ao 1813. godine u Be~u gde je vrlobrzo upoznao Slovenca Jerneja Kopitara,slavistu, u to vreme cenzora slovenskihkwiga. Na Kopitarev predlog Vuk je napisaoprvu gramatiku srpskoga jezika (Pismenicaserbskoga jezika, Be~ 1814). Od tada pa dosvoje smrti, punih 50 godina, Vuk se borio zareformu srpskog jezika i pravopisa. Vuk uBe~u, zahvaquju}i i prijateqstvu sa Kopi-tarem, nije dugo ~ekao da dobije podr{kuevropskih sredi{ta kulture. Prvu svojugramatiku je napisao reformisanom }irili-com Save Mrkaqa (po uzoru na Slovenskugramatiku Avrama Mrazovi}a). Vizija we-govih gramati~kih re{ewa bila je ve} tadazasnovana na principu nema~kog filologaJohana Adelunga "pi{i kao {to govori{".Vuk je zatim, umesto Mrkaqevih udvojenihznakova: t†,d†, l†, n† uveo u srpsku }irilicu}, |, q, w i j (iz latinice) i x (iz starihrukopisa). Novu azbuku Vuk je prvi put

upotrebio u svom Srpskom rje~niku koji je(zajedno sa Srpskom gramatikom) objavio uBe~u 1818. godine. Tako je Vuk udario te-meqe srpskoj }irilici. Osim grafi~kihre{ewa Vuk je reformisao i ortografijuuvode}i fonetski (fonolo{ki) principprema kome svakom glasu u govoru odgovarajedan znak u pisawu. U jezi~koj reformi Vukje napravio veliku promenu. Uzeo je kao os-novicu srpskog kwi‘evnog jezika jedannarodni dijalekat - isto~nohercegova~kidijalekat ijekavskog izgovora, koji seprostirao na najve}em delu teritorije{tokavskog nare~ja. Potom je glasovnisistem upotpunio uvo|ewem suglasnika h(1936). Iako je Vuk imao mnogo protivnika,wegova jezi~ka i pravopisna reforma vre-menom je dobila i svoje pristalice. Ve}1847. godine pojavila su se dela na narodnomjeziku: nau~na rasprava Vukovog pristalice\ure Dani~i}a Rat za srpski jezik i pra-vopis, Pesme Branka Radi~evi}a i Gorskivjenac Petra Petrovi}a Wego{a i Vukovprevod Novog zaveta. Vukov pravopis jeodlukom nadle‘nih organa u Srbijizvani~no prihva}en tek 1868. godine, ~etirigodine nakon wegove smrti.

kardinalni brojevi - v. osnovni,glavni brojevi.

kategorije (jezi~ke) - 1. termin kojiozna~ava vrste re~i (promenqive inepromenqive); 2. u klasi~nim gramatikama:vrste svih jezi~kih sredstava zaobele‘avawe pojedinih odnosa i zna~ewa,npr.: pade‘ni nastavci, tvorbeni afiksiitd.

kauzalan - (lat. causalis) kojim seiskazuje uzrok, uzro~an: npr. veznik po{to,izraz u vezi sa tim, re~enica Zato {to samgladan, vrti mi se u glavi.


67

kauzalna re~enica - v. uzro~na re~e-nica.

kvalifikacija - osobina, svojstvo.

kvalifikativan - koji se odnosi nakvalifikaciju, kojim se izra‘ava osobina,kvalitet ne~ega: kvalifikativna upotrebapade‘a.

kvalifikativna upotreba vremena -upotreba glagolskih vremena za ozna~avawe,izra‘avawe kvalifikacije, osobine onogakome se pripisuje neka situacija (stawe, zbi-vawe) (npr. kvalifikativni prezent: Zemqase okre}e oko svoje ose; Morava se uliva uDunav).

kvantitet glasa - du‘ina i kratko}aglasa (kao fonolo{ki ili morfolo{kirazlikovni faktor: ‘ena, nom. jd. i ‘ena,gen. mn.).

klauza - predikatska re~enica. Tradi-cionalna podela je na glavne (ili upravne) isporedne (ili zavisne) klauze: (1) Majka jepodigla slu{alicu (2) kada je telefon zaz-vonio.

kwi‘evni dogovor - v. Be~ki dogovor;Novosadski dogovor.

kwi‘evni jezik - standardni jezik,op{ti jezik pripadnika jedne dru{tvene za-jednice zasnovan na utvr|enim gramati~kim(fonetskim, morfolo{kim, tvorbenim, sin-taksi~kim) i leksi~kim obrascima koji~ine normu jezika tj. sistem pravilaobaveznih za sve koji tim jezikom govore ilipi{u.

kovanica - nova re~, neologizam u jezi-ku koji svojim na~inom tvorbe ~esto odudaraod ustaqenih obrazaca, ve{ta~ki napra-vqena re~: pletisanka, jezikograditeq.

kod - (fr. code) u oblasti semiotike iteorije komunikacije: sistem ugovorenih

znakova, simbola za preno{ewe poruka sig-nalizacijom.

koine - (gr. koine) zajedni~ki jezik,obi~no kwi‘evni, koji objediwava vi{e go-vornih podru~ja, npr.: novo{tokavski koine,tj. jezik koji je Vuk Karaxi} uveo ukwi‘evnost.

kolektivne imenice - v. zbirne ime-nice.

koli~inske zamenice - pridevskezamenice koje upu}uju na koli~inu (kvan-titet) pojma na koji se odnose: ovoliki,koliki, toliki, svekolik, ma kolik i dr.

koli~inski prilozi - prilozi koji: 1)uz glagole odre|uju stepen intenzitetaradwe (Studenti mnogo u~e); 2) uz prideveodre|uju stepen osobine (Sa{a je lepo vaspi-tan); 3) uz imenice odre|uju koli~inu onoga{to ona zna~i (Popila sam malo likera) i4) uz druge priloge odre|uju intenzitet(Maja vrlo sadr‘ajno odgovara).

kolokacija - (engl. collocation) veze,spojevi, okru‘ewe u kojima se neka leksemajavqa, uobi~ajene veze me|u re~ima:ote‘avaju}a okolnost, piti vodu, mrklano}.

kolokvijalan - koji je karakteristi~anza razgovorni jezik: kolokvijalna re~,kolokvijalni stil.

kolokvijalizam - re~ ili izraz kara-kteristi~ni za kolokvijalni jezi~ki stil:U‘asno sam gladan, Jeziva si bila premameni.

koma - zapeta, zarez (kod brojeva).

kombinovana tvorba - prefiksalno-sufiksalni trvorbeni na~in kojim re~i nas-taju istovremenim spajawem prefiksa isufiksa sa tvorbenom osnovom: dovratak,nadlaktica, Zabre‘je.

komp. - skra}enica za komparativ.


68

kompaktnost - 1. osobina glasova kojise odlikuju koncentrisanom izgovornom ene-rgijom: npr. kod vokala, velara ili palatal-nih konsonanata. 2. ustaqenost, nepromen-qivost frazeolo{kih izraza (bacitikopqe u trwe, nemati dlake na jeziku).

komparativ - drugi stupaw pore|ewaprideva kojim se ozna~ava osobina u vi{emstepenu od osobine ozna~ene pozitivomprideva: br‘i, glupqi, vredniji, lep{i,boqi.

komparativan - koji izra‘ava, iskazujepore|ewe, poredbeni: komparativni veznik,komparativna re~enica, komparativnagramatika.

komparativno-istorijska metoda -na~in ispitivawa jezi~kih fakata koji sebazira na poredbenom i istorijskomprou~avawu vi{e jezika. Ovom metodom re-konstruisan je npr. indoevropski prajezik.

komparacija - v. pore|ewe.

kompozit - v. slo‘enica.

kompozicija - (lat. compositio) v. sla-gawe.

komponenta - sastavni deo, elementne~ega: leksi~ka komponenta.

komponentna analiza - analiza koja seprimewuje pri odre|ivawu razli~itih (npr.zna~ewskih) komponenti jedne jezi~ke jedi-nice kao oznaka razli~itih deskriptivnihobele‘ja po kojima se te jezi~ke jediniceme|usobno razlikuju.

komunikativna funkcija jezika -funkcija jezika kao sredstva me|usobnogsporazumevawa; v. saznajna funkcija jezika.

komunikacija - (lat. communicatio)saop{tavawe nekog misaonog sadr‘ajapomo}u jezi~kih sredstava u ciqu spo-razumevawa.

konvencija - prihva}ena praksa, obi~aju upotrebi jezika.

konverzija - tvorbeni proces kojimjedna re~ pretvarawem prelazi u novu vrsture~i: mlad - mlada, zao - zlo, putovati - pu-tuju}e (pozori{te).

kongruentan - koji se sla‘e, kongruirasa odgovaraju}im delovima re~enice: kon-gruentni pridev.

kongruencija - (lat. congruentia) mor-fosintaksi~ka veza izme|u kongruent-nih/pridevskih re~i (prideva, pridevskihzamenica, rednih brojeva i brojeva od jedando ~etiri) ili pridevskih sintagmi iimeni~kog ~lana koji uslovqava izborodgovaraju}ih kongruentnih kategorija.Kongruentne su: 1) pridevske re~i sa imeni-com ili imeni~kom sintagmom uz koju stojeu rodu, broju i pade‘u i 2) kongruentni suglagoli u li~nom (finitnom) obliku saimeni~kom re~ju ili sintagmom u licu,broju i rodu (ako glagolski oblik imaoznake roda). Kongruencija mo‘e npr. bitigramati~ka (u rodu) - slagawe po obliku(Ona skitnica je do{la), ili semanti~ka(logi~ka) kongruencija (u rodu) ili slagawepo zna~ewu (Onaj skitnica je do{ao).

kongruirati - biti u kongruenciji, sla-gati se.

kondicional - (lat. modus conditionalis)pogodbeni glagolski na~in kojim se glagol-ski proces iskazuje kao uslovqen, potenci-jal (Ja bih pevao).

kondicional pro{li - v. potencijalpro{li.

kondicionalan - uslovan, pogodbeni:kondicionalno zna~ewe, kondicionalniveznik.

kowugacija - (lat. congruentia) promenaglagola po vremenima i licima. Kowugaci-


69

jsku paradigmu ~ine prosti i slo‘eniglagolski oblici koji se tvore od istogglagolskog korena i razli~itihgramati~kih osnova - prezentske ili in-finitivne, dodavawem posebnih glagolskihnastavaka.

konkluzivna re~enica - v. zakqu~nare~enica.

konkretne imenice - imenice kojeozna~avaju konkretne, vidqive pojmove(nasuprot apstraktnim): sto, drvo, brdo,ovca itd.

konotacija - subjektivna asocijacijakoju kod govornika izaziva semantika nekeleksi~ke jedinice (npr. umreti - lipsati -cr}i - odapeti).

konsekutivna re~enica - v. posledi~nare~enica.

konsonant - (lat. consonans) v. suglas-nik.

konstante (jezi~ke) - termin kojim jesrpski lingvista A. Beli} nazivao jezi~keuslove koji su uzrok jezi~kih promenaprisutnih u razvoju jezika. Konstante suuvek aktivne a ~ini ih nekoliko psihi~kihi duhovnih uslova. One, po Beli}u, podsti~urazvitak osnovnih vrsta re~i: imenica,prideva, glagola i deikti~kih(upu}iva~kih) re~i.

Konstantin - v. ]irilo i Metodije.

Konstantin, Filozof - bugarski emi-grant koji je radio na kwi‘evnim ruko-pisima u Resavskoj {koli u manastiruManasiji, u vreme vladavine despota Ste-fana Lazarevi}a. Konstantin je prvi uradiopravopisna pravila za tada{wi srpskijezik, koja su, iako te{ka i neprikladna,dugo bila u upotrebi.

konstituenta - najmawi sastavni deoglasa na kome se zasniva razlikovna

fonolo{ka funkcija, diferencijalnakarakteristika glasa. Npr. konstituenteglasa d su: suglasni~ki karakter, dentalnost,eksplozivnost, zvu~nost.

konstrukcija - unutra{wa organi-zacija, veza dve ili vi{e re~i koje ~inejednu sintaksi~ku jedinicu sa sintagmat-skim osobinama: re~eni~na konstrukcija,predlo{ko-pade‘na konstrukcija, imenskakopulativna konstrukcija, rekcijska kon-strukcija i dr.

kontaminacija sufiksa (formanata) -spajawe dvaju sufiksa u jedan, npr.: u~-en-ik- u~-enik, kam-i~-ak - kam-i~ak.

kontekst - (lat. contextus) jezi~ka go-vorna ili misaona celina kojoj pripada i ukojoj se realizuje odre|eno zna~ewe nekemawe jezi~ke jedinice (re~i, sintagme,re~enice), delovi nekog iskaza ili teksta.

kontekstualan - koji proizilazi izkonteksta, koji se realizuje, odre|uje u kon-tekstu, koji zavisi od konteksta: kontekstu-alno zna~ewe.

kontrakcija - (lat. contractio) v. sa‘i-mawe.

kontrastivna gramatika - uporednagramatika dva ili vi{e jezika.

koncesivan - (lat. concessivus ) kojim seizra‘ava dopu{tawe, dopusni: koncesivniveznik, koncesivna re~enica.

Kopitar, Jernej (1780-1844) - Vukovsavetnik, pomaga~ i prijateq u Be~u,slovena~ki slavista koji je radio kao cenzorslovenskih i gr~kih kwiga u be~koj Narod-noj biblioteci. Podsticao je Vuka nasakupqawe narodnih umotvorina i pomagaomu pri radu na izradi Srpskog rje~nika(1818).


70

kopula - (lat. copula) spojni deo predi-kata (koga ~ini pomo}ni glagol jesam / bitiili glagoli nepotpunog zna~ewa: postati,ostati, ~initi se, zvati se i dr.) koji ure~enici povezuje subjekat sa imenskim de-lom predikata, imenskim predikativom,spona (Ivan je student. On ostadeiznena|en.).

kopulativna imenska konstrukcija -imenski predikat koga ~ini glagolski deopredikata (kopula) i imenski deo predikata(predikativ) (Marko je u~enik. Qiqa jevredna).

kopulativna re~enica - v. sastavnare~enica.

kopulativna funkcija - funkcija kojuima kopula tj. funkcija povezivawa subjektasa imenskim delom predikata.

kopulativni veznik - v. sastavni vez-nik.

kopulativni glagol - glagol (npr. jesam/ biti) koji vr{i funkciju kopule.

korelativ - re~ ili grupa re~i kojastoji u suodnosu prema drugoj re~i ili grupire~i i upu}uje na wih: koliki... toliki,kako... tako i dr.

korelativan - koji se nalazi u uzajam-nom odnosu sa ne~im.

korelativni prilozi - prilozi(obi~no) suprotnog zna~ewa koji u suodnosuulaze u sastav neke prilo{kepoluslo‘enice: gore-dole, tamo-amo, levo-desno, kad-tad itd.

korelacija - (lat. co + relatio) uzajamniodnos dve jezi~ke pojave (npr. korelacijazvu~ni / bezvu~ni suglasnici; vidska kore-lacija glagola: zevnuti - zevati, do}i- do-laziti itd).

koren - najmawi deo re~i koji se daqene mo‘e deliti i koji je nosilac leksi~kog

zna~ewa svih re~i iz istog tvorbenog gnezda:rad-i-ti, rad-ni, rad-n-ik, iz-rad-i-ti, rad-wa, do-rad-a itd.

korenska re~ - re~ koja je postala odkorena dodavawem nastavka za oblik iliprevojem vokala: ~u-ti, ~u-jem; ples-ti,plot, pre-plit-a-ti.

korenski jezici - jezici ~ije su re~i postrukturi koreni, koje su nepromenqive izna~ewa im se odre|uju dodavawem drugihre~i, redosledom re~i i sl. Takav je kineskijezik.

korenski pravopis - v. etimolo{kipravopis.

korpus - zbirka, skup jezi~kih podatakaiz odre|enog pisanog teksta ili za-bele‘enog govora koji se mogu upotrebiti zajezi~ku anlizu.

kosa crta - pravopisni znak koji se~esto, ali ne obavezno, pi{e izme|unaporednih ili alternativnih jezi~kihoblika (u zna~ewu "pored", "ili"): u no}i12/13. marta, re~nik iz 1863/1864. godine, nas-tavak -em/-om itd.

kosi pade‘i - zavisni pade‘i (genitiv,dativ, akuzativ, instrumental, lokativ); v.pade‘i.

kosovsko-resavski dijalekat - stariji{tokavski dijalekat ekavskog izgovora kojise prostire na podru~ju centralne Srbije.Zahvata zemqi{te od Metohije prekoKosova i Kopaonika, zahvata severoisto~nuSrbiju prelaze}i delimi~no preko Dunava uBanat, a zapadnom granicom ide premaseveru, levo niz reku Ibar, do uliva u Za-padnu Moravu, preko Kragujevca, Ra~e Kra-gujeva~ke, Smederevske Palanke i Smed-ereva ulazi u jugoisto~ni deo Banata. Glavnejezi~ke crte: samo dva silazna akcenta: po-tok, devojka, stari glas "jat" dosledno se


71

zamewuje sa "e", suglasnika h nema, a futurprvi se gradi po obrascu: }e (da) kopa.

kratka mno‘ina - mno‘inski oblicibez pro{irewa osnove sa -ov /-ev: mravi,u~enici, kowi (u odnosu na: mi{evi, podovi).

kratkosilazni akcenat - jedan od~etiri akcenta srpskog kwi‘evnog jezika,kratki akcenat silazne intonacije (’’) kojimo‘e stajati samo na jednoslo‘nim re~imai na prvom slogu (lav, dud, ku}a, istina).

kratkouzlazni akcenat - jedan od~etiri akcenta srpskog kwi‘evnog jezika,kratki akcenat uzlazne intonacije (’) kojimo‘e stajati na bilo kom slogu dvoslo‘nihi vi{eslo‘nih re~i osim na posledwem(vòda, dèvojka, ponòviti).

kra}i oblik prideva - v. neodre|enipridevski vid.

kriptogram - (gr~. krypto i grammo)vrsta zagonetke u kojoj se zna~ewe re~iodgoneta premetawem slova.

krwa osnova prideva - osnova nekihprideva bez posledweg sloga na koju se dodajunastavci za komparativ (vis-ok - vi{i, krat-ak - kra}i, dalek - daqi itd.).

krwi perfekat - oblik perfekta bezpomo}nog glagola (Sava nado{la; Zvezdapobedila.); v. perfekat.

kroatizam - pozajmqenica (re~ iliizraz) iz hrvatskog jezika: glazba, natje-cawe, promixba.

ktetik - (gr~. ktetikos) pridev izveden odimena naseqenog mesta: Vr{ac - vr{a~ki,Novi Pazar - novopazarski.

kultura jezika - negovawe pravilneupotrebe jezika i ~istote i lepote jezi~kogizra‘avawa.

kurziv - koso ili na desnu stranu na-gnuto tipografsko pismo.

l. - skra}enica za "lice" (u gramatici).

L. - skra}enica za "lokativ".

labijalan - koji se tvori pomo}u usana,usneni.

labijali - usneni, labijalni suglas-nici: p, b, m.

labiodentali - usnenozubni suglas-nici koji se tvore pomo}u usana i zuba: v, f.

labiodentalan - usnenozubni (zubnous-neni).

labionazalan - koji se tvori pomo}uusana i nosa, usnenonosni: labionazalnisuglasnik m.

language - francuski termin zaupotrebu jezika u izra‘avawu misli iose}awa, govor. Up. parole.

langue - francuski termin koji je ulingvistiku uveo lingvista Ferdinand deSosir: jezi~ki sistem zajedni~ki za sve go-vornike datog jezika, jezik.

latentan - koji se ne pokazuje, potenci-jalan: latentno leksi~ko zna~ewe.

lateralni suglasnik - suglasnik kojise obrazuje tako {to vazdu{na struja te~ebokovima jezika, a vrh jezika se oslawa nazube i alveole: suglasnik l.

latinist(a) - nau~nik ili stru~wakkoji se bavi izu~avawem latinskog jezika.

latinica - jedno od tri moderna evrop-ska pisma; stara latinica je nastala prenove ere kao prestilizovani gr~ki alfabet.Kasnije su se razvijale razne varijante lat-inice. Latinicu kojom se Srbi koriste ~ini27 prostih slova i tri udvojena (d‘, lj, nj).

latini~ki - koji se odnosi na latinicu:latini~ko pismo, latini~na grafija.

latinski jezik - izumrli indoevropskijezik koji pripada kentum-grupi jezika.Wime je govorilo italsko pleme Latini


72

koje je ‘ivelo u pokrajini Laciju u kojoj senalazio Rim. Ja~awem Rimske imperije lati-nski jezik je postao svetski jezik. Danas seupotrebqava kao jezik nauke i religije.

latinsko pismo - v. latinica.

leksema - 1. re~ kao jedinica leksi~kogsistema koju ~ini jedna re~ u svim svojimupotrebnim oblicima i zna~ewima tj. svimrealizacijama u jeziku, ili jedna re~ sadrugim re~ima kao mogu}im frazeolo{kimpro{irewima. 2. leksi~ka jedinica ure~niku. 3. deo re~i, koren, koji nosi os-novno, leksi~ko zna~ewe re~i i wenih iz-vedenica.

leksika - (gr~. lexikon) sve re~i jednogjezika, dijalekta, nekog pisca, dela i sl. Svere~i srpskog jezika dele se na punozna~ne(pojmovne) (imenice, prideve, glagole, bro-jeve, zamenice i priloge) i nepunozna~ne(pomo}ne, funkcionalne) (predlozi,veznici, re~ce i uzvici).

leksikalizacija - pretvarawe nekogleksi~kog elementa (npr. izraza, sintagme isl.) u zasebnu re~.

leksikograf - stru~wak koji je bavileksikografijom, izradom, sastavqawemre~nika, leksikona, enciklopedija i sl.

leksikografija - (gr~. lexikon i grapho)grana nauke o jeziku koja se bavi izradomre~nika, sastavqawem re~nika, leksikona ienciklopedija.

leksikolog - nau~nik koji se bavi lek-sikologijom.

leksikologija - grana nauke o jezikukoja se bavi sveukupnim izu~avawemleksi~kog fonda nekog jezika.

likvidi - suglasnici r i l.

lingvist(a) - osoba koja se bavilingvistikom, jezi~ki stru~wak.

lingvistika - (lat. lingua; fr. linguis-tique) nauka o jeziku, wegovom postanku, raz-vitku, o jezi~kim pojavama na sinhronom idijahronom nivou. Grane lingvistike su:op{ta lingvistika, sinhrona, dijahrona,komparativna lingvistika, psiholingvis-tika, sociolingvistika, etnolingvistika,primewena lingvistika itd. Modernalingvistika po~iwe od 19. veka. Ima vi{elingvisti~kih pravaca. O razvoju lingvis-tike i lingvisti~kim pravcimasistemati~no informi{e kwiga M. Ivi},Pravci u lingvistici koja se od 1963. dodanas pojavila u vi{e izdawa.

lingvisti~ka geografija - granalingvistike odn. dijalektologije kojaizu~ava teritorijalnu rasprostrawenostpojedinih jezi~kih pojava.

lingvisti~ka dijahronija - izu~avawelingvisti~kih pojava u toku wihovog raz-vitka u vremenu; v. dijahronija.

linvisti~ka psihologija - v. psiho-lingvistika.

lingvisti~ka sinhronija - izu~avawelingvisti~kih pojava u jednoj etapi razvitkajezika (npr. u savremenoj).

lingvisti~ka sociologija - v. socio-lingvistika.

lingvisti~ka statistika - primenastatisti~kih metoda u jezi~kom ispitivawujezika.

lingvisti~ka stilistika - v. lingvos-tilistika.

lingvisti~ka filozofija - granalingvistike koja prou~ava jezik, wegovulogi~ku i saznajnu vrednost sa stanovi{tafilozofije.

lingvisti~ke kategorije - osobine,svojstva razli~itih jezi~kih jedinica koja


73

~ine, obele‘avaju sadr‘aj tih jedinicatakvima kakve jesu.

ligvisti~ki atlas - lingvisti~kemape, karte koje prikazuju raspros-trawenost nekih jezi~kih pojava, crta naodre|enoj jezi~koj teritoriji.

lngvisti~ki metod - metod koji se ko-risti u ispitivawu neke jezi~ke pojave: npr.deskriptivni, strukturalni, eksperimen-talni, komparativni, kongnitivni metod.

lingvostilistika - deo lingvistikekoji jezi~ke pojave prou~ava sa stilisti~kogi ekspresivno-izra‘ajnog stanovi{ta,lingvisti~ka stilistika.

lice - gramati~ka kategorija koju pose-duju glagoli i zamenice, a koja ozna~ava od-nos radwe i nosioca te radwe, subjektaprema govornom licu. Postoje posebne gla-mati~ke oznake za tri lica u jeziku: licekoje govori (1. lice): ja, lice sa kojim segovori (2. lice): ti i za lice o kome se go-vori (3. lice, naj~e{}e neprisutno): on (ona,ono). Tako|e se razlikuju oblici glagola ko-jima se tim licima pripisuje neka situacija(radwa ili stawe). Zato se ve}ina glagol-skih oblika razlikuje po licima.

li~na imena - imena lica (koja se pi{uvelikim slovom), vlastita imena: Vesna,Bo{ko, Dragana, Branko, Jela. Ove imenicenemaju sistemsku mno‘inu.

li~na zamenica svakog lica - povratnaimeni~ka samenica sebe, se. Nema nomina-tiva (jer se ne upotrebqava u slu‘bi sub-jekta u re~enici) niti vokativa. Ima istioblik za jedninu i za mno‘inu.

li~ne zamenice - podvrsta (imeni~kih)zamenica za 1, 2. i 3. lice. Li~ne zamenice 1.i 2. l. jd. i mn. imaju posebnu promenu, svo-jstvenu samo wima, dok zamenica 3. l. imaoblike za sva tri roda jd. i mn. kao i ve}inapridevskih zamenica. Li~ne zamenice sva

tri lica imaju u genitivu, dativu i akuzativudvojake oblike: du‘e (akcenatske) i kra}e(enkliti~ke), npr.: mene, me; wega, ga; woj, joj;wima, im itd. v. zamenice.

li~ni glagolski nastavak - nastavakli~nih glagolskih oblika koji upu}uje natri jedninska i tri mno‘inska oblika 1, 2. i3. l. (npr. prezent gl. ~itati - ~ita-m, ~ita-{, ~ita-o, ~ita-mo, ~ita-te, ~ita-ju). Usrpskom se lice obele‘ava dvostruko:li~nom zamenicom (npr. ja) i li~nim nas-tavkom (npr. -m): ja ~ita-m.

li~ni glagolski oblik - glagolskioblik u kome se sadr‘e oznake po kojima sevidi kome licu (1, 2. ili 3.) se pripisujeglagolska situacija (~ita-m, ~ita-{...).Li~ni glagolski oblici koji sadr‘e teoznake u srpskom jeziku su: prezent, per-fekat, futur ú, imperfekat, aorist,pluskvamperfekat, futur úú, imperativ,potencijal. up. neli~ni glagolski oblici.

li~ni stav (odnos) - v. modus.

logi~ka interpunkcija - slobodna in-terpunkcija koja se u pravopisu primewujenaro~ito u upotrebi zareza.

logi~ka kongruencija - semanti~kakongruencija; v. kongruencija.

logi~ki akcenat - re~eni~ni akcenat ukome se nagla{ava jedna re~ koja se ‘eliista}i: Marku je pozlilo. Mi smo wemu po-mogli.

logi~ki subjekat - imeni~ka jedinica uzavisnom pade‘u - dativu, akuzativu, geni-tivu, kojom se imenuje pojam o kome se go-vori. Npr. u dativu: Sa{i se i{lo u po-zori{te, u akuzativu: \ur|u je bolela glava,u genitivu: Na pumpama nema benzina. v. se-manti~ki subjekat.

lok. - skra}enica za lokativ.


74

lokativ - (lat. locativus) pade‘ mesta usrpskom jeziku, sedmi pade‘, koji osim mes-nog zna~ewa (u funkciji prilo{ke odredbe)mo‘e da ima i zna~ewe nepravog (daqeg) ob-jekta. Uvek se upotrebqava s predlozima: na,o, po, prema, pri, u.

lokativni - koji se odnosi na lokativ:lokativna konstrukcija, lokativni odnos.

q (Q) - ~etrnaesto slovo srpske}irilice ~iji je grafi~ki znak uveo svojomreformom Vuk Karaxi}; sedamnaesto dvos-truko slovo latinice (lj, Lj) kojom se srpskijezik slu‘i.

ma|arizam - pozajmqenica (re~ iliizraz) iz ma|arskog jezika; v. hungarizam(npr. gula{, varo{, sala{, lopov itd.).

ma|arski jezik - jedan od ugro-finskihjezika kojim govore Ma|ari u Ma|arskoj ipripadnici toga naroda koji ‘ive u drugimzemqama.

majuskula - (lat. majusculus) veliko iliinicijalno (po~etno) slovo.

makedonski jezik - ju‘noslovenskijezik kojim se danas govori u RepubliciMakedoniji.

Mareti}, Tomislav (1854-1938) - hrvat-ski gramati~ar koji se bavio hrvatskim isrpskim jezikom. Sudelovao je delimi~no uizradi Rje~nika hrvatskoga ili srpskogajezika (1880-1976) i napisao je Gramatiku istilistiku hrvatskoga ili srpskogakwi‘evnog jezika (prvo izdawe 1899).

markiran - (engl. marked) jezi~kiobele‘en: markirani ~lan korelacije.

maskulin, maskulinum -(lat. mascu-linum) mu{ki rod.

matemati~ka lingvistika - nauka o je-ziku (razvila se u drugoj polovini 20. veka)koja se u analizi jezi~kih pojava slu‘imatemati~kim metodama.

materijalne imenice - v. gradivneimenice.

materwi jezik - jezik koji dete nau~iod roditeqa (od majke), rodni jezik; uop{teprvi jezik koji dete nau~i nesvesno kao sao-bra}ajni jezik u porodici ili {irojdru{tvenoj zajednici.

medij - (lat. medium) sredwe staweglagola u koje dospeva subjekat radwe u kojojse on nalazi bez svoje voqe ili bez voqekakve spoqne sile: @eleo je da studira. Zorarudi.

medijalan - koji se odnosi na medij,sredwi.

medijalni glagol - glagol koji imazna~ewe medijalnog stawa subjekta u kome sesubjekat nalazi vr{ewem radwe u wemusamom bez voqne aktivnosti: bolovati,rasti, patiti, voleti, tugovati itd.Medijalni glagoli sa aktivnim i pasivnimglagolima ~ine sistem glagolskog roda. v.glagolski rod.

meki suglasnik (konsonant) -palatalni suglasnik ~iju artikulacijukarakteri{e utisak meko}e. Meki suglas-nici u srpskom su: j, q, w, }, |.

meko nepce - mi{i}ni deo govornih or-gana koji se od tvrdog nepca spu{ta prema‘drelu do resice, zadwe nepce.

meko}a - osobina mekih suglasnika,palatalnost.

mesna prilo{ka odredba - sintaksi~kajedinica (re~, sintagma) u funkcijiprilo{ke odredbe za mesto. Pomo}u wih seodgovara na pitawa: gde? kamo? kuda? dokle?

mesna re~enica - vrsta zavisnihre~enica kojima se ozna~ava mesto vr{ewaradwe nezavisne ({ire) re~enice za koju sevezuju veznicima: gde, kamo, kuda, dokle,


75

odakle, otkuda: Gde se ona pojavi, tu je uvekveselo. Ide kuda ga noge nose.

mesni pade‘ - pade‘, pade‘na kon-strukcija kojom se ozna~ava mesto, prostor:Oti{ao je iza ku}e; Tr~ao je poqanom.

mesno ime - ime mesta, toponim.

mesto re~i u re~enici - v. red re~i.

metajezik - jezik koji slu‘i za opisi-vawe strukture nekog drugog jezika; apstrak-tni, maksimalno logi~ki jezik nau~ne de-finicije sa~iwen od simbola.

metataksa - preme{tawe akcenata bezpromene wihove intonacije (npr. u dijalek-tima resavske govorne zone).

metateza - naziv za premetawe glasovai slogova u jednoj re~i: bajrak-barjak,namastir-manastir itd.

metatonija - (gr~. metatonia) promenaintonacije akcentovanog dela re~i.

(nastavi}e se)

SummaryThe aim of this work is to offer students systematic and alphabetically organized glossary of

grammar and linguistic terms, which can be found within teaching contents of Serbian language at TeachingEducation Faculty. This glossary is particularly useful for students studying in the towns with not manylibraries, and at places where no encyclopaedias, lexicons and dictionaries can be found. This form ofpresentation of grammar and linguistic contents will help users to adopt professional contents from theother angle and in an explicate way, by short definitions, with definite examples, if needed.

Key words: glossary, grammar terms, linguistic terms, definitions, terms


76

Documents

jaki polo‘aj poluglasnika