Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu

JAPAN I SVET 2

SEMINARSKI RAD

JAPANSKO VENČANJE I BRAK

Profesor: Studenti:

Milica Jotov Tamara Dončić

Tijana Levnajić 963/2011

Aleksandra Simonović982/2011

Beograd, april 2012. godine

UVOD

Sklapanje braka čini važan deo tradicije i kulture svake zemlje.U različitim krajevima

sveta, postoji mnogo običaja koji prate venčanje.Ono je vreme slavljenja i radosti zbog novog

života dvoje mladih ljudi.

Brak u Japanu možemo podeliti na dve vrste: omiai brak - tradicionalni ugovoreni brak

sa ciljem podizanja dece irenai brak – brak iz ljubavi. Mnogi Japanci misle da ljubav dolazi tek

posle venčanja, tako da je omiai i danas prihvaćen kao praktično rešenje, ali renai brakova je u

poslednje vreme sve više.

Takođe, postoji podela na uopšteno tradicionalna i savremena venčanja. Zajednički

element za oba je biranje godišnjeg doba kada će se venčanje održati, najčešće na proleće ili

jesen.

JAPANSKO VENČANJE

Tradicionalna ceremonija venčanja u Japanu podrazumeva ceremoniju u Šinto hramu uz

odavanje počasti kamijima i prirodi.Početak odnosno otvaranje ceremonije je veoma formalan

događaj, koji uključuje dolazak venčanog para, držanje govora pred važnim gostima, kao i

sečenje torte za venčanje.Tu je i nekoliko rituala kao što su ispijanje sakea – san-san-kudo i

naravno, razmena prstenova.Zatim je na redu zdravica – kanpai i ona označava početak slavlja.

Tada se prelazi u neku vrstu neformalne atmosfere, gde gosti mogu da se opuste i upuste u

neobavezne razgovore uz hranu i piće.Na kraju ceremonije, daju se simbolični darovi kamijima.

Što se tiče izgleda, mlada nosi beli, svileni kimono - shiro-maku, koji je simbol čistote,

elegancije i novog početka. Njena kosa je skupljena i ukrašena na specifičan način, skrivena

ispod ukrasa na glavi koji se zove tsunokakushi. On služi da bi sakrio “rogove ljubomore” i

pokazao u stvari kako ona hoće da se odrekne svog ega da bi bila poslušna supruga.Njeno lice je

takođe belo, izbeljeno, i pokriveno je velom. Postoji tradicija još iz XIV veka – orio-naoshi, po

kojoj mlada treba nekoliko puta tokom dana venčanja da se preobuče u kimona različite

boje.Mladoženja nosi crni svileni kimono, a gosti treba da budu formalno i lepo obučeni, s tim da

nijedna devojka ne izgleda lepše od mlade.Gošće nose tradicionalna kimona.

Uobičajeno je da gosti daju poklon u vidu novca, što se naziva oshugi i ovakav poklon treba da

bude upakovan u ukrašenu kovertu – shugi-bukuro.

Shugi-bukuro

U današnje vreme postoje različite vrste venčanja u Japanu.Od tradicionalnih šintoističkih preko

mešavine šintoističkih i zapadnjačkih do pravih hrišćanskih venčanja. Zapravo, poslednje je

najčešće u današnje vreme, jer se čini najromantičnijim i najopuštenijim.Mladenci nose ista

odela kao zapadnjaci; mlada u raskošnoj beloj haljini.Japanci koji pristupaju hrišćanskom stilu

venčanja(zapadnjačka odela, sveštenik, kapela itd) ni ne moraju biti hrišćani. Slično je sa

situacijom kada Japanci drže budističke sahrane bez obzira na to što nisu budisti ili religiozni.

Japanci su oduvek bili poznati po mešanju uticaja iz spoljašnjosti i prilagođavanju njih sebi, pa je

tako i sa ceremonijom venčanja.

Japanska mlada u zapadnjačkoj venčanici.

Japanska mlada u tradicionalnoj šintoističkoj odori.

SAVREMENI BRAK U JAPANU

Sama ideja modernog braka u Japanu se javila sa “demokratizacijom” japanskog društva

posle II Svetskog rata. Naime, najveća promena koja je stigla posle rata jesu bili zakoni koji su

absolutno uništili sistem ie, domaćinstva.Po ustavu, brak je zasnovan na jednakosti između

muškarca i žene. Poligamija je bila zabranjena, a porodica stoji sa muškarcem na čelu. Ženama je

data veća jednakost i mnogo više zakonskih mogućnosti za razvod. U japanskom ustavu piše da

su “žene morale najpre da budu odobrene od strane mladoženje i njegove porodice, i u

domaćinstvu će njen status biti veoma nizak, sve dok svekrva ne premine. Danas doduše, mlade

žene mogu očekivati mnogo bolji tretman zasnovan na jednakosti.”Stvari se mnogo brzo menjaju

u moderno doba, zbog niskog nataliteta, a većeg mortaliteta, povećanja broja domaćinstva od

jedne osobe, i sve veće pomeranje godina za venčanje. Odnosi između muškarca i žene tek

skorijih godina (zadnjih 5-10 godina) postaju fleksibilniji; supruge žele finansijsku nezavisnost

od muža, a muževi popuštaju pod tim da se bave delimično pojedinim kućnim poslovima. Dakle,

u XXI veku, japanski brak se razvija u individualistički, sa visokom težnjom ka jednakosti

između partnera.

Ugovoreni brakovi u modernom Japanu

Danas je veoma teško naći brak koji ugovoren još od malih nogu. Moderni sistem brakova se

prilagodio zapadnjačkom običaju braka iz ljubavi. Već 60tih godina, termin srodne duše postao

socijalna norma za sklapanje braka, i zabavljanje među mladim muškarcima i ženama je postala

nova moda. Drugim rečima, pre se bira ideja romantičnog partnera od omiai-a. Tačno je da je

većina brakova danas u Japanu zasnovana na ljubavi, međutim ugovoreni brakovi još uvek

postoje. Sam “ugovor” je uglavnom ograničen na to da se budući supružnici prvi put upoznaju,

za razliku od ranije, kada je to bio čitav process donošenja niza odluka u vezi sklapanja braka i

sa jedne i sa druge strane porodice.

Nakodo

Nakodo su za vreme ie sistema igrali važnu ulogu posredika u omiai-u. Nakodo je pronalazio

potencijalne partnere između porodica koji bi se dobro slagali na osnovu podataka o svakom

partneru pojedinačno. Praktično, nakodo postoji i danas, samo bez omiai dela a rade u

“matchmaking” agencijama.To funkcioniše tako što osoba dođe u agenciju, popuni formular

ličnih informacija i daje svoju fotografiju.Potom se to distribuira po drugim posredničkim

agencijama. Kada jedna od agencija nađe potencijalnog partnera za osobu koja se prethodno

prijavila, ona se odmah kontaktira, dovede se da pogleda informacije i sliku pronađenog

potencijalnog partnera da odluči da li želi da ga/je upozna.

Konkatsu

Konkatsu je skraćeno od kekkon katsudo, u prevodu bračne aktivnosti. Konkatsu označava razne

aktivnosti kojima neko može da se bavi samo da bi našao/la budućeg bračnog partnera. Naravno,

prva stvar koja pada napamet je spomenuti matchmaking, koji inače ima visok stepen korišćenja,

ali tu svakako postoji još načina na koji se ljudi trude. Prvi je “single parties” ili samačke žurke.

Samačke žurke su se uglavnom odigralvale noću u restoranu ili baru u centru grada, mada sad se

mesto i vreme ne biraju. Ovi “lovci” na bračne partnere uglavnom žele da nađu partnera koji će

im biti srodna duša – sličnih interesovanja i hobija. Potom postoje grupe za učenje ili vežbanje.

Recimo u grupama za vežbanje, ljudi se nalaze kod teretane a u grupama za učenje u

bibliotekama ili predavanjima engleskog jezika, seminarima o vinu, časovima golfa, gde će imati

šansu da se približe drugim učesnicima. Postoje doduše i posebna mesta za konkatsu fenomen, i

to su konkatsu barovi. Ovi barovi imaju sličnosti sa npr, američkim barovima za samce, ali

velika razlika je što su ovi barovi samo za učlanjene. Članstvo je u glavnom besplatno i nema

potrebnih uslova, ali služi za to da se imaju informacije o ljudima koji dolaze, da se ne dešavaju

anonimni susreti, i to čini posetioce da se osete sigurnijima. Čak i sami bartender mogu

učestvovati u igri, u smislu da ako neko sedi sam, bartender mu može prići i reći koja je osoba

izrazila želju da se upozna. Ako se slože, bartender će im naći sto za koji mogu sesti.

Čitava pomama za konkatsuom je uslovljena raznim stvarima.Npr, opadanje nataliteta, zatim

godine kada se ljudi venčaju, koje su za ženu 28 a za muškarca 30, a onda se neki ljudi uopšte ni

ne žele venčati.

POKAZATELJI PROMENE ILI RASPADA PORODICE

Individualizam

U XXI veku, kasni brak i nizak natalitet su neki pokazatelji individualizma i umanjuju značaj

porodice. „Sebične“ žene koje odbacuju tradicionalnu ulogu polova su okrivljene za nizak

natalitet i država je kritikovana za nesposobnost stvaranja klime u kojoj bi mladi ljudi

uravnotežili brak, podizanje dece i plaćeni posao. Kontra argument je da je u klimi nove slobode

i globalizacije, značaj porodice porastao, jer je ona jedina institucija koja vrednuje postojanje

pojedinca i kojoj je taj pojedinac neophodan.

Balansiranje porodice i posla

Od dobre žene se očekuje da se lati bilo kog posla koji odgovara njenoj porodici ili potrebama

države. Ovaj obrazac je, ili pokazatelj snage japanske porodice, ili rezultat uticaja ekonomike i

politike. U prošlosti se država oslanjala na žene kao domaćice koje ne rade puno radno vreme, na

žene kao kućepaziteljke.

Pomeranje starosne granice za brak i pad nataliteta

U Japanu je zastupljeno uverenje da decu treba rađati u braku. Procenat vanbračne dece u Japanu

je 1%, u SAD-a 33%, a u Švedskoj 55%. U budućnosti, sa porastom prihvatljivosti razvoda,

doćiće i do porasta broja žene koje biraju da budu samohrane majke. Porast nivoa obrazovanja

žena i šansi za zaposlenje, rezultovali su sebičnim ženama, koje ne žele da se odreknu slobode

radi braka i dece. Ali direktna korelacija između obrazovanja žene i razloga za odlaganje braka je

nejasna. Obrazovane žene, manje posvećene poslu, se udaju kasnije jer je teško naći

visokoobrazovane muževe koji mogu da ih podrže. Žene sa nižim nivoom obrazovanja se takođe

bore za istu stvar. Muškarci sa niskim prihodima nisu privlačni bračni partneri. Šanse za stalno

zaposlenje oba pola su male, pa je to jedan od glavnih razloga pomeranja starosne granice braka i

nataliteta-oni to sebi ne mogu da priušte. Zato neki roditelji nastavljaju da podržavaju svoju

odraslu decu(finansijski). Muškarci su pod stresom usled neizvesnosti stalnog zaposlenja, jer se

od njih očekuje da vode računa i o novoosnovanoj porodici i staroj porodici(njegovim

roditeljima). Razvijeni su servisi za upoznavanje potencijalnih supružnika, kao i onih koji već

imaju decu.

Razvod

Povećanje stope razvoda pokazuje da se japanski porodični sistem raspada. I starateljstvo nad

decom je problem. Njega uglavnom dobijaju majke. Primer je pređašnji japanski premijer

Koizumi. U procesu razvoda njegova žena je rodila trećeg sina. Sud je ocu dodelio dva starija

deteta, a majka je okončala brak sa bebom. Starija braća više nikad nisu videla ni majku, ni

najmlađeg brata, kao ni gospodin Koizumi. Kada deca odrastu, a supružnici ostanu sami, nestaje

zajedničko interesovanje. U Japanu se organizuju kursevi kako spasiti brak i o čemu pričati sa

supružnikom. Povećali su se i razvodi u srednjoj dobi. Muškarci koji su posvetili ceo svoj život

poslu, nemaju veštine za vođenje domaćinstva, niti izgrađene odnose sa zajednicom u kojoj žive.

Postoje programi i aktivnosti koje im mogu pomoći da steknu te veštine, ali i poboljšaju život sa

suprugama i izbegnu razvod. Razvod je danas normalna stvar. Radi se na tome da očevi održe

veze sa decom, i kad starateljstvo pripadne majkama.

ZAKLJUČAK

Možemo shvatiti da je moderna institucija braka u poređenju sa feudalnom u Japanu u suštini

ostala gotovo ista. Pored mnogih promena kao što su na primer, slobodniji razvod, lakše

sklapanje braka, nepostojanje ie sistema, pojava individualizma u japanskoj kulturi, brak se ipak

svodi na sledeće: japanski muž vredno radi i donosi novac svojoj porodici, a japanska supruga

čim ostane u drugom stanju napušta posao da bi ostala kod kuće i posvetila se deci, kući i

suprugu. Ipak, danas joj je mnogo lakše nego ranije, i danas čak ima mnogo veću podršku države

ako to uradi, jer ona na taj način poštuje japansku porodicu i državu i doprinosi natalitetu. Ipak

se postavlja pitanje žena koje žele da rade i istovremeno imaju porodicu. Iako se priča o tolikoj

jednakosti i demokratskim pravima, zna se vrlo dobro da japansko društvo, sa čvrsto

ukorenjenim idejama o tradicionalnim ulogama, ne želi da ih podrži. Zato se brak svodi na staru

ideju, dok ne ojača novi talas u društvu.

Literatura:

http://www.wa-pedia.com/

http://www.jour.unr.edu/outpost/specials/wedding%20Pkgx./4wed.japan.html

http://www.japaneselifestyle.com.au/

http://www.georgeaugustkoch.com/Writings/Japan.htm

http://www.ibukimagazine.com/lifestyle-/other-trends/140-the-demands-of-modern-marriage

http://family.jrank.org/pages/994/Japan.html