Jaspers postavLJa pitanje sta je filozofijas I kaze da zapravo odredjena definicija filozofije ne postoji. Filozofija nema opste priznata saznanja kao druge nauke. Stari Grci su smatrali da filozofirati znaci druziti se s mudrosti, biti prijatelj mudrosti, osvajanje stvarnosti. Cilj filozifije je da dodje do jednog .Svi traze jedno da iskazu stvarnost. Pocetak filozofije je vremensko istorijski, a izvor odnosno podstrek za filozofiranje je ljudsko bice kao takvo. covek se najpre cudi svemu sto ga okruzuje i cudjenjem poprima odredjena saznanja, i sto vise saznajemo veca je svest o ne znanju i motivacija ka saznanju. Potom sva saznanja stavlja pod sumnju kako bi dosao do onog sto je nesumljivo i pouzdano tj. ne mozemo sumnjati u nase postojanje. U granicnim situacijama smrti, slucaja krivice, covek se seca pitanja o stvarnosti i shvata smelosti nekog ljudskog bica. Granicne situacije ukazuju na stradanje, a kroz stradanje nalazimo na put do bica. ^ovek trazi spasenje i filozofija mu pruza samo imitaviju spasenja. Filozofija mora biti izrecena, ona tezi da sebe izrazi. Svrha filozofije je u komunikaciji tj. uociti bice, problem, i postici mir.

Jaspers navodi da filozofija pocinje pitanjem ''sta jeste?'' tj.sta je u osnovi i sta je pocelo svega. Anticki filozifi su smatrali da je sve jedno - voda, vatra, duh, da sve proistice iz istog izvora. Jaspers kritikuje svako misljenje,jer se postavlja subjekat precim od objekta. Javlja se rascep subjekta i objekta, jer ako je sve jedno, kada mislimo o jednom mi smo i sami postali objekat. I uvek smo usmereni ka onome sto je objektvino. Bice ne mo`e biti predmet tj. objekat. Bice kao celina ne mo`e biti ni subjekat ni objekat, vec sveobuhvatno. Ono sto mislimo je deo celine i ono je deo sveobuhvatnog.Svaka stvar je u rascepu subjekta i objekta, jer je posmatrana od mene kao subjekta. Sveobuhvatno je sve ono u cemu nam se sve drugo prijavljuje.

Sveobuhvatno se nalazi iznad naseg razuma, iznad bica tj.iznad naseg subjekta, i iznad egzistencije, iznad fenomena naseg postojanja. Sveobuhvatno je nesaopstivo, jer sveobuhvatno ne mo`e da bude predmet. Jaspers smatra da se rascep sub. i obj. mo`e prekoraciti samo ako se negira nase ja cak u sustini nije u skladu sa nama pravoslavnima gde je zbir Boga, sveta i coveka. Za Jaspersa je Bog transcandencija u okviru sveobuhvatnog. Za Jaspersa je sveobuhvatno iznad stvarnosti, a stvarnost je pojava sveobuhvatnog.

Jaspers navodi 2 izvora shatanja o Bogu: 1) Bibliju 2) Grcku filozofiju, i tumaci da oba ova izvora navode da je Bog apsolutan, tj. da je jedno iz koga je sve proisteklo, jedno na razne nacine. Takvo tumacenje je u sustini pogresno. Apsolutno bi bilo nesto transcendentno, Bog nije transcendentan, Bog je lican - Onaj koji jeste. Filozofi izbegavaju da odgovore da li Bog postoji, stavljaju postojanje Boga pod sumnju i filozofi moraju da odgovore na sumnju jer sumnjom dolazimo do istine. Jaspers navodi svoj stav: a Boga znamo kroz otkrovenje, Bog nam se otkriva kroz Isusa - otkrovenje kao znanje. Za nas pravoslavne, otkrovenje je licnog karaktera jer se Bog nama otkriva kao licnostima, saznanje koje primamo je iz iskustva sa licnoscu. Medjutim, filozofski stav je da Bog postoji, jer mozemo da Ga dokazemo. Jaspers navodi nekoliko dokaza, kao najstariji posto je u svetu sve uzrokovano mora da postoji uzrocnik, kao i postojanje lepog, kao dokaz postojanja Boga. Medjutim, Jaspers navodi da su ovakvi stavovi pogresni, jer Boga ne mozemo da dokazemo na naucni nacin. To sto je sve uzrokovano ne znaci da postoji nesto sto je uzrokovalo svet i ako je to dokaz postojanja Boga, sta je sa onim sto je ruzno? Ne mozemo da dokazemo Boga na osnovu sveta, ali ako dokazemo da ipak nesto postoji pisuci ovako, Jaspers se pita zasto uopste postoji nesto a ne nista? Dolazi do cinjenice da postojimo. U postojanju dolazimo do sveobuhvatnog. Sama cinjenica da postojimo i imamo slobodu svedoci da postoji Bog. Jaspers navodi da su sloboda i Bog nerazdvojni. Jer zahvaljujuci svojoj slobodi znamo da ne postojimo zahvaljujuci sami sebi, sloboda nam je darovana. Jaspers navodi da se Bog pojavljuje u egzistenciji, Bog je sam zivot, sloboda. Mi kroz egzistenciju ne dokazujemo Boga vec mesto obitavanja. To sto ne mozemo da saznamo Boga je dokaz postojanja Boga. Filozofiranjem ne mozemo da dodjemo do znanja o Bogu, vec do toga da na slobodan nacin mozemo da izrazimo veru u Boga.

Covek koji veruje zeli da zivi u pokornosti. Otuda pitanje ''Sta treba da cinim?'' Kako da se ponasam i na koji nacin da zauzmem stav prema stvarima. Covek trazi zakon tj. pravilo ponasanja koje ce da uslovi sva ostala pravila ponasanja a da ono samo nije uslovljeno nijednim drugim pravilom. Covek trazi bezuslovni zahtev, nesto bezuslovno, sto nece traziti nikakav zahtev tj. krajnje pravilo, pravilo svih pravila. Bezuslovno za Jaspersa je zivot na osnovu necega sto se predhodno ne moze obrazloziti, zivot ka transcendenciji tj. ka sveobuhvatnom. Po Jaspersu etika kao etika je dobro i zlo. Zlo kao culni nagon, korist i zelja za razaranjem, a dobro je ljubav nagon ka zivotu. Bezuslovno je izbor zivota po dobrom, da cinimo dobro, stremljenje ka dobrom. Ljubav je temelj na kome pociva bezuslovno.

Jaspers navodi pitanje: '' Sta je covek?'' i navodi da nauke pruzaju saznanje o coveku ali ne u celini. Po Jaspersu, covek je nama dostupan na 2 nacina: 1)kao objekat, predmet istrazivanja 2)kao bice koje je svesno samo sebe kroz egzistenciju slobode. Covekovo prvo iskustvo je da je bice slobode, a drugo da je bice koje se odnosi prema Bogu. Kada covek spozna slobodu iz te slobode izvlaci postojanje Bozije i tada se pokorava vodjstvu kao krajnji cilj u zivotu. Jaspers navodi da u bezuslovnom osecamo vodjstvo.

On navodi da se u granicnim situacijama projavljuje covekova sloboda. U granicnim situacijama kada covek donese odluku svestan je svoje slobode. Odlucivanje budi svest ka transcendenciji a Jaspers transcendencijom naziva i Boga i sveobuhvatno. Bog se po Jaspersu projavljuje u covekovoj slobodi tj. sveobuhvatno u okviru coveka je sloboda. On navodi da je najvisi stepen ljudskog bica razum i razum poistovecuje sa ljudskim identitetom. On kaze da razumom covek moze da spozna transcendenciju tj. sveobuhvatno. Jaspers kao krajnji cilj coveka navodi teznju da se negira krajnje ja i da se utopi u sveobuhvatno.

Jaspers smatra da izucavanjem sveta mi pokusavamo da spoznamo sebe. Svet ima vise strana i mi moramo da svet sagledamo sa svih strana kao celinu. Svet se ne objasnjava na osnovu samog sebe vec na osnovu drugih stvari. Da bi saznali sta svet u celini jeste moramo da saznamo koliko ne znamo o svetu. Saznavanjem neznanja znamo sta je svet. Realnost u svetu se ne nalazi izmedju Boga i egzistencije. Saznavajuci stvari, mi saznajemo projave prave istine. Svet je pojava a iznad sveta postoji neka istina koja je sveobuhvatna.

Kroz sva poglavlja Jaspers provlaci teznju ka utapanju u jedno, negiranje naseg ja. Za Jaspersa je Bog transcedencija u okviru sveobuhvatnog. Sve sto postoji je samo pojava u okviru sveobuhvatnog, nema ontologije u njegovom tumacenju. Jaspers pogresno tumaci otkrovenje Bozije, shvatajuci ga kao otkovenje znanja. Medjutim Bog se nama otkriva kao licnost, i otkrovenje je licnog karaktera. On takodje ne veruje u ovaplocenje Boga i pokusava da nadje gde se u ljudskom zivotu javlja Bog. Jaspers Boga svrstava u sveobuhvatno kao da je Bozija sustina u svetu, da je svet deo Bozije sustine, a u stvari su Bozije energije u svetu. Jaspers takodje ne dozivljava coveka kao licnost, vec kao razumno bice, ali covek nije samo ja bice, covek je pre svega licnost kao sto je Bog licnost jer je Bog stvorio coveka po liku i podobiju svom. Ono sa cime se sa Jaspersom mozemo sloziti jeste u njegovim stavovima o slobodi kao osnovnoj karakteristici coveka i u takvom tumacenju Jaspers je blizu svetim ocima da je sloboda ikona Bozija u coveku.