"Javljaju iz Rume" - iz stare štampe na nemačkom jeziku

8/18/2019 "Javljaju iz Rume" - iz stare štampe na nemačkom jeziku

1/20


2/20

Zavičajni muzej Ruma, Zbornik VII Istorija

63

ĐorĎe Bošković, viši kustos

„Javljaju iz Rume“

- iz stare štampe na nemačkom jeziku -

Sažetak: U ovom radu dat je izbor najinteresantnijih tekstova vezanih zaRumu, objavljivanih u stranoj štampi, u periodu od kraja XVIII do kraja XIX veka.Najvažniji izvor za ove podatke su fondovi Nacionalne biblioteke Austrije. Iakonisu od suštinskog značaja za prošlost Rume, ovi prilozi mogu dodatno da

osvetle zbivanja u samom gradu i okolini, kao i značaj koji je trgovište Rumaimalo u tom periodu.

Ključne reči: Ruma, štampa, digitalizacija, Nacionalna biblioteka Austrije

Digitalizacija arhivske graĎe i muzejskog i bibliotečkog materijala,poodmakla u ustanovama zaštite u okruženju, omogućila je, posredstvominterneta, da ti sadržaju postanu dostupni istraživačima, bez odlaska u dotične ustanove, skopčanog sa materijalnim troškovima i mukotrpnim pregledanjem

fondova. Zahvaljujući toj činjenici bili smo u situaciji da, koristeći sve olakšice koje pruža internet pretraživanje, pregledamo raspoloživu graĎu o Rumi i njenojokolini, koja se nalazi u fondovima Nacionalne biblioteke Austrije

1, kao i onu

dostupnu na internet portalu „Google books“.

U obilju dokumentacionog materijala pronašli smo mnogo do sadanepoznatih podataka iz prošlosti našeg grada i okoline. Deo toga biće izložen uovom radu, za koji se nadamo da će pomoći istraživačima rumske prošlosti idoprineti boljem poznavanju prilika koje su vladale u ovoj sredini.

U većini slučajeva Ruma se pominje samo uzgred, u kontekstu krupni- jih dogaĎaja, poput onih iz vremena Revolucije 1848/49. godine, kada se u

Rumi nalazio ban Jelačić, sa svojom Južnom armijom. Tada su mnogi listovi,koji ovde i nisu pomenuti, svakodnevno donosili kratke vesti o kretanju ovearmije. TakoĎe, mnogo je pomena vezanih za boravak državnih činovnika ivojnih lica, odnosno njihovog „nameštenja“ u Rumu ili odlaska iz nje, zatimimenovanja, penzionisanja, smrti. Tu su i spiskovi stranaca koji su odseli unekoj bečkoj gostionici, meĎu kojima je bilo i Rumljana, uglavnom trgovaca

1 http://www.onb.ac.at/bibliothek/digitaler_lesesaal.htm


3/20

Istorija Zavičajni muzej Ruma, Zbornik VII

64

(Teodor, Petar i Jovan Bogdanović, Mihajlo Kritovac, Jovan Maksimović,Sima Milutinović, Jovan Marinković, Jakov Almoslino, D. Jakovljević...), ali idrugih (lekar Moric Fišer i advokati Stevan Dimitrijević i Andrija Koviljac). Odpolovine XIX veka, na oglasnim stranama strane štampe, doduše retko,

počinju da se pojavljuju reklame rumskih trgovaca, kao i imena radnji u Rumi,gde su se mogli kupiti odreĎeni proizvodi, najčešće farmaceutski preparati(pomade, melemi i sl.).

Naravno ovde nisu iznete sve vesti i svi tekstovi u kojima se pominjeRuma, već samo oni koji su, prema proceni autora zanimljivi, donose novepodatke o Rumi i okolini i ilustruju duh tadašnjeg vremena, a potiču iz sledećih listova:

„Wiener Zeitung“ („Bečke novine“) sa podliscima „ AllgemeinesIntelligenzblatt“ („Opšti list za inteligenciju“), „ Amtsblatt zur WienerZeitung, Central- Anzeiger für Handel und Gewerbe“ („Službeni list

za trgovinu i zanatstvo“) i „Wiener Abendpost, Beilage zur WienerZeitung“ („Bečka večernja pošta, dodatak Bečkim novinama“), Beč

„Das Vaterland, Zeitung für die österreicheische Monarchie“,(„Otadžbina, časopis za Austrijsku monarhiju“), Beč

„Die Presse, Morgenblatt/Abendblatt“ („Štampa, Jutarnji/Večernji list“),Beč

„Die Debatte“ („Rasprava“), Beč

„Neue Freie Presse“, Morgenblatt/Abendblatt, („Nove slobodne novi-ne, jutarnji i večernji list“), Beč

„ Agramer politische Zeitung“ („Zagrebačke političke novine“), Zagreb

„Vereinigte Ofner-Peste Zeitung“ („Jedinstvene budimsko-peštanske novine“), Budim

„Die Gartenlaub für Oesterreich“ („Senica za Austriju“), Grac

„Die Vedette, Militaer Zeitschrift“ („Mrtva straža“), Beč

„Der Adler “ („Orao“), Beč

„Der Ungarn, zeitschriftliches Organ ungarisches Interesse, Kunst,Eleganz, Literatur, Theater und Mode“ („MaĎar , Organ maĎarskih interesa, umetnosti, elegancije, literature, pozorišta i mode“), Pešta

„Erdélyi hiradó“ („Erdeljske vesti“), Kološvar

„Innsbrucker Nachrichten“ („Insbruške novosti“), Insbruk

„Neue Fremden-Blatt“ Morgenblatt/Abendblatt („Novi list za strance“),Beč


4/20


65

„Tages-Post“ („Dnevna pošta“), Linc

„Neues Tageblatt für München und Bayern“ („Novi dnevni list zaMinhen i Bavarsku“), Minhen

„Vaterländische Blätter“ („Otadžbinski list“), Beč Svi navedni listovi su štampani na nemačkom jeziku.

Većina ovde citirane štampe je izlazila u Beču u periodu od 1790. do 1872.godine, osim sledećih: Zagrebačke političke novine (Zagreb), Jedinstvenebudimsko-peštanske novine (Budim), Senica za Austriju (Grac), MaĎar (Pešta),Erdeljske vesti (Kološvar ), Insbruške novosti (Insbruk), Dnevna pošta (Linc) iNovi dnevni list za Minhen i Bavarsku (Minhen).

Odabrane vesti će u narednom tekstu biti predstavljene hronološkim redom. Dopune osnovnom tekstu unete su u uglastim zagradama.

***

1790.

Iz Kraljevine Galicije i Lodomerije poziv Bukovim poveriocima

Baron fon Bukov, pukovnik i komandant [ konjičkog ] puka Lobkovic „Chevaux-Legers“ , umro je u vojnoj bolnici u Rumi, 5. oktobra 1789. godine, beztestamenta, ostavivši iza sebe udovicu bez dece.

(Wiener Zeitung, 1790, br. 40)

1791.

Poziv naslednicima i poveriocima imenovanih vojnih lica

- Karl Kirhner, podhirurg, iz Hišberga, u pruskoj Šleziji , umro u Rumi, 30.aprila 1790. godine, sa 1 florinom i 26 krajcara;

- Johan Cigler, podhirurg, iz Berghajma, u Carstvu, umro u Rumi 25.februara 1790. godine, sa 20 florina i 15 krajcara.

(Wiener Zeitung, 1791, br. 83; 1792. br. 6 i br. 36)


5/20


66

1792.

Poziv naslednicima i poveriocima

Anton Švajcer iz Esfingena u Virtembergu, ranije sluţio u Latermanovoj pešadiji , a umro kao invalid u poljskoj bolnici u Rumi, sa 20 florina i 53 krajcare.


1811.

U okolini Rume je otkrivena jedna naoruţana banda razbojnika, obučena u srpsku nošnju, koja je počela da uznemirava stanovništvo. Tokom jula, protivnjih angaţovani seljaci i nekoliko vojnika, ali su se sedmorica razbojnika sakrila

ispod mosta nad isušenim koritom potoka Kudoš i brzo tako dobro utvrdili da jebilo opasno opkoliti ih i napasti, bez gubitaka. Dovedeno je pojačanje.Razbojnici su zapucali na vojnike i jednog ubili, a četvoricu ranili. Graničarski oficir, kapetan Ranisavljević , shvatio je da više nema šale i ispalio par karteča.Tada se situacija promenila. Dvojica razbojnika su ostala bez glava, a drugadvojica su pala pred mecima i bajonetima. Preostala trojica su bila teško ranjena i oni su uhapšeni i obešeni bez odlaganja. Trojica preostalih suuhvaćeni ţivi . Oni su tri dana kasnije svoj zločin platili vešanjem. Ranjeniharambaša [ voĎa razbojnika] nije hteo da se ţiv preda u ruke pravde, te jezamolio jednog svog ortaka da ga ubije. Ovaj je prihvatio da mu ispuni

poslednju ţelju i sa dva hica iz pištolja, još ispod mosta, poslao ga na onaj

svet

*

.( Vaterländiche Blätter, 1811. br. 70; objavljeno i u Johan v. Csaplovics,

Slavonien und zum Croatien, II, Pesth, 1819)

1817.

Poziv Josconovim naslednicima i poveriocima imenovanih vojnih lica

Sud c[arsko] k[raljevskog] husarskog puka Knez Lihtenštajn br. 7, ovimdaje na znanje:

Franc Joscon, kaplar, neoţenjen, umro u Rumi 15. marta 1817. godine,bez testamenta.

Osijek, Slavonija, 1. april 1817.

* Poslednju rečenicu navodi samo Čaplović, dok nje nema u izvornom novinskomčlanku.


6/20


67

(Wiener Zeitung, podlistak Allgemeines Intelligenzblatt, 1817, br. 133 i br.136)

Patriotski prilozi koje su primili vojnici konjičkog puka KnezLihtenštajn br. 7, stacioniranog u Slavoniji i Sremu

Pored ostalih tu su i:

- Konjički kapetan Fric iz Rume, 50 funti * svinjskog mesa

- Grof Johan Pejačević , 100 florina, 185 funti mesa, 43 merice* brašna, jednu debelu kravu, 2 ajmera

* vina i 2 ajmera piva.

- Rajcer, trgovac iz Rume, 4 ajmera vina.


1818.

Licitacija izdavanja desetine u zakup

Dvorska komora objavljuje da Rumsko vlastelinstvo, u Sremskoj ţupaniji ,na licitaciji, 1. aprila 1818. godine, na tri godine izdaje u zakup sakupljanjedesetine od vina i plodova najboljem ponuĎaču, tj. od 1. maja 1818. do krajaaprila 1821. godine. Učesnici se moraju okupiti u tamošnjoj blagajni finansijskeuprave, gde će dobiti uslove zakupa i gde mogu da poloţe 10% kapare od

postignute cene. Budim, 20. decembar 1817.

(Wiener Zeitung, podlistak Allgemeines Intelligenzblatt, 1818, br. 7)

1821.

Objava

Kraljevsko-ugarska Dvorska komora raspisuje licitaciju za izdavanje uzakup sakupljanja desetine od vina i plodova na tri godine (1821, 1822. i 1823.) udvanaest mesta u Sremskoj ţupaniji : Ruma, Brestač , BuĎanovci , Voganj,Dobrinci, InĎija, Petrovci, Putinci, Sibač , Subotište, Kraljevci i Mali Radinci.Licitacija se odrţava 12. aprila 1821. godine, u 9 sati pre podne, u opštinskoj kući

trgovišta Ruma. Zainteresovani se pozivaju da doĎu na odreĎeno mesto i uodreĎeno vreme. TakoĎe, uslove licitacije mogu da vide i u kancelariji predstavništva u Sentomašu* u Bačkoj ţupaniji . Kapara, za svako pojedino mesto

* 1 bečka funta = 560,060 gr* 1 bečka merica = 61,4868 l* 1 bečki ajmer = 56,5889 l

* Danas Srbobran


7/20


68

posebno ili za celo područje, koja se polaţe pre licitacije, odeĎena je pravilima uskladu sa postojećim propisima, a sa njenim iznosom zainteresovani će bitiupoznati. Budim, 8. januar 1821.


1822.

Prodaja vina

Na Rumskom vlastelinstvu grofa Petra Pejačevića Virovitičkog , u Sremskojţupaniji , prodaje se 1.000 ajmera starog dobrog karlovačkog belog i crvenog vinai 200 ajmera prave stare sremske šljivovice, sa ili bez obaveza, v eć prema ţelji kupca. Zainteresovani se mogu javiti vlastelinskoj administraciji u trgov ištu Ruma.


1836.

Objava

Rumsko vlastelinstvo grofa Petra Pejačevića objavljuje da će se 20. junatekuće godine, kao i narednih dana, u trgovištu Ruma u Sremskoj ţupaniji , uErgeli, putem licitacije, za gotov novac prodavati 62 suvišna rasna konja i to:

7 četvorogodišnjih pastuva

19 trogodišnjih pastuva

13 dvogodišnjih pastuva

5 četvorogodišnjih kobila

7 trgodišnjih kobila

11 dvogodišnjih kobila

pri čemu se zainteresovani učtivo pozivaju. Ukoliko gospoda kupci, i prelicitacije, ţele potvrdu o poreklu konja, treba da se obrate upravniku ergele uRumi, koji će im dati traţenu potvrdu.

(Wiener Zeitung, podlistak Amts-Blatt, 1836, br. 79)

1837.

U tekstu o predelima u Srbiji bogatim pijavicama, nalazi se napomena danjih u velikom broju ima u okolini Rume. Njih ovde kupuju trgovci pijavicama izFrancuske i Nemačke. U tom cilju se u Zagrebu nalaze francuski špekulanti . Iako


8/20


69

se u Slavoniji lov na pijavice izdaje u zakup, 1836. godine sam uveravan da ih uSlavoniji još uvek neovlašćeno sakupljaju u barama i močvarama i prodaju ovimtrgovcima.

(Der Adler, 1837, br. 236-237)

1838.

Smrtni – nesrećni slučaj u Sremu, 20. avgust

Pre nekoliko nedelja desila su se u okolini Rume dva grozna smrtnaslučaj a. Kod jednog dvanaestogodišnjeg dečaka, koji je čuvao ovce, došao jeneki stranac pitajući gde mu je kuća, jer ga navodno tamo očekuje dečakov otac. Dečak ga je poslušao i poveo ga. Kada su išli preko neke njive, ovaj ga

je srušio i udarao ga toljagom sve dok nije mislio da je dečak mrtav, a zatim

je odveo njegovo stado. Ipak, uskoro mu je palo na pamet da bi neko mogaoda pronaĎe leš i tako otkrije zločin, pre nego što on bude na sigurnom. Vratiose i zatekao dečaka, koji je bio samo omamljen, kako sedi. Stoga je izvadiosvoj dţepni noţ i nesrećniku prerezao grlo. Zlikovac je zatrpao leš i poţurio ka svom plenu. Pošto je dečakov otac uzalud očekivao sina, zamolio jenekoliko suseda da mu pomognu u traţenju. Kada su došli na onu njivu,ispred njih je istrčao dečakov pas, koji odatle nije odlazio, i koga su sadasledili do mesta gde je ubijeni leţao zakopan. Dobrom akcijom zločinac jeuhvaćen. Nesrećni otac je traţio da ga vidi, i kada ge je ugledao tuţnim glasom je optuţivao ubicu, što je ubio njegovu sreću i hranitelja, koga je, pošto je odmalena ostao bez majke, vaspitavao sa velikom mukom i brigom.

Potom je nesrećnik u nemom bolu i očajanju čupao svoju sedu kosu, što sveipak nije dotaklo bezdušnog nečoveka.

Drugo ubistvo se dogodilo skoro u isto vreme nad nekom seljančicom.Jedan čovek je od nje pozajmio 15 guldena i pošto je ona više puta traţila da

joj vrati dug, on ju je namamio u ţito i tamo ubio. U blizini je prolazio jedan posednik sa svojim slugama i čuo je muklo ječanje. Odmah video kako se izvisokog ţita pojavljuje neki begunac. Čovek je posumnjao da se radi orazbojniku i pretraţio okolinu. Pošli su za ubicom i uskoro ga uhvatili. Prilikomispitivanja se ispostavilo da je on bio devojčin komšija. Obojica razbojnika sudočekali zasluţenu kaznu.

(Der Adler, 1838, br. 18; Erdélyi hiradó, 1838, br . 21; Neues Tageblatt fürMünchen und Bayern, 1838, 93 )


9/20


70

1839.

Poziv

Sud c[arsko] k[raljevskog] E[rz] H[erzog] Jozef 2. husarskog pukaobjavljuje da je tamošnji nadlekar, doktor Franc Kretsmajer, neoţenjen, umro uRumi, 27. februara ove godine, bez testamenta. Stoga, ako neko na osnovudokaza polaţe pravo na ovo nasledstvo, moţe da podnese zahtev do 1.novembra tekuće godine, nakon čega će se, na temelju pravnih propisa, odrţati rasprava o ovoj zaostavštini.

Štab u Osijeku u Slavoniji, 1. april 1839.

(Wiener Zeitung, podlistak Amts-Blatt, 1839, br. 104)

1840.

Objava

Sud c[arsko] k[raljevskog] Petrovaradinskog graničarskog puka br. 9, putem sadašnjeg edikta, stavlja na znanje Nikoli Popoviću – crkveni otac izHrtkovaca u području puka, da je Bora Kovačević – crkveni otac iz Rume, prekoovdašnjeg sudskog advokata gospodina Atanasija Zike podneo ovom sudu protivnjega tuţbu zbog duga od 450 florina u papirnom novcu, na osnovu jedneobligacije potpisane 1. marta 1837. godine u Rumi. Sudu je nepoznato mestonjegovog boravka, a moţda je i van carsko-kraljevskih zemalja.

Štapsko mesto Mitrovica, 21. avgust 1840.

(Wiener Zeitung, podlistak Amts-Blatt, 1840, br. 274, 277, 279)

Jedna babica

se traţi u Vukovarskom distriktu u Sremskoj ţupaniji , sa godišnjom platom100 florina u kovanom novcu i 40 florina u papirnom novcu za plaćanje smeštaja.Zainteresovane moraju da poznaju nemački i srpski jezik, kao i da budu zdravetelesne graĎe i besprekornog vladanja. Povrh svega, do kraja juna ove godine,

na adresu prvog fizika doktora Antona Furjakovića u Rumi, treba da pošalju verodostojnu potvrdu za svoju dosadašnju sluţbu u ovoj delatnosti, kao i overen prepis univerzitetske diplome o poloţenom ispitu.

Ruma, Sremska ţupanija, 17. maj 1840.

(Vereinigte Ofner Pester Zeitung, podlistak Intelligenzblatt, 1840, br. 45-47)


10/20


71

1841.

U Vukovaru je, 23. prošlog meseca [novembra], pod predsedništvom

gospodina administratora velikog ţupana, Adalberta Bita, došlo do restauracijemagistrata, pri čemu je potrĎen izbor Jozefa Ţitvaja za prvog podţupana Sremskeţupanije, Eduarda Čeha za drugog podţupana ...., Trifuna Mladenovića za sudiju uRumi, Stefana Janča za sudiju u Erdeviku..., dok će ostale sluţbe biti potvrĎene unjihovim kancelarijama.

(Agramer politische Zeitung, 1841, br. 98)

1848.

Pokreti u južnim provincijama. Ruma

Ovde su se Srbi otvoreno pobunili protiv MaĎara. Mnogi srpski pobunjenicinose crno-ţute i srpske zastave kroz naš grad idući ka Karlovcima.

(Der Ungarn, 1848, br. 142)

1848.

Ujutru 18. [jula] Njegova ekselencija [ban Jelačić ] je napustila Mitrovicu iuputila se u Karlovce. Na svom putu, Njegova ekselencija je svuda beskrajnoradosno dočekivana, a u Rumi se okupilo ogromno mnoštvo naroda. U zgradigrofa Pejačevića Rumljani su mogli da pokaţu svoju radost, poklone se Njegovojekselenciji i zamole ga da ih zaštiti u ovim zlokobnim vremenima. On je narodurekao da sa najvećom ozbiljnošću i sa snaţnom voljom čini sve za drţavu i njenenarode, te da zahteva samo vernost kralju i jedinstvo. Posle doručka Njegovaekselencija se uputila prema Karlovcima, u koje je stigla u tri sata popodne iodsela kod patrijarha Rajačića.

(Agramer Zeitung, 1848, br. 82)

1849.

U Zagreb je, 29. oktobra, iz vojne bolnice u Rumi, stiglo devet časni hsestara – većina od njih prilično bolešljive – nakon što je jedna časna sestra, kaoţrtva milosrĎa, još tamo umrla i sahranjena. One su u Rumi ostavile još dveteško bolesne sestre, kao i dve zdrave, koje su trebale da ih neguju i prave imdruštvo. Ova umrla i još jedna, od one dve bolesne časne sestre koje se nalaze uRumi, su iz oblasti Salcburg.


11/20


12/20


73

1862.

O Prugi

Carsko-kraljevskom ministarstvu za trgovinu i narodnu privredudostavljena je molba za odobrenje predradova za gradnju ţelezničke linijeizmeĎu Trsta i Kotora, Trsta i Beograda i Beograda i Temišvara. Drugaţeleznička linija treba da ide od Trsta, preko Rijeke, Karlovca, Kostajnice,Poţege, Mitrovice, Iloka i Rume* , prema Beogradu.

(Wiener Zeitung, podlistak Wiener Tagesbericht, 1862, br. 86; Die Presse,1862, br. 104)

Krađa

U Rumi, u Slavoniji, u toku noći izmeĎu 1. i 2., lopovi su upali u poreskuupravu; oni su provalili blagajnikov pisaći sto i ukrali oko 100 florina, koje su tuzatekli.

(Das Vaterland, 1862, br. 236)

1865.

Otvaranje telegrafske stanice

U Rumi je otvorena telegrafska stanica sa ograničenim dnevnim radnimvremenom.

Beč , 20. april 1865.

(Wiener Zeitung, podlistak Amts-Blatt, 1865, br. 95, 97, 100)

Izbori za zemaljski sabor

U izbornom okrugu Ruma (Sremska ţupanija ) izabrani su Jančo, koji je pre 1848. godine obavljao sluţbu sudije i činovnik Rumskog vlastelinstvaBertalan [prema listu „Domobran“ Jančo i Bertalan su izabrani sa instrukcijama

da se zalažu za povraćaj tri slavonske županije Hrvatskoj].(Das Waterland, 1865, br. 153)

* Ovo je za sada prvi podatak u vezi sa železnicom u Rumi.


13/20


74

Izbori

Iz Rume (veoma naseljenom trgovištu u Sremskoj ţupaniji ) javljaju da suse na izborima pojavili dr Miletić , voĎa nacionalno-liberalne opozicije u Sremu,zatim, sudija Jančo i upravnik Rumskog vlastelinstva Bertalan, sva trojicaopozicionari, a poslednja dvojica ugarske pristalice...

...

Iz Rumskog okruga u Sremu javljaju o izboru septemvira* Price, kao

vladinog kandidata. Prica je naš najsposobniji parlamentarac, koji je imaoistaknutu ulogu na poslednjem saboru; da ga nije kandidovala vladajuća partija,on bi sasvim sigurno bio izabran i od liberalne partije. Sremski nadţupan Kušević stavio je prigovor na izbor dr Miletića u Rumi, jer Miletić nije ţitelj Trojednekraljevine, već je roĎen u Novom Sadu, iako u Sremu ima fiktivnu javnu sluţbu.Uostalom, ima još takvih činovnika i funkcionera, i u Zagrebu (poput Polita,Ţivkovića i drugih), pri čemu u sličnoj prilici nije bilo prigovora. Sabor će odlučiti oizboru Miletića.

(Die Presse, 1865, br. 183)

O Prugi

Tršćanske novine predstavljaju neke varijante pružnih pravaca, koji su još pod znakom pitanja, a jedna od njih izgleda ovako:

a) Zemunsko-Riječka pruga: od Zemuna, preko Rume, Vinkovaca, Đakova,Poţege, Petrinje, dolinom Kupe do Karlovca, Ogulina i preko Vinodola za Rijeku, sa

grananjem od Ledenica za Senj i od Đakova za Osijek i Brod. [Ovaj pružni pravac, bar kada se tiče Rume, realizovan je tek 1883.

godine.]

(Die Debatte, 1865, br. 25)

1866.

Objava steč aja

Kraljevski ţupanijski sud u Vukovaru objavljuje stečaj pokretnog inepokretnog imanja trgovca iz Rume, Teodora Maksimovića, u zemljama krune,na koje se odnosi Stečajna odredba od 18. jula 1853, a za upravnika stečajne mase odreĎen je advokat iz Rume Sima Krstić , čiji je zamenik rumski advokat

Andrija Koviljac.


* Pripadnik najviše sudske instance – Suda sedmorice


14/20


75

Objava stečaja

Pošto je ustanovljeno da je više od dve trećine mase za poravnanjetrgovca Teodora Bogdanovića i sina iz Rume, na koje su podneti zahtevi, priznatikao opravdani; ročište za raspravu o poravnanju odreĎeno je za 31. oktobar1866., u 10 sati prepodne u mojoj kancelariji u Rumi, broj 167. Svi poveriocigorenavedene firme treba da se pojave ili lično ili posredstvom nekog ovlašćenog opunomoćnika.

Ruma, 24. septembar 1866.

dr Stevan Dimitrijević , kraljevski notar, kao sudski komesar


Izborna tuča

Novi Sad, 1. februar.

„Napredak “ saznaje da je u Rumi prilikom izbora za opštinskog notaradošlo do krvave tuče, u kojoj su ubijeni petorica Srba i četrnaest Nemaca. Srbi subili za dosadašnjeg notara, koji je i sam Srbin, dok su Nemci hteli jednog Nemca.Nemci (?) su najpre napali Srbe i tada je ubijen voĎa sigurnosne straţe koji jetuda prolazio.

(Wiener Zeitung, podlistak Wiener Abendpost, 1866, br. 29; Die Debatte,1866, br. 35)

Demanti o izbornoj tuči

Izvesni G. K. demantuje vest o ekscesu prilikom izbora opštinskog notarau Rumi, pri čemu je sedmoro Srba i četrnaest Nemaca ubijeno, koju je preneoveliki broj bečkih listova, a na temelju autentičnog izveštaja „Napretka“ .

(Die Debatte, 1866, br. 37)

Iz Parlamenta

Razmatranje jednog dopisa Namesničkog veća koji sadrži ukaz Dvorskekancelarije po kojem se nastava u katoličkoj školi u Rumi obavezno mora odvijatii na nemačkom i na hrvatskom jeziku. Po tom pitanju se razvila duţa rasprava ukojoj su učestvovali biskup Štrosmajer , Jančo, Rački , Kušević A., Špun Jozef iSupe.

(Wiener Zeitung, podlistak Wiener Abendpost, 1866, br. 286; Die Debatte,1866, br. 342; Neue Freie Presse, 1866, br. 817)


15/20


76

1867.

Crnogorci u Hrvatskoj

Tokom sukoba oko prestola u Crnoj Gori, posle ubistva crnogorskog knezaDanila, nekoliko crnogorskih porodica je izbeglo u Dalmaciju pod austrijsku vlast.Zbog opasnosti od italijanske invazije, oni su iz Zadra internirani u Hrvatsku.

Pri tome je jedan deo otišao u Zagreb, deo u Karlovac i u Rumu, a jedandeo u Irig, gde se i danas nalaze i pored toga što je već duţe vreme prošla opasnost od italijanske invazije. Iako i dalje dobijaju redovnu mesečnu potporuaustrijskih vlasti oni ţele da se vrate u glavni grad Dalmacije, što objašnjavaju nostalgijom za zavičajem.

(Neue Freie Presse – Morgenblatt, 1867, br. 1048)

Ustavni eksces

Peštanski lojd je dobio sledeći dopis iz Rume o „žalosnom eksecu“, koji jeomeo tamošnju proslavu obelažavanja ustava: Povodom novog ustava više naših viĎenijih Nemaca je odlučilo da, 19. ovog meseca [februar], organizuje

prolazak bakljade sa muzikom kroz mesto, s tim da najpre dobiju odobrenjevlasti. Njihova radost je ipak uskoro bila pomućena. Naime, Srbi su doneli odlukuda organizuju javnu protestnu demonstraciju i u tu svrhu angaţovali znatan broj

pojedinaca iz najniţeg društvenog taloga u gradu, koji su se, nadvladani obilatimvinom, pobunili protiv „Nemaca“ i „MaĎara“ i za uveče zakazali sastanak naodreĎenom mestu, ispred srpske crkve, gde su se sakupili mnogi ovdašnji srpski

trgovci, zanatlije, seljaci i unajmljena fukara, kako bi omrznuli radost Nemcima.Uveče u osam sati, krenula je povorka Nemaca sa bakljadom iz zapadnog delamesta, pri čemu su polovinu baklji nosili Nemci, a drugu polovinu Srbi, sasrpskom i ugarskom trobojkom ispred i sa zvucima srpskog i ugarskog marša. Uisto vreme, Srbi su išli sa suprotne strane i preko stotinu snaţnih ljudi naoruţanih motkama, vilama, handţarima, noţevima i drugim ubojitim sredstvima opasno je

pretilo u pravcu Nemaca. Negde u sred naselja obe povorke su se susrele. Srbisu još iz daljine preteći vikali na Nemce: „Sklonite se Švabe! “ Nemci su popustili,

proredili svoje redove i pustili Srbe, od kojih su očekivali da im se priključe ušetnji . Pošto su Srbi, uz divljačku galamu, motkama i drugim ubojitim spravamavitlajući iznad glava Nemaca, propustili povorku, ona je mirno nastavila dalje,

iako ne malo uznemirena. Uvidevši neuspeh svoje provokacije, Srbi su pomalozbunjeno gledali za Nemcima. Ipak, uskoro su se ohrabrili i u jurišnom koraku, psujući i grdeći , poţurili za Nemcima, koji su se nalazili u blizini kuće vlastelinskog inspektora. Povorka Nemaca je već skoro sasvim prispela u

prostrano dvorište, kada su Srbi, bez i najmanjeg povoda, počeli da tuku nekolikozaostalih Nemaca. Potom su Srbi nagrnuli prema inspektorovoj kući ikamenicama razbili sve prozore. Srbi su naročito traţili izvesnog Hetingera – koji

je od njih bio omrznut samo zato što je pre nekoliko dana apsolutnom većinom


16/20


77

glasova izabran za gradonačelnika, nasuprot jednom od ovdašnjih sudija L. P.[Ljubomir Panajotović ?] * koji je dobio samo 17 glasova – zahtevajući njegovusmrt. Ugarska zastava i baklje su silom oduzete od onih koji su ih nosili, a nanenaoruţane i preneraţene Nemce su se nemilice oborili rečima: „Ubij Švabe! –

Ubij MaĎare! – Ubij vaške! “ . Pored trgovaca, najistaknutiju ulogu pri tome su imaličlanovi pozorišnog društva, koji su nedavno došli iz Srbije, dok je unajmljena pijana gomila dokono posmatrala ili se razilazila. To što je na naše ţalosno stanje društva bačeno tuţno svetlo, doprinele su naše vlasti, koje niti mogu, nitihoće da nas zaštite od ovakvih prekršaja zakona. Uzmimo na primer nedavnogopštinskog načel nika (Srbin)* , čiji je sin takoĎe deo ovog ekseca; organibezbednosti nisu bili primećeni , osim jednog opštinskog poljara, koji je zajednosa Srbima udarao po Nemcima.

(Die Presse – Abendblatt, 1867, br. 58; Neue Freie Presse – Morgenblatt,1867, 898)

Dog ađaj u manastiru Ravanica

U vezi sa gornjim saopštenjem o stanju u Sremu* odlučili smo dadonesemo jednu autentičnu vest o dogaĎaju koji je naišao na ţestoko osporavanje u ugarskim listovima. Vest glasi:

„Prema saopštenju ţandarmerijske komande u Rumi, 27. juna ove godine,kod manastira Ravanica se odrţavala svečanost u čast sećanja na srpskogkneza Lazara, čije kosti počivaju u ovom manastiru. Osim velikog broj ljudi(uglavnom Srba), bilo je i više oficira Petrovaradinskog puka, zatim, gospodingeneral Str atimirović , sremski veliki ţupan i više dostojanstvenika i sveštenika izokolnih mesta. Pri tome je primećeno da su, nakon odlaska oficira, preostali Srbi,na čelu sa jednim pravnikom, prolazili mestom i kretali se izvan njega, nasumice pucajući jedni prema drugima. Gore je bila prireĎena jedna praznična gozba, tesu se vratili ponovo u Irig. Tokom kretanja tamo-amo često je uzvikivano: ' Ţivila Srbija, ţivio Miloš Obrenović !' TakoĎe, proneo se i glas da su kasnije srpskidostojanstvenici u manastiru izvikali generala Stratimirovića za srpskog vojvodu.Hrvatsko drţavno namesničko veće je sada o ovom dogaĎaju sprovelo stroguistragu.“

(Die Presse, 1867, br. 215)

* O ovim izborima za gradonačelnika Rume piše i list „Zastava“ iz 1867, br. 117.* Verovatno se radi o Jovanu Kritovcu, koji je bio gradonačelnik u prethodnom

periodu, a, sudeći prema podacima iz „Zastave“ (1867, 117), moguće je da je on opetizabran, jer su se Srbi i Hrvati protivili izboru Hetingera.

* Prethodni članak se delom odnosio i na prilike u Sremu, kao i na opasnost oddeljenja Hrvatske.


17/20


78

Kraljevski ţupanijski sud u Vukovaru daje na znanje da je, Rešenjem od 3.februara 1866, br. 507, sa današnjim danom, sve do okončanja, otvoren

postupak poravnanja nad firmom „Teodor Bogdanović i sin“ iz Rume.

Vukovar, 13. maj 1867.

(Wiener Zeitung, podlistak Amts-Blatt, 1867, 119)

1868.

Razbojnici u Hrvatskoj

List „N. Fr. Pr.“ javlja iz Zagreba: „U Sremu, u okrugu Ruma, pojavile su serazbojničke bande. Pretpostavlja se da su došle iz Ugarske.

(Das Vaterland, 1868, 241)

1869.

O prugi

Ugarskoj opštoj kreditnoj banci u zajednici sa Austrijskim kreditnimzavodom za trgovinu i zanatstvo na jednu godinu je dodeljena ţeleznička linija odOsijeka, preko Vinkovaca i Rume do Zemuna.

(Die Presse, 1869, 251)

Zlatni krst za zasluge dobili su: poslanik u Saboru Kuka Petričević ,ekspeditor Zagrebačke ţupanije Teodor Kuzmanović , gradonačelnik OsijekaJozef Šmit , trgovac u Varaţdinu Samuel Lojtner, iguman Kuveţdina SavaStojčević , gradonačelnik u Krapini Anton Leskovar, optinski većnik u Varaţdinu Matija Beber, hirurg u InĎiji Vencel Kape i mesni sudija u Rumi FerdinandHetinger.

(Neues Fremden-Blatt, 1869, 99)

Izvestilac odbora za peticije Taler čita nastavak izveštaja. Predmeti:

Peticija trgovišta Ruma u vezi sa prenošenjem suda iz Vukovara u Rumu biće predata vlastima, koje će ovaj predmet uzeti u razmatranje prilikom organizacijezemaljske vlasti.

(Die Debatte, 1869, 106)


18/20


79

1870.

O prugi

Ugarsko ministarstvo komunikacija je dodelilo koncesiju na izvoĎenje pripremnih radova za gradnju ţeleznice, u trajanju od jedne godine, inţenjeru J.Junkaru iz Osijeka, za deonicu pruge od Osijeka, preko Đakova, Vinkovaca,Rume, Golubinaca za Zemun.

(Neue Freie Presse, 1870, 2227; Neues Fremden Blatt, 1870, 339)

1871.

Ubistvo supruge

Zagrebačke novine javljaju sledeću vest iz Rume o groznom slučaju: MlinarJozef Penzeš, iz Velikih Radinaca, 19. septembra je snaţnim udarcem sikire ubiosvoju suprugu Juliju, koja je bila u poodmakloj trudnoći . Potom je ovaj kanibalzapalio veliku vatru pred mlinom i u nju bacio mrtvu suprugu. Pošto je leš ubijene još nekoliko dana ostavio u pepelu, gde je primećena od meštana u prolazu,uhapšeni je priznao ubistvo, bez osećanja kajanja. Sudska komisija, koja je došla na mesto zločina, uprkos velikoj nagorelosti, mogla je da konstatuje visoki stepentrudnoće i fatalne ozlede na glavi ubijene nastale od udarca sekire.

(Die Presse, 1871, 274; Innsbrucker Nachrichten, 1871, 240; Neue FreiePresse – Abendblatt, 1871, 2552; Neues Fremden Blatt – Abendblatt, 1871, 273;

Tages Post, 1871, 228)

1872.

Moralni sudija

Grof Adolf Pejačević je Jevrejskoj opštini u Rumi poklonio jednu zgradu zasinagogu. Ipak, svet još nije toliko pokvaren da moţe bez osvetoljubivosti da seodnosi prema takvom činu. Osvetnik ţivi , smerni crni M. Alam, on je taj koji udarana magnata, jer je Jevrejima učinio dobro delo, i na ove, jer su oni magnate

podmuklo namamili na jedan hrišćansk i čin. „Mi rado verujemo“ , kaţe jedan plemeniti čuvar Siona, „da je grof jevrejskoj opštini učinio veliku milost, čiji motiv je bio ili napadni humanizam ili aristokratska razmetljivost.“ Na ovo, potom, dolazi jedna primedba redakcije smernog lista, u kojoj se kaţe: „Draţe nam je kada naši velikani, na neki način, stave nešto u jevrejske dţepove, nego kada su oni[Jevreji] u njima. Lakše je podneti kada neki magnat mnogim Jevrejima priloţi nešto za njihov hram, nego kada protraći svoj novac na jednog Jevreja.Uostalom, katolički vlastelin propagira sluţbu Bogu, bez razlike na veroispovest i[...] mi smo pročitali jedno protestantsko pismo zahvalnosti iz mesta, iz koga se


19/20


80

vidi da katolički vrhovni pastir daje prilog za gradnju protestantskog molitvenogdoma.“ Grof Adolf Pejačević , dakle, nije usamljen u svom nedelu; stoga, kao i izdrugih razloga, on će se znati da naĎe utehu u kapucinerskoj propovedi M.

Alama.

(Neue Freie Presse, 1872, 2988)

***

Na kraju, neminovno se nameće zaključak, ali i poreĎenje sa kasnijimvremenima – sve do danas, da je mala varošica i trgovište Ruma, krajem XVIII itokom XIX veka, nalazila pomena u ondašnjoj srednjoevropskoj štampi,naporedo sa važnim vestima o aktuelnim svetskim dogaĎajim i procesima.


20/20


81

Summary

„It has been reported from Ruma“ – taken from old foreignGerman language print

Digitalisation of archive records and museum and library material enabledfor such contents to become available to the researchers, without having to go tothe relevant institutions. Thanks to this fact, it was possible to overview all theavailable records concerning Ruma and its surroudings available in the NationalLibrary of Austria book funds as well as the Internet Portal „Google Books“. Inthis paper, there is an overview of the most interesting texts published in the

period from the end of 18th to the end of the 19th century which provide newdata on Ruma and its surroundings but which also illustrate the spirit of thosetimes.

In most cases, Ruma is mentioned only in the context of bigger events, likethe ones from the times of Revolution 1848/1849 when Ban Jelačić with hisSouth Army was in Ruma. At those times, many printed sources not evenmentioned in this paper were publishing news about the moving of this Army on adaily basis. Also, there were a lot of mentionings concerning the stay of stateofficers and military persons i.e. their „assignment“ to Ruma or leaving it, as wellas their retirement, death etc. There are also lists of foreigners among whichthere were people from Ruma, mostly traders, who were staying in some Vienna

pubs. From the half of the XIX century, notice boards of foreign print saw anoccurrence of advertisements of Ruma's traders as well as the names of storeswhere certain products could have been bought.

The data originates from the following prints: Wiener Zeitun, DasVaterland, Zeitung für die österreichiesche Monarchie, Die Presse, Die Debatte,Neue Freie Presse, Agramer politische Zeitung, Vereinigte Ofner-Peste Zeitung,Die Gartenlaub für Oesterreich, Die Vedette, Militaer Zeitschrift, Der Adler, DerUngarn, Erdélyi hiradó, Innsbrucker Nachrichten, Neue Fremden-Blatt, Tages-Post, Neues Tageblatt für München und Bayern, Vaterländische Blatter. They areall printed in German language.

The goal of the paper is to help future researchers of Ruma's past andcontribute to familiarising with the circumstances which were dominant in thisarea. In addition to this, there is a predominant consclusion that the small town ofRuma, at the end of the XVIII and during the XIX century was mentioned in themedieval press, paralel with the important news concerning the world's eventsand processes of those times.

Documents

"Javljaju iz Rume" - iz stare štampe na nemačkom jeziku