Uvod

Meunarodno javno pravo predstavlja skup pravnih pravila (obiajnih i ugovornih) koja reguliu odnose izmeu drava i odnose u meunarodnoj zajednici. Ne postoji jedinstveno shvatanje o definiciji i karakteru meunarodnog prava. Neki pisci smatraju da je u pitanju meudravno pravo, tj. ono koje regulie odnose izmeu suverenih drava (Stalni sud meunarodne pravde u sluaju Lotus, 1927), dok drugi polaze od ireg shvatanja da ono regulie odnose izmeu svih subjekata meunarodnog prava. Trea grupa pisaca pojam meunarodnog prava izgrauje na pravnim izvorima iz kojih nastaju norme meunarodnog prava (Scelle, Kelsen i dr.). Danas, meutim, preovlauje shvatanje da je meunarodno pravo u pravom smislu meunarodno jer ono vie ne regulie samo odnose izmeu drava, ve i odnose izmeu drava i meunarodnih organiazcija, izmeu pojedinih meunarodnih organiazcija kao i njihove unutranje odnose, i jo ire odnose izmeu naroda, kao nosilaca suvereniteta i prava na samoopredjeljenje. Meunarodno javno pravo regulie odnose izmeu drava kao i izmeu drava i meunarodnih organizacija u njihovim odnosima kao nosilac suverenosti. Univerzalno meunarodno pravo primjenjuje se na sve drave, a regionalno (partikularno) samo u odnosima izmeu drava odreene oblasti (napr. Ameriko rgionalno pravo). Prema izvorima meunarodno pravo se dijeli na ugovorno i obiajno pravo. Pitanje karaktera meunarodnog prava postavlja se ak i tako da se dovodi u sumnju da li je ono uope pravo, jer nema sigurne pravne sankcije. Ovo pitanje moe se postaviti i dogmatskom primjenom marksistike definicije prava (nedostatak elementa prinude i sankcije). Sva ta pitanja, meutim, pokazuju samo specifinost meunarodnog prava, iji je cilj regulisanje meunarodnih odnosa i meunarodnog javnog prava kao i meunarodnog privatnog prava.

Meunarodni ugovor

Meunarodni ugovor je pravni akt, proizvod saglasnosti volja dva ili vie subjekta meunardnog prava izraene preko nadlenih organa drava u cilju stvaranja recipronih prava i obaveza.Ugovor predstavlja jedan od najznaajnijih akata politike kojim se eli ostvariti iskljuivo politiki cilj. Meunarodno pravo ne predvia poseban oblik za izraavanje volje, meutim u savremenim uslovima pismeni oblik preovladava.

Ugovori mogu biti zakljueni u sveanoj formi (praeni ceremonijalom, zakletvom, i ostalim sveanostima), ali mogu biti zakljueni i u manje formalnih akata (rezmenom nota efova drava, ministra inostranih poslova, diplomatskih predstavnika).U praksi pored naziva "ugovor" uobiajni su i drugi nazivi: Povelja (ustav) akt kojima se osnivaju meunarodne organizacije, utvruje njihov domaaj i nadlenost. Statut najee je vezan za osnivanje i aktivnost meunarodnih tela. Pakt akt kojim se zakljuuju vojni savezi ili reavaju znaajna politika pitanja. Konvencija akt kojim se reguliu socijalna, ekonomska, kulturna i dr. pitanja. Akt pod kojim se mogu podvesti viestruki sporazumi na meunarodnim kongresima i konferencijama i drugim skupovima. Konkordat je sporazum koji zakljuuje Sveta Stolica Vatikan. Kompromis je sporazumi drava o reavanju spornih pitanja arbitraom. Kartel je sporazumi koje zakljuuju vojni zapovednici, komandanti vojnih jedinica za vreme trajanja neprijateljstava. Protokol je dopunski akt ranije zakljuenog ugovora koji dopunjuje i proiruje domaaj ugovora. Modus vivendi je prelazni ili privremeni sporazum kojim se reava neko momentalno aktuelno pitanje. Deklaracije su akti koji mogu biti jednostrani (proizvode pravna dejstva za dravu koja ih je izdala) i dvostrani, odnosno ugovornog karaktera (kada dve ili vie drava utvruju naela svoje spoljne politike ili zauzimaju stav po jednom odreenom politikom pitanju). Sporazum je razmena nota ili pisama dveju vlada ili parlamenata, efova drava ili ministara inostranih poslova, kojima nastaje odreeni meunarodno pravni odnos. Memorandum o sporazumevanju oznaava neformalni akt donet najee u politiki komplikovanoj situaciji. Pactum de contrahendo predstavlja sporazum na osnovu kojeg stranke preduzimaju obavezu da e pristupiti pregovorima u cilju zakljuenja jednog odreenog ugovora.

Klasifikacija meunrodnih ugovora

Prema prirodi: Legislativne (ugovori zakoni) i Kontraktuelne (ugovori pogodbe);Prema broju ugovornih strana: Bilateralni (dvostrani) i Multilateralni (viestrani), a u okviru multilateralnih postoji podela na sveopte viestrane i obine viestrane ugovore.Prema predmetu: Politiki, Ekonomski, Kulturni.Prema mogunosti da li se moe pristupiti ugovoru ili ne, dele se na: Otvorene i Zatvorene.Sastavni delovi meunarodnog ugovora Naziv (konvencija, kartel, povelja, protokol, pakt, sporazum, memorandum itd.), Invokacija (prizivanje boanstva i sl.), Preambula (motiv za zakljuenje ugovora), Dispozitivni deo (predmet regulisanja), Prelazne i zavrne odredbe (pitanja vezana za stupanje na snagu, prestanak ugovora i sl.).

Ugovorne strane kod meunarodnih ugovora mogu biti samo subjekti meunarodnog prava, a to su samo drave i meunarodne organizacije (kojima je priznat status subjekta meunarodnog prava).Ono to je vano, jeste da se kod drava valja obratiti panja na njihovu unutranju organizaciju, da li se radi o federaciji, protektoratu, vazalnoj dravi ili unitarnoj dravi kojoj je okrnjena ugovorna sposobnost kao posledica odreenog statusa (neutralna drava). to se tie protektorata, sa izuzetkom kolonijalnih protektorata, ovoj dravi je priznata ugovorna sposobnost, jer ovakva drava ne gubi ipso facto svojstvo pravne linosti, pri tom ugovorna sposobnost protektorata ograniena je ugovorom o protektoratu. U praksi je poznato da su meunarodne ugovore mogle da zakljuuju i vazalne drave. Federacija predstavlja duverenu dravu, jedinstven subjekat me. prava, te prema tome poseduje punu ugovornu sposobnost, meutim pitanje ugovorne sposobnosti federalnih jedinica je razliito od drave do drave i njihovog organizovanja, iako ustavi doputaju federalnim jedinicama da istupaju na meunarodnom planu, o ugovornoj sposobnosti federalnih jedinica moe se govoriti stricto sensu. Ugovorna sposobnost suverenih unitarnih drava kao jedinstvenih subjekta na meunarodnim pravom se podrazumeva samim njihovim postojanjem i priznanjem kao subjekta meunarodnog prava, meutim, ugovorna sposobnost unitarnih drava moe biti ograniena posebnim statusom drave (stalna neutralnost drave), tada e njihova ugovorna sposobnost biti samo delimino ili potpuno ograniana .U meunarodnom pravu ugovornu sposobnost mogu imati i odreene meunarodne organizacije, tj. one organizacije kojima je priznat status meunarodnopravnih subjekata, to znai da je njihova ugovorna sposobnost izvedena priznanjem ovih organizacija kao subjekata meunarodnog prava i davanjem ovlaenja ovim organizacijama da zakljuuju ugovore sa obavezom potovanja pravila pacta sunt servanda. To su pre svega OUN i Specijalizovane agencije u okviru UN-a, Savet Bezbednosti, MMF, MOR itd., izuzev OUN koje predstavljaju objektivnu pravnu linost, sve ostale su obevezne da potuju pravilopacta sunt servanda.

Meunarodni obiajiPrva pravna pravila u istoriji meunarodnog prava, tj. u meunarodnom poretku stvorena su putem obiaja. Meunarodni obiaji su najstariji izvori meunarodnog prava i pozitivne injenice prava. Uloga obiaja na obrazovanje prava i njegov razvitak potie od najranijih perioda raznih ljudskih zajednica a pre svega u oblasti rata i oruanih sukoba, diplomatskih odnosa i pomorske plovidbe. Kod internacionalista ne postoji jedinstveno gledite niti je ono uvek jasno u vezi sa mnogim pitanjima o prirodi i dejstvu meunarodnih obiaja kao i njihovom mestu u sistemu izvora meunarodnih prava. Meunarodni sud pravde primenjuje meunarodni obiaj, kao dokaz opte prakse koja je prihvaena kao pravo.[footnoteRef:1] [1: - (lan 38. Statuta Suda)]

Najvaniji izvor opteg meunarodnog prava jo uvek je opti obiaj, s obzirom da ugovori u naelu obavezuju samo njihove stranke. Drugi izvor opteg meunarodnog prava su opta naela prava, koja su najopte naravi i neodreenijeg sadraja od obiajnih pravila a pogotovo od ugovora u pismenom obliku.

Meunarodni obiaj je stav i ponaanje subjekta meunarodnog prava prema drugim subjektima meunarodnog prava u njihovim meusobnim odnosima a odreen je pravnim ubeenjem. To ponaanje je potvreno u meunarodnoj praksi a praeno sveu da se vri kao pravo odnosno da se izvruje kao obaveza. Cilj ustanovljenja meunarodnih obiajnih pravnih pravila je ureenje odnosa izmeu subjekata meunarodnog prava u pravcu razreenja i premoavanje nastalih sporova i postizanja eventualne zajednike koristi. Pravilo obiajnog prava nije oblikovano u formalnom smislu, tj. nema odreenu formu; ono je, kako kae J. Andrassy misao bez tjelesnog ruha ustaljene rei. Obiajno pravo odlikuje se kao izraz zajednike svesti zainteresovanih drava i drugih subjekata meunarodnog prava a nastaje spontano ukljuujui u sebi ve nastalu praksu. Ovaj psihiki inilac dodaje se teritorijalnom iniocu, tj. nizu pozitivnih akata ili ponovljenim proputanjima, a sve ovo dobija vid duge i stalne prakse podlone pravnoj sankciji.U doktrini se ukazuje nas vie obeleja meunarodnih obiaja: Meunarodni obiaj je izraz prakse i to u prvom redu, zajednike opte prakse. Proizilazi iz presedana, tj. estog ponavaljanja. Praksa je okvir u kome se javlja; sa nestankom odreene prakse gubi se i odreen obiaj. On se izobiajava (desuetudo). Meunarodno obiajno pravo nastaje efektivnim putem, vrenjem. Najvei broj pisaca smatra da efektivnost u meunarodnom pravu ima stvaralaku snagu, tj. da injenjem norma nastaje i ne nestaje. Ima pisaca koji smatraju da se moe stvoriti obiajno pravno pravilo i uzdravanjem od injenja.Meunarodni obiaj zahteva jedinstvenu praksu ili bar usaglaavajuu praksu. Potrebno je da postoji slinost ili istovetnost stavova razliitih drava i drugih subjekata meunarodnog prava o odreenom problemu iz ega bi se moglo zakljuiti postojanje obiaja praeno neprotivrenom praksom. U odluci Meunarodnog suda pravde, u sluaju prava azila (spor Kolumbije-Peru od 1950.godine) trai se konstanta (stalna, postojana) i uniformna (jedinstvena) praksa.[footnoteRef:2] [2: Ponaanje se postupkom konsolidacije pretvara u jedno obiajno pravilo i takvo pravilo potvruje meunarodna praksa Ch. de Visscher, op. cit. p. 475; Kurs medunarodnoga prava, I, Moskva 1967, str. 180, 181]

Meunarodni obiaj je evolutivna praksa. Ova gipkost predstavlja prednost s obzirom da se meunarodni obiaj moe lako da prilagodi novim okolnostima, ali istovremeno i nezgodu iz razloga to se moe preobraavati na neosetljiv i skriven nain. Postupak obrazovanja je, po pravilu, lagan. Praksa je esto varljiva i nosi sa sobom opasnost da pridonese neodreenosti i nejasnosti jednog obiajnog pravila u odreenom momentu.

Nuni uslovi za postojanje meunarodnih obiajaZa postojanje meunarodnog obiajnog pravnog pravila potrebno je ispunjenje:Materijalnih ili objektivnih uslova, koji se izraavaju kao materijalni inilac u optoj i neprekidnoj (kontinuiranoj) praksi iPsihikih ili subjektivnih uslova, koji se izraavaju kao psihiki inilac u svesti o obaveznosti odreenog obiajnog pravila. Pominje se i reciprocitet kao inilac obiaja. Re je o tome da onaj ko ne potuje odreeno obiajno pravno pravilo, ne moe da trai da se ono potuje prema njemu. Postojanje materijalnog inioca. Da bi jedno ponaanje kao praksa, pozitivna ili negativna, bila stvaralac obiajnog pravnog pravila, ona mora imati osobinu kontinuiteta u vremenu (vremenski inilac) i optost u prostoru (teritorijalni inilac). Meunarodni obiaj je usaglaavajue ponavljanje izvesnih injenica, ponavljanje istovetnog ponaanja. Trai se trajno vrenje odreene prakse kroz due vreme, izuzetno i krae. Teko je odrediti vremenski period da bi utvrdili da lije materijalni inilac ispunjen; to je dui period vremena. Obino se vezuje za krai period, vie decenija ili stolee.Pojedinano krenje pojedinih obiaja ne znai jo njihovo nepostojanje (sluaj sa diplomatskim imunitetima). Po miljenju pisaca jedan pravni akt izolovan nemoan je da ustanovi obiajno pravilo. Ima i pojedinanih suprotnih gledita. Navodi se da je i izuzetno krae vreme potrebno ako je srazmerno mali broj presedana uticao da se stvori pravno uverenje da je odreeno ponaanje pravno obavezno.Po pravilu, jedna injenica, jedan presedent ne moe da stvori meunarodni obiaj. Postupak obrazovanja obiajnih pravnih pravila ne prolazi uvek bez suprotstavljanja. Neophodno je da obiaj ima mirnu mladost. Obiaj treba da preboli smetnju i suprotstavljanje ako je toga eventualno bilo. Odricanje i suprotstavljanje da se odreenom ponaanju prizna karakter obiajnog pravnog pravila dovodi do razliitih rezultata: ili se obiaj uopte ne ustanovljava i obrazuje ili je to pojedinani sluaj i jo je nedovoljan za njegovo obrazovanje. Postavlja se pitanje da li ponavljanje proputanjem da se neto uini (apstinencija) moe da dovede do stvaranja meunarodnog obiaja? Svakako da obiajno pravno pravilo moe nastati proputanjem, ali i za to je potrebno vreme i ponavljanje. Drave takvo proputanje treba da priznaju za obavezno, inae bez toga nema pravnog pravila.Drugo svojstvo materijalnog inioca tie se njegove optosti, tj. prostorne primene meunarodnih obiaja. S tim u vezi je i podela obiaja na univerzalne (opte) i regionalne (posebne), tj. lokalne obiaje. Za H.Kelsen-a, obiaj koji stvara normu opteg meunarodnog prava obavezuju za sve drave meunarodne zajednice, ne mora nuno da bude praksa svih drava. Dovoljno je da ga se dri veliki broj tih drava.... obiajna norma opteg meunarodnog prava moe biti stvorena praksom samo nekog broja subjekata, a ne svih. Takav prilaz pitanju prenosi centar teine iz prolog u budue vreme. Kada se ukae na neki meunarodni obiaj, onda ostaje da se dokae njegovo izvravanje, potovanje, priznajnje od drava itd. Ta sveoptost ne znai i aritmetiku savrenost.Postavlja se pitanje kakva veina drava i drugih subjekata meunarodnog prava treba da bude da bi se neko njihovo ponaanje privatilo za meunarodni obiaj. Navode se dva gledita: prvo, po kome jedno obiajno pravilo stie optu vrednost ukoliko je prihvaeno od strane veine drava koje ine deo meunarodne zajednice, i drugo, po kome se zahteva znatna veina drava, tj. ogromna veina, po nekima reprezentativna veina drava. Ali takoe treba rei i to da je izvesno da obiajna pravila ne mogu vezivati onu dravu koja je na stalan i nedvosmislen nain manifestovala svoje odbijanje. Obiajna pravna pravila su ipak u krajnjoj liniji izraz irokog prava saradnje i saglasnosti izmeu subjekata meunarodnog prava.Razlika izmeu optih (univerzalnih) i posebnih (regionalnih) obiaja vezana za posebnosti pojedinih drava i teritorija. To nije odlika samo pravila meunarodnog prava; u veoj meri vai i za unutranje pravo. Opti obiaji se odnose na vie i ire oblasti, posebni u jednoj i uoj oblasti. Posebni obiaji se razlikuju od optih po lanu 38. Statuta Meunarodnog suda pravde.Postojanje psihikog inioca. Druga grupa uslova, nuna za obrazovanje obiajnog pravnog pravila je postojanje svesti o njihovoj obaveznosti. To je pristustvo psihikog, intelektualnog inioca koji odreeno ponaanje ini obaveznim, pravno nametnutim. Taj inilac se izraava u pravnoj svesti kao ubeenju za drave i druge subjekte da se ponaaju na nain kao da je to posledica ispunjenja meunarodnih obaveza, tj. primene meunarodnih pravila. Nema ispunjenja uslova ako je drava prinudnim merama naterana na odreeno ponaanje, tj. da ubeenje nije slobodno ve prinudno.Ovi drugi meunarodni obiaji nisu obiajna pravna pravila; to su tzv. pravila kurtoazije (prosti obiaji) i slede se od drava iz razloga oportuniteta, utivosti, drutvene konvencije i sl. Spoj materijalnih uslova, s jedne i psihikih, s druge strane, tj. pravna svest odnosno pravno ubeenje i uverenje o nunosti i obaveznosti takvog injenja, takve prakse, ini preduslov za stvaranje meunarodnog obiajnog pravnog pravila. U sadanjoj praksi Meunarodnog suda pravde ima vie primera gde je bitan psihiki inilac. U presudama se zahteva svest da se ispuni jedna obaveza ili da se vri pravo, odnosno obaveza da se uzdri, tj. da su drave imale uverenje da svoje ponaanje usaglase onom to odgovara jednoj pravnoj obavezi. Shvatanja i razlozi moralnog, drutvenog i humanitarnog karaktera kao i oportunitet, kurtoazija, konvencije ili tradicija su nemoni da sami stvore prava, obaveze ukoliko nema ove svesti koja odgovara pravnoj obavezi.UzanseUzanse (latinski: usus obiaj; francuski - usage) su kodifikovani poslovni (trgovaki) obiaji, iju je kodifikaciju obavio za to ovlaeno telo privredna komora, berza, udruenje trgovaca i sl. Kod nas postoje opte i posebne uzanse. Opte uzanse sadre kodifikovane obiaje za promet robom koje je donela Glavna dravna arbitaa 1954. godine. Sutinski gledano, Opte uzanse nisu uzanse u smislu kodifikacija trgovakih obiaja, ve su pravila obligacionog prava. Posebne uzanse se pojavljuju i primenjuju u pojedinim privrednim granama ili u prometu odreenih proizvoda. Kod nas postoje posebne uzanse: Luke uzanse, Posebne uzanse o ugostiteljstvu, Posebne uzanse o graenju i dr.

Odnosi meunarodnih ugovora i meunarodnih obiaja

Postoji uzajamno ukrtanje i preplitanje, prerastanje obiaja u ugovorna pravila ali i obrnuto. Postoje miljenja da su meunarodni obiaji rezervoar za meunarodna ugovorna pravila, ali istovremeno i katalizator u sistemu izvora meunarodnog prava.Najee meunarodni obiaji dobiju potvrdu za njihovo postojanje u kodifikacikonom aktu ukoliko doe do kodifikacije te materije. Time se dobije u sigurnosti i optem njihovom priznanju. Ugovorna pravila po meunarodnoj sudskoj praksi imaju prednost nad svim ostalim izvorima meunarodnog prava, ukljuiv i meunarodne obiaje.U meunarodnom obiajnom pravu i meunarodnom prometu roba i usluga pojavljuje se obiaji, posebno oni koji se primenjuju dugi niz godina. Ovakvi obiaji za dugom primenom esto se kodifikuju ili prenose u druge izvore prava, na primer, meunarodne konvencije opte uslove poslovanja. Mogu se pojavljivati obiaji i uzanse za poslovanje na odreenom tritu ili u odreenoj oblasti, delatnosti, kao na primer, prometni obiaji. Prometni obiaji se esto u meunarodnim trgovinskim odnostima javljaju kao nekodifikovani i nastaju stihijno u svakodnevnoj trgovinskoj praksi.Obiaji su posebno znaajni kada se radio o distancionim prodajama, isporukama robe, dostavljanja robe, tehnikim reenjima u transportnim sredstvima pri prevozu robe u meunarodnom transportu. Poslovni obiaji imaju znatno iru primenu od prometnih obiaja, na primer, poslovni obiaji u vezi sa projektovanjem i izgradnjom objekata i dr. Poslovni obiaji su optiji i odnose se na odreene grane i privredne oblasti, a promenti obiaji na jedno preduzee. Poslovni obiaji predstavljaju odreeni opteprihvaen nain poslovanja pri obavljanju robnog prometa i vrenju usluga sa inostranstvom. Kodifikovana pravila mnogih spoljnotrgoviniskih preduzea i drutava nastala su dugom upotrebom i primenom odreenih postupaka i pravila u meunarodnom poslovnim optenjima. Kada se ti obiaji dugim nizom upotrebe prihvate od veine poslovnih subjekata, posebno od ekonomski jaih dolazi do njihove kodifikacije od strane meunarodnih privrednih organizacija. Meunarodna trgovinska komora u Parizu je izvrila kodifikaciju u meunarodnim trgovakim poslovima meunarodne prodaje sa transportnim klauzulama i preuzimanja rizika, u vezi sa prevozom i oteenjem robe u toku tog prevoza na jednu od ugovornih strana (prodavca i kupca), poznata kao INCOTERMS.ZakljuakJedni od najfleksibilnijih izvora prava su poslovni izvori prava i to jo od najranijih vremena kada nije postojalo pisano pravo.Rimski uitelji su svojim uenicima izmiljali razliite sluajeve i polemisali sa njima da bi doli do nekih novih pravila koja nisu bila navadena u Justinijanivoj kodifikaciji.Sa razvojem trampe preko robno-novanih odnosa do danas proao je dug period ,a samim tim su morali biti zadovoljeni uslovi u kojima se ostvaruje neko poslovno pravo da bi obe strane bile zadovoljne i da bi se pravni posao ostvario. Poslovno pravo iz prethodne reenice se u poetku najvie oslanjalo na poslovne obiaje koji su ba potekli kao usvojeni i standardizovani iz doba Rima. Iz ovih zakona je proizilo i uveno Rimsko pravo koje se kao predmet i kodesk izuava na svim pravnim fakultetima irom sveta. Danas postoji niz ugovora koji se primenjuju u poslovnom pravu i koji omoguavaju da stranke ugovornice to bolje ostvare svoje poslovne zamisli. Sa tendencijom stvaranja zajednikog Mnogim uesnicima u ovim poslovima dato je na raspolaganje da primenjuju uz imperativne pravne norme i dispozitivne pravne norme u kojima se preputa volji uesnika poslovnog odnosa da ga urede na onaj nain na koji oni ele,a da ne bude u suprotnost sa pozitivni pravom.Sve ovo je dovelo do velikog razvoja poslovnog prava u svim oblastima i stvaranja jednog sigurnog poslovnog trita u koje ele da pristupe sve zemlje Evrope i koje se trude da ispune sve uslove za ulazak u EU da bi mogle uestvovati u tom uspenom funkcionisanju zajednikog trita koje brani interese zajednica lanica i predstavlja ih na meunarodnoj sceni.Jedan od osnovnih razloga odnosa poslovnih obiaja i njihovo prevoenje u pravne poslovne zakone koji se primenjuju na ugovore je nelojalna konkurencija.U uporednom pravu, postoje tri sistema odreivanja nelojalne konkurencije. Tako po prvom sistemu, sistemu generalne klauzule, navode se pojedina dela nelojalne utakmice, samo primera radi, a ne i taksativno. Ovakav sistem je proiziao iz odredaba Pariske konvencije za zatitu industrijske svojine koja navodi da "akt nelojalne konkurencije predstavlja svaki akt konkurencije koji je protivan potenim obiajima u industriji i trgovini", a potom navodi neka dela nelojalne utakmice. Ovakav sistem generalne klauzule, pored naeg prava, prihvataju i nemako, austrijsko i vajcarsko pravo.Drugi sistem, odreuje nelojalnu konkurenciju kao civilni delikt i to je sistem odreenja nelojalne konkurencije sa istovetnim sankcijama kao u sistemu generalne klauzule. Ipak, izmeu ova dva sistema (sistema generalne klauzule i sistema odreenja) postoje razlike. Tako u prvom sistemu, sistemu generalne klauzule kod nelojalne konkurencije, krug zatienih subjekata je znatno vei, a kod sistema odreenja nelojalne utakmice kao civilnog delikta, naknada tete dolazi u obzir samo prema oteenom subjektu. Osim toga, kod sistema odreenja nelojalne konkurencije kao civilnog delikta, zahteva se i nastanak tete, dok je kod sistema generalne klauzule dovoljna i mogunost nastanka tete.Trei sistem je sistem zabrane pojedinih delova nelojalne konkurencije koji su taksativno navedeni. To znai da se zabrana odnosi samo na ona dela nelojalne utakmice koju je zakonodavac izriito naveo. Isti sistem prihvaen je u engleskom pravu.Vremenom svi obiaji koji se vezuju za poslovne ugovore i u modernom poslovanju nau svoje mesto u trgovinskim i pravnim aktima jer svaki uesnik ugovornog odnosa vremenom prihvati trend nekog poslovnog obiaja i ukoliko tei nelojalnoj konkurenciji ide ka iskrivljenju poslovnog obiaja to za rezultat ima prevoenje u zakonski akt koji taj poslovni obiaj podvodi pod pravnu normu koja spreava ovakvo ponaanje.Svaka nova poslovna epoha izrodi nove obiaje koji se primenjuju u poslovnom ugovaranju i vremenom budu pretoeni u zakonske akte.

Literatura