jradk

445

jrgnyj ~ot, ~ok] jahtajachtoz ik [~ott, ~zk/~zon] voziti se jahtomjcint [~ja, ~ot, ~ok] nv zumbul, hijacintjagur [~ja, ~t, ~ok] ll jaguarjaj isz ~! jao ! avaj! ah ! ajme ! joj! ~ / kuku meni! avaj! ~ a legyziteknek teko pobeenima ! ~ de szp! ala je lep ! ~ neked, te szerencstlen ! avaj tebi, nesretnice ! ~ nekem ! kuku meni!jajdul [~t, ~jon] jauknuti [-nem], zavapitijajgat [~ott, -asson] kukati, jaukati [-uem], jadikovati [-kujem], jadati se, tekati se; (panaszkodva) tokati [-ocem]; ~ a fjdalomtl jaukati od bola; gy ~, mintha nyrsba hznk dere se kao da ga na raanj meujajgats [~a, ~t, ~ok] kukanje, jau-kanje, vapaj, krik bola, jadiko-vanje, jecanjejajkilts [~a, ~t, ~ok] lelek'ajong [~ott, ~jon, ~ani] ld jajgat ajsz [-szava, ~t] ld jajkilts ajveszkel [~t, ~jen] lelekati [-eem], (a fjdalomtl) urlikati [-iem]; (segtsgrt kiabl) zapomagati [-aem]jajveszkels [~e, ~t, ~ek] ld jajgatsJakab [~ot] Jakov, Jakobjakobinus I. mn jakobinski; II. fn [~a, ~t, ~ok] jakobinac [-nca]jmbor [~an/~ul; ~abb] 1. (szeld) blag, nean [-na], smeran [-rna], edan [-dna]; (llat is) krotak [-tka]; ~ ember pitom/blag/nean ovek; ~ haj pusta elja; 2. (istenfl) poboan [-na]

jmborsg [~a, ~ot] 1. (szelidsg) blagost, ednost, krotkost, bezazle-nost; 2. (istenessg) pobonostjambus [~a, ~t, ~ok] ir jambJancsi [~t] Jovica, Joco, Jova, Ivo. Ivicajanicsr [~ja ~t, ~ok] janiarJanka [rit] Jovanka, IvankaJnos [~t] Jovan, Ivanjanur [~Ja ~t] januar, seanj [-nja]; ~ftan, ~ folyamn januara, u januaru, tokom januara; ~ hban/ havban meseca januara, u mesecu januarujanuri januarski; egy ~ napon jednog januarskog danaJapn [~t] fldr Japanjapn I. mn [~ul] japanski; ~ nyelv japanski jezik; ~ ujjak (ruhn) japanski/kimono rukavi; II. fn [~t, ~ok] Japanac [-nca]; (n) Japanka [rsz e -ki]jr [~t, ~jon] i. ii [idem], hodati, hoditi; gyalog ~ peaiti; fel-al ~ a szobban ii po sobi gore dole; hajadonftt ~ hodati gologlav; ~/?i kezd (gyerek) ushodati se, prohodati; 2. (jrmvn) vozati se, voziti se; autn ~ vozati v voziti se autom; kerkprral ~ a gyrba voziti se biciklom/kotaem u fabriku; 3. vkihezjvhov poseivati koga, odlaziti nekom; ez a fi a harmadik osztlyba ~ ovaj deko ide u trei razred v poseuje v pohaa trei razred; iskolba ~ pohaati v poseivati kolu, ii u kolu; sznhzba ~ poseivati pozorite; 4. (vhol) Pesten ~t bio je u Peti; hol ~tl ennyi ideig? gde si bio toliko dugo? 5. (vmilyen ruhban) nositi (odelo, kaput), biti odeven/obuen; feke-

tben ~ biti u crnini; 6. lnyok utn ~ ii za devojkama; kivel ~sz? s kim se zabavlja? 7. milyen jsg ~ nektek? kakve novine primate v dobivate? 8. vminek utna ~ ii za im; mi gyben ~sz? kakvi te poslovi vode? kakvim poslom ide? dolga utn ~ ii svojim poslom; vgre ~ vminek dokuiti v prokljuviti to; 9. (gp, szerkezet) ii, funkcionirati, funkcionisati [-iem], raditi, biti u pogonu; az rm jl ~ moj asovnik/sat dobro radi v ide, moj sat je taan; 10. az id mr ksre ~ kasno je ve; nyolcra ~ az id sada e biti v priblino je osam asova/sati; szre~ az id pribliuje/ pribliava se jesen; 11. tven fel ~ pribliavati [-ujem] se pedesetoj; 12. (vhogyan) jl ~ dobro proi [-oem]/prolaziti; prul ~ zlo proi/prolaziti, nagrabusiti, nagraisati [-iem]; gy ~ az, aki tako/ovako prolazi onaj koji; 13. kedvben ~ vkinek dodvoriti/dodvarati se komu, ugaati nekom, uiniti nekom po volji; 14. haszonnal ~ to se isplati, tu e se izvui korist; slyos kvetkezmnyekkel ~ ovo e imati teke/ ozbiljne posledice; 15. (dukl) pripadati; tudja, kinek mi ~ zna kome to pripada v patri; mennyi ~ nnek ezrt? koliko Vam pripada za ovo? koliko imate jo da dobijete za ovo? neked mg 700 dinr ~ tebi dolazi jo 100 dinara; 16. ~ a szja brbljati; 17. az a hr ~ta, hogy govorilo/prialo se da, pronela se vest da; szjrl szjra ~ ii od usta do usta; 18. (szl:) ez bajjal ~ to je muna stvar; ovo donosi mnogo tekoa; ez nem ~ja! to ne ide! to ne valja ! vmin ~ az esze razmisliti/razmiljati o neem; vmi ~ az eszben neto mu se vrza u glavi; vgt ~ja pribliavati se kraju; (kzm:) lassan ~j, tovbb rsz ko lagono ide, dalje stiejradk [~a, ~ot, ~ok] renta jrandsg [~a, ~ot, ~ok] prihod, plata, prinadlenosti tb, berivo

jrs1 [~a, ~t] 1. hod, hodanje; (jrsmd) hod; egyenes ~ uspravan hod; megismeri a ~rl poznati/poznavati koga po hodu; egy ra nyira van biti udaljeno na sat hoda; 2. (csillagok) hod zvezda; 3. (gp) kretanje, funkcionisanje, funkcioniranje; (az r) rad, pokret; 4. (tv:) nem ismeri a ~t ne raspoznavati sejrs2 [~a, ~t, ~ok] (kzigazgatsi terlet) srez, kotarjrsbr [~ja, ~t, ~k] trt sreski/ko-tarski sudija v sudacjrsbrsg [~a, ~ot, ~ok] trt sreski/kotarski sudjrsi sreski, kotarski; ~ szkhely sresko/kotarsko mesto, sredite sreza/kotara; ~ tancs sreska/kotarska skuptinajrs-kels [~e, ~t] hodanje amo-tamo, ekanjejrat1 fn [~a, ~ot, ~ok] 1. (kzlekedsi) linija; (repl) let; 2. bny rudniki rov, rudnika galerija/hod-ba, rudniki hodnik; 3. miisz hod; 4. (tv.) mi ~ban vagy? ta te je dovelo? ta radi ovde?jrat2 ige [~ott, -asson] 1. (kld) slati [aljem]; iskolba ~ slati u kolu; meztlb ~ja a fit sin mu hoda bosonog; 2. jsgot ~ pretplatiti se na novine, drati [-im] novine; 3. (gpet) putati v staviti/stavljati u pogon/rad; 4. (szl:) bolondot ~ vkivel drati koga za budalu, nasamariti kogajratlan [~ul] 1. (t) teko prohodan [-dna], neutrt, neutrven (put); 2. (tapasztalatlan) neupuen, ne-vet, neukjratlansg [~a, ~ot] neiskusnost, neupuenostjratos 1. (vhov) biti est posetilac [-ioca] negde; 2. ld jrtasjrda [~ja, *ct, ^k] peaki put, trotoar, plonikjrdasziget [~e, ~et, ~ek] peako ostrvo, ostrvce za peakejrgny [~a, ~+, ~ok] mgazd do-lapjrhatatlan

446

jtkasztal

jtkbarlang

447

javajrhatatlan [~ul] neprohodan [-dna], neprolazan [-zna]jrhat prohodan [-dna], prolazan [-zna], upotrebljivjrkl [~t, ~jon] hodati, lutati; fel s al ~ hodati dole-gorejrkls [~a, ~t, ~ok] hod, hoda, hodanjejr-kel [jrt-kelt, -jrjon-keljen] ii amo tamo v okolo, prolaziti, tumaratijrm [~ve, ~vet, ~vek] vozilo, kola tb; lgi ~ vazduna/zrana letilica; ~vn visz vmeddig dovesti [-ezem]/ dovoditi, dovaatijrmforgalom [-Ima, -Imat] promet/ saobraaj vozila, kolski promet/saobraajjrmjavt [~ja, ~t, ~k] radionica za opravku vozilajr 1. tvenfle ~ ember ovek pedesetih godina 2. ~ beteg ambulantni bolesnik; 3. az rurt ~ pnz novac [-vca] koji se plaa za robu, novac plativ za robu 4. (tv:) vmivel ~ (kapcsolatos) povezan sa, u vezi sa; az ttal ~ kltsgek putni trokovi, trokovi povezani v u vezi sa putovanjemjrbeteg-rendels [~e, ~t] ambu-lantno/ambulatorrio leenjejrbeteg-rendel ambulanta, ambu-latorij(um)jrfld: ktnapi ~ na dva dana 'hoda/peaenjajrka [/-ija, ~t, -ik] stojaa, stalak [-lka], stalac [-lca]jrkel' [~'je, ~t, ~k] prolaznikjrom [jrma, jrmot, jrmok] (tv is)jaram [-rma, tb -rmovi]; ~ba fogprezati [-eem] u jaram; ~ alhajt podjarmiti/podjarmljivati [-lju-jem], ujarmiti, stavljati pod igujrszerkezet [~e, ~et, ~ek] mszmehanizam za kretanje/hodanje;(r) mehanizam (asovnika)jrr [~e, ~t, ~k] kat izvidnica,straa, izvia, patrola jrrtevkenysg [~e, ~et] patrolisa-nje, straarenje, izvianje jrt: ~ t utrven/utrt put; (kiizm:)

~ utat jratlanrt el ne hagyj idi utabanim putem, a nikako nehoda-nimjrtban-keltben prilikom svoga hodanja jrtnyi ~ ereje sincs maiaksati,ne moe v nema snage ni da hoda jrtas vmiben vest, vian [-na] emu jrtassg [~a, ~ot] vinost, iskusnost jrtat [~ott, -asson] 1. (lovat) terati konja polako, pustiti konja da ide korakom; 2. szjt ~ja govoriti kojeta, brbljati, klepetati [-peem], blebetali [-beem]jrul [~t, ~jcm] i. vki el stupiti/stupati pred koga; 2. ehhez ~ mg az is tomu pridolazi jo i to; tomu valja jo dodati i tojrulk [~a, ~ot, ~ok] doprinos, prilog jrulkos uzgredan [-dna], pomoni,sporedan [-dna]jrvny [~a, ~t, ~ok] zaraza, epidemija, rednjajrvnykrhz [~a, ~at, ~ak] bolnica za zarazne bolesti jrvnyos [~an] zarazan [-zna], epide-mian [-na], epidemijski; ~ betegsg zarazna/prilepiva/prilepljiva/ epidemina/bolest jrvny veszly [~e, ~t] opasnost odepidemije jszol [jszla, ~t/jszlat, jszlak] jasletbjassznyelv [~e, ~et] argo, slang, argon, atrovaki jezik jtk [~a, ~ot, ~ok] 1. (jtszs) igra; ~ban legyz nadigrati/nadigravati; 2. (tv:) ~bl igre/ale radi; hagyj ki a ~-bl izostavi me iz te igre, okani me se; 3. (jtkszer) igraka; 4. (sznszi) gluma, glumljenje; 5.(szndarab) pozorina predstava, prikazivanje pozorinog komada; a sznszek ~a rendkvli volt igra glumaca je bila vanredna;6.(hangszeren) sviranje, svirka;7.(jelzknt) ~ baba lutka, lutkica;~ puska deja puka, puka igfakajtkru [~ja, ~t, ~k] igraka jtkasztal [~a, ~t, ~ok] (szerencsejtkhoz) kockarski sto(l)

jtkbarlang [~ja, ~ot, ~ok] kockarnica, igranicajtkbolt [~ja, ~ot, ~ok] prodavnica igraakajtkengedly [~e, ~t, ~ek] dozvola za igru/igranjejtkrme [Aje, *it, Ak] eton, tantuz, uak [-ka]jtkfilm [~je, ~et, ~ek] igram filmjtkid [-ideje, ~t] sp trajanje igrejtkkrtya [Aja, At, Ak] karta za igranje, igraa kartajtkkaszin [~ja, ~t, ~k] kasino, kasina, kockarnica, igranicajtkklub [~ja, ~ot, ~ok] kockarnica, igranica, kartanicajtkmester [~e, ~t, ~ek] 1- (jtkkaszinban) krupje [h, -ea, tb -ti];2. szinh (a rende'" segdje) pomonik reditelja/redatelja/reisera;3. (szellemi vetlkedn) rukovoditeljjtkmd [~ja, ~ot, ~ok nain/me-tod igranja v igrejtkos [~at; ~an; ~abb] I- mn lgn-av, ivahan [-hna]; ez a macska nagyon ~ ova je maka vrlo ivahna, ova se maka rado igra; II. / [~a> ~* ~ok] (sp is) igra; (n) igraica; els osztly ~ prvotirnac [-mca]jtkoscsere [-At, ~k] sp smena igraajtkpnz [~e, ~t( ~ek] eton, tantuz, uak [-ka]jtkszably [~a, ~t, ~ok] pravila/za-koni tb igrejtkszenvedly [~p ~t] strast prema igri/kockanju, strast za igru/kockanjejtkszer [~e, ~t, ~ek] igrakajtkvezet [~je, ~t, ~k] sp sudija h, sudac [suca]jtszadozik [~ott, ~zk/~zon] igrati se, zabavljati sejtszi: ~ knnyedsggel veoma/vrlo lakojtsz|ik [~ott, jtsszk/jtsszon, ~ani] 1. igrati (se), titrati se; bjcskt ~ik igrati se mure; katonsait ~'^ igrati se vojske; elkezd ~ani proigrati/proigravati; 2. tv fejvel ~ik igrati se glavom, reskirati svoju glavu; mosoly ~ik az ajkn osmejak mu igra na us-

tima; ~ik a tzzel igrati se vatrom; minden az n kezemre ~ik sve ide u moj prilog v u moju korist; 3. (hangszeren) svirati; laprl ~ik svirati s lista; jl ~ik vmely hangszeren dobro svirati na nekom instrumentu/glazbalu; rosszul ~ik svirkati; 4. (sznpadon) glumiti, igrati, prikazivati [-zujem] v igrati ulogu; filmen ~ik igrati u filmu; jl jtssza a szerept dobro glumiti v igrati svoju ulogu 5. (pnzben) igrati (u novac); (tzsdn) igrati na berzi; kicsiben ~ik igrati na malojtszma [~ja, ~t, ~k] igra, partija; (sakk:) fgg ~ prekinuta partija aha; At nyer dobiti partijujtszd|ik [~ott, ~jk/~jon] odigravati se; a trtnet Belgrdban ~ik dogaaj se odigrava u Beogradujtszpajts [~a, ~t, ~ok] drug po igrijtszruha [~ja, At, Ak] deja haljina za igru, pilhoznajtsztrs [~a, ~at, ~ak] drug po igrijtsztr [-tere, -teret, -terek] igralite, poigritejtszva (knnyen) igrajui (se); ~ gyz pobediti/pobeivati igrajui v na lak nainjava I. mn najbolji, najlepi, odabran, izabran; a ~ rsze vei deo; ~ ifjsgban u jeku mladosti; ~ korban van biti u najboljim godinama; II. fn [At] 1. (legjobb rsz) najbolji, izvrstan deo neega; (legnagyobb rsz) nejvei deo neega; frfi a Abl pravi mukarac [-rca]; a ~ mg htra van glavno/najbolje tek e doi; 2. (haszon, elny) korist, dobrobit, dobro; ~dat akarom elim ti dobro; a Ara u korist; a ~mra rja upisuje mi u dobro; Ara szolgl/vlik to e mu biti od koristi, to e mu dobro posluiti; 3. (sp:) az eredmny 3:1 a mi javunkra rezultat je 3:1 (tri prema/ naprama jedan) u nau korist v za nasjavban

448

jgdug

jegecesedlk

449

jegyjavban uvelike, uveliko, u (najveem) jeku; a munka ~ folyik posao uveliko napreduje, posao je u najveem jeku; mg ~ ll jo je u jeku javadalmaz [~ott, ~zon] platiti/plaati, nagraditi/nagraivati [-ujem] javadalmazs [~a, ~t, ~ok] plata,plaanje, prihod, dotacija javadalom [-Ima, -Imat, -Imak] dohodak [-otka], plata, nagrada javak [~at] dobra; fldi ~ zemaljsko dobro; lelki ~ duhovno dobro javakor(a)beli u najlepim/najboljimgodinamajavall [~ott, ~jon, ~ani] predloiti/ predlagati [-laem], odobriti/odobravatijavra ld javajavarszben uglavnom, veim delom javarszt veim delom javasasszony [~a, ~t, ~ok] gatalica,vraara, vidovita ena javaslat [~a, ~ot, ~ok] predlog; ~ot lesz staviti/stavljati predlog, predloiti/predlagati [-laem]; ~ot elfogad primiti/primati v usvojiti/usvajati predlog; a ~ot elvetettk predlog je odbaen javaslattervezet [~e, ~et, ~ek] nacrtpredlogajavaslattev [~je, ~t, ~k] predlaga javasol [~t, ~jon] predloiti/predlagati [-laem], savetovati [-tujem]; (trvnyjavaslatot) podneti [-ne-sem]/podnositi zakonski predlog javit [~ott, ~son, ~ani] 1. (p)opraviti/ (p)opravljati, doterati/doterivati [-rujem]; 2. (dolgozatot tanr) ispraviti/ispravljati, korigirati, kori-govati [-gujem],popraviti/popravlja-ti (zadatak v radnju); 3. ~ott fldrajzbl popravo ocenu iz zameljo-pia v geografije; 4. (rekordot) popraviti, popravljati javts [~a, ~t, ~ok] 1. popravak [-vka], (p)opravljanje, (p)opravka, remont; ~ alatt na popravku, na popravci, pod opravkom, u opravci; ltalnos ~ generalna opravka; 2. isk (dolgozat) ispravljanje, popravljanje zadatka/zadae; 3. (hib,

tveds) ispravljanje, korigiranje, korigovanje (greke, zabune); 4. (sznvonal) poboljanje, usavravanjejavthatatlan [~ul] nepopravljiv; (erklcsi hiba) neispravljivjavthat popravljivjavt popravnijavtintzet [~e, ~et, ~ek] popravni zavod, popravilitejavtmhely [~e, ~t, ~ek] radionica za popravkejavtott popravljen, ispravljen, korigiran, korigovan; ~ s bvtett kiads proireno i popravljeno izdanjejavtvizsga [-ija, -it, -ik] isk popravni ispit; fCra utast uputiti/upuivati na popravni ispitjvorfa [~ja, ~t, ~k] javor; (mint ipari faanyag) javorinajvorszarvas [~a, ~t, ~ok] ll losjavul [~t, ~jon] 1. popravljati se;2. (egszsgileg) poboljati/poboljavati se, oporaviti/oporavljati se;3. (fejldve) napredovati [-dujem],razviti/razvijati sejavuls [~a, ~t] 1. popravljanje; 2. (egszsgi) oporavljanje, ozdravljenje, oporavak [-vka], poboljanje; ~t kvnok elim to bre/skorije oporavljenje v ozdravljenje jzmin [~ja, ~t, ~ok] nv jasmin jg [jege, jeget] 1. led; betrt a ~ provalio se led; ~6e ht staviti/stavljati na led; ~be httt rashlaen na ledu; zajlik a ~ lomi se v prolama se led, idu sante; ide led; ~g fagy slediti se, ulediti se; 2. (jges) grad, tua; ~ esik pada tua; a ~ elverte a vetst grad je pobio useve; 3. (szl:) megl a ~ htn is snai [-aem] se v odrati [-im] se svugde; megtri a jeget probiti led jgr [~ja> ~t] gleer, ledeno polje,lednik, ledenjakjgrpa [~ja, ~t] orv miak [-ka] jgcskny [~a, ~t, ~ok] sp pijukza razbijanje ledajgcsap [~ja, ~ot, ~ok] ledena sveca jgdug f-ja, ~t, ~k] ledeni ep

jegecesedjlk [~ett, ~jk/~jen] lediti se, smrzavati se, mrznuti [-ne], zaleivati [-uje] se jegel [~t, ~jen] hladiti ledom, zale-diti/zaleivati [-ujem]; rashladiti/ rashlaivatijegelt hlaen/rashlaen ledom jegenyefa [~ja, -it, Ak] jablan [tb -novi]; (mint ipari faanyag) jab-lanovinajegenyefeny [~Je> ~t> ~k] jela jegenyenyrfa [~ja, ~t, *ik] jablan jegenyesor drvored/aleja topola jger [~e, ~t, ~ek] jegerica, vunenorubljejeges I. mn leden, ledan [-dna]; (halmazllapot) zaleen; ~ rvz ledena poplava; ~ szl leden vetar; II. fn [~e, ~t, ~ek] ledar, trgovac [-vca] ledomjegeseds [~e, ~t] leenje jegesed ik [~ett, ~jk/~jen] zalea-vati se, zaleivati [-uje] se jegesember ld jeges II. jegeskv [~ja, ~t] ledena kava/kafa jegesmedve [tje, ~t, -Ck] beli/severnimedvd jges [~je, ~t, ~k] grad, tua, led[tb -dovi]; ~ lesz bie leda Jeges-tenger [~t] fldr Ledeno more jgfefh [~je, ~t, ~k] oblak s gradom jggyr [~a, ~at, ~ak] fabrika/tvornica ledajggyrts [~t] proizvodnja leda jghegy [~e, ~et, ~ek] ledenjak,ledeno brdo, ledeni breg jghideg studen, ledan [-dna], hladan[-dna] kao ledjghoki [~ja, ~t, ~k] ld jgkorong jgkr [~a, ~t, ~ok] teta od grada/tue -jgkrosult [~}a, ~at, ~ak] gradomoteen jgkreg [-krge, -krget] ledena kora;vkony ~ suledica, poledica jgkorong [~ja, ~ot, ~ok] sp 1. (jtk) hokej na ledu; 2. (maga a korong) kotur za igru hokeja na ledu, pak jgkorongoz [~ja, ~t> ~k] SP hokeja jgkorongverseny [~e, ~t, ~ek] sp turnir u hokeju na ledu29 Magyarszerbhorvt

jgkorszak [~a, ~ot, ~ok] ledeno doba, glacijal(no doba)jgkristly [~a, ~t, ~ok] kristal ledajgmez' [~je, ~t, ~k] ledeno polje, ledena poljanajgplya [~ja, ^t, ^k] klizalite, to-ciljavka, tociljajkajgpncl [~ja, ~t] debela kora leda, ledena kapa, debeo ledeni pokrivajgrteg [~e, ~et, ~ek] sloj leda, ledeni slojjgrev [~je, ~t, ~k] revija na ledujgsport [~ja, ~ot, ~ok] sport/igre tb na ledujgszekrny [~e, ~t, ~ek] hladionik, hladnjak, hladionica, hladnjaajgszem [~et, ~ek] zrno (od) leda, ledeno zrnojgtbla [~ja, -it, ri,k] santa leda, ledena santa; (jgszekrnybe) tabla ledajgtakar [*ija, ~t] ledeni pokriva, ledena kapajgtnc [~a, ~ot] sp igra/ples na ledujgtorlasz [~a, ~t, ~ok] ledena barijera/prepona/prepreka, naplava/sante tb ledagtorlds [~t] nagomilavanje leda gtmb [~je, ~t, ~k] blok leda gtml [~je, ~t, ~k] kesa za led gtr [~je, ~t, ~k] (haj) ledolo-mac [-mca]jgverem [-verme, -vermet, -vermek] ledenicajgvers [~e, ~t, ~ek] grad, tua, plutanje gradajgverte: ~ terlet gradobitinajgvirg [~a, ~ot, ~ok] ledeno cvee, ledene are tbjgvitorls [~a, ~t, ~ok] sanke na jedra, jedrilica no ledujgzajls [~a, ~t] lomljenje ledenih santi, kretanje/lomljenje leda; megindult a ~ led ja krenuojgzokni [~ja7 ~t, ~k] sp zimske sport-zokne tbjegy [~e, ~et, ~ek] 1. (jel) znak, obeleje; (belegetett) ueen ig, znak; (gyrtsi) marka, znak, zatitni znak; 2. (menetjegy, belp-

451jelen(regiszter) registar [-tra]; fizetsi ~ platni spisak- ~be foglal uneti u spisak; 2. dipl nota, slubena predstavka; ~et intz vkitiez uputiti/upuivati notu nekomjegyzkvlts [~a, ~t, ~ok] izmena/ razmena notajegyzs [~e, ~t, ~ek] beleenje, upisivanjejegyzet [~e, ~et, ~ek] 1. (feljegyzs) beleka [tb birt e. beleaka], pri-beleka; 2. (egyetemi) ~ek skripta, beleke po neijim predavanjima, predavanja umnoena za studente; ~et kszt pisati skripte/beleke; 3. lapszli ~ek prmedbe sa strane, marginalijejegyzetel [~t, ~jen] beleiti, zapisivati [-sujem]jegyzetfzet [~e, ~et, ~ek] sveska za pribeleke, belenicajegyzetkszts [~t] pisanje skripata/ beleakajegyzettmb [~je, ~t, ~k] blok za pisanje beleaka, belenicajegyz [~je, t, ~k] 1. (jegyzknyvvezet) zapisniar, protoko-list; 2. (kzigazgatsban) belenik; 3- jog, rg brsgi ~ sudski belenikjegyzknyv [~e, ~et, ~ek] zapisnik, protokol; tvteli ~ zapisnik o prijemu; ~be vesz uneti [-esem]/unositi u zapisnik; ~et vezet voditi zapisnikjegyzknyvi zapisnikijegyzknyvvezet [~je, ~t, ~k] zapisniar, perovoa hjegyzsg [~e, ~et, ~ek] 1. (tisztsg) belenrtvo; 2. (hivatal) belezniko zvanje, beleniki uredjel [~e, ~(e)t, ~ek] znak; az idk ~e znak vremena; minden ~ arra mutat svi znaci ukazuju da; ~t ad dati/davati znak, signalizovati [-zu-jem], signalizirati; tisztelete ~l u znak potovanjajelads [~a, ~t, ~ok] davanje znaka,/ signalajelbeszd [~e, ~et] jezik gestova, govor/sporazumevanje znakovima, nemuti jezikjelen I. mn 1. (mostani) sadanji;egyrusts450jegy) karta; ~et vlt vaditi kartu; a ~eket krem 1 molim karte I (na pregled); ~eket kezel pregledati/pregledavati karte/ulaznice; 3. isk (rdemjegy) ocena; 4. ~et vlt vkivel zaruiti se s kime; ~ben jr biti zaruen; (menyasszony) ne-vovati [-vujem]; 5. (vsrlsi) kupon; ~re adjk daje se na karte; 6. vminek a ~ben u znaku egajegyrusts [~a, ~t] prodaja karata/ ulaznicajegyellenrzs [~t] nadgledanje/kontrola karata v ulaznicajegyelvtel [~t] pretprodaja bileta/ karata/ulaznica, rezervacija karata/ ulaznicajegyes f~e, ~t, ~ek] (vlegny) zarunik, verenik; (menyasszony) zarunica, verenica; ~ek zarunici, verenicijegyespr [~Ja> ~t, ~ok] zarunici tb, verenici, tbjegyessg [~e, ~et] zarunitvo, ve-renitvojegyez [jegyzett, ~zen] beleiti, upisivati j-sujem]jegygyr [je,t, ~k]burma, zaruni venani prstenjegyiroda [~ja, ~t, ~k] biletarnica, ured za prodaju karatajegykiads [~t] izdavanje/prodaja karata v ulaznicajegypnztr [~a, ~t, ~ak] blagajna (za izdavanje karata), biletarnicajegypnztros [~a, ~t, ~ok] blagajnik; (n) blagajnicajegyrendszer [~e, ~t] sistem karata; (kzszksgleti cikkek) sistem ra-cinisanjajegyszed [~je, ~t, ~k](sznhzakban> razvodnik; (n) razvodnicajegyszelyny [~e, ~t, ~ek] kupon ulaznice/icartejegyvlts [~t] 1. kupovina karata/ ulaznica; (vast) kupovanje/kupovina/ vaenje karata; (sznhz) kupovanje/kupovina ulaznica; 2. (eljegyzs) zaruke tb, veridbajegyzk [~e, ~et, ~ek] 1. (lista) spisak [-ska]; (felsorols) popis;

jelensa ~ krlmnyek sadanje prilike; ~ pillanatban momentalno, u ovom asu, ovoga asa/trenutka; 2. nyelv ~ id sadanje vreme, prezent; ~ idej t prezentska osnova; H. hat ~ van, biti prisutan [-tna], prisustvovati; nincs ~ nije prisutan, otsutan je; III. fn [~e, ~t] sadanjost, sadanjica; ~iink naa sadanjicajelens [~e, ~t, ~ek] 1. szinh pojava; 2. (ksrtet) privienje, vizijajelenet [~e, ~et, ~ek] 1. szinh scena, prizor; az els felvons harmadik ~ben u treem prizoru prvog ina; 2. tv scena; ~eket csinl prirediti/ prireivati [-ujem] v praviti scenejelenkor [~t] sadanjica, sadanjost, dananjica, naa era, dananje doba/ vremejelenkori savremen, suvremen, dananji, sadanji, moderan [-rna] elenleg sad(a), zasada elenlegl sadanji elenlt [~e, ~et] prisutnost, prisustvo, nazonost; vkinek a ~ben u prisustvu nekogajelenlti: ~ v spisak/lista prisutnih v nazonihjelenlev I. mn prisutan [-tna], nazoan [-na]; II. fn [~t, ~k] prisutnik; a ~k prisutni, nazonijelensg [~e, ~et, ~ek] pojav(a), fenomen; termszeti ~ek prirodne pojavejelent [~ett, ~sen, ~em] 1. (kzl) javiti/javljati, izvestiti/izvetavati; Belgrdbl ~ik javlja se iz Beograda; 2. (jelentse van) znaiti; ez mit ~ ? ta znai ovo/to; mit ~sen ez? ta to ima (v treba) da znai? nem ~ semmit nita ne znai, ne ini nita; mit ~ ez anyagilag? ta ovo znai materijalno/finansijski?jelentkeny [~en] znaajan [-jna], znatan [-tna], zamaan [-na], pozamaan; ~ ember znaajan ovek; ~ sszeg znatna/znaajna suma v svotajelentktelen [~l] neznatan [-tna], beznaajan [-jna], neugledan [-dna],

jeleskedikbez vanosti, malovaan [-na]; ~ ember beznaajan ovek; ~ sszeg neznatna/beznaajna suma v svotajelents [~e, ~t, ~ek] 1. (beszmol) izvetaj, referat, ekspoze [-ea]; hivatalos ~ bilten; ~t tesz valamirl podneti [-nesem]/podnositi izvetaj o neem; 2. (rtelem) znaenje, smisao [-sla]; eredeti ~ izvorno/prvobitno/pravo/originalno znaenjejelentsttel [~e, ~t] podnoenje iz-vetaja/referata, referisanje, referiranjejelentstev [~Je> ~t, ~k] izvestilac [-ioca], izvestiteljjelents (od) znaenja, smislajelentsvltozs [~a, ~t, ~ok] prome-na v izmena znaenja/smislajelentkezs [~e, ~t, ~ek] 1. hiv prijavljivanje, prijava; 2. (jelensgek) pojava, predznak (ega)jelentkez|ik [~ett, ~zk/~zen] 1. prijaviti/prijavljivati [-ljujem] se, pri-glasit: se; nknt ~ik dobrovoljno javiti/javljati v prijaviti/prijavljivati se; vizsgra ~ik prijaviti se za ispit; 2. (feltnik, mutatkozik) javiti/javljati se; (nehzsg) pojaviti/ pojavljivati se, iskrsnuti [-ne]/iskr-savatijelent: nyelv ~ md indikativ, izjavni nainjelents [~et; ~en; ~ebb] znatan [-tna], vaan [-na], znaajan [-jna], relevantan [-tna]; ~ szemlyisg znaajna/znamenita linostjelentsg [~e, ~et] znaaj, znaenje, znaajnost, domaaj, znatnost; nincs ~e nema znaaja, nije od znaaja,-vanosti; nagy ~ od velikog je znaaja, veoma je vaanjelentsgteljes od velikog znaajajeles I. mn 1. isk odlian, [-na] ~ rend odlian, eminentan [-tna]; ~ rend tanul odlika; (lny) odlikai-ca; 2. (kivl) istaknut, izvrstan [-sna]; II. fn [~e, ~t, ~ek] (osztlyzat) isk odlian; ~t kap dobiti/ dobijati odlinu ocenu; ~re felel odgovoriti/odgovarati na odlinojelesked|ik [~ett, ~jk/~jen] (kitnik29*jelez

452

jells

jell

453vmiben) istaknuti [-nem]/isticati [-iem] se, odlikovati [-kujem] sejelez [jelzett, zen] 1. oznaiti/oznaavati, javiti/javljati, avizirati, na-govestiti/nagovetavati s nagove-tati is nagoveivati [-ujem]; dati/davati signal v znak; 2. az ra jelzi az idt asovnik/sat oznauje vreme; 3. elre ~ javiti/ javljati unapred, nagovestiti/na-govetavati; 4. jelzem, mr el is kstnk pravo da kaem ve smo zakasnili, napominjem da smo ve zakasnilijelhang [~ja> ~t> ~ok] kat odzivjelige [~je,