Buthlioteka ASTRA

!<JoLo VII, lmj'ga 40 Jean-Louis Brau

VELIKI ADEPTI ZAPADA

Preveo: Milan Kovačević

•

,

Naslov originala

Jean-Louis Brau

Les o.nities D' occident

Izdavač:

M A EDITIONS, PARIS

Prevodilac:

Milan Kovačev,ić

Copyright M A Editions - P"nis 1986 Copyright za Jugoslaviju © Velim.ir Trenkovski 1987.

KATAJIOrH3Al(IUA Y IIYEJIHKAl(HJH (CIP)

------------------------------------133.3

EPO, )KaH JIyj Ve�iki adepti zapada / Jean-Lowi!S Brnu ; preveo

Milan Kovačević. - Zemun : Arjon : "Velimirr Tren­kOvsk.i", 1987. - 135 CTp. ; 21 CM. - (Biblioteka AS>tra ; kolo 7, knj. 40) IIpeao,IJ; ,n.ena: Les inities D'occident ISBN 86·7371·007-3 I Brau, Jean-Louis

I. KOaal..JeBHli, MUllaH, npeB. nK:a. MHCTHI.(H3aM

'�---------- -------------06pai1eHO y HapooHoj 6u6JluOTe'IU Cp6uje, 5eozpao •

• • . . '

PREDGOVOR

.u iJZvonnom rmlOCenju, ,p�svećemJi, upućeni {I'W­we) -- mi ćemo li daljell1 tel<sbu !konislliti u illaJS odomaćenu a-eč: -- adept, znači ,početn.iJk, šegrt. To je ol!1aj koj" je 'll anti6kO'l1l svetu rddoojao inioijaoi­ju, cidrrJJOsno [pII'a'Vo eLa u6es!MlJje u mister.ijama [la koje su se SV,oOOI1i obredi. U tom rustom Zlllačenju, Cml<Na je, [la samom piOčetlkru, IklI'štenje [larIliNada :IDi­o�jaQ�jom.

Sarvrr-ameino tuma6enje je ;onatno "",e_ AJderr>t je rdan8lS pc>st8lO ,()(!]aj kQjli 2Jna, koji je [1JaŠ-8l0 P'ut ,; k<lj,;, ,prema tame, Il1IiIje ov&še kamJdiclat.

»0iJlj am.ic.ij'aolje je da [J?OV'<'Jde pojeclim.ca do Sa­ZlnalIlja Iputam 'lllllIlItarrrjeg osvetJljerJlja, to je projeik­aija li poiJmalD'je u srecliš-tu �jud!skog Ja 1lmn!scen­

rdentne $Nemosti« �e ,povodom IDaJSdi1JSke odja­cije Pol Noodn 1(<PauJ NauclOOl) , i ,ooclaije: »Me1Jod imOOijaoije je sušllinskJi !Potpuno imrtuJiJtiiJvalll IP'llt.«

A žan SeovaJLije (OheovaJliea-) li Allen Geer'b:ran (Gheerbramt) u .svom "RečmJilku siImbdla« �ko de-

5

Hnlišru i:ni'cij aciju: »Značen je 'rteleIl1Itrui I je - 'llSTI1Ir­Li,ti. InitOiJl1ati jeste, II i1zvesmollll srn�s1u, p1loilzvesti -umlkam-j e , ,�azvaDi Slm1rt . �Li ISmI1t je tu shvaćena ,kao ,;zlazaJk, osvajlaJI1je poo1ama }oroz 10aipiju koja da­je novu emel1gijlU. Iil:la.sku sllediuje ulalZak. IiniciiTati - to je uves�i. Posvećeni p!l1Oclire boz "atremu :1Ja­vesu I<oja d e li pI'o�ano od svetog: oo pl't!l'alZi .iz je dnog .s ve Đa u dmgi " od tog č:iOla se IPrr'eobreaJava, menja stepen , postaje drug.ačriji,«

ToO su defiiJruiQi'je kOIj'e ne Đl1Eiha U!2Jilffia;Đi�dravo za gotov·o. U naj1man'jLl 111tkU, mana đ:m j e ŠOO pod ­Irazuunevaju obavezan ob red IPOIsvećenjra, Dl1irbUi1lJal Iznal'aca .kome pnilPaJcia 'sud o JM1O'fH'HrOlnl i prav.o da mu ip�-ema svom <UimlSU dod e le 'Stepen pO'V1iteženja.

OS'irm troga, j!ZJa Ren e Geno[1a (Guenoo) j .dn . .llgiih '=amo da ';lll.icijaoija Iffiože itei1aJko bi.ti p"o:d .us alffi­d!j=i6Im,g ipovlaIČenj-a, cluge aske;re "li 'Ul1!uuamjeg osvetil<jenja. Stlligfui Ismo nime do jeclnaćine koja g.la­si: <lJd1Wt=prosvetljem.

Ne možemost!riJkcov.tllije Uiporedini nelloog 'adepta, na OV1ati naći01 shv.aćenog, cio ,sa čovekom koljli u mraJku lav:i!l1iin�a a1iknlje nasl� o AT.ij<lJdnil1u nit i koj. je .sledi ne Zllla!jrućti iPoslgl]nnoO h oće li mu omo­gućiti da �ađe na .svenlo daJI1,a.

Gocline 1&89, ilorli�l6air J "'stioPmr Bduar Šj"-e (Serure) objavio je pod mrs,lovom ,» V eillilci adflpti« j edan »naort mjOle .isooltJj.e nellglija«. U tOlITI .de lu, ,oalJiil<o puta [Xllll0V11jeThom, .autor, v.elmi >lrNlll.ac ezo­'tierr;i�ma i teo�oiiilj .e, daje ,se na druhinsl<u .an.al�u ol1lih koje n3lZiiva »adeptima«, a .!<Joj1 su osnivači velikih ,religija illi ve ČllloO važećiJh pQ'ilne\pa hoometri.č­ke m;'sli: Rama (Anij.amki dkJus) , KmiŠina (Bmamam­sil<ai'nidj'aoija), Hermes (Egipanske mil5<erJ;je), Moj-

6

Slije �Mislija I0raei1a) , Omfej �ruomsove mlil5t erij e ) , Pit[lJgQ[Ca (De]jfJj,ske mi'st&tije), ,Waton :(EQelUZJi[}!5'ke mi­sreriJj.e) i lis·us (Mislja Hnlstolsa).

l��šliaijUIĆi se sv,ajolj <l1l1aJrimi, Ši!re obei1olcla­njlU!je Ui1lbuidi1jri v e 'slhlČl10Sni. Urzlinml!jući u obzmr epo­hu, ch'iljgacije u I<ojllim a 'su žilve1i, mitruošloa wep­šavanja, o"," &Ll ,-"glavmom Sl!e.dJili .,s,ti iPlUt, sa ,,,meIl­t�ilnom StruJk1lU!1OIffi«, kako .se domas gaV1oll1i u psi­hdlogijd.

Svi su rizab�-ali kao metodIU o�km'Venje, ma ko­MlkJO hillo delLirrrriĆl1O, nepo1!pU01o. ToO je, u pagJedu onoga što se tllUldr10 u:čel1!dcima, ="'000 :opk!1adu na verovati ip lm t Jv zna.li.

Šilre, :ispwa mUI2Jikolqg i bmalllliil ac Vlagnem, po­,staje "remenom .'tieazm ptI'edaJI1 wOaiv<l1l1ju iii!lollmi­

ja i n"liU1arz]iič:ltOjtih 'r<iligio�niJh ,,]sterna, otilrucla je nastojao .da d:zJvruee jeclinstveIl1ll i veOnu illlll.drost š�o je na!6ini11o .od njega pionilm []a Ulke Uipmfl�]lh ..e!igli}a. ,>iRJama []am ,omogućava ,samo pni�az hr a­mu - piše Otll - KIl1išna i Henmes .daju nam .kl ju­čeve od 1l1Ij<1ga, MoIjlSlije, 011felj • P,jtagoma pokazuju naJI11 njegoV1u l.liIl'lrbI1ašnJjost . lisus Hnlstas preclstav­�ja 'SiilmO ,svet:illiJšte.«

iDaikIle, pI'etma njemu, ['�dti ,se o neprek1idnom U12lclilmnj u �m a .svetll!ostJi, �anliIji od ani�laJl1!skog

ciklu s a do hrJ'stov;ske iITJlis�je. Crkva ju j·e, među­tiim, .�e"enlla qp<redeljuju6i s e za to da je pretvoO­<li u j-a!V1l1!U obj aJV1U.

ŠUme je boo opsednU!t jJdejl()tDJ. jedimswa. KJamk­telrjJstiiJano je, .uostalom, da je on ka o �!'JI'ad' j,za­hl1ao 'rečemou KJoda BeruJlam: ,,>Ubeđen ,sam da .do­mi dan Nad će 1iilzi:()llog, pesniJk • fiiIloom g.ovo<liti 'stirrn jeziJk<llIl1 J svi s e ;limU1sno [1arumet1i«.

7

I

ToO pOOIliirenje 2lIKlII1ja sa vercroanj em , f12llakog svem i spilrU1u'aJmog 1Jj'\'a1a :dU!Še, s1li!Že ,putem teoza­Eilje gde je Jillj'llČ llIlIis1edja koji nam daje eroreru­Ml11.

,,,S:uštrim;Skll prrfunqpi e:ooterićnog na'Uika - pire šIDre - mogu se' formulisati ovako ka'koQ sIlem:

"Duh je jedriina siJVa.rIn!oSt. Matanija je 00J110

[]jegov .S(pdlJjnn đuJP3IZ, p!I'OIlIlenlj�v, prti'\Oremen, :IlIjegov ,dilnam;J21allI! u IV'vemenu i �storpu. Stvaralnje je ve­čna oi neprelkoUdno 1aa život. Miil<ro1asmos1Čoveik je rpu:;elka sVoQje 1lDojlne lecmSbitlJJcije �dl.1!h, duša, tela) SIlka li ogtedlaJla malloIlOikdsmosa1UillUvem:ru:ma �svet bOlJaJnSkll, čoveoj:i i priJrodmti) ikoji je, sa svqje s\!11a­ne, OI1gaĐ Boga istimli1Qg, ApsoJ.rt.Jtnog Duiha leoji je IPa svojoj pr�DOdli - Obac, Mrujiloa li S:iIn {esenoitja,

ISIUIjJ,Sbam:otilja i 2iivOl!). Em ZJaš�a čovelk, ,SLiIl<a Boga, može posm1Ji "'li�gova žirva rač. Gnasa, i:Li moionail­na 1lI!OS'1JjJka, usvrum wemenima :ziIJJaČiiila je lIJ11eti [la­ć.i Boga 'll se!hi proširuju6i bajine :drt.JbWne, ]atellJJtne moći ·sp=llanja. ČOVečja duša, ['judska mm'ViJdual­nost, besmrtna je esenoi!j-ailna. Ona 'se roZJVlija [pU­tem lJ:]aizrneniooog l.\I2)diitmlOljla U p�claJnj.a rpu:;earo egzis­,tenaiJje kOlja je a�tmmlaltivlllo diuihOV1lla i teltlSlrua. Za­Ikon njene CV1oJUJOije je .eiJnIlcamrraoi!ja. Kiad se U!s\p­ne dio sarViJ.1š,emls tv;a, ona joj tizJmlče J Vlr.aDa ..se II čiJs'tll Duh ou s\iaj !pllJlllilni s,a!2)nanja. Isto 1aJO što se duša OOdliže iJzJnad životne bOlI1be �d :dasegne svest a ISfVIOjlOj humamostJiJ ODla se V!3iZmOSli i jl:zJl1laJd �akona reilnlkall1t1a\:llije kad dođe da o11lm1OVffiJJja svoje bafun­s tvenosti. «

Naše deLo želti. ,da bude Ig>jlemij'a !pOIrbre1Ja Velti.­'kih adepMa jllčerašnj.ice ti sadai\njJ.ce kojli su u Za-

8

rpaldlnu ohlj�ilnaailju uVISlIluilo sv�j !peča1 'ffiI2lHčitiim de­!oV1anj'ima cmih što su sllvwaWi u usamILjelIlosti ilili eu biJi barj alotami .iruioti�:asbičkrllh IUidružeruja.

Pmavitti iJzJbor značti sUIdiltJi, allii mi rnsmo ni ruz.­daleka rnšamriJ.i u pnivilid objek1Jiw1Cls>ti. Recima, važ­!nas t koju sma pr.idali rpajedrlinciJma čes·to je u o1:xr­nutoj SIlaOIlmeru sa njmov,cl!m ,silavam i ,1item"!!ulrolrn koja jim je :udhi6ajeruo [pasvećeIlIa.

OcIJSLlS INo ve]liloilh milstičam, u temelj:itelja se:k­rtJi, a]jjlalšnjava se ČliIllIjernOOffi ,da će mn u ovoj istoj ikoilelkoti\joi oo;J]i [posvećena j eOOoQ pase1IDa i cel<YVi:to dela. Dmgi, među Illjtilma ii anti !najveći, .kao što su ReI!le Genan, Lanoa del V,aJs1a, �810, uostalom, i

"ećtil!la .SaMr<mreiIJliih teozafa - ,asbaJli su illoobr1ađeru mz J.13IZi1aga šloQ su ani, poQ JlII1fIlVIiIIU, suJš1JiJlu sVoQj!lh uOOdja .orp:Li i'z ws1dČlllja<Jke nmmcide.

Zair pesmueli, kaJO šta su Nerrvail i RemIba, umet­

llJJioi, Joao A,llldorfe u Gi!stav Moro, spisateLji, p.oput Mejl!1ilnlka .; Arpbum MatherrJJa - ille zaslLlŽUju da se !nađu llIleđu adep1ilma u, wir nri.je trebalIo ,da se pa­jave u IlJaJšem whom! ToO piltam(je zarvreoojeda bllde rp os ta!V lj ena.

:u epalhi - većtiIJJa :nIjillh je od mus sasvilm maloQ I.1!clalljena, aliti. �abanav, zabmav1aJllbli, je "eIhld. [pa­mo6nJiik - ko8jd tol:iikoa rumeleikbLllalaoa ;pdkoušava da poUiknijje sV10ju nemoć iPfi10g\a!Š'a!Vaju6i se maois1Jima, tl<oncept ,,,,,dI1UŽenja cenwa peniifunijolm«, \9upstmt Malsme horbe, doživea je 'svoje :trel!lutike sla!Ve.

Zmači, oQV1de b.ismo se llIloglu p:nll:JJi.ži'ti dellliruiaiJju ,ad<1]J'ta: ba je onaj aroji llJJajp.oUl2)dani(je osve!l1java ll1ašim samrunjrna fflnakove lP<miIfenljlskJih >lOIna, onaj 'Nojli UIJ11eće dmg[]l� pozvan u ,pnsten ""POZVa7wg.

9

»ZaoUoruženje grnId!ova sehl.ma«, govoni,o je Moo. »Udanitri .po ZlO'Vu na9tJranog Ida hi se p<retlO.črlJ.o u smi­slenl:>«, odg;mram UipuĆ<mi.

Jedan od os.novnJih k,rj'tenijuma ovog wbora bila je, kad .se svede konačan a:aĆUin, misao koja se od­vija na dos1eda,n i sm>slen naoin što, prema :rečima Antoana Fevra, jednog od naj.boljdih frarnous,k,ih ma­Jaca ezotenizJma »:zarrrui,š·1ja jedan lrotntiJnuhmn J,anac bamo gde m.ciro l11a�bijeno m;štljem.je \>lidi s amo nered i ouJclinovate oblastIi gotovo nespoj�ve j,ecine sa civu-

lO

JOAKIM DE FLOR Ortodoksni jeretik

J Oalkinll de F1101r, koji �lrOOuje ,da bude oce­IItj en kao adt1P t �bQg svoje "i"'i,je ai:klliilćke evoluci(je Človečainsbv" j .svoje teooniJje o »brećdj vJadavtiJrui«, (l)a­nliJmlDj>iJv je i po tome 9to je naJp"sao jedino vensđ<o dclo do te mere pravovwno da 'su Iga tJni ,!,ontifeksa (paipe) ohmbruvala, a Crkva ga [Jll'Qgllasilla Bla2enrlm 29. mati'a, mo je bio začel1l1;k sp.imitllili1nOg pdklreta, joailcim.i!zJma, kojo je �o crnJiIniJsao 100 jeres da ga je RJirrn JllOlffiO oStldl,ti.

Rođen <li CctliiUou u �a�,"bnijti gocliine 1132, Joa­:!olm de dJ�a bio lPaIŽ Radoom ,od Sicilije, a onda je napm'Vlilo hodočašće do Svete Zeml'je i, ,po POV­mtJJou, ušao 'll oiJsterSrj,ansđ<ti maOOlS tir ,iz Sambu6ima mjli je [pOstao pni01r i qpM.

U ovam redu je tada doMo do labavljerlja ,pra­MiIia svetog Bennandla. Oclu&taju6i Old \Joga d'a po­vraJtIi u SamIbuciIllo ;prvobi1mu strogos't, JOaJkJirrn je 1192, u San Đov,arniJju dti I1jore, ust"novjo u'ed na­zvam. de F1lor što je Celestim I I I potMnd,jl:> četrir'; go­drilne 11oals.n i.je.

11

U S\'oj�m egzegetslloirrn delillma, nwoči10 u Slo­ga dvaju Zaveta, Komentari Apokalipse u Deset ple­tenica Psalteriu.ma, Jookiirn je podeilio svetsllou �s-1ariju na 1mi rerzJdob'1j.a_ R!aJ2ldQlblje Oca, to je "reme ZaJ!rona oi Ma1epi'je, a pro1li ga mzJooblje Silna, to je omlo IlJjemu s<WJremeno loojirrn upnav1ja Cnlwa_ Ova ena je sarmo ;posre(miako vreme, prorokovao je Jo,"loilm_ Za Injilnl mora doći Il1aflldoblje Sve!JOg DuJha tdkoou kQga 6e Red Pravednika pnqpovedatli Večno levanđelje, rpOOvanio da posIJalne nJOW :roloooL

, Ovo oilkilli6l<o sh",atalnje []i1je ,sjgumno b]lo neor­toddksno u JroalkIilm ga se ,drlao sve ,do ,S\'Oje smrtJi, 1202_ g,odIilne_ Međulli!m, za neke od njegoWh uče­

ma, proiJzil1a!llillo je samo ie sebe da 6e Red Plra­

v,edln�loa biti rpos'llJda ue Jooje 6e pogle Gr1love svešten­stva ;,S teći Onkva mOllla!š1Jva _ Jer, [l'agoveš tavaLi ,gu oIn!i, I'\Ialnov V�I=, Zver A!poloallii!pse, Ve'liilGt Blud­lIlIi!ea, DJi(je 000 mo drr:ug;i do l:i RWrn.

!Ptreterirv�ja njegovri.h učeniJk,a billa su _građe­na osudom bez opoziva dd sbrame hirjeml1l:lIije, adi 53ttn JoaJkiirn, lloojn rse odllillooorao evaJnđeasiklim !lim­nn�štvOOn, š!JO je tu-ebaJ.o ooti mO!' za novi tilJ> mo­fl"štva, postao je Iprethoclnillk �slšJwg rSfur,omaška U F,",1injevai'lkog Jev;alnđeijla.

U �1li J oalloirrna >z FJIore m<»<1io rse ,ir21l1a(lilti to­Joom v&<oora - sve .dIo saJVlI'emenog peniJocla - če­'sto Mr10 pm1lllVirečnUm rpubev,iIma.

Taiko, početkom sto}e6a, njegov <>aulk o "tre­oom <Jru'S1Jv'Il«, .�krrrui.ce6i se sa NiCeoviim dUo:n'sU<Z­mom i S tajmerovOIll a;n tDqpOl7mjiOllIl, bi,o je '>ZVO!' TĐmesainse m>srtiiJnih uCenr}a U I'lIsrloirrn ill te1ekruam;m OOllLt,gorvj1nl1a.

12

Saun Tejr'lr de Samden d<.1ŠaG je obnnutirrn pu­tem CIO """,OOnIfU s1Jarvova ;JtaJlri! jlalnsllrog mils bileama. Kire-

6ući se [l'Utem fuzriJje 6rvOjli!h metal].i'lliUlcirh na.sllu6i­'Vooja ti SlVojdh m�ČIIIilh p'Osma1n'aJnj.a, otac Tejan- vhdi irstosmeumom maulke i vere kalo konaiJnJi i-sho.d . .ovo

.ga vodU do pOlI1iioaJnja �de je o prvo-oomom padu

("IWIrddm .progres je osoWm'a - lilli jeclma od oso­

.a BoŽljeg Camstva«) u, sl"dstveno tome, CIO uve­

IretlIja o dolaslou tre6e "laI�ilne [l>L'tem evoklcirje

od dole prema gore. To je oib.rnILUto Old komoqpciJje .ToakJima .de Fr).m.a prema Ikome otikrrovenje dolar�i

odozgo prema .dolle, aim doJoai2lJlU �ostupalk s�d,d.i

mnoge &l�čnosbi.

Da li je Jo,.loiun dc FrJorl' bio :pJ1Orl1Oik ? Vel< ipo m'jegooro'j smrtll, mon� Llbel1aDUiS, obj r"wo je ctelo ipod :na;slov;am »\ča1Uoilna IoaohJlmU« (JoakIilmova p110-roštva) Imje je .postiglo tmjam uspeh i b110 objav­Ij,iv,amo sve rđo 16. v€!ka sa brI1Qjinrlrrn dodaoi!rna.

lrsto tako, �o se odMje nejaJS[]()st Dumačenjoa, neka od njegoWh pror.ioamlja su se i5pl.1lnrilJ.a. Mog�o hi se .UIZetli kao predrvUđa[]je f.Mme Umbooa VI u .00000l9ll tog rP�e 'Il lliJkU kmhla10g 2lmaja, kojli &JJ,"va j,sp.od ogn�·a, doli<: Jlliu je mjrnu IPoSbaJV1�jena rna g1wu 100 ju Uc<rmse malgarreće l1.l!ši.

Kas.nije, u Venedijd 1595, rbened>lotirnac ArmolId

de Vrion objavlio je u silavu SVrog rreda Ug.num Vitae (Dno Života) u kojem se nailaze p.redslmza­nj a o budućnosti rP�ilns1Jva IPnijpWsama svetom Mala­[mJju. U Sjpeh ovog miIlriJjenartil9tiilčikog teksta kojri je objwJjrirvao rpr<Jlp,"st .Rrlma i pos1lednjri soid u .-oi1ru od sto osarmnaest tpOOltifikarta, potisnuo je m�lo po ma­io pro!'OiČarnstva Joalkrirrnova kroja p,.doše II "'alborov.

13

ARNOLD IZ VILNEVA Mistična spojnica

U ,srean'jeun velru, II hd-šćanskoj EVll·orp.i ikoja tmaži samu sebe, ,poretak ltI11ll1oŽJa'Vlc'l.nja utknića .os­lavlja .nemlIšlam i1deju da je J)niroda ,ba'jm·a kmj,'ga, od koje, daJkle, nreba pm.naći ·ik.ljučeve.

HemnetJiroall11 je II 1liJm us;loVlima !PIlil'O.dmo me· tod Noja pvoostaje. Henmebi,2)am i []jegova k,rLllna, aJheITlJija, koja je i lIljegov ,qpemtiw>i rposnlliPaJk.

Utl1iišlIiti name C<1p"jući veo ,k,oIjli ms'I{1p'lj'uje ... ,Zadlugo, pre IThO Š no je Z,.pad ilskOVlao, JrmnriJsJ.io jedan neob ja'V'ljenJi zaJITJJišljerui 2lbomilk, put iimidj<a­cije vodio je IP'lltem [pIl1aIlctrličme aJlJhemije.

Plrevas!-J.olcLrui cilU nJi'je Iblo 'svagda ,steći lIlLato, ,mi bi, takođe, de.lovartli ITha ;neil1t1ntU mateni'ju. »I�retd· .rem j odlbao ujem sa (['a1'JJogom rtu �dola.tJrjju ",Iata • novoa sa kojiima se sve meni«, govonlo je FWJalet. I Beker ,kao da mu je [,o'VvJ'đj",ao: "L�ni aJhem;-6airj tJraq,., samo da načime zLato, its titruslk1i 6iJozofu z,eJe samo nOllll!ku, [pl1Vi ,postitbu samo !p<>W'šno ;}lna­n�je, so6isteniju, blld,.JaŠ<bne, cLnllgi se ba",e pr.imci· piJma ,stvlarni«.

14

»'Ko(['en[ ai1'hemiJje su .ls�irvtalJlija teulI1Moog 'IJi­pa, ilL 'kalS1Je ,sveštenlilk<a«, Ipnilme6Ulje Rene Allo. U stvarnostJi, il<amen mudroslIi Ib.io je, !za adepta, veće bogatsnvo nego svel<lolJilko zLaruo srveba, bražen1je do­kama jedfun5tva materOja ",atija shvatilIi kao 5ticaJIllje ill1000JiSk,og lUlVerenlj<a.

'PJ'eim<a jedlnam 'vedIna .dreWlolm aIlihemQj;skoIl11 predall1ju, tajne U!nliveImaJ\ne tJ!1alI1ISIll1u1lJa1oiJje, oole 'su poverene K;"mO\>1Om ,smu Bnohu od s nmne an đela Rat?lije�a, anđella mistemja. HiII1am, Bnolhov .poto­majk, mogao oo biti POSeldmillk k<aJIH'ma IItltjciro.sti. To je .onaj ktOji se iis1JaJkao tirrne šl:iO je dO'Vll1šio Jel1lls'3' ilrirrnSkJi hrom, silITIbdI bajlllli d moći, odnosno, Velik,o Ddlo .aJlhemičaJnslkto koje �e čuva u Svetinja SvetJiinja.

U ne§to .drUlgačtijoj gnostJOC'lkoj tJnacLidja, PIero· moa, sIkUJp bOŽJan6iMh moći, usLatnow,la je sedam eLo­mrna �mnoŽlina ,od hebrej ske :reči eloah4bog). Sesl p1'v.ih, najUrJ>Vl1šenlijli<h II nebeskoj hijeI1alI1hiju, del'lI' �iU preko snaga sU1Ilčevtih. Sedma, Jehova, Đvorac Zemlje, podo'eđen .ostaLima, dejstvuje [la bazi Me· selČev.ilh mODi.

K<aiim je, prema toj tr<idlliai!ju, hlo ,sim jednog eJo. aJha �boga) .koti. je IpOZ1I1ao Evu pre Aldama. On je Ulhlo svog ,poluiJJo:1a'tla Avdlja jer jie ovaj !potonj'i pmi­IIlOSlO Žlrbve ,SlijffiO Jeihovli, ,sVvomte1ju Aldarrna. KM­[lov<a goošiloa je hilla II tome (od koje je na mJ'emu o-slailio ,pIT'oJđets.tv{)) što on ,nije lCaZllll11eO da, !poš,to se ;njegov otac adeLia od njega, .,,1<ld�vjma e�o.hJlma ll110m Uls�upi·ti mesto vJJaJda<vmi JehoWlThoj. Am, !iako IProkll el, Kaim je ostao posedndk naj<rui 1JratnstJ1luta­oi'je koje je predao Enonu čtijeg je '!'oda potonj i ,i:zda·

1l<llk HliMm. Na.os<Do"'ll Q.znesenog je IJ'anumlj,hvo zašto brat­

stva, f.ran-maso.nj.,i ,l'Oozem,krpjc<;tnj �'!lla�aju Ri·

15

•

l

rama za svog spi!Di.tualnog :pTetka. iBa-aJbstvenici se, uostalom, rFLlmernu .sebe [)a",ivaju »deca maj'stam ža­ka«, koji je, :prema n'jilima, 'bio učeniik HriLfMnOlV kojli se �pasio bekstv:om kald de 'njegov maj stoo: 000 ubi­jen ad zav�clJ,jJvaca zato što je ,odbio da don otklrJje tajlll/U Vel�og Dela.

T,a se om;diioij,a pojlavljllJje u dbtredtu !p.osvećenja trećeg s [epen·a lrold maSOl[)Ja, kOlj[ odgovaJ1a stepenu majs[om, za "r<IDle koga .loandWdat ,mana. &;mlboHč-11'0 pDo.na6i Hiramove l\.llooce. »RiJram je duh ljudstkli kdjli bez prosbamlkJa težJi prema isLimli, 10aJŽe se .u jed­

nom pritruOnlilkll 'i.nioijaoije u ' �llasonSk.i sbepen "j­vellova RU1Že i l<!r1sna, a1i kojti mora da se boni pro­'biv neS'ClIVl!1ŠenrSUV1a što U1S!po.Ila'Viajn.1 illi lalneltaju IllIJ�gQ:V hod«,

Toj bibbij&koj nrad,ioiju ° .poreklu alhemije, []1�jčeš6e se sulptrotistaM!J}a egtiipatSko porei<t1o. Reč <ibhelT1llja je DrzJvedtena jJz a:.!1aIpskog aZ-kimya lroja, .sa svOlje sonane, [lotire ,dd kqpMke ;reči keme, što 02-[],aJ6,'lVi3 annu zemlju i, ;tl šiJrem smiSlu, N,jJ, za,md bdj'e J1Jjegova mUilja. E,gilP3!t - oo je zemlja Herme­sa Tmusrnegtil9ba, >�tJros1IDulko veliilkog« 1<ome se p!IliJpti­&uje oćiJnis>tvo Jlad aillhami!jom.

H=es je jime što ,su ,ga ,gmčikIi. istJonix)aJLfj nac\e­[]Jul1Ji Thotu, llliIJlalI1IlOffi bogu Bgilp6ama. on j'e već ad OIVdth ,potonjili ,bib smatmn za [pI1OI1'3Il,aooČ3 svrlih u­mebllostli j n�. Grui l't1 ga ,smatrnllii ,dJre"ntim egti­pa'tsl�lm Ikmailjem ooo:me je 1pI1<:lckmje pmijpriS<ilQ ve­'I�k broj tajllllilh Jcrujuga oo ITnagti(jISkllim, aJs'brološii<itrn i <lIilhemrujlSlmm �dJnžajem.

lrzNesmo, ovaJj Hermes-Tholt ruje ,stJvamno [l0S'liO­j'ao. Dela 2)a koja se 2ib0ll1i cla dih je an saoimrio .·ve­I'Ova1tmo su g.!>sbaVlill[ =noW1SIlli aJihemlilČlami kOll11steći ovo baJjmo io1le sh",!>Vlj'ilvo ;lla dJnuge a!die!pte.

16

Qno što se naJ2li'Va ConpLIs HenmerulQUs I(Heuuue­tiJčkIi. ?JbO!1ntlk), skup ,roSptra>Vta pnipD5a1Il1i1h Hermesu, jes·te odveć ,slkromno ti sacInžJi .5=0 nepollpt.nna dela, u .pnill,lčndj memi osrednj.e wednoS1bi. Za hellInebist:e, wstimslki Camp1.lS bio je smešten u A<leksaJItdtrJjslkoj Wbhloteci, najva2l11iijoj >ll .anticrko iddba . .ona je os­nmoana dd klmlja Ptdlomeja So,tem i b110jaila j,e do sedalm s1lotilI1a htiIl!j,�da il�l1iune!1aJ�a. ona je izgOLfeia 47. ,godirrre ,poSIle uillaJs1<a Cemrevog II egtilPatslk,u ptre­stOtnOOLl, ,ZratiJol je ,rekonSltLt1uli'Sla!na li ,ponoVio !postlr.a­daJia 'od ,požara 390. Kad ISU Ararpi osvoj.i.lj gJIiad, 641. pod vođstvoll1 Amrlla, vojskovođe kalife .0-maJl'a, ·preostatla dda billa SlI predata plamenu. Ta­ko ,išćeznuse svedočans·t:Vta .nauke Sta.lliih Majsto!fa.

Izvesna ,de-ia, ,kao ŠIlO je Tabla ememda, koja $lU se, po 1<aJ2livanj'll, nala1Jilla u roj slavmoj bibLio­teci hilla SLl na oLudesan [)taJč[[) ,ponovIO pm[),ađena.

'Nj,ilhorva a'Ute.ntriJčul0S!t je 11a rpcmelke srunmjli'Va,

aqij, sve iaJklo SLl 1<a:snije rec\[govt31na, iIl!'S'U nU1Š'ta ma­

nJje nalqpljena !>umal1iiJstićkoun mdšlj>ll. »Istlinilto je, bez j.,wi, sigLIJ1nO .i w110 ['''Č01'O: ono

švo jc do�e je kao li 0"'0 ŠVO je galre, a 0010 što je gOlfe isto jc kao DUlO šUo j'e .d<:ile« - može se pro-6ltaDi LL Loj TablU em<:lr(�da. A 1<ao što su sve ,$1valI1i hiUe II Jednoon li dOšl", i,z "lj ega , LaI!<Jo ,$lU s've te 5'D-'a­illi. Inoc1ane iz lc jedlime stJV!al1li, putem preohr.a,ŽJaj.a. Sunce mn je Otac, Mesec Majlk,a, a velar je nosio

tl ,sv,om stom�k�l. SaI\or\šen9uvo .oolog IsveLa je II orvarne« .

u j eidtnolj dl1ugo j ko[p Lg1<oIj �aS/p'!1aIVii , ",oznato j pod j'menom Aslolepij>LI&a, ,prema svojoj verTZJiJj[ na Il!>tinskom jeZJiku, naj'azi sc Slede6i pasus: »Ne ma,š jJi lli, wači, Asklf:1p'i'juse, da je EgiPat k'opija ,neba,

17

i\l:i , j,QŠ halje reOOno, mes1Jo u k{;IT1e se o\lde eLo,le

pI"eu1!DSe .i pmjektUJju sve op()I1aoij,e kojitma Ulp[1av: Ijalju :i smv'l}a1jru ih ru ;polkiret snage nebeske? Jos

villše, va,lja lli reći .istflIl1U, [J·aša zemlja je hraun ce­

[log 19vet:a«. .. " .

Ta Ve.llSk.a obj'ava mOI�la j e d",bOll<o obelezl bl

jevme}Sku ,k,albaJ'll i, prelko tag kalJlIaIJa, zaJpa�jač: kO he.llIIletizam srednjeg 'Veka. Jer, loj he1UTIetIčkoJ

,tradticijti, .poreklom -iz Bgilipta, sJedi pIlOdor Arr,,�pa

" !plravCtL Zapada. " AnllPs'ko osv�janje mon-allo Je

ru�rti �a Za!p;ald Ir.arl'l�m�}irVll OiViilHzatO]lSku u1ogu« I

pi'šru M. Kanon .i Serž Hli!ten .tl Alhem;čar;ma. Po­

soods�om Seveme Abrilke, Egi,pIG, Si,pije j Š.pal1Ji�e,

ana je mOII'�J'a dbcoov,i�i kont:alkl između E,,�ope .i rnt1Člke .naJljke. All<o ,su .kJl"sbaškti pohoeLi ano sbo će

l�dl.1edi,ti, Iznamo k,alSlllli,je, II hJl1ušćalns1tV'L1 neJ9ustalu

ij)ohobu i pojet tl pravcu hto,ka, 1l'":llog ,,�'ajJl!i".

kaj: DbĐĆavaju, ne trelba 2labOl1alVliill da su zahvalj'll'jtLOl

Arapima S'llštitnski. saarž,ajti aIlhelrntEj,s'k.ilh dok1Jl'lI11a l

oglecla sbilgm kUJalktauno -l1<llI1!ije u :'ltpa1nluju. .

"o.d VLH veka Ibenij-siko polUOSUllVO 'po"l�'le -zalI/areno !polje tl .kome se 5'l1,p1-otsIGvJjaju slam i

.nova alhemilj;ka shvat�nlja. Od IX do XI veka, an­

da kad osbatalk 11<01l1'bunenba ,loaD ,da je POtOO1UO u

VrCllL1VaJllS t'\'o, Šlp�t1Iij a j'e ,5JaČJtwalla sveLi ZJ3,lo.g .tnartllke.

ODlUd j e tlip01a\lo ll1eloo]nko J'l1osveblj�i'h Jj'llclli , �lasc­

jatnih ši'1'OI1n BWlOpe, momJo 'na\lawLul J1oajlplemen1'�I-

ju t·radjoiju ti slobodolUn�a sa:z:nanJa.(� . . " ,. Ovaj sooilOigeo:gcatEslk'l IkJancept illll�e bez �na:::a­

ja. Stoga niUe Sllu6aj":0 ·što lSil: d\l0}1Ca naJ,:ec. lh

aidepaba, Jooj1i ,su Maii itz ruku.

lIslama.

;ptreu.ze1ll .aJ;­

. tOOk'l\l t!roJcllioilj'll da oo s'agrodliJ1i t<lIl1elije pajpaclnjac­

kog her1metritlJma, hllli PmMa;nlsall.ac A'lU1old de VII'mev

li K3Illauonac RElIjlnllO.1lld Lill .

1 8

lNijedan od J]jilh ,dvojiice mje btio PW9bi tr,aJrui­cticmalinti allihemlčar. OOiall'i ,su za ta jillJll da, aJOO .se dUlh usmerti ou ,v,;šem �a�cu, 1Jatela .se ost"amuje tmans­[u'll1lacija; clrugilim ['e6illna, U�OlS'�Jj-a s.e illzgUlbJje­no jeclliIDsDvo komeđu čoveka ,; kosmosa, jecLmstvo .troje jie ogk�siio Rentne:s Trusmegtisrt.

U hrtiŠĆa<IllSl<om svetu, VIiIlInev i bl aS'irrniJtišru rus­tr,ažiJvanJa pomdom te j erums 1JvenoS!m do preporo­đenja 60veka ci !pll"illrode, ['az,dvojenlilh !posIJe !plrvoOOt­nog ,palda. P,oostoveĆĐnje ,�a Icluš0ll11 sveta - što. hi mogllo ,predstav1jati clefulllJioiju tUJaJ[]sJI>utactije ­,omogućeno je od sb=e 1ii!lozoEs'k:og kamena, Joao šlo će, nešlo 'kasnije, :za druge ·ano ibM. dat.o preko .p.osedov<JJOIja GmU,a. l1Jvesnti all.utmti. su, llosLalom, js­tallol,i da teozJOIfislkJi SI,ptisti Vti\lI11eV,a j 1;iIIa lll1lll1ogome JPfedodređiltju ezoberuoou li tenatu['u XV velm, ll1aro-6i,to Rom<JJJl ,o RtciJi.

.A!lt!1OoId, 'l'ođen oiko 1 345. ('UZe we svog wclnog sela VdlLneva :klad Avitn}oIIlla, [plI'elma j eciJllirrna , V'me­l/a,LlIb.e .pre.lna dmu.ginna, dok dmvesnti hlo.g�f,i &ma­hrajtu da j,e ,rođen .u K!abaJOiIlJjlU), ,(!Jade Se na ,stucli'je [)l�dioilJle u Patni12lU , svucIuje kaj,e je a>rlJlduž,o tcxl<om sVdjtilh ,pulešest'\Oija po $pallliju ti I,oaJoij'i .

Veoma ohr;'\lzoVlam, stekao je O�110inlaln ugled, posLao za jodno v.reme rrctk'to,r Ull1irver.lJi,tcrta LL Moo­�)eljeu, .za uilm ldka[' Pjem III u Bal1selolJlu j Sarla JI 'u N3tj>u!Jjl1 . Bl1.du6i aburtet asuroLogijolll i aJhen]i­jlOlll, b.io j c d'lJlIr!Jll'llJt op�u�oo,ma da se ba"i magi­jlOm, ŠltoO .ga je itiloŽlillo J11:3jpaldu SO[lboll]e . Neki od n j'B!'lovtih S[,ptisa, tnaročtiro orui š to .su ,UDwđtiv-Mj as brD­'\ošiki detemrnlitnJi�alm, bti1i su ja'VlIlo Sp1i]jemti .

Zaišti·ba B.olOti�aalj,a VIII, czatJlm Kleme.nta V, 0-mogućlla mti je da U0maiktne oš1lri1oj ka>lo.i . Gadune

19

1413 . .na1ai2lio se lWa Slicl,\ijti ,kad ga je Klement V, (jbolevši, pozvao u AV!imjon. Ukroao se u N�ullju, u lađu, i ut1Opio po1Jorn tl oaJl.,s:itrna Žene\Osikog je­tlJer.a.

Stmrt Amo1dJa de VUlIneva J1lije Il1gaJSlilla osveto­g'j,,;hWost ilJJjegovJih ne!pl1ij-atcija. PIO smrbi Klementa V, kojo j.e umrlO gac1imlu ,dama ,posle svlOg š�ićen:iika, ilinlkvllizi't(l<r žalkoben Lon�e Ipredseda vao j e j ednom nniJbUln.,11t1 kojli je pOSJ1lll"mo (dmovWn osudu što ju je IproniN Villne"a iflJl'eikJ,a Sot1bona.

Đthlo da je ArnoM ,cIJe VliI1nev iPClsec1ov<>o uli ne ml!ooofis!ci k"men, da j 'esDe ilLi nije ·iiZVi!"·šio jednu IDnansmunaciju u Jl<1'olS'Lls1Nu BonlooaiJja VIII, kao što Clhj -avljuje legenda, rr>jegov ,ZJtlaaaj je m.esLumnJjrilV. S ta",i še, ,na!dill·a�i njegOIVo noočm.o Idelo, Otlk'lCiće tĐi!"­pentuna, svoj-s'tva alkohola (sve li ako nlije, kao što se pniča, pnomala;zač �I"n]bllia Il<oIjli su Al'''Ipi poz­nav,,,,\i i koji je već hio olpisan od J)iosll<unida), kao ci .njegova gollema >lllJlllrija u a1Yl<lS'ti f"nmacije.

Ono što ćirui od njega adepta u pravom >lna­černju, jeste t!vevenlje da je moguće otfkni'�i Mj,,;č 1.lJOilVe.'Zuma .swh s t\Aal1i , oc1neđenj e, ,koo što ·smo već pu,iIIoazati, henmeiOOke tna!dIi�j,e. U Lom o""ganju

njegov·a !IN�jve6a ;oaJs1uJga je u torne štlO j e ·lImeo bi ti. IVElZa, .�pojulioa , što je 1.lJffiOO uzeti .irl jednog IUilni11l1-,6eg sveta potn"<Jbne elemente <ba u""gn!dnju novog.

20

RAJMOND LlL Vidovnjak

.Kalloo j e hUiI'ffil ŽJiIV,(}t, iP""'w ŽJilVot jUln'aka ro­mana, ,pun alVaJ!1Irura, uzbuđenja, buke, am ;sto .taiko 1i101lČaWlln(ja " bJii:stlalViih ;pmsveul'jenja - .�mao Kaoa­�OInac lRJ<ljlm olnld ·Lill!

R,ođen u P,alimu na ostlr"u Maj Dlr,ka J 235. godi­ne, u atnnenJoj ,parodIi.ci kn1alljevsko;g ,poreki1a i irzu­zetno !plodnoj član:O"i:ma, om :vodli ispNa pustolov",n Ž1iIVot wgovoo I!1dbam i slobodn'j·alka, u s bilu ,dan Žmma Teno.nio, što mu ,ne smeta da .se oženi li da dialblilje rd!'lou.

JluldIu:6U da .su putevi Go�podinjli, klao što se rzna, nedClkl1Čivi, n\iemu s1obd.dIoUirIJlllje .&�lJIŽ,i k<LO !put ![>I1OnMooenj·a vere u dkolmoMima o kojiima Serž Riteln pmilpoveda oV.alko:

.»Ho2Jjli gl"s stigao mu je LPffik!o s�n",šnQg šol<a ilwjti će nru jddinlilrn ,jediiruiun ,potezom otloni'ui svu b8JŠ ru Ilra�lčnost ljtJdskqg ŽJiNo'ba svede�Qg samo na domen l1iI2ličkiilh :r�dos:bi. E vo gde .zav.o�k, zarveden

IlIJjenKm1 j'gram, p<lda u bem.unmtl llj.ub"" ,poema jed-

21

I

noj m'ladoj udatoj .žarui, oja ga OCara"l'ajlUoa Jepota unl:ntđuje do gl101Jničavog d�lhl!atnj'a č>tJaV'Og tel ... on jllld za njlOOll .ne posLUstajiući - �gmo.nilš'tlći .sva odbi­j·aJnj.. - &1ligruvŠti čak do1tle ,ela oonemillra'V,a s'Voju dmgalnu - ",a ognamno zglI1a7\a[)je cele V<IJOOšU -

oruk d u kated!'aJlti PaJl'me ne uslj]t'Llča1'a1j�t6i se da lU !Jlj'u ujaše .Ila konju .

Uzalh.dfl!o nastdje6i da @a o'clbbje ad .sebe, n,la­da žena mu prfupređuje SlJIt1O'VLl, ali eJilkasnu scenIU: pred oč>llla Rajmonda LiJ1a, koji je rkonačno uS1poo da provali u "'jen Jmnaik, ona nll2)golli6uje svoja ne­OOa i po�azuje mu dojrke �oje je nagni2iao sbrašan nruk Ibez ISatmiUosti.

Li� je taJda .iJmao 30 gaclUna . Oclrdču6i se &Vil!h &Vojilih .dolbatl1a, an [po.stJaj.e harnje1'ac. MaJo [pomaJID tt nj emu ,se stvrum pIa'[) da stvooi bm1ilijlU teologa koja bi p!1eolbna't,1a mus�ima'[)e, ne omžjerrn !roD .kl!1staši , već salmo čits10rn SJ1agom dijrulerktriike.

U toon miju on uči lrurarpskrl i osnli'Va u Maj omi , J 276, mrunalstil!r gele se tmucli d .. [pJ1i[p,t-elnJi svoje kom­lPaJnj1ane na ogromrun zaJdab,;k koj. dh oOOkru!je . Nii­;k],;d nije IPl'Đsbao .da se oIduševIj,ruva tom 2laJ1llIbsl,i . OIko 1288. on se poveratva lPapO, a dvadesev,;k goOO­[)Ja .dooniJje jjzm,osi [llil1Đc! oruma Beakog �oncil .. svoju 19tvrur moleći o'bvruratnje šk;dla aJ11aIPslkog j eZiika zrunac! s bVrul1a'01j" oo.c!u6ih mlli!Jilamma.

NjegoIvU naJP0r,; O'sltaJjru wzruluclrui. Ni orkveni ve­hiIl<odostoj,n�oi ni wadami, ooje s.e trtudi ela ot.lljedi.n.i IOtlro svog- .projleikta, ne ukalZJuju mu [lji najmanju pKXlDOć. Li! se onda baca u i11eouvenu J>ustolov.irrtlU. Sam, bez wadstava, :isktroova se u TiLlnisll 1292. i, s'Vojom OOjoailek1lilkom, truj1.llIT11liuJje · u .p�emioi sa dak­tanirrna .Is1ruma, �cle AVer00sa, &a kojiima je VO.dOD

22

",ruspra�u. US1peva mu da pnolbara'Vi neiko v!-eme- na

tbOlIltoaske>j ab,;1ll ,j u Alžrinu. Međubim, ]alko je bez

1Ješkoća n<idrn.,;ši'lnaJO učene tdkiOtlll &VD jtih obmaČUnta, II1ijegoMo mllisitan .. mskto .delID oikol!lJoav,a se

đonahom. Pu1l1iIkom jednog clrugag IP1.I!tešestv1iJj·a II Tu­

ni,s, 1 3 .15 . godime, bi,o je kalmenovrun od SDllaJne fa­

nrutiika.

Pos,;da nekog bngovačlkto.g br<Jcla tio: Ženeve us­

p�a je da �š6uipa jo: gamile nj egove ostabke ; fPil'e­

baci ID na Mai�,!1ku gde jh Lidovi 9ugt""đrurui 'sa­

rruratnri'še uz veruiJku pompu, s[aveci ga pO!pul pnavog

sveca, još dok je sv.ešlen;;t"o helk izdatleka nju§i'lo

olk,o Ulljega nIDmi,s sru111lpOma.

Znrunje Rajmonda Liti" b.i,lo je ogromno. Mon­

peLje, Paviz, Rlim, Ženeva J1JI..dliLi su mu jedan >:a r(brugim ka1eclnu. Njeg<JV dorpni[1oS hemillj.i JlIije im

poncenjtiN'ande. TII1aže6i kaunen mrucill1aca na »vd,arž­[tam putu« , skrretlJUO je ,Pa2Jnju n .. M",plju1ve (';S1par­

�jlive) pI1aduikJte (lU'amrke) derkolll[pozioije tela. on je

;1.v"&io takiođe JlIl1ip11ffi'lj,anje nibeiJčkog adida pol,a­(le6i ad šailll bre i otrkJr�o je amoIlli�um()lv ka'nbomatl J

-aoeton. Njegovo Iprod'lublje.nto pO!�nav.aJnje ptnooes:a destitjacije ulil\D je no·vi .polet ' tpJ:lOlirzvodnj.i alko­hdl.a. Napomenimo, u vezi .s bim, da j e .:m t,;j l<ojli

je jndillrektmo oclgovotraJn za ,;likorho\dzaJm ad ikoga paJtd II naše dane ISovjet,skJi ,savez : »DdkJt<llr I.u.umi­natus tp,relIleo joe o'ec'1Ptl aJ korruoila A,nnoUdo.t de Villne­'v'tl koj.i ga j'e, sa svelje sbmne, verovatno :ptnotclao

:tene"slkiim Dl1govoim.a , pi.salia j e NUna GurEinlke! u

Granguzijeu, rrev.iji meOOoi'n'ske gas·bronomije . O"i su umem da QlSt� vetlllik;i ;ptrof�t .dcle6i dtragOCe:rtJll

teOO()st u pO!stlJcIarrna mrule "a(pII1eIIlil!ne. KaJSrr1itje, Že­

neW!jo"ni su osbv,arr�1Ii odintose tbng<JVaak!O!g kamaJk<tem

23

&a Kmimam, na kame hrojJlli nragovti svedoče h�oj peruetJroCiljli.

. . o llJ1-

"u )GV veku, naJj'Vtero'Vla1mJilje ,pretko te veze, Ru­sija je upoznala aqua mtae (vO'du života) l<oja je postlaJla .vortlka. Natuč;iše .da je dobWjajlU :iz lI"a�i, ječma li pŠenJrce. S počeVka su je l1vahi »vtill1JO«, a prriiJpre­ma!1i su �p.eoilj-ahnu W1Stu l1a žene šećel'OOi mdlasu. Vrn!o ,hmo se �eŠ1liše da destilliu ju »iooplu« votlku �irzmaJd 80°) i ,da p11oi1zviocle <rollne VIl1s1le mešaju6i m­oilne, ailrnet i šailiiltmu.«

Rajmond ]jjI1 je p;lS'ao ,dliJd�ktJi!6ka ,deha o s",im temaJma. PrOprisuje mlU se b1lru čeuilI;; hi,tjrade ['aiS­prava, a njegova oelotkupI!la dela '"'-data .u Maj an-51U, 1721. godUme, sad.rže ",išua manje ne�o deset d€lb€lhilh tomova jn foWio.

Međ'll'IJilIn, v'J,še neg.o sv,c;m učenljačlkom de!ln.l, "" še ne!jO svojoj reputaoijri VeliiIkag a:lhemiiOaim, 0Ill SIVIoju slavu duguje s,,"ojoj Ars MaJ�a, velnkaj umet­Illoslli kojoa mu je donela nachirmak Dc;k1lOlr Il!hlumirna­lus.

Legenda roalŽe ,da je II doba -"v,(�g .pOVlMvloa .veni, ooda kad se na�laJ1l1o uSliTed IJnaržetnj a naJČina ela na najrpout1lelarnilijli naČliln pI1eo1miti nevemitkre, ug)ledao �d sebe, šeIJajrum ,se nel<am ,u!irlilnom, mlŠOe mas-1fiIke pdkll1i1velnro svUm V'.I1SItraJma slo"a " k>JbaJWstiokiih rStiJmibola. cm pojmi Ujda ela je Illa iIJljemu ela MJllli­slli UlnJilveI1ZiaJinU a1Zlbull<u kaldm cla loglčmo IlskarzUJje s1Ja"ove SWh V1I1S1ia, ne guoom se u fO!�j logici na.s1eđenoj od ArriiIstotJe].a nirti II mj.ugaMim meanrclm­ma sko1astlilke rdinage iIJljegovllm saJVIl'ememoima.

Jrz ,irs1Irami'V,aJdja ,piTfldluJzetrirh Illa tom putu, ,piI'O!Mi­oi će mUegova ve[;ka veš tina .rnje rpiTemOse 0Ill :izlaže u svmn dehu Ars Magna ( 1275) ; na koje će se on

24

vratiti u dellu Arbor scientie j Knjizi kontroverzi između Rajmona i Averoesa ( 13 10).

Nećemo se :rtaQlgl�gd1jj'tIi o toj opštoj nauDi, ko­

ja je, mo2iela, 2!aJstameila II doba matemattJiK"Ike io�e, oo �ojra je IJa!eIa, u počelJku �IV veka ,piTeds,tJa'V,1ja:1a dbaJsjarnje zla koje je malo ko bio �po�dbaJn. Reci­mo IpiTasto rda se, go,"oreć; Jiilo21o.f,sloim llOOnilikom, mrulIo o tmne rđa se :ha neki pr,edmet G[>D<�tpostavlkn.t lkojQm se iPOtvtIlđru'je irli ochr�če Jleka stJvaJr) piTonađu

19V1i. mogući elati a1Jrilbulli ,(t,enmi\n o\<rOljj oi1llllaJča'Va to ·što se rpotJviTooje il1i n<1�irna o j ednroll11 predimetu) ,

i, obmnuw, l1a cla'm atmilbut svU mO�116i predime6.

T·allow meVod o.rno�u&če II logici ela se i1lvede

dIokarz ,pr,tIIua krome neki [lII1"dimet 1.lik'ljuČlUJje ititi ;s­

IkJ:jru.6uje nekli atmbut . Srumo to ,hl birlo dovol�010 .da

naJČini .od R.ajU1lOlIl:da lJit1a :ZlUalInen:i1log Jo�i'čatna. Aliti, taJky,a aJmbtitai'jra lI1llje �, tJalklođe, z>Jdovolja'VaJlra. Nje­

gov aiUj b:io je u stv,rum Potu>UJllO dm�i ti elruga:čiljj :

tirzJ10Žli tJ i Q-eaju ,urn,irverrzaJlnu ;'S1IJlimi'tost nriš6armsloog ve­

rovalnja.

,PosIle ·rečenog, narnl[][iJmo :Joni tiČlkri jrtlet u me­tode sa kiojruma aJ<LIJOII1; ftino2)ofs!kIlh m�r<t:va rl'amme­vaju vehiJke thenmem'Srt:e sIredInjeg 'Veka. Ii Ireneswn!se.

Zalo ,što .su OV" pos]edinjli s'aJ�etkilr; S:ko!lootlllku, sa nljem.om težJiinrOm, O1jenti1rn slmrrznu·tim mjlšilijernJjdm, G01li su hi,lIi na udaJrl1 osvetoJjUlbivosLi umverT2liteta švo su pc;kat:lka!d lP]a6a.lri traJmnioom, š'l:ffi'l1še, i žirvo­.tam li - šIJo je mOŽlda naj'teže - um!lŠllenjem dIhl , u mjm'aJnjlU :nu.ku, oSlUcIom svojWh spisa. Zanim, pa­[-aJdoksa·lno, j kad je <LIDIivtlI21;tet !pos·tao humruntis-1lirčlkri , pa .-aaiOiIlalllitstJi!i1k.i, lli e�gOiIl,i su ,saJČl1v�hl II s'VOj� podisveslli mmmju svojri<h �ed>Jloa .

25

-

•

Sve se 1Jb'lVa caJka lm� da SILI naJš.i učeni slkni­bomam!i ojađenJi nekom "",stom naJs·lcđeruiJh opdko­tina lwje .um imaJivaju hemme�lsti6ka dela.

T..Jko hUimaJniSltJa BaltasaJr ŽIlber, kao dostoj-an­stveni pmi.staš.a DdktaJrta, piše 1725. godine : »Raj­marud Lia j e 611ven po svojoj bez,obml1Jl1oj metodi 'll kojoj je on p!1el'eIl'oovao na lo cla sl lOol1i L1met­n.ost koja .goVlOl!1i o sIVernu .odjednom li koj a je jaJko !CIobca defilnJi.gaJlla 1<ao umennos t da se g>O'V'cmi bez IpaJmetii o o.nO!lue o ,čemiLl se tI1lhŠlta ne Zlna« .

A ,,,,dI,Jk,,, SaJl'aJmon Ren<lik, kiojli j,e i7x",i';ao 'iz sDPb.onSkog .saJmj'a, ne baik6e se nij1aJnsama 'll SlV'O­jim PislI/ima Zoi o dstonij.i .fiU ozoflij e: »Raj'mond Ul sa MIlijonke, 1<djti je postao nraJl1ljevac II [l1idesetoj godllini, tulkJao se sa zastupn!ic:.ill11a aV8roliZlm1a , radi·o deset godma na konsDnutkcijli ma!liJl1e sa im,telLigem­oijom i proveo ostatak žilVlOta II ul1aženju po svim zemlj,ama adepata sIVoje zatmišljeme Veilli:ke Umetno­sti . . . SUjpro1InO 9koUl�St:iai, koja imađaše 2lcLrav ra­ztum, lJili, J<ome je on .ponešto nedostJaj-ao, želeo j e

lPois[oveć€mje too.IDlg�je .i fillozDf�je, vemjuoi cla je i jednu li tdll1u.gu mogtu6e rinteg>l1a�lno Jl�1itkat7..a,ti njego­vom maš'inam , od umje kalnist dosad nikome nuje 'lIS(pEl10 da dolkJtu6i«. .LzV'eSlno, ov·o s II sUlclavri j edne [pt'evaZJi đene epO'he. Jladac je II tDlme šua :!'libed i Ran,aoi, pre no šta su J'ev�dinabi svoje .s�ltM()I\'e, p.o­begoše sa b.oj!ilŠta .sa Lilam i đ'bjeg;O'vUJm pamnjlaohrna 'll i.stonijil lj<]dSlke misli (i�j'aJVa l ih možda ,njllho­IVO ne:zmarr1je). A n�9UiPtrot inj.ima, zar rosu tri fialmo!Z­ni hemmetlsti J1!�slu6i-m neirJlmel1l1e mog;u6nosti .ma­temati6ke log'ilke, semJiJoJog;dje, Boleno"e allgebre i, još J<onkmellnije, jnfonmabiike ?

26

RODŽER BEKON Divotni

Ko zaslužuje v.iše sja'jnli naziv adepta od ovog eIllgleSlkog Jnon�, aIlIhemi:6ama i �s1tra1oga koj.i je, u jednom vremenu kad je novatOlJ.1Slka risao hiJa OOIJl1lI12lt1Juta od .s1trane skoUatSltike, hlId je ;povtffin� re­S(pektla,"anije reči StM1iJh, II ime pI1iInoipa atutolliteta, kooillJo ID-""'1 tus - 1Jnao otlkJrj'bi ključ priJrode i, šest vekova IP're Kiloda Benn-ara, pDstarvilui osnOlVe dkiS!penilm en. t<lilnl'e Jn e t dde !

Tat j Dokton" Mll1aJhiiliis, »,clil'vo�ni clDlk1lOlr« kaJko

su ga pro:z-vaM n jeg;ow ,s·a\'lrem8l1l�Qi, .ponovo j:e pro­

našao EOl1l11Ulu topovSllmg bamuba, I'a;�lumeo je uIIo­

glu .kJuseonl�ka II .fenoune.ruirma ,s:ago:reVianllj.a, lPI1011lillGruuo

je .u ta:j·nu �"efir3'kd;je Isvetlosbi ,; .svoj SItalVa IsoćUiVa, pa

.sve jaJko nli;j'e bio ;pronalacro:č ais bronamskog claIleko­

oora štla mu ste pokiatka:d pnupj,SIllj-e, predIViJdeo j e

moguooost pwobnoda, Gutomoblla i aJVj,ona, upoz­nao postoj-aJI1je ma!'jlletizma, otikJnio greške joojam.­

skog k�lel1Jdama, obmrz1oŽlio tla i popralVdo ill, irzJnosjo l1lapO'lŽanJj,a o lIočilljo'voj vdi6in.i nebeSloiJh ohjdkaIta,

27

, I mazotllmlio baštrlinu Ptolomejeve 1oos.mo,logije, označio Ifla nebe&ilma pooož,aj maglirne Ar>clromeda i 000 po­sed!n'lk, pniJča se, brojmillh CIrU� zaprepaJš6wju6ih tajInli.

,&ođen ,LL IlčestenLL 1 2 14 . gad., tl gnofovrij.i So­m1Ell1set, &odiž.Elr BelkOll , o aij,em se detilni'st'V1LL ne oma nli'šta, prošao j,e kmz scJllidine s bLLclije na Okis­IfiorclSkrom ullllirvElnziJtetLL i nasbaviio ih .na S (wbOJllli , O1ajQ.igleclruiljenn Im!ltJUumom cenWLL te ElpOhe.

U Olos.fOtl1diu je Bek,on za majistona ima-o ka>l1-oe�ama Ul!lillvenllJtteba Rldber,ta Grostesta, oovek.a 00-ciIkf]'qpedJij<SkQg manja, ik.ojli je Anistotelu pretposba­v;1j>ao pj'tagOtl1LL ,j koji je .sunaUnao da je 2)a m2lllme­vatnje .pnirrode allpLLtnij,a matematiika od diijrulek,tlllke.

P0l\"11h toga roj j,e Gnostes,t poodruv;ao geni'j,a1nll temtij'LL prerna kicJjoj je svetlost supstamoa kOlja je didhiJla ooengiju cJd O1<ajstramiljeg obliika mMeT1ije, ćija 'SlI ZJmOe01ja stJvonir]<a i ,prost,or i Jlebesloa tela.

,U P<lIJjiillLL je R. Bek.on ptraJtio te6ajev;e Mberba Ve1ilko,g j A'}ellosaln!Clna iz Hala, aije je delo Suma. potJlcaOo de clilkJta tUlre an;stotelliZJma l1Jaid sred,n j oev­mpSlkom ,.ni�lju, i, !pl'eko ,tog ,'stog Ikana,la, tomastri'č­ik i teOa'j z�padlnljaake fii 100zofiilje.

Bekon se zadOlvolj'aJVia da JaivU!Oe ]z nj jhovthll tu· 1ITl'a!Čen'joa ClDO što rga zanđlnla, ne PQlS'tlajlU6i J1jlihov učeniilk, a nlinogo ga -wše pmi;vl}a;če [}'au!k'e, ,a91JroJlogJ�ja li ai1henntij'a. I, Xa:ZJU!ITJe se, tehnrlJk.a, ptnalktliOI1rO zmalnje , Know how, loaiko ,se ,d� 2lb.ori u inclu.sbI1ij'Skom s",ebLL.

Too<ođe u P,arnil7Ju on ,�ustreće .ooveka iliji ga uti­caj druJbcJloo obeireŽlaJVa - bo je Pjer de M",riJkurr, tamni i genij'ai1na učenjak kajo je otllonio oSClbirne rnagneb�ke �g!e.

28

",P<wmavaih j-Eldinog jedlirnog aorveka Jwme ,se mo· gu pt;satU hrv,aIlo�pevli 2lbog !l1!jegoviilh otloni6a, pIlse RodlŽer BElk'an ,o S"OIm rprjjaJtelju koga je nazvao

Dcxmilil'1.1s ex:perooootonU1IIl, ma}stOtl1OITl oglecla. Raz·

'govomi. i gov,o:nne parbe maJ\o ga zan;m",ju. On ,rđe !putem mo.lidJnostll " ,u rnj,oj Jla!iooi mdL , .

TIO šva dn�ug)i ,vlxde sauno UiZ J1,la!polr, neJ,alSlJllO l

romno kao slepi mdše",i u SlUmmlou, .on vridii u j>a!s'

noj .cLne'\OO1oj sve�1ostli zato što je on maJj!S1o[' opa ta.

UI]JlDaV,O :lla!hvalljU'j'L1ći j'Si<ustvlL1 on je stekao rao

l'lJlIIm'erv�n{je pnilliucllnlih ,gu\f(c1lri , sUViani hemIUj,Skr.iih i me­IclcaiJnr910ih i., ,i s tlirml �holl'e6i, svega što je <iIllmeđu

neba ,i zemlIje. Njegla je stid ,da ne .:lJna snv.ami koje Zlnaj� �:

ta­

Ire Žlene, ,voj!ruici i "aid[liiai. On je, dai!Ol,e, VlI110 pazij'IIVO posmab.nao o;pelI1aolije OO1i1h l<ojli r,�d:e sa

. milneI'aJruma

svailre Vl1ste. on pmJl1aje pCl'tjpuno umesnos! ",ata •

!pTo071vQdI1lju oDužja. Za!ruiJmao se za �jqpniMnedu, geodooiju i radov,e .na seosk.im gazdilil1st

.�'ma. on

ne lJalbelležJio plnimedlbe o v,jlclrunilma, arunaJI1lj!lI,,:,a :k�p (koril5lte SDare žene, vtraČtall1e i gatare .l o maJstClnJI}a­

,ma ri brtikovlima ",ldovll1j,a1ka zanad toga da mu me

bi i'mnrukJl,o n11šba od onoga što ",redri da se zalpa!lli i, sloga ,da bi " lI1log,ao Ira,s'klniln!katti hokus-:pokrtll$e ša1rla-

�all1!a. Nj' ecrova , 1)OmOĆ j'e nez<lll11en.lj i'v1a za OO1oga što

o tt v '

žeLi da dovede JUrlow.ti'ju do njenog saMnsenstva I

o.lipD'tJ11eblj.aJWl je .sa pmliitOlm u p�[l,,:,m iP(Mll'enj�, Šito se .tiče mJJmaida, on ih illle tJral2l1 " J1e ,prmna ;rm·

'kad ,ruj Cld ,]roga. ,�acl bd dosađJirvao .Nneževilrna i krao

ljevima ne bi imao .nim�lo muke ·da se obli p�s: .bima li s.teikB1e rbogatstJv,o. Da je ti Palnl(bU, <lbpV!lo b l

;rezrulltate svoj,ih .,.ado�a i. oeo hi ga gvet 511 "drio. Alt

29

b" ga ,te dve .preokupaaije ometalle ,da .""S'ta<VIi 9voje vel<ike oglede koju s<u s'reća llIjegO'Vog žiVIOta. Z,,[o on 1rl"S'bwJja da ignon1še bogatsbvo i počasti , llI>"ju6i da k"d oo joh ,poželeo njegova mudrost bi. ,pod<staJlcla "'reću j S'UJdoonu .da ih dcJhije.«

Gomne 1240. Radže'r Bekon se ,w>a6a II Engle­sku, oblam m�aslIimsku odOiIU reda 8'Vebog FiI1anje i smeš1Ja .se 'll OkisJOII1c1u. Tu je on dQo\'1všlio s\'1oje ve­]liko na'1.llČno dello, ,gde je �wbe1ežJio hnp<u '""SIPrava među koj iuma SIU Perspektiva i Ogledalo matemati­ka, a "'sto tWklO ,i svoje gl,avlllo del,o Opus majus ad Cleme17lem pontilicem (Vehlko delo "1P,u6eno ipajp,i �1>mIen<�u), koome sleduje Opus minus j Opus ter­thun.

A Rodž",r Belkon se ba V"IO svo jjm du.m:m allhe-1111liča,psOOllnl i s l!raživ.an jwnla, ne tPaJ1"k'llie1no, ;nego kl()I1-supst"nc.iUalno sV<:Jj,;m naučnim po.5Io\'1uma �asnO'Va­[[ljim na ekspel1imenbW1n.oli "'''Dai o kiojoj je on kaZJi­vao da »ek�peI1irrnmIJtahna naul<a ne UQ;llma js�llnIi1Io6t od sUlpemkxrmilh nauka nego j e Qlna saJma nlaJsto.ni­ea, a druge il100ke su nj'ene sluskJlinje« .

'u dEllu SpecululIl alchellliae (Ogiledalo aUle1lTU­je) Oill ov,ako ,defi.ni,še Ikncijevs'ku umetnost: »A1lhe­mij'a je nauka koj a uči pniu:>ramanje nekog leka i�i mediollae, budu6i p�1imenjena na ne,,"V1I1ŠenC met"le pl1iibarvlij.a iun sarvIl1šens1hiio tl SalT1Q1n m,on1f�.l}Ilu polu-

, . . ClIV.aII1JIa« .

K,amel1 .I11u:dmos1ii lPost,alj'e ,pllelna LOJlle za JlJjega lek za boles t prIDmde, Ila illj eno nesa'V1l'šens tvo. J er ono je ,cLalJeko od <toga :da je clo§lo do svog 'kiraj a poš�o bi arto mwaJio oo ti kosll1lličika ep<tlaJmja.

»Tri menati i mwn�na1i, rođenti u z'emrljltnim elJu­ibilnruma, neisavmš'Đll1i su . . . Ja, štarv�,še, tVllidlitm eLa

30

p.niJnoda ima �a ciJj i da se n�re�ta:no �ucli da po­sbigne saV'.ršenstv:o - :zJla10. Mi IPutem raJZrriih Ip<d­

mesa kiD j'e uJlaze II nj en hQd po j ",VU jill ju se n�no­l,j,ke v.rs le metala.«

U svom cLe1u Alhemičari, Senž !ten i Mišel Ka­lOOU1 �,wirl.ilI1aju to shv,atamJje O1eSlaMl1Šen'sLva mateni­de k<:Jje alJhemil6air nastoji da pcJbedli ,i Jla'V1ode, po­v,odom toga, pmdgovOlr Swhmolllo,-,og dela Biblioteka hemijske filozofije:

)}Nemiiln.o'vtnJo je ;prj!21lllatti da pln�J1oda, p!lio!iIZvlQ:dre­oi lnetJal1'e, [J1'e teži da na:6iinJ i .gvožđe, o,l.o'Vo, baJka.r,

[pa, čalk, lili Slrebl�O, iluko je b8lj JlletJa,l na p!l1V10nl s t�penLl Sla VlllšetnJStlva, nego teŽii da st v,ell1i zl'alto (dete svotjtih že]lja) , poš.to taj .Inll!cLri Ir.a:defllilk želji va2lda <da ipOS'D'gne poslelooju 5'teveJl s'""Q'šeastva .ll svoj jm delloona; a wm ono nedosbaje iM �o se sretne ka­J<va gJre�ka to je ,pmtIi<v ,njene "OII'je. Dakle, ruje ona l<inivae koju lJa!l1ad toga brdba oohl optužen već

� SlPDIlda'šnjli urlmoci u pj'tanj'l.l. . . .

,qpnavo ,."bog toga mi moran10 pu1imM;i ,nođenlje il1es..vl'šerulih metaJa Ikao 0010 O1edOil1oš'ča<lli j,Li č'l.l.do­

v,jlšla do kio.ga dol'a'�i samo 21bog tQga š�o je .pI1iroda

!bula oU1lel"na II sw)ti�m IPad'u!zooima i , š�o je na"�la

,na oOpo'r k'ajii joj je veZliv,ao J1uke ,j ak<OoJ,nos,�j §Lo

IS'll j,e sprečiIle .cl a de j'S"VU j e OInatko pm v,ilmo kaO š to

Je tlO .ll njeniOlll1 .oDiloajlU{( .

,Ovo [dmUl1is:tJilo�o shV1atal'1j c ,po urage zn .saVlllšenM

Istvom ne pnijp.isLlje se saJmo meĐalhUJl1!Ji'jli . Za Rod:že­

tra Belkona, kao i m c\ob" .. bI10j fj.lo�ofa ·h�nmebi,sta,

to je poS1Jalo univel1ZlaJno p!l1aVIiil.o, to je ZaIkon. Mi SImo već wdehi, povlOcLoon Jo�kI,ma de F11ora,

:kakiD se teoruja trećeg carstva tog teo'loga X.II veka

.ponovo oIbrela II lISlkJlađenOlj te2mj,i ml.igije j Hwuike

3 1

[irema �stom a�lju kJojiLI propavecDa TejaT de S,aJr­lden . A ta se teani:ja može na6i u mailom u deliLI i stav,oviilma Rod�em Bcl<:®a j",kJo je o<n nrlije fO"IUIlal­[JoO :islkJamo.

Ovaj liranjevac je kllelnik i čovek svog wemena . Polerrnjlke raJ2lDlih škola lIlJisu nJi njemu s1Jmm.e. TaJko je u polemi ci o ».uruvĐrzailiij.ama« U kalj aj se sup­mtstavl1j�ju stavoVIi platonJioora o SDWlJtmrurJ pas 00-j=jlu mh umliveI1Za!Ji�a i onih za kJoj e su one &amo illmena data našilITI pojmovmna, Rddžer BekJo[} i�­bl1<to I1l1e6i pu t, �beil;]m v .kJOtncer>t'ua I,ioom, wlJ.1de6i da U[}i·venrzaJIlij e opstaje ukol illoo su ideje, ;]I,i ne ,ltik,ollli­koO su TeaLnost, osim pojeclllnaol1ih abj ćllca La.

Među lliJIl1 , Iraspre sru za njega sekJundalrne. Te -clij al'ćlkuiČike spekJu:iaoije strane su nj ego voOj cll'a,g;OIj �ci0nltlia eXpCt11inlentams : bez ,i sk.Jus tva Ille 'može se

InJtlšta 1JnaLi na zadovd1j.avaju61 naaim, pilše on II svdm delu Opus major. "Pos'boje -elva "ačima da se stekne spowaja: rezonov<linljem i is!ikus"1Nom. RalZ­ri§lj anj e n;]s dQlvQldi do toga da iq.v,učemo nekll w­ikllj,učalk k<>jIi SInlabl<llffiO "" Slign.Ulla,n , alu l1a1lmi'8Ijlalnje ne ,ponJilšbava suimnju i duh dle6e obPornllmti u svet­lu j'511Jilne koj,a se poS'tJi�e putem �'s',kiusuVia. Mnogo� ,o.t1ojU"1i sou oni koOjl ,umaju dakl;]ze "a QJ"10 š·�o se mo­že saz�l a l i , ali -po·što dle pralkl.ikuju Ogiled, iskustvo, onJi iglnoll1tl&u be dO'k'aiZe i ne 1110gtl \�ilše if�beći' ono štoO je šteDno p.o ,pU.1;]V,i put « .

V'elJ.1uju6i u veLičanstvenost [}auonog puba (a ",e u soiuenlJiizJ;]tn dlii pozilli'V,lizalITI, greh pODDllIjeg vClka 2Jbog kloga i d<JJ11daoos stradamo) , RocilŽer Bekon je illm",o aJ11100eMju da reformi,še hrtišćaJI>stv.o PJCave6i Dd ..,.",Ulke i ,pnilnode slu9klmju teo:logije (<JJ11oilHa thedio­gilae) , ka!koO se govonllo ot1!da D sholastiakoj liiloO­(�oEijli.

32

Op;]saI!1 pOdrt.ihvat Ultalilloo VIlše što njegoOvU og­[�dii �gledJa!hiu ĆLldesmn re ne2lnaJlliice .!<Jo ji su u nJjilma " idellli mag;ijlll i <lemo11slke lI"aJclnje. Tada lPooi!nje lVII"e­me ,progamjanJja. samU monaJSIi dljegovog lI"eda de­II1U1Il�će ga .!<Jod p3lpe ImioćenltJija IV kojo mu pIl"Vo oobulalrui da pOiUOOva, a pasle ga ".t1Že u tarrnn.iOll. StUipa11'je na 1P3IPsJ<Ji ,presto pad Jmenom .KJlementa

IV Iblivšeg iblilSik'lllPa wz Salbine, ikoja mru je 'bio u6e-11iik kald je bilo legm u Eing1eSikO"j , pavma1Ji:1o mu je

sk.l:wdlu. A�aj , nejpLlinu goclmu j>:a tog oslobođeu}ja koje

mu je Ot111O:g11.l!6iIlo da se posveti sv,ojrnm .deluma, J<!le­ment IV d",de dušu Bogu, a Inj egov nasledniJk, ..,a tmženje najv�šeg i:-imodejstvel1ukJa li[aJnjevaokJog Te­da Joojli je na91lajaoO da mu se osvebi, s,taJVi1o ga je pod stallniu pu'.lsmo tm.

tNClko]]kJo pajp.a se pmmerrillo i uprikas bezna­oojll1OtS'bi optUŽJM poterorni!h ;pmotiN .njega, n;jedam se milje odlliuOio da alaJkiša ,p.dLomj D.oatloira MilinalbiJJis.

TreballoO je da ,dde NllIlookl lV, 1292. gadfune, da bi Q[}, najrZJad, doNoO slob odJu. D.ve goclihle kas­",ije ug;asao se II OJosfonc\u tl osaIl11desetoj g;ddi:nJ i . BoMo jc .14 g;odlih1a Opm.l1liMaI!l :ua l1<lQprosti"i .Zl1oćia, tJiJJm<lčenja »:sumI1jwv,;,h nOVOD;]nlj<l« , i1l\1llJZ !oo j� flii�­Illim tl SIVlilin plism.nma "LJklo:vadiili<lca lil"\8lnj,evaČikIiJl.

Međillitiim, posle nljego've smrbi, ubica j genJiJj'all­",og i obasj'aJnag moOnaha, pJ:"()dJu�io je da se �slka­cclllje. MoOže se čalk .iiZJneti hli\poteZJa da j e llIPl18'1'O 2la­hva.ljuju6i nj enru rmogila .o11početi era veL�iih [pIll'to­MaJIl�a i goo�aJiisikIih oll!orJoo. Sve II svemu, .ova ora­,g=ja 2)a jedi!nlstvenoš'Ću, eeilJitnOll1l naše pi].a.nete, sa­rmo je pal!1dan tem-illj. jedmsw<l mateniJje J jediJn,s,w<l ma.!<Jr(1koSlnlDs;miJkmo!kosmos, to1ilko dragJOg heume­·tris�lima.

33

·»Mo2Jda su .baš sp:'si R,dd'Ž�ra BekaIIla, l<aa i odlamoi "P'saJtelj.a aJl1bičk.og sveta, OT1!a što je ohra­hr.ilo Km;,stIi,bom Kolwnba da usmeni svoj ""ut ,pre­ma zaIpadiu, piše Zan Z"'llipeil u sv;om delu induslrij­ska revolucija srednjeg veka ( 1 975). Uastiruu, on je jnte21wna iSpU,tiivao dela ,proš1astJi bra!Že6i II ,1l'j'ilIna d()](aze za svoje naslu6vanlje: svet je poOOl'iven sa ,�i še nemiliJe nego mara.

Bi1b1ij,a, miš1j 'a'še alil, tv'nrui La j,sto j�r je napi­

salIla: Sest delov.a .si osušio. Kmi,sbiEor J<,oi1ll1trlJ.bo je lIlrukJ.j,učio da ()](ean polkJr"v.a s·ama jednu šes'blinu Zemljine pa\Oršine.

On je ptro6itaa tekJstove R,od'Že,-a BekOll'>a lmja su o�ađivaJlJ taj predmet j koju 9u b.iJ:i n",vedellii lU dem k�ndina:la Aj skag Imago mundi (ShiJk.a sveta) objav,l�enom 'pačetkam XV veka a štam:panam tl Lu­venu 1 480. gadlJne. U j ednom svam ,pismu Ferdinandu i rz",be.li u 'a.k,tcibru 1498, 00111 .padvla6i IUJt'icaj tlih tek-5W\Oa. Humbd1d .pnime6uje da je Imago mundi II atkJrj,611 Amer.1ke od�!ll"allo 'V'a!ŽII1UjlU uilagu lI1ego ·raz­mana pi'saJma sa f1.arentinS1lciJm �pisaJtelj'em Taska­[1�Uijem.

Kallumba je morao osabit'a c],r.žat,i da ""veslIli", megLa kod ROoclžam Bel<oIna, jar je ovaj uŽJi'V'ao u Lome da demonst.ri,-a dakaze ,a Jažnas,ui te01rije Ptolamejeve da »zemIJj.a pClkJni'V'a s·ama jednu šes-1:Jilruu 6 ve La « .

SigU1rulO j e da je R!od,žer Bekon uč.im:ia mnago 2)a to da se J1l.ort1plo'Voi I<OJ1oa6no osmeIle na mOJ1S,ke lPootol:w,jJne. I to ne samo poloaeruj1u6i sfeni6nos1 !ZemilJje il1ego, trukođe, i p!1a1k!tliona [1aJZdeljluju6i pil"a­!ll�Ia!S\ke Pjero de MaJnJk�11I'a.

34

T1l"eba!1a bi najZiald JXl1eist.al1i sa Qnom sUvUcše le­poon prUčom a J<JlinmiIma .kaa o .pra11,aUaJZaoLm.a .kom­lPa.sa- Iim<lsno je da su 0i!1U ma1i u cla!VII1aŠlllljrn Vtre­menima 'lJiL0g)1l magnetne igle . Allli, u kJaikvn., karus t li SVlll1:U, alko hl ne za ma;nda;r,nske zaJbave .1ui ,p1a­""dbu pa J,a:ngcelkJj angu ? !

StOo s'e l1i<::e .Pjena de MamlkLUl"a, aln je ll'V'eš'tlio Ida U1pOll11'a cl\na .pata mal�etme �i,pke, 2Jatilffi Je opJ-

5"'0 jednu lPoloretnIU �g)lu ikoja se mOll1,tlLl'a' na š:illj.a1k

WlIU!DaJr jednog .kaldtraJna naOlnu�anog jednlim a�ida­

doon, ;,s bo .Joao • 'l<orrupals ZJa plo'V'klbu sa j "dn,om

nstil1'skom il1Užom ve!lrO'V'a lPodeIluenom in.a 360 s tepe­

lI1,i sa kojom - dbjm�ju'V1ao je on - možete kJre­

nuti prema gna:diu, ,prema otJooilin·a j,li prema hillo

'k,ajem tmelSbu na .s'Vebu. Ti p.ranalasci, začuđujući rza epahu, gen.iUaJ!.nag

;\inancusk ag mehaJnri.oaJra, biJl;i su j� o pni1ZIna·tJi i og1ašemli od Sbml!1e njegovog ,pnLj"'telj.a i o'bOŽJa'Vaaca Rod:žera B ekOlr1!a be>: koga ,hi moJbda pot'OIl'>uIl:i u pa­

mlro1n'l1 zalb.ctrarva. Nećema se rrustatli .od ,genijailm.og manaha a da

se malho ne 2>arus�iImo na Du'Venom man,usroriptu Voyn ich, p02lna'tolm ada'l!1n ° ilsj)jla,žliv�6ima i l ju!bite­,hjl;ma zagOlfl'etikri , . a ,koga je masovtl1aj pLUbLioi itzmo­va ]:Xl1Eldstavtio Z'aJk B"pŽJi'je II svojlim Prokletim knjoi­gama ( 1 977),

Na�cnl ,raslkJilda Hel1lnija VI! f l sa RlimlOtnl J1ltnOlgo� <b'10jl[]i ad njegovJh ,plemića mOog1i SIli bez ,straiha i J1ia.ilka spaJljlivati .ka<truidke maUlas'bilre j građeVliJne. Tjm ;oooo om je Džon rud lli , 10llld od N.Qrrumber­a,anda, dOčt1iPao nekU ru1l<opj,s Ii,,!>ufl!jen ,k�baJ1iJstli&iIIn wrukov.i:ma kaji je oo predaa sJa'V'lllOll11 Dž= ru'ju <'li.j. je u.gled w'aUca trujlThi!h pbsaJma bia n.a vd;looj vtisitllli .

35

Dd j e 2lalp.azio da j e tar j rUkJOP:iS - !koj. u .worn 5a!claŠlnjem starnju p!l"edsro"lja dlcta",-, od 15 s'anti­met�a prema 27, bez konica, sa manjlkJom od 28 st\mInIioa aIkJO je ve.-=m pagrmaoiji - delo RodlŽera BekJollla.

Meootrlm, Ulprlws svom elamu dešMiraboiI1a, on llJI;je U2lIllQga.o da ollkmi!je štiifjru il, očajalll :Ilbog roga, pOiIl'Umo ga camu ROId:01Jfu :Ila weme sVIOg boraJVika u ,Imagu.

DaI!l!a 19. a'\OgU!sta 1666, rekto[" pmškog ,Ulnillve.-­rzllI1Jeta m1maŽi od jemilte A'Ilainasa KiJI1šera, mnogo­oIbmawvarJJog IkJrJiptogooa i velltiikog �peaij."l'iJ"te m hi jelroglJiJfe, da poraJdU na tcxm mal!l!Ulslkll1iptu, a1i ni on ne pOSlli!že IlJlš ta '\Oiše u�peha od 9VoUtirh prethod­nikla .

Lsto to se de9ilo na'lllčm.i!kru Jorhalllesu de Tepe­rneau, koM p.osle brr1ojrnd", j,,,\ovliih pdlruŠ1aJja, pohrraa:ri [1uiNqpis li jelZ1Ui�sllru IMl>.hlotelru Monlldmgorna li F["a­lSikati�ru li 11ailJij1i gde je, 1912, .krnJj�a.- Vou.need Voj­TIJi'č, .koji mu je .dao svoje ]me, [postao 'V11a9llillk ma­m,Skrrripta i o.dineo ga tl S j'ed:irnJjerne Ameruake Dr-, iZ'a!Ve.

'Postoi'�je tog tajansl1venQg gl1iJmoa.-a pače se salzmavabi j, neko1ioiJna spedi(jell'iJsta kJrilptogmrfii'je, ko­jti se b�oiše na pOSlao gornetanja, moI1aicloše pni2lna­ti da msu lroclrd da pl'OiIla,đu šiMU kJO ju je ;iQ)m1s1:uo !l�dUv1jUJjUJoi .ciakto.-.

U te pOldru!h",ate urmešao se profesor V]hlj<>m Romen NjUJb.o1d, doajen Ull1IiMernzi,te1la PerusIi,l'VarnJija, kojti j,e dao dokaz SV10jtirh ""posdhrnoom dešrirfuuj'Uoi, godUine 1920, j�dnu Qp;ijlUJOOku (llIl"'1Pllsikrt.l o rlooju su elkl�erhi V"šiJngtOiIla :Ila klllilPtogooilljiu lPoilooni!lri roJbe.

36

,

I Nj�>bdlld je preterudoWlJo neikollri,l<o godrirua kas­nije da je p["omo ou .tajIlle marnuskmilp ta, u najmaJlljru miru neike od njun. Rodžer BekOlll j'e, ,po njegovoj rundinji, .p.02lrua'Vlao tajInU ćeLije li proces fOIUI];ranja embrniolna u ovruJ'Usu.

.on zruada:še t�l<ođe da je II"lagrliirna Amdromede

gail�Nsija i ov,$o je odredio !lijen .smeŠlta j u me­

đUlgraJm!ilčlloom ,pO"OSDorru: "Vlidoo 9= tl NOllil<a:vlDJQ!Il

o�edaJliu zve2ldiu tl o1:illkru pma. ona se na13lZlilla iz­

llI1eđu .pupkla Peg3lZla, pO[p["sja AIlldromede i Ki�sri­

opejlune gla'\Ce« . Na nesreoo iI10Ćemo vliše ništa o torne oomnati.

Profeso.- Nj'L>borlid pos'taj,a.o je 9Ve vriIŠe i "iše muća-1jirv li vezi m<mookni!pta VojInrič i umro je, 1926. go­dUine, a da ;rujje ,pO"OIIlaŠa.o kJ1jOllČ Belk{lllove Šiufire, aw de u�Š'te a elOIdiirruruo CIO nje.

Posle toga je illall1JUS'kmijpt VojnJič csaJČurvao svoju mjlnu.

Da li se NjuhoM, na štetu 5'\"oj\ih 1\1g11edn1h ti­tnJlla, UiPL,s:mo li mistilliiiklacliju? Je h moMa oseti.o "trah Old !liih ,>Jrjudi li ClIlll!om«, bel1JVll"atnenih čuvana II elS1UlIDll jti'Vlilh taJj �!lIS'l1velI1!OSlhi.

ŽI� Benžillje je I1!ak!lOl[]jen da tako miJsIli: »Hi­patem ,]<lOju oo NJlio2ri.tri je saS"'rillI1 LUčina. Po ineni,

NjUJb.dLd je 2laan:uoo starru U<llIDermo 2lb.og toga što je doooo pI'etiruje s neke str�. on je gaj�o ;iQ)uzet­no čudine OIdinos" sa sWru W1S>ta\ma selkm. ZmaD je podosta o tome :da lbd ["a7JUIIIlOO da neke tajne o.rga­Il1Ilmcije jesu Sl1vaJrlllO O[>�sne. I ja SaiIU urverren ela je počev od 1923. 000 :roJplaŠeIIl i da je, bojeći se

l<l'UJI'Il.ili represallrija, načllin:io Nor"k U113lZlad. Zataš­

kao je SUŠ 1:iirnJU njegove metOlde li njegov b.;!lnri 101 j uč nije mad pronađen.

37

I

DANTE Apsolutni adept

tDamte ALigijemi (1265-1321) je s"a1klako LLl1JiJver­za,lno pOOnat po SVoljoj BOž,,"skoj komediji ;. II .nešto ffil!lDjOj merj s'vom Novom životu. Međutdm, ie hl on jlstitl,�roi shvaćen? K»o i oo "e6ini dJlvo.rv.a kin�li>;evnosbi j o njemu se "iše ,prliča .nego. što se čUta. A .najčešće se člita za weme đačikJrh dana, lek­tim koja se ne CJbna'V1lja kiasn�je u 2li'Votu.

Gledtl!lDo u sv·om pr�om sloju, DI!lD,teovo ,delo je 2lnačaJjJ1JO. T,aj Fllorenmac je irsbms!kti DV101naC u'ta­li1j'aJntsl<og je21ilka. S tavri še, iez Il1""Loga njegove d'da.k­<bi:ooostri, ono sadrži kvlintesenoiju .s!reldJnUoe\Or,qpsk.a.g :zinraIn ja u .to j ko],UOOni da su u Krva1lrdčentu blile ot­vorrene d'Ve katedre, u Eirrenej i B.olQIlljo, za ob�aš­ill�a'V,anje tog dela stu,demtima.

Mernubilm, tu se radU o Pll'voj Lopti. Kad se lUclJ]blimo u njega, pok,aJ2)uUe se jedina o6iglledtnost, rica erudUoije, iza j,as.noće duha koja s1alb�o pri­kmiva j edan us'trepta"i i strarstveni ž:j'Vot, Dante go­veni j :ptrolPoveda ,kao adelplt.

38

u svoj oj opnoouclj,ivoj S'l'lUdij>i o ;mcijastj'čkom sadržaju Novog života, 'nram;mason v,isokog s'te­[pena, kao što j e hiK> Amit()(nio Koen, ille sta'"Uj!a pod ,&l.llIllJnj'll p1n1p"dam je DamItea nekom t'a jlnJom dJruš UV'U: »NeIIci od njegOVliih t€lk&tov,a ne mogu blitti sh'V'a'6elnJi ,dl1UgaČlije no da j e DamJte bio efektr'"llo člatn neJke j nioijasLičke sekte II čijim je nj edrima učestvo­vao u ,i,zaTll.ivanj'U ekstaze«.

I , još dal'j'e, posle tekstual�nJog [pnoučaVl2J1j-a Novog života, Antonio Koen ,dodaje : ,»Ako 'smo do­§lu do &igumnosni eLa je 2)a li2lvesm!o veOllna ,kmattko vreme, po:�le spatsa BOOltmiJče sv,e ,do !pomioatnja tog �asa, DaJnte a:derr>t nellre jrod'a'jlastičike gnUipe, II .p 0-unati za irza2liJv.an'jem ei1os'uarre, mi ne 2)namo eLa ld j e on sV()lje ,polkiu§alje ;",vddUo u gll'Uipi w1i j,2l"aJn nje, jesu

li njegovU pdlrušaJju klrTulruis"l1Ji U!S[llehom, mi ne ZJna­mo jesu ld snovU', VlilZJlije, ek;staze :kolje je qpi'sao kao dio2JlvI1 j ene, cldistilTI'ski dJož'v l jeme, ,iliti da ronj i'ga us­IpOllnena nuje kmllva meŠCUvUtna del'a, iveralkJa, snova i 5aJnjruruja, od .kojlih su ""eiki i sUitni,ti, ,a dnu.!!)i bez oSlum!nIJe if11ClInje ilLi Vii še irrnagimiflllUl,i , �a1m1šll j erni 'i .na­[pris'"nri >la njegovim rndnr,m stolom".

IP.oj,aJ2)e6i old .n:ekiih rP1renpost,,,vtIci, MaJtiue D"riLe ID,,�dri da je Daln'te mogao bli'di ,p:niml\jen u dvadeset !petoj godliJnli II jedno tdJnJ.jšlvo ald<1pata - Vemnilai tijiulbavi , č:j'jli su čIl,arnovti i�dUlri f1iaJlčrke veiJbe koje oo ih odivodi'Le do ose6ajtruih €Iks'twla pnflko kojrih su sbi<zallli do sbUilPlnja spimiltuailrne ruzne>s€Jntosbi. (No­S\ula, hr. 333, lD. I 1979).

10"0 udrmLŽJooj:e, koje bi se moglo .sves'tli na neroi "i·teškri nEld, mOlgio je .irma'tri ll'e�to JJ.reilnačenu ,sDnUlk­bUlm usJaJmsl�ih jmmjas·tiJčjkrith bl1"ustmla. Ne .nardU se ni'po,što o nekorm .irzuzetku , jer su se, ,.posJe kinslta\Š-

39

Jruih pahada, nekii hrrWšćaInSkJi V1i1:eš!ci l'edoV1i im9pimi­sailJi od slimlne mU$lriImaInShlh bra1Jsrtla'Va.

Ta udinuženlja, Iroja su se mzrrrmožrliJa počev .od �II veika, hiJa s'll osnovOO!a .od s·trame Marobuta koj'i s'll !P'OOtenJdJO<val!i na to da 'su pnilrnJi1i b.owtt]sko otikJOOVieI1Ije p<lsuedstNom SmeLi el KllJdJiJm (ipI1arok EJJi) i da će se popeti preko sIiillstlle ([!1J�tličnJi lronac) do dtzvma iSlama. Ono što međ<USOibno 'ParzllriIlruje poje. dima hm1JSltva jeste Put, el tamiJka, koj. je odabmao r1jlilhov oomv<1Č.

Centar svakog bratstva je =j,a, što vd1ilkirrn delom Qdgovllil"a maJnastrimu i u kojoj se naj<'lešće !I}aJ"rni grohruiea os.nri.va:ča. Sef bratS'tva je še,j·k, po­sedinrlik bllll"ake, pO!ffio6ruilk klaJlitfie i magademi<na (rpI'<lljpo.s1lav1jenrl!h), čiJa je dOOniost da ga !P'I'edJstav­llijaJju u zatrjti simov]jeV1skoj. Pmostli adeptti su mami IQbmća) kojo s'll dob!illii el! uliind (liaJJid>jaoi1ju) .od šetika ;,],j, u njegovom od maikadumJlina.

S1aWlli 1'<ld Umea lfusana iIhn al-Sab3'lla kajti, os.im Š1l0 je wruzvao dsuna'i!Jćamsru ŠiilZ>mu koja se gn.a,7mo irZIDamiJLa u SUJnlitskdm hratsMma, p..oglu�;o je 'kao 1liZlOr venSklim i vo jlllli.alcian redo� kao š to s.u lI"ed TeIIJ!Pilaira li1i Tevtonslci!h <vI1tezova. Noje, daklle, rzaČL�dno što su Ver�]ici l j"bavJ tlSV.ojti!1i OOkit.l sbiIČinu stnluk'!Iur,u.

Odneklud Je mmatpreldovailo mišljenje da je Dan­�e Mo ad'1)J'1: neIrog tajn.og temjplwsk.og udtru!žer>j.a. T'VII"đeIJIje posve neosnov,aIDo, jelI" ne poS'tojd nd nAJj­rrnamljti delri.ć doklruza. Oktrrutroo mrMj a kOlju je on

gajdo prerna F� LepO!ffi i njegovoj ,porodici mje hilla jedtim.a. Dante je ima.o dosta druf§lh mrzJIoga da dh mrz.i. U sbVami je rođeno brat Fruliipa Lepog, SlliI"l

de Valoa, po nag.oVlOlI1U :patpe Boni.1iaaija VIII, poko-

40

[liJo 1310. Ftitrenou ,preIdajućti varoš svojdm savezm;i­dilma - gve\lBirrna, koj'; su pr;ogarrJijaJIj glbeliilne, .među

njtitma i sannog Dantea, oS'llđen.og da hLlde :IJiN Sipa· ljen, srećom -ll odsustvu.

U svalk.om sln.ičaju, tdkom izgnaJn6bVa u Pa:nm

Da""te je postao iplfjja1elj Žana ,de 'Sela, gradcite1ja severnog portaila BogorodiČine c.r<kve ou Parm. Ta­

mo se Mi'cl<i tpII1iIkruz !pokdl'ja &vere NevmalŠč",dti: Jmd sa dEl9TI1.om nogom plI"ekršterJlClIIl prdko leve, S!a'Veto­

vam od jednog .demona, izdaje nared'bn.l da se JXl­

mjILl srva TIiovorođenood utpl11ws zaik!LunUallrj a uovelde­roth majl!ci; svetli Jastlf, glave pdlcniJvene ogl1OtlI1lTIiiJm

šeširom , odtvtodti DeV1iou i Dete Lsusa kaju j'3!ŠU [la

maga!"Ou.

Taj poltoŽlaj lil'Odovili illOgu .ođgav'lliI"a jednO!ffi "1'10 iplfecirz.nom �u ro:zenk.rojcer·a: mak p.omaći 'kojti se pominje u ,drtlVI1!im yjtua3ti<ma - ukrstiti noge polruzećti od .desne joo leve ou v'islinti !LiSIta -

alko ga je shvatio, brat 'kome je dat m<Jk Qdgov,ara istllim pcXkIret.om leve noge.

KaJkva hi, plI"ema tome, mo�a hibi slinl'holri.čka weclnost j,z,graMiJreme scene ? Do d3!l1'a5, struČinjaai e2l.oteniOOili tumačenJa, mw je još uitVlI"cl<thl. Mogu· će je, međutim, natlUktnnrtIi. jadno obj,ašnjenje: lJIla· mo da je hilLo potrebno jI!]Sii!st.i!1a!l]je kraJljevo, koo i maikJi jarvelliil1!am nti�govog sarvetIJlti!ka Nogarelta, ,da dođe do osude wtezov·a 1'ernjp}lliI"a. U biJm OOcolino­sbuma k.od moŽJda ,pII"ernstatWja jedn.og .od ond>h Gpa­rrThskog hlskUJpa, nekog anlwenog sud"ju ]Ii oak sa· <mog pa;pu) što su mOll"alri. p..oslati >ll 5[!1Jvt ntlV1line Templ",re, i Mo, [Ja Itaj naćin, pOzllvaju adepte bu­duđih vekova da im .opII"oste taj čim na kajti ih je <naterailo ,ktnallj"""sko na!I"eđenje.

41

•

I Musonka bvoj-a je neprestamo pnisuona kod Dam­

tea . N umeri'čka simba.lJiJka ?i ta!lcxr.imrnh učeniIka, ka­

bailiisti6ka oitamja PiiJsarrna, tobiIko dn1aJga hebr�j"koj

t,radi'aiJ,i, zatl1lilma'jlll ga, međuuiIm SalIno II on01 memi

u kojoj mu omogućavaju da se pnibl,iq,i onome švo

je za njega najrve6a od svrih tajm,i - un iMlJnis tJi6k,i

[plLumJ-i.zam Svetog TiI1oj stva. »Ne postoju, omi mi se, cbrLL!lO de!bo, osum arko

Lo n" je Suma teologije svetog T{)me, �oje bi btiIlo tob.1<o j edno i ta.bil1<o mno!loSllnluko, c\11uglim reoirma, ·tako argansIoi soolinjemo kao što je to Komedija, plše u velJi s oum ,o ma tematlčikoj gra.đi Dalnteov1h della otac Mamdone u s'vom debu Danie leolog. Ko­l1'ledija je Clrgal1l!S'ka s!a tačk.Je g.l.edUšta s·taotil6nostti svoje građe, oma je to 'Podjednako li u .svorm d'irnaJTbiz­mu, bolje reći, u ,pe>klret'u kojri j e p;ro2Jima i čilm od nje .delo i"u.zetnog životnog .intem;i,teta. Te JwalLitete Komedija duguje s.twinnj lupotJrel>i od ,umne Dam­tea postupka, tkoju ruje dehlmiča'l1. već celovit, nje­g,oV{)g slimb ouilJma brojeva i , Iwjci ou j .a, li nedo­stanku bo,\ijeg ilZr,(lJza, n 3JlJva bi - lllnliltmiftlilz3Im (j ed!no­

tlnojlilZam) . Ov,aj va1pv.ruri!zarrn je utJi,sruut II n�ego'Vlu 1i,tera­

Itum o e�lestujas,ti,čikJoj l,i tl1lrglijli. ObBa6ajlU6i se Bo­glu, 0[1 II svoj,oj dooosak;g1ju kaže: U[1li ur.imoque Do­mlino. Bkllesti�,asuičJka sluŽlba samo prevodi najos­novmijli p(}j-am hlI'j'šćansike teolo.gije : Bo.g je J ed·am

i Trflojan, a njegovo delo. čitaNo stvraTIall1je, nosi ��g ,,"og tvwoa, dwg;un ""eČlirrna, svog rnmdka. Ono je jedno .u svojoj celini j u s",oj im delovjma, a,lri 'trarg Trroj<s-tva, malIlJje i·hl vriše n'1Posredn:o, na:z.lire se j ispod sv,a'ke pojedima6ne re�unostJ.«

IillveSlnri karmen tat{)ri DamJooa im.i su do neg;ra­nja postojamja !lOSlpe J]j<lgovrih m;shl, same Bea'l!ni-

42

če, koja bi ZJa J]je!'ia bila n.e žen'a, no naopn;pocbnri hrilišćanstkJi .red , lZ"IP"'a'Vo us·tovrremeno »Bog Jedan i Trroj<lll1« , što je Onloroveruj e i teolog.ija o k,ojoj sl'e­di .reč.

Ta hi!poteza ruje bez draži. U najmanJru nutkJu ona irma tu V1redno.st što Čllinri j'asT]ijl;m Danrteova tbelJnlcio -Slubilbska kazlivanja .

»Po'što �e toLiIko !p.uta broj 9 ,zaur.dimao mesto u lI'OOuma gannljeg, ri k<iloo j e u 9mrti Bean.ni:če �aj isti Ihroj i,mao taMlk-o 1lna:čaj a, treba, .dalkle, o tome .o"de Inešto ",eoi, jer to oc\gav,ara predJmetu« - pi.še on u svojlim kamenl-a'nima J8. IpoglavJja Novog života.

Na p;rimer, lU s]edećem pagl<avlju, Dante su" geni,še da se "'''IPa!lli u kob;kloj je meni b.noj'ka 9 prartrilLa umirran Je Beatlmiče I koje on n (lizi va n j elll,jllTI .»ddJlaskom« .

»Alko .se o nome tanaIlJije .po.rar.omisl i i prema [\<'1!>agreš.'voj ';stJilllli, naj broj je bio ona sama. Go­!Vo.nlirn lio JIa osnOV!U slhrčnosti, a �azumem je ovalko: hm j e kOlren od devet Jer bez cbrugog I>ro ja a po­nmožen. sa samirrn sobom daje devet, krao što oči­!lIedJno vri'diJmo da su oni [pUlta hm - devet.

DaikIle, "ko je uni swmilm sobe>m oin:illac o:d de­vet i ako je tv.orac ČlUda po SaJmOlm sebi !Jri, kaJko se lJna: O�ac, SrUn ci Svetli Duil1, koj" su uri u i<ec\n:orm, ONa Go"pa me je pra t1ba SIVO j':un bm j em devet da ·00 starvriJ],a do lJnamj,a .da joe ona bi'la j,ec\no devet, Ito j est audo ČU jri koren. - kloren , klaženl, čuda -",e maže bUru ru'šta .drnUgo do zac\;\1uj'1.Jlj,u6e Trroj stvo.«

»Le oose rutte quamrte harmo ,ondr;ne tra Ioro , e questo je fomma ahe l'urnri'Venso a Dio fa s,imig1i­ante« - Sve S'1Jvarri irmaju rred j'7ll11eđu sebe , to je rfffi1Il1lUWa koj a runu umiiJverzurrn s!lrirČI!1Jlim Bogu" .

43

Moghl hlsmo nagomDđa1t1 sUlltne taikve pnhmere. OgmmCiJmo se na ovo "aJdovoljavajući se da nago­ve�trimo u dam.1eovs1kom dem drzolhi1lje detalja Jooji potvrđujlU aJl'mtektaJ!mJu Igra,điu whlvemuma čija pređa nD je dostupna raa;umev,a.njlU obtiooih. ljudi, a ,do J<loje se doseže s'amo preko ekstani.anog obasja­nja §to je millost božanska.

DaJnteova vilišesmiJSlenost, ro.z.hi.ahui nJ'voi či,�aJnja njegovK>g dela, otlkuld ,su moguća jako m"li6i ta tu­mačeruja, ponelk.ad i praLi"reana, nOsu svoj stvo au­tom Božanske komedije.

DaJnte, 1ao i SVIi sphl;'aJt<llJjli njegova doba, sveš­tenici d>lli 1aici, di!l�a na dlidakm6nost iJzNam "bel\llenrli-2lma«. Kinjlii':e\Ona su � jedne s1lrame, nesurnThjlivo, aid sa druge, ne jeclna već btrojllle poruke, pokatkad illntinmo Sre2lane, d!Z kojuih pIli1li.ČIU neprei1iclni potoci ikre6u6i se ka ađel?JOrlijli i aJnagogijo, ka tumačenjru što se oUllnosU >zma.d 1iool" .. lnog llnačenljra u SpUlritu­alno.

A Damlte i ne skdva s,vo.ju igmu. On je sa,m taj mjli r!lam daje svoj klljuč li dem Convivio (Gollba): »V,aIljla 2lnam da S!pIis-i mogu rulli shvaćen i, i vallja da hudu protn.limačenJi, u četlni 2lnačenlja. J,eclno se zove li'tetm1no, i to je ono š to se ne pI'UlŽa mnogo IcIa1je od rem ou bu!kvaJ1nom smlislu, clmgo se n3fZJiva al\egaciČlllim, J to je ono mj,e se kmi�e p,od harljri-11IOm pničam1a; treće ZInačenje se narz.iva mODru, j njega čitaoci trebta da � vel�kom pa7m�om tJrO.Že u spiJsrima 2lbog komirSlLi 5qpstvene i svoj.h učeruirka. čmvlrto se rwve anagogilja, ,cI!1LLgim rrečlima naclčuJ1ino, d to je ono koje se diobije kad se neki SiP1s tumam sa SiPilrJrua,lne taOke gleclišta, čije i bu!kvalltno 2lna­čooje i sw!lJri koj e O1l!1aČ<lVa prikarzujlU pojave več-

44

,

[]()g Žlivota. A kad se 6imJi ova demonsbmci�a treba uvek rodiirti taJm d,a doslovmd SIIIlJisao bude P!1WIi 1z-10000 hudu6i da je onaj bez koga je nemQguće " beSffii,sleruo shva'Liti clnuga 2lnooenja, a naroČli'to ale-

• v gor.ran-o. «

Nećemo se bavibi rflZ11ičiblm na.ahnDma dešiJfrro­vanja Dan teovag dela kQji su pmikaWr!lJi. RadUje '.s­lkaŽlimo hi!potezJu da OIVJm četriJnma s1rulJIDjevima či­tanj a, što odgovarrajlU četriJnma rzna-čoojdma o �oji­ma Dan1e gOVOlrU, b!1€iba daclam peto: onlo neilsk""i­VQg, nerečenog, mumjewtog dbasj,anja, sve stvari II qptircaulU u '>stoanoj bnaclici'jri, alJi kroje na Zapaclu rniJSIU bUe odluiJka nikog dal,i retkiiih rmllistilka, i , ,pes­mika lIJ alclreaJlli,s ta .

Dante Arligij erii, Veli'ki adept Z.aJpaJda, kDjti je sanjao da .ga negllra? Samo, am naša p.re!ipostarvrka Dima kaJkvu V\l'ednost, anago�jra bi bila seikundarna u njegovom deLu . Si<JrJlveno llnačenje koje su ko­llIlen1ra1OO verovailii da oUi<JrivaJjlu 1.1 njegovu d<llJu maglQ hi nap;rosto lbijti odraz Iliilorzod'slkillh • verskilh pomdclniđl ,ideja, kaIIllPenclirjlun1 J1'aJll'ka Tame kk-vilin­slkog. POIl1uik3, li cellirnd, p�li'ČIllo 1miMijaJuna čiUa V\l'ecltnost ne ZaJsiJJlwuje da se za Iljlu "e'l;ujemo .

Ali, alko lli je DaJllJte billo apsoh,nnri adep t, onaJj mjli je mogao obi<Jnillli ,tokom .svojih eklstaza da svoj­

stv,o ;sblw/.iva6a nilje da otlkiruje nego da istraržuje,

,da na�lVa7m;�e u Gt'ailu nj'je svela posuda već saJma

i'd'eja [potrage, rrLjegovo irme bi zaS1ruŽJh"alo SaJmo zJbog

toga da bhis,ta večl!ldm sjajem.

•

45

•

PARACELZUS Sveznadar

U S'vom Delu Ll crnom IlJud!i nam Maligamita Jm-s'en,.r poo'oret en.igma1ri6ne ličnosni, Zenona, al­hemillČM'a i pom"l.o 6anobnj,aka, vešca. A z<llpira'Vo t�kav jUJl1a1k ,iz l1orn�na je postojao glavorm i bna­dOlm - hio je to p,.ragelrz,us, ',proklet,i do,ktor« , prema l'1pom i'�ral:u dOlktor,a Allenrruj,a, p,i0[]JiJr.a elks­penimetJlltaJ,ne mechiciIne, a�hemiJčaT.a da mu nema p,.ra, a,lli za koga je Draženje .�lata buLo sbrano; her­mevički fllo2lOf kcoju je talj n�k lI'lOcli,gao cio sa'VT­šenJsluva, 6aJk pa[l'SQ;f (s''.'eznad,.r), bolj'e re6i, llr.avillac "rsuune kcojli se L1",ek truclio, kao šbo lepo reče A1nfo­an Few-, da »otlktrjlje lVOl�ca p:osmatJrajru6i njegove tVClreviIne, da pronađe Srce Svega gleclaj,ući u Sve« .

Zar nije hio ,.dept, on kOj,i je n.sao u s'vom delu De virlLlte imaginaliva: Covek poseduje jed­[Illi v;dJrjt:IVIll radJiIOlfticll - telo i j ednru nev,id�j,V'U ill1la­gunacij'LI. Sumce erni,tuje svevlost koj a, j,.ko nedo­dirnlju",a i netWwablrju:va, može zagrev,.tIi u DOj meri da može j va'trn za!pallli1ri kad je k;o",oen:tmi,s�na, jed-

46

nalko. i magiInaai'j a V1rš:i svoje dej,srvo 'li sferi koja jo.j p<rilp,.da i p!ffi!v,i kivasa.c , :oatim se jJlI'oširn.uj'e i od­v<ija od ab'lilka ;,zvučetnillh ilz neVlidljlVlih elemenata. Isto kao što svet nulje dnugo do pnoi;'JVod 'li[]Ji 'ver­z,.lne duše, čovekova rimagiInacija (ko j a je mali 'lmiVeniU!m) može proilizvestIi svoj e nevj,cll'jj've ob'I ilke, a OVli se mo.g;u matenij aL1zDvatri.«

,on j.e u ov,;m TedOVlima JJ �;rao JJ e s,.mo j eOOu J'�lowE�u i lwsmagorruijlslkru kancepairjru, nego, ta­rkođe, i za6uđ'ujru:6u inbU!ilciju b<ijini IjrulcLske ps,ihe ko­je j'e obj,,.vi,l,a psiho,.na1i�a " dlU!b;nska ,psirhollogi�'a š,to je Jung nastojao ida dstJraži lčetli!ti tplllna veka Ik,,.snrirj e.

A'Ulreo,llurs fci.1iIp Teof.r«st BO\fr>bas l f,on Ho.hem­hajm, koj.i bi'će da je \l!Zeo i,me P",nacellJus, rođem je ver.crva'tmo 1493. godiIne u Aja1&i1de1ruu blri,;ou Girniha, od oca doktOlca koji mu je uLio zajedinričikru skllo.­ulO t .prema med!ioilfli i a!Lhemijli.

I's!p.nva đak n,.u6n:lka Joalklima Ean V,,.dta, bu­idućeg reforrunatara Sent Gala, p,,.race121us je nasta­",io sVlOje SDu:drilje ,u Beču gde je, IS19, dobilO stepem b,.kallena>1la meciiai[]e. Za klm�kog borarvka u P,ragu, Bai�ellll li u V,inobU!ngu ,pošlo JTlIlI j,e W 'I1u1kOlll1 da se

IUIsaVlI'Š·aova uz ugl.edne uČlitetje, raIlJi Sfu ,to biJe ,salmo oaze LI nomad�kom 7JiV,otll koj'i je vodilO.

Zaplr-avro, Il,abno 1 513. ,gpd'im.e 0111 IpO;QhJ1ije sa svo· j im vdlilkilll1 ,1)UrtešeS'tvci,jlilma lwj a ga dovode 'LI S'U'ab ,gde pll-wma, o:d slrame Nnkolasa LeaI1li'sena, VlrlO sna­žan ubi:caj amtifl!rli:stotelr1zjm'a, mrtThnl II Filrenoll , gde je mogao ste6i svojru meoociJntSI<Jll dirP�amu. Godine

1518. vojmu je le!karr 'li SkamdillaJVIiJjil, a četki godiIne

Ihrsnri'je .ll Venecijli. Prosle dola-.oe P�, Padova, Bo­tLanda, Sailemo il Ilbenij,sUco pdl!uosnrvo sve do Usa­ibal1!a.

47

Oko 1515 . PaJrac.e1rus se v.-a6a u Tlirol i boPaJVIi skoro godinu dam.a i u mimer,,1noon CMtru Svaca,

,gde se U1ptlooje u miJner<illogijlU, zmamje koje je od lllIjega stvor.11o pesmIiJka milnera1ne f.iamIruijlootpeje.

Zat·im se n.amešta lU S.tra2lburru, .gde njegO'V ug­Jed ne .prestaje da se povećava. Leta 1527. irzll€ičio je &=a, koj� ga je (!>repomoio Žalll.IU Hojogeruu, pr]j,atet�1U Luterovom i pro!:esOPu BazelSlloog tmiver­t2>itetJa. Zathv,aljuj,u6i njegOlVdj podršci, P,arace11JUs je ffielkao ka tedru medi-o>ne što će btiti a!p(jteoza nje­gove zv,,,ruiJčme Jmrijere.

!Njegovo uv,oooo preda'V<lJJ1Jje =Oiil1JuLo je Sikam­dal: il7.Jražavalju:6.i se na nem!a6k.orn a .ne na Jartlim­<Sk.orn, kao šlO je brulo uobiil6ajOrlo, on se baci u ošlmu cluja1Jr,iibu probi", G�lena, tada neplI"ilkosnove­nog au'tru·�teta za dtrušbVo meidJicin&k.ih J<>J.ugova.

Godi,ne 1527, 24. juna, II čas k"d se lI vatrOŠoi patle vatre s.vetog I vaJna , nOVoi skall1dal: P"racehrus se prilmire jednoj lomači j baoa na nju magn&1JraJ­Ille uaSiPl"aIVe StJatrlh. OvakMo dPŽalnlje cIonoSli mu mnQgdOO1ojtne neprijatelje ,i, uskoro je pmummam. da "''lPUS li tka tednu .

Pesmqpoj'ac "lOVe mecLlci,ne sla"l'ja put pod no­ge, ude od gr"da do grada Ječeći, liuJllače6i, č"s'to lP'rogaJlja'n , u ređJim ",ln.tčaJj elOill11>a pniman kao spa­&i,Jac. I nesustalLo objavWjlllje dOlIo ba delom .

Leta 1541 , knez "rhlbiIS1kJl.lIp Emnesl de Wtdbas objaV'lj,uje �piI'MmoSlt da ga pil1llwruLi u sv,om d,vor­c u . Paracelrzus se onda V'raća u S>broobu'r, a,hi nje­.goIVe SInage su jstl'ošene i, on UIIllIire u jedalOj gosti­orud 24. ooptemlbu-a.

»U onoj meu. u 'looljoj RMesamsa može bi,ti sve­dena na jeooostaVll1i1.1 deDII,ioj'ju, ]ooja obkJniWl sve

48

dela1liWs1!i š1Jo re u njoj vtrše, PaJracelrms daje Ž1iViU 6ililku ooveka zagnjurrenog u SVlOje S1Joleće , baIŠ kao što se Žan žalk Rruso no>šao na pravom moobu u svom«, pi.še Gij Behtel u biogMf.ji š1Jo mu JIU je po.wetio povodJom p�tanja - ZaJSJ'lI!ŽJuje li Parna.cel­:lJI.Is nazi'V »ooveka Renesanse« ? It2>međiu OIVa d'Va 00-'Veka parmll\'Jla mok bi,1Ji i dalje ,promena. U .nju­ltOVlilm hlvobiu:na mogle bi se pr,ona6i slrilčm:e j,li i5'1Jo, vebne poj<lciUnos'bi: SV1wjoru!1Ska, IllI<lnarlJlllII1ev<>ruje epo­he, Sil'omaš t'Vo, v i>li'je budu6na�bi, najlV1i'ša j'Ilite/Lirgen­oija i , preY<lIsihodtno, usrumljenost.

"PwnaceJrlJU!s je bi-o uSaIJll'lj enillk . ''<rotiMan soci­jaLnoj grme;i svog "remena, nepniuagoeten kao gra­đrurtirn, Jl<ll1ado v'đen u l'I,ilrilglOlll1U:I11. debatama, pu'e-1Jren od SV10jlhh lučerui'ka, ,on rrhlJje imao nepOISlreili:w lU1Jicaj na SVIOje doba. Njegow s'arvtremeruoi sn.! ga u celli;ni odbacili . Tek mnogo kasnillje, najmanje pe, ,desebalk goId\ma posle svoje SlmP11i, ptreStao je biti 'Sam ; počeo bj'11i ra!lJU!mevarrt , voiLo loše, uostalom, od 'VeliJwg buoja iljudi.«

<Suštitnsko II ParaceJrzlUsovom naullou skJup1jemKJ u njegol'= Paramirumu sasWjti se od prdkilrumaoi­je pet OlIItiteta: Muhet lJVĐ2ida, ens ,asuroIl1U1fl1, etenič­ni filruld, čirrui da na bića s.itlsl7li as 1Jrallin,i ubica j 100 jti uspostaIVilja l!"<>vootežJu a ida ne bi'Va IIJIllI1Okom, - enti­tet aurava, ens venenii, teži da .'OODlI'š,i 6iJs1Jobu Dođe­I�ja, - OlIIĐHet pniwdll1!i, ens nabulr<ile, jeste neka "rsta biološkog ča50VII1lka, en1JiJtet spi,rj,bL1'alni , ens S1pill1jt.nail.e, jeste ono §to mi i ooI1Jd1amas narziNarrno pSlihi6kom sferom roja uti:če i na sonlabSlru (»Ou­hovi uvl1ače bolesti u belo«), - boŽ<insdci enr1Iitet, najrzad, <ms de,,]e, mje sve u svemu ništa dmgo do bož�,loa voJ.ja kadtra da u �nrjifljoj anahiCZJi ,po­sta",i svoj ",aJkon nrud s",im dauglm ell'bi�etima.

49

j,

Jedan dl11.1gi važan komc<wt .naru:ka p3lI'acei1z,ijan­skog je omaj što !lov,oll'i ° Arhe kOje je on ovaik.o defJmllisao u SlVO\ln delu Liber meteorum: »Arhe je moć lwj,a o�naOava svakoj stvani njenu pnilrodu, od­vaja svruku stvrur od dru!lih , daj e svakoj �l1nO koje �aj odgovara« .

Alko se na ovo doda duaL;tet m.okoSllTlos;mi­kroJrosonos (»Bog mrukmkosonosa i onaj mlkirokos­mosa deLuju jedan na clru!log, oba SlU samo jedna esenaija, jer postojti samo jedan Bag, jed<1lll zailwn, ti jedan du1Ugi pulelloo kQga se moii:e oai tova'l i mitd­irost«(), O'�kmiva .se 01110 Šl1Jo č ini orjgimaJlrnost Pawace1-11Usa, IJO je hrJšćaookti neopiatOlruzarrn na kome se 2la9IlJiJva I1Jjegovo vel!'OIVanje II henmetJiq,am.

eo",ek je ,pmi'l'.i!kom SIVog pruda iil!lubti.o moć loojIU mu je T,vmac pOIVeruo. Aihl tJa moć POlsto'jti takođe j u p.lliJrocli , nwko je 1u nj'Oj neclohuaiva . I - to je mill.ost PaJI'aceilcousove loOiJlcepmje - Bog h.oće da bude 'UP01Jflrut 1u SlVoj;iun ,deLima ti dozvoJj,acva čoveku da obnovti &voju ,iz,guJMjen1U snagu am mu po(1e za rukam da ,pronađe ključ.

Kad se pnisećanlo ,v€l1ik-ilh !p.llaro:čatnS1tava, obi6no pomišlj rumo na ollla No&llradan1Us'Ova :ili ,svet.og Mala­hi'jH. SV1akalloo, te dve wzije bl.lclućno5'1Ji su umbud­�jtive zrurald njtihove prOllllicavQstli, uprikos nejasllloći ,i, <katkada, d"'osmislenosti SlVojstJvene ,to'j vrsta lek­stov.a. P['QI1OČaJnstJva P,rumcemsova, ilLi bolje njego­ve »Prog)noze« kalko ill1 j e o!ll sarm okm&tiro, i"ko su :m'an1je pollna'tJa n;lsu' JlJišta m"nje · zapanjn.lJjuća . Mo­:Ž.e.rno Icl,a i.a:hvaLl.mo ",rednom Brveu� MasOInu, Ikome već dllgujemo j ed"n Rečnik il1icijastike, da SIU OO1a i�išla iz zahonva 1982. godiline pro)JiPaOOna prJuned-

. . 50

. . . . . . . . ' .

b"ma lU deLu ProrOČ(linstva Parace!zusova.. (I<lda.nje Žan KiJ1i,1 Godef1r()a).

Svoj e prve pm.gnoze P,amoel1Jus je Obj<lMi'O u

Sbra�h�ru 1530. godine, siledeće SIlI 'irzašle .posmrt­no, budući da SIU ciatii'r'rune .godi010un 1558. One su odunah bile !p'l1Oši,rene preko cele mrope 'i sve na­VlOdJi na to da je Nosnrod"nTus, \1O(1el1 1503. godirnc, ZinaJO ;za n jllih.

p"'og)l1oze dokt.ara TeOlDl1a.s ta SIlI predSlalV�j.e!lle ,u

oMilru 32 siu11bruJČ1ne .fiig)LUre, od Jwj�h je sv,aJka billla prolprruOOna p o jediJJJim p!l'oroČ!killm teks>tom. Za,što baš taJj broj ? &we Mruson, sledeći II toun pogledu većJJn1U oilouJlIiSla, dtiŽli da se P .. rac�",us, StrUČ1njak za g)l10SIU a .Kab,,]u, nadahnuo sa 32 eona, veČ1na ·du­ha kojo za g)l1ostJiJke sa:a;nj,,,vOOlj1U PJeoomu , božrul1ski kn'ug .punoće. Uostalom, PaIt1aceilzJLUs ka�e da Sklll(p njeg)OlVih pt1Q['OčaJnstaJVa ipolkmlva 24 godine, a11i kad se dIlIla II v.lelJu njeg)Ov.o herrnelJlčko shvatanje o če­till'i peniacla čoveČ1al!lstva, pll'Đ�post�ja se da se radJi .o simbO'),ičn.il\l1 godilinama p,red&talVljajlUć.i, us,[lya­ra, perjod od 24 godine il kva,c1ratu, ii,to ;",nosi 567

gadilina. Jedan ad elemenata vehllkog u1Weha humačenja

Nos1:['"daJtl1J1.liSla od SDl'aJne šamla de FOlll uhni.na , šIJavi­še o$lll!O'Vll1Ji, cLolla:lli tl�SiUll11lllijtiJVO j.z na6i.tna na kajti je

0Ill u j,edu�OIIn &i�skOtn pa:susu ouknlio ohj,a!\nu ipo­be,de sociljallasta 'Ila i1lbOl1lima 198 1 . gO'dtine. Oada, P.""acillrus mje u zaosta tlht <>k'O ,Pdkilo:niimo venu 26. fugumi njegoV1i1h Prognoza, gde se v�dJi kmuIlla na �Qljoj pom",a lt11.lža, a na njoj saJJl10j se dJiii:e velrlil<o sLovo F sa C>VIiJm tdkJstom : »Ona mi§lj.aše [la tebe, Sibi,lo, kad je i;z;go'V,a;rala F d ,lJi 'ŽiV1iLŠ damas II ['lUži, jer si ti Vll'enleuulba i ni $Ii 110đena 'iz V1remena. To

51

šl'O je SillbUJa .rekla v tebi �ršiće se, a ona će reći još i Vliše. Leto kOlje dade ovetam je .PlIU je .i d�ba ll"aalgJl"ađiva"Da u kiame su sve stval!"J podeilijene, u ikOje se O1lkmiJVa da je čovek rikia'O na PeSIrU d · da će njegovo 2ldaJThje bim ra!Zlrušeno.«

�Iooija na ;pobedu soaija,JnLSta 1 98 1 . je veoma jasna. U SV10jillm korn_ima BPve Mason vtidi II F !porootJno slovo od FIl"MlOLlskia, a<li II dJulhll Pamcei­rl"(]sa, klao i kiod svtih d.ruglh proroka njegove el)Jahe svd šefoW. <:limave, vJadami, o�naJČlen.i su po dbtiJčadll &V'OjtiJm JnČJniiJm imenom. To F moglo bU, daJki1e, SlIIW­šeno značictJi. F.raRJsoa a n e F"'aJ!J;OUJ�1ro sa oz1b'IIjlDiIrn b.remen.om sedinogad;,š,n j e llgJroženasti.

O",de se radi o po1itJičthlm događaj,uma od ma­kohliko velillke da su va2Jnoom. BudiuĆiD'Ost sveta, v.i­đena Qd P"raee\zusa, ruje nrimailo v1i·še sjajna od =e

ikOljlll j e pred,,",deo Nosb!1aOOmus. »Bu�evti neće stići da se slijlll II jedJlnis1venostrl, kaže on j,stiJns.k.i II S'VO­j'oj 28. fJ!jUlI1i. UrzaJ\ruclrro je, prema 1lome, za peto· "'iou š�o će se oSidbodilitll . Obra1IDte ,paŽln.jlll na biroj 42, mallo ramje jilii m�lo loalSi11ije pojaJV.iće se onaj koji će nal111mati svoju voljIll, koju će _s ,potqpi1li kao bnsl<u i UiDUš<m1li vam .pruća bez saurnJostll« .

IPll"etJnja, malČli, neke s1lr.aIToW.te katakJdr7lme olim ,godlillle 2042, ,;Ii to ruje kIl"�j SNJe1Ja, SaI111'O l<lra:j jed­Inog nelpmvednog sveta pre ,pneporoda koF objav­'lj'l]je 31. 1iiJ�a �»!rzJvtršiće se obnova i tr.am&lI1ll1la­cija koja će nas nalči!ruiJti kao da smo ,deca koja će d�jro>lli sva 1u1kaJVstJva i podbnUik!los!Ii suaea«), lia!kođe i 32. v»TegobiDo SU .padio, pmveOOo je da onpočia:teš sad ka:d 'SU pasao obaViio. SreĆaJn je onaj Iillii. om kojd se 'rode za w-eme trajau1ja rog SRJa. ann lDeće uqpšte ,llI)JOOn� zlo jelI" SU !Ii sve prol\i s tio po

52

cenu tešhl n�a i goiemrih patJnji« .) Ovde smo ISe našli u sredia:td XXU stOleća koo ČOVeČlalOOtvo ulLa­;z,i ill enu Vod<illje.

Ako !p'riihvatimo tumačenja Brvea Maoona može se UJtv:Ildi>lli il1ivaRJll"edtna slLi:čnoot, ne samo sa konoep­cijom miiliijenami.sta o novom �'IaitJnoon dahu, l<Jame prethodi poja'Va AnctJi.hl!"j;sta, oo� period muW�je, ",a-1lava, ma50VlIlJih ruiŠenda i epdidemija, nego, takođe, • sa naj�ktuelLnJi[j'im tumaćenjlima Nostradaunusa i Mallootja.

J e hl moguĆRJo da jedau1 moĆMl diuh., onaj jed­>Dog P,�raceilir7lus,a, bude u Stau1jlll da, zahvalj.ujUi6i

s,,"om prod>ulb�jenom .poonavarnjlll prošlos'lli, odredi dijale!krohlru m.roka i uČlilThaJka i, swja p.redwđa",j>a >S'tvami i događaja u bud'llĆiDostll? - pina se BPve

MaISIOD. Alko, <ian:neđ'll 'OstaJlog, naj i7Juzetno ,paŽlLjd'VJ

druh i 2111�iac, U!Sipe da uSl)Jostavd OOODS ir7lmeđu ]ore­bnja 21Ve2>da ., drzveSR1lilh, mooje dJd viiŠe uoojdvjh do­

gađooja, nema n;ik�og .raC7lioga da on ne dođe

do toga da plredskl=je, sa manje iI1i vJše sj,glUll"­

ooslli, sa reLa1J>VR1o baČlnom plreolizmooĆiU, >to što oo se

moglo >loom II epahama II kojtirrna će se polf>olV'iti

tiste �s'tnonomske ,pnl1ike. : � -

53

KRISTIJAN ROZENKROJC I rozenkrojcerska tradicija

Jedmo,g lepog jrulIra 1 622, Panižaru su se oIrulP­ljrui cdoo neoooooe aJf.ilŠe za!I€\p1jene na z1dov.iuna pre­sbcmice_ Telost bejaiše u Il!a!jmrurujru l1lliku ourunQ'Vat II v",lo malo u sti:lJu epohe <pošto je lIražio al1Jga:bman u nekakvom mi5.terJO!lJnam ibiratstV1u, a da nije na­značavao nač:iJn Illa kojd bj se to mogilo IP"st:ići:

»[)ejJIUtal1i GlaV1nog kodegJijuJI11'a Braće Rium-Kirst provera'Vaće VlidJijo,vo i neVliclljil'V1Q u ovoj v.anoŠli mi­loŠĆu UzVlišenog prema kome se oiklreće sirce pu-a­verunrlJka.

PokaZJUjemo i DUJI11aoiuno, gOI'OIreai sv.iun jezi­c.iuna nemalja u kojUima smo bcmwJi1i , da bismo ,s/pa­siilii ljlude, naše MižJn}e, ,grehova i SilThI'I1i .

>Ko .pokaže narrnwu da ll"'S v.ldi j,z oiste :ra:do­:zmailosl1i !1Iiload ne6e osl:vaniti Joomuni'kaoij.u sa J1a­ma. AJIn, alko ga voLja h�enja zaista v,odd da se l.Ij)ld;še ru :registar našeg bratstv,a, mi, kojti pr<>suđujemo m\š1ijenje, omogu6ićeJmO mru da se u'Veni .u vreooost naših obećanja, utolhko V1iše što nećemo dokJrajčul1i

54

naš bma'Vaik sve dok nI1isl:i naŠoilh btaiaoa, p01fl16e­ne 1S111irts1kirrn ht:eJ]jem, ne budlu kacLre da nas tupOZ­na-ju, 0!I'hl nas i mi njdh.«

Moo su se Palrdfum!i gllJbriIJ.i u nedOJumIici povo­dom te zagan.etne Braće Rucža,Krst štJo su obeća<va­,La s<voj.iun �1IČeDJioiuna da JlIiIk,ajd neće ttp02llla ti ni ,glad, nil žeđ, nil Si1JaIrost i, koja su tV1l1d,ilia da pose­,cLuju svetu kmJj�gu u kojoj S'll b.iie otl<lni'Vene sve taijne urruiveiI1Zll1lIlla, a k"""i'Va-hru se sllediberuioIDna ne­�og miisteo:1iiOZlflOg K!l1istiljana RiCY.leMl'Oj,m - u Ne­maokOlj je rrjjhovo pos.boja!TIj·e biLo po",na'to već pu­lIlJilh os arrn gomna.

Tačno 1614, u KaseLu se ,poja'Vdo maJl1urest pod ImlJSlLov,om Zajednička i opšta reformacija vasko/i­kog ,sveta, praćena Famom fralernilatis hvaljel10g reda Ruža-Krst, lupućena ,svim 'naučnicima li rvlada­rima Evrope, lislo Ikao li ljedl1Jn kralak lodgovor M. Haselmajera_

Ve!irillci deo tog rada, sačinjenog od komp.iJaai­ja, ne lllUdri mšta 0SI0ib.i1o ",aIIlJiirnllijtiMO, i pm.ed JlIl"o­k!kl\ma:aije da j'emno IIIlJi!st;onci Za!TIOS ,"odri do �skiup­ljenja, a ne QbredmJi put ankava. ,P,seu-do odg'O'V,oll' Hase1ma,jera, mi:tsike osobe, jeste, sa Sll'oje s brane, eshatd1oM<a rasprova u gnos tiokoj lIrachici joi o po­stl.edinjillm danrima oOl'eča!TIstva.

Z3ipiffilVo se u dellu Fama fraternilatis "storij,slki pojatVl1jlUje jedina ta!kođe rnilbs'roa 10000st, l(,nist1j an RiozenikJroj'c, o mjeo:n žj'VotJnom ,.porekLu postojj Žliva lIradllaij a iJ1ozem1kmojcwska.

Taj .nemaOki v�tez, reČleno je tu, potom<lJk neke b"oga�e b_amsike J1OIfQdrice, <rođen je oko 1413. go­dine a bilo j,e tEpućen u im.icijaoiljru od ne!kog adeu>ta, ifllgl'laniJka u NemaOkru .posle ,paJda Monb5egum.

55

U dvrudesetaj godimJi RrozenikJrojc .pdla7.i na Is­<ldk, odilu:čiv&i da ovJaoo amk.amarrna VIiooke magije . lU Da!ll1<Isikn.l, gide, najroaJd, stiže, hlva prepoonat Dd §I1Uipe flil1DwEa kao onaj na koga se dugo oelk!a�o, određen Old oodb.iJne da o:eEOInmi'še oovečamJs,wo.

Zatrlrrn, ,pDšto je banaVIio u Egiptu, KiJpnu, Ma­IT1dkru, gide se ulpućulje u KaIba!Iu i , najrrod, u Spruru;j i , od jednog do clmuJgog Dolja5'blčlkog cenmra, OIn se lVTaoo u Nema:ak1u i povila6i se u jedrrm perunu gde rpreno9i retkriim učerui:aiJma sriJrutEl2JU učenj a koja je :pnimilO tdkOlm svojm ,putovanj<a.

Tu ga, jednog dama, 1484, bvoj.ea lljegoVIih uče­llIiIlm nal<llZe mrWog i saihrarn ju ju na sikmivenom me­SDU.

GocLune 1604, ČlUdan splet OIkdIDos1Ii omogućio je da se pranađe ta grob:ruioa. B1tirzIu tela maj&toro­'VQg, !ooj e beše saou'Vruno cruo, jedna ve6na 1rumIPa Jbilrisua,1 a je, osvet]javaju6i magi:črna QgJIedala, a na jednom krumeIliU moglLo se ,pnočiu"ti predskaczaJl1je, sada DsWarenD: Biću 01lkniven posle 120 godUna.

NajlV.Willli'je je, mo.glo se pro6itati u Fruma !im­tellllli:taJtis, što je g)mb pocLjed!naJlro 'saoll'V<IlO n<1Jlll'o­=jđrve rukqpillse, magi Čine rorunule i praVIiJa žWQta mje je DO dellQ propis'va'!o .

tDve gocl!ine kasrni je :poJja:vjfio se u SVra'l1:rum jedino mugo anonimno delo, Hemijska svadba K,ri­stijana Rozenkrojca. Taj tekst uverihjii:vQ nadmoćan Zajedničkoj i opštoj reformaciji po SIVanl Jrirr-.irznnu Ji U'Z'Vi.išenQsm misLi, reczim,i.-a ono štQ &lI�.J<.-st du­:guje neqpJmoruslkoj gnosi i eremiJDskom rlIIis1Iioitmnu eSĐOO!oog tri:pa.

,sIVetio i sj·aj koje je Adam Uipwmao, i Nojli su lll1III hiJ�i oduczetJi. posle ilskOl!1Jskog g)reha, kazruno je

56

1'11 u suštini, biće d"tJi. pOiIlDVQ oovek1u .pre p:ropast; ·sveta. Mri, p.rethodno će ooti """"""n njegov ltinU'ur3'Š­.., jo !P"'eobraža j .

Ovde se .-adi o jednoj .ruktue1nDj temi epohe, naračM.o u srecl!inama mihljena.-'sta. MemrtJi.rrn, onQ što Svadba unos.i kao nOVlO u hnišćruI>stvQ jeste ne­wrečena koncepci'ja inicijacije. ona nije vaše prDst rpre:nos sa maj.stara nekog tajnog tela nego se suiče !prel<o OIbasj oamja i ek&tacze.

l.JutJall aaka ()g7.ilistenoi1ja KrustJijJana Ro�entk:rojca ikoJja mu j e orrnogjllćila da sJourpti lSlrus1JVo adepta, dl<onoava &e u jednDj pećin,i, mestu pI'Qp.Lsanom za Qba!sja'l1je . ,ParaJbola j e ja'sna. Kald njeglOv; IUCe­m,ici kirenu po svetu, ne .-ade to zbog p.-enOlŠenja za:vetovane re6i nego da oo ,prana§1i ,pu t.

TIO je u sbv"ru zami,saD kQja j e pDkrenuJa iJz­'Vesne =tenli6ne sek�e da il�mi!sle postDjam0e "Ollme­",og PUI1lIlliJloa« određenog, da tokom dll.uge plQIV�dbe, pak.aJže put allli.-na .koj,i 5U spremni da ga ra:m.IImeju, kao šbo su P,runaool'lUS, N�s F11amell, .grof Katlja­QStro, .grof Sen Žerunen a d:rugi.

N,1ko v�še ne ve.-uje u ist.im:sOOu eglJis Denoi0U K:rj:g.tijama Roz.enIk:rojca. Mi No 1i se tIO Ioni je ;rm tog ;p.seUldom,ima taloo prulV1a6nog da samo što se ne p.-etVlO"," u �Dnirrn (pravIO .irme).

Mllsilli se da međ:u erumi!rlrrna 1uteri:jalnaiJma, k0-ji ISU se na21iva1i ",t,lhi.ngenoo senaJikJ«, treba trlllŽi·ti m­Ilpm-a·tore mOta D Rmentk:rojou. J.oham VaJlentiJn An­dre ( 1586 1654), na 'kQga ćemo se još v:ratIiJtJi., hu­O'OOIl1Iil�ta Tdhijas Hes (1568-1614), Krustdf BesoJd (1577-1638), j aJl<o �bĐležen mistici�mam Rajlsbr.o­ka i maj,sbora Elklharba, il<oo.j,i je zas1Jl1pao božam1stJVe­nost lj�,dske dn.lše, mustiičar VwLhelm V,ens (1585-

57

I '

l

-1642), Johan Gerh�r,t, 'UJgledn:i teoilog, autGr dela Loci theologie i II devet tomova, enuooa J a:kob Ha­iinJ1iJn ( 1588-1660), i svezm�dar VtilJhelrrn SUkaJvd (1592-1635), vooma 'lUPUOOO u Kabatlu i u a"UmaG­giJjtl!. JohaJn VaientJin �dre, rođen 1586. u Herem­beI1gu u VtirbernJbeU1gll, duhovmillk vojrvode od Vilirtem­berga, bdo je, bez sUlIJlInje, jedaJn od auDOlIla - �ko ne ,j jeldtitrui au1O<r - Refiotnmamje, '&to kao i Venča­nja Kinistitjana Rozemll(J!'Ojca.

AtnrcLrea je bilO J'(udma duša i srtožer senalkl,a II Tciihi",,genu, zajedn.o sa Bes'oldotm li Hes'om. Zalhva­ljujući nj ihovorm z�l1Jj,maJnju za ezoteillzam ,iskovan je rozerukJrojoenSkri. miIt, sama 1ianos'! Rozemkimjca taikađe za koju je k,ao llilOlr nesuI1ltIJ,ji''"'o pooliu7Jio Joail<ritm de F1lar. Hebrej-ska Ki�haaa �h je SInaJhde1a aro"ceptonl emaJnacije a traruioi=*a alhemija 1de­j,oo:n da medci'jlUffi tiztmeđru fmesnog i letećeg tmoie bi ti ShlJka onoga što je Sve�i Duh, WlZa .i2Jmec\u božan­ske e�je, večme, i ,stv=amja.

Ttioongenšil<ri saao", klmtJk.o je potr�jao. Leta 10617, Alnrurea j,e osnovao Udruženja hrišćanska sa Haim!1irr;om, Gerh� i Stikla11ruoo:n. Otada Andrea 'UJs'V,a j'a v"še m1s tilčaJn no ezoooni:6atn PUJt. On II svG­jam IlIdruženljtima na:drgleda Wasac veilli<og evanđe­oskog poka-eta određenog da prnipr!'wi doJarzak Isu­sa Hmic9ta, ,gled!ište koje ćemo često na1�i,ti kasnilje II rrui1i'jem,aris btakih .se]Qti .

Rozenkrojeerska dl1uštva

Jedoo j,ako JronctJrovenzmo gleru;šte je ()[ljO o ,po­s1JojaJnjru nekiog jediUnstJv,enog trozenkmjoenslwg mda kajti seže u n aj,dubljlll aJn'l!iJkill, :prolazeći �rGz perio'

58

ode duhokog dlruJltizma, taj,atnswenosti do faza »ci­iklhU6nlQ,g po.noW1ng VtaSlklrsaIVamlj,a« , .pl�ema jodin om pravtiJ1lU nazvanom »ISoto OSI8!.m go.cLinl�« .

St a s'Ve 'll os Lalom mfi'je prlitmaInO za JIS-bUDlU I oak " takve besmisltice kioje n<llla",e Ifođenrje Ruq,e&ns'ta u MIDaJlltt1dti, fa:mooruom pOD001tlIi1om k;oThl!iJne.ntJu. Ko­me sve - čaJk i od straJUe n�jollbilltjnrijtiJh 1storriiČ�ra _ llJilsU pnilpiUsruvarne katralkteI11s1tike adE1pata, o.d Boat­suva ZiclaJffi do Temp!loo-a, od DaJU,tea, Ni:kola:sa Fla­TIlell,a, Rrobepta Fliud'a, štarvUIše l samog Dekalrtl3, na Kalj�oSltra i na grofa Sen Ženrnena, NaJpDlleona I , . ,

Gd baJrorna Kinudenera do Ba1zalka. Us tvari, rOSrllovanos'! tog pred.meta je hesmi­

slena j mi ga ponirčerno 1P0 cza'kDnliima prrekog suda. Nije nrilkraJd postoj<lllo nelko o:uzenlkmojcensiko ruDuš�tvo l,lliea1l1nog bupa, talkođe Jlli ono »:olhlil6nih uslkirsnuoa« , sa iClJuz;eUkom sena,klla illz Trubtingena, te fjl'UlPlica 1'0-ooniklr<�j,=slkrlih ezotenilka bez međiusdlmih konrtal<a­ta, bez druge geneolo,gije osim SIPti.niJtllaJme.

,»Faraon TlulJlnes r.r ( 1501 1447. lprre Hmista) ibaG

je taj Jroji je prrrvi orgamriJzovao taljno ctu:'štvo �de­

pata '!<'oje je ,i:malo Sjpemjalrna ,pnavrJla sUiliona onllIDa

mda rozenikJrojcera AM!O,R,C (Alntuqllles 1 MWstIous

011do Rosea Crnds, a odnžalo se i dand.aJllj'i« tvrrili

�l1iJs'ttijam Bernarr (Nostra, Ibr. 283, 7. se[>tembarr

1979). »NeIk.oiliiIkJo v.e!kova dGamje, dodaje taj vrrhavrni

�egat reda A.M,O.R.C za :/ladje finan.auslloog jeziIka, Mowfi gnakci Joao štro S'll Ta!lles i PutagO<ra posecirva­hu Egipat ;i bejabiu UIpl1Ćenti II §mle mi'steni j a. oni 'su prene1i ZlactJim st<lČeIlJO znaJU}e u Z"lPaidm.i svet. Te 6iJnj eruice sa:ČliJnj av,aJjlll palJarmll taiČJou od koj,e , kas­ruje, sctJciižemo do ajačamlja oi oaJ�prosDUrarnlja kao što

59

je ono u Il"edovima Ruža-K<rst. Lme pod kojim j e Il"ed d<llI1�s poonat ,pnidabo mu je relatiMno skoro, Illa OllllOlV'll .poređen:>ja sa njegovom VII1Io dugom 's­toriijllll1ll. Ono je, međutliIm , uwek odnža'Valo svoje direVID.O nasUeđe IsUmboiLil2Jma j nmcllicionmilh pnirrl-

• CJ)pa« .

Dobro rečemo, aJhi nema niJčega šbo pOi.vl,đu.je jedmJu tak'VIU ]s,tomiJj,sIIou veru. Cak llIi ll1Elko daJIeko 'SlX),ootvo.

Među mnogobtrojllllirrn O!1gall1i:zadijmna, koje se prika1ll1'ju kao Ruža-K,rnt, pOOIlli!njemo u Vel�o� BOli­talnijJ - Societas Ros.iaruaiama lli Anglhia osn<l'Vano 1867. gud!ine "tl .koga je 'itzaš�o OoJ.dem Dawn (ZJl�tna zma) , što ćemo ga prona6i sa AiListerom K,ro,ujem, ;,sto kao " Hirarrn Ruža;l(,nst, ,stVOII"en 1912, od strnne Ani Bez�, koji će se p,[.QsJavJtIi preko s'Vog obkJvi.ća K,rišltlamu�!lija. Sto se uče "\.aVlD.e Heleme PenroVltle BJavacke, ,ana je <mOgla Ihiti u v€l7li, naJkon svug ho:raiVlkJa u Bg�pbu, sa čhnO'VID:na jec\m,og zagOtIlet­nog bratstva Luksor koje se predstavljailio kao ,Ru­ža-U<rmt.

U Fll"aJnouSkoj , 1889, dOilar7li do osm:1val!1ja, od s !JraJne StalllisJasa ,de Ovaj ta, KaJbailli-.;tIičkog Il"eda Rma4K,vst Oljti se vennak žozef Pela,dalll odvojlio da Ibl stvomiJo Red Rruže,K\l"sta, Hirama ,i GraJla koj; ,pre­tenidIu'je da dOll1os.i eootenix5rnJ. POrtUIrU k�boliciI2Jma prek o okJultne onkve.

U HolancllijJ Lectorj'llJll Raslionuciamum meŠa II izvesllli illliai�aiInIi SIitllkJreDizarrn mIDbove Graila, Ro­zenJkrojca i MOlll�segt]m, sa težll"jom da podr"'i drev­llle hnišćamlSke etzOteriČllle nr�didje.

U SAD lIdrmelllje F,ratenlllitas Rasea Crucis, 6i­je sedište je u K,v,akerk'1llllllIl.t II Pensilv�nijJ, bHo je

60

prognrtaJOO od J"ozenilill-ojcerskog reda A.M.O.R.C. ko­je je steMo međ'LIDwooou dirrn=iju j broj. w'še od 1Il1lilhlan Člalllova.

Gochlllle 1916. HalDvi 5,pensffi" Luis , twalll �n.i.ci­ljaoijom pnirrnIllj<llllom II TuwLI7JU li II Bg�ptu ,prewze lillJ.ioijatiJvru da lalllSlill"a tu angOOldrzaoi'ju koja se pred­&taMLja kao nepDsredllli nasledllli'k nel<og rnreVlllOg ll'02OenlklI1ojcensikQg roda »cilk1irnog bu,đenja« o kome smo prethoooo g<:YVlOI1illi .

,A.M.O.R.'C. sd1iJooo snI1UikbuhL"ana II lože i po­glkllvtlJja, sa »<irrnperabol1OIIl « na čelu, ,ma oill'j ».abj aš­I!]ja'V3l1lje načima ž.ivlljenja u h�]1m<>ni'j,i sa snvau-aJač­

kJim moćima ; graJd-ite],j.skJilffi 9nagaJma kosmosa o-adi slJi'Oatnj'a sreće ti 1TtliJra i sbizaJnja do sazJ11'alnj.a«.

,Povo,dom tih .. arzJl.iilitJih organitzamj a, SefŽ ILen beleži u svoj o,j Istoriji religija (Encildopecllija Ple­

j�de) : "Buno bi ,po1ipUJIlO U!z"l'l]ooo rutelllje da dajemo

'[lične sUJdove. Og)faJllličićemo se Illa s[ede6u pifjlffied­bu, ,posve obljekmlV\llit1 : ps1i.holog, socilOlog i istor,ičaJr su sa'svim dn.l!Žlni da kons ta nu jiu da se tu mdj o jedinoj iIIldilka"bi",noj .poj a'Vu , ne sas"\Oirrn s'Vodlj.iNoj na .uJSiPdle JIrl>slIilfhcije.«

To je ocena kolju dellimo II PODpllT1OS!li, vajika­

jući se, irr>alk, na raoulll tQga što, ako je nOZ<lruklwj­ce!1Ski optJicaj neŠ1tO što odgovaJfa stv�nnostJi, grupe

koje su to obja"'lljtiJvaJle pozi'Vale su se često na sum­

[1jrhllU VII1stu legi>DirrnIIlostli. Dl1uga mo kannrovenZIlla

tačka j este oooos rizmeđu Ruže-K.rsta j f,ran-ma-• •

sroneru1]e. N.�jOtlbti�'jmij" ",storičani masOlllenije nOsu baš s,lo-

7mi po tom pirtan�u. Za F. Golda, Ruža.J<.I,st mogla hi b;!i »po-.;Iednja kariiNa nevtilciljriN,og lanca što po-

61

vez'uje kallil11aS0t11e,riju Ikoj. a ·SC Irađa sa nekom scije.ntistJićkom �k.olom možda li,z DreVl!loslli « . Pol No­dom l1z;gleda da pru1i'Jnaje : »Dokazi odnosa 'i -�l11ec1ru fl'an�masonerjje li ,Ruže-KJrs'la $lU Ul1nJ.ogohroj.OIi.« Nažwloslt, on ne ",wodi le dokaze, njmalo v,i'še od Uonela V,ibel'ta, tWN!ođe cel.jenog islJotJ'ičara, "I,i op­tro6nog m,šljenJa, za klOga: »Nedo�l<rje ,itslo'[lijsk,i do­kaz koj� bi sadnnao i naj manji brag odnosa lZ1mcčtu dvejru o:l.1gamJilZiaoi'ja«. Jedan od PI.Will masona naz­rveul.i h ))lSp�tUla'ti'Vlci « , kao kon tiras t »();pena ill voiJma« , rustinskd čovek ume1lnos,tJi, bio je n<)koi B1ij as Mmotle .(1617- 1692) , vOljni pakhi.s<"r na d'VOI!1ll Šar,],a II, ,al$­Illrot1og i ailihemi,st, Xlo}i se k"",vao, Xlri'vo ulj sa ,raz­Iog()lffi, o1aJnom jedne grupe r.ozenJQwjcera. Prema jednom .pred,,�ju, !laj Ašunole je emaj koju je uveo l!1azetnJk;rojcensOOi obred ti Inasemerjju. RHo k,aJko bi,la StigUlMO j e da 19. stepen Stwrog šJootsXlOg Obreda i I1I1ilivatamJja pl!1ipada v,i,te"ovuma R"ža-}(jr,st, lo zva­nje SlU8tJinsikIi Z3SrtOV'aniO na shmbolltiOk.im sadI1Žaji­ma Imže i I<lDs'tJa, ne nagovešl3IVa .ruikakvo ;rO'Zerukroj­cers1-"O otbeleŽJje.

• ,

,

62

DŽON DI Čovek iz druge stvarnosti

Veoma nooOOona oblast, daVl!laiillje lovište sa­�ja<ra j piooca nauOne fam1ashiJke, aILi u OLjU moguć­nost po:omju već da venujIU i neki fdJ1Jičalrti - jeslt:e dbhust prum!LeLnith svenova.

O čennu se u:aclU? O udwljenitll1 svebavruna što su, eva!wmju6i pap"t našeg, ,p.OoStal'i , bezmalo, n:je­govtim dvoj[JJ�korn, tilld o svebov.iJma pros10l!1l10 neod­Il'eIcl!Ijtivilm, moŽJda sasvUm blielu "laS, aLi u netkoj N­-boj clUun=iju nedos�oj našjJm iSuo['iuna iilli , �pet, o V1re:m.ens!kom SNetu kojli Je naša PlliOš},OS.t iLi naša !budućnos t ?

Pošto mIi !Thi'S1TIO .u stan�1U da m11a.damo bim slve­tJaVliJma, to će reći da se po vo�jli v;raćauno u njuh i , još manje, na,wd u naš .svet da odgovlCllrmlO u čemu je stva�, ostaje pitanje da 1i su btića po;rek­Jom ilZ tilh neo!buaruiJh svetova mogla, 1.1 proŠi!.osti, do­]wzi,tJi na Zemlju.

Osobe osunlJl1ljt;čene kalO P'lltniai u V1rell1eJ1JU po­PUlt Milhaela Si<ata, Džooatwna Svtitfba, ptisea Guli-

63

vero vih putovanja i 'I1rf<l1lJa de la Roša, koje su bile s alsvWm »Iflasttrane« i posedovalle neshvatl-jrlMa manja za svoje doba, mogle bi saJS'VIirrn l<'ljlO hiti p�a"'nici ne il budućnosti, kal<o "U nek,i 'bez uSlll10cavamja 9UgeriS<ailii , nego iz para1e1ruiJh ""etova.

Druge orobe, inače ,po svemu sasv.iun zemallj­.slke, tajaJnstveno su iščezavale pod �kvinn okomo­"bima da su nellu pisci "zj.aN,i1!'i kako su oni odjed­nom ,billii aJpsoJ1b (JIVaJni od ·sbrame paJr",leilnli:h svetova.

Za,d1r"'-.lihmo se na i:ščezarva!l1Jjru Bendr.hllmena Ba­tUII's-!a i Ambl'oza Brjensa. I\t,vU , aJmbasruoor Londona na plI'usloolll dr"ou-u, iščezao je b1i7.JLI H rumbLUl1ga , 1 809. godi ne. K<]ko je on n-asin iz Beča u London

diploma tske depeše rarzN.iJla se prebj)(mtml,ka o nje­goV'om kii-ci'D>aJp'Dvarr>jlll od agenata (,ajme sllllŽJbe. Me­đu tJUlll, svedoci su ga Wde1i kaJko zamiče za neki njaker ,i,za koga se wgt]hio bez !'raga. U vezi s B jer­som, aJIlleničkim SIpisateIjem koj� se zanimao za -ta­.i aJns'!IVena i,šče7.Jl1Juća, !<Joja je .pi,sao o ČIltdm<YW>tiun »CII-nim ",upama«, on je nesta'o ,pod rzagonetllJhm okol­nosbima, u Mekshkiu 1914, a da ntiJkad ,nlije 1Pro­nađeno crti nje�vo telo nJiN ijedna od stva-ri koje su mu rpr�paJdaJle.

Što se tiče droMora Džona Dija, kOlju je .ođen ill Londomill 1527, a UJIlJJI10 1608. u Sirajill, nje� ži­v.otop·irs je taiko noodJređen da SLl se neWi i-stomilčarrj Q�i,ta!li ruje Li taj aSDD01og, a]hemJist, [urtiloor i meha­mri:oor ,isUrnske genrirj,aJmos.tJi, obdaJren nečuven-inn "po­sobnos tJiun'a i ClJnallac IliaIUč.ruiJh zaJkona nf1p=aJtih

1l1'jegQ<Vom dobu - jeooosnavmo ,došljak iz neke dm­.ge stvanmosti. MIflOštvo svedočanstava iz te epohe IPO!:\1l'đn.,rje da je DŽOnJU mjru 1]spevaJlo da pmi.zJve­de $lprave koje &u J1Ijegovlim sallnremeruioiJma i'Ogle-

64

daLe kao della p-o po.-ekiln.l đav01silro. Tako je on [laćhnio CeInt seriiju .robota !<Joj • .su se saVJl1šeno ,tak­mti.člli sa ČOIVeikom i žilVatriJnJj;a!]Tha. lma se i5to da je <bio s1JrufujaJk za oPtiku, ,dra ' je �olagao "Pooi­�,ailiniinl sOOi�llIIa ' i da je, bez sUJll1JDje, posedovao tcleSkop 1lnatlno 11a!IIJirje od Galrill.eja kOllIle se prUlpi­suj e a!LItOl1StJVo.

Bio je opsedrrlJUt pi,tamtierrn Joomunnkaoija. Iz­mi,sll;o je sil�tem kiOIdOlVa koju je omogućio klmLjrici

E<1;iClaJbe!Ji da se Dajm.o dopiS-lije sa S'Vojrim aJmibasa­doniima . KaJd j,e 1",t sa ŠipaJrui1j.om .postao neirzibežaJll, on j.e otlilšao još i d<]lje, sIIn.�6i se svoj;iJlll tell''1Pat­sk.im mo6irna zara!d p!1Odrimnj a u m ic<;-Iri š.paJl1rs.khh aJn]basaJdora da hi oukJrJio nljdthove -tajne.

.

DŽOIJJU mjill se takođe ,pnipisu(je ,pmonaJkuza!k lu­nann og telegrarra o kome ne ,ra"pdl.ažemo mj edinOJlll din!forunacijom. MeOO<1ll1m, i=�ivaČii su [I., drZJuča­vajJLlći staJ[a ddkn.mnenlta, dra je taj si,stem komUIII,i­Jcacije l1!a rn2ldal�JiIJJu ir1lil9tittJJstkJi DumikciDlllJiJsao .

Godine 1598, 29. marta, jeda!l1 llIIaJđaJl'ski vojru odrred 1XSlpeo je da oSlohodri bw1đa'Vlll Der, taJda oi1ru­pirmrnru od s1Jrane TJUJraJka. NeikJi dfiicir irrnenom lfuns

IKjnirŠ'tidf Boeme bi rodmen da odrgalopi"'" sve do Prl'aJga, čitaJVJiIh četirJi s<totine klit1ornetaJra, da hi j avoo

imperatoru Rdc1oi1fu LI o pdbedri. KaJkvo hl beše nje­

govo zau>retp",šće11Ije k<lJd mu njegpv wadair InaJredri

da Ćillti, a sam mu iS(plI1ilČa ,događaje ibitke do naj­

ma!nje pOljedriJn.ostJi. V�de6i ga oborenog s no,,01I.I, ;,m­

lPera!tior se nasmeŠli i .o1Jkmi mu da se rofOllU1lfisao

zaihvall�QlIjru6i ,,-1U1I1aJMom tclegrailiu koj. je izmishl.o E,n!ilez .])fun Di«.

fuema onome što · se Zlna, jfl)gilecla da je ' ndkrih

dNaJriaeSil:ak relej a' . sa'Č!irJ1lj en�h od' sočiva, . 'konkavmJih

65

i go>lemdh, hHo posta'Vi1jeruo Sneoo Đem i !'traga, jedMl na sve!k,ilh če�pdeset U1ometaJra . Ta so6iJv·a &ll amogućaJvaila da se modeLuje svetlo meseoevdh 2>ra­ka prema jeclin!om Joadu sl!ličnom MomzeOiVlOj aJ2lOuci.

Dna se da je JoraJ1jioa Bm,,,beta išila da poseti Džoma Dija 1575. II n.jego>vom prehivaJlJi1š-tu u Mmt­Je j lku i da j:o>j je o�, tam pri likom, pdk>aJza.o 0010 Š to aJphivJ na:uirva ju )>!njegovliI1l1 nKIJg·ioI1Ji!m ogleda I:i­m.a« te da je k,ralllj�iCa Wla >>'veOlIna OČalnuna«. MQgu­će je .da se i w I<�clriIlo o sQ!či",ma �posabmirrn da s""vl>j 3tju sve!ilo,t kaJO !iro su OO1a koja SIU billa m­staJriJraJ01a II Rodo]Eo",OIIll te!e[lra611.

U AlnvĐI1Su, 1 563, D21001 Da je pmoIl!aJšao mkop1s Trithemot'e Stegarwgraf.ije. TaJj ga naJaJwk odušev.i i on .dOlVlt1Šli Ta!dove SpaJllIhajmsJrog opata. Uosta�om, voo>Im deo njegoVliJh rumpu.sa i .bcleš1ki je pisa![]. ne­

Jom n"1PaznaJ� je2iilkoU11, k.oU1llPletmJilm, sa s:vojrum >Vlla!srtiroiIm. "Jdj"betom i gmmatJiJlrom, >>tiJLi Plw.i smte­tiaki j<l2ill< it1i lxvii ne�jlllJdski jezilk o !<iOU11e se došlo do sa:maJl1!j a« (ŽaJk BElr21ije). Remek delo Dž<ona ])ti­ja, >koje ",redi ""še nego što se može predstav�ti II galer.ijl Ve'likJih adepata Z.apada, jes>te Monas Hiero­glyphiea, na;pl's'aJI]o 1564, II kOIj;em an na Wmbot1i6ki naam ·ilz!aže jedinswD padređemo 11llIi",eII1zumu i mo­dwlrutete odnos a jednog sa mnoi,OiJnOU11.

»Teotr1ja koju iJmpliaiJr.a Manada HijerogliIfska Džona Dija je univerzalna«, piše RJober Ama!du II Ognju Stonea. AlIJi, njem IKlJrooi<ti (j]jlilk, liH .pre osob­nOlst njemOlg aJUJtora, po1lVirrnuulr njenu ",redIrwst, ne SaJmO na pll>wnu hel1mettaoog nanJlka, "eć na apštem plamI, za ,koja je on dokazao Ida mu t�j nauk pl1iJpada, p"uža se li njega. Jer, D2\oIl Di je bio, >nesumnj;vo, e]iJzwbet.Mls!k;j mag. sawemenak. j

66

Ioalega Hčilna, P>lka de la MiJraJl]ciale, Komneja A!jI'.i­

pe, na kontinen1Jl.L, olji je ;21V:OIr .j poreJolo II R1t.l!fu­

-Kirs�l.L. Sall110 on je, aJko sam slobadMl da kažem,

,�še nego mađiornličaJr: ,pa.9bolv.am J]aJuan.ilk, teolliog , ge­o[lraf, aJphecJIog, Ij,uhi>telLj j Sipisrutelj lepih llJmellno­�li . Et!o ZaJštJo je bilO vel,jJk onarlac a1hemjtje i zaŠ'Lo

njegova Mo",,,da bl'atj e j bhs!a. Kao šbo stoj i ·i bI>i's!a

allhemj'črur. Kao li alhhewll i j a , «

•

• • •

67

. . •

. . '

. . .

• KAMPANELA i Grad Sunca

. . . ..

. . •

. . . . - - . . . . .

. . . .

UtOIpije nal!11 prezenbimajru "t<vlne teme koje Lan SĐI'\1je, eminenlinii stl1t.llČnj�k za tlU oblast, ovruko aebinri,še: QpiLS Jlel<og �ada ooenjenog mo sa'W"še· nog gde sru uJožene spos<)bnrosti onih koj,j se srma­trajru om dostojtne, sa neirzjbOOnim kJ.daIIlJJCU1l sa sta­milm soci}almiirrn UJređenjem i, sledstveno, lor·rbiJkom tog =đenja. A, te teme sru one koje zrupaOOiII1o j,sto t�o često II »ollkrorvenjruma« oorn'VaOa sektJi tajnih i miJstJićnJiJh, a Ille jedino u .prdjekJtima veLikog moja lPoLi-ti6krlih teoretn1čaJra kao što sru Kabe, Oven, Bu­Irije iJl:i sen Simon, kojri sru i'Sipmvno krI1štenri kao )>'S oai'ja!lli!s1li ut()pils1li«.

Irme U<tqpirje - Utopia - iaJmiJslio je Tomas

Mm od grčkrirh rreči ou (Ille) d rtqpos I(mesto). DaIIcle

to je zemj]:ja kioje nema, u strogoon zmrčenju reći. Tamas Mm, pDZll",trijri IPod im=am Morus, biJo je

joo<Vn jlllldist, sarvellnrilk krralltia eI!l�eskog Henrr-illm VJlI

čiji je postao ve�iIkri kancellarr 1529. BOO je tada na

vnhunou počasti, ailJi kad 1roailij .. askJide sa Rrumam

68

,i p<roglrusi <VnglriJk<VnsJru �, oo ostade verati SVO­ljoj veni. Osuđen iSip!I1Va na veči tlU .robri jru, T am"'s Mar OdOOMŠi da se rpreobrroo bio je osruđen na smrt oo velei2JdaJjru ,j =aJIonrrut 1535. godine.

UrpraJVo rpoSile sevog raskriida sa krralljem, Mor je narpri!sao delo De optime reipubl·icae statu, deque nova ins-ule, :ilsrtocvremeno II aiIljru kr_e na­ći",a illa kOljn je HenmiJk V1U lJiPU"a'Vlijao svojim lora­ffijev;swam, :kao i prilkaa:ivaJnja jednog diruš<wa ide­alline dernolkrro:tije. Tromas Mw se pravi da je stekao .svoja obaJVešteI!lja od jednog porrugailisrkog mo["e­�ovca koga je SL>SII'OO II AI!lVeI'Sll 1513, rmesrn.o,g Rarfaela Hrlilw.deu:sa aljd s1imbo1iOnri putovodni dnev­rruiJk dOlllosri: Na polarsJ<ll, pr€ipušt<ljući jed.-o vet.-u .tramOllltlallle, ,prolaze6i preko Medena (=ni&1:a), po­red Uti (rrnjedra[}), Uldena (lllIišta) , preko Gaila:sooa (='=eha ra!di), pmed OSTINa VriJlii i ob<vla krrarlijecvri­ne Ahru1i (=Ibez mesta), stJigk> se kOilla600 u lJUJlrU Utqpjje, U!�jenru od varroŠii AJmomot za bri mlirlje i nešto marlo vlliše.

Ovaj pmiJkarz bQpOlll.imi�e II kojoj mesta nose g)rčka i latJinrslka ianena sa odrređel!ldm zmačeIJJjima, jeste mllig okrun mtaoclma da bri 1m se s tacv.illo do ooarnja da se moo o štdcvru koje vaLja mtati i!2mleđu <redooa. I R<lble je lllpravo truko pasrliurpao u scvOljim delliima.

Bilo Ikako bilo, Utopij a je jedno OOlirWo, de· 1ai1j kOju dma scvoju vafutost kao načil!l da se nrj<lgorW s . . ClČru<vajru od kOilJJtaOOta sa sllDanim stlalllov· rnšwQIn i da se osri:g)urra nrojarnrje .irnstritlUci�a koje mn je ustanovio njJrhocv loralj Utopus.

ZakOill Ut.qpi.je je pokaukad SIUII"OV. Sa1moubiist­vo je obacvezmo za OIlle nesre6nJiJke koji ščep<Vnri od

69

nei",lečirve bdles1li, n1'SiU rvi'še sposobni da postlulŽe 'l-'ljedn,i'ci, U ce!.j,n' , Tomas Mar se pctkWJlIJje kao del1ldkira'ta, siwbodo1J[nrun, hUJlIl�n.isLa. on je ro bio ,za srvoju <'1pohu, ama k<ed se dobDo pogleda, mOIra­ilo hi se lhIJJll1elli od dosade u [l!jegovo>j lideailnoj Dr­žavU.. I, potred toga, osećaj jedoolkoS'tli \JU bi u'l1liJš1io SVialklu 1iJčl1IU titnioi1j atJi'\IIU.

Al<o je delo TOtmasa Mora doMam.o v,e1ikom

,sl'arvom k,;:!d se pojav,il)o i dalLo ime utOlP,ij,anna, ano .}ije p!'v,o u srvom žammu, I dmUigi SIU ,'sro tOOko za­wedmli da bUidu rori1likovaITl!i, To v"'Žli za P,latanovu Državu , za Grad Sultca Ki31IT1ipatnelle, za Novu AtlGJfl­lidu F. BekOIn.a, ul Okeanu H3!lliI!1gtQ[]!a, Povest o Sammbima Verasa d'AJea, <la Salentu iFenelona, Po­lisinadiju Ber=cLirr:ta de Sen Pjera, <la Trogladite Monteskjea, Astralno otkriće RetJifa de Ja Bretona i iZa Komičnu istoriju država j imper,ija na Meseou Sirana de Beržeraka,

Nova At/antis, nova Atll,alo,tlida, jeste delo velri­iklog !ihl.owlia Fn-amJ&i,sa BekOtlla kdjli je taikođe, 1618, bio veliki kancelar <'1ngleske krlme, tkao da j e ta ditmlrohja [l!aJ!agalla pri!sanJje u1JQpij,a, I, opet, u nj<lgo­rv,om :prdičatnju more!Plorvoi su bi koj� pn-jporvedaju �'"oja 2lbir1liI}a. Oten-amil sa. ,svog pLUta pro1li'Wllirn ve­'trovIima i ;U1g)I'ooenli glađu IT žeđii, om u nekOlll ne­,i s t.raženom delu okeana otkmi'Va ju nep0tlJll1atu zem­�jlU gde se ndfuhoVlim onima <IIkatlJllje neko os'trrvo j veiiJk.i grad , Tu sa2Jnaju da born ideaJruzorvanorrn dr­žarvom lUIpIl'av�ja neorueno .cLnuštvo - !ms tlitIut &>10-Imumov.

NasIJov koj. j e jrmhrao F. Bekan je vaše no aillgil:eidJno aIl",,!ilja na WMona, Gnčki frilozx:xf je i sam auiar ui"IPija. U naljmanju n'Ui<Ju, može se IImo

70

ta!kva u'32illJffietl <njegova Država koja deLi cLržavu •

na ,t'ri .reda: ffi'ucLrace-viladaoce, IrMillu]re,bnarute-ije i .narod,radmri:ke. Izvesni znalci se ne us­

nI1UlČavaJju da SVtrstaju u .njegove Ill;topi.je pa:saže

7:imeja J K.ritije, u k�lima je IPO ,ptwi PLUt obj3l\>lJje­no ;postoj anje Aillan1Jide.

Da 1i I1la'ton daje s'tv<erna dbarvešbeI1lja o tcxm

IPD'tonulloun koru1linen.\JU ;!1:i gr<Old1i od tili svih delova

jedatn norvu mi,t? Ptrdblem je dalekG Cld toga da bLUde

treŠen, �i se mo"e verovati eLa je fulooor II svakcxm slučaju nejasna pnise6anj a G Atllatntidi egipatskdll

sveš1:enliIIm irz Salisa !Pll'ed SdlOll1mn, �aikJo on to već

lllIIIle, kasrnje :PJ:'ildodao orruorrne što ,pr�p",da njego­

voj vllast1boj u<lJqp1j •. PavlIe VI je govOlri.o za utoplije da one 6esto

,�prorvoc.irajlu 9WatraJ!aOlru maš1lU da ;,stow-eJneno o­sem 'llt1Po:zmMu moguOnost i da iPdlonene prema IlIO­voj bLUcLu6nosbi«. 1'0 je, u m,ku Vuikn.l, početak de­tiiloriciJje • jednog ad<1Pta.

U tlOm 2ln<Olčenju, daćemo, bez l<olebanj,a, ptrrven­SĐV.o itallii1j anslkam ou. Tomasu Kamprune­�j, osobi 'lleohioooj, as1Jr1<:j],Qgu, mdoVlI1jalklu, bez SJllJlIl­nj-e a1hem1ičamu, ,opiuž6ll1Olffi od .srvoj!ih sawemenlillm da se odaje mamjli. Rarzllog ovog izbora je pre'Vas­hodno u u lica'ju rko�;j je on lizw,šio na iRužu-K!rS;( i, u tOllle Š1lO je .nj<lgO'V Grad Sunca jedna od retlkJiIh UJtopiiIja kOlje su se irea�;rzo'Vaile, �klo je verovati jz. 'Vesmnm iJstolliČlamiJma za koje je rut6elo 3lpsarume monan-hije izvedeno od sttrane Luja XIV, »Kiralja �« , bilo u ovoga nacLabmruro Kampane1orrn,

Rođen 1568. u Stilu, u Kallaociju, T'amas Karrn­p�nela je hio VIlJ[ldenlcinld koji je začu đavao srv.ojJm

71

I

rzmarr:ljem domiJnJiJkaJnslke monahe ma:nasniIra Kosenca ru 'kome se o1>ulkao ru ru:ho svešteniako.

NekoHiko 'Susreta ozyršillii oo Illa njega p["esrudan Il.Irucaj . Narooč:iJto sa jedmiim as1rrdlogorrn lllei<Jroman­tom li kaba.hi5norrn jewejlSke Illarroclrrwsti koj,i ga je u;purtllo u oikhli6lru tĐQ["i'jru povesni, zatim SU9fet sa Žan-Batistom ,P=tom koj" tež.aše da ob-nO'Vi magiju uvođenjem u njru 1Il.alllČ.nJJh smnanja a prillr<icLni!h !pO­smanraJnja.

I jecLam dJ!1ugi SIll9fet .cd :zma:čaja jeste onaj sa fillo:wforrn Bemnarrrlillnom Tfllez.iJem koj" mru je wio mllžnj'll prema Airios·tJoteLu. Najrrod, utiCaJj Joa!kJirrna de F1lma mje zanemamljtilv il llIlero u kojoj ga ovaj - obo.ga!ii ]dejorn 1IiladaIVine Sverog Duha 'll zlanno doba čovečan,,,1Jva .

Od 1599, Kampanela, lro}i je već .hio Qp!iuJŽen. m magiljru, štavillše jeres, ŠtJO ga je 'p1'imor3JVallo da traži fljaJ<;l= Ill.airzmlenličmo ru RiiJmu, Fo..enci, Venooi­

jd, PadO'V.i i Balonja, počinje da P'"Qp,oveda »,dola­wk hri-šć"nslke 'r<1JmblVke obećaJne sveroj Bni"irtli i sveOOij Ka'taJpj,nj« .

On skova zave.nu u N<lJPUI1jru da SIVJ!1gne vJ."st s,p"ruaca ["epllJb1i!korrn koju je tdlri.ko samuao, "Li, k­dam, ruv,a maJpšen " baDen u gvožđa gde će ostaru 25 go.cLitna, podnoseći stavljall1Jje Illa IlIllLIke ru Vliše lIlaVIrata.

Za weme svojeg .t"mnovanja, Kampamela je <redligovao ViOše della, među kojiima 1602. Grad Sunca !koj i će mu do.neru sl a""u.

Kao d mnogi dmgi njegovi s"dllWZJi ru UtJo,p.iju , KJarrI1jpan:eJa se slue.i oI<oi';š"njoem, )JII"enpostaJviLjenli<rn

IPnitPov,eda6em, u ovoj pI1iJLici k!aJpe=cxm đenoVISke

72

gailiije .kojli pnitpoveda veihlJk,om majlStoru bolm.ice .ka­ko su ga nj egova putešes!iviiJja odvela li n€lku ne­pozma1lu zemI�li gde ga je z<Urob.la na<>l'llIŽ<Una Slru­p']na i odvela III Grad iSurr:rca, varoš oooružena tooi­kiJm opi<opom da DU funa i p1"neta. U cenrnu se millže hram ,;spunjen asrnonomsddm <Uffiblemillna gde neprestance gori sedam zlatmih sveml jh cxps1u­žilVamilih od 49 (7 X 7) sveš1lenliJka. Zatim l:llijpotetićnoi O1enev&kU mor<lPlovac irzilae.e .jlohltiake i socij�Illle 1de­je K<Umpanelitne, kao što mom<Ur .ponnugallislkri. govoo1i u .me ToOmasa Mora.

T<lk kad opisuje ",lad"ra, Karrnpanela o�kJniva &Voju �g"u : to je nekU svešt� koju upraIVilja gra­dam, >>UTIetaJfiirzJrč"r« , kome pcxmafu 1Ini dostoj=S1Jve­ruka, PrnJ, SUn " Mar, odmugim <rečillIla Moć, Mudrost lj IL jll1lbav.

Posle sIVog utaJmnirenja, KarrnpaneJa voeLi JlIl'e­p.iSlcu sa firanCll.lsi<iJm fi'10"l,o�a i uOel1lj aclma kao šno .su GasencLi, Le Vajer, otac Mewsen kooj" .usvaj a lIljegove Si�se . NJegovo pr.hlwatanje u Par.irru se ulVećalVa i, ko.-<Uk po kru<Uk, on se u'Verava da je na firamOl.llSlk.om suverenu da ostIVami "mdvenzaJrnl iffiOll3JI1hii jill. I\r;u-odmo je šno se skllOl1lilo u Pa.-,jjz load .je, lllIVIl.I6en još jedmom 'll Ill€lk!u �gnu, mrua.D IJia!PlUs­n>ti RJiJm. Luj XI.LI ga ,p<rima II aruoojenai�1ll a Rilišel je ga postavlja II 'maJjev savet 'kao Sltru:6njaka za ltal1iJjru i S,pamiljQl. Kad je TOđen budući Luj XlV, 5. septennJb.ra 1638. godiJne, Kampamela praViO dofe­

OlOV hCX11Os.ko,p na t<r<l!ŽeI1ije Ame A'Wstruj slke.

Tot.llm<UČenje .primlčev,slke teme ga UJM{\uje u nje­

.goWm silwat<Unjillma o .uni'Venza!mJo.j mOlll.a.tfuvjli. On

,,�cli u tom detetu .b1.lldućeg 5'llJverena »galliSikog i 50-

�amnog« , pr·edocLređenog .da st""" II ["d G.rad S'lunca.

73

'KarrnrpameJJ.a je lll11il!O za ",dno tnamje od goctlml dama -iza toga, tl ne6uvenilrn olwmostllima koje ova­ko opj'suje Rene Alo: nU lul,joi Sent-Onore, u do­miruilkatnskom mamastio:lU, u svojoj ćeliju, Katmpame­l a se og"�dtio bel im cirapenj jatma, �o ooelenelo lbihlJje, U1pa1io dva sve6nj.a'ka i lPet b�kIlijii koje su IP""'cistatv�jaile .pet platneta. ZartJirrn ja zapaLio mi:r.ismo c\rveće: Jorvor, milrtu, ;r·omaren li Okadlio sobu 'SiIr­ćetom ad 'l'lllŽa. TlU, awužetn pni'ja1e�jiima, uz prat­lilju tilie mUZliJke, podTŽam silrnbdhl6no mol1.itvarrna, bo­j rona, cvećenl i n11urJSolma povezaniml sa z've7.JcLarma preko svoje anadogne kC>reS[poIllderrclije, mag f.ramcu­ske monmhije J1a1Stojao je pI"eok.reIlluti još jooan p<Ut smrtmru presruciu koju mu je iolrekao nebesikli nrlil:mnall. AI1i, avat j ! Kaffi[paJlle!a ni(je ;iZlffiakao iJnJkrvli­m1lorirrna zematlj&killrn. UIl1lJl1O je pobolmo 2 1 . maja 1639. Njegov ,pogreb obavlljen je sutradan, U1Z rpri­sustvo brojn"h ,ple.mi,ća i učenj'$a« .

Gmd Sumca je još uvek jedna pobo"lJlla težmj a. Međutirr:n, nUje .u Kampamela tajnO gracliroe1j dovoraoa i pamkava Vensajm;h?

AlpsoJu>tna monanhija sagrađena ad kamena je­ste spume.nik za desku-jptavanje .km.j;ga ezoterličruih siIIIlIbola. T�j siJIIJJbo],jrz.am Versaj a uočWjJ" je Dnome lwme j e poMo ila lnuk{)l11 100 ,,,,,gIleoo srpolj 'ašn jri ,as­rpeM ['asporeda civoraca. VrldlljJ",o je i ID da sru Illj;­hoVli gradliteljli htei1i da napor-arve .kondenozavarnli pmilkaJZ čiotave koomoganijske koncepcije sollamnog mita.

Jedan od prvillh kojJ je to ['arumeo bio je R. P. GiJju Imj'i je nastojao da ncsrtruuna6i vers�j,sloi

simbol izam u strurdi jj az go:d:i!lle 1963. pod naslkwom Pa1ata Sunca. Tuti goeLilne doanije Rene Alo pos,vemo je ceo jtldan tom kolekcije Crni vodiči otk;rirv�"ll'ju

tajn,i drVKJ4rca.

74

�oSl11ogonl'}sikli silrnbdJJirlatm d,vorca obj aŠlnj,a,va

&Voj zajednJČ!kii iP1aJn. U swald, kn1aJljeva soba je II

,srecLiIŠiw, .iJZJnaId mratmOO1lleg dvoniMa. To je, prema

Kopernril!oov.oj tooni,jii , pozlicija Summ, Jo1juč kesmič­

Ik.og .svođa.

lA1i to je �sto �o 1.l:gaol1li Joamen, centar svega,

lU o.de]jilru kmsta m'jJ klralroVli o.dgovaJraju čellinma e1emenrtJirrna henmelOOke toor�je. Trri .puta !ooja vode

[Ja tJ�g Vojrnu , zajecIno sa cerntJrom Avenlije Parr:W.KI

Ikeja voeLi 'll PU'estoniOll, II osovjlnri is tok-zapad,

1P""'d!s1JaMljajlu zernail:joske :pUlteve ko:�ljevlill1e . I"a, tl

1]JaJ!1kn.1, barzeni s:rneštenri u �stoj osorvlinJ dočaravaju

rreJOne pu>1leve. U osavIinJ perpendrirkullarno j , sev=o

krjj\o simbo\;zuje vazeLuh, a .sredli,šnje, ikoje je bUlo

oštećeno - vatw. Tako, .kad je kralj Ib10 u Ver­

saJju u svoj·oj soru, on je os1Jv<l['jy·a'O m1itsku vezu

ii.llmOOu elemenata, ideaJ[]lu Jiuz>ju II kojoj sru ad­

hemilČar'; gledalri jedam ad uall:>va kamena l11'ucirosti.

'u cerutO'u .tog .krr1Sltla, .smatra Rene Mo, neviidilji­

vo. se sjajoi ,trojna tajna Trrojl9tva, u saMI1Šenoj .formIi što. mu je daje svem tro!.lgao soca u nr" ·ku-aIka lZ

!koga uOOljdJvo 2lraDe m1i'smčmJi ljo;1jarni ,>Francuske

Kuće« . rLjilll:j8Jni sru pOlllaćeni pošto, ,to n� �bjaŠll1ja:

vaju st"..i ,>ikrrallijj oru!Žjoa« , bucLuci da Je "lato kO'alLJ

metaOIa ono je talkođe ii "hiijeo:oglif kO'f1ljeVlsnva« .

Siln Sunca, zbore pesnici, 0[10 đcIgova.-a !lJvezdi dana

i sve1JJostli koja se nahodIi u čovečjem !>TOU i u sre­

d.i.št!ll ku-aljevs,tva.

Srebo:o. odgovara Mesecu <i glavIi, mJi@l.jenju iko­

je wtrisk'lllje svoju istinow svetlliost ou SIrce, p,"eIna direvnoj nradioi!ju. Magi će lPonllldliltii samo Jedan

metall vrusu - 2l1a1o !wje oru pu:iilnl()se u ,s!laJV'll "lora-

75

I

Iju sveta« ikao "Sumou p.ray.de ti j·s.kruJpljenja«. Zlat­lllJi �jlilljalllJi ozmafuvaJjlll da je kimDj irlldi1gIl1llt irlmad 5VOj,i!h podaI!1Ji,ka, is10 taiko loao što je zlaJto SaJV.r­šemaje od SIVIi!h ostaLih metala, kao §1Jo sma1lraffit &tani ailJhemi!Čani. Tako, zalol;ju!ČIllje Reme AlLo, misllilka »FlraJtliOl1ske KJuće« b,Ja je cemtarr- i wee otkiuJp1jem'ja ,sveta, mJetno vel,illoo poWi�iJ6ko i sooijalmo delo nre_

. , �� ma Jll1lI1Ju galliilkalOJSloog obasj.amja, Jooje .ga je p!'0-svetiliilo zato da .prilpremi pIllbeve drugog dJoIaJSka Hr�Sitoy.o.g j buduće "Jadavjne Boga [la iZemlju.

Što se !:iile ltJruut.ra§njJJh fasa,da divoLPca, nUen.i deIlow OZtnaJčavajlll 12 2lIl:aooova ZodijaJloa, ,gde je sred­JOj!e .kJrillo �ifkaJZ pLPvID četinijlll zmaloova. Tom .spolj­"'Uem ZodlJ';kiu ulIlIUbra odgovara podell.a osmOlVlOlih Iloomada.

iNea>mvedmo ihi, lll1eđ'UMm, hiJo svesti KaJmjpa­OCreI1U s·amo <na Grad Sunca . .fuećlUtaJm IllJjegovo fij,Lo­.zo[;sro i met,;[irz;ikO!<o dello, ZIOačdLo bi i<ZllleveniJm ga.

Celog svog Žli'Vota Kanwamela j e OpovLPgavao A.r�sltoteila odgovannog 21bog Skala.s mooe §to j e go­''"PQdaJr.illa njegaWim veloom. Ri1agom mu se čiJOj ,da,l� boljillrn učdbe1j<lIIl, aJli je uveren da se weba wa1liJ!Ji na pnio:1odu, taj »BožjJi trulloopJis«, da bi se lOaruJka rrefOt!1IllJls';la . . U Ol'oone, o!ll je IUipo",ediv sa Belloomoon.

U delu De sensu, renum et magia (O Duma, sbvamlma J mag]ji) iz 1620. god:iJne, on izj avljlllje da SIll sva bića abdarr-ena oSĐĆamj,ima i odriče se od lll1agdje da hi ZlIIptravo stdgao u ablasm koje mi da­na,s .Dal71MvaJmo .parr<I!Psili.oIoškim.

U Racionalnoj i .reaJnoj filozofiji, ,on .rawtJ!ori­va svoje metlllfimiiike zasade. &iće i ne,biće su pcin­cia>i stvari, �d,j OIL Jedimo lli Bogu pos1Joj.i, bez

76

ijedmog delića ne,hića, samo biće čija sill svojsbva (aJtr.lbuti) snaga, mudrost i ljiubav. Stvoretnj a su, avaj, kfl>d je o njillma reč, sačmjena od ooća J od ne-oo,ća.

KaJmpamela je jmao za iJntimusa Tahiasa A!da­

milj a kojJi je sa svoje sbraJne (jdLl'žavao IOdnose sa

J. V. A1ncLreom, za koga se ,ptre!lposta"lja da je .p,j­

'sac dela Hemijska svadba Kristijana Rozenkrojca.

Taiko, 01<0 1613 . Karrnjpamella tliZlclami jednim ,pnimer­ikom svog della Grad Sunca Aldarrni'j a loop ga, po ","e'.i p'c;ILioi, dade d"lje Andreu. iBo,11O Il<ai<o bj,[o, lU'mcaj KaJmpamele na R'Uj'1.14�pst li" TJbjl!l,gena jeste

jWaJIl U najmanje SiUIlIlIIlje, pa kad je Andrea pos ta­

vlio osmove Hir:išćaJnsloog saveza, Villihe1m VeIllJS, cLru­gi Ad"miljev pr,Lj-Melj , ,precllož,i da se 'nazove Grad

Sunca.

. . . - '.

. . . . •

• . . . . . . . .

•

. . - . . . . . . . . . .

. . . . . . -

77

•

I

SVEDEN BORG Umni vizionar

Oimti se kao prava bajlka wclbina ovog f.illozofa, vel,]kog poJUigOOte, snruČl!1og u meh8JI>ici, minwailog·i. jti, gealQ�jli, psilhoilogiju, astrolllOmiji, eikonomliji, jed­naJko maštovitog po,put ŽtiJla Verna li jednako .iJnJven­!liI\llllQg ,p0lpllJJ1: Leona'I1da da VillOOija, Jeoji g;rađ8JŠe do.lrove, uredU kaJllail što pDVeu:"llje Sevenno mare sa BaJltillrorn, naClPta plam 8IpaJrarta za gašCiIlje ,po"a,ra, rza mehllJThičko vozi,l'o, rza grej-aJnje tqpillim v,a(lJdllhOllll, po!cimo,miau, j z8Jpače jedaJll �eŽli awolll na elllsu kojli bi mogao s·av;im domo letebi samo da je m!>pooagao doV'oilojlllo lakiJm mODDlrOllll , j koj i, �OO1Wč· no, posle jedne ekstMJi'Či!le "iroilje, p'Ostade relligiolJnU Irefionuna1:lOlr mj" se uoticaj oseća još i d8Jll -dan,j'i .

RođCill u Stollili'C!1mu 1688. kao sin ,profesora J. Sva!dbemga, 1uteraJllskog sveštCillika jz Skal<l, Ema· lllUel S<vedenbomg (oo je dme koje je on usvojlio po­Sle svog p.roglašCiIlja za pilerruića 1 718 . godine) , "le­dio je i!>.prva svoju "ldOlll'Ost prema poezijoi, umet· Illi okom pisamju ·i matematici pre no Mo je stekao

78

doktorat j,z fiilOlJOf,;je i pre .no šoo je podureo vJše­godIišnje kwsrtrurenlje .po EVIl"o[Ai.

Po pOVlr8J�lru u Svedslru, oo osniva li u.psa1Li, :pod oaslovolm Hiperborejski Dedal ['�jQ1 u kojoj iPWhhiiknlje ,rezruJltat svojoih 1s1lražw8JThj a što će mu dOO1ebi r1zvarrm:ednd ,ugled J ulZJboc Q1 aJk8Jdeunlije li S tok­haitmiu ,i u IPe�mgraclu.

'S<vodenoong jc lada u i1JVesllloj meri k8JrtelJi ja­

!nac - »Pmuroda p.OiČilinj e k,ao geolneLrThj a, plšc .()\n u

svojum Objašrbjemjima fizike i hemije, iz 1720. U :korelnu matemj.,Ulnillh 0e9tJ]ca posIĐaje matematil6ke

taoke, kao i u korenu Jilln.ija II fi,�ra, jer sve šoo je

II .geometriji jeste pru..ocmo«. ČiiJnJi se ,kao da 6Utamo

8Jutma Rasprave o metodi - �DekaO'ta - N. P.) -

a sve do svoje smrti 001 će oo'Vati dro:aIZe tog ra·

oiol1al1Jl7Jma koju odvaja ,.priIrodno od [la!ipniJro.dnog.

U kuJstalogmfJji , S<vedenboog je <pretoca Hiori.ja.

U asuronorr:n.iju, on smešta &uinčaJilU sU'stem u M!1e6n1i IpuIt i pniiprelIIla Lapl8Jsova oti<Jrića. Z8JJlosećJ 5e molekrUJ1llJllnOllll <llpstr8Jkcljom , obja'VUjuje Prodo· mum prilncipiorum, li kojem ·il7Jl.aže avam.gamdtne ]de· j e o a tOIIll,s/k,o j teotrj,ju.

iDa se na to o�ram:iJči'O ,uJ:mvao hi, j1zvrun 5fV8Ike slJJIDlnje, zasaužCillJU .repu taciju velikQg 'fl.aJt.tčnitka. AlJi, doilask0011 Q)edesete godUne cJb8Jsjanja će pmi,sti1ći da !Jumibe p['ec>krCill1.1 njeg-ov život.

U ",OdJn[ 1744 dok se 1J18JI8JlJio u Londo[lu , iJmao " '

je vtizijQ1 o kQjoj 'll SVOlll1 dnev.nitku pmipCllV<loo ova-iko: ,>Večerao SllJm kasmo 'll Illeikoj km6mi. Jeo SllJm 5a ve1itkim 8Jpetitollll . Na kuaju mog obeda, uglledah Illeku Vlfstu m8Jgle kako se pruža ,pred mojoim očima, a s,tdlove muje sabe jJ!relw-UvaJju odv.at;lIli rep·�i,1i. Bu'O

79 •

sa,m utoilluko jače pOD!'esen što se v,rše smmkav,a,10 . Međutirrn, ma,gla se llskoro l'arllrđe ·i ja jasno v,i<cie'h OOveka kaJko sedi u jednom od uglova mog aJPaJI1t­mana, u žWoj d 2lra6noj sveDlosti.

Sl<ideće noći, čovek iez koga je 2lra!člIa svetlost, !pojavi mi se opet, i reče mi: Ja ,S'aJm Gospod Bog, tvo,ra;c i ;skruipdtelj . Ja S·aJm ·te irzaJhrao da bi tuJma­oio ljuJdiima unutamje 2lnaeenje Svetog PUc>ma. D:uk­titraou ti 01110 š to vaJlja da ,pd,šelš.

O\�uga puta njisam b�o [(1,i.trnaJlo zaplašen. VilZJija . ie JYOuraj "l,a o'ko četV1rt sata. Te j,,,te nooi, otvor.iršc se ači wmrtal11njeg čo"elka II mel.i. One uoin,še da progledaJm u nebo, -ll svet duihova i u pakao.«

Olada, y,i,2lije .j ei<starze su ga c:opsedale jedna za dl'ugam j , SvedemrbOlI1g naljJlls!Ji svoj nau6ni md da hi se posvetio »llIltsiti"« čilju je saJdIDžirnru .izmeo II bmO}l1lillIl ,teozOOistkirrn deJrlrrna, kao što su: De Caelo et infemo eX auditis et Vi1;is i De Nova Hieroso­lyma.

Spimi'buailn o 2lnačen je j e sakmiveno i,slpod bLllk­V.aJ]i11IQg u Svetom P.ilsnnu, 11VtricLi on rtl SfUš tini . Žlr,tlVO­vanje Hinistovo ,biIlo je tmijUlmlf TIaJd taJmom, bri­j'lll!Illf svet!l,os1li, u njemu, OOveOam>Si!Vo se pročišćava i s t!ilče b&aJnski karra1kter. S.bo se bUČe spda-ibuamog s'veta TIaseiljemag amrđe1ima ,i detlm:mriirna, on nas OIk­.ružuje i dejstvuje l11a nas a da md bOga nJisano svesni.

Još za !njegova mota nIjegovi će učeruici osnd­va,!Ji blr<:�jlt1e svedenlxn1štk:e k;u,],buU1ne asoci j aaije a pOSl1e ndegove SlllllPm dođi će u Londaruu, 1772. godi­ne, do ",ađanja Crkve NoV(,g JeruzaJerma koja jo'š i III naše dane hroj i na stomne hiljada veI'll;.ka.

Alko snoo se odllučiJli 'da ' pri-kažerno Ermamrue!la Svedenlb!anga među ' vebilmm ad<1j>tiI!Ila Zarpada, a Ile

80

među mdsmcima " osndvar6i:ma sekrti, uč.irnJiili smo to

"bog OII'igilnaJnos,!Ji nJjegove objave.

»Qlikva je u ČlO\Oe!ru, a ne irzNa.Il !njega. Ona se

sastojti od svih onih koja p�oonajll srae Gospoda

Boga i ·kojd od lt1ljegova Silova nauče is.m[JJU li sami

je 1l'raJde«, .pdše on u svom De Caelo et inferno (O

nebu i ,pakllru) . Telost kOj,j se more u{\i,J]iti dvosm:rrus­

Lenirrn, aI1i J]jegovd učen;ici prevQ,de to ,,9lIQvo« II

»k1lIlaC jndoijaoiJje« j POl lUlda,no je da se Svedenboxg

nadao da će ,sagradi,IJi svojIU Novu ",nk"u na spelku­

latiwl0j nllarsoneJ.iijli .

,osil1ll svojih (jkstatli6nih v,izija, i.ogleda ,da je Svedenboo1g ,posedovao sposobnost vidowtosti koja je zalpr�paš6iJvalla njegove s'arvJ�emenilke, a neSIUIlTI­l]jwV'o j.e da je 000 IdlepaJta i Sjp,irullista.

Godine 176 1 . lUdovica hOk'1lnds'kog aJrnbasadora Martev;ia za1lr'aži od nj'ega jedan savet. Neki :dla­

taJr tražio je od nje .da mu plati servOs za čaj II

srebru, <za ko}i j e ona bmla sligunna da je [lIjen muž

,platio pwe svoje 5nllrtli, a,li OOla nije mogla ,pronaći

l'ačun o isplati. Ona, elem, zai,slka od Svedenbmga

da uspos ta,.i "kollltaJk>t« sa JlIjenllim SUpil1ugom kaJko

bli se obavestio od l1jega gde se nalalJi dokUllIlent .

On odgovori da će pOIi<ušaJti j , posk n<Jkolllilko

dana, kaza gospd Martevjil da j e govol1io s njenim

mlUžem, te, da je serv"s o,dista plaćen sedam me­

seci p."e njegove smrDi, a .da se PaJpir nala-LCi u jed­

[L()j ladi-ci pisaćeg sbOla. GOSjpođa Maptevd'l \liZJVII'ati

da j,e ona ,uzaludno prebresla SIV,e pisaće stoiL<l'Ve. Ta­

da Sveden1Yorg QPJi,Sa taj,no sk!rovdšbe u pisaćem sto­

lu koje je sa,dI'Žavalo intimnu pr"IPiSklu j pomeruuti

raOLUl1. Sve se pokMa taČiIllilm ..

8 1

Ova neverovatna SvedanbODgova sposobnost im­:rru�a!la je mnoge ljll>de, ali mno�i clDug;i �u o�ta­jalh �keplli!črui . Taj slučaj je bio i sa šv.edskOIfll rora­lj.icom.

Elem, pr.illlikom jednog ,p1umanja u elV()I1U, o.na UJZe da, ne bez .iJronJije, i"pi,tuje Svedenb<hl'ga o ono­scrarnom žirvo Du p1ta j1ući g.a ruj je hl 111IU se zgodHo da tamo sUSIl'eme J1 j enog brata, JoraJj eW;lkog p[,cllnca ,p,rl1sk�. I poštTQ meelljlum ociJvtvati da n�je, o.na ga ZaaI101i, da mu, ljl<01ikO mu se ukaže ta p!ciLilka, p:renese ,pozdrave sa Injene �hrane d donese joj od njega movQsl1i .

6vedl'lnborg obeća .i , neko lUko sedmica docnije, �de ou !,o�etu JoraQjillci. ZaillSlka da se usalme :na jedatn eas u cellm ()Ika kako bi joj predao .por·liku rPll'imca pruskog. A samo posle nekO!liJ.ko treruutaka sastan­ka, ona s;va uzmj"na eloj'luri lood svojtlh d'Vol'sbh dalma:

m:-aj!nJlI te ,pOIrUlke, jedva ,iZIusti , zmaju sarma moj brat II !Bog ! «

v � .',kd1noslIi njegove smrui lirapu rale su njegO'Vc učenillke. On im je obja·vio njen datum još ranije : 29. mwt 1772.

Rečenog dalila, beše nedelja,

Ibeše >:atnemogao od pre nekollliko [le's'vestam J zazvon.i časoVlnilk !

onda k ad on već dana i , već upola

- Kohko je to sa-ti ? - zapita 0.1 jmemoglim .glaso.nl. • .

- Pet časO'Va.

- U Iredu, zahv"lju�em v.atm . Neka ;vas Gospod 11:;1 agosl1 w.i .

1, j'lIcI a hUlU .

82

Razmne ·se i da ne kažemo da je Svedenborg

imao lIl!llIOŽliIDiU nl'lp!liijatellja ·koj. su ga smatrali lu­

đaJkom i šaJIil.artaawu:n. Satru F1rojd, i nekolicina dru­

gih, polIr1uJdJilJ.i 's'll se da daju objaŠinjenje njeg()lvih Vtiizli.ja na Emjlcidstlčllci načilln. Qni su zasbllpaJli miš­

ljenje da je Sveclenborg posle neke strasne Ijuba'V'i

u mIlaJdo�tii koja ga je utukLa i a?JlecLila u njegovoj

trrruM<osti - bi'o sek�uai1no nemOĆatn. Njegav.e vj­

"" je II pedesetm gCJIc>mama rui·s·u btle "išta clnugo

doli ps.hilČka !Pl'<tŽnjeoja.

TlU!mačenje kakvo j e taJkvo je ti, kudikamo ma­

dj.e tP!'JvIlaano od onog JUJngovog, po kome su Sve­

đen:bOl1gove Vtirz;i�e mamlilfes'taoije zapadnjačlktlh at�he-

11iIpova, ,'oojenJja II pSiJ1U rase.

Balzak, Svedenborgov učenik

J3a.Tm se došlo do Joyat1ridiitkaci'je BaizaJkovog stva­

nlilaštva kao -do s oaiološlwg spornaniIka koj,i pdka­

"uje wamsfarunacije firatnouskog .dmuštva jQlmeoo do­

ba Camstva i :početIka cllnc1uS!lrijSke revCJIluoi'je XIX

V<lka, Opada"',ja <UDtistdkJratlli�e i uspona buu'Ž;oa1Jije u

periodu čuvane Giwve lozmke ),J3ogaJ1Ji-te se!« To

je, z<upravo, satmo uvođenje sooi.()llogi�e u knjdžev­

nost posIle 110ima'l1ILh)n�h mag,),uš:tina, kao što, doc­

nnlj c, Zola o:ona6ujc uvođenje bjologilje II pitanja :na­

sleđa. TIO je, usput lieoeno, OS[l.QVU1i rUZlPo\k što su

Balzak i Zdla post<lili pisoi najčešće izda'VaJl1i u

SSSR,u . U stvanii , p ostoji IcIIl'u�i Balzaik, isto tolriJko ako

[le još i ",�še p!fitvll.aOatn, onaj koga su cwsedaWi taj­

illa, ogu-DImne dimenlli1je neZinam.ih mogn.lonostJi. I, iz­

govonimo Ireč: Balzruk - adept .

83

o.nore de Bauz<),k .. ođe!I1 je II TrtlJPll I prerJjala VII gorune (20. maj 1799), gorune hd Bon8!paI1ta posta'j e prvJ k,onzul. U osmoj godllirui u.plisan j e II V3Jndo.rnskd koledž, aJd, 1813, bOIlestaJn, ostaje kod svojih rodllitdl>ja ne radeći ništa do čitajući sve što mll .dopaclne šaka.

Sledeće godti'ne, bucluQi da JTIIU je otac .postao diraktor 1Ji'Volrr1ih naJmimruica u Pm1i:zJu, OO praLi s'Voju !parocli all u prestoniou i s 1:rtIlpa u pansUon Lep.h,,', IUst",nOV<ll koju će opi'sabi 'll svom Ljiljanu u dolu: "o.ne i'ste pa'tnje što saJm ili jSk,us;o tt porodiioi , II školi, koledžu, ,p.ronašao sam tt dnllgom ob!JikJu II w'eme mog bonrvka u ,paltlsionu Lep.i Lr. Dete telom a st",rac muš-!.j'u, to1 ilw sam čitao, to1Uko J'wmiŠi!jao, Ida salin poznavao Dletaf,ilZ!iOk.li žilvot <ll nj egoVlln1 vj­.S!inarna LI tlrenlll1tlk'l\ kad S3JITI opažao njegove teš­koće d nasi'lja, i peskowte staze njegovJh predela.«

Pošto je oopoi\eo sturuje prava, J:<1dJ nako VIre, me kao pomo6nitk bele1Jnika, ali, počev od 1818, od, baouje belemmš tvo lJbog .kct1ju,ževmosti. Mi "naltll0 ko­j a su njegova 111elafiZJilaka s,aZJnalllja, kaJko .ih je s,iru ok.rsoio, To su Oit"'11'ja Lillozofa; k'ao š I o su

'Hjrum,

Loik i KO!ldJ'jak, ",hi, isto -taiko, i otkmi.ća izvesnJh rmističkJh p;'stoloWna, Svedenborg, obasjanJ; j m'an', ti'llliealtll" su ga la·da obe1ežmli ;za ,000 Žlivot .

.

Nešto wše od deset<1k god;,na, Bailzak pisaše �)od nllz1iOi,tiun p seudoU1iunlilma , osoN to <mim Horras tle Sentoben, bLizu 40 lTom8Jl1a ii novela 'koji ohra­đuju sve s taze i bogaze f",nta5'liČlnog, Ta dela su, :nažalo�t, sl8ibo paznaota i , up11kos izvesnoj litemr, noj

' skučetnostri, ooa postaVll!j ajru maglašeno i pQl10V­

ljeno p!'obJIern nePClZJI1auuh modi, Pomenditno, .ilJnle­đu ostalImh, Nas/ednika Biraga, Učenjaka, Poslednju vilu, Van Klor, Ardenskog vikara.

84

'Drže6i se nilli ovilh della, možemo sledi,ti iJnici­

jastičk!i ,put ikoj.i je Ipro':kJI1Člio BaJlzak. GoclUne 181� , .

d m �"O"'menrtnl Rasprave o besmrtnost! duse u }e no '1I '�" b ' Š koja miikad nifje dOVll'šena, on .pJŠe: "c;u,o Je, ta

mri "!laJmo, mood a clruga kolle"l<a ČOVel!rova!" O�o' shvataJnije o dugovelOOosti clu'h,,; �odaJl1o

, na oono

. 12-

�mmog pa!l1,'teilZJma, ,poularW'j a se cetu,m go:l�lne d?ollJ IJe,

·.s.mu ,cro�pođJi de BeI!'i: "La jbmlic <1r1'1 da Je s'Ve­u II'" " , " . , d ta' lanac ikoltJka masa l1JraMIlO težena u pll"'ro,"� l a

, . !

0[1 očilnje od na!j[1oosetllji'Vlijeg do naJoset1J"�IJeg, lP d eć saJmO po tame šIo se s t'VaII'a \kaže I a mrannoc, v

� f1..umll1ožava, .irma ideje o nečemu mada SHSlffiH ne�

j .aSlne.« G()Idime 1832, Bad.r�aJk abijaviljlUje Luja Lamberta,

",načaljlllJU eta[JU u njegovoj askee.i ",depta, U to,"1

j�unaJkn.l 0111 sli1ka penka ,; fiilo21ofa i li ko.no:,"s,tu 5a praktičnirm Dovekorm aJ!lga!ŽOV8JI1im u clmstvenorm 'o, !Ju U �"vorm dellu cm pakalJllj e školskog d.'llga ZIVa , 'Y -

di . l' Luja Lalnber.ta nesposobnog da se prdago.di SC1P �� novaltlostJ jIdeja, jer je mučen i,dejolll da postOji neka sNrivel!'a >s,l;,na Njli ključ ne daJU of'lclJelma dbj ašnjenj a,

, • • •

Uu(ja LaJmberta OIbllze tada [,Ulri'j a člitaltlJ�',

pr{)!l' dirre sve krr1ljnrge .da N uz "jrih iZ'\flukao ,stlStlll1Slko: "Gqpljenje oildeja putem č.i1Jaltlja po,sta'\o Je u nuega j(lclna nesvagd3ln.ja rpojaJVa; njegovo olko Je obuhva­'tiGo s(ldaJm.osaJm <re'droca jednim ,pogledorm, a ITJegoN' .drUIh je u9vajao srrru,sao bJ1Zinorm koja Je hilla Jed­lllaJloa emdj njego'vog pogleda, Desto, je čak" SaJmo' jedna jeclilina .. eč billa dovoljma ,da bi pOOIlJIlkao u 9I1Ž cele .. ečemilce«,

iPo i01a9lru UZ 1oclleža, oo j e nev.rčan pII',aIk�� 1Ji'VotJu " ne us\peva da se ,prhlagodi m u JelclnoJ Sl-

85

tu,:oij<i. »Svet je nemiJosl!1dam. prema ,p<wnaklzaou, ikaze 0iIl, � S:�()Iffi č'OvekJU koj. raJ2lmišlja. Ko­nal'\n'O, taj žalIosnu jUll1aik bedno 'Okončava biva ,is­ikiIjUIČen Iirz d!ruIšDvia kao llltlpe1lpO.l1nO biće.« '

Ali nluje fabul1a 'Ovog lunH"na 00'0 što je u njemu ISltv,anno od �i 'mannc va�nosU. To su cl iglreJsije ti. �a�0\IIl19ne p<r,lImedbe 1uje BalzaJk u,tkiiva, 'Otilonuva­]U.61 nov,c, česlo nečuvene p1�aJVce. Evo jcdnoO' .irzM gneđiu 'st-onitnu I.lJlniJmara :

bo

»Sa>eaiJjaLi�ta, daje BailzaJk Luju Lamberbu da te i9kwže, sa.stojd se u to.me šte on v�cLi swani rna­i!enijallinog sveta ;s'oo taik'O dobro kao one sp<irJbual!­n'Og sveta u njihovom svojev.rc9nQJ.11 grama'nju i do­�€I�ost� (speaij-a�doova,ti, �eaija, vliđene, speklll1isa­m, vmdetli sve " odjeooOlID, ogledal'O .li naČ;iJn da se U:SVQ]fi neka stvar sagledavajući je u celri,ni).«

. .Js.1lražiivanje tih »dosl,ednih razgmnava,nja« na­l'aJVi1jU]e već ,paraa>sliholegJi'ju ko ja će se zvanlil'\no � !POlla veka k3lSlllJi,je 'Osni.v<IDjem u L'Ondonu $0-OJetty fur ,PsyahJical R.esearoo.

Dmuge ,pll1iJmedJbe, rasute pe njegovom deLu de­k�ju, taikođe, da je Balzak 000 uveren da po�tej e !psdihiOlce me6i k'Oje još rusu k<mišćene.

,»Tačno II brenu tkJU kad je gOSipeđa de Dej umi­Ira!l� II }C�am.taIIlJu, - ortamo II jednoj .njegovoj ne­veli - njen sim je 000 streljan u Marrubanu. A md ='0 m

.egLi d�llČiItrl taj bra,gičmJ čim lomz opwžamDe

'S<ilmipatn�a ,k'Oj e ne ,prnirzJnaju zakone .udallj·enasti sve-d "

, 'Ocrunsl:tvo što ga priiloupljajIU sa u3lU0nom radoZina-

'!oš6u irzvesmQ usamljenici, kojti će, jednu'" dam.a P'O_ S1m;tIi kae temelj nove zmamostti koja j; de ;'ašhll !dana 12lmdcaJ1a i genujalll1um oovellou« .

86

Ak'O je -ll tdj noveIri nagavešten,a telapatija, u Eliksiru dugove(m osl i možemo p<mna6i ""eimlk=a­

ciju; e �loni'Venom 1maOenUu umetnosti govori se u

Nepoznatom remek delu; 'O matenijaJ![1osti miSi1i u Administrativnim pustolovinama jednog srećnog ži­

vota; e sudbhmi u Sagrinskoj koži i , e mi,s Li-ci ete­rallloj 'u lorajn'Ost LI Seraf il i.

Nii s",111 GalVo Tl'ije odsutan tie. BaLzakovog del-a. Melmot pokajnik st",,,lja Illa ,scenu SatlOmu tl SMnO &roe ulIliilVĐl7.lUJma Ifla lchruga6ije uveJ.iljiirv nač.hn nego

u scenarijIU Rozmarine bebe ,illi ProkletsIva. OsOm

�o,ga, delatnostIi s'naga �].a su uokane u veJiilloi brej

["omana.

Jedan ed saSiV,;m ""etloilh is'tOlr.čara k-nj.iževnoSlti,

kajti nije zawOI1io oN :pred 'Ov.'m plrob1emima, All­bert Begen, naČiiirno je am.aJLi= dllimen0i1ja fantastlilč­"""'Og II Ba];oallka, što je, .nažalost, .reoko pnimljemo za

o�hlljllle od sorame nj ego"ih 'kdlega. "Ja sam uve­'ren, šte se mene Vice, da je Balkzalk ne sarme de!l<io

vetr'O:vam'je u lIplitanje demona II zeJmalj�lke posle­ve, nego da ga porn.ilsao na Laj n6slUlmlnj1iNti uticaj nije napusti,la tokom celog "ivota. Žanrovi kojiima se ba'Vli'O, annu romam jJj onaj h()l�ma'novs.ke j!ns.p,ilra­

oije, nisu .n!ilkad II njega hiva:l i sa;I110 jed1nosta1vm i • • • • • :J1�V{)lr,1 WI1VenCUJH.«

Bavarski vidovnjaci •

ou prw,irm vekav.iuna Gnkve irme " phat'i'smenoi«

(na grokom) davalo se katalhume'n,i:ma koj" su pr,i-

111aJri kJpŠltenJe. KaSlJ1 ilje su se tilm ulmenom CYZII1ača­

v,all,i jeretkj koj" su pretel]devaJri na to .da su nepo_ sredno na!dathl!1uti old B'Oga bez pom'06i p'Omarza .. ja.

87

TakvJ behu, početkom XVI veka, ,a'll.hl1lJb.rad os<i u �panJj:i kOljti ubroj:iše u sv.oje :ranguve l:>rojule [1I"a­njevce i :kammellliĆ-ane. Sef drm je bJo nekli :žJuam de V.ilađipando, tajamstvena osolba o kojoj nema mnogo obavešt€>I1Jja. Narr-eđenj e vellkog j,nikvil2litora Đvlrqpe, i.z 1558, mmdil10 ga j e na proskmibovam1je bez opro­štaja kao jeret'i,ka, a svi Ql1Ji koji ga se ne bi odre­Mi asuđiJva.ni su na !omaQu. L1l1Jn�nr1JiJ7.am1 1sikulSr1JlI [ponovo .u SevIi!ljti i Gren�dti, 1623. godine. Bio je Sl\IroVO dačelkan dd 'stJrame m�iltora P,ačeka i rnje mu uspelo da ,potJraje nJi dOlk si očti,tao Očenaš.

OV1de i oooe nailazi se k.ra1li<oorajam trag sedeti vlidO'Vllljalka. Taiko u Fmnoustkoj 'll XVII veku pai1-nju su svu-atalU na sebe gereI1Jit!isti, koj. su svoje drme wze1i po GereIllU, Žlll(pIIIiIkru Sen Žoo;ž de Roja u rukardi.j;'

Međutim, .najznačajnija sekta bUJa .je ona 'VIi­idoVlIlija:ka irz Barvarstke. Njen osnivač je jedam bJM5ti jeruiJta na koga je utiicaJlo podjednako tumačenje Sem Mamtrima kao i SvedenlbOll1ga - A!drum Va}s­nan.JJpt, prQifesOIr pmva u Lngo1š,ta1nl .JQojti je umro u Goti 10830, .gde je bJo savetlniilk na .dvoru.

VajL9haujpt je, godine 1776, OIrgamJicnovao s'voju 5i:lklJU sa ČVlrs{om SlVl1l1Jkt<lIJl1C>m koj.a ga sV1rstarva u

�a:j",a dmllŠitva po s],ičnosti. VennJlci ISIi.l billi gl1ll{!)ilsanJi 'll .a.zIltičiJte kIlase. Hrva .kilasa, iJlIi semU[1aJr, sadržavala ne tmi stepena : novati,lU'je, minerwance (od MJnel1va) li maIle v'�cIowlJjatke. Druga, .hl.i �kotslka masonerrija, hilla je p.Qdelljena u []Jovajwije i v�tero\le . U 1Jre6oj udaSi, st"lperui su billii : sveMentiai, :regen1i, fj,lozoEi i �jrudti-ikJral je'Vli.

Ci.Jj bavarskih vjdovnjaka :bJo je da, \PI'eko !la­jedmJ.čkog :interesa, poib.1ii1e poštene Jj'Ude irz svoh

88

<zemaJija 'NroZ tJraženje ;stine i �lipražnja'Vami!e Vl!'!li­

ne. želei6i tda Illstposta'Vli vl<ldaviU1u ['a:zuma, Va,],shaupt

se ciborJo na Nrusćamslke dogme i monail1hi'sti<"lka na­

čella. Ovo :revdluaionau:mo držam.je nije mu za"'ne�a­

lo da .regt1l1Jtuje s'-"Oje obnove u SVljrm. . dl1uš·tvellllm

�lojevdrma, čak i u visokoj ari&WNratljll, osobito II

Nemačkoj 'i Holatndlijli. S njlim ,,"u.

se povel7a11l

ibaJrO[l o.d K,flIi,ga , voj'\'oda od BllunSVaijlka, 1'�0 kao

i Gete. BOIroci se protiv postojećeg pomuka, vjdo�j�ai

su bUlJ meta pcl'oganj.anja. Leta 1785, bav� liZ­

bocrn knez na<rec1i Ta:SlJ?UŠlaIIlje selvte, a Va'jshaJll!Pt

hi pcl'om]bovam. GonjeU1ja se nasta",še ,pos!l�. 1789,

kad su nemačloi :!mežeV1i nastojalli na sve namle da

st])I'eIČe "irenje a:evolocnooarnilh ]deja .ođenilh ou F['a�­

cusk:oj. Male ,gntlIpiice IUSiPeše, me&umim, da se od�­

že {Jod skučenim uslo'Vlima. Delat<ilost ��aspnllh l� Bava,rs,ke pos1a�a Je posve ogrr'arucena zboo

1jJ!11ogam.jam.ja .

NjlihOlVi stavovi su ullica1i, i Jloreld toga, n.a irl­

'Vestam. NOj se!J<,ti i tajll1litb. OlI'ltšta'Va j0među kOJoo Je

j ona antrapo20o.fu,je Ru,dald'a Stajnera.

•

89

II

FABR DOllVE Zabludeli adept

»Opšti ,-eČirui!k bio.grabije i ,j'SltOlni1j'e mbtO'l,om; ' ;e geo If' " " b" , , � grr-a I'Je.

starre J. sarvJremene k.o.mpcurilralne, amtillog Vil emena J ustan.ova goohh, :rjongkli,h, 1iranollslki<h i slIr·amwh" od De21obrriiJ'a u Bašleta ;21danJ'e Tr _ . . • D l o' ' " • C: , '" r\JlljIIIZaJT:e e a

�rav, kOJa Je billa a'\.lJtOlnJ<tet u počet!ou Ilr Re-pLiM,ke, daje šDlIru biOlgralfiiju kIlltoama Fahr Do­I l'vea. '»i.i terat lro(1e.n II GanIŽJu, 1769, Q.11l111ro II PaJrizu 1825, mamje p�"nat kao dnlJffistki pi'sac i mm,.nsijer nego kaD <eruldJi.ta J 1!1l1mw'sta po eksbmvagaJIl .

.. . .. ... . " . :::> , . OlJI1 mll-s tlt�.o� svoJdih Sllstema o hilijerogll,ifilll1a, čLj,i je JoIjt(Č, V�"O�':'O Je, �Ql1aša.o

: o is,toČOl0aakiIm j ElZidiIma i .o BIlhilIJ':

.u kOJIIma Je mdeo samo aleganije, o POIrekillll Slveta l o :reEorrnIi .dJmrštva ko.ju je on želeo 'zvesti vrelko tco k.ra tske v l",d",vUU1e."

. :a bel",,:ka je u .k.rajllljell1 2lllačenj'll oda'VaIJJje zaslu,zene pocastn SVJ'IDa oniima koj.i cLrte »fmisrilonu ekstu�a'V.agan

:cb.i'lI«

, ne za manll, nego za jedam načim, wedam kol tlko j dnLlgi, za ODV,.ranj·e zaklljučarui,h "rata, za zaVlimi'l1anje s dnLlge strane ogleda"a.

90

SV'O'je glaTV",.o del.o Restaurirani hebrejski je".k FOJJbr je obj,aMio 1816. g.od!ine . OtvOlfea10 prillJnajrrno da n"'je ostallo IlJuŠIta od nl>UČlne weooo�ti tog dela koje je, međil.lltlilITl, ;postigil.o WurzetaJIl lISiPoo

. Otlor;ća

�ilnlgvllistJiJke, semioliogije, uporedne simboliilke i hije­mgllJl5slkog pilSIma s'Vcla SiU ni .na šta .odveć isklljlltoiJva t1V1rctenja Fahra.

J eVlrc j'slki kabwllis,t i - što se 1110že, It1lcciou Ljim I

sm",!Jrart.i ka.o deo opšte netqpel'jjvosui prema hdš­ćansk.oj Kaba;1:i - grde ga jav",o na !pasja kola i opanke: »Fahr D.o1i'Ve, slawti miSItik dira[)OI.lske re­'Voluai:ie, tak.ođe se ba'V.io Ka!b�lom, s'mnosvoj"'.o li ful.osn.o, pj'še Gij Ka,samiJl u delu Rabi Simeon Bw' lahaj i Kaba1a. - Njegava ils1Jra7JiJv,aJIlja hehrejlSlkog jooika li njegov poloušaj :r€lčmlil\ro kOlrooO'Va ne pire­uaze čes to o·<l1lim.u oSIrednjeg cJlruIltJiJlJma« .

'Sve i ako bO ove .kJrj,tilke Il1IQgile b<ill1i ispravne -a mi SIITlO Sipiremm.i da sta'VWrn.o " sv.oje vlastite koje im. IpotwđilljlU - d,,�ni smo Fabt1U Doo'Ve zalhva;l­n.oSlt na osećanju nedokJmjćea1osti našiih kIlllrounruih oS'VajaJIlja, našrih lU'Verenlja i ai��m'Zaoije.

IOn je potvmdio, uprkos bmffina i tldaraima ta­Jaisa, da je posedovao umclro1iJk.o ključ, da je bHo MredIno 1lr,a;žriti ga. Ptroniću& II hebrejcsIkIi jezik bi.o je dostojan nastawjač hnišćam'51kih ka!ba,lista ;iZ we­mooa RenesaJIl,se, a:lJi ",e samo t.o.

ZaLutati, .os,tavJj,ajući Ikao zavet nmnoSI traga­nja, t.o je, kl>d se svede :r<10UIIl, naSledstv.o koje nam je osla'Vli.o. Međiu.lJirrn, Fa;hr Deli'Ve ne mora se S'V.o­.dhtli samo ma Heb,rejski jezik. Njegov p:reJVod PtiJta­gor.i!ruih Zlatnih sl ihovC! POkirOOIUO je SlnažaJIl taJl",s iO'tteresavalll'ja za jedinog od naj",e6ih i JlajGmgonet­n.ij,ih mi,sHiaca Sltare Grčke, jednog od 'VeHk1ih ade-

9 1

•

pata za E. Sitrea, koga su E�loeOOi i ljU!d.i od c1uiha " kraj a XIX veka b.J.i pobpn.1ll1o zanemmjjl.i.

TWm [,<lJdoon FaJbir DolUve j e sa�mc1ioO moOst ruz­

među p:itagor]zjma, erzJoteni!zma i gn.os·tike Jwiš6aJn�ke. M'onada, boe.ans,tNOJ nije sarma ou lIJlllivĐrZUlmru II stnu­jalnjlLl, Isa ttrojediruiun oovekonl ona lučestvuje Ill :

» Te;t,racLi svetoj I IgOllemom ti. č,i s tom s.it1nbo!lu

rlZVOinU oPll.".ilrode ti fl.IlZOlI1LL Bogov.a« . U svoj'Lm Velikim adepli117a pUše Š>�ce : "Isto kao

'što se brojakli :umriverzum Joonc€lflIbmše lU jeldunstv:u BoiŽ­jem jJri u Monrudi , j DoV"'" j e 1IroO j s tvo sa llSll'ec1sire­đuje u srvesti oo "Ja« j II vOljIi, koja spruj a sve SiPO-5Ohnoslli tela, c1uše i ,duha u S'\'oon živ·oon jecJim,s:tvru. T<rojstvoO čovečje i boiŽa:rusk,o ll'etlJiJmiJrajlU u uSij)ostav­ljenoj MonadU svetu Te1Irac1u. !\Jh, čovek ostvM1uje sVoOje sqpstveno je(l:iJns.tvo sa.rno na relativan na6i.n. JEll', njegova volja koOja dej,sDvuje n a vaskolIriiko nje­gOVoO b!iće [1;je -li 9trun�u da sirrnruil.tamo tIbilče na nje­gova tLei organa, ,tj . lIl"'gon, c1u,šu i [ntelek·t. UJ1Jiver­Zl1:m li sam .Bog pnhlcarzJL1Jju mu ISe ,St;'Umo nali!Zm:enrilČno i sukcesivnoO o.c1naženi o d ovili. ,[riju ogledal a«.

Fahr Dolive nije buoO ·samo taj blUd.iJlac, veli·k brk i u SVoOjdlTTl ClaJbiludama. o,n se moooo na!p.rezao da spase .od zrubOll',ava .dela na jerzJiIkiu aa"geddk 111l1LlJdabu­

'ra iiZ 12. veka d, on je sam, "voOjill1 pes'J1ličk!irn �lelo;m, Z3I1.t.Ze,Q mesno lU [st()liLji kao [pIre1lhOldmik d'e1Jioriii:i&ta {novOi]Ywv"'ns",�ghlh pesrnJika) rp.oslednjeg stotl.eća ti II saV1remenonn oksiltalnri!2Jmu .

-

92

KALJIOSTRO S one strane legende

Go-loVIO hezglfta!n!ič.n'a llilteratllllra ;posvećena j e Ka­lj iosMu, t",ko .da naun ne ostaje nJiš>ta cLrug·Q nego

da prei1e1Jimo njegovlU b;ograrmjlU i aV3[)1!\.lJl'e.

TIl'�desetog j3[)IUruI!'a 17SS, sbize .u Parj.z izvest� {lwf AI1eksa�1drul!' de Kaljlios1IroO, krupac hotela BUDIl'I­je, tl, ta:da, veoma bog81tom ikvartn.l Mare .

. DolarmoO

jc i.z SDrallbuJI"a, praćen Jas1mvolll reputaCIj0011 ta­

uma lure:a li 111osioca vi'solko.g Is,tepena ILl f'f.an-Jnaso-. " UlerJJ"'

� .

Za ku-a1Iko V111eme poso[ruje J,j.whlmac dobrog pa­Il'istl<og c1ruštva, šbićen ll1ost81lom ' od kandli.nala dc

Rohama i uižJiv.a!j!llći s.iJmpabije Luja XVI. Govm1bloO

se da on u srvojoj laboratorija proizvoc1i ehlllosi.r cm:­

gOVElČ[)os1li koji mOiŽe da pooedli bolesti i besk�ac­

lloO rp0VIr'3ća mbdost. Sv<ill<oO požele da ga d()bJ�e, a

otlkakoO je i21l00i0 kneza &uibi'Za, mata k81ndllIHua RoO­

hana, "iđ81lo se nelcih d3[)a i .preko dve s·tobLne ko­

čija pa!fkIiII'anlli'h j.srpred njegovih "rata.

93

I

»GrQf KaJj i os trQ je OVIladaQ sv�m ljmiskrilll1 ;ma­I1jem, 'pisaQ je .o njemu jedan od I1Jjeaovih savo-e-" _ o lll1enilll.a . on je elkspert za tml1S1ll1utaai'ju metrula, II prV·Ml redu z,lata.« MOil1dene večere, koje je angaJillzavaQ li svom dQmu, bille su slavne. Najmoćnije .osobe na d"OI'U davale su sve .od sebe da bi Wie ,pozvane. U Vliše nawruta Ka!j,iostr'o je vadiQ � kese s.i'bne ,drijaJmante I1lU'deći ih pm;sutI1!im ženaJma, niti tvrl1deći da je doO njtih dDšaD zah"aljlUjlU6i s"oj:im nml1!SIll1lltaaijarrna nHi to opet p.on:i.čuoi .

U Auten tičniJn memoarima koji ,'>'/uže životo­piSLl Kaljiostra, ll1lOže se proči'tat!i prnikaz jednog od Itih soalJ:ej a: »Večera j e Mia II uhai Sen IGod. U ;POillOĆ, sVli su bili na Qk'll,pu. Sest gosl1iju i KaIlj'­.oSDro 2lalJJZeše mesta . Kad j e večera ,pDslružena, pD­s,1uga j e U!kIlorujena sa D21oo1jnom ,prennjom da će ruti uJb:iljena alkD se usudi da otvori va'a ta pre negD MD hude ,,pDmama, Svaki gDSt je imenDvaD 11li!1tvaca "'oga je želeD SIU sres hi. KaljaosnrQ u,ze ,'mena, gwnruu u h li džep sVDje pOOllaćene veste j QbjaJVi , da bez i,k-rukve druge �1pre.me, os�m jeld'l1!Dsta"l1og pDzUva sa njegDve strane, ,pm;2lVani dUlllOvU dolaze iz ,drugog sveta gliaV'OOTI j bJ�adom. T.i . .gosti s one svrč1lne g[1oba očokivani sa ur�bruđenjem IkDje je .rasl o, behu: voj­voda SDazel, Va1ter, Da,lamber, D.1c1ro, a,pat V,DaJZnon i Mooteski'je«. rV Ulrečeni čas, .grof Kalju.ostro lih ,pDzva visokim glasom. V,rata se otvaciše i na opšte zaiprepašćenje <mi ,pDsedaše OkD svola i Dd:gavoni'še na sva pita­nja koja im belm po,stavLjena. Kad se za stvar sa­"nade , .optužen je Kal:j.iostrD za ;porevruru, da se, tD­bDŽ, ,pD�l"�iD POO1lDći saJUčesniJka da bi Dd,i,!'lrali L1IQ-e

94

ge rantouna. I;paik, rveJrllk :broj o'wba lPorverovao j e ill njegovu ,i."l'l"a:vlIlost.

Irhg!led�lo je da se oodUzanje glrdavo 'Ile .m?že ZaJUs'tavi ui :k�d, 1786, allbi afera zvan·a "klra1J.lćina Qglriliica« . Umešan II Itaj ska'll'd"l , hiD je bačen ill Itammi.ou II i'svo Welle kad i 'ka"cLnnall Rohan . P,rD­al"šerui lIle"ilruim :i dooštećenii ,od stnliIle iPa,rllamenta, ,d"a prdjatelj a bOOu puštena na slobom!. PDVIl'ataik Kaljj'oS'll'OV .k.u6i :bio je povod IZa 'lIzllv na­

lrocLne radDS/ui. KJralaik uspeh . Već rprekOSltLra kre­UllUD je .na \yut rj�zgnanstva po krruLjeVOll1l na1ređenj'l1.

Zalhvarl'j'Ulj,uci učenJlnl 'loSL.ražir\ran}itma, v �,ilV�: Ka� Ij,iosDl'O'v nam je sada pD�nat i ne sad,rzl v.lse Dd (nekoi .i,ko tan11ln ih mesta.

Đuz'1pe B arls.amo , štQ je njegov isbitn9ki i,den­Met, '1'000.0 se II PMenmu 1743. II �amaŠrl1.Dj 1'000-dUai. Sen:n:inaJr Sa,n Roko QtnlD<,!ubD mu je da Sltu­

ma, aILi .Oill Iraskllinu sa OrtboDm ;prrilikom svog lIDO-

vače:n j a II .karteđii:rDnce. "

Bez Slllrmnje je upravQ II to Welle stekao JZves-

na dku\lis-[ička znanj a, kaD i aIlhernrij:Slk a i astrolD­

ška. Živee,i sad ·uu, sad tamD IPD Haitiju, on je �hl­

šaD kaJsnije Bg�prut s jernn!iim grčkdtm t:>ronalLazacenl

č:i'jli jc bio pomD6rui,k, Ipa se waIJD � RlUU gde se

rven:čao sa i.Jooenco.m F<J11čani i'sLo ItOlJJkO lepD:" ko­

,I i ko .neu kom »:groficom Kruljlios,bro « . Posle v,'se pu­

tovanja po slredD'Zel1'nnDj .EVll"Qpi, međiu kOJllim� Je . J'e�-� hDdoČ3Jšće II J(,ompostel, par se smestIo u a �� , . . iUandOillnI, 1776. Ba1s=D, J<ojli je z=erno SVQJe m;e

on.1ill Kaljlias'uro, sledeće gdcl1ne je JlIl1ilmljen .u Low

NaJde, fn"n-masonS:k!ll �OŽll škotskog obreda. PO­",nat naun je za"et kojli je tada daD: »Ja, ŽDzel' Ka­

ljiostro, II .pldsustvn.t ve1ilkog Grad;telja UIDJVer:lllIrrna,

es

ci emom mO'jlih preljpostavl],jooih pOŠlX>vanog s·Jrupa !Ide se obećav<lJlll da oo čim.ild sve što mi bude naređeno od moj ih .preliposta�ljenili, u torrn dllju, ja se obawerujem, pod prelInjorrn mulka koje l]Jo:z;naj'll saJmO mojci pre bpootav.ljenri , da oo sIĐl]Jo lS1!Jušati :ne tražeći motrlJve njilhov�h naredbii i ne ot­lkiri",ajući tajIDu mi&tenija u koje 6u hild upuoen, 1llJi1!i živdm glasom, nim gestom, IlIi·bi =vilikorrn.« I'Irj­[]IUđen da n8I]Ju9ti L(]frndon, usled Ia1lnoraa;n'im SikMl­dala, Kalj ciostu'o, zaljedno sa svojom ženom odlazi u BVlrOl]Ju dolazeći 'll .dodlilr sa masonslk;iiffi lo'illlma u SIVliJm g}I.".c'1!dOVlllma II ,koj i.ma se ohretao.

SElI]Jlembra 1 780, vraćajlllći se irz Rusije, Kalj.i­OS�PO se nasla'nj uj e tl .sLra�bll!nu gde rveom.a .bre.o .st.ti.če velil,k ,renome tart.wl1a�LLllga i f.it13l11111upa. Zatim .dollazJ. pariska epillloda, yeć .;S[>rrčana.

LPosle izgona, 1786, putovanja bez pTesl3illJka, SVIe dok u Rcimu, 1789, ne hiva uhap;šen od mkvi­zacije, osuđen neopozivo za zločin fran-masone­tl1ije, osuđen na s1!TIrl, na j,edN.He jaLde zamenjenu lV'eononTI J>obijo1l1 i , bačen 'll jedI1Ju ,Podzemnu lam· Indou u dvorou Sen t A nž.

KaJ.jioslbI10. koju j e naOi,nio smešn.itln dvorr- II afeni kralju.čine og'}11'ice, sačuvao j e II FnllllouSJkoj oreol glasnika Ircvoh,cije. Kad su BOlllap.art.ine ILru­pe zauzele Rwm, 1797, wioiui ll11asoni se pO�lImj,še do uljegove zemunice da ga oslobode. IzgUIbljen umd, jer je KaljiosbTo htio UlIl1iI'O jlOš pre dive .godiIlle .u IpouPlJJnoj amonimnosm .

NezarrieIDlji,v dO'P'rimos Kalj.iosbTa .istolr.iji inici­jadje je njegoVo oSlI1ivanje Egipa.t"ke masonenije.

Tokom svoj.ih putešestvdja, on je ianao pr.iliJ<u d a često susreće maseme prjvržene pos.lušnOSIlJi ko-

96

j.a je, II njmovim raJdovima, davala ŠIiIl'.oko rnes

.to

dl<ItIl1ThZJffilll. I'Irev<>shoooo je to bio siluča] sa »1.stm­

sIoian i drevrnim masonima Ruža-KII·s.t«, osnovanim u Marburr1gu od Srr-edera koji mu je dawao č�ov.e

tajnog znanja, Redorrn Vlisoko� .'Po�abTan]a

< JiZ

Beča, alhemijom li Ka!bal\om " 9pLr!lt.,smCkoll11 lCYholl11

S:reiliera u Lajl]Joigu. Za weme svoa baI1a'Vlka u Lianu, KađljjosbTo je

• o

osnovao jedalIl atelje, PdbedonoS'Ila MucLro9t, u ko­

me 9u spiJritJiczam i ma!Jija bilLi na v,isolkoj ceni, za­

tian, nellroLiko godwna kasnije, majČlilIlslou ložu Egi­

pat'skQg Obreda ,čije je osniNIM1Ije pr;prsivao proro­

ciana Elij. i Em011ll1, a on sfum u njoj meo titulu

Velllikog Kopta. Pol Nodon , iZJVlffillli istoričar m8!SO­

nerije, ovako pll1iikazuje taj O'bred koji se predstav­

I� a cza IisvoČlI! j a6loi:

»RutuJali, podeJ<jeni na bri st�pena, iwođenri 9u

na rnag;ulln način [PII1i čemu su kor.iš6eni kao me­

dijiUlmJi mladlićil li dev.odke (ll11omči6i I,!Ji golliUlbtioe)

pobplJJne čeoooshi. Kao w�]ll",ski cillj sma1lrailo se

Ib.iti pnirrnlljen II BOŽlj i hvam, hUJdući da je predmet

.ilnioijaoij e bjo odvesti palog čoveka do ponoVlfiog

Ipo'\Oraćanja . iz>gublljenog dostojanstva. _ Taj l]JIl'eJ;lo­

.!'Od je- morao bj·bi . d'Vo"tD��: 1l101mlum .i Ei7..ičlki. Kad

'l"n:lP0l1ođeJ1<i čovdk iYuJcle imao :1Jdrr"vu du§u II 1ldra­IVom. teLU' Bog mu posveOOj e illIpućenos t sVi)iO!lIl rni­

loš611. On tada post8!je mOO-amk, uživa oi "pOllJlla­

jama i vasl!m1iJ.<.Oj moćU kojIll je Bog, načelno mev,

idode1io čoveku . KaljiasbTo . j e govoll';o i delovao

OdOZlgO, ou ime svojim moćU dar:ovan1liih � ocI Gos­

l]Jad�, kaJko je sfun_ kazdvao, -Ii, j)o§t{) mu · je 1:?#o

nedovoljno da samo .<Jbjavljude svoje posedovMlle

tih moći , davao je o njillma i oč1gIedne dokarze.«

97

I

SEN MARTEN Čovek želje

�all'timez .�: Paska l i·s, part'llgal,skrl Jevrrej.iJl1 pre­dhraoon u hl'iScaill9tvo, Ds.nDvaD je u BondaLI 1754 �e�. \Oi;dovnjačl<LI sehu n.:.rDčitog k.:.mkteJ:a. or: Je teZlD

, da u hebrejl9koj Kabali otkmije ezDteriČiIlIu

n.:.ulku stD nam Dtv.:.ra s·ve što se sadrži u Bogu i

u otdlotNorerum mte1igencij.:.ma, drugim rečima, S'Vlllffi SltvOlraviuna.

lPtrema.

njemu, pDstoji elemel1Jtanno stanje JJIl'i­�ad

.e pire T1J�og stvaml1Jja od s·�rane demijUIl1ga, ko­

je �� moguce s.poznatu .oahvaJljlujlllći magij,sklim ope­rrcaCIJamla. U . k.:.peJ,.:.ma dek'C>r]Sal1im u zeleno, u or­no: a.zunno. l o�eno. on !Se odavao lPituClilnim aino­cleJ:"tvovam'jurrn<l kDja su mu, kako je tNJ1ruD, omo­.gllcavaJa da s.bup·i u veru sa ",,-darehm, amđelom v.atre, K.a9ffi<>ronom , anđelom v.:.zduha, T.al:itiudom, anđdl,om vode, F"nlakom amđeIA.� zemlJ'e . t

. ,Vl.I.U ' J a 1S o

taiko l sa sed.:.m pl.:.net':'ru1ih anđela: Mihadom Ga­ro-Jjdlam, Krlmijellom, Zerakijciam, šurrnaJhlddlom' Ra-faelom j TIsafjljelam.

'

98

>>fu'vdb]wo, zaS�L1paD je Mar·binez, s'Va bića su sadržana u nedrjma Boga, ·tvorca sv,jh sbvar.i 6ija ]m voLja iUlpr . ..vllja u tom jedilliStvu , sve činećri da se emamiIrajlll kJroz n€UJII"estamu eflle.ijlll II abhlku se­nN.ima, hel1LIWrna j .:.rhanđela čije umnožavanje je docvelo do pada. Stvoreni čocvek je, 2lnači, grešan.

U s'Vom progons'tVl.l, on u�dlliše za r-eliIn'kM'rracijorrn i, zrurad toga, on mara poostoveti,ti sIVaju volju sa Božjom i , sledstveJ1o, poništiti se. Mi ka'ko je za Ipostia.anje toga culja p01Irebna irr1tepcyenoija duhova .l<ojli nastrunjuju rrneđusvet, II1IUŽino je s·bupi-tri LI VerzlU

s nj'ma. S'bepeJ1 po s tepeJ1 , smiŽe se do Boga W1Še­njenl određenog ,m,i ster�i07Jnog ,kuha3(

Pol NodQn nam olNrjlva tajinu stDll"ktlLre »ka­

ibrM1l1lka KOeJ1!s«( , čij'i je ut icaj bio ogtroman kako

lI1a neke masone, taiko i na Vlplo ll:a'lJM;čite li6no�bi UJ'ri'Vill'ČeJ1e dkruil,tizllnam (videbi II poglla·vllju o Sve­deniborg>lI i eloctillu maIrbil1li�ma i Bal".:.k.a) :

»U naucima lp.Dvog hrama (inicijaoije Hi nla­

sonerrije sveto.g Žama) rada se o stvaIl1aIl1jU čocveka,

njegovoj neposlJuŠInosbi i ka12l!1Ii. U lI11i.sterijarrna d[1u­

gog l brećeg hrama, Tećeno je da kad oovek iJ?I1"dko y . . • • .

novog ZIvota, j:>mmernQg l s'V,etQg, povlfa1n srv;o!J e

ptl'vobi.tul0 dostojanstvo, tada se 001 .p<r.ibhžava svom

TIVoIrolI , oživljen je bož.:.n�Nirrn elahom i postaje

adept - Bli Koen. OebVrlli r3'hred, onaj tajoDli RlI.l!Ža­-KTst jma za cillj da d<wede adepl�a lU vezu sa 01110-

�bmni!l11 svetmn, svetom nebesk.ih MoćU, preko IPO­

s!red'01va!l1j a ohreda vJ1soke lnag.ije, isLilI1ski MOr�ć­

nici (Reo, vjlS�i sveštenici), kojli su saDllvahl moćrr1e obrede ŽJrtvovamja prvolbllitnlih kn.cltocva, u tome ,uče-

Stttv1lljU. �r.ruksa, jst;nska teumgija, sastoj" se i'z maglič-

l!1lih kultova: kn.lilta protiv demOO1a, kIuLta probilV ra-

99

ta, ,1<Ullta sUp!I'Obsta"lj,amja n�pIiiJjateljruma Zaikona !hožaJnSikog, Iru1ta za pos1lizat11Jje siilaska Svetog Du­ha, kiullita f'ilkisadje Duha z�6e6a sa sobom. Jedina !helja je da se ugl<ldaju - kad se »'Veo« za 1JvenJU­taik pornu!'Jne sa dJrugog sveta - K8Ip<ije Nebeskog Jeruzalema, fab.ulom.i Go"ad blažens,tva, Krr-aljev.ina vem'tog ju oca«.

Ma11triJnezov ,p1<lvac ne bi , zacelo, nadživeo svog osni'vača da llije hilo ,stil.ne li6nos�i Luj.J(Ioda .de Sen Martena, p<rozv�nog NezmaI!1i �iI'ozof. Rođen II Amboa7JU 1 743, sJ,u'�io j e kao o[:;oiw u ga.nnizDlllu Foa i !pređe ou BOl,do ,gde je ,bio I)J'roi'lveden u adepta od Marhimeza Pa&k"Jjsa, ali ocLbij �n njegovom magi­jom, 0111 ga napus tU .ekavši : Zar "U pObrebne toLi­ke sTvar'; da hi se Bo!'Ju moili,lo!

U Parizu ga je neko vu-eme pnivuukao Mesmffi'Ov magnetJirzam , ali se lnIi'je elJugo b"ktao sa matemija­JilIS tiC kllirn uičen j em .

U SLrawbl>nu je .doMo do njegove du!')O,ocajne veze sa jednom va1Jrenom mistiČ3ll'kQl1l, gospođom Beklim, koju je Oil ,upoznao pos,reds,tvom teozofije Nemca J a1koba Bemea, U isro ,"reme, došao je u dmlmr sa j ernn.ilm Sve!denbO!l'govjm nećaJkiom koj'; ga je UijJO:6na'O sa nafUJkom svog ulj -alka.

Od tada se on ,posveouje mernitaoija i st'Vara IllovIi s.istenl koju će nama Li »či sui �pin-UtUzanl«.

O{)IVek se ne objašnjava pnirodom, Slffia1Jrao je 6en Marten, nego pniJroda preko čoveka. P",oučava­""je čoveđ<a vodi do poznavanja .inteuig.ib:hl'llog irzNc>ra naš�h m,;s!i .

iNe0n3U1ti f;dozaJ obožaJvao je Dekarta - "I,i ne ,>lkal'tezijan.skiu« kanikarul1Ll koju su od njega na-

100

činjM ubogi raoiQl1"[.;sti nego Ji!s'tlinsllrog Dekrurta, on se llJpoređivao s nj,im i ptretffildQVao je na to da je

!PI'is'l"Oj�o za čoveka »QIIIIU VIl'stu žOve i bOŽ3lllske geo­

metmije 'koj a Obl.llhva,ta sve i u k'Ojoj čovel<a gl(jdam

kao istriJnsku a.1gebru i um.ivenza'n,; analli.Vi6kli instnu­

IIlle.nat« .

>U,pnkos neq>nij-at(jlj'sLva blI'ojll1i1h S1n�nih rni'sili­

laca, i,deje Sen-MMtena .posoigoše lizves,tan uspeh ti

Firarrrouskoj , Em@1eskoj i Italij·;, Koodorse, M1Tabo,

And.re Sen,i'je i J<.M>ot, od DIll,iIh Illajporzm,atij.ih da

p omen em o n>j.ih, ,hiJ.i su martini'sti, iPosl1e revOl1u­

cije It'ed je počeo da prO!pada. Oživeo je tek l<Jra­

jem devetnaeS!tog vtJka z�!Valjujući ener!'J1ji ve1i­

ilrog .oIlmJbi'ste iPapusa,

"Jed'na ilnli.di'jaoija kojoj ja hitam i kOj'Ll 1Jra­ž.lm svi!l1l žrurOTIl svoje .duše, - dbja'Vl1jl.lje Sem. MaJr­ten - jeste ona putem koj e mož.em'O ući u Božje snce i u6iIl1i't.i da Božj e Sl'Ce uđe II nas d a tu sl1clo­pi neraskidan wak koj i će nas naprawtU pr.i'j ale­ljem, braJtom j sUlPnugo!l1l našeg Božanskog Io;ik�l­p1telja, Nema dJnllgOg naDilIla da se dođe d'O te sve­štene micijac ije do da se sve dublje i dublje spu­štamo u svoje biće i da ne sustajemo sve dok ne .sbignenlo dotle da se okupamo II ži!Vom j 7Jivo'uvOlJ"­nom i,zVOliU ,«

S1omlj{lIlJi, ra�bdjena, raščerečeni č{)IVek mO[1a se reinte!'Jl'.isal!i, [>001'Ov'O sastav"ti da b i došao do "'pasa, Takva je pOlIlllika Sen-Mantena d.OIpUlllljeilla

sta!VO!ffi .tumačffilja stvruri ,pII'eko čoveka, a ne čo­

!Veka ip'Lltem stvaJDi«.

.ovo Sill rnI'I.LgU te'Ozof' k�allii o n jelmu iilii n �go­

_ 00'0 što Sen-Mrurtena dald,vaja od osta1ilh,

što od njega pra!Vi, .prema ocena 2'oz&a de Me1Jra,

101

»najJmlliiSll'ij.eg, O1ajlllUlciJrijeg J O1<J:jelegarurnijeg među teo:zo.fiin:na( I to je njegova vera u rnil$lij!U. »H'riSrto'Vog ;POln<YVlllOg PlJljawj<iva01ja« što ga udaljava od tetJJr­§ije MaJI'ti01eza PaSika.1ilSa.

Ka!d je ",lČ o »elega01Qi�"« pcxruke, ona je ne­pDlTeaiJva. Sen Mrurten dokru:ruj e u ""om Co veku želje, poletom i dahom jednog Kladell·a, da je i veLik peSlIlJik čija je reputaJOvja nes'lllminj<i'Vo stmda1a ,"bog slku:čemosti i ogranJilčenog Ifaciooal]jrz;ma .tmiveIf­lZite1J�ke ikll"1tlke.

Ma!J1tnrlJam j e nadtžJiveo SenMalf.temG. Gadliine Hj80, P.aptlS, što je pseudOO1lirm doktma Žemm An­loosa, ja'Vil1o je potWlOOo postoja01je jednog malfti­O1.isti<"lkog !'eda koja j e 001 Plfeg)!]LlQ da obnovU. Patpns Ise smatrao zaldtnjom kalf]]oom in1cij rus,ti:čikog la01ca što ga pove:ruje sa SenMaDtenoon pOSll"eds'tvoon ni­<za !a/kwih beoČlUga.

Panms je O1a011BIl!io redu mJsrijru da teolfetSiki ;j ipra!k!ttiJČ!no izučava spiJniwa'Lne sInage, II čoveOOu i [pII1iII1odU sikJrivene na latenta01 naD1n, i želeo je da swOtl1i hJri§ćansiko vi.teštV'O i<Zvan "",ih postoje6ih kon­fesli!ja i ""alloog sveštenmog slo jO!. T ruk'Va neza vj,s­!Tla»! II ceIlinIi je 6inilla jedino imI101jastiOko udnllŽe­ruje vjše hltThstovsko no hnlŠ'Ća01'S.]OO što j,zgleda dosta tidaJje010 ad .pDll'Uike Sen-Martenove.

Mart1nizrum, koj i J1101ogo d1.DgLlje Pajp'llSOVOO11 s'i-01Jll FtiLiu:>u d'AnJkosu, l<ojd j e p!l'e1.DZOO baklju posJe &mDti ""og oca, 1916, roo je pode]ljen III lf.arzJne pu'w­ee: l'ed Mart1nista - Mal'tJirnezi,s't,a, ([ed Ma"t1nista d l1ed M""m01ti>Sta ,,,KioenoVliih izaJbmnika« ko ji s u se [p1t'eg)rupi'saili, 1958, II Savez maJI't1nwstiOlcih .redova.

102

NOVALIS Blesak i strast

•

Iako je umro u dvadeset devetoj godiini , balfOlll

F.rederdik de H",�dentbelfg (1772-1801) , poznatiji pod

pseuodOlllJirrnom Nov.a1is , ut,jlslIum je -ll svoje doba ne­

i(/jbdsi'V Žlug. Zahva�'jtujill6i čak i kJrabkoćli svog PO&to­

ja01j.a, što je kaJraikteI'ističmo za lf.o,manbi<Za!lIl koj i

on najavljuje, nj eguv uticaj se osetio , j još se

oseća, ka.ko II mi·stiok.oj fi1o�ofiF, olkiultilZrruu , tako

rl. tt teow!i1j:i i 1I'0ze01kirojcerskoj deLa'bnos.ti .

Š<ta'Vdše, ča/k i u naše duba, II ,kome se pr1rne-

6uje pojav,1jiwmje SlIla2mog neqpagalnlil2lma, Novali·s

je prilmer moguće siilJJteze 1-"me&u platoni.zma Mek­

saruciJrjj} ske škole .i s.redmjoewxJtpskog katalid�ma li

kome je ž·ozef de Metre, j.zmeđu ostallJ,h, v,ideo SOla­

žam čiruilac oivtilizaoije i srvalfaoca l<1pote.

Sna.ŽJna sbcast .koju je smrt pogodih rollO j e ono što je izazvalo njegDV'D buđenje.

Ga,mne 1795, NovaJjj,s se Zal}UbjlO II SOilii:jlll fOOl

Klin, devlOj�u od trlll1aest god,ima, sa kojom je pro-

103

I

silavillo verlidbn.t. Dve godine kasn1je, ona j e iščeZlla, Lumrla.

Lud od bola, kirećući se od izguibiljenostri do zamo'sa, Noval,is Ill.a Sofij.im.om grobu dooivljava vi­<lliju ikoj -a se mOŽe smatrati za pola2111!U ta6kiu njego­vog dela oartamog obja,"lj ivalI1jem Himni noći (1798 -1 800), Kal7lika (1799), Učenika u Saisu (1798), zatlirn Fragmenata i Hajl1.riha d'Oferdil7gena (1 800), poema, afonizruma, apoftegmi , novela i ne­dO,"Dšenih J:1omaJna, polkušaja alegomi,oI1ih rumačenja �pirilrode II k'O jtiillla se 're.1igio2no osećanje meša sa p.rofar>im i nad kojima lebdi u celini Sofij,j.na sen!ka.

Ovo poLlmanfmo delo, jedam prallllen magle, u dUlhu je svog wemena. Ne zabmaVlimo da je mladi ,baI1olI1 HruI1denberg, koji je bio pnij a,tel'j Silera, Frnh­tea i Seldcr1ga, .rođen u v.-eme kad je IJI1ijUlIDfuvao Sttlll'm und Drang (ahija il jUlr.iJ.Ii) slUprotsm,vljen AUlfkJel'LI.ngu (prosve.tijenosti) ve'ka �5IVetlos.ti usko­.gl'Uldog raaion aLi.JI Ila . Samo Novahs nije poradi to­ga .ohilčan Il"oma'ntilča,r. Nj egoIvo mlis·bilok.o obasj anje ga je naoilnHo adeptom.

BHczak F"-j,�rjJl<l y,ill heLffilLI !ion SeLim.gu, 'koga je Hegel . neSiumrn� lIVO ,Pomalo plagitrao j za k,oga p-d­'"dda l1IT1a kao kmj,nj.i ci,ij sp02lTlanje same sebe ( .. Materija je uspavani duh«), Novams sugemi1še šta­wše l.lIWrđiuje, posWjanje kO!l'espondencija, u bOđJe­llU� amslkom z,načenju tog i2lraza, analOgija, magjj sklilh odnosa JZJffieđiu dIemenata koji prirodu sači'lljavajlU.

U cel.om nj egovOlffi delu se oor,tava dijalektitka svetlosti il ,tame. P,rvi je ·derrrij.tlJrg bogat potendi­i aLnošću , otežao od nadmoćne �oonaje mje će ro­đenje biti moguće kad du:h i pnllrQda budu ",Zllllulreni; <intlJgi , koju pripada ist'o·vremeno n.oći i danu, može

104

bi ti ",a.pažen 'od čoveka pod US.10VOllll da on ume da pnirmora S'Voja ČIlI!a da u sebi oDloniv aju kO!l'es­pcx!l!dencije (saglasja).

I , mada je Noval.s ,pQpil11i6no oprezan u tom

pogledu, be2lmaJLo nem, mogu se tu pronaci dva

moguća pulta - oolaj illllLIDi!naoije (eve'l1Jwa!Jno pu­

tem dugog dovođenja u n<lred svojiIh oula kao li

ReollJboa) i O'llaj tradiciona,Lne inic'jaaije .

Redimo, qp'SesiiwtO !pl11�u�tvo Soliije fQIl K·in,

s O'llu s br.ru!1Jll SIilll1ti, vodi NovaJl1sa blago prema sta­

panju sa Božanskom Mudrošću, sa tom sofij om

sofuQiloga. ldeja povntka u prvobi,tno androgina

stam je, o čemu smo već govoni>li povodom Gijoma

Poste!.a, nameće se malo'pomalo Novalj.�u koj'; se

na .taj način pdbJjžava Bemen.l i dl1l1gillll. teoz.oflima

tl kojoih se hru'šća!1JSka misu,ka boj i pla'tOl1izmolI11 .

'Posle smrti NovaL;s neće proći k,roz čis!riJište

talro nalpučeno njegoVlim SlrDdni·cirrna ,po perlI. Sim­

pabi"er, u �tvari član tajlI10g društva RJllža-!Gnst, mi­

stičn i sp.isatellj Za.halrjljas Verm'er ll!2lilma ga za s'Veca

i nadahnjuje se njegov.i1ffi m1išljenji,m.a u svojoj [le­

uspe1o'j namCIni da obnov.i srednjoevro,pS'ki Ioni'91i­

jal1i<lam putem posredstva j ednog nov.og Reda Tem­

pilara.

Nova1Jis je pod'jedn�ko j,zw.šilo uticaj na Pemme­

tija u , .pi-elko njega, na hoometrlstrČiko delovamje lirall1-

ko,masQIleJ.,i'je.

Dom Antoan Žomf Pem e t.i, koji ne pa-abi.o Bll­

genvu,la u MaLuin II svoj.st,"u dtlJhovl!1ika, postade bi­

llIJiotekau- Fridriha I I Rruskog, caira preobraćenog

lU �Iullll..itnizrum od strane članova Ruže-Krsla od Zla­

ta, II oijenl lonugu je lllpo�nao tetlJrgi.jlll i teozofijlU.

105

fueobraćelnje P,ernevij evo u SvedoobOlrgav.og isto­

mj,š\jenika, dovelo ga j e do raskida sa klmljeun i ,

1)0 svo.m pov.atku u Flfarrlous1ou, o.n je Za&l10vao u

nedmima .masoneri je Her.metičkli Obred.

Izvesni adepm, "mesnti IPoikaviva6i JPIll'teva, čak

li ndkol.itko ad naj've6ih, pate od pomalo suvog itl­

Iražava'1lja, bez plamena. Zarnrurna.nje, š tavjše , SIvrast

kOlju je NovalJis umeo izazvati u narureali·sta, pes­

nilka noći i nedodlil1lj-ivog, zaloga je njegovog gen lij a.

106

SENT IV DALVEJDRA Sinarh

Aleksan:da,r Sent Iv, 1r.odem. 1842. u b.etonskoj poradioi, zav,ršio je stuldUje prava i bacio se plfVo lU ac1miJniis·t.rabi VilU kanij enu, chru;šweno-n.'pravil j aoku, ik'oja mu j e donela, ;sto kao i njegov mhli�arrl<tIrui kato.loi.airzam, .p!'o,gla,šenje za plemiča lU t.rJ·deset osmoj godini i pa.psku ti,tul u ma"kiza OalvejdIra .pod ko­jom j·e ti 'P01JI1a t.

!Njegovo venčamje sa @cofjcom Veler, moo,ga'llat­skom uloo'Vlioom cara Aldksa'll.chra II, pnipmltnicorn v.i,scJke eVlrOlpske ami s·tJa1ora.tij e, ok,kšalo mu je kon­·t,;1ote sa chvorskim kll1Ugom u p.ebrog.-adn.l i pru!ŽiJo .mu pPiliklu da se .susreće sa ,.deptirrna marnasti.-a cenllrM ne Azije, c,.ri.sbličke kolonije. on je za:bele­�io to što je naučio u svom delru Misija Indije, koje �e obj·aV1io, a:Li čiJje je celo i»d,."je potoon UlDJlšNo, obuzet kajarnjem što je obeJodarr1io tajine koje mu 'ne pr;pad,.j'll, sa i2luzebkom jedinog jed;'llog prirrne.r­ka koj,i j e do�peo u p,.pus.ove ;m,ke i omogu6io da ·se, 1910, naJčirni .chnugo i.21d,.nje.

107

,U,pravo u tOO11 dem Sent Iv je otik;r.io Zrupadu IITmol o ,podzemnoon �radu AgalrtiJnoon, koji skmiva

[lelPo2llla te go�podare sveta . AJgamta! Lme o krune su sanjal1iilii broj ni oikW­

ni�tri, i�ko sadJI1ži nedovoljno defIDisane, čak i pro­tirwečene pojmove. O čemu se tiu, II slbvar1, radi? O misterioonoj podzemnoj klraljev.mi smeštenoj na @1'aJllJici i'zmeoo Thbeta i MongoJ.ije illi o nekom za­gcmetnom tajnoon dmuštvu? I jedna i dnuga verrzija ]maju svoje zastllipll1ike, "lli sve nav,odi na to da abe ,poseduju svoj deo istiJne.

Ako se načhni siJnteza a:etJk1h abaveMenja što su se Gl na:>a:ala o tom ,predmetu, AJgaa:ta (j1J.i AJg8Jrti , prema dnugtilma) bib je svesvetsk;i skup mudraca, fihlozofa, koj i bi dimaM za cilj doseza�je Illaj višeg spi­rutu8JI'l1og obasjanja na svetu, z1l!hvaJIjujući upotre, bi hiJlj1l!dugocLišnj;j.h '[aja:lli kojdima jedlino onli a:as­pol�. Nj�hovo obitavaJ.i,šte bio bi Can Cen Lob, svetid,ište .pl8Jruina Tejen San, iH >>Il1ebestke plamne«.

,Posle Seu1t Iva, bi'Vši 1iranouski lronrzlull Žakolio,

pomi[")Jje AJgartu u sv,0011 delm Biblija u Indiji, za­

L1m je na a'ed došla H. P. Blavacka, osniv<l'teljlica

�eororu'j e u Tajnom nauku i Razotkrivena Izis. Ne,

što mano dooniije, Rene Genon LI Kralju sveta daje široka tillJmačenja Agatrte .

,Hroma n!j emu , m:ka pn>a:QcLila :lli veštacka kata, 5na:ofa, uništ,la je pre vi'še hi'lj1l!da godina naJprednJu oiv.illiwoiju Gobii. �1ri1tual:ni uČtitelijti tog deda sveta prozvani "Srim:o'vi L2)vanj'sk]h JI>teligeno1ja« (na:eba hl mu vjdeti neko van:zem1l!lj sko ,pOll'e!klo?), nađoše sk10-Ill,ište u raz�anatoj mreži pećiJna pod llimalajdima. Oa:lli se !Us'koro ipocep1l!Še Illa dve 'l'!DLlJpe, "IPurt: de�e J"'uke« I SInešten 'll AgaIrtL gradu Ikotnrt:em!lJ!lacijel ne-

108

!pI":iJpa!danja svelJu i, na >']JIut leve lI'LIJke«, baJ1)>a:an u S8JI11bruJ.i, Waldu jarastri.

Međutri<m, na!jpo�Jlun.ij a dbave8tenja o Ag8JDti i, ujedno , lllaj:6udnova:tlija !lm Fend""8Jl1'd Osemovsik:i . T<lj Poljak, neka;dašnj:i miJnjslaJr u vladi generala Kolčaka, koju je paIDušao da se slllProtstavi bol,jše­

vialooj revoluoiju , bio je pndmoran da beži ispred Orvene al'mije preko MongOO:iJje d jednog deda !<JiJne. Tokom sVoOje odjsej e on je pa:oveo neko weme me­đu lama111a II nj ihovilITI hram'O'V1ilma gde j e sakupio obaveš lenja j.z plive J'Luke koj a je i,llI.ožio II S'VOiIT1 sp'i�u lipo/inje, ljudi i bogovi .pLlibl:iko:vano:m 1924. (ponovo obj a:vilj enom 'll Ci/ao sam, u kolekc.ij,i Mi, s/erioV1e pus/olovine).

P,re više od šest hj' lj ada godJ1na, i�pr1čaJno je FeDdi,na'lldu OseI]dov�kom, neki sveti ČO'Vek je sa eeMm p lemenom gčezao u neku gdlemu peoimu i t8Jmo zasnovao po&=no klraJ.jevstvo , AJgaJrti, koje

'se klomist1lo dreva�i:m :irzgl�bljen>m znanjem . Na nje­

,govrun čelu j e Krralj Sveta kojoj poroaje s:ve moći

priInode, či la :ll sv,m ljudskim cl:uš8Jma i LI veLuko'j kmjjflJi �db;ne . Nev;dIlj'iv, on vlada nad osams to

mHirula ljudi koj i su spremni da vrše njegove na­

redlbe.

» Pwes lon:i'Ca 'Ag.all�Li je oJ.<ll1užena ,gradovnn"a �l �ojdJma "tamuju vel]kJi s'veš<tenici i učenj aci , kaza

jednog dana lama Ttm'gut Felld�n"",,du Osedovsko:m. Ona po,dseća na Lasu �de je [1XIIlaJta iDalaj L8Jme, PoOtala, na v:rhu ,plall1,ime pooori'Vene hr8Jmovlma j ma­

nrusbilI1>ma. P,resto KJralja Sveta je o�en sa dva

miliona ;nkaJrll1urM1ih bogova. T'o su svete pal!1de . Sama pa,la ta je dkll1užena paJ.a tama Gams ko je 1'0-Se!cLiljU sve vidJj:i:ve i nevidlj:ive mooi Zemlje, PaJkJ]a

109

li. Neba j , 'kOlj e m:o�u uČliU1.i·tll sve za žhllot i za S'Jnrt ljUldi. Ako ].i nalŠe s'L1manuto čovečanstvo pemreme Irat proti'V nj,Hl, one oo hile kadre da učime da se opreW1Ile -lice zemlje l da se pretvori u pU9tim.jlU« .

U tom OIb'hilku -legenda o Agarti se vezuje za ptl'Eldamlje o Devet nepoznatih, čije su postojanje Luj PaucIs " Zak Beržije otkrli'li f,rancus·lcim čitao­o]ma II J ul<l-"" maga. To predam je seže do wpera-101ra Motke koj" vlO]daše 273. pre Hrista u IlIlcLij.i j preobrati je u budizam. Poslle ruza Ir�tova koj, opusto§]še Joon tinetn t , Ašolka odlu.6.i da zaIbran!i ] jlll­ddma zJaupollrebIU :nnanja. on i'l::>bra devet mumra­ea kojl>ma paverr:i StVe postojeće naJl.(Člne raspr::>ve.

»1Ina@i,nacLja, pišu Pauels i BerŽJije, predviđa moć ,tajU1li koje .mO!Že posedova,ti devet ljudi ko,rJ,s­te6i se neposredno ogledima, poslov1ma, podacima nagolniličllvanilm tokom 'VIi'še od ,drva t.uceta v$ova. Kojoi 'su .oi,],j evd tih ljudi? Ne dO[pLlstli.t" da u !profane ([Julke padnu sredstva LI1Il,1šten'j.a. Podsticaot,i i'lluune kOlr,;s,ne za čoveČ<>nostov-o. Ti l'jucLi hi se obtnavtljali :koQptiJramjem da bi se sa6uv�o tehničko Zlnamje koje dolazi ·jz drevne .prošiosbi.«

U svoj-um c\.t'ug-im de],joma, osobi to u Misija vla­dalaca prema jednom od Itjih, Misija radnika, Mi­sija Jevreja .i Misija Francuske iLi Prava Francuska ,

SeJl'1 Iv Dalvcj dra pnoš'"ruje svoje ideje na jednu V1rsnu egzrukt1l10,naU:Člne ",]ada'Yiline i du'u.Š[v<IDU ol1ga­IlliCLadjIU 'idealnog tipa, što j e obuhvatilO pod nazi­VOm »s,itnanhija« Gvlast ndkOl1icicrle).

U dclu SinarILija prema delu Sel1! Iv Dalvejdre oVaJko Z� Vaj.s defitnJiše koncepciju oku,ltiste mar­JcilZa: »SiIIlrurhi'j a je fall!TI'lUla broj-ne vtladav.ine i.Li

1 10

lIr,i suštliJnske jill1n�ci'je 'kole!ktJ1V1ne aJ�th'l11oslli c\.t'uštva; dhrazov,Ml!je, ptrllJYOISuđe i ek=alnija su p<redstawje­nU na načim. koj" im omogućuje da harmorll6no Dumlkaion±Šu. Radi ovoga, postoje liri wuš['Vena sa­bora koja 9ll icuaibrama ptrclesion�Lno a ne poli ri:č:kJi , opš'li,m g],asamj=. Sarmo 9ll OIIlIi zadužen; za pnilpra'V­Jj <IIITje zakona. Hm ·trillrna salbanima odgovruraj.u tri

polioti<:ika teila određena da ooonamjuj,u i objašnja­'Va'jlU zakone pniu:>remljene od bni�u salbora.

Ta EotnmLlla umda lIleSkJ.ad i'�među patiČill1jen.ih .i L1prav.1jalČa. U sadašnjem s.i,stemlll mIIlogo potJčim.je­nmh zamušllja ,da lraspal·llIŽe w,alŠću ;zato f,to lim se daje 1i6tić za glasanje i , jer se govOIri o opštem pra>'u gllasa. AIM, oni uskOIro spo2lllaju da sistem de}s tVluje ln.aJSUlprot njoihovilm željama,«

I zves,ni za!s!JLlpniai Sent-lova, .kao što je Zak Vajs, IJll'ocenju'jlU da pira va silnatrh. ijR, Qp.i's.ana o.d sbra!J1e njihovog uči telja, nema ni.čeg zajedniČlkog sa po�ti­,ti:čikim pemretom koji je ,;l1a1\llI1p]rao« njeno ime.

Iipak, i pOlred toga što ona ',pr'a>ada Wše mito­

�Qg]jli nego 1stmsikoj i'stOlrij.«, kalk.o uuwđuje Robert

!\iron, !iitko nikada ruje irrnaUa moć koja jaj se ,pri­

'(llisuje, iako njeni članovi ni911 na aku],tan načiin

Drha'lJYaIL.i slom iz 1940, kairo se govcxrli - silIlanhija

je odislin'ski 'pos·toj.a:la. Niko ne CLlla je J'i Ired manta,.

ni,sta, či'jli j e udes predsik::>zao Sent I'Y, n�chživeo,

11eza'Vli.sno .od lTIatrtilI1istitOkog reda uobtičajemo �va­

nog P<Ilp1lsov.im , ahl postojao je 1U0ČIi !p.rvog s,vetglrog

,'ata j-edam sinarihis'oiČlki .red mrurlmi's·ta aij,i j e ve­

liIki malistor bOO v;,soki liumikJaion-er BQlJ)1bonske pa­

�::>te po ]mefi!U V;Jk;tor B1riar. Iz .tog tajIllog wušt­

va mOIra da j e ptroizJišao Siim.arhiclci poklret Canstva

s t vOlren 1932. .godine.

1 1 1

I I

Tada se umešala U!ZOoI'na fiil'illra - Žan Kutro_ Nekada:šnjo đak Politehnike, bL1stav 000, Joulti,,1san, progresUIVan do te mere da je prihvatio da s<'llra­đuje sa Sa,rlom Spi,nasom li vladi N"roclnog tir.anta,

lIPmos svom burlujskom poreklu, bio je j-ed<'lln 6d osni'vača Poli>tehruičikog centra za i,zučalVanje ako­·nomij e, .,or�na>ti'jeg 'pod limeollOm X-mrzao

K\.IJtro, podjeooak,o rz'a V'reme save to-vanja o-d'11Ža­v"ruih na Sou:-bom; kao i talkom dekada koje je or­gani.rz:ovao pl1()ifesoll' De.žanlden tU humgoll1j slkom zam­ku POoll!tiulj,i, .i.zlući,o je ,postElpeno svoje OS01o,V'ne ide­je o eV()(klcijli cUrušDva , II cilljllt sazm.amja da lI1auika može ,jz,)e61l1i tkrIizu kapi ta\j;z,ma kojoOj je krah Vol Str.ita ,iz 1 929. bio oči,tIi preclnna!k.

TJ saveni ull1du9[u:-,ij alaca i vdsalkih f1ltIl!kcicmera, koje mi danas krStm10 tehnoikiratd:rna ii v.rhunSlk'im kaorov.ima, ,briI'll su .oi";[u:-o !Ilap<'IIdanli ill Jevoj ŠtamJpd _ Clanov.i X,kmi.ze, gavou:-.lo se, jesu taj!llo oouš l!vO, si­mlll1hi'j a stvorena da hi pu:-eutleJa vl as,t svjm su:-ed­slN1ma, pJojujućli O1a ['ni·adpe ,deJ11otktl-atije .

Niko s'tVaJ11no ne :lma da Li su Ža:n KiULro i ulje­govi pnijaleJji hii,]j ,povMani sa Sioll<'lld1i j.sJ<im pokre-1:om C,,"stva il1.i su· osnovaJl,i ",eku OI'LLg)U siu1arhiju _ Među-Li,m, pou�dalno j e da j e Kubro posedo"ao je­dall1 plllitmerak Slm<'llrhi-j,sko.g pakta, za�etni doku, me.n.t bez .oznake da tluma l �LLt.ora :za kO'j oi se vel1uje da prcistliče iz Sjn<Y11hjj's\kog polkreta C<'IIr­Sltva, a da za to nema nikaJba dakatla.

Taj paik;t je u neku .nuku maruiJfes-t toomatije . On pu:-eilMi.đa stav,ljanje roke na zemlju ne putem pO'hlti.ćk,ih akoija vođenih otv,areno O1ego .putem kr­tičjeg rada padUlzetag .od stmne i,ruoos[u:-.j,j a,l aca j

1 1 2

vUsOOo.h [llUl'lJkciOlllera si]'lIŽibetlle ad,tllin isbraoije, ekOO1o­l1u�sta j fitnalnSlijera .

Za Sed.a Ilena, autou-a Nevidljivih vladeLra i lajIlih društava (Eci<icija Cilao sali'), "i.na,�ll ij ski paJkt blio je saainj en gocli!l1e 1 895. od stlrane jed nog pi tomca Sent- Iva Dalvejdre, Inekog N a!ll.lea, kojli je ka·gruije ž'voo u Eg4p tlu i. l"mo poslao uai leljelll [nišljM'ja Rn.ldOil,f1ll HeSlLl, 1:moućem O1acislli<lkom di­"-1gent1u, na,,1eonitlou Hitlerovom sve do svog s'pek­t,.kuuamog skolka p"Jdclbmnom ti Velliku Britamjj'll .

MeđiutiJm, po dJrogiJm is!oočamiJma, kao što je R_ F. Krilsel sa rnhl"emz.j>teta u BerkJruj'll, koj i se ba'Vlio i·s­tani'jdm smamhlije, pakt j e bio mupi'san �nabnO kas­Illije, i-nmeđu 1935_ i 1940. godine . Postojj , naj rza-d , još jedina venzllija prema koj oj sJ-mllr'hijski ugovo,r nije ni sas.tavJj en od 'srttrane J1ekog s.i.rHlII·�a, Jleg� ad stJmne nelkog neptdjatellja wušl!va X-!kJnrze da bl jh OlPamtilkaJ1 i .

Drua7Ji potom do .poraza i uspostav.lj anj a vjši­

jevskog >režima_ Ka!d j e 2 1 . febI1ll"ra 194 1 . aomiJral DaJI1lan za:ooOOn ,da .sa!čim..i nOV'l\ vila'oo, na'mMovao

iirzIVelStan braj mIDi�a kojo su iJmaJlli tehnoklraVslku

a ne pam1'<Yll1entMU1JU prošlost , k<'llo Pjera p,g� za

Ulll'lIt'm§nje poslove li Fu:-ansoa Ledde ;ea ;nldJllst,ruJ'sku

PU:-OMmO'oo'ju, �,,,k{)!ro pira-ćene d11llgiJma kao š,to

'su Pal Boduen '; Žak BM1fio, p,wnese se šapat da

je to ,počet�k p obede s-marrJlIij e_

,Mi mesec da!l1a k�snij e , zet Žana Kutroa, kOj,i

ga je �"eo, ote mu jEldan .ptriJmerak sill1arril�jSko.g

ugovora š>ro ga je p6sedovao li pt11Os\edl ga.

]e'OOO)

1-icemennoj o5Ohii , A<nmiju Man-tenu, Doveku S!V:Ifl zave­

ra, bivšem kagullaru, koga ćemo li pedesetl1l11 god,­

na111a zateći u AIŽliru ,umešanog u konSlpioraoije 1'1-

1 1 3

I

žilrskih FnllIlcwza, a kojo, II to doba, de1avaše II Vi'šijru za rač1lIIJ. pukowillca Gu111sara, šefa obruveštaj­.ne sklŽlbe.

A'I1Iri Marten je ' sačiJllio povenJjdvi illv.eštaj kojo U'eZJiu:nira sacL&aj siJll�rhij'9kog p�kla i , ono ŠitO je on ra2Jnoo-a'lJl1im putevtima sa7Jnao o salmoj sin�rhij.i , a, II međruwemenu, Ž� Kubl-o umure jUlIla 194 1 , II okdlmostima kOlje još JJJ1su pobpU!flo iSpOt�e, prema decIrnma pr1mdmom smrću, a prema dru.g}iana 'll to­Ibožmj ern saJmoobi,stvu.

Međlltim, dokument Annija Martena dO'lazi u ,mke izveslJ.O\lIl I'sonu, DVO.-CU fammmog sloga" a irz 1939. godine: ,>Neću da umrem za D�01g«, k'Oj.i je oStUovao II omptitraJI1Otl11 Pw1zJll �DllJPU saTaiClnilka ,

Z;bOir l!1air'Odmiih naciOJl�Lista.

Postoj i u to doba ošbro .n",pnija,tellj Sltvo illJmeđu ,poLitiakih kirugorva P,aJr1za, OWOtCeno fašist1akih, i oruh u VJšijru, smatrarnih j&urv1še an�aJkl1ma, osobt1to arn kojJ su birl!i manovi DaJrlano,ve w�de. I'9on je ruočio korist koju može i,1JVfući iz tog dokurrneruta. IlJ.�piu-iooći se njOm, wLi j,skrjrvJjrujlući ga, o.n sa SIVO­je SIbr�e sastarvJja jedan dJmeštaj kdj.i teži tO\lIle da dokaže da <su siJllars:i 'lorjvCti za po'mz.

U J'arr.iru, MarseI Dea, s,Lu'ž[ se Illjlim eLa rhi II svojihln lllownama »DeLo« rn�pao sin�e tk'Oje optu­žuje da s�botilrajru '>!tlaoionaJruu !CevoLuoijru« maršaJIa Petena za raČ1llD. g}llUpa indUrSrDrOjwlaca sa koj im.a su pocverzanli. A, p�mdotksaJtn'O, :iIlegaJtna štampa Otpo.ra, isto kao li R�dio London, ,preuz.imajru te {)p'Doobe.

»P'O osli olb.ođetljru , vd'deće se isooa<<, šaiPtiću ' II to w-erme određerui kru.govi. · Iig)llbljooa naida;-:cjer se veo tiŠ-ime �]JIUstio � na' ;t;u' aJfe�lI . . ,U, siV<im', 'delti Si"tirhij'a i viasl, đbj'a,,1'J:6nom ' 1968, kod 'Zill�jiuFa:,

1 14

ULm� , Alzo prišu povociOtCn pakta : »Mj možemo sa­

mo posvedočiiti da Simo videLi dOlkurme�at u .alkten­-ta'ŠUli jednog minilsbra "lade O&lobođenJa kOJU nwrm ga je ne berz zaJhriJllL>tosui pokazao , jer mu je bIO Iprosleđen , sa bra:ruoiomaJLnirm .prebnj ruma, kako naJm je rakao, ad jednog w'I'O '02Jb.iIlj.,0g čovetka, dr!rrekto­,'a jedne f,i"�nsij-ske ,cLcžawle onganuzacdje .«

,Portom je .postalo stvau- dobu-og bOtll-1:ona, u ne: kim sredinama, ·tw-di,ti da sinarhija lllije ,uopšte ill

!pos-l<ljala, da je Oma najlprost'Oja i2JmišljotLna baJko­

!pIsaca i no�im,rura pu:epirwvača. Po-em a n akIm. speo!­

.i al.i sl'ilnla , :i,zvor ·tih glasj[}a je bio jz ooI1uga SI�l31rh.� Ikoj i su se opredelili'i za sllClbddnu F"-arnDLl�kJu I kOJ" su Dražilii .na6im da j"btr-i,šu tragove da se ne bl JSPI: Liva!le ,uloge il1jtihovih kclega koji su .se, slobodn� ,1i po:d prisM.om, a poneki i sedeći na dvema sLo1l1Ca­ma, okrenuli rv,šjjskom lI'ežOiIl1U.

U s,vakrun sLučajru, jed� ItakO oZJhllj= tovar prellJ>ostarvJci, naJVoru na dClk� da je siJllarhija odi­soos!ki pos't'Oj ,aIla, sve iaJko TIlirje .itJna,la obu-ede m ce­remarnllij�le i<J1tioija&tičke, t�ko da se može, ako ·se stIrogo uzme, jed"ra ulbr:ojdti ill tajna ,�trva u (Uobi­čajenom ISIlmislru.

Prema Seržu ItemI, ona je mogila imati ogranke rizw<lln Frarnouslke, do u lllacdrstJiaku Nemačllou.

' ,>iMožerno se z�p;tati, ptlše OJI, za cLuboki "�­�og napuš.[�ja, krajem 1940, wLitkog plDOjekta 'skr­c3'v�j a II &gileslou od &Dr�e Hi,Nera. Imamo 00-sta ,obja!ŠUljen-ja u vezi s tinu. Allli ono koje irz.gleda najverov=ije jes,te da , su .ga siJllwsj, koji su dej ­

st�ovahl u btLislkorm cJkmu,ženju F:iu-erovom, žicvo ,sa­rvetovarLi da aoostame od te �krci!je, jer ,o.na .nije "'alZJill� u ,ra:ČUIIl ll'jdihove "lasDLte hegemonije " u sv.etu .«

11�

I

ŠTAJNER Antropozof

Re1Jki su spiIPi,vuail!llli svemoni-cj &to ih slabo poz­naje šilroka pUJbltilka, a što su, ulprrlkos tou senci, 60 godliina pOIS,le s'Voje s.rIlI!'ti saouwlloi tcJl ilko verJ1JJka ri.erurzet1Jl'og ,kvaliteta.

To je Sln.teaj sa Rudolfom Stajnerrun, ocem am­trqpozoif'je, j, ako hi trebalo rezimiJrati njegov ukJurp­lIlli dorpnl""os niMa ne hi u tu svvoo bolje odgova­.-ailo od poča-s ti koju mu odaje Rene Haj.g: "On je, nesumnj:iw, emaj š to je ,prvIi ra2JUill1eO boLnu taoru .Jwja pdčIDje da ,puši naŠIu ci'VIiUizaaiju: opšta saglas­nost, II skJadu sa razvojem nauke, da se raoUtIla i , taJkođe, p.-lizIl!aje kao postojeći, i.Sloljocivo maJt eni­j aLni svet. Niče je sebe obeležio preko te moderne Ikomtra-lVere. Rludolf Štajner je llIPutio p02liv total­nom čO'Veku da se j'spunjava klro'/: duh od koga, avaj , sve jače u"iđa.mo da se UJd.alja'Va i ;J;j-k i Ulada.«

Rođen 1 8 61 . u KJraljevoici u .tadašnjoj U.gars'koj, Štajner je završio studije :inženjers1Jva u WSOIkoj teh-

1 16

!llIickO!i školi u Beču. Ahi, njega istv ta.ko pr,iwači j fliloroEija, pa se up,buje na uni'Ver2litet gde predaju ;,deailiisti&ci Ehl.oWfcj kao što su Brentano ill<j Cimer­(]1l8lfl.

,PostaJVSi. na.sta'Vn.iJk, zapa6iJnje sa posta'Vljanjeun

·mmova jedne nove rpedago�je j daje se na raJZ'I1O­.-aame Jiteramne .-a!dO'Ve. Potam ochlami ou Vajma,- radi ';'st.-až.i'"a.nja o Geteu kojli ga fasciJniJra .

lU jedno.m autdhiografislmm tek'sDu, on i 'SlPove­da .ideje Iroje su ga u to ddba ,poiklretale: ".okv go­diJne 1884 1885 . svet koj oj počmje nE1pO'slredtno .iza gra!lllica Eizi'čOOog, 000... se nardČliJtorn snagom rp.-eda nmom. U toj tako hlislkoj sferni, od koje nas me odIvaja nIi�ta više do jedna taruka orpma, događa­ju se d�illlO'VSke swan-i. živeo SaJm tada ou Vajmanu. Sa jedne S'l:.-31lle društveni ži'Vot s kojllim SailU bio tesno pomeš31ll, zaroblj avao me je na sve načine, aJi, u ]sto w-eme, ose6ao sa.m J1JlIlŽmost da se sabe­tl'eun u SllJl1mg sebe li te dove ·stvari su se među-sobno sukoMj-ava.le. U to doba, osetrih da do ma:kls.imunna u meni narasta: čiJnjenica oseća.nja postojanja SIPIi­.-ibuMmog sveta, čak daileko sna1iI!li'jeg nego što je MOO svet. I to taJko da mi l1Jije hhlo teško da se ujed'rrJirrn ]z "strih stopa sa LdejaJma kdje su ulJ.wide u moj U!l1utaJrlllji ,",dIik, dok, sa .dtI"uge somne, da bm 'UipOlZllao ne =ailU koju livadu du,i pobj aJlliU b.iJlo je rpo1lreroo da OaJmO nawatWrn ne t.-li .li četiIPi, n<'lgo va.ljda j pedeset j š""deset puta, - ja n�s·a[]) mogao II do'Voljnoj merni sjedi!llliti svoju du8U sa aruim &to lOOru ime fil2ličOOog u f.i.zdčkom svebu. To sta.nje je đoslriiglo whn.unac za ,"reme mog bora'Vlka u Vaj-mamu«.

U�pra'Vo je dbj aovUj,i'Vanje jec\nDg nj egovQg deja o Geteu, po iJn�i.-aoijli Tozenlk.-ojcersko, sikJrerrJlUllo

1 17

na njega paŽlnju teozofa, l, ma:lo potom, on postaJje generailini sekIretar Teo21oEskog drruštva .iz Berlirna.

TeoWlfiij a Staj.nerova jrma irzNesnih z<>jeooičlbh larčaka sa onom gosrpođe Slav,aoke i AnJi rBeMlIIl, što pokai2lUjU dela što rirh je objavio :pre :prPVog rsvet­skog rata, u JlPVUm reldu Lucifer et Gnosis u kome on t,,�di da ČlOVek, Im[Ja6nJi ishod neke kosmi'čke

snage, jeste naj starrij.i od s-vih Žli'Vrirh bića, zatrirm Tajl1a nauka, obj aJVa moguĆinos1ii dosezamja opa�jri­ma l s3JzJn.am1j-em ,na1dlču.tJIllOg sveta .

I pored toga, njega je �dkrirrao orlljemrt�li.zam leozobLje . Stajner se rm.neo »događa!jem na Gorl­goVi«. Obasjamje Pavla jz Tarsa na IPlJJhl ritz D<>ma­

ska za njega je uzOlmn.

Ovo prožin1�nrje lwišćamskom nradrioijom vJidiLjri­

. vo je SarvJI1ŠerrJo u jedmom njegovom .l1lnkQpri9nom od­govoru Bduarrdru SrLrell kojri ga je pi,tao o misterij i Ruže-Krrsta :

),KJr.isti/jan Rozenklroj c II .p1'VOj porlovrirn xv ve­ka otišao j e na Istok. TMno je tJram ,I'a'\o1l1ovesje "�­metlu istJočtnj�ke i Z3iP<>ooja6ke ;rnmjaoije. Pos.]e­dica je bi,la defitnitirw:to oSrrJ,iv.�je l'Ozeniklrojcerrske ·pr·aklse na Z�<>du po njego,"u povrmtkn.1. U tom ob­"ihl, Rn.tža-U<inst je OOJa stJrogo duma da čuva taj­nost. Za Vlreme te faze pniJpremamja, sau-evrua je mi,sija koja je tek postala ja'VlI1a tokom xx veka. Valjalo j e čekati da eksterne nauke dorne9U provi­zermo rešenj e ila rirzvesne plt'obileme.

K.nistiJjam R01l"nklrojc j e ovako ",ka,ra!ktemisao

rte rprobleme :

1 . Materij<>lna građa UIlllvenzJuma otkJl'i'Vena za­hvaljQljući orkrlou spektJraJlrne ama!l ize.

1 18

2. Uv.ođel1je pojma e'Volu'Cije materije u sazna­

[Jja o orgamskom svetu.

3. Spoznilllja 6lnj enice da posrtaj1i drl'l.lgO stanoje

csvesti ad onoga llobrič.1ljeno prihvaćenog - stanje

.koje je ot.kJrl'Veno preko taJk'Vih pojava kao što Stl hrupnoza, suges.tJij a " sW:;no.

Tek kad te materljaIme srpomaje m,du stavllje­

[Je na clmewU red n�e, izvesni pritncipi ,rozetniklt'oj­

censJki mO� i,�gwbrirti svoj taj[Jrj kw<>kter da bi se

rpojaJVrile II ",Mi.ku j,a\o1llog predavamja<< . rRaskrid je buo neizb�an. om srtri·že 1913. ,i, otada

Staj[JeIt' Žli"," samo za svoj antropozol'izarrn, ćija j� unsp:i'1"aoilja sbrogo erwrt:edčna li hni'šćrunska, laJk� l

OrrJa usvaja i.1Nesrne istOČ<l>jačke kO<llcC!plte kao sto su k!otncepti rei!ll:karnaaije oj k�l111le.

Ambropmo�skoO drnuštrvo se, d�k.le, uspostavlja .okttipljaju6i oko Staj[}era vartlt'ene učoo�ke. »'Seru­larma traganje >;a ·clruhorm ou [Jašoj epOlhi opJemeniilo je =tJropowfijru, ,ka<že Rirue KOIi'oz, eminen!tnti 01= Staj[JeIt'ove škole. Oovečamsbvo se razvrja prema tom oi,lju. Ono što mi pil'irn·�mo od <>ntJrOipowJii!je j este

esemoija nas sarrnih, kaže Stajlner. Ta ide.rlma esetn­chj a hum�nos tri nekwd se ukarmrla čoveku NVOZ nrans­cemdenaijru jednog nebesr!rog ernrtii,teta, MuMO'srtri. Od­sada, Mudrost (Sofija) budru6nosN mora ZlDOCibi nz sMrrJanja da se Jjurdstko biiće, Antlrqpos , usawšava

irz '5amlog selb.e.« VelIiko delo Stajnelt'ovo jeste Geteamum koji je

podiLgarO u Sovajcarrsikoj , blim B�a, 2ldarnj e ćij a al1hriltetk!ruJra simlboili6no iZJra2\aJVa antJropozaEslko ruooJ]je.

Taj n�k je mnogoobmz=, na s1llru i prirlrilru svog tv·orca !roju je 1i sa,m rierojer, pedagog, umet-

1 19

I

•

mk i fiillo:wf. Isto kao .i difUzija ideja , II njemu SIli u časti beseda li ,lu-a.martul1Škla umebnrast, a trukođe i »ethl1i,tm�j a« , UIInet.most po.roJieta. Šltajilletr naučava

Ita kođe bi'Od.hna!mli'čku a�r.iooultJumu čij i je cm li začet­IlIiik, ,f,illJička ,ist�aži'Vanja, Ibtiologijll, !Chijete1Thkru, SNe na jedinoj novoj oSlJ1ovj .

Noć Svetog SliilvestJra 1922. je noć IDsikušenja . N�i sel}runIDiD., naveden pr1'Qpovediana Ž1UipniJka jlII"O' tiv Geteamurna, .1zazriva u njemu p.ožarr:. Predruziima se građenrje novog �drunja, zrum,šljeDog kao prethod. [10, aLi na još armJhioi02lniji načirn, kao savez nau­ke, urrneimosbi i re,",�rje što je krura!kteniMi:6no za anrbr<llPozofiju. ALi, tek što su rwdovi z:lIjJočem, 1925, Štajner urTI1.nre.

latko ISe 0[1 11Ii !il NO!l11 solfUčaju ne ll10že S'ves ti samo na to, RIudodf Štajner je onaj koj, je odo· maćio sWJ"ElInenu .teozofiju, koji jiu je po",ovo urveo II 1J8Jpadnj'''čiku <traodiciju. Ovde ćemo []"i]JmVlirll jednru

digresliju o ,tom toku mišUenjoa,

Dve neob.itooe žene su obele>ŽJiJe teozofii ju. Go· spođa B[av-acka i Ani Bezrun, pomrulo dan rus zabo· "'avJjene osobe koje su, međutrilIn , u s"oje vu'eme doži"ille s"o j ih pet rnimruta slave,

,Porre!dom ill sjajne porodice, još mlada udo· vica ,nuslko.g gJenerala, Jelena Pebrovna Blavaal<a, skrenula j e rpae.nju na sebe u KaJIm, 1S71 , kad je !počela da javmo pr1',ruktikuje srpirHizam. Malo zartirrn eto je li Nj'lljomkJu svagda omp.nrana 1JiJIn da prirzJiva duhove sa lI.D�pehom .Iroj" je .rastao.

IPostepeno, gO'l)Jođa l3ilaNacka okuplja oko se· be gJl1lUpU vernnriJka. Po"era"a .nm da je postarIa adept u Indiju, uš"",šJ u tajme mMatmi, >>lUčitelja mudro­'S>Di«, koj,j n"","c\lji'Vo opšte sa njom, God.llne 1 875,

120

17. no"eml>ra, ()Ina o,ruva Dru,štvo .teozoJ;iUe u sa· radu}i sa pukovnikom Olkotom, jec\nim od najva­trenijrih zagovol1nika spWr1tril�ma u Sjedimj,enirm AJJ11e_ lf.iČlkiilm D\l1ŽaVama.

Mećlutrirrn, I!UlŽine glaSIine ne prestaju da pristi­žu noa ra6= gospođe B�avaake. Groime 1884, Dru· ŠlNo za f.irzJiClka irs-1:!r8JŽi"runja iz Loodooa naimenovalo je jednru komisijru zaduženlU da i'l)Jlirta >>ijloj a"e veo zane za Tea'�ofsloo drnurš>tvo«, I:zveštaj od dvesto strra· nica >bio je poražavajruči . on je otlkmiNao s"e »tri-kove« i sve po�o.niš:ne gegJOve koje je upam·eb· ljavaila gO'l)Jođa B1avoaaka da bU svo j,ilIn pi tomoima preneIla tobož,nje pOll1llke mahatmi.

Dmštvo teorwdiije ne bi sugurno p.re>ŽJi"elo ovaj 9krundaJ bez snažme Ani Bezan,

Anri T'ud, rođena 1847, S'llIlJrmga rung.hkrun-silmg rpas-torra F .. anka Bezana, čije je !pJ"e:zime učinila slav· nilIn, vodilja je m.nrrull život dnužice jednog predstav· ruka bvi,tansk:og kulta odgaj ajući svoje dvoje deoe,

Jednog darna Arui je prillmetila da je nači-sto rirzgulhilla veru, a da niSIU prestruli da je prea,kupj,ra.jlU

meta!5i�h)kj problema. Ona tada n'lpusti svojIU po· tl1oiCLiJc:u i ,po:če da voidli IlleSIređen ži vo.t srve do susreta sa čaml!som Brachlogorm, vođom jednog !poku-eta sIlobodindih mlislrlJlaca II Englesrkoj. Urbeđena

• • • • • , njegove sbrrune, ooa s",u sVOJU enengl]U posvec:uJe -ll ,prillog materJ'j alrirzmu, urnnoža""jući čJlanke, prum· Hete i sastanike, obj'wJjujrućli; iarrneđu ostalag, Je· vandelje ateizma,

Sru5'vjrm s·najno joj se tJkruzaJa jJ'l1i1ika da pro' oita Konk.retni nauk g09pode B.laNaake. To je bio. pmvi ltidrur gJlromoa za nj-eno teozofsko ob .. aćenje,

Leta 1-889, 10. maja, ona se uKJl-anIi u ,drru'š,tvo, rula-

121

žući u njega .istom ed1erogijom ,i telo i dUIŠu kao što je to čiDJi1a za stv",r ",teizJma, pa je pos.tala nje· gavoan predsedJruiCOlIl1 1907, ostaj'llći sve do STT1Jrui do koje je dOŠllo 1933. godine.

Lme teooofiija je, među.tim, lJna·tno mnije od osnivanja Društva teozofije od sbra,ne gospođe Bila· vacke. To je "'ilo s početka ,ime dato izves.n.irrn adap· tima koji S'lI pretendO'Va,\i na to da opšte sa BogOll11 primajući od njega natpnirodne moći .

U glaVillom, nj,ihova zajednička lroncepcija je u ltome .da je čovek spao .irz božatnskog "eda na pri· TOdJrui :red i, da teŽli da se po\nrati u s,"oj e pil1Votno statI1je. Duh m·Glra neprestano rat()IVa·ti sa )llater.i­ljom kaja ga pomIT'ačuje da bi se \nrattio u svoje iz· vomno stamje p'lItem S1]lwesiVlll.jh brarus6ormaoija. On može taJmO pristići .preko obasjaInja, koje je ws-ta bož",ns:ke 1n!luicije.

Za aclepte D.pu&lva teooof. je .čovek se SatSIlO jli od sedaJm tela: glfossjer �težiJne), eteničllrog tela, as· traJa, merutaJa, kaJUZa,la, bu-m,SIJiiikog i atomsikog "bo je u koreS[Jondenciju sa sed",m na:čela unuve"",,uma.

Tolrorn. evolucije mu se rcinkamnllraJmo klroz ve· hlki broj sulwesiVlllih telesa, ali ne neposredno klao II ,kliaSličnoj metemlPsWhozi. Lzmeđiu d'Veju ['eUnJkatr· nacija naša duša bOl('itvi hUlo u jednom od sedam či·stiILi.šta, hi,lo II jednom od sed",m r"'jeva. ·U pos· lednjem zasedaju Illepoznati maj.Sltoni .koju lIiP'rav· Jljaj!U Isvetom.

lako je prilično datleklo od teozofije Arn Bezan, nemoguće je preĆUJtati Ku-.iŠllailTlJl.l['tJija, s,ve iaJko 0Ill ppbpitda S[J'i.r�tuatlinorrn �wetu htoka.

Gocli.ne 1907, jedan dečak od dvanaest godim.a >grao se sa svojlirrn mllađbm btra'tom na j ednoj od

1 22

mnogobrojm.iJh golfsikoi!h ,plaža Beillg>lla, bl.irzu ušća Irečice AdlijaJr. NišIJa nije Ta21l!iJkavatlO tog malog Jn· dusa od hiljada druge dece, ode'Venog u dmonj:ke, mršavog kao Ioosrur, vodeći ŽJivot sil"omaIŠtva i bez· nađa.

Jedatn Ewopejac, iJrnenom de Vam. Menen, bi·

b:luoteka:r os,nuvačke -kuće il).1UiŠt'Va ,teozo6ije, medi·

l\Ji;ralO je na i'sroj .toj .plaži kad mu .padoše u oDi dIVa

detelJa. Odmah je bio potresen bles'loom pogleda

stamijeg dečatka, neob.iOnim 2lračenjem kloje je isi·

java'lo njego\lo Nee. Ovaj silll.Učajni SlUSlret postao j e Ul2Jrok suJdlb:inske

!promene .dečaJkOlVlOg :iJi.IVma i bio za:četaik jedne od

n>ljlzmača'j[1lijuih QpJrr-jtuad�h ;pu!>tollavUllla u našoj epo·

h.i, pošto ISe .a/chillo lO Kil1i;ŠlllaunUJrllij".

Van Menen i�1Ča lO Illj effilll An:i lBeszan koja llatra;l.i da joj ga dO'V.edll. 'Pil1V.i su&et ocLilgrao se u prr-isustvu CatrU'sa Lidbitem tJ?OOIlatog po daru pronicatnja. Već !posle prvog 'Vii.đenja o<ll illzjaMi da u KiI'jJŠll�mUIT'·tJi·ju ima neSto u!lJUiZetmo. Am Bezan nije !llIi jedinog trenutika SU!II'Jl1j aaa da bSipll.·ed sebe ima QWVog d"hoVillog i'nSillrUlktora čUju j oj je doJazatk bio n.,;j a'VIIJjen o.d SDratne maihattrrrui.

:KJrUŠllatnlUlr1Ji se roelio bJ:iWt., M",dmsa l l . maja

1.895. u btraJmMliSlroj POlrOeliai, a/J:iisto'loratske, ali sj. ,

11Ol1laŠlle ka'ste. Majka mu je UJmr,la kad je imao . , .

jedIVa pet ,gocliJna. Njegov 'otac se 5'llII'Va u lOS cMJe

s'iTomaš tvo o ne !beše .kadar da Uldovo! java ipotreb-aIffia 'svoje ,de'Vetoro .dece. On, nara'Vll1'O, bez oklleva'nj.a pJuhvabi .ponudu ADJi iBeza[J. da usvojo ma/log KmiIšIna· mJlllDbuj a .

. Camls Ucllhi�er .pozabavi se isprva n·jegoV'im vas·

!pitanjem. Taj b.i",ši oo!slouip Li,beraJline ankNe, opsed,

123 . , , -

J'lJUt o:!"illbim:tom , alu sumnjjv;ih skIlonCIsti, 000 je

podosta muTna lirnost . »Drie6i se zadJuže.ni.m od S brane nmhatmi da pronaJazi miladiće podobme za aldepte čljk i na Meseou, piše Mamis KdJ inom, on se svestwo porobav;io jedmJim mladim Emglezom u J<OIITIe je �deo reim!karnamju PiIlagore. ALi poot'llipci "IDicijaaije« behu talkvti da je Licll>iJter bio odveden pred n(JkIl\ wstu teowfs!kog suda ča'sti kome je [>reasedavao pukOlVnrlk OJkot i bio pr1Sliljen da de-

• • • nlJlISJJO!llJlra {( .

Ani Bezan bakođe je j sama pO'čela da se sa nezadovo1jcsbvom odnosi [>rema Udbi benu ocenju­jući njegovu pra.ksu kao »suŠ1'i<ns!<Ji zemaLj,s!ku, sen­rua.lJnu i đavolcsku«. Međiutirrn, samo dve godriJne po­sle njegove pnisllJne ostavlke, ona zaotražri njegovo ",mćanje u .red i Illačim.i .ga svojllrn povereniJkom . Nje­mu i poveni va"Pibande KirisnaITIDr.tilja koji je bo­.. avio u Emglleskoj , Švajcar&koj i F .. moUlslkoj pra­teći pIl"edaval!lja na SOIl"boni.

P.redsedmJica TeooofSlkog dnu§tva nije ,pIl"opti!S'1Ji­b da oSllluje jedm iIllioijlasbiOkU .red, ZNezdu Istoka, za čijeg je W1hUJnskog vođu ]menoVl3lJa svog štiće­n:ika. LSI!ovremeno je sačimilla jeda,n dosta 210ckan :1Jwotqpis OIlloga koga ona naziva Aiilci om , pIl"rka�ll­jući njegove reinkOO'naaije poSile ,>ilunamnog peIl"i.oda« .

Taj .».roman-Jeild,ton Igrolteskino detilllj,as!«, IpIl"e­ma oceni Bduanda šitrea, veltikog sbnuČllljaika ezo­tĐll"iema, 100 0 je Iloše pnirrnlljen od iIzNeSlllog broja teoczClfa. I poced toga, uticaj reda Zvezda Istoka pa6inje Ida se !fui. 28. decembra 191 1 . tokom go­dfr§nje SlkU1pšt>i.ne Teozalisko.g dmuŠ1'Va, ikoja se oelr­ža:J.a u Benaresu, Kni§nammbi postaje hl6noSl! istin­skog obožavanja .

124

Za weme "iše godina , on UllrnlOŽaVa kontakte

sa traeIllim !jPUpama teozofa rasullhll svetom . Jedna

od njegoWh flIeo!<Jupaaija je da izazove rađmje ci­

"iJizacije brabsbva koja hi zameni,la ci\"iLizaciju bor­

be kojla braje i on 2lahtel'a od svoj>ih učenika da se

zaJJlIilmaju napre�koun lt svilln njegoVli,m obllio1ma.

IP1releri va1n1ja Ani Bezan počiinjiLl da llTU smelaju , osobi,(.o k"d ona tv1rdi da će se Hri stos us'kow re­

,inkarnllira tri II n j ĐI11IU ka:o Šito se reilI1fka.nl1)i,rao lU

LSlUsu una2Jad clve hi.Jjade gornillla. Godine 1925. oma

oibj aNiljuj'e bez okolišeI!lja novost učeSlllioima dmugog

loonwesa Zvezde IstOika, 'menl!]jući dvanaest 3ijJos­

tdla na svoju V1laSl!itu .inrlcijatiovu.

J<Jrič,nan,mti ja:roSlllo odb.i da hUlde pred,;tav­ljen kao novi mesijoa. "Ja 'bvIr1dillll, v>1šesuDuko je po­naMlj w, da nijedan u.6itelj Ille ddia.zli da bi zasno­vao no,"u :rclligi.ju .nego SlUprObnO - da bi JjQLde .. elig'ja« .

Do msk'ida dođe 1929. Za weme leta, njegov';

se učenici okupiše na kon'!'Jresu u Holmdij';. KJrK InalmflUl1tj se p.ojl3rv'.i i uze l'OC: »Rekao sam. i neću

fSe v'�.še waća.bi [la to šbo je r�čeno - ia:j avi on

pu-ed njwma - da se ne možete ,p"-�bliži.tJi Istini Illi­

jednonl stazom, .nijednom ",el:igij'Om, [1ijecinrlm ob­

'redom, .biilo kakaN da je, JlIi,ti preko ;jed.ne cere­

monije stanillll9ke ili nove.

Mnogi ad vas su nap:usti,hl stall'e obhl'ke da bi pn1svoi'�li nove u nadi da pronađiu I&tinlll. IstiIlla je zemlja bez puteva koja se ne može osvoj.i. t i ni pore­k'O jedne ceste, J<aJkva god da je - nijednom re­Ligijom, s�tom. T"kvo je moje gledište i , ja ga zastupam na a:psdrutm i svojeglav nač'n.«

1:25

Njegovi učenlici behu para<ženli, utoivko v,iše što se Klri'!illaml1ll'ti desol,idruri.sao sa Teozofsklim cLl1.lštvom i zahtev.ao izdvajan je JPeda Zvezda Isto'ka.

Otada Kdšmaml1lrti se y,iše ne lnenja. On 'obtHa­

zi sv.et, · govori o svom shvat3mju spipitJualnog tta­

ženja pred' sve š.rim i šoi,nim al1d itonijem , hiljaeLama osoba lt CUkagl1, NjujOi!1ku, LalJ!donu , II najva2mijim

.g)raJdovi.ma Latinske Amenike, pred tmi hi!1jade lioa <l sal,i Plej"l lt Pari,Zli , ispred šesna,est hi,ljada II vel i,kolll al11lf,jlleaDl1Ll II Rol i \�udll.

N jegovia pO']1uka jc POSVlLda u,s{a : »Svc organi­zacije p,nolp isltju čoveku neko v<wovanje, dajde, 1ič­

nust Inora IrasrorsU'li sa SVWfll verovanj1ma želi li s"ma pronaći cilj koj i je O&Lobođenje«.

Ta.kva jc billa živouna avanuura čoveka " koj i .odbi da bude Bog«, kao štoO kaže Mmis KoIlillnon, i

ruju je nauk dubo,ko obeležioO sve spi.ri tn.La,w&tičike pravce posledrn.jih pedeseta k godiIfLa.

126

•

• •

. . . - .

•

. . , - .

• •

. .

•

• •

• •

FU LKANELI Vulkan-Helios

. .

Ako j e verovaIti herunet.ičlkoj bradioij", adept ko­

j'i ostvairi ka'kav velilk poduhvat dužam je da u,"me -novoo ime. Niko bolje ne .luSbruje lo praV1j,lo zata­jenj a kao mgoOnetni FuJ!kane!li, obnovitelij modeme alhemije čUj'i je UJIli.caj neporeciv, 'Premda je bio

Ipoclzemam u Iponpunoj med.

�o se Mije iza tog pseudonima, ko je, prema ['ečima Klloda Diee, bio spoj VQv1kana i Heliosa, .ognja nebeSkog i božans:kog? Aikademik GonkUJro­

ve akademillje RoSl!1i s tJaJmji , auto[' Rata ognjenog .(1911), henme1iliw Žan ŽiiI1iJjen S3I!lliP.al1j , kao "toO je 'sa S1�protme stIrane pcr-e!iPOsota'\Aljao R>ober AnTJb]en? Bžen KarrSil ije, [}j,e,gov spipjtualiJ1!i s.im, seikretrur i k?Jdav<llč? NujecLna od tih hipoteza se ne osJanj oa na ,dok""e dovoljno ČV['ste da hi bila .prihvaćena.

Zar je " VažlfLO ';SMU govoreći ! U svojoj ohla­sti, II senci i pciuoujnom ' šalpl'ranju, Flll.ikMle1i je ,bio .jedan '"budilac« :kao ' što ··� sU· to .Mli' :Rene ' Ge-1fL:oIl, GlIrđi'jev . . ' neki· c!J1lligi:. '. ._: . . : ' , " : :. _ ,' . '

i27

Hrv" !pu't se :;me Fuilik3lnalJ .pojaJVi,lo pred obaveš­tenom pubLi,kom godJne 1926. kad j e kod i"davača Semi izašIl o delo Misterija katedrala i e;:.otetično tumačenje simbola ve/ikog dela, l)raĆeno IJOsle če­lki godiinc delom Filozo/ski horavci.

U to doba, adept i alhe1l1:ije su se del i·Li na d,'a pmvca. Za jedne, Alrs 111'lgJlla bil-a je preva·shodno slptimi.�lIafl,no l1raženje, teo�ofija na iZVĐSla'll n ačiin; �a druge, 3111hemij a j e bija neospomo dosLoj'lla po­štova'llja, 31lli rzaa-ad svoje i·sllOlrlij ske uloge kao ono jz čega sc ,rodi,1a nlodenna hem.ija.

Ta dvos'bmkost j e uostalol11 wllo stara. BHo je zais'!a u sva v·remena a.dep3iLa ikoji SIU g.\edalhl Ula 3Ilheuniju kao na jednu sLrnbclJ.ičnu n3l0lku, ezoteeij­sku II tra:e1icio.naJnu, nasUlpJ'ot sillJenima, zast'UpJlJi­oirrna "s>pmgirJje« fjreč koja se jJU'iptisuj e P<lJracel'lJUsu, a ddblja se iz gJrČtkog Slpall1 =�V'Ući li ageirein, sa­:kJujpibi, saS>t3IVHli) mjli j e najva�ruj" eiJj bilo spoz­l1abi tajnu 1lr3ITIS>TImtaoije. l, da prj,tef!1a'l11o čamac UJZ salIlJU obaLu - )lO!'a'v.Ijenja �lata.

·Ful'k3lnel:i ,podseća da .pravillo nepromeml'jjve os­nove, ono SUŠbimS'NO, što se 'Ila,laže adeptu jeste i mara ruti - f.ilozo.f9loo ra2lmiŠllj anje. MeđiLUtim, on se rust3ITIcilra oo kadJ'ollJičara i laskanja i·5JkJljučivo spimiJtuallrne allthemi1je nagtlašarvaj.u6i da se to traže­.. j e mora podjedn3Jko oslarnj ati na konJ<Jre1mo pm­nav3lllj e prirode vezano za laboralomijsku praksu. Jer, f.u.bkaneJi nadodaje - bolje U'ečeno JlIilkad ne odvaja - fundamootaLno od eksperimootalnog.

,P<Jiloušajmo da dONuč;mo osobu, Ržen Kan sU­je, nj,egov na!jvernijti .pi.tomac, t"ndi da ga j e su­sreo u M3Jrselju 1912, ·kad je .imao samo brunaesl godina. FUJ1'kameli je, prema kaziv3Jl1j u �a:ns,Jijea,

1 28

bio tada sedamdesetogoru,šnjak. Slanovao je bwu opštine, u naročitom hotfu sa lepim wtom, n�je s'u�bovao i nije se či[)o,lo da J'aspolaže klmpnim iz­votr1ma prihoda.

Gođitne 1920. �anS1ije n3Jpušta Marselj odJaze-

6i za Sarset gde je privučen II oglednu labotratoriju

D!1uštva od Gasa. Tu mu je, dve godine doonlije,

poš.la za Dukol11 prva transmutacija pred svedooi-

1111 a, <li p'nislUsr1J\�Ll FLullkaIneLija, kojli ,mu je 1p01l1ogao

;'VOjhll1 savelima i davao mu komac.hiće k3l1110l1a mu­

dr.os,ti, scena koja j e opisall1a od u1.1ja Pauclsa i

Zaka Bedijea u l1j.ihov.im Julrelljill1a čarobIljaka.

SLUlTIlnjalo se, kazali smo gme, da Kan"Uje nij.c

l1>ko drugi do F,ulkaneLi glavanl i ba-adom . Tačno

je da Sl1'lis�ičke �l"onos li njegovi h v'asti,tih detia i

onih što su prllpisana njegovom majstoru dajlU do­

,!mu os.novu da z"kJljučimo da je reč o jedn:lOm is­

tom Slpisa.tellj�l.

K'fLnSl1lije se II l\Ij,še nalVlrata drz.ja,šnj avao po toj

slvami, n <3Jroči lo u a-azgovorinla sa Roberonl .Alma­

iduom abjav"jenim pod naslovom Ogal1j SWlca (1978). FIU!lik3ITIoo je, objašnjava on suštinu s,tvM·i .

dao njemu s·voje z3JbeJeške, sa �adužoojem da ih dovede u ;red, da lIutoini jedan ongau1lirov3ITI te'lest

koji bii se mogao obj aviti i , da napiše predgovor.

.sve j e hiJo podneseno majstoDu Illa pr�led i 0'11

ga je samo orVil�š IretJUšhrao.

"D svakom sJuč3Iju to što j e obkrio Fllldk.aneli ,

10 IJJi,sam 000 j a ko}i je to otiku-io, kleo se on. PO­

misLite, imao sam tada samo 27 godJna. Bio sam

duboko .prožet Ru.sOOlJ1l li na đačkom niv,ou Iillrjdžev·

ille tk,ul tUJre. Kaloo bih, pobegu, mogao j a tada na­

pisatii s>lične stv3Jrl ?«

129

I •

Ne cIirajući u neospOI1I1lu vaŽlnos't spi'rltn.t>llm.e dimenzije FuJhlcane1ijevog dela, legendarni meol što ga okruŽlUje osenčen je neuvenljilvoš6u njegovilih eg­iZege!la.

Za. ruje saan KaHslii je dozvoLio da se nas1u1li da je njegov maj'stm stekao be9mmtmost zahvaljiUju-6i kamenu nlJUclraca koF j e posedovao?

Iza duga ods,usbvova.ruja, cxn je tobož 1 95,2. su­sreo u �pam.ij" FrtlJl1<:anemja koj; je tada imao 1 1 3 godina, a či.ruiilo se da .ih nema še21deset i, u sva­kom slučaju, osta"ljao je uusak da je kudi,kamo mlađi nego li bvideset godima :ranije 11 VIreme pam­ćem'ja dos toj,ne seanse bran s<mutac1j e.

S cxne sbrane bih preteran ih proizvoljnosti i ma ko da se knije teil.esll1!irn bićem iza tog pseudo",ruma, FruJJk<lJI1elj je očigledno jedan od Velik�h AdEllPa1a z,,<paJclnog sveta i mi ćemo preuzeti kao svoj zaklju­č"k Nloda Ižea: »Nije li taj pseudonim simboJ.ični dakarl porekil·a bez mnlja, čuclnova.to oclržanog, do­t,\e da bude Olepres,tano pobvalđivano, u svoJoj d vo­stullnkoj maJnifestaoij. spi.r;mualnosti i nauooosti Is­tine - večne, univel'Zalm.e ; nedeil.j.ive.«

. . •

ijo

GU RĐlJEV Budilac

.Dne 29. oMama 1949. lt Parizu je um.-Ia jedna

neobiooa osoba, J.iooost koja je neprestano davala

povode da se o njoj govorj, jedan Rn.ts neizv:&llog

porekla, neuglađen, orvenog Lica, pO'llekad .(eiZ>!k l

uvek eksbravagantan, jedan majstor,adept: Geo.ges

Ivanovič GUlrđijev.

čime sve ruje bio čašćen, u uvrecllj.ivom smi­

Slu, op<buži'Va'll od svake ruke kao »šarlatan«, »<ffi,is­

tagog«, »tatLmatmg« (Maks Pol F'uše) , "demcxn�<

IGFtransoa Morij >!k) , »suclrug Staljh10v na semlJ!nan­

'š,tu lt Aleksanclr�poljl\l« , »tajni agent« , kao i mno­

g)im c1rug)im komplimentima ·te Vlrs'te.

U međ11vn-emenu, Gu.-đijĐ'VlI nije ništa ma!Ilje po­

,ja1liilo za rukom da 0Iffiarn[ ;.Li zaillntere9Uje b<rojlne

murilmrce i žene koj.i, iako rrU9U sv,i biJli njegovi

učefllLci ti Sltrrogorn značenju te ['0či, 2Jbog toga nisu

bHi 11 ništa manjoj meri preob<raženl njegovim [la­

<lIkom: k>OUl1iPozj,tOU' Tomas de Rantmam, AlJired 0-

.. až, najh1is!la'Viji esejist tog doba prema Bernapciu

Šou, arhitekta Loj-d Rajt , Margaret Anderson os-

131

-

ndva6ica MaJe revjje ,j osoba koja je uvela Džojso­vo delo u SAD, Kalircim. M=llid Mdos Hak&Jj Ar-, , mr Kestler, LUik Di1lnih, Luj Žiuve, Rene Domaji (či­jd je Analogni most aJegaci6no prenošemje gwrđ;jev­skih i&ru&ta'Va), Bjer Šafer, Rene Batro".avel, Luj Pa­uels, vajau- Et jen MaJI1ti i mnogi cLrugd.

GllJrđije<v je, kal,ilko se može u to hiti &igwra.n, Irođen 1877. II Alek&a.nduupdi:jlU, u o tomams,koj tPJ'0-'Vjncijd KaIt"s, II porod:ici gl1čkog parek,la koja se !Pl"emeš1aJa jz KaJpadoroije lU Tlrebizond. U grČIkoj školi, kao i II :ruskoj :koja j oj je sledi'la, isto kao i u semell'ištu, dobio j e d'VoslmL1ko vaSlpirta.nje - na­uDno i .. eligio;mw. I\ni:metilo se, .uis,tinu, da ta msta dvojnog fonmiIr<mj a jeste :Imnsba.nta u velhl<og oo"oj a adepata. Nesulffimjivo zaJwaoljuj'll6i taj osaMni, mjli­ma abasja.nje omogućava da postanu most, pojam na kaju često naiJlarllimo lU ovoj gaJeriji porl1reba.

Zatamnjene zone, , što ih slabo osveh�javaju GUJrđijevljevi 1n1limu&i, [Je omogućavaju u!pO'Zna'Va­nje sa njegovom mJadošću i sLl.lIpanjem u mu.žev-110 dioba. Susrećemo ga .u [>r'Vom svetskom J-a.tu kao čIlama gI1ll1Pe Tražitelja Istbne koju precLUJzdma s.is­temabska 1i5\P�ti'Vanja u doJmi Ptianđe j planin,skom ma's·i'Vu Ke5iri&ha.n, zamrud !Pl"onalaženja 2loanja i Sip;. n-j(1llMJlIih temiika II malo p02lnatim mamasbiorilffia ; I$lvetlian crnestiuna.

"Ja nisam hio sfun, kaže Gll,rđ'jev. Bilo je sa nama svih VIrsIta slmu6njaJka. Sva'ko je pmučavao !prema metodarrna svoje ,posebne nauke. Pos·le .toga 1\),j·smO zajedrnIičk.i dola2JiILi do .re2l111 ta ta.« Godine 1 9J 5 , G.ll'rđi'jev, koji nas'toJ� da oSJlJllje Institut" za hrurl110ruičmli 'razvoj čoveka (taj l1aslov je važa:n je,r on sadJrži u sumi gurđijevSlku pOlnLUkJu), susreće

1 32

nauonog pi.sca Pjotra D. Uspenskog, slaVinog po

jeoooj mjai o četw-toj ddmenzij i, u !traženju spimi­

,bua1nog pu.ta.

Taj s1Isret je značaja.n. Opčinjen, Us!pens.ki .uJla­

ZJi II školu Gwrđijeva i k.ll'jtiga koju je naJp.1sao

Fragmenti jedl1e nepoznate nauke, pridoneće nje­

govom međlUllan'ocLnom ugledu.

Boljše<vroka trevolucijoa zatiče GUJrđiijeva i njego­

ve lloenuke u Bsentukliju na K�"ka1lll . O tom peri­

odu 0111 nam je ostavtio j edrun j(zvanreda.n telkst p"un nerva i .pustOlovnosti, Materijall10 pilanje, u kome

se poka?Jl\je njegoVJa dulbQlka i,IlJđirVJi·cLua,\nost.

'P os,le w-atolOlllll1lih avanhLura, GlIJrđii'jev stiže II

Ftrrunousku 1 921 . i, malo potom, u�va da otv.Qlr.i, u A'VOlRl, b\oi�u FOIJJtenlJlloa, s""oje Mo.litv.ište koje poč:i.n!je pl.1lJl.i,ti hroni:ke noWna i postaje centalI" at­TaJkoije za mno.gobirojme jnteleikbuailce u !!l-aženjll »�tamjoa ,probuđenos1i«.

Osnovni pojmova GUJrđijeva - u�paVa!ll09t i probuđenje - ovaiko su uklratko pr]kazall1Ji od slira­l1e .P. ID. US(penskog :

"Da hismo tra2Jl1Illle1i r<l!2lliku ;ZJmeđu strunja sve­

sti, vaJja nam se obai7lrebi na .]J!I1Vo, koje je san, us­

pava.nost. To j e j<ldno potumno s'U1bjeklti'VQlo stanje

s'Veslti. Cavek je u llljemu .patomuo II svoje snove;

maJo ",nači oOllva .Li jt\i ne sećanJje na njih. Sve i alko neki :re�Lni uti'sai dođu do spavača, glasovi,

zVllloi , toplota, s buden , osećaj; .njegovog V1la&titog

tela, oni u njemu bude samo fantast,iOOe shke. Po­

·Lom se čovek ml'd •. Na ,prvi .pogled, ·to je jedIno po­

sve opreOOo stanje >svesti. On se može h-etati, go­

Vomi,ti sa cLPl1gim osobarrna, p.raiVjti ,planove, pdnle­

ti'bi opasnosti, j",beći tih, i tako redom. Iczgleda da

133 -

•

-

je ra>lumno pomrl,šlja!ti da se on na!laz,i u boljem po'ložaj'll nego hd je bio u�pa'Van, Ali, wko pogle­damo malo dublje u &ž stvaJPi , ako baoiJmo pOOlled !Ila jedan ll1llJUJtaJl'nj,j svet, na njegove rn,j�M, na �o­ke njegovih posrupaJm, rarurrnećemo da je o<ll go­tovco u i'stom stlllThju kao i k"d je s.pwvao, StaVJiše, . ' . l li gorem, Jer Je ou snu pasivaJI1, drugim !rečima, u položaju da ne može n išta mni,td. U s'tanj'll bud­nosti, naprotiv , on može neprekid'no dejstvovati i u61nci njegovih postlIipaka se lome o njego'VIU "'lavu . o J o njego'VIU okdl.1nu. A, međ,utWm, o<ll se zapravo l!1e seća samog sabe. on je mašma, sve mu prido­latzi �polja. Ne može zal.Lstavi !ti ta!las .svoj.ih misli, n�

.mož� obuzdam svoju maštu, osećanja, pažnju. ŽlJVu u Jednom s'llbjektiW1OID svetu sačinjenorrn od »,Ja vo1irrn« , »ja ne vo1in1<C , »to mi se s,viđa«, »Ono mi se ne svJđa«, )>!Zavj'driun« , ».ne mwd.irrn« wuailm ... . I o .-eollITla, u svetlu koji j e stvoren od O<lloga za šta

on veruje .da vo,li ili l!1e VQLi, želi Hi ne želi. on ne v,iw stvannrl svet. ReM svet mu je s]Qriven zidom njegove imaginacije. On ,,"voi u s'nu. on spa'Va. A �vo štQ �n naziva svojam »1uoidnom svešću« njje nll',,:a. doli san; i to san da!lako opa'Si!1rlji no njegov noam san, san njegove postelje«.

Godi·ne 1924, tešxo ipovtređen u automobilskom udesu, Gurđrjev j e pninuđen da se okane predava­nja. Pos'Većuje se redigovanju brojl!1.ih knj,iga; to Je plodan period 'Prekidan (putovanj.i.ma u SAD, gde se š.in:'i njegov ut,icaj . Potom st,i,lOu Tat i, I!1jego­va smmt 1949.

U jedn.oj studijd posvećenoj uticaju Gurđijeva na Rene Damah (Henmes, 1964) :lan Bije nagoveš­tava pQ.stojan�e u Indiji Ma!lanla!tija!lla dili '"Ljudi

1 34

Orluke«, koj.i su uvehl pu-av,iJo da se drže nekog Ob.iČ010g stila žilVoba; čak, prostog i odvratnog u

ooiuna nezma,]iica, ut,Clliko više što se oni samU me­đusobno koriste "pn�bl1klavanjem božanstvooo­s'ti« . Njrlhovo gađenje na,d svetom d050t.iiže nonkon­formistiOke i humome oblike,

GlIirđ.ijev - čovek s,mmote? :la,k LakaJPijer, koji vidi u Gmđ.ijevu gnostika

našeg dClba, bio je zgr<>nu t prouoo,'aj llci kopt,ski monaški pravac svetog Pwkhoma sl'ičnošću PQna­šanj a sveca J ,držafJlja GUJrđdjeva. »Na1menna neadc­kvabnost u'Č1tdJ1jev1uh odgovora na - često naivna - pitanja n.icgovU,h učeni'ka« .

Jednom llčeni,kn., koj,j ga je sa pllrLillll I>over<:­njem potao: ,"KaJ�o da se spasem?«, PakJhoJl1 j e narewQ da .plete o .. a�liće jeda'll ,te is,Ui 1V,,,bov pano 'Punih šest meseci ne govQreći ni reči. OSOI1J1ost, sistematsko pO<ndiavanje učooliJka od strane uilltelja da bi se u njemu »ubio stari čovek« , ojača!la nje­gova ocLvezamost i »'svetovma smn:-t«.

.Nema mesta spekulacijama o cilju kQjd je llnao Guu-đijev. Sfun nam je ostavio lo1jučeve, de61ni'šuć.i po jednom 'rečenlicom s'Voja glJ.a'Vl!1a dela. Spisi Belzebuba hoće da "išČUJpaju veu-ova:nja J miMje­nja ukorenjena u psLhii,Z)mu JjlUd1i pOlVodoon s'Vega što postoja na sveru«. Susreti sa ljudima od važ­l10sti teže da ,,,dovedu do sa2naJlj a mateu-ijala po­

trebnog za p!"eiporod i, dokazuju v .. eooosti i usam­ljenost«, Život nije stvaran dok ne .kažeš: "Ja sam, ja postojim« - hoće da "IU ,rn,j,šUjenjll i emo­oijama čbtaoca ,podstaJkne .pronilikmuće II i'sti'llsiku, a

ne ,jZlffiaštanu, predstavu stvannosnog sveta«. . . . Iš.člllP"ti, ""leći, s;,ova pornoi - to je rP<UIl kO'joi

nam je ponudio Buw.jac, '

135

•

-

I

SADRŽAJ: PREDGOVOR - - - - - - - -

JOAKIM DE FLOR (Ortodoksni jeret.ik) -

ARNOLD IZ VILNEVA (Mistična spojnica)

RAJMOND UL (Vidovnjak) - -

RODž.ER BEKON (Divotni)

--

DANTE (Apsulutni adept) -

PARACELZUS (Sveznadar)

KRI STIJAN ROZENKROJC ( l rozenkrojcerska tradicija) - - - - - - - -

DŽ.ON Dl (Cuvek i z druge stvarnosti) - - -

KAMPANELA ( i Grad Sunca) - - -

SVEDENBORG (Umni vizionar) - -

FABR DOLlVE (Zablude1i aelept) -

KALJIOSTRO (S one strane legen ele) - -

SEN MARTEN (Covek želje) -

-

- -

NOVALIS (Blesak i strast) - -

SENT IV DALVEJĐRA .(Si.narh) - - -

-STAJ NER (Antropozof) - - -

FULKANELI (Vulkan-Hel.ios) - - - - -

GURĐIJEV (Budilac) - - - - - -

5

I I

14

2 1

27

38

46

54

63

68

78

90

93

98

J03

1 07

1 1 6

127

1 3 1

-.���- --�������--�--­Jean-Louis Brau VELIKI ADEPT! ZAPADA • Recenzen t Miloš J anković e U rednik Goran Cučković • Korice g'lupa Alba Avis • Izdavači ARION, Cara Dušana 49, Zemtm; Ve1inriir Trenkovskti, Dragana Rak.ića 29, Zemun e Tiraž: 3000 • Stampa RO Kosrnos, Svetog Save 16-18, Beograd

. . . .

• Stampano 1987.