Sadržaj

UVOD…………………………………………………………………………...….........2

1. Jedinstveno i slobodno tržište osiguranja Evropske Unije……..…………………………………………………..…...…..31.1. Pravno regulisanje usluga osiguranja u Evropskoj Uniji...................................................................................................41.2. Posao i predmet osiguranja zasnovan ugovorom u Evropskoj Uniji...................................................................................................5

2. Oblasti osiguranja u Evropskoj Uniji................................................................6 2.1. Životno osiguranje.................................................................................................7 2.2. Neživotno osiguranje.............................................................................................7 2.3. Posebna pravila osiguranja....................................................................................8

3. Direktive – kao ugovorno pravo osiguranja.....................................................94. Osiguranje kredita, osiguranje izvoznih kredita, osiguranje katastrofalnih rizika – osiguranja u razvoju i garantni fondovi...........................................105. Osiguranje života...............................................................................................116. Konkurencija u osiguranju...............................................................................117. Poslovanje osiguravajućih kompanija na tržištu – razvoj «bankassurance»................................................................12

7.1. Alians Group........................................................................................................15 8. Evropsko tržište osiguranja i njegovi pokazatelji..........................................16

8.1. Osiguranja u Evropi za 2008. i 2009. godinu…………………………………..17

8.2. Premije………………………………………………………………………….20

9. Osiguranje u privredi…………………………………………………………21 ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………24LITERATURA………………………………………………………………………..25

1

UVOD

U čemu je suština pojma osiguranje i kako to funkcioniše?

Osiguranje je finansijska aktivnost koja se sastoji u tome da registrovani subjekti na tržištu (osiguravajuća društva) prikupljaju sredstva (premija osiguranja) od fizičkih lica ili privrednih subjekata (ugovarači osiguranja, osiguranici) da bi im, u slučaju nastupanja rizika koji su predviđeni ugovorom o osiguranju (polisa osiguranja), isplatili naknadu štete.

Dakle, upoznali smo se sa pojmom osiguranja i iz gore navedenog možemo da zaključimo da je osiguranje od velikog značaja kako za fizička tako i za pravna lica. Kao i to da je veoma bitno u današnjem vremenu kada se mnogi suočavaju sa raznim rizicima i štetnim događajima koji nastaju kao posledica prirodnih katastrofa, na koje čovek ne može da deluje.

U daljem tekstu upoznaćemo se sa savremenim tržištem osiguranja. Videćemo koja su to osiguranja značajna i kako se razvija svest pojedinaca o osiguranju. Detaljnije ćemo se upoznati sa normama, direktivama i pravnim regulativama u oblasti osiguranja.

Videćemo šta je to posao osiguranja, dakle čime se osiguranje bavi, kao i šta je to predmet osiguranja, tj. šta sve može da se osigura u današnje vreme. Saznaćemo koja su to osiguranja u razvoju i zašto su ona značajna.

Govorićemo i o konkurenciji u osiguranju i zašto je ona značajna, a isto tako upoznaćemo se i sa savremenim vidovima osiguranja, saznaćemo koliko daleko je osiguranje uznapredovalo uz pomoć tehničkih dostignuća, kao i koji su to kanali distribucije.

Upoznaćemo se i sa mnogim činjenicama i podacima o osiguranju u Evropskoj Uniji, govorićemo i o osiguranju u vreme ekonomske krize i videćemo kako je ono uspelo da se oporavi posle krize. Saznaćemo koja su to najznačajnija osiguranja, zatim koja su to osiguranja gde je konkurencija izražena. Videćemo prema pokazateljima koje osiguranje je zabeležilo značajan rast posle ekonomske krize, i gde su najveća ulaganja evropskih osiguravača, tj koja osiguranja su najrazvijenija i najviše zastupljena.

Važno je napomenuti da je osiguranje isto tako od velikog značaja i za državnu ekonomiju i kako osiguravajuće kompanije mogu da pomognu razvoju države, na koji način one to čine.

Ali, videćemo da se osiguravajuće kompanije susreću i sa rizicima na finansijskom tržištu, i da je potrebno voditi računa na koji način one formiraju rezerve i na koji način plasiraju sredstva. Kako vode računa o kreditnom i kamatnom riziku, kao i o likvidnosti.

2

1. Jedinstveno i slobodno tržište osiguranja Evropske Unije

Tržište osiguranja u Evropskoj uniji je najrazvijenije u najnaprednijim zemljama kao što su Velika Britanija, Japan, Švajcarska, Nemačka, Francuska, Italija. Stepen razvijenosti osiguranja u jednoj državi procenjuje sa na osnovu indikatora koji se dobija kao odnos izmveđu naplaćene premije osiguranja čistog kapitala i nacionalnog dohotka čistog kapitala.

Institucionalna mreža savremenog tržišta osiguranja obuhvata: osiguravajuća društva, brokeri osiguranja, agencije za pružanje drugih usluga, direkcije za nadzor nad poslovanjem osiguravajućih organizacija, profesionalna udruženja, kao i osiguranici koji mogu biti fizička i pravna lica. Loyd kompanije – londonska koja je najpoznatija na svetskom tržištu osiguranja.

Tržište osiguranja predstavlja veliki segment tržišta usluga kompletne zajednice ili pak jedne zemlje. Ako znamo da, po najnovijim podacima usluge u svetu čine čak 70% profita kompanijama koje se njima bave, tada je svakako značajno mesto koje tržište osiguranja zauzima u sektoru ukupnih usluga u svetu. Predstavljajući finansijsko uslužnu delatnost tržište osiguranja se ne razlikuje nmogo od ostalih vrsta tržišta, jer i ono predpostavlja sukobljavanje odnosno sučeljavanje ponude i tražnje za osiguravajućom zaštitom, odnosno visinu cenu i kvalitet proizvoda (sigurnosti) koju nudi osiuranje.

Tržište osiguranja Evropske Unije uspostavilo je četiri osnovne slobode:- kretanje kapitala,- roba,- ljudi i - usluga

i na taj način je uslovilo određene standarde i harmonizaciju na nivou zajednice, kao i na ostale zemlje koje sebe vide u okviru zajednice.

Važno je napomenuti da je jedan od ciljeva jedinstvenog tržišta finansijskih usluga Evropske Unije otvaranje mogućnosti osnivanja podružnica osiguravajućih društava u svim zemljama članicama, a cilj je da polisa kupljena bilo gde na teritoriji EU ima vrednost na celoj teritoriji EU. Ali sporazum o zajedničkom tržištu osiguranja nije ostvaren zbog određenih različitosti među zemljama članicama.

3

Tri važna područja za stvaranje jedinstvenog i slobodnog tržišta osiguranja:

- sloboda osnivanja podružnica i supsidijara

- slobodu prodaje usluga osiguranja u zemljama članicama

- slobodno kretanje kapitala u zajednici.

U zemljama Evropske Unije postoji veliki broj društava za osiguranje. Društva za uzajamno osiguranje osnivaju se na regionalnoj osnovi ili za pojedine profesije. Društva uspešno konkurišu akcionarskim društvima i doprinose razvoju osiguranja i onih rizika koje akcionarska društva ne osiguravaju.

Društva za uzajamno osiguranje odlikuje:

- niža cena osiguranja

- povoljni uslovi za osnivanje ( kod društava koja imaju obavezan broj članova prilikom osnivanja ne zahteva se zakonski minimalni osnivački kapital)

- raspodela viška članovima učešće osiguranika u upravljanju društvom.

1.1. Pravno regulisanje usluga osiguranja u Evropskoj Uniji

Sistem zajedničkog tržišta osiguranja predstavlja osnovu za jedinstveno unutrašnje tržište osiguranja i donošenje normativnih propisa.

Nacionalno zakonodavstvo zamenjuju dve slobode u okviru osiguranja.

- slobode uspostavljanja delatnosti osituravajućeg društva u formi spostvenog ili mešovitog preduzeća, filijale, podružnice, poslovnice i agencije i

- slobode kretanja usluga što znači da se svaka država članica obavezuje da će omogućiti svojim rezidentima da na teritoriji druge države članice slobodno kupuje finansijske usluge, uključujući usluge osiguranja.

Uvođenjem, ostvarivanjem ove dve slobode sprovedene su i mere usmerene ka ustanovljavanju jedinstvenog postupka nadzora nad poslovanjem osiguravajućih društava, otklanjanjem restrikcije u pogledu kretanja kapitala, dostupnošću finansijskih informacija o poslovanju osiguravajućih društava svim zainterosovanim licima,

4

obezbeđivanjem maksimalne moguće slobode zastupanja i posrednicima u osiguranju, ustanovljavanjem kontrole nad metodama prodaje usluga osiguranja u cilju sprečavanja dovođenja u zabludu kupca usluga osiguranja čime je dostinut značajan stepen zaštite potrošaća u ovoj oblasti, obezbeđivanjem jednoobraznog ugovornog prava u kontekstu osiguranja i dr.

1.2. Posao i predmet osiguranja zasnovan ugovorom u Evropskoj Uniji

Osiguranje je jedan od boljih načina da sebe lično ili svoju imovinu (koju smo stekli ili stičemo u toku radnog i životnog veka) sačuvamo od rizika (na čije nastupanje često ne možemo uticati).

Osiguranje je finansijska aktivnost koja se sastoji u tome da registrovani subjekti na tržištu (osiguravajuća društva) prikupljaju sredstva (premija osiguranja) od fizičkih lica ili privrednih subjekata (ugovarači osiguranja, osiguranici) da bi im, u slučaju nastupanja rizika koji su predviđeni ugovorom o osiguranju (polisa osiguranja), isplatili naknadu štete.

Dakle, osiguranje je po svojoj prirodi finansijsko – pravna usluga kojom se osigurano lice štiti za slučaj nasupanja dubućeg nepredviđenog događaja koji prozzrokuje nastanak okolnosti predviđenih zakonom odnosno ugovorom o osiguranju i to tako što nastupanjem osiguranog slučaja nastaje obaveza osiguravača da osiguraniku naknadi štetu ili učini šta drugo.

Osiguranje je složena usluga i sastoji se iz tri segmenta, koji se prepoznaju po različitim tehnikama i ciljevima.

- ekonomskog,- pravnog i - tehničkog

Ekonomski segment predstavlja zaštitu osiguranika i očuvanje vrednosti njihove imovine kroz naknadu štete na uništenim dobrima.

Pravnim segmentom se uređuju pravni odnosi i predstavlja okvir i podlogu za ostvarivanje cilja i svrhe osiguranja. Dakle, pravnim segmentom se zakljlučuje ugovor o osiguranju i postupak ostvarivanja naknade štete.

Tehnički aspekt osiguranja predstavlja osiguravajuću tehniku koja je zasnovana na konceptu izjednačavanja rizika uz upotrebu najsavremenijih matematičko-statičkih metoda.

Što se tiče posla osiguranja – posao je zasnovan na zaključenu ugovora o osiguranju i to predstavlja obavezu za obe ugovorene strane. Osiguranik je obavezan da plaća premiju

5

osiguranja, a osiguravač je dužan da snosi posledice ostvarenja osiguranog rizika tj. nastupanja osiguranog slučaja – naknada štete i dr.Ugovor o osiguranju ima elemente aleatornog ugovora (ugovor na sreću, odnosi se na budući neizvestan događaj), dvostrano je obavezan a vezano za premiju osiguranja (koju plaćamo osiguravajućem društvu za pokriće rizika) ima elemente solidarnosti iz razloga što je premija osiguranja rezultat matematičkih proračuna koji se zasnivaju na sistemima verovatnoće i velikih brojeva kombinovanih sa statistikom učestalosti nastupanja rizika.Život, imovina, poslovanje, iteresi, kredit i dr. predstavlja predmet osiguranja. Dakle, predmet osiguranja je ono što se osigurava i on je naznačen u polisi osiguranja i na osnovu predmeta osiguranja odredjuje se vrsta osiguranja. Polisa osiguranja je pismena isprava koja prati posao osiguranja i određuje prava i obaveze ugovornih strana.

Subjekti koji čine tržište osiguranja su:

- kupci usluga osiguranja tj. imaoci polise osiguranja

- osiguravajuća društva, to su prodavci usluga osiguranja

- agenti i brokeri osiguranja predstavljaju posrednike u osiguranju.

Na osnovu gore navedenih subjekata koji imaju svoji ulogu i mesto na tržištu osiguranja, usluge osiguranja se mogu kupovati – prodavati na tri sledeća načina:

- direktno između osiguravača i osiguranika – ovde dolazi do zaključenja ugovora o osiguranju između osiguravača i osiguranika gde obe strane moraju da poštuju zaključeni ugovor.

- preko agenata osiguranja – koji zastupa interese osiguravača, a da pri tom nije ni u kakvoj vezi sa potencijalnim osiguranikom,

- preko brokera u osiguranju – koji je nezavisan subjekt i od osiguravača i od osiguranika.

2. Oblasti osiguranja u Evropskoj Uniji

Tri osnovne oblasti osiguranja Evropske Unije:

- životno osiguranje- neživotno osiguranje- posebna pravila osiguranja – obavezno osiguranje u saobraćaju, osiguranje pravne

zaštite, osiguranje kredita i osiguranje jemstva.

U nastavku sledi opširniji opis ove tri osnovne oblasti osiguranja.

6

2.1. Životno osiguranje

Životno osiguranje je osiguranje kojim se osiguravač obavezuje da na osnovu plaćenih premija osiguranja isplati osiguraniku ili licu koje on odredi osiguranu svotu za slučaj smrti osiguranika ili osiguranog lica, tj. za slučaj doživljenja određenog vremena. U osiguranje života spadaju i rizici invalidnosti, bolesti i nezgode.

U Evropskoj uniji uključene su sledeće delatnosti životnog osiguranja:- osiguranje života,- rentno osiguranje, - dopunsko osiguranje uz osiguranje života,- dobrovoljno penzijsko osiguranje i druge vrste životnih osiguranja.

Evropski savet je u oblasti životnog osiguranja doneo tri Direktive.

Prva Direktiva je usvojena 1979. godine. pod brojem 79/267/EEC, time su propisani osnovni principi i pravila životnog osiguranja. Ova Direktiva odnosila se na definisanje uslova prijema – neophodna dozvola za rad, ograničenje aktivnosti na osiguranje, niminalni osnovni kapital, zatim su propisani uslovi delatnosti, uslovi povlačena dozvole i propisi koji se primenjuju na podružnice.

Druga Direktiva br. 90/619/EEC odnosila se na dva sistema – prvi je procedura koja se bazira na sideštu osiuravača i sistem nadzora prema pravu države u kojoj se prima usluga osiguranja.

Treća Direktiva br. 92/96/EEC odnosila se na jedinstven sistem izdavanja dozvole i nadzora. Evropska unija je usvojila Direktivu br. 2002/83/EEC kojom su uređena sva pitanja koja su bila regulisana u prve tri prethodne direktive. Međutim, Direktivom br. 2004/66/EEC određeno je usklađivanje propisa država članica u nadzoru nad osiguranjem života, maksimalnu zaštitu osiguranika i obezbeđenje maksimalnih finansijskih garancija.

2.2. Neživotno osiguranje

Neživotno osiguranje, ne obuhvata osiguranje života, ali zato obuhvata sledeća osiguranja:

- osiguranje imovine od svih vrsta rizika – požara, poplave, loma, krađe idr.- osiguranje od odgovornosti - osiguranje vozila/vazduhoplova- dobrovoljno zdravstveno osiguranje i dr.

7

Tri Direktive regulišu neživotno osiguranje u pravu Evropske unije, a to su:

- I Direktiva br. 73/239/EEC,- II Direktiva br. 88/357/EEC i- III Direktiva br. 92/49/EEC, ona je bila predmet izmena i dopuna sledećim

Direktivama 95/26/EEC, 2000/64/EEC, 2002/13/EEC i 2005/1/EEC.

Jedinstveno tržište, kakvo je tržište Evropske unije zasnovano je na jedinstvenoj dozvoli za obavljanje poslova osiguranja koji obezbeđuje obavljanje delatnosti na čitavoj teritoriji Unije.

Ovim direktivama utvrđene su mere koje se odnose na kontrolu proizvoda i tarifa, kao i utvrđivanje minimalnog pravila za investiranje tehničkih rezervi. Zatim je utvrđena obaveza obaveštavanja nadležnih organa identitetu akcionara i članova koji imaju kvalifikovano učešće kao i visina njihovog učešća. Definisani su i uslovi u pogledu profesionalne osposobjenosti i adekavtnosti određenih lica za poziciju članova uprave – direktora i članova upravnog odbora.

2.3. Posebna pravila osiguranja

U ova osiguranja ubraja se i regulativa koja se odnosi na godišnje račune i konslolidovane račune osiguravajućih društava, dopunskog nadora nad osiguravajućim društvima, kao i na postupak stečaja i reorganizacije osiguravajućih društava.Ima više posebnih osiguranja, a to su sledeća:

Osiguranje odgovornosti za štetu prozurokovanu upotrebom motornih vozila. Osiguranje od atuo – odgovornosti regulisano je Direktivom br. 72/166/EEC, 84/85/EEC, 90/323/EEC i 2000/16/EEC. Ove četiri Direktive su posebno definisane i svaka od njih utvrđuje određene propise i standarde.

Prva Direktiva utvrđuje sistem zelenog kartona.

Druga direktiva se odnosi na formiranje garantnog fonda, iz kojeg se naknađuje šteta prouzrokovana neosiguranim i neindentifikovanim vozilima.

Treća direktiva obezbeđuje da sve obavezne plise osiguranja pokrivaju odgovornost u pogledu korišćenja motornih vozila na teritoriji Evropske unije na osnovu jedinstvene premije.

Dok se četvrta direktiva odnosi na ustanovljavanje evropskog prava o ugovoru o obaveznom osiguranju.

8

Godišnji i konslolidovani računi osiguravajućih društava. Oni su uređeni diretivom br. 91/674/EECi br. 2003/51/EEC. Ovim direktivama je ustanovljena forma i sadržina bilansa stanja i bilansa uspeha, time je definisana striktna obaveza objavljivanja finansijskih izveštaja o poslovanju osiguravajućeg društva.

Dopunski nadzor nad osiguravajućim društvima. – odnosi se na finansijsku stabilnost društva kroz maksimalno očuvanje njegove solventnosti, visine osnovnog kapitala i održavanja matematičkih i tehničkih rezervi. Direktivama su regulisana ova pitanja, tima je unapređen nadzor i on obuhvata interne procedure, sporvođenje nadzora nenajavljenom posetom osiguravajućem društvu, neprestanim informisanjem i proverom dostavjenih informacija, sve ovo je regulisano sledećim direktivama: 98/78/EEC, 2002/87/EEC, 2005/1/EEC.

Osiguranje izvoznih kredita. To se odnosi na osiguranje srednjoročnih i dugoročnih izvoznih kredita, cilj je obezbediti jedinstveni transportni sistem u kreditnom poslovanju u Evropskoj uniji.

Osiguranje kredita i jemstva – regulisano je Direktivom br. 87/343/EEC, ovim se obezbeđuju dodatne finansijske garancije za osiguranje kredita i zabranjena rešenja sadržana u Nemačkom zakonodavstvu kojim je bilio zabranjeno kombinovanje osiguranja jemstva sa drugim vrstama osiguranja.

Osiguranje u avio prevozu. Definisano je direktivom 785/2004/EEC, kojom je propisana dužnost avio – prevoznika i avio – operatera da zadovolje i ispoštuju u odnosu na putnike, prtljag i robu u prevozu.

3. Direktive – kao ugovorno pravo osiguranja

Direktivama o osiguranju iz 2002 god. utvrđeno je i definisano sledeće:

- definisani su standardi za vođenje posla u osiguranju, ovde je precizirana potrošačka direktiva, utvrđene su mere za povredu prema nivou tržišta, pružanje saveta i pomoći u primeni i kao mesto za žalbe prema prekršiocima standarda i izricanje mera za slučaj povrede standarda i osnovano je nazavisno i samostalno ekspertsko telo u sastavu organa za nadzor osiguranja.

- zatim su utvrđene obaveze za strukovna udruženja osiguravača i posrednika osiguranja, regulisani su poslovni kodeksi kao i komunikacija sa potrošačima i drugim klijentima, utvrđena su visoka etička pravila.

Direktiva koja se odnosi na posredovanje u osiguranju predviđa sledeće: - njom se reguliše položaj interesnih i neprofitnih udruženja građana u oblasti kolektivnog osiguranja, osiguranika i osiguravača u vezi sa osiguranjem zatvorenih i otvorenih

9

grupa.Registrovana udruženja treba da ispune uslove stručne osposobljenosti, kredibiliteta i postojanja osiguranja.

Ovom direktivom omogućeno je fizičkim licima da se bave poslovima posredovanja u osiguranju i omogućeno je da turističke agencije, špediterska preduzeća, komisionari, kontrolori robe i druga pravna i fizička lica mogu na osnovu zaključenja ugovora sa osiguravajućim društvima da obavljaju poslove osiguranja kao dopunsku delatnost bez registracije i posebne stručne osposobljenosti.

4. Osiguranje kredita, osiguranje izvoznih kredita, osiguranje katastrofalnih rizika – osiguranja u razvoju i garantni

fondovi

Osiguranje kredita – ovo osiguranje sve više dobija na značaju na tržištu Evropske unije. Ovo osiguranje se odnosi na finansijske institucije. Evropski Investicioni fond pruža maksimalni iznos garancije u iznosu 200 miliona evra. Zatim, obezbeđuje garantno pokrice vezano za portfolije kredita ili zakupa, preuzima rizik od 50% za svaki pojedinačni zajam ili zakup u datom portfoliju. Portfoliji se mogu sastojati i od postojećih i od novoodobrenih kredita i zakupa. Period zaplene može biti predviđen. Portfoliji moraju biti u skladu sa zajmoprimcima, industrijskim sektorima, iznosom kredita, i dr.

Osiguranje izvoznih kredita – ovo osiguranje ima podršku države u razvijenim zemljama.

Osiguranje katastrofalnih rizika – i ovo osiguranje se sprovodi, ima podršku države. Katastrofalni rizici kao što su prirodne nepogode, tehnološki rizici i terorizam se osiguravaju i predstavljaju najbolji način zaštite građana kao i rasterećenja državnog budžeta, ovo osiguranje je takođe dominantno u razvijenim zemljama.

Garancija je potrebna, i ona predstavlja potvrdu da će osiguranik ostvariti pravo iz ugovora o osiguranju, a potrebna je i za razvoj osiguranja. U zemljama Evropske unije postoje garantni fondovi koji obezbeđuju razvoj osiguranja kao i njegovu socijalnu funkciju , a to su sledeći fondovi:

- garantni fondovi za žrtve terorizma i drugih protivpravnih napada- garantni fondovi u oblasti obaveznih osiguranja- garantni fondovi za slučaj stečaja društava za osiguranje života.

U Francuskoj je osnovana Centralna kasa reosiguranja kao posebna organizacija koja sa garancijom države obezbeđuje reosiguranje:- izuzetnih i nuklearnih rizika- rizika terorizma- katastrofalnih rizika- katastrofa u poljoprivredi i fond za rizike u oblasti izgradnje.

10

5. Osiguranje života

Zdravstveno osiguranje dobija sve više na značaju, interesovanje za ovim osiguranjem raste u razvijenim zemljama zbog mnogih problema koji su posledica savremenih ekonomskih, političkih, socijalnih i naročito demografskih kretanja. Privatno zdravstveno osiguranje zauzima veoma značajno mesto u poslovanju društva za osiguranje. Pri tom, kod građana se razvija svest da moraju sami da vode računa i brigu o sebi i o svojoj zdravstvenoj zaštiti.

U razvijenim, naprednim i ekonomski jakim zemljama socijalno osiguranje sarađuje sa privatnim zdravstvenim osiguranjem, tako što država/socijalno osiguranje, pruža osnovnu uslugu i za privatne ordinacije/klinike. Privatno zdravstveno osiguranje ima socijalnu dimenziju. Na osnovu brige građana o svojoj zdravstvenoj zaštiti, brige o sebi, veliki razvoj ovog osiguranja i njegov veliki značaj su doveli do toga da je premija ovog osiguranja zabeležila rast kako u industrijski razvijenim tako i u zemljama u razvoju.

Prema propisima Evropske unije obavezno je odvojeno obavljanje poslova životnih od poslova neživotnih osiguranja i to je predviđeno samo za novoosnovana, novonastala društva za osiguranje.

6. Konkurencija u osiguranju

Konkurencija u osiguranju je potrebna i ona je u Evropskoj uniji dozvoljena, slobodna konkurencija predstavlja uslov za razvoj osiguranja. Po propisima u Evropskoj uniji dozvoljena je slobodna konkurencija. Sprečavanjem konkurencije stvara se prepreka za brži razvoj delatnosti osiguranja, to je od velike važnosti za zemlje u razvoju. Evropsko pravo konkurencije je potrebno poznavati i ono predviđa instrumente koji obezbeđuju zdravu utakmicu između osiguravača što je uslov za brži razvoj osiguranja.

Na osnovu ugovora Evropske unije u kojem su predviđena dva osnovna načina na koji se ograničava konkurencija: sporazumi između učesnika na tržištu i zloupotreba dominantnog položaja. Međutim ova dva sporazuma nisu primenljiva na osiguranje iz tog razloga što je saradnja osiguravača nužna.

Dozvoljeni su sporazumi osiguravača koje obuhvataju četiri posebne kategorije sporazuma a odnose se na utvršivanje zehničke preimije, standarden uslove, sporazume o saosiguranju i reosiguranju i utvrđivanje tehničkih standarda za sigurnosne uređaje. Ovi sporazumi doprinose razvoju i unaprešenju poslova osiguranja i oni su iz tog razloga i dozvoljeni.

11

Na osnovu saradnje osiguravača mogu se utvrditi premije i uslovi osiguranja koji odgovaraju stvarnoj veličini rizika i na osnovu udruživanja osiguravača i reosiguravača mogu se osigurati veliki rizici.

U evropi je zabranjeno korišćenja dominantnog položaja na tržištu, ukoliko društvo za osiguranje ima veliko učešće na tržištu. Zakonom je zabranjen sporazum između preduzeća kojima se ograničava konkurencija i zabranjuje zloupotreba dominantne pozicije na tržištu. Direktivama i zakonima se želi sprečiti nelojalna konkurencija.

Osiguravači nemogu po svojoj slobodnoj volji da plasiraju sredstva osiguranja, oni moraju da poštuju propise koji predviđaju u koju se imovinu sredstva mogu ulagati i do kog iznosa. Ograničenja postoje i odnose se na plasmane, ta ograničenja su propisana u evropskom pravu osiguranja.

Osiguravači mogu da ulože u hartije od vrednosti, nekretnine, zajmove. Osiguravači života najviše ulažu u obveznice sigurnih emitenata kao što su država, centralna banka, Međunarodne finansijske organizacije ili nepokretnosti. Zemlje koje imaju razvijeno tržište osiguranja, osiguravači ulažu i u akcije preduzeća, to doprinosi razvoju privrede zemlje.

7. Poslovanje osiguravajućih kompanija na tržištu – razvoj «bankassurance»

Bankassurance predstavlja povezivanje banaka i osiguravajućih kompanija. Ovaj proces se razvio usled globalizacije finansijskog tržišta u Evropi, čime je omogućeno slobodno kretanje kapitala i ulsuga, kao i internacionalizacija finansijskih institucija. Kao rezultat povezivanja ove dve institucije jeste kreiranje zajedničkog proizvoda i investicionih fondova, zatim zajedničko učešće u kapitalu.

Procesom globalizacije dolazi i do sve veće međunarodne itegracije poslovanja osiguravajućih i reosiguravajućih kompanija. Velike osiguravajuće kompanije preuzimaju slabije konkurente, tačnije dolazi do njihovog spajanja ili pripajanja ili do takozvanih merdžera i akvizicija. Razlog za spajanje i pripajanje ovih kompanija je cilj što dubljeg i šireg prodora na finansijsko tržište, kao i pojačanja konkurencija, ulazak stranih kompanija, kaptala i znanja, ali i promene kamatnih stopa na finansijskim tržištima.

Zemlje u kojima je razvijen ovaj vid osiguranja su: Švajcarska, Holandija, Španija, Velika Britanija i Nemačka. Integracija je pomogla da obe institucije smanje svoje rizike u slučaju neuspeha u pojedinim poslovima. Zajedničkim delovanjem ove dve institucije smanjuje se rizik, smanjuje se cena proizvoda, kao i obezbeđenje šireg spektra klijenata. Ovakav način poslovanja podrazumeva to da je banka većinski partner u osiguranju i da prodaje proizvode osiguranja preko bankovnih kanala distribucije.

12

Prednosti bankarskog osiguranja su:

- smanjenje akcizicionih troškova – troškovi zaključenja ugovora o osiguranju. Na primer, troškovi prodaje osiguranja života preko bankarskog šaltera iziskuju 10% prihoda od premija, dok prodaja preko osiguravajućih organizacija iziskuje 22%, dok za inostrane osiguravače učešće distibutivnih troškova ide i do 40%.

- smanjuju se transakcioni troškovi na finansijskom tržištu zbog prisutnog fenomena ekonomije obima i ekonomije raznovrsnosti. To znači sledeće – veći broj transakcija od strane jednog istog subjekta stvara isti profit, ali i manje troškove za korisnike usluga.

- smanjuje se rizik, to jest obezbeđuje se njegova diverzifikacija.

- bolje poznavanje tržišta osiguranja, tržišnih učesnika i tržišnih instumenata

- povećava se finansijski kapacitet tržišnih učesnika. To predstavlja posledicu međunarodne povezanosti nacionalnih ekonomija, slobodnog kretanja kapitala, težnje ka prisvajanju većih profita i smanjenju troškova poslovanja što je zahtevalo i okretanje ka prednostima ekonomije obima koju obezbeđuje pomenuta itegracija banaka i osiguravajućih organizacija.

Ali važno je napomenuti razlike između banak i osiguravajućih kompanija. Razlike su sledeće, kao i interesi osiguravajućih institucija i bankarskih institucija.

Cilj osiguravajućih kompanija je pružanje sigurnosti i zaštite, a ne formiranje kapitala kao što je to slučaj sa bankama. Osiguranje koje se prodaje zavisi od stepena ispunjenih obaveza osiguravajuće kompanije prema osiguranicima.

Glavni faktor prodaje osiguranja zapravo i jeste samo poverenje u osiguravajuću kompaniju. Osiguravajuće kompanije su u povoljnijem položaju od banaka, one svoje obaveze mogu pokrivati iz premija novih ugovora iz osiguranja.

Kod banaka je jače izražena profitabilnost i to je još jedna razlika između banaka i osiguravajućih kompanija.

Sledeća razlika ogleda se u tome što osiguravajuće kompanije ne obračunavaju kamate osiguranicima za uplaćenu premiji i ne pokrivaju svoje troškove iz kamata i naknada za poslovne transakcije.

13

U cenu osiguranja tj. u premiju uključeni su troškovi poslovanja. Izuzetak predstavlja osiguranje života, ovo osiguranje predstavlja kombinaciju štednje i pokrića rzika, deo troškova se može pokriti ostvarenim kamatama na ulaganja.

Razlika je i u osnivačkom kapitalu – kod osiguravajućih kompanija za razliku od banaka, osnivački kapital ima značaja samo na početku poslovanja. Sve obaveze iz osiguranja pokrivaju se iz unapred uplaćene premije.

Osiguravajuće kompanije koje se bave neživotnim osiguranjem, treba da što preciznije definišu svoje obaveze, kako bi pravilno osnovale svoj investicioni portfolio. Obaveze kod imovinskog osiguranja su manje predvidljive, iz tog razloga što se ne zna momenat nastanka i visina nastalae štete, pa se sredstva prikupljena premijama imovinskog osiguranja mogu plasirati u sigurne i kratkoročne plasmane.

Dolazi do povećanja ukupno raspoloživih sredstava sektora osiguranja usled rasta i visine ukupne premije životnog osiguranja, pa se ta sredstva mogu plasirati na finansijska tržišta. Ovo dovodi do povećanja ukupnog poslovanja osiguravajućih kompanija, to jest poboljšanja njihove konkurentnosti na tržištu. Osiguravajuće kompanije treba da u svakom momentu raspolažu sa dovoljnim sredstvima za ispunjenje dospelih obaveza prema osiguranicima, kako bi mogle da plasiraju svoja sredstva na finansijska tržišta.

Osiguravajuće kompanije imaju sledeće obaveze:

- čine suštinu osiguranja – realizaciju sigurnosti prilikom nastanka osiguranog slučaja

- ne nastaju zaduživanjem na finansijskom tržištu

- odnose se na rezerve kao buduće obaveze za isplatu po osnovu nastanka osiguranog slučaja.

Sredstva rezervi treba da budu dovoljna za pokriće budućih obaveza, i ona treba da se plasiraju na odgovarajući način, tačnije na one rokove usklađene obavezama iz pojedinih vrsta osiguranja. Sredstva treba da budu uložena u skladu sa statističkim očekivanjima nastupanja šteta i dospelosti obaveza osiguravača. Kako bi se pravilno vodila poslovna politika, osiguravajuće kompanije iz sredstava premije formiraju rezerve. Pravilna procena rezervi je od izuzetnog značaja.

Osiguravajuće kompanije teže da maksimiziraju prihod od plasmana sa što manjim stepenom rizika i time plasiraju sredstav na finansijskom tržištu.

Menadžeri osiguravajućih kompanija moraju da vode računa kako bi uspostavili strukturalni i ročni sklad između ulaganja i dospeća obaveza, tačnije ročnost obaveza mora biti glavna smernica za određivanje plasmana. Ovo je potrebno kako bi se

14

uspostavila ravnoteža između dospelih obaveza iz osiguranja i plasmana na finansijskom tržištu.

Postoji opasnost da mogu nastati odstupanja u očekivanim i stvarno nastalim obavezama, s toga osiguravajuće kompanije moraju raspolagati određenim viškom sredstava, kao i otimalnim portfolijom plasmana, kako bi pravovremeno regulisale svoje obaveze.

Osiguravajuće kompanije sve više ulažu u kratkoročnije plasmane kao i plasmane sa nižim prinosima. Razlog tome je izbegavanje situacije u kojoj bi osiguravajuće kompanije zbog neplanirane štete, odnosno nastale obaveze, morale prodavati svoje hartije od vrednosti po nižim cenama u odnosu na njihovu stvarnu vrednost.

Rizik sa kojim se susreću osiguravajuće kuće je promena kamatnih stopa, koja može dovesti do pada vrednosti plasmana. Osiguravajuće kompanije pored rizičnih plasmana poseduju sigurne, manje rizične plasmane u svojoj imovini zbog rizika promene kamatnih stopa.

Kako bi maksimalno smanjile rizik, osiguravajuće kompanije najviše ulažu u državne obveznice. Ulaganjem u državne obveznice, kompanije stiču određene poreske olakšice u većini razvijenih zemalja, a država garantuje sigurnost uloženih novčanih sredstva.

Postoji razlika između plasmana osiguravajućih kompanija koje se bave osiguranjem imovine od plasmana osiguravajućih kompanija koje se bave osiguranjem života. Kod osiguranja imovine isplate su češće i veće nego isplate kod osiguranja života, osiguravajuće kompanije koje se bave osiguranjem imovine ne vode računa samo o kreditnom i kamatnom riziku, one vode računa i o likvidnosti.

Dakle, zbog ovih razloga, osiguravajuće kompanije koje se bave osiguranjem imovine moraju pozamašan deo sredstava da drže u visokolikvidnoj aktivi, kao što je gotovina, blagajnički i komercijalni zapisi i dr.

Na osnovu prirode poslovanja osiguravajućih kompanija, upravljanje imovinom, tj. portfolijom hartija od vrednosti i kredita, treba da bude osnova za uspostavljanje bilansne ravnoteže osiguravajućih kompanija.

7.1. Alians Group

Alians Group – predstavlja jednu od najvećih svetskih kompanija na polju osiguravajuće delatnosti.

Ova grupacija je jedna od vodećih svetskih proizvođača integrisanih finansijskih usluga.

Sedište ove grupacije je u Minhenu, Nemačka. Ima 152.000 zaposlenih širom sveta, i oko 75. 000 000 klijenata u oko sedamdeset zemalja.

15

Alians kompanija je lider na nemačkom tržištu i ima jako međunarodno prisustvo. Ovu kompaniju odlikuje kvalitet usluge, kvalitet finansijskih performansi, kao i niza drugih aktivnosti koji čine ovu kompaniju konkurentnom i održivom na tržištu i koji joj daju vrednost.

8. Evropsko tržište osiguranja i njegovi pokazatelji

S obzirom na velike finansijske oscilacije prikaz stanja na tržištu osiguranja u Evropskojuniji najbolje je posmatrati prema podacima i na način koji je sačinila njihova profesionalna služba CEA – Comite Eropeen des Assurances, Evropska federacija osiguranja i reosiguranja. U njenom sastavu je preko 33 članica, udruženja nacionalnih osiguranja i predstavlja sve vrste osiguranja i reosiguranja preduzeća.

Analiza sektora osiguranja najboje se realizuje komparacijom osnovnih pokazatelja razvijenosti osiguranja, analizom odstupanja vrednosti indikatora posmatranih tržišta u odnosu na tržišta osiguranja zemalja Evropske unije, kao i prognozom razvoja osiguranja u budućnosti.

U pokazatelje razvijenosti osiguranja ubrajamo:

1) opšte ekonomske pokazatelje – bruto društveni proizvod (BDP) BDP po glavi stanovnika – BDP per capitala i broj stanovnika

2) opšte pokazatelje osiguranja – ukupna bruto premija, bruto premija životnih i neživotnih osiguranja, iznos premije za reosiguranje idr. i

3) specifične pokazatelje osiguranja – koeficijent penetracije osiguranja – udeo premije u BDP i koeficijent gustine osiguranja – iznos premije po stanovniku.

Ukoliko se gleda prosek po glavi stanovnika, u 2008. godini je stanovnik jedne od zemalja CEA potrošio 1.805 dolara na osiguranje. Struktura odnosa ovog iznosa je sledeća: 1.098 dolara je dato na životno osiguranje, a preostalih 707 dolara na neživotno.

Prodor na tržište, koji se ogleda u odnosu ukupnih bruto premija i BDP, smanjio se u proseku sa 8,8% iz 2007. na 7,7% u 2008. godini. Ovo je usledilo nakon pada u ukupnim evropskim premijama i smanjenja privredne aktivnosti. Prodor na tržište životnog osiguranja je pao sa 6% na 4,9% u 2008, dok je prodor ne-životnog osiguranja ostao manje-više stabilan sa 3%.

Industrija osiguranja je jedan od najvećih evropskih institucionalnih investitora, tako da je pad na tržištu hartija od vrednosti napravio veliki pritisak na investicione portfolije osiguranika. Ukupna vrednost investicionih portfolija evropskih osiguranika, gledajući tržišnu vrednost, pala je sa preko 7.900 milijardi evra u 2007, na oko 7.200 milijardi evra

16

u 2008. godini. Ovaj pad od oko 1% (-4,5% računajući stalan kurs valuta) što predstavlja promenu u odnosu na 2007. kada je zabeležen rast od 4%.

Takođe, to je bio i prvi zabeležen pad poslovanja institucionalnih investitora u poređenju sa prethodnom godinom.

Na promene u ukupnim investicionim portfolijima najviše je uticalo životno osiguranje, jer investicije koje pripadaju ovoj vrsti osiguranja predstavljaju više od 80% od ukupnih investicija. U 2007. godini, poslednjoj godini za koju su podaci dostupni, akcije i druge vrste aktive su predstavljale najveći deo investicionog portfolia evropskih osiguranika, sa tržišnim udelom od 34,3%. (1)

Iako je broj društava za osiguranje konstantno opadao tokom poslednje decenije 20. veka, što je najviše rezultat spajanja i akvizicija ovih društava, 2008. pokazuje oporavak. Broj kompanija koje se bave osiguranjem u CEA zemljama je porastao sa 5.124 u 2007. na više od 5.170 u 2008. godini

Broj osiguravajućih društava smanjen je poslednjih deset godina, a rezultat ovoga je talas spajanja i akcizicija 1990-tih, nakon liberalizacije i deregulacije tržišta u EU.

Posle pet godina opadanja broja zaposlenih na tržištu osiguranja došlo je do porasta za 0,5% (što je najviše rezultat konsolidacije) u odnosu na 2007. Prvi podaci za 2008. godinu pokazuju da je broj zaposlenih u društvima za osiguranje ostao stabilan, i da je većina zaposlenih stalno zaposlena (radi puno radno vreme).

8.1. Osiguranja u Evropi za 2008. i 2009. godinu

Osiguranja u Evropi porasla 3% - Zemlje članice Evropskog udruženja osiguravajućih i reosiguravajućih društava u 2009. godini beleže blagi oporavak: zahvaljujući najpre oporavku životnog osiguranja, ukupna evropska premija beleži rast od tri odsto.

Prema podacima Evropskog udruženja osiguravajućih i reosiguravajućih društava – CEA, 33 zemlje članice ovog udruženja su u 2009. godini zabeležile rast premije od tri odsto. Ovaj rast ostvaren je zahvaljujući sektoru životnog osiguranja, koji je rastom od 5% ostvario bolji rezultat od sektora neživotnog osiguranja.

Ekonomski pad je više uticao na neživotno u odnosu na životno osiguranje u 2009. godini. Podaci za 2009. godinu pokazuju da je evropska industrija osiguranja pretrpela posledice krize dobro, rastom ukupne premije 3% po stalnom kursu, i da iznosi 1 054 milijarde evra.

________________________ 1 www.osigurajse.info

17

Evropska premija životnog osiguranja, dostigla je oko 647 milijardi evra u 2009, a to je prema konstantnom kursu 5% više u odnosu na prethodnu godinu. Premija životnog osiguranja zauzima oko 61% ukupne premije u Evropi. Najveća tržišta su Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija kaja zajedno čine 75% ukupne premije životnog osiguranja u Evropi. Uprkos tome što zauzimaju veliki procenat tržišta i što je ostvaren globalni rast u ovom segmentu nisu sve zemlje uspele da povećaju sopstvenu premiju. Značajno poboljšanje ostvarile su Francuska, Nemačka i Italija, ali je zato u Velikoj Britaniji premija životnog osiguranja pala čak za 8% .

U sektoru neživotnog osiguranja u prošloj 2009. godini evropske premije pale su sa 417 milijardi evra koliko je bilo na kraju 2008. godine na 406 milijardi evra. Kod osiguranja motornih vozila konkurencija je najjača, čini čak 30% ukupne premije neživotnog osiguranja. Italija, Francuska, Nemačka i Velika Britanija drže oko 60% premije motornih vozila, navodi se u izveštaju CEA za 2009. godinu.

Zdravstveno osiguranje je drugi najveći segment u neživotnom osiguranju i drži 25% premije. Lideri u ovoj vrsti osiguranja su Holandija i Nemačka koji drže više od dve trećine ukupnog evropskog tržišta. Procenjuje se da će u 2009. godini premije zdravstvenog osiguranja, mada je rast usporen i dalje rasti, kao i da će dostići 100 milijardi evra u 2009. dok je za 2008. godinu iznosio 99 milijardi evra, a 93 milijardi evra u 2007. godini.

Oko 20% ukupnog tržišta neživotnog osiguranja spada u osiguranja imovine, u kojem Velika Britanija, Nemačka i Francuska drže oko 55% poslovanja. U 2009. premija osiguranja imovine je ostala stabilna i iznosi oko 80 milijardi evra.

Tržište osiguranja Evropske Unije je najveće na svetu, sa oko 40% udela u svetskom tržištu osiguranja.

18

Prikaz broj 1 Ukupna bruto premija osiguranja u EU 2000-2008 (mil.evra)

Izvor: www.singipedia.com/.../-Analiza-tržišta-osiguranja-Evropske-Unije –

19

8.2. Premije

Premija je iznos koji se uplaćuje u osiguravajući fond.

Premije su izvor sredstava fonda za osiguranje.

Premija je cena osiguranja, mada može da se definiše i kao cena rizika.

Na visinu premije utiče: - rizik;- veličina osigurane sume, - dužina trajanja osiguranja i - kamatna stopa sa kojom se plasiraju sredstva osiguravajućeg fonda.

Premije za 2008. godinu pokazuju da je bruto premija u 33 evropske zemlje koje su članice CEA iznosila 1.059 milijardi evra, što predstavlja pad od 6% (u nominalnoj vrednosti i u stalnom kursu valuta, a 10% u trenutnim vrednostima valuta) u odnosu na iznos od 1.182 milijarde evra iz 2007. godine. Ovaj pad je nastao nakon porasta od 6% u periodu 2006 – 2007, a može se uporediti sa padom od 1% koji se dogodio za vreme poslednje finansijske krize u periodu 2000 – 2001. Na ovo smanjenje premija u 2008. godini najviše je uticao sektor životnog osiguranja, čiji je udeo u ukupnim premijama više od 60%.

Na tržištu ne-životnih osiguranja najveći udeo predstavljaju automobilsko osiguranje, osiguranje zdravlja i osiguranje od nesreće sa po 12% udela u ukupnim premijama. Tržište osiguranja imovine treća je po veličini grana tržišta ne-životnog osiguranja sa udelom od 8% u ukupnom poslovanju. Opšta odgovornost je četvrta grana po veličini sa oko 3% udela u ukupnim premijama.

Finansijska kriza je u prethodnom periodu uticala na aktivnost društava za osiguranje u svetu. Prema podacima Swiss Re, ukupne premije u svetu su iznosile 4.270 milijardi dolara u 2008. godini, što predstavlja rast od 3,4% u toj godini. Godinu dana ranije (2007) zabeležen je rast od 11,2%. Premije su porasle u svim delovima sveta osim u Evropi.

Evropski udeo u svetskom tržištu je postepeno rastao između 2002. i 2007. godine sa 32% na 43%, dok su premije u Evropi rasle brže nego ukupne svetske premije. Međutim, ovaj rast je stao u 2008. godini kada je evropski udeo u svetskom tržištu pao na 41%. Pad je zabeležio i udeo SAD-a u svetskom tržištu, dok su azijski i udeo ostatka sveta porasli.

20

Ukupna bruto premija na evropskom tržištu se gotovo udvosturčila i tokom poslednjih 10 godina iznosila je 1 058 milijardi evra u 2008. Ovo u procentima iznosi:

- Životna osiguranja 61%- Imovina, motorna vozila 27%- Nesrećni slučaj i zdravstveno osiguranje 12%

Prikaz broj 1 Raspodela ukupne premije osiguranja EU u 2008

Izvor: www.singipedia.com/.../Analiza-tržišta-osiguranja-Evropske-Unije -

9. Osiguranje u privredi

Osiguranje omogućava kako fizičkim tako i pravnim licima da privređuju u stabilnom okurženju. Omogućava olakšavanje ekonomskih transakcija od rizika, zatim promoviše finansijsku stabilnost, mobilišući štednju, to će omogućiti da se rizici rukovode efikasnije, kao i da se podstakne ublažavanje gubitka i podstiče efikasnost alokacije kapitala.

Dolazi do pada ulaganja evropskih osiguravača u 2008 dogini a to je rezultat finansijske krize.

Osiguranje imovine i transportno osiguranje – ovo osiguranje obuhvata širok spektar pokrića za domaćinstva, motornih vozila i poslovanja. Sa 130 milijardi evra premije prihoda, osiguranja motornih vozila ima najveću premiju u okviru ove grupe osiguranja sa 44% premije. Drugo mesto po udelu zauzima imovina sa 28% učešća na tržištu. Opšte obaveze i pomorstvo, vazduhoplovstvo i transport respektivno 11% i 5%.

21

Životno osiguranje Osnovni značaj polise životnog osiguranja je u tome što je ona u isto vreme i osiguranje i štednja. Osiguranje života mogu kupiti pojedinci ili grupe ljudi, najčešće u okviru preduzeća.

Najveći učesnici na tržištu životnog osiguranja u Evropi su Velika Britanija (33%) i Francuska (25%) u ukupnoj premiji. Podaci za 2008. pokazuju da su ukupne premije životnog osiguranja doživele pad od 11% (-16% u trenutnim vrednostima valuta) i iznose 644 milijarde evra, što se može uporediti sa iznosom iz 2007. godine od 766 milijardi evra. Ovaj rekordni pad iz 2008. najviše je izazvan svetskom ekonomskom krizom. Za poređenje jačine krize može se uporediti pad premije od 4% za vreme poslednje finansijske krize iz perioda 2000 – 2001. Trebalo bi, ipak, da bude zabeleženo da su rezultati iz 2007. godine bili izuzetni za evropsku industriju životnog osiguranja – premije su porasle za 11% u odnosu na 2006. godinu, dok su nominalne vrednosti životne premije u Velikoj Britaniji porasle za više od 30%. Zbog tog razloga trebalo bi sa rezervom posmatrati promenu u periodu 2007 – 2008.

Međutim, razvoj na tržištu životnog osiguranja dosta je varirao posmatrajući primere od zemlje do zemlje. U zapadnim zemljama kao što su Irska (u kojoj je uticaj ekonomske krize bio snažan) i Velika Britanija, životne premije su zabeležile pad od 25%. Francuska, Belgija i Italija takođe su imale primetan pad premija od 10%, što u suštini i predstavlja prosek za zemlje CEA. Tržišta sa visokim udelom regularnih premija su bila otpornija na krizu, tako da je Nemačka, npr., zabeležila rast životne premije.(2)

Kanali distribucije se razlikuju u zavisnosti od vrste osiguranja.

Bankoosiguranje je glavni kanal distribucije za proizvode životnog osiguranja u zemljama Evrope. Banke su uvele taj model u Evropu osamdesetih. Danas je to glavni kanal distribucije proizvoda životnog osiguranja u mnogim zapadnim zemljama, kao i u Turskoj. Ovakvo širenje obima poslovanja je donelo bankama novi izvor prihoda i pri tome im pomoglo da povećaju lojalnost mušterija.23U Velikoj Britaniji ovaj način distribucije praktično se i ne koristi. Distribucija preko agenata osiguranja je raširena u Slovačkoj, Bugarskoj, Holandiji, Nemačkoj i Sloveniji, a dosta je prisutna u Poljskoj i Hrvatskoj. Brokeri su glavni kanal distribucije u Velikoj Britaniji i Irskoj, i dosta su prisutni u Belgiji. Direktna prodaja je zastupljena u Irskoj i veoma popularna u Hrvatskoj, Švedskoj, Holandiji, Poljskoj, Austriji i Belgiji.

Kanali distribucije proizvoda ne-životnog osiguranja veoma malo su se promenili u 2007, tako da su agenti i brokeri ostali najveća veza između osiguravajućih društava i osiguranika. Kao i u sektoru životnog osiguranja, agenti igraju važnu ulogu u distribuciji polisa neživotnog osiguranja.

________________________2 www.osiguranjeinfo.rs/ucesnici.html

22

Veoma su zastupljeni u Italiji, Turskoj, Sloveniji i Portugalu. Iako su brokeri manje značajni od agenata u većini evropskih zemalja, oni prevladavaju u Belgiji, Irskoj i Velikoj Britaniji.

Za razliku od životnog osiguranja, prodaja proizvoda ne-životnog osiguranja kroz bankoosiguranje nije baš zastupljena u Evropi. Direktna prodaja je više zastupljena na tržištu ne-životnog osiguranja nego kod životnog osiguranja, jer je prodaja ovih proizvoda mnogo kompleksnija.

Distribucija proizvoda ne-životnog osiguranja nije se mnogo promenila tako da su tradicionalni posrednici (agenti i brokeri) ostali najveći dobavljači. Više od polovine ukupne vrednosti premija prikupili su ovi posrednici, osim u Holandiji i Hrvatskoj, u kojima je direktno potpisivanje i dalje dominantno. Direktno potpisivanje preko zaposlenih ili prodaja na daljinu uglavnom su više zastupljeni oblik potpisivanja polisa u ne-životnom osiguranju nego u životnom, jer su u ne-životnom osiguranju proizvodi manje složeni. Direktnim potpisivanjem se prodaje 70% ne-životnog osiguranja u Hrvatskoj i 55% u Holandiji. Visok udeo na tržištu u Holandiji je rezultat porasta tržišta zdravstvenog osiguranja nakon privatizacije zdravstva 2006. godine.

Osiguravajuća društva prodaju svoje proizvode ili direktno ili preko različitih kanala distribucije, od kojih su najpoznatiji brokeri, agenti i agenti osiguranja u bankama. Agenti u bankama razvili su u poslednjoj dekadi prodaju životnog osiguranja, i ovaj kanal distribucije je najzastupljeniji na području životnog osiguranja.

Tehnološki razvoj, primena Interneta i mobilnog telefona, otvorili su nove kanale distribucije, čime osiguravajuća društva koriste multi-kanalne strategije na tržištu.

23

ZAKLJUČAK

Dakle, iz gore navedenog možemo da zaključimo da je osiguranje veoma uznapredovalo i da smo upoznati sa brojnim činjenicama i podacima koji nam govore od kolikog je značaja osiguranje. Tačnije koliko je značajno osiguranje života, šta nam ono pruža i garantuje. Kao i to kako možemo da poboljšamo kvalitet našeg života i da se obezbedimo u budućnosti. Da mislimo na sebe i našu bezbrižnu starost, da obezbedimo sebi prihod u poznim godinama života tj. da mislimo na našu budućnost unapred.

Zaključujemo da je osiguranje života najznačajnije i najrazvijenije, da evropski osiguravači najviše ulažu u ovaj vid, oblik osiguranja kako bi sebe obezbedili u budućnosti. Naša svest o budućim događajima i ishodima se promenila, naši stavovi, shvatanja, razmišljanja.

Videli smo da su osiguravajuće kompanije uspele da prevaziđu ovaj talas krize koji je zahvatio sve oblasti, a ne samo oblast osiguranja, kao i da se građani više odlučuju za osiguranje života, životno osiguranje – koje je poraslo za 5%.

Ekonomski pad je više uticao na neživotno u odnosu na životno osiguranje u 2009. godini. Osiguranja u Evropi porasla 3% - Zemlje članice Evropskog udruženja osiguravajućih i reosiguravajućih društava u 2009. godini beleže blagi oporavak: zahvaljujući najpre oporavku životnog osiguranja, ukupna evropska premija beleži rast od tri odsto.

Iz svega navedenog možemo zaključiti sledeće – osiguranje je važna oblast, koja nastoji da uvodi promene, i da se razvija. U razvijenim zemljama je od velikog značaja i bitno utiče na ekonomiju razvijenih zemalja. Kod nas osiguranje je još u razvoju, kako zbog nedovoljne svesti i informisanosti šire javnosti, pa samim tim i brige o nama samima, tako i zbog pravnih regulativa i državne nerazvijenosti i ekonomske nestabilnosti i nerazvijenosti. Važno je reći da na našoj teritoriji dominiraju strane osiguravajuće kompanije koje su veoma razvijene i razrađene na tržištu evropske unije, sa dosta iskustva i prakse, kao i sa ogromnim kapitalom. To predstavlja veću prednost ovih kompanija da se što brže razviju u zemljama u tranziciji, zemljama u razvoju.

24

LITERATURA:

1. Jova Miloradić „Ekonomika osiguranja“, Beograd, 2010. godina2. www.osiguranjeinfo.rs/ucesnici.html -3. www.singipedia.com/.../Analiza-tržišta-osiguranja-Evropske-Unije -4. www.osigurajse.info

25