СЛОБОДНО ЗИДАРСТВО

УВОД Слободпо зидарство (фрамасонство, масонерија) како га данас познајемо и како оно данас мисли, осећа, ради и делује постало је гoд. 1717 у Лондону. Од тог времена оно је било и остало Предмет привлачности, ентузиазма н привржевости, али и предмет мржње, пакости, злобе, клеветања и прогањања. Узрок овом двоструком гледању на Слободно зидарство је од пoчетка, па и данас, познавање или непознавање слободнозидарских сретстава, циљева и тежњи. Oни који су ушли не само у његов савез, него u у његову битност и суштину, одушевљавали су ce и били његови верни следбеници, приврженици и пропагатори, a oни који га нису познавали, или гa или га нису хтели упознати или су га површно и рђаво схватили постали су његови противници па и непријатељи. Непрпријатељи су постали нарочито они којима су слободнозидарска начела сметала. He догађа се то само Слободном зидарству; тo je појава типична. Тешко греши онај који свој суд изриче о оном, што не зна, a још теже греши онај који свој суд изриче 0 предмету непознатом му, иако би га лако могао упознати. Литература о Слободном зидарству — на свим културним језицима — је огромна. Уњој је Слободно зидарство обрађено са свију гледишта и ca велпКим научним апаратом. Његова историја и идеологија, оg гoд. 1717 до најновијих дана, испитана је, истражена и изнесена, и непрестано се даље ради да би се свака његова страница потпуно осветлпла. Испитује се и постанак слободнозидарске мисли и оних скупова људи који су ту мисао гајили много пре, него што је Слободно зидарство организовано и, према томе, под другим именом. Испитује се историја Египатских мистерија, Дионизијевих мистерија, Елеузиског савеза, Питагорине дружбе, Темплараца, Витезова Ружина крста, Цехова каменара и зидара итд., да би ce нашао континуитет слободнозидарске мисли и суштине и њеног делања и пoд другим видом, али истом садржином. Има их који мисле да је Слободно зидapcтвo остатак египатcкoг култа, a зидарски ритуал део мистерија. Неки држе да је cлoбоднозидарска мисао нaшлa изразу делима 3ороастра, Конфучија, Буде, Мојсија, Христа и његовог Претече св. Јована Крститеља (патрона Слободнозидарског савеза). Да би се иcпитao историјски континуитет слободнозидарске мисли, основане су две истоимене ложе у Лoндoнy и Прагу („Quattuor Cоronati "). 3агробни живот — други свет велика је мистерија, мистерија је свет и живот уопште, па је мистерија и човек и сво што је с његовим животом, нарочито душевним, у вези. У мистеријознтајанственост завијен је и почетак слободнозидарске мисли. Она нит, која је год. 1717 постала видљива, долази из тамом покривених времена. Многи је виде код зидања Соломоновог храма, a неки мисле, да је запажају и при зидању Куле Вавилонске. Чoвeк се тајна боји али воли да их истражује. 3а Слободне зидаре није више тајна дa је слободнозидарска мисао постојала увек и да је постала, кад je и човек постао. Она је нacтaлa онда, кад се чoвeк издвојио из неког животињског царства и постао свесно

бићe задахнуто божјим духом. Тада се родила тежња: тежња зa бољим, за лепшим, за кориснијим и зa племенитијим. Као штo су историчари изнели резултате својих истраживања о Слободном зидарству, изнели су масонски идеолози садржину и суштину, мистику и симболику, средства и циљеве, погледе и назоре. Изнесен је цео Филозофски и релцгиозни, хумани и национални назор слободнозидарски. Изнесен је његов однос према хиерархији и политици, према свим струјама у људском, духоном и материјалном животу. Слободнозидрски циљеви и методи су изнесени тако да је Слободно зидарство отворена књига. И ништа није остало тајно. Треба у њу само завирити. Има и у слободном зидарству тајни. Тајна је оно, што се неда речима изразити и писмом написати, тајна је оно што се мора саживити. Тада долазе до израза симболи. Они долазе онда када су речи преслабе да искажу дубину у садржини. Тајна је упознати себе, упознати човека... Код нас је доста мало писано о слободном зидарству иако је оно већ и код нас преко 150 година старо. Као информативне радове спомињемо: Ср. Стојковић: Слободно зидарство, његов циљ и принципи, његова прошлост и садашњост (III изд.) Београд; Др. А. Михалић: Савез Сл зидара; Иван Пригорски: Писма о Сл зидарству. Загреб 1907; Слободно зидарство или Фрамасонство. Загреб 1894; Аутентични слободно зидарски документи (Загреб 1925); Lessing (превод): Разгвори о сл зидарству (Загреб 1907); М.М.: Начела и форме дужности и односи, задаци и методе сл зидарства уопће, Југословенског напосе; Свет. Ник: Слободно зидарство и жена; Јов. Алексијевић: Dije Freimaurerei in Serbien, Belgrad 1912. (и на француском) Бојничић: Dije Freimaurerloge „љубав ближњем“; Др Милан Прелог: Историја Слободног зидарства (Загреб 1929). Године 1914 излазио је месечно „Гласник“, орган хрватских слободних зидара. Од године 1914-1926 излашло је у Београду 70 бројева „Неимара“; Прво као орган Врховног Савета Србије, а од год. 1922 као орган Велике ложе Срба, Хрвата и Словенаца „Југославија“ под уредништвом Ј.А. Сада изилази у Загребу „Шестар“, као орган велике ложе „Југославија“. Против Слободног зидарства написао је Др. Брешћенски: Били ишли у Фрамасоне? И по једну брошуру Др. Ригер и Др. Мархети. Шест година после оснивања велике ложе Енглеске у Лондону год. 1723 издана је штампом њена конституција и у њој „старе дужности“ (Old charges) – темељни програм ондашње и данашње масонерије. Од тог доба до данас издан је огроман број књига, брошура, списа и непретано се издају нове књиге, брошуре, часописи, годишњаци итд.

Велики је и број списа против Слободног зидарства. Од буле папе Клемента XII год. 1738 на нападај долази одговор тако, да је полемична и апологетичка литература такођер огромна на свим културним језицима. Последица баш ове полемичне јесте литературе, да нема слободнозидарских тајна. Треба само читати.*** Друго издање ове књижице доказ је да је добро погођен пут. Циљ ове књижице је да упозна, разјасни, исправи погрешан суд и заинтересује. Сасвим сажето у најосновнијим цртама, износи се најглавније о Слободном зидарству. Мала по обиму она даје могућност да сваки може да упозна Слободно зидарство и да кад говори о Слободном зидарству, говори бар са неким познавањем. Недостојно је културна човека изрицати суд о предмету који не позна. Неоспорна је чињеница да је слободно зидарство већ преко двеста година фактор у културном свету, његова улога није незнатна и да нема других узрока, то би био, да о Слободном зидрству треба говорити објективно. Само објективним научним испитивањем може се доћи до истине. Истина је у Слободном зидарству основни камен на коме цела његова грађевина почива. ИСТОРИЈА Првобитни постанак Слободног зидарства завијен је још непроникнутом тајном. Многи писци доводе Слободно зидарство у везу са хришћанством, а неки иду и даље и виде његов почетак у египатским и грчким мистеријама, код Мојсија итд; а легенда га тражи код зидања Соломоновог храм и Куле Вавилонске. Тражи се континуитет не Слободног зидарства, него слободнозидарске мисли. Још у прастара времена код старих Египћана и Грка постојала су братства у која се улазило по избору (селекцијом). Постојале су иницијације (посвећења) и мистерије. Египатски посвећеници нису имали обичај да у своја знања посвећују масе. Многи доводе масонерију у везу са Бенедиктанцима. Год. 530 пренаша калуђер Бенедикт свој ред из Азије у Европу. Од тог времена се калуђери не баве више само контемплативним студијама светих књига, већ и другим задацима, нарочито подизањем грађевина, поделивши се на групе од седам члнова с мајстором на челу. У неким је манастирима дошло до формалних грађевинских школа. Поред калуђера баве се у средњем веку и световњаци архитектонском уметности. У XI веку било је већ доста лаичких градитеља, а у XII већ су ретки мајстори калуђери. Већ у XIII веку организују се цехови који добивају привилегије; њихови чланови се називају Слободни зидари. У то доба основано је и зидарство Јовановог реда, засновано на хришћанском моралу и човекољубљу, које неки сматрају претечом Слободног зидарства. Неки би хтели довести Слободно зидарство у везу с Темпларцима. Почетком XIV века сатрт је витешки ред Темплара којему је, по легенди, продужило живот седам витезова Темплара који су побегли на шкотско острво Mull, где су нашли још осмога брата. Да би узмогли живети, радили су као зидари и на тај начин продужили живот реду, узимајући поуздане младе људе, а ови опет друге. Има масона који држе, да темпларски ред још постоји.

У доба грађења великих цркава по Европи, 25 априла 1459, извршена је у Регензбургу свечано збратимљење искушеника каменара и мајстора под заштитом мајстора штарзубршког минстера. Том приликом израђен је устав-Братска књига који је потврдио цар Максимилијан. Примање у савез вршило се по церемонијалу, а учење уметности везано је било за симболе. Средњи век је обиловао обредима, које су имали и Римљањи. Занати су били организовани у цехове (еснафе), обдарене повељама држећи се строгих правила, да би одржали дисциплину и подигли углед и част. Дисциплина је била потребна особито код зидара који су мењали место боравка, идући тамо где се градило. Основна црта еснафима био је осећај братства за све који су припадали истом занату. Уз сваку велику градњу имали су зидари ложу у којој су чували алате и планове и у којој су држали своје састанке. Приступ у ложу је имао само брат зидар, па су раи тога били потребни знакови за распознавање, а у интересу заједнице било је потребно и чување тајне. Зидарски цех је врло брзо изашао на глас и уживао је нарочити углед. Градитељи идући у места градње, водили су са собом чету искусних радника састављену од људи из разних крајева, разних вера и народности. Те раднике је могла држати на окупу, поред јаке дисциплине, свест циља, колегијалност и братство. Зато се увек наглашавала послушност, пожртвованост, светост заједнице и моралан живот. Зидарски цехови, поред своје покретности, имали су стална седишта одакле су даване потребне упуте. Та седишта звала су се велике или главне ложе или грађевинске колибе (Bauhtte). Нису се формама служиле само занатлије, њима су се служили и они који су се посветили науци и уметности. И они су имали задруге, али без нарочитих привиегија. Изузетан положај су имале само школе. Те задруге нису ни тражиле привилегије, јер су се сматрале слободним –liberae arts. –Људи који су се бавили слободним уметностима имали су у друштву положај пун поштовања. Они су се служили формама грчким и латинским и предањем старих тајних задруга, грчких и египатских мистерија, Питагориног Савеза итд. Они су имали посебан назор о животу и свету и бунили се против укочене догматике и против ондашњег верског, државног и социјалног уређења људског друштва. Негде у XVI веку основали су друштво, којем је био циљ, без обзира на веру и народност, ширити чисту човечност. Како нису наилазили на разумевање скривали су своје учење у мистерије и симболе чије је значење било само посвећеним познато. Било је тада опасно исповедати слободноумна учења (Ђордано Бруно, Галилеј, Коперник, Хус, Спиноца и многи други!) Зато су та друштва постала тајна, зато су биле узимане форме занатлиских задруга, да би се скрили посебни циљеви. У доба, кад је моћна црквена хиерархија прогања сваку слободну мисао било је потребно, да се спекулативно и оперативно зидарство споји. Уочило се брзо да обичаји и форме под којима се удружише зидари и каменоресци (било их је у Штрасбургу, Келну, Бечу и другде, а нарочито у Енглеској) најбоље симболишу њихове тежње. Зидари и каменоресци имали су своје обреде, имали су своје симболе који су се односили на зидање материјално. Није било тешко ове обреде и симболе применити на зидање духовно и тако

прикрити праву тенденцију. Није било тешко замислити да је цео систем грађевина над којима стоји Врховни Неимар свих светова. (Платон 427-347 пре Христа је већ упоредио рад Творца са радом неимара; неимаром га зове и св. Писмо). Друштво је грађевина састављена из камена-човека. Та грађевина је боља и савршенија уколико је боље поједини камен отесан. („Неотесан“ вели се код нас човеку сурову и човеку ружна владања). Зидари су у своје ложе примали и незидаре, који се називаху „усвојена браћа“. Та усвојена браћа по времену делују толико, да ложе губе занатски карактер и добијају карактер духовне радионице. Са материјалног зидања прелази се на зидање духовно, са зидања грађевина на изграђивање самога себе, брата свога и људског друштва у смислу чисто спиритуалном, моралном и етичном. Овим путевима а можда је било и других, дошло се до нових ложа које се нису више бавиле матријалним грађењем, иако је задржан спољни зидарски облик и амблеми. Зидање се у њима схватало само симболички. „Старе дужности“, за које је већ речено да су у конституцији из 1723 узете као програм, постале су темељ Слободног зидарства, али је узета једино њихова морална страна, док је еснафска потиснута у позадину. Оруђе зидарско узето је само симболички. ТАКО ЈЕ НАСТАО САВЕЗ Слободних зидара који ће зидати храм просвете и човечности. Изгледа да је та метаморфоза зидарских цехова и ложа настала у XVI или на почетку XVII века, завршетак јој је свакако 1717. Ти духовни зидари узели су као основу свом раду етички поредак, а човек је постао предмет њиховог изграђивања и филозофског истраживања. Филозофијанје била libera ars, отуда онда liberi cimentarii – премда има и других тумачења. Филозофи су, осим у обичајима и симболима зидарским, нашли симболе и у грчким мистеријама, Питагорином Савезу, у грчкој филозофији и митологији. То је разлог, што у Слободном зидарству наилазимо на симболе и обреде узете из зидарског еснафа средњег века, и симболе узете из старине. За многе симболе тешко је одредити да ли су узети из прве или друге групе. Има такођер и слободнозидарских писаца који им дају теософско тумачење. У хришћана је велику пажњу побуђивало зидање Јерусалимског храма посвећеног највишем бићу, храма у који је ушао и Христос. Многи симболи потичу и одатле. Да ојача своју моћ, папа оснива 1540 године језуитски ред. Као протутежа том реду основано је братство „Слободног Еванђела“. Ни то братство као ни Rosen-kreutzer-и и друга слична удружења средњег века, немају везе са Слободним зидарством, иако су се и та удружења борила за слободу духа и разума. Претеча слободнозидарске мисли тешко је овде све набројати, јер је већ све речено, да је слободнозидарска мисао била одувек. Неке ипак треба споменути, оне који су се нарочито истакли у борби против предрасуда. Ту је Тома Морус са својом „Утопијом“, Бек са својом „Новом Атлантидом“. Као најодличнијег претечу ваља нарочито истаћи Јана Амоса Коменскога (1592-1670). Коменски се борио за слободу вероисповедања и за толеранцију, он је тежио за побољшањем човечнства и друштва и радио на њему. Коменски је формулиро идеје и показао пут данашњем Слободном зидарству.

За Фринусов „Summum bonum“ (1629) мисле неки да је камен темељац Слободног зидарства. Још је увек тешко одвојити историју од легенде. Сва су братства настојала да наткриле другога старошћу, и зато су измишљале приче. Данас је већ прилично сигурно да споменута разна тајна друштва нису идентична са савезом Слободних зидара, али су без сумње духовни претече. Иако је историја Слободног зидарства још увек упркос савесном истраживању многих, неиспитана, ипак је тачно да даншњи слободнозидарски савез вуче своје порекло из Енглеске и да је изашао из средњевековних грађевинарских братстава, нарочито братстава каменарских. Име ложа је (тал. Logija од латинске речи locus или нем. laube) из Француске пренесено у Енглеску. Први пут се спомиње год. 1292, и онда као и данас име је зграде, као и име оних, који се у њој састају и напокон име сваког састанка. И реч масон дошла је у Енглеску из Француске, а реч „freemason“ настала је уЕнглеској. Већ год. 1217 поред cememtarius спомиње се и реч masun, mason у истом значењу, а год. 1376 спомиње се и реч freemason.*** СВЕТСКА МАСОНЕРИЈА 24 јуна 1717 (Јован крститељ-Претеча, сунце у кулминацији) удружиле су се четири лондонске ложе и основале велику ложу. Тога дана није основано ново друштво, него је Велика Ложа основана из постојећих ложа. Лондонска велика ложа је оснивање савеза, што потврђује чињеница да се јављају истовремено и друге ложе по Енглеској, Ирској, Шкотској, а и друге које тврде да су њихове традиције старије од лондонске велике ложе. И збиља има доказа да је већ на вочетку XVII било ложа у Прагу, Немачкој, Италији па и другде. Стара цеховска правила зидара узета су као темељ али како су већ зарана ушли у цех зидара људи узвишених начела и мислиоци, то су се зидарски алати узимали симболично (шестар, угломер, чекић, висак итд.). Год. 1723 издао је Андерсон конституцију. У њој се налази легендарна историја слободног зидарства, правила за владање чланова у ложи и изван ње, организација ложе, примање чланова, надаље у њој реч о часништву ложе и о управљању ложом. Најважније, што је преузето из старих зидарских цехова, је њихов кунституциони и организаторни део. Из стаих правила узето је управљање ложом, њезина основа, и циљ. Најважније што је Андерсон изнео у конституцији су „старе дужности“ (Old Charges), јер оне имају још и данас пуну вредност. Те „Старе дужности“ биле су од власти потврђене и оне су дале Слободним зидарима легитимност правног лица.Ово треба нарочито подвући.Не може се знати да ли су Андерсону при изради конституције, биле узор стара и средњовековна братска удружења, организација Питагороваца и Темплара, идеална заједница Бекнова и Валденова „Невидљива колегија“, али се може тврдити да је био задахнут идејама Валентина Андреје (аутор дела Fama Fraternitatis R.C. год. 1614) и Коменскога (Pansophia Г. 1653). Андерсон тврди да је Слободно зидарство старо као и свет, и доводи га у везу са грађењем Нојевог ковчега, куле Вавилонске итд. Тврди да је Питагора у Кротону у Доњој Италији основао велику ложу и на путовањима кроз Грчку, Египат и Сирију оснивао ложе.

Оснутком велике ложе енглеске и њеном конституцијом ступило је Слободно зидарство културно-историјски и социјалнополитички на поприште светске историје. Свети Јован постаје патрон, и ложе се по њему зову Јовановске ложе. (Јован Претеча или Еванђелист није сасвим сигурно). Старе дужности су основа слободнозидарском братству и оне тачно фиксирају дужности чланова. Оне кажу да Слободни зидар може бити сваки слободан човек добра гласа без разлике вере, народности и расе, човек моралан и етичан. Оне констатују да се слободнозидарска краљевска уметност неда научити, него се мора саживети. Браћа су дужна љубити своју домовину и почтовати њене законе, вршити крајну толеранцију и међусобно се љубити. Мудро налажу да је свака политичка и верска расправа у ложи забрањена. Слободни зидар може бити само онај који верује у Врховног Неимара свих светова. Вероисповедање је ствар савести и препуштено је на вољу појединцу. Љубав, братска љубав, човекољубље (хуманост, етичност, моралност), патриотизам и толеранција су врховни постулати масонерије како их фиксирају старе дужности. Ето зато су ложе од свог постанка постале привлачна сила за све људе висока ума и топла срца. Зато су се оне толиком вехеменцијом рашириле по целом културном свету, и зато су оне учиниле толико добра целом човечанству и прогресу. Из Енглеске долази Слободно зидарство, у том утврђеном облику, у Француску, Италију, Шпанију па већ 1738 и у Америку, а око год. 1769 и к нама. Год. 1728 основана је ложа у Мадриду, 1730 велика ложа Ирска, 1733 ложа у Фиоренци и у Бостону, 1734 у Хагу, 1735 у Лисабону, 1736 велика ложа у Шкотскoј и у Француској, 1737 ложа у Женеви и y Пољској, 1738 у Русији, 1739 у Лозану, 1740 у Хамбургу, 1742 у Франкфурту на Мајни, 1743 у Копенхагену, 1744 у Берлину, 1755 у Штокхолму, 1769 у Хрватској итд. Развијањем Слободног зидарства развила се и пракса да се ложе у појединим земљама удружују у велике ложе, тако да ниједна ложа не мoжe правоваљано радити без заштите велике ложе. Може се мирне душе рећи да се културни ниво државе може мерити по снази масонерије у држави. Што су просвећеније и напредније државе, то je снажније Слободно зидарство у њима. Aмерика је скоро сва масонизована. Тиранија, назадњаштво и национални шовинизам гонили су масонство. To je била у даљој прошлости власт папина и ултрамонтана Шпанија, a y ближој царистичка Русија и реакционарна Аустрија. Данас су то бољшевичка Русија, мађарска диктатура. Мусолинијева фашистичка Италија и Хитлерова Немачка. Смета им или се боје масонске љубави, толеранције и слободе савеси.Упркос свију препрека Слободно зпдарски савез обухвата цео културни и цивилизовани свет, и нема те силе која би могла његов развој зауставити. Развитак Слободног зидарства је тих, полаган и постепен, јер се врши селекцијом. Чињеннца је неоспорна, да се је слободно зидарски савез од свих савеза највише раширио и највише допринео за верску и политичку трпељивост. Он je пуно допринео да су уклоњени варварски о6ичаји и установе. И баш ради тога су га многи силници нападали.

ЈУГОСЛOBEHCКA МАCOHЕPИJA У историји југословенског Слободног зидарства јасно се запажају четири периода. Велики утицај на оснивање Масонства код нас имале су политичке прилике, зато се оно у разним временима јавља у разним крајевима наше земље и стоји под разним утицајима.Може се говорити о четири доба нашега Слободног зидарства: I. 1769-1795, II. 1795-1848, III. 1848-1918, IV. 1919 до данас. I. 1769—1795. K нама најпре долази Слободно зидарство у крајеве некадашње банске Хрватске и Војне границе. Долази после Седмогодишњег рата (1756—1763.), a доносе га официри који су у Немачкој упознали Масонерију. Године 1769 основана је ложа у Глини, 1772 у Вараждину, 1773 у 3агребу, Крижевцима и Осијеку, 1781 у Карловцу. Године 1777 на скупштини на којој су биле заступљене све ложе, основана је Велика Ложа „Libertas”, a за великог мајстора је изабран гроф Иван Драшковић. Његова смрт (1787) и промењене политичке прилике биле су узрок да се Слободно зидарство у Хрватској угасило. Пуно се не знa о тим ложама. 3на се дa су јој чланови били грофови, бискупи, митрополити, гeнepaли, официри и други и да су радиле на латинском и немачком језику. У ложи „L' Аmitiẽ de guerre“ (Пријатељство из рата) био је члан бан Јелачин, у ложи „Prudentia” (Мудрост) загребачки надбискуп Максимилијан Врховац, a у ложи „Vigilantia” (Wachsamkeit, Будност) у Осијеку митрополит Стратимировић. Oн je уведен у попис год. 1785. (Попис ce нaлaзи у архиви Југославенске академије). Југословена масона има још и пуно раније: они су били чланови страних ложа, већим делом Немачких. Тако су год. 1742 забележени као члaнoви бечке ложе „Zu den drei Kanonen`” гроф Сигмунд Гундулић, (последњи по-томак славног Гундулића) И гроф Казимир Драшковић. Гундулић је г. 1744 био старешина ложин. II. 1795-1848. Пре Наполеонове Илирије било је Далматинаца у млетачкој ложи, али je масонски живот у Далмацији и даље дo Саве започео тек доласком Француза тодине 1807. Французи оснивају ложе у које улазе и наши људи. Ложе раде на француском језику. Под заштитом француском раде ложе: Дубровник, Сплит, Котор, Задар, Карловац, Љубљана (у Љубљанској ложи био је 1812 члан Валентин Бодник), Макарска, Шибеник, Ријека, Пореч и Трст. И на Балкан долази Слободно зидарство већ крајем XVIII века, тaкo у Атину, Bидин, Букурешт и у Београд. Београдској ложи ce не зна имe, али ce зна да јој је припадао Хаџи Мустафа паша („Српска мајка"), београдски митрополит Методије, војвода Јанко Катић, Петар Ичко, браћа Чардаклије и Рига из Фере. Све до године 1862 постојала је y Београду ложа Али Коч. Од знаменитих Срба крајем XVIII и почетхом XIX века знa се да је Сима Милутиновић био слободни зидар, a мисли се да су били слободни зидари и Доситеј Обрадовић и Kнез Михаило.

III 1848-1918. Године 1876 прима Београд добровољце нарочито Талијане. Иницијативом талијанског конзула у Београду, грофа Јоанинија, организована је међу талијанским дoбровољцима ратна ложа, a доцније стална ложа са члановима из реда најодличнијих грађана, државника и родољуба. Од тог доба шири се Слободно зидарство најпре под заштитом велике ложе Италије, a онда Угарске. Гарибалдијеви слободни зидари дpжaли су састанке под шатором на Сењаку (у Београду). Главни циљ њихових састанака била је одбрана потиштених. Ta ложа наилазила је на потпору грађана и двора, a нарочито књегиње Наталије. Већ 1876 појављује се формална масонска радионица у Београду „Светлост Балкана”, „Српска 3адруга” (1881), којој је на челу сгајао Светомир Николајевић. Године 1883 Основана је ложа „Слога, Рад и Постојанство”. (Те године оснoвана је у Бугарској ложа „Братство".) Оснивањем ложе „Побратим” (1890) прилазе савезу многи наши виђени људи. Године 1893 основана је ложа „Немања” у Нишу, a заузимањем „Побратима” основане cу ложе „Шумадија” и „Уједињење” у Београду и „Кocoвo” у ” Скопљу. Од анексије Босне и Херцеговине постаје српско слободно зидарство сасвим самостално. Године 1912, помоћу Врховног савета Грчке, добива српско слободно зидарство свој Врховни савет (Supreme Conseil pour 1а Serbie). C ове стране Дунава и Саве основана је 1872 у Сиску ложа Zur „ Nächstenliebe”, a 1890 у 3емуну и „Stellа Orientalis”, која je 1896 пренесена у Панчево. Године 1892 основана је у 3агребу „Хрватска Вила" која се 1904, напустивши своје име, спојила са сисачком ложом у ложу Љубав к ближњему. Године 1905 отвара се ложа »Aurora« у Вршцу, 1909 „Будућност” у Сомбору, 1910 „Стварање” у Суботици 1912 „Будност°: у Осијеку, 1913 „Максимилијан Врховац” у 3агребу. 1907 „Ljubav k bližnjemu” у 3arpeбу разрешила се угарске заштите. IV 1919 — до данас Уједињење југословенског Слободног зидарства извршено је једнодушно. Године 1917 Хрвати су, разрешивши се пређашње заштитнице, основали у 3агребу своју заштитницу. Срби cy се ослободили своје заштитнице још 1908 и основали Врховни Савет Србије. 9 Фебруара 1919 извршена је организација Велике Ложе Срба Хрвата и Словенаца "Југославија" са седиштем у Београду под чију су заштиту пришле све постојеће ложе у нашој држави. 9 jунa 1919 основана je наша велика ложа, призната од свих светских масонских власти, која стоји са преко 80 великих ложа у вези и стални је члaн интернационалне Масонске асоцијације у Женеви. Под заштитом Велике Лoжe "Југославија" у Београду раде данас ове радионице: У Београду: Слога, Рад и постојанство, Доситеј Обрадовић, Истина, Шумадија, Побратим и Препорођај, 3агребу: Максимилијан Врховац, Праведност, Иван гроф Драшковић и Перун, Суботици: Стварање и Stella polaris, Вршцу: Аурора,

Сомбору: Будућност, Скопљу : Кocoвo, Осијеку: Будност, Новом Саду: Митрополит Стратимировић, Карловцу: Ивањски кpиjec, Сарајеву: Сима Милутиновић Сарајлија, Дубровнпку: Слобода, Сплиту: Правда, Петровграду: Војводина. Слободно зидарство је кoд нас још мало, али се стално развија и напредује. Слободни зидари цмају свој устав, своју конституцију. Конституцију Велике ложе Срба, Хрвата и Словенаца »Југославија« одобрило је Министарство унутрашњих дела 22 I 1920 У. Б. Бр. 1266. ИДЕ0ЛOГИJA У Старим дужностима ударен је темељ и идеолошкој страни Слободног зидарства. У њима су фиксиране све норме кoje их се слободни зидари од онда до данас држе. Поред правила, која ce односе на цех, старе дужности фиксирају нарочито етичке дужности масона. Људски род је круна природе. Његов живот физички, духовни и душевни је једна сложена уметничка грађевина састављена из камења — људи. Ta грађевина 6иће боља уколико је поједини камен-човек бољи, боље отесан, боље углачан приправнији да испуни своје место. Човек се по принципу дуализма, који влада у њему и у целој природи, колеба између светла и тмине, живота и смрти, добра и зла, весеља и жалости, истине и лажи, врлине и порока, лепоте и ружноће итд. Дефинисати Слободно зидарство је врло тешко, јер оно није ни религија, ни филозофија, ни нayка, ни филантропија пpeмдa има све те елементе у себи. Оно је уметност, краљевска уметност која се мора осећати, у души носити. Данашње Слободно зидарство је заједница која се искључиво бави духовном страном живота, филозофска и напредна институција основана на непроменљивим етичким законима и на алтруизму. Масонерија је један слободно образован Организам састављен из изабраних згодних социјалних делова у циљу заједничког рада, уске сарадње. Остварити идеал човека темељна је задаћа масонских тежња и настојања. Слободно зидарство је удружење слободних људи од врлина и одушевљења који раде на ширењу човечности и јачању морала на основу чистих етичких пpинципa. Следствено, Слободно зидарство се бори против порока. Слободно зидарство је хармонија ума духа и срца која води к светлости и истини. Масонство није пропагандистичка организација, као што није ни верска, ни политичка, a joш мање секташка и котеријска. Његов је метод усавршавањем појединаца усавршити друштво. Његов paд је конструктиван: грађење духовне грађевине истине и човечности. Масонерија је васпитање човека појединца да постане личност високог етичког степена и користан члан националне и људске заједнице. Она je дизање етичности, религиозности и национализма. Њу воде љубав свеопћа, љубав према отаџбини и поштовање закона. Морал масонерије је:

чини оно што доноси сpeћy човечанству, избегавај оно што му доноси несрећу, јер срећа и нaпpeдaк човечанства cpeћa је и појединих народа и појединаца. 3агрејати срце. просветити ум за све што је добро, лепо, кориcнo и племенито, усавршити дyховне особине су. Позитивне ознаке људског ума које су удруживале од вајкада људе у циљу изградње културе, етичности и хуманости, а са задатком неговти врлине и усавршавати карактере, јер су појединци били немоћни да постигну постављени циљ. Да се племенити циљ постигне, потребни су племенити људи. Масонство произилази из вечне тежње човека, из свести човека о могућности и потреби остварења етичких идеала. Оно је остварење љубави међу браћом и људима. Оно је од вајкада, и разликовало се само формом, обичајима и средствима. Основа му је чисти етички закон који налази израз у слободнозидарским прописима, а нарочито у Старим дужностима. Сврха је савезу да васпита своје чланове до правог и потпуног хуманитета. Тежећи за светлом и истином масонерија иде упоредо са духом времена, жели да помоћу научне истине и открића дође до праве идејне истине и да се приближи савршенству, које никад неће имати своју завршну тачку. Зато је масонство увек актуелно и неће никад бити анахронизам. Никад човечанске идеје не застаревају. Начела морала, уклањање људских слабости, јачање истине, правде и слободе и усавршавање људког рода постулати су увек савремени. Масонерија настоји да збрише предрасуде и конвенционалне разлике међу људима, да збрише фанатизам и празноверице и међусобне расмирице. Зато је она напредна институција којој је слобода савести светиња, толеранција и борба против предрасуда дужност, као што је дужност и каритативност. Али каритативност није сврха већ једно моћно средство. Из ње извире дужност бавити се социјалним питањима и култивирати алтроизам. Настојања слободних зидара иду за тим да се што вће благостање постигне за што већи број људи. Из тог назирања никле су оне моногобројне слободнозидарске закладе широм целога света, нарочито у Енглеској и Америци, па и код нас. Сва та добротворност ради се тихо, нечујно, па и тајно, да упоребимо тај озлоглашени израз, тако да Лесинг истинито опажа: „Векови пролазе, а да се не може рећи, што су учинили, а ипак је све добро, што постоји на свету њихово дело“. Њихово је дело онај огромни рад на међународним конгресима: сузбијање трговине белим робљем, сузбијање заазних болести, рад на светском миру итд. Овамо спадају наочито радови зближењу људског рода и измирењу народа. Као што су стари зидари подизали крај грађевине радионицу, тако је и данашња ложа радионица на изградњи хуманитета. Полазна тачка рада је изградња себе, а будући да се масонство сматра за породицу, ради се на изградњи чланова те породице. Масонство је по својој методи индивидуалистичко. Сваки члан првенствено изграђује себе на основу етичких принципа.Ту и лежи главна тајна Слободног зидарства. Кроз себе за друге тај рад се може постићи улажењем у сва подручја људске делатности. Ту у првом делу долази национални рад. Сваки југословенски масон је по конституцији дужан барнити слободу, самосталност и неповредност Југославије. „Ко није добар за свој дом, за свој народ и отаџбину, не може бити добар ни за

човечанство“. Зато сваки народ ствара свој тип масонства. Живот и рад масонства неда се оделито од живота народа у којему он делује. Према томе масонство је национална организација, а интернационална само у толико, у колико су интарнационални етички принципи на којим масонство свију земаља базира, као што је инернационални извор и метод рада. Ми морамо да створимо тип југословенског национализма, па и тип југословенског националног масонства. Поред тежње за истином и човекољубљем, прва и најпреча масонска дужност је стајати и остати постојан и одан у служби своје домовине. Тежње масонерије одговарају тежњама човечанства, зато је она у суштини својој универзална али и исконска и трајна. Њен најузвишенији циљ је морално јединство човечанства само путем истине, љубави и моралне снаге. У човечанству постоји једна заједничка хармонична црта која потиче из алтроизма, и зато с може повезати цело човечанство. Ти и лежи снага масонерије, као и у чињеници што је она организована из свих сталежа, религија и нација. Зато она може радећи прво за свој народ и своју отаџбину, решавати и крупне проблеме човечанства: Слободу личности, слободу народа, општи мир. Зато се на раду на обезбеђењу светског мира налази и масонерија. Слободно зидарство је слободна утакмица духа и рада. Оно је оличење једне мирне акције за духовни препорођај човека. Оно је идејни покрет који стално живи, који није могао никад бити угушен. Он је посто са првим човеком и престаће са последњим. То је вечно живи дух. Дух који се зачео у масонерији, поништио је многе средњевековне установе и застареле погледе на свет и живот, дао нове облике друштвеног и државног уређења, спровео слободу савести и исповести и подстакао борбу за социјалну праведност. Из досадашњег следи, да је масонство филантропска, филозофска наука, никакав научни проблем, него је уметност људског живота и пут к људском савршенству. Слободно зидарство почива на два стуба: слободи савести и на својој симболици. Ако уочимо како су тесно везана религија, филозофија и масонство, није тешко доћи до Лесинговог закључка да је увек савремено. Слободно зидарство има сталне норме, али нема сталност програма, не поставља догме, осуђује сваку инерцију, васпитава човека за слободу савести, диже морал, истражује истину, развија солидарност, сузбија умну и материјану беду, отклања трења и сукобе, настоји еволуцијом дићи човечанство, врши крајну толеранцију и слободу. Личне користи нису материјалне, већ духовне природе. Девиза му је братство, искрена верност, узајамна помоћ. Стварати дела и потстицати дуге на дела. Зато чланови слободнозидарског братства раде активно и интензивно у свим културним хуманим и патриотским удружењима. Масонски рад не води таштина, он не иде за ефектом. Масонерија је заоченик светских, човечанских проблема. Циљ њен је преобразити људска бића у правог човека. Помоћи људима масонска је дужност. Остварити слободу, једнакост и братство масонска је замисао. Слободном зидарству није циљ да влада. Оно се покорава законима земље, а задатак му је да убеђује разлозима разума и толплином

срца.Као битна погодба слободног зидарства је хармонија и љубав међу браћом. Предан и ревносан рад у Савезу, зидање грађевине Истине, Правде и Слободе, ширење слободнозидарског ланца, вршење строге дисциплине, нарочито аутодисциплине, сви за сваког, сваки за све и то су масонске дужности али и врлине. На слободнозидарској застави пише: мир, љубав, братство, слобода, једнакост, истина, правда, милосрђе, хрмонија и рад. Да би се узмогло радити мора се све то осетити. Ето и зато је слободнозидарство уметност која тражи од својих следбеника идеализам, разборитост, ћутљивост, веру у Творца свих светова. Масонски рад врши се првенствено у ложама. Унутрашњи рад ложе на оплемењивању и усавршавању својих чланова јесте и остаје главни задатак слободног зидарства. Сваки рад ложин дели се на унутрашњи и спољашњи. Унутрашњи на изградњи чланова савеза, спољашњи на деловање масона у профаном свету. (Масон ради на свему, што подиже човечантво и спаја људе). Несме се никад смести с ума да је слободан зидар човек, али човек са тежњом и напором да постигне позитивну страну, оплемењену духовност. Слободан зидар је дужан да се покорава етичким законима. Ако исправно схваћа краљевску уметност, он неће бити нити безбожник, нити безверац. Вероисповедање препушта се слободи савести, одатле крајња толеранција. Поред вере у Бога на прво место истиче се испуњавање етичких и моралних постулата који су заједнички у свим религијама. Најсветије је чувство љубав, нарочито љубав братска из које извиру, или се природно намећу остале врлине: трпељивост, попуштање, увиђавност, сусретљивост, брига и осећај колективних дужности и одговорности итд. Слободни зидар мора бити религиозан. Шилер је рекао: „Коју веру исповедаш? Ниједну. Зашто? Због вере.“ То је слобода савести. Зато се од вајкада бранило увлачење у ложу верских расправа и распри, као што су се браниле политичке и партијске свађе. И политика је искључена из ложе. Једина дозвољена политика, која је постала масонска дужност је: љубити отаџбину, поштовати ред и закон и унапређивати добро отаџбине. Слободне зидаре као пуноправне грађане не може да неинтересиује ниједно питање које засеца у било коју грану живота државе и нације. Народно просвећивање, народна привреда, народни морал, народно здравље, свака социјална потреба живо интересује слободне зидаре. Зато је улога југословенскихс масона за време рата била велика. С успехом је рађено у Швајцарској, Енглеској, Италији, Француској и у Америци. Тако исто и за време мировних преговора. Слободни зидари не могу бити савршени, зато је ложа школа за усавршавање. Председник Хардинг рече: Од ступања у братско коло осећам да постајем бољи. Догађа се да многи постаде слободан зидар који не одговара оном, што слободнозидарство исповеда, јер се не може у душу гледати. Слободни зидар може постати само онај које већ слободни зидар. Уколико је који масон успео више у култу братске љубави утолико је бољи масон. Принцип братске љубави био је увек главни и најважнији принцип масонерије. Слободно зидарство је затворено друштво, али није тајно друштво. Тајна је слободнозидарска

скромност, њоме се побеђује обест, пакост, себичност, пристрастност и дволичност. „Тражите па ћете наћи, куцајте, па ће вам се отворити, иштите и даће вам се“. Мудрост, снага и лепота су постулати код подизанја грађевина, па и код подизанја грађевина духовних. Изградити етички храм целог човечанства коначни јецилј слободног зидарства. Дужност националне масонерије је приправити свој народ за тај циљ. СЛОБОДНОЗИДАРСКИ СИМБОЛИ Симболизам је од вајкада омиљен начин изражавања филозофске и религијске истине или уопште неког принципа. Симболи често више казују него речи. Зато се они данас сусрећу на сваком кораку. Масонство базира на симболима зидарским, прастарим и исконским; симболи су постали један филозофски и етички систем. Слободнозидарски симболи су пуни садржине, дубине и лепоте. Симболизам је једно од средстава оваплоћења слободнозидарске мисли. Они су толико узвишени да се човек мора узвисити, да их схвати. Потпуно раѕумети и заволети их, може се истом, кад се човек са њима саживи. Симболизам је важна грана људске душевности од искона па и данас. Човек је симбоима везан од рођења и пре, па до смрти и даље. Објект и субјект слободног зидарства је човек, зато је слободнозидарство пуно симбола. *** ОСНОВНА НАЧЕЛА КОНСТИТУЦИЈЕ ВЕЛИКЕ ЛОЖЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА „ЈУГОСЛАВИЈА“ С Слободни зидари имају своја правила, свој устав, своју конституцију. Свака велика ложа поставља сама своју конституцију. Конституција наше велике ложе одобрило је 22 јануара 1920 под У.Б. бр. 1266 Министарство унутарњих дела и она садржи ова основна начела:

1. Масонски је савез удружење слободних људи, а његово порекло потиче из средњевековног грађевинарског братства. Њему је основа чисти етички закон, који налази свој израз у слободнозидарским прописима, а нарочито у т.ѕв. „Старим дужностима слободних зидара“

2. Сви људи било којег знања или умења, или у било ком стању и положају, будући рођени под једнаким законима природе, имају и једнака права у друштву. Тога ради се и слободни зидари сусрећу као браћа, и свој савез сматрају братским савезом. У истом смислу они негују и шире братску љубав и наспрам ближњих у профаним круговима.

3. 3. Сав рад и цео живот у савезу заснован је на љубави, истини, правичности и човечности. Полазећи са ове основе савез пресађује поменуте врлине и у профано друштво: - средством симболичких обреда и обичаја у краљевској уметности;

- васпитним неговањем осећаја милосрђа наспрам ближњих; - уредним животом породичним и личним -примерним радом на свему што је добро, лепо и корисно по целину и по појединце. 4. Масони поштују великог творца свих светова и толеришу свачију веру. Међутим савез неприпада никаквој секти или догми; он дакле не врши ни верски ни црквени култ. У њем је сваки брат мио које вере био. 5. Као отворен противник спутавања слободне савести, вероисповести и мишљења масонски савез брани свим легалним средствима све индивидуалне неприкосновености. А као поборник личнога права убеђења он је и противник свакога притиска и спречавања верских или политичких убеђења. 6. Масони Југославије љубе своју отаџбину; они су јој одани и верни. Они сматрају својом дужношћу да бране ену слободу, самосталност и неповредивост њене целине сарађујући на подржавању реда и мира-речју, писмом и делом.Према томе, они могу учествовати у сваком јавном послу, али у томе треба да су руковођени вазда масонским принципима. Јер овако радећи у својој птаџбини они доприносе и благостању целога човечанства. 7. Ложе су мирне и затворене радионице. У њима није искључено узајамно обавештавање о верским, политичким и уопште социјалним питањима, али вазда у границама масонских принципа. Међутим лично самоодређење изван ложа слободно је. 8. Масонски савез прима у своју средину људе доброг гласа и одушевљене жељом за неговање врлима и морала у друштву. Он не разбира ни за њихову народност, ни за њихово политичко убеђење, ни за њихов грађански положај. Али не допушта пропагирање у чланство, већ даје у дискрецији тражена обавештења само толико, у колико нађе да је неко од заинтересованих био достојан задругар велике масонске породице. 9. Историја масонства, масонска начела и масонски циљеви нису никаква тајна. Али постојеће унутрашње обреде и утврђене знакове за распознавање забрањено је одати. 10. Масони су обавезни да буду верни и одани законима своје ложе. Они скрупулозно чувају њену неприкосновеност од сваког оног, који не припада савезу; бране масонске интересе и избегавају да у профаним круговима расправљају масонска питања више него што би били овлашћени за то. 11. Масоима стоји на вољу да, у складу са постојећим прописима иступе из савеза кадгод нађу за добро.

12. Породични живот међу масонима, као и однос према масонским породицама, па и према профаним круговима, негује се на највишој моралној основи и сматра се светињом. ЖЕНЕВСКА РЕЗОЛУЦИЈА Слободно зидарство, по предању филантропска, филозофска и напредна установа, чије је темељно начело да су сви људи браћа, бави се тражењем истине, учењем и вршењем морала и осећеја заједнице. Оно ради на материјалном и моралном побољшљњу и на интелектуалном и социјалном усавршавању људског рода. Оно истиче као као начела међусобну сношљивост, штовање других и сама себе, те слбоду савести. Њему је дужност да на све чланове људског рода протегне братске вее, које уједињују слободне зидаре на целој земљиној кугли. Слободно зидарство сматрајући рад битном дужности човековом цени једнако рад руком као и рад главом. Оно дакле сачињава једно удружење људи честитих, слободних и пожртвованих који, везани осећајима слободе, једнакости и братства раде појединце и заједнички на друштвеном напретку, вршећи уједно и добротворност у најплеменитијем смислу. ***

ОРГАНИЗАЦИЈА Слободно зидарство није организирана јединствена целина. Оно нема једне централне установе, нити једног ни познатог, ни непознатог поглавицу. Једино јединство слободнозидарско лежи у јединству имена и циља, у заједничким знаковима за распознавање, у идентичности унутрашњег уређења и у сличности обичаја. Јединство лежи и у назирању, да слободнозидарство нема ни политичког, ни верског циља, него да му је циљ етички и морални. Иначе је слободно зидарство у свакој земљи потпуно самостално. Оно дакле није интернационално. Има више слободнозидарских система од којих је Јовановски најраширенији и најједноставнији. Код нас је он једини систем. Св. Јовановско Слободно зидарство има три ступња: ученички, помоћнички и мајсторски. Садржај ученичког ступња је угледање светла у духовном смислу-духовно рођење. Други ступањ представља живот: радост жалост и опасност. Трећи ступањ значи наслеђивање људи, који су се жртвовали за човечанство. Слободнозидарски рад врши се у ложи. Ложа је мирна радионица, у којој чланови братства уче Краљевску уметност и примају нове чланове. Чланови ложе бирају сами себи часништво. На челу стоје старешина и уз њега два надзорника као помоћници. Остали часници су тејник, благајник, ризничар ит.д. Велика ложа је савез ложа, она је репрезент свих ложа оличен у великом мајстору и представницима свих ложа. Та репрезентација је уједно и чувар ложа и обичаја слободнозидарских. Уосталом ложа остаје

носилац слободнозидарске мисли, те осим тога, што потпада под надзор велике ложе и њену заштиту, ужива потпуну самосталност у оквиру статута и конституције. Велика ложа има ове гране: великог мајстора, савезно веће и главну годишњу скупштину. Великом мајстору помаже часништво. Главна скупштина је законодавно тело, а савезно веће екзекутивни орган. Само мајстори имају пасивно право избора, дочим га ученици и помоћници немају. Велике ложе се обично групишу по државама, те је она на том територију врховна масонска власт, али има држава и са више великих ложа. Велике ложе целог света стоје међусобно у савезу тако, да члан ма које признате ложе има приступ у све остале ложе света. Чланом ложе може постати сваки човек добра гласа, ако га ложа, тајним гласањем, прими за члана.Код бирања чланова поступа се врло ригорозно. Примљени члан се заверава да ће бити покоран законима државе, да ће бити веран и одан ложи, да ће чувати тајне, да ће своје дужности и обавезе испуњавати. Безмало цело слободно зидарство повезано је у Интернационалну Масонску Асоцијацију, чије је седиште у Женеви. СТАТИСТИКА Масонство се шири селекцијом, забрањено свако наговарање ступања у савез. Као она стара мистичка и филизофска удружења тако је данашње слободнозидарство не иде за тим, да повуче широке масе. Ако игде, то је код слободногзидарства оличена тежња за продубљивањем а не за проширењем. Па ипак од свог ступања у живот од године 1717, масонство се стално шири и проширило се тако да обухвата цео просвећени свет. Мирне душе се може рећи да је слободнозидарски ланац обухватио целу земаљску куглу. Већ током 18. века, упркос притиска и гоњења, масонство је постало универзална институција. Што је која земља просвећенија, то је масонство ухватило јачег корена. На челу стоје Уједињене Државе Северне Америке. Данас се рачуна да има око 40000 ложа са преко 6.000000 чланова. Ове бројке мењају се из дана у дан, јер се слободнозидарство проширује нечујно, постепено, али трајно. ПРОТИВНИЦИ СЛОБОДНОГ ЗИДАРСТВА Од констуисања масонства данашњег типа, 24.06.1717. иступају противници његови и тајно и отворено, али увек врло оштро. Њихови приговори и нападаји су разноврсни према времену и према политичким, социјалним и културним приликама. Главни приговори су: атеизам, семитизам, анационализам, интернационализам, затвореност, тајанственост, неморалност и несавременост. Сасвим је природно што је слободнозидарство поред одушевљених пријатеља, присташа и поборника имало и противника и непријатеља. Природно је што их има и данас, поготову је то природно и разумљиво код људи и институција негативних душевних особина. Први противник, који се јавља одмах, већ 20 година после ступања слободног зидарства у данашњем облику у живот, јесте римска хијерархија, римска курија. Борбу започиње и води сам римски папа.

На овом месту мора се строго нагласити, да слободно зидарство добро разликује црквену хијерархију, клерикализам, и зелотизам од чисте религије, етике моралке и филозофије религије, религијске мистике и симболизма. Римску курију натерала је у борбу против слободног зидарства верска нетрпељивост и жеља за самовладом. Данас је терају у борбу исти разлози. Није римска хијерархија једини противник, ни у прошлости ни данас, али она је борбу прва започела, те је и данас (неприступачним разлозима) води. Има противника и других али једини озбиљан противник слободнозидарске мисли је не зидарство у властитим редовима. Не могу противници слободном зидарству нашкодити јер оно није доктрина, није уопште наука која има своје омеђано филозофско и религијско стајалиште, није ни секта а поготово није котерија ни клика, било какве боје, него је то уметност, животна уметност, која обрађује душевност. Та уметност оживљује, она се оваплоћује у братском ланцу. Братским дружењем она се учи. Многима је тешко слободнозидарску суштину разумом схватити јер да се у слободнузидарску бит уђе мора уз разум да сарађује разбор, свест, осећај и воља. Предмет краљевске уметности је човек (хармонична личност). Слободни зидари исповедају да без религиозних мистерија човек не може да буде-ако их човек не прима он их ствара сам. Фихте вели, да слободни зидар није религиозан, он ради религиозно. Слободно зидарство зна да се је вера родила са првим човеком. Оно добро зна да вера усусштини својој почива на етичким темељима. Све то слободно зидарство зна и јавно исповеда, па му је ипак римска хијерархија противница. Папа Клеменс 12 год. 1738 назива слободно зидарство друштвом кривоверника и бунтовника, и жестоко устаје у својој були против њега, иако му је у то доба Андерсонова конституција могла бити позната која би га у противном уверила. Али папа не испитује, на основу „говори се“ он обеђује слободне зидаре да су они:

1. савез људи свију вера који се задовољава са неком тобожњом привидном павдољубивости,

2. да ради тајно и под заклетвом и да чува тајну уз претњу страшних последица,

3. да наноси највећу штету и држави и души и 4. да стоји у супротности са грађанским и канонским законима.

Зато папа проклиње слободне зидаре, искључује их из цркве и шаље против њих инквизиторе да безобзирце поступе. Успех та була није имала осим у Шведској, Пољској и у папинској држави, али она је била основ свим другим проклетствима из Рима и остала је све до дана данашњега. Године 1751, понављајући ту булу, папа Бенедикт 16 позива све католичке кнезове на одбрану против угрожене вере. Последице су биле страшне: у Шпањолској, на Малти, у Напуљу, у Португалској инквизиција је славила оргије. Поред свега тога слободно зидраство се ширило и јачало, па су шта више у савез ступали и многи свећеници и црквени великодостојници, тако на пример загребачки бискупи Максимилијан Врховац и Галијуф. Оштра борба против лободног зидарства је мало попустила, кад је укунут језуицки ред, да се опет поврати успоставом тога реда. Без успеха, како саме папе

признају, бацају клетве на слободне зидаре, папа Пије 9. год. 1865, Бенедикт 15. г. 1875, папа Пије 10. и напокон Лео 13. Лео 13. дели свет на царство божије на земљи, то је права Христова црква, и напарство сотоне у којем главну реч воде слободни зидари. За њих вели Лео 13. да су противници, да раде отворено и слободно на рушењу свете цркве, да су опасни за државе, јер настоје завести нови поредак на основу натурализма. А тај натурализам је негација божанског откровења, обожавање људског разума, негирање сваке разлике међу верама, религиозни индеферизам и напокон заклето непријатељство против власти папине. Да би систематски узмогли побијати слободно зидарство, оснују из Рима антимасонску лигу која је 1896 одржала у Триденту свој први интернационални конгрес. Душа тога конгреса био је гласовити варалица Лео Таксил. Тај Таксил је најпре мрзио клерикалце, да доцније ступи у њихову службу и да почнe износити најстрашније измишљотине о слободном зидарству. Клерикалци су му веровали и искоришћавали га. Али кад је напокон сам Таксил јавно признао, да је све измислио да клерикалце заведе, дигли су oви викy, дa је Таксил купљен од слободних зидара и— нису престајали ширити његове лажи и нa његовим подацима базирати даље нападаје. И дaнас не престају нападати, иако је све о слободном зидарсгву познато. Они још увек тврде, да је слободно зидарство:

1. непријатељ религије; 2. непријатељ морала; 3. непријатељ државе и поретка.

Однос слободних зидара према религији и цркви познат је из „Старих дужности“и из безброј расправа о томе питању. Нису криви слободни зидари, што се толеранција и нетолеранција недају сложити. Поред нетолеранције диктују још и себични разлози приговор, што су слободни зидари чланови разних религија, а страх, што имају тајне и траже заклетве. Папе су могле знати, да се у ложи не могу водити расправе о религији, јер су многи масони приврженици оних етичких принципа који се налазе у свакој чистој религији. И баш тај назор је једна од веза која браћу разних конфесија међусобно везују. Из тога назора извиру три темељне масонске религиозно-етичке дужности према Богу, великом градитељу свих светова, према ближњему и према себи. Етика, морал, опште човечанска религиозност, љубав, нарочито братска љубав, поштење и толеранција и многе друге врлине императивни су постулати масонерије, а те не могу бити сматране као противност конфесије, државе и друштва. Не ваља што противници нису довољно ригорозни, и што су често до злонамерности субјективни. Слободно зидарство према догмама не заузима непријатељски став, али не дозвољава ничијем ауторитету право арогирања одлуке у питању моралности, религиозности и душевности. Човек добра гласа и свих оних моралних и етичких индивидуалних гаранција, које тражи слободно зидарство од својих чланова, далеко је јача гаранција, него припадност, често само формална, једној конфесији. Христове речи „Љуби ближњега“ настоје слободни зидари следити, али без ограде, јер су прошла времена

верске нетолеранције и јер је толеранција религиозно-морална дужност наших дана. Веле папе да је слободно зидарство непријатељ морала. Слободно зидарство није никад тврдило, да се састоји од савршених чланова. Оно је савез људи који теже за узвишеним циљевима, а путеви који том циљу воде су чисти. „Масонски“ у речнику слободних зидара значило је и увек значи оно што садржи и реч „Морално“. Разуме се, да се идеал и стварност увек не поклапају. Али недостатака има свагде и у свим религијама. Баш ради тих недостатака слободни зидари су увек тежили не за слободнозидарском раширености,, него за продубљењем слободо зидарске идеје. Тешко је изрећи оцену, а не бити оштар,о тврдњи, да је слободнозидарство непријатељ државе и поретка. Према старим дужностима слободни зидар је мирољубив поданик и не сме се бунити против мира и добробити своје државе и нације. Слободни зидар своју државу и своју нацију воли и брине се за њу, али из ложе искључује политичке распре исто тако, као што искључује и верске. Национални ексклузивисте и шовени пребацују слободном зидарству небригу за домовину и државу и сматрају га интернационалном институцијом – сасвим криво. Слободно зидарство је неовисна национална институција са националном ознаком и садржином, интернационална само толико што жели мирни-братски однос међу народима и што обичаји, традиција и знакови заједнички. Сваки слободни зидар, који схваћа своје масонске дужности, је искрени пријатељ своје државе и свога народа, он је поуздан грађанин, спреман за жетве. Он настоји да усаврши себе, брата свога, па и скуп људи, оличен у држави. Он је приврженик права, а не бунта, и сматра да у сваком поретку може постићи свој циљ. Слободни зидари држе да онај народ напредује у којему заједница ради за појединца, а појединац за заједницу. Слободнозидарски рад је рад на изградњи човечанства, али та изградња не може и не сме никад доћи у сукоб са национализмом. Пут у човечанство води једино и искључиво преко народа и кроз народ. Човечанство је заједница коју сачињавају народи: човечанство је ланац, народи су карике тога ланца. Противници замерају слободном зидарству тајност. Факат је, да слободни зидари нису тајно, него затворено друштво, а такових друштава има много. Таја скоро да и нема.Тајне имају остати ти једино из старине наслеђене форме. Позната је историја, познати су циљеви, па су познати и чланови и места састанка, заправо све је већ одавна познато. Облик симбола је тајан, у њему гледају слободни зидари средство које утиче на унутрашњост човечију, јер су ти симболи пуни озбиљности, достојанства, свечаности, дубине и топлине: пуни садржаја. Приговара се заклетви. Међутим слободнозидарска заклетва је историјско-симболички завет а тежиште му је у поверењу. Не треба нарочито побијати тврдњу да се слободни зидари заклињу непознатом старешини јер су сви чланови савеза познати, а непознатих старешина нити је кад било, нити их сада има. Симболика предочује живот и рад, посао. Сваки ради свој посао, а над свима стоји вечни градитељ свију светова. Приговор противника да слободнно зидарство воде Јевреји и да оно стоји под јеврејским утицајем побија најбоље историја и статистика. Греше противници, били они шовени

или клерикалци и људи са предрасудама, што стварају закључке и осуђују, а да пре нису испитивали и потражили истину о слободном зидарству, а истину данас врло лако наћи. Бедан је аргумент „опћенито се говори“ а тај „аргумент“, који је први употребио папа Клеменс још и данас се употребљава. Међутим већ стари зидари тражили су у ложама духовну храну, душевну окрепу и узвишеност религије. Одатле толеранција, одатле избегавање политичких и верских распи. Да хоће, противници би могли сазнати да је темељна идеја слободног зидарства бесмртност и општа правда, поштивање човека; да хоће, противници би могли сазнати да избегавање политике не крњи осећај према домовини и нацији, можда га чак и јача. Као савремену грађевину желе југословенски слободни зидари видети југословенску националну душу. Зато им је циљ у службу домовине ставити што више изграђених појединаца. Мајсторе, праве мајсторе желе југословенски слободни зидари видети на делу изградње домовине, да би достојно и величанствено заблештала међу грађевинама других нација. Слободни зидари нису шовени, зато им не смета напредак других нација, ако је тај напредак хармонићан и не омета властити напредак. То је национализам слободних зидара, то је њихов интернационализам који им се пребацује. Веле да на слободнозидарској застави не пише нација, него човечанство, не пише отаџбина, него свет, веле да је хунабост вероисповест слободнозидарска. Међутим та хуманост не обухвата свет, него људски род а хуманизам не жели се постићи преко рушевина национализма, него баш путем национализма. Само онај воли своје, ко изграђује себе и своје да узмогну постати вредни чланови људске заједнице. Слободни зидари знају космополитизам није историски факат, нација је првобитни облик људске заједнице, нација је и данас најчвршћа веза која, као леп цигле, везује људе, само из ње може изаћи корисно дела за хуманост у пуном значењу те речи. Слободни зидари добровољно раде свој посао из љубави, а не раде га за награду или из страха пред казном. Слободно зидарство према француској дефиницији из године 1885 - је у суштини својој уређемо за пријатељство међу људима, мудрост у свету и напредак. Оно тражи истину, студира морал и врши солидарност. Израђује материјално и морално побољшање и интелектуално и социјално усавршавање човечанства. Основни су му принципи међусобна трпељивост, поштовање другога и себе и апсолуна слобода савести. Метафизичко појимање препушта појединцима, а одбацује догматичка нетрифицирања. Девиза му је слобода, братство, једнакост. Слободно зидарство је задржало веру у Бога и бесмртност душе, на том се оснивају и многи његови симболи, али је ту веру препустило слободи савести. Оно је препустило бриу о догмама црквеним хиерархијама, зато је мирно и несметано могло тежити својим циљевима. Сваки у слободнозидарском савезу добија онолико, колико даје. Слободно зидарство је уверено да само хармонија мудрости, снаге и лепоте може унапредити сет и људски род. Да ту хармонију постигне, слободно зидарство врши предано своју дужност и не заборавља на своју заветну мисао. ***

ЗНАМЕНИТИ СЛОБОДНИ ЗИДАРИ Носиоци идеја су људи, носиоци добрих и племенитих идеја су добри и племенити људи, а осиоци великих идеја су велики људи. Слободно зидарство у својим редовима има једну плејаду добрих, племенитих и великих људи. Многи просвећени владари, велике војсковође, умни државници, дубоки филозофи, богодани уметници, племенити филантропи, енергични радници на свим пољима људске делатности, мученици идеја и идеала, одлични патриоте, незнани јунаци, радници и трудбеници итд. били су чланови Савеза слободних зидара. И данас слободнозидарски савез броји као своје чланове многу светлу главу и много топло срце. Овај мали и непотпуни списак бар донекле нека послужи за илустрацију. Андерсен Јакоб (1684-1746. г.). Владари: Дански Кристиан VIII, IX и X; шпански Карло III; француски Луј Филип, Луј XVI и XVIII, Карло X; шведски Оскар II, Густав III и IV, Карло XIII; дански Фридрих VI, VII и VIII; Виртенберга Фридрих I; Прусије Фририх Вилхелм II; цар немачки Фридрих III; баварски Максимилиан I; Велике Британије Ђорђе IV, Едвард VII; цар Бразилије Дон Педро I; Белгије Леонолд I; краљ Напуља Јоахим Мира; цар Русије Александар I; краљ Холандије Вилхелм II; Аустрије Фрања I; Фридрих Велики; Наполеон Бонапарте; кнез Брауншвајга Фридрих; Ђорђе Вашингтон; Леон Гамбета; Феликс Фор; Кнез Михајло. Енглески престолонаследник и његова браћа. Војсковође, државници, политичари и научници, песници, књижевници и уметници; гроф Андраши Јулије, Бернадот Ж. Б. француски војсковођа, постао 1818 шведски краљ Карло XIV; Бан Јелачић; Блихер Г. Л. ; Криспи Франческо; гроф Теодор Чаки; Велики Кнез Додгоруки; Иван, Јосип и Сигмунд гроф Драшковић; Ђорђевић Андра; Фолнеговић Фран; Франклин Бењамин; Гарибалди Јосип; Кнез Кауниц; Киченер Х. Х.; генерал Лафајет; Мирабо; Николајевић Светомир; Осман Паша; Лаза Пачу; Пејачевич гроф Антун; Стоилов Константин, бугарски политичар; Коста Стојановић, министар; Шкрлец Никола; Кнез Ипсиланти; Др. Мих. Гавриловић, посланик у Лондону; Кошут Лајош, Мацини; Максимилијан Врховац, бискуп загребачки; Галиуф, бискуп загребачки; Стевар Стратимировић, митрополит; Јосиф Шакабента, владика; Бертхолд Ауербах; Адам Адам; У. Г. Блунчли; Др Иван Бојничић; Спиро Брусина; Ф. А. Биргер; А. Шамисо; Игнациј Корнова; Милош Цветић; Д. Дидеро; Јосип Добровски; Игнац Феслер; У. Г. Фихте; Ј. В. Гете; Франц Хајдн; К. А. Хелвенциус; У. Г. Хердер; Виктор Иго; Фр. Казинци; Ф. Г. Клопшток; Иван Леланг; Лесинг; Франц Лист; Сима Милутиновић Сарајлија; Моцарт; Доситеј Обрадовић; Р. Ст. Поповић, професор велике школе; Валтер Шкот; Михајло Валтровић, проф. унив.; Стеван Мокрањац; Виланд; Валентин Водлик; Чоке; Владимир Видрић; Даворин Трстењак и многи многи други. СЛООДНОЗИДАРСКЕ СВЕТИЊЕ Веруј у Великог Творца свих светова. Љуби свога ближњега.

Љуби отаџбину, поштуј њене законе. Чини добро, не чини зла. Пусти друге да говоре. Најугоднија служба Великом Творцу јесу добри бичаји и врлине. Чини добро из љубави према добру самом. Нека ти је савест увек чиста. Љуби добре, сажаљевај лабе, избегавај рђаве, а не мрзи никога. Не ласкај брату своме. Слушај глас савести. Буди отац сиромашнима. Избегавај свађу. Поштуј жене. Не буди охол. Читај и користи се. Ако имаш сина, бди над љим. Буди задовољан. Уживај у правди, срди се на неправду, трпи, але не жали се. Не суди олако о делима људским. Буди милосрдан у несрећи других. Буди непријатељ порока, бранилац врлина исаућесник добра. Буди умерен и са својим стањем задовољан. Савлађуј се. Одупри се предрасудма, заблуди, гордости, клеветању, лажи, разврату и лакомству. Све што радиш, ради добро. Буди добар муж, отац, син и сродник. Не буди суров, буди увиђаван, пристојан, смеран и љубазан, увек пази да ти је чиста савест и мирна душа. ВРЛИНЕ СЛОБОДНИХ ЗИДАРА Слободни зидар може постати човек непорочан, обдарен добрим особинама, и Отаџбини истински одан. Он мора имати верно, родољубиво срце, мора бити милосрдан, скроман и далеко од мржње и освете. Слободни зидар мора бити великодушан и дарежљив, али без разметања, отворен непријатељ порока, бранилац врлина. Он мора бити уредан и умерен у свему. Слободни зидар мора бити добар грађанин, добар муж, отац, син и сриодник, ревносан у вршењу дужности. Он мора бити предрасуда, руковођен разумом и истипољубљем. Он мора бити уредан, тачан и скроман. Слободни зидар мора бити постојан, храбар и опрезан. Њега треба да руководи мудрост, истина, лепота и поштење. Он мора бити пристојан, попустљив, отмен, достојанствен, опрезан и ћутљив, увиђаван, смеран и љубазан. Слободни зидар мора бити смишљен и поуздан, али и обазрив.

Он се мора узвисисти над самим собом и остатина терену чисте објективности. ЗАВРШЕТАК Ако је оправдана тврдња да је слободнозидарска мисао рођена кад и први човек, онда је далеко оправданија тврдња, да ће изумрети с последњим човеком. Једно је неоспорно, да је слободнозидарство савремено и потребно. Ум просветити и срце загрејати за све што је добро, корисно и лепо, тежити за истином, тражити правду, упознати себе, љубити ближњега, волети домовину, волети човечанство, поштовати законе божје и људске, бранити добро и истину, просвећивати, оплмењивати, бити милосрдан, испуњавати све врлине, избегавати пороке, чувати људско достојанство и тежити, вечно тежити, напред а при свом том будно пазити на склад, на хармонију. То је хуманост, то је моралност, етичност и алтруизам. То је универзалност и патриотизам, то је религиозност и толеранција. То је напредак, то је људско достојанство, то је слободно зидарство коме је субјект и објект човек, коме је средство и циљ човек: хармоничан, идеалан човек. Задатак и циљ је преогроман за слаба човека, зато је слободно зидарство посао, настојање и тежња изидати идеалну грађевину човечанства. ***