PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON

Fakultet sportskih nauka

Banja Luka

Pera Peric

Jedriličarstvo

Seminarski rad

Nastavni predmet: Prikaz sportova

Predmetni nastavnik: Prof.dr Djordje Nićin

Student:

Pera Peric

Beograd,2013

Sadržaj:

1. Uvod……………………………………………………………………………….. 1

2.0. Razvoj vazduhoplovnog jedriličarstva kao posebne grane 2

3.0. Tehnika i taktika jedrenja …………………… … …..… ……………… 3,4

3.1. Jedrenje na padinama…………………………………………………………5

3.2. Jedrenje na vazdušnim talasima……………………………………… 6

3.3. Jedrenje ispred olujnog fronta………………………………………… 7

3.4. Jedrenje na termičkim stubovima……….…………………………… 7,8

3.5. Taktika preleta…………………………….…………………………………… 9

4.0. Psihofizička priprema…………………………………………………….. 9

5.0. Kategorije leta………………………………………………………………… 10

6.0. Rekordi……………………………………………………………………………. 10

7.0. Takmičarske klase…………………………………………………………. 10,11

8.0. Takmičenja…………………………………………………………………… 11

9.0. Zaključak……………………………………………………………………….. 12

1.0.Uvod

Sportsko jedriličarstvo je letenje letelice teže od vazduha nepokretnih krila, bez motora, a sposobne za jedrenje. Letelice koje su opremljene s izvorom snage sposobnim da se ponovno pokreću u letu zovu se motorne jedrilice.

Let jedrilice počinje poletanjem, a završava sletanjem, s tim da let nastupa nakon otkačivanja. Let jedrilice se ocenjuje nekompletnim ako se dogodi nesreća za vreme leta kao što je pogibija člana posade unutar 48 sati nakon nesreće ili ako koja osoba napusti letelicu u letu.

Već dugi niz godina nebo paraju letelice koje svojom konstrukcijom I majstorstvom pilota nastoje najbolje iskoristiti uslove atmosfefe u kojoj lete.Upravo zbog toga nas odusevljavaju jer u vecini slucajeva,bez podrske mocnih motora savladavaju superiorni zakon gravitacije I pruzaju neopisiv uzitak srecniku u cockpit.

Naravno,rec je o jedrilicama,vitkim,elegantnim letecim objektima,pravim znalcima u korisćenju onoga sto priroda,tj. atmosfera nudi.Iako je u novije vreme veliki broj jedrilica motorizovan,u osnovi su to letelice koje se posredstvom snage nekog drugog izvora podizu u vazduh I tada koriste povoljne uslove vazdušnog strujanja.

To im je omoguceno pre svega konstrukcijom koja podrazumeva veoma malu težinu,upotrebu lakih materijala,karakteristična aerodinamička koncepcija (krila velikog raspona kratke tetive,tj. v elika vitkost: specifični aeroprofili,upravljačke povrsine I dr.).Kako se radi o maloj masi jedrilice,vrlo važnu ulogu igra uravnotežavanje jedrilice pa nije preterano reci da I nekoliko kilograma igra veoma važnu ulogu.

Kakos u jedrilice deo vazduhoplovne porodice ,normalno je da I za njih važe strgo propisana pravila kako bi se u tom segmentu postigla maksimalnog sigurnost. To je osobito važno jer su jedrilice sportsko-rekreativne namere pa po mnogima predstavljaju prvi kontakt I iskusto u letenju.

2.0. Razvoj vazduhoplovnog jedriličarstva kao posebne grane

Istorija sportskog vazduhoplovnog jedriličarstva datira mnogo pre avijacije. Još krajem 19 veka javljaju se prvi pokušaji leta na spravama težim od vazduha. Osnivačem se smatra Oto Lijental koji jeda prve naučne radove i koji je 1981. godine ostvario bez upotrebe motora,prvi let sa spravom težom od vazduha. Kao posebna vazduhoplovna disciplina izdvaja se od motornog letenja 1903. godine,tačnije posle ostvarivanje prvog leta na motorni pogon. Do I svetskog rata na razvoju jedrličarstva radili su samo pojedinci,kasnije to preuzimaju aero klubovi i druge organizacije koje su uglavnom bile studentske. Tako se u Francuskoj osniva društvo sa specijalnim istraživanjima jedriličarstva.

Za vreme prvog svetskog rata razvoj jedriličarstzva stagnira u svim zemljama. Stvarni razvitak počinje tek posle prvog svetskog rata. U Nemačkoj je Versajskim ugovorom o miru bilo zabranjeno da poseduje vojno vazduhoplovstvo,a bio je ograničen i rad civilnog vazduhoplovstva,tako da se oni okreću jedriličarstvu. Centar za jedriličarsto bilo je brdo na Rhonu,gde se održavaju i prva takmičenja. Tu se 1925. godine osniva i udruženje za razvoj i istrživanja na polju jedriličarstva,koje je sadržavalo pet sekcija:vazduhoplovno-tehničku,aerodinamičku,pilotažnu,metereološku i za eksperimentalne letove. U SAD se 1928. godine osniva prva jedriličarska škola u Cape Codu,državi Massachusets,a 1932 godine osniva se jedriličarsko udruženje u Elmire,država Nework. U Poljskoj pored udruženja osniva se i institut pri Politehnici u Lavovu,u čijem se aerodinamičkom tunelu vrše ispitivanja modela jedrilica i aeroprofila.

Za Jugoslaviju podaci datiraju od 1909. godine kada se Oskar Ržiha iz Maribora digao svojom jedrilicom sa brda Urban i poleteo 600m. Posle prvog svetskog rata 1923. godine prve jedrilice su gradili inžinjeri Miki i Fizir i entuzijasti Hosu i Tišma. Međutim tek 1930. godine počinje organizovani razvitak sportskog jedriličarstva,kada je fabrici aviona ikarus u Zemunu osnovana jedriličarska grupa. Od 1931-1932 osnivaju se prve jedriličarske škole u Pinosavi kod Beograda i na Pohorju. Jedriličarstvo se razvija zahvaljujući velikom zalaganju pojedinaca kao i minimalnoj pomoći koji su pomogli izgradnju jedrilica.

Posle I svetskog rata dolazi do razvoja i na međunardnom planu. U Nemačkoj 1930. godine osniva se internacionalna komisija za studije bezmotornog letenja čiji zadatak bio usavršavanje jedrilica u tehničkom pogledu i razvoj jedrenja .Bilo je ukupno 16 članova,među kojima je i Jugoslavija. Osniva se i jedriličarska komisiji pri međunarodnoj vazduhoplovnoj federaciji (FAI),za organizovanje međunarodnih takmičanja. Pored ove dve navedene komisije,osnivanju se i mnogo druga udruženja za međunarodnu saradnju.

Zatim dolzi period II svetskog rata,kada su se kristile transportne jedrilice velike nosivosti,za prebacivanje vojnika i materijala pri vazdušnim desantima.

Nakon II svetskog rata obnavljaju se i osnivaju nova udruženja. Prestaje izgradnja transportnih jedrilica,izuzev u Francuskoj koja je još par godina radila na tome.

Otvara se niz aero klubova,a školovanjem pilota jedriličara stvara se sposoban kadar za letačke specijalnosti. Osniva međunarodna naučno tehnička organizacija za jedrenje,koja je postala i organizator takmičenja tehničke prirode za najbolje jedrilice standardne klase. Sve je veći razvoj u brojnom i tehničkom pogledu.

Jedriličarstvo postaje masovan sport. Daljem razvoju jedriličarstva od presudnog značaja imaju takmičenja,pogotovo održavanje svetskih prvenstava,koja se redovno organizuju svake druge godine.

3.0. Tehnika i taktika jedrenja

Za razumevanje sprovodjenja jedne takve delatnosti kao što je sportsko vazduhoplovno jedriličarstvo,aerodinamika i teorija letenja imaju prvobitan značaj.Održavanje letelice u vazduhu objašnjava se pojavom uzgona,koji je u tesnoj vezi sa konstrukcijom aeroprofila. Kada se krilo posmatra iz profila,videće se da je njegova gornja strana koja se naziva gornjaka malo ispupčena,a donja koja se naziva donjaka je relativno ravna. Kretanjem jedrilice,vazduh koji dolazi na napadnu ivicu krila račva se,tj. dolazi do poremećaja u slobodnoj struji vazduha. Zbog zakrivljenosti aeroprofila,strujnice na gornjaci moraju da pređu duži put da bi stigle do izlazne ivice,pa se stoga brže i kreću. Na mestu gde je brzina povećana pritisak se smanjuje tj. stvara se podpritisak. Na donjaci se stvara nadpritisak,jer se brzina smanjuje. Povećanjem napadnog ugla,još više raste polje podpritiska ,a samim tim uzgon. Prema tome uzgon je posledica razlike pritiska na aeroprofilu i slobodnoj struji vazduha.

slika 1

Na ovoj slici je prikazan raspored pritiska na aeroprofilu. Može da se uoči na skoro 2/3 vazdušne sile stvara podpritisak,a 1/3 nadpritisak.

Bernulijeva jednačina određuje zavisnost između pritiska i brzine kretanja.

q∗ϑ 22

+P(stat) =const.

q- gustina

ϑ - brzina strujanja

Dinamički pritisak+ statistički pritisak=const.

Dakle, ukoliko je veći napadni ugao,veća je brzina strujanja,povećava se dinamički pritisak ,a statički se smanjuje i obrnuto.

slika 2

Zbog razlike pritiska vazduha na aeroprofilu,javlja se sila koja može da se razloži na dve sile:čeoni otpor(RX) kao vodoravna komponenta i sila uzgona(RZ)koja deluje vertikalno nagore.

Napadna tačka sile R nalazi se na prvoj trećini tetive krila. Obeležava se sa AC što znači aerodinamički centar. Pomera se u zavisnosti od veličine napadnog ugla.

λ= napadni ugao(ugao koji zaklapa tetiva profila i tetivna ravan)

Rz = uzgon

Rx = otpor

R = rezultanta

Veličina uzgona krila zavisis od površine krila,dinamičkog pritiska i koeficijenta uzgona.

Rz = Cz q∗ϑ 2

2 * S

Cz = koeficijent

q∗ϑ 22

= dinamički pritisak

S = površina krila

Jednačina otpora krila glasi: Rx = Cx q∗ϑ 2

2 * S

Koeficijenti se dobijaju merenjem u aerodinamičkom tunelu.

Cx = koeficijent otpora

Treba spomenuti i slom uzgona koji se javlja kada je krilo u odnosu na strujanjem vazduha postavljeno pod suviše velikim napadnim uglom tako da struja vazduha nije više u stanju da prati ravnomerno profil gornje površine krila,već se one odvajaju,dolazi do njihovog otcepljenja i kovitlanja. Nastaju vrtloženja sa obe strane aeroprofila. Koeficijent otpora se povećava a uzgon smanjuje. Dolazi do gubitka brzine usled povećanja napadnog ugla. Ovakvu situaciju lako je uočiti,jer dolazi do podrhtavanja repnih površina jedrilice u početku,a zatim,sa još većim povećanjem napadnog ugla jedrilice teži da se obori na nos. U trenetku kad nastane slom uzgona,a to je kada se dostigne kritički ugao,jedrilica pada na glavu ili se svaljuje na krilo. Drugi slučaj je opasniji i dovodi do kovita tj. obrtanja jedrilice oko jedne vertikalne ose.Svaki pilot jedriličar se prilikom svoje obuke priprema i za takvu situaciju, a to se postiže namernim izazivanjem sloma uzgona, tj. prevlačenjem.

slika 3

Na slici 3 je prikazana pojava vrtloženja na aeroprofilu sa povećanjem napadnog ugla.

Osnovna tehnika u sportskom vazduhoplovnom jedriličarstvu se deli na:

a) Jedrenje na padinamab) Jedrenje na vazdušnim talasimac) Jedrenje ispred olujnog frontad) Jedrenje u termičkim stubovima

Ova podela je nastala na osnovu nastanka uzlaznih vazdušnih strujanja koja se koriste prilikom jedrenja.

3.1. Jedrenje na padinama

Pri jedrenju na padinama koristi se vertiklna komponenta strujanja vazduha, koji se pri nailasaku na orografsku prepreku penje uz nju. Kretanje vazdušnih strujanja naviše naziva se uspono strujanje uz padinu. U ovom slučaju pri nailasku vetra na orografsku prepreku, doći će do poremećaja njegovog strujanja,pri čemu će vazduh delom obilaziti oko prepreka, a delom će se penjati uz padinu i na taj način će se prebaciti na drugu stranu brda. Vertikalna komponenta strujanja vazduha koja je ovde od značaja za jedrenje zavisi kako od oblika i visine padine,tako i od brzine kretanja vetra.

Površina padine mora biti što ravnija bez viših predesta,jer će na taj način strujanje biti pravilnije. Najjača vertikalna strujanja daje izdužena padina na koju vetar duva pod uglom od oko 90 stepeni,a čiji je nagib strane od 30-70 stepeni. Ukoliko je odstupanje veće i uspon strujanja će biti slabiji ili će čak i prestati. Takođe ako je padina suviše kratka ,nedovoljno široka,vazduh će da je obilazi pa će i na taj način da izostane vertikalno strujanje vazduha. Sa zavetrene strane je veoma opasno leteti jer se tu nailazi na vrtloženja vazduha,što može dovesti do loma jedrilice.

Jedrenje na padinama nije najznačajnije za jedriličare,ali je značajno na početku obuke zbog relativno ujednačenog uzlaznog strujanja uz padine.Jedri se paralelno nad grebenom ili padinom. Udaljenost jedrilice od padine ne treba da bude bliža od 20m,a ne ni dalja od 80m. Smatra se da je najpogodnija udaljenost od oko 40m. Posebno treba biti obazriv da vetar ne prebaci jedrilicu na stranu gde su vrtložna strujanja vazduha. Tamo gde strujanja oslabe,jedrilicu treba okrenuti i ponovo jedriti pored planine. Zaokret se pravi u suprotnu stranu od padine tj. protiv vetra. Napuštanje se vrši u stranu odakle vetar duva.

U slučaju da jedre više jedrilica,tada se ulazak vrši sa krajnim okretištima i iz pravca koji je paralelno sa padinom. Uklanjanje i obilaženje se vrši od padine zbog predhodno opisanih razloga. Prednost pri jedrenju sa padine ima uvek ona jedrilica koja dolazi sa desne strane padine,kako pri susretu tako i pri ukrštanju. Nadletanje i poletanje neke druge jedrilice dozvoljeno je jedino ukoliko je visinska razlika veća od 50m. Najveću visinu koju može da dostigne pilot jedriličar je dvostruka visina grebena iznad kojeg se leti. Putanja kretanja jedrilice je izdužena osmica.

U Srbiji su poznate Zlatiborske padine,a posebno se ističe vršačka padina,zbog toga što je teren ispred padine otvoren, ravan , dovoljno dugačak pa se uspon strujanja na taj način smanjuje.

Jer, u koliko u blizini padine postoji neki greben,uzvišenje,to može dovesti i do izostajanja usponog strujanja na padini.

3.2. Jedrenje na vazdušnim talasima

Planinski talasi su veoma važni za jedriličarstvo,omogućavajući duge letove. Da bi se stvorila talasna strujanja vazduha potrebni su sledeći uslovi:

- Da je atmosfera stabilna- Dovoljna i konstantna brzina vetra sa visinom- Da je pravac strujanja vazduha na planinu priblibižno pod pravim uglom- Da postoji dovoljno visoka vazdušna masa koja se kreće- Da je prepreka dovoljno visoka i dugačka(planina)- Da je oblik terena iza planine povoljan

Planinski talasi nastaju tako što vazdušna struja nailazi na prepreku i prisilno se uzdiže uz nju. Samo kada je stabilna atmosfera vazduh koji se diže postaje hladniji od okoline,pa pošto je teži,po završetku planine se preliva preko nje. Prilikom spuštanja sa druge strane prepreke postepeno se zagreva i pod dejstvom inercije još neko vreme se spušta,tako da postaje topliji od svoje okoline,što uslovljava njegovo dizanje. Ovi talasi mogu biti veoma slabo razvijeni,a mogu biti izrazito velikih amplituda,vertikalnih brzina i sa tzv. rotorima. To su vrtlozi vazduha koji se nošeni vetrom postepeno odvajaju od planine,a zatim potpuno nestaju. U njima se formiraju rotorni oblaci ukoliko je vlažnost vazduha dovoljno velika. Po njima je i lako prepoznati postojanje rotornog strujanja. Ispred rotora sa strane odakle vetar duva javlja se uspon strujanja,a sa druge strane nispon,a sve to je praćeno velikom turbulencijom. Ovakva strujanja mogu biti veoma opasna. Iznad rotora na određenoj udaljenosti od prepreke, javlja se tzv. lansirano strujanje vazduha u kojem ne postoji turbulencija. Prilikom jedrenja veoma je lako uočiti prelazak u ovo područje jer se iznenada dolazi u predeo savršenog mira. Javljaju se karakteristični oblaci altocumulus lenticularis(AC LENT) u grebenima talasa. Sočivastog su oblika i može ih biti više ukoliko je veća vlažnost vazduha. Ovi oblaci su najbolji pokazatelj postojanja talasnog strujanja vazduha.

Jedrenje na vazdušnim talasima počinje tako što se jedrilica dovlači do rotora ili direktno na talas. U prvom slučaju je bitno da se koristi veoma kratak kanap za šlepanje jedrilice,kako bi u isto vreme i avion i jedrilica ušli u turbulentni sloj,koji dovodi do bacanja. Nakon odkačinjanja jedrilica se okreće prema vetru i leti se u traverzi,slično kao kod jedrenja na padinama. Sve vreme se vodi računa da vetar koji je jak ne okrene jedrilicu niz vetar,a to može da bude veoma opasno. Dizanje je nešto manje odmaksimalnog nakon odkačivanja. U drugom slučaju koji je mnogo lakši za jedriličara,dovodjenjem jedrilice na sam talas odakle počinje laansirni talas strujanja,zahteva da se jedrilica odkači na mnogo većoj visini oko 1500-3000m,što ujedno

onemogućava postizanje veće visine. To nije slučaj sa uključivanjem jedrilice u usponu polja rotora,gde se jedrilica otkačinje od aviona na mnogo manjoj visini,oko 200-300m.Za letenje na talasima poznati su sledeći tereni: Dinarski planinski sitem,tereni kod Plješevice,zatim tereni u Sarajevu,Skoplju...

3.3. Jedrenje ispred olujnog fronta

Najčešće leti kada je sparno vreme,na horizontu se može uočiti kao neka tamna zavesa što nam se sve više približava. Ovakav olujni front može da se kreće velikom brzinom i do 60km/h. Pošto je vazdušna masa koja nailazi znatno hladnija od one u kojoj se nalazimo,doći će do labilnosti vazdušne mase koja se nalazi an čelu fronta,upravo zbog velikih temperaturnih razlika. Ta pojačan termička strujanja su pogodna za jedrenje.

Prilikom jedrenja ispred olujnog fronta treba naznačiti da se jedri ispred oblaka na dovoljno velikoj razdaljini,barem desetak metara,jer bi se u protivnom desilo da jedrilicu zahvati uzlazna struja oblaka i uvuče je u taj oblak. Ne treba spominjati koliko je to opasno,kako zbog turbulencija,tako i zbog zaledjivanja,grada i munja koji štetno deluju na jedrilicu. Hladan front stvara neprekidno uzlazno strujanje i ukoliko je olujni front tamniji praćen munjama utoliko su veće mogućnosti za prelet. Pri ovoj vrsti jedrenja mogu da se dostignu visine od 8000-9000m.

Ova vrsta jedrenja se retko koristi i na neki način je zaboravljena. Mnogo je lakše spakovati jedrilicu u hangar i skloniti se od oluje. To najčešće rade mnogi jedriličari.

3.4. Jedrenje na termičkim stubovima

Termička vazdušna strujanja se mogu podeliti u 7 grupa:

- Sunčana termika- Večernja - Visoka- Temika planina- Termika vetra- Termika okeana- Termika vlažnih polarnih masa

Prvi let u termici izveden je 1928. godine ,tada je postojala samo sunčana termika. Ova termika nastaje u vreme toplih,sunčanih,vedrih dana uz postojanje slabog vetra. Različite površine zemlje se različito zagrevaju,a samim tim i vazduh iznad njih. Najbolji proizvođači termike su:žitna polja,veliki kompleksi zgrada,aerodromi,jer se veoma brzo zagrevaju i zrače. Vazduh se

iznad takvih površina brzo zagreje i kao takav se penje gore. Taj vazduh se penje u obliku stubova i nastaje vertikalno kretanje vazdušnih slojeva. Uspono strujanje prestaje kada se pod uticajem okolnog vazduha,vazduh koji se penje hladi,pa kao teži silazi na zemlju. Tada nastaje nispon strujanja.

Večernja termika se javlja noću iznad toplijih oblasti i predstavlja ostatak sunčane termike. Vertikalna strujanja postoje na visini iznad 1000m,dok su donji slojevi vazduha rashladjeni i stabilni pod uticajem noćnog zračenja. Ova termika se najčešće koristi za jedrenje u planinskim predelima na većim visinama.

Visoka termika omogućava jedrenje i zimi i noću. Ona nije zavisna od sunčevog zračenja. Nastaje sa pojavom oblaka koji se nazivaju alto-kumulusi. Lako ih jedriličar prepoznaje,jer nebu daju valovit izgled. Labilna atmosfara je na većim visinama oko 2000m.

Termika planina se javlja pri prelazu toplog vazduha preko karpata.

Termika vetra predstavlaj kombinaciju termike i jekog vetra. Veoma je pogodna za izvođenje preleta, tj. postizanja veće brzine prilikom preleta. Ova termika se još naziva i i termika nizova kumulusa. Nastaje u toplom i vlažnom tropskom vazduhu koji se pomera napred.

Termika okeana se javlaj najčešće noću i rano ujutru. Nastupa u obliku dugačkog niza kumulusa. Porebne su veoma male temperaturne razlike da bi se javila ova termika. Karakteristično je da se javlja u onim oblastima gde je temperatura okeana veća od temprature vazduha na visini od nekoliko hiljada metara. Vazduh iznad mora je hladniji ,noću se zagreva i tako nastaje labilna atmosfera.

Termika vlažnih polarnih masa se javlja kod vazdušnih masa koje su okeanskog porekla i koje se veoma brzo kreću sa pojavom kumulusa. Pogodne su za izvođenje preleta.

Za jedrenje u termici bitno je da se ispune dva uslova:

- Da je atmosfera nestabilna- Da postoji uzrok dizanja vazduha,a u ovom slučaju to je zagrejana podloga,a time i

prizemni sloj vazduha

Pri uzdizanju vazduha mogu se stvoriti na vrhu stuba tipični oblaci koji se nazivaju kumulusi. Kumulusi se ponekad javljaju poređani u duge redove koji se nazivaju kumulutrade. Jedrenjem u ovkvoj oblasti jedrilica se stalno nalazi u usponom strujanju.

Osnovna tehnika koje se primenjuje u jedrenju u termičkim stubovima je tehnika kruženja. Bitno je da se pravi što manji prečnik zaokreta jer najveća penjanja su u centru stuba. Veština kruženja stiče se stalnim treniranjem kao i velikim teoriskim znanjem.

Taktika jedreličarstva je bitna da bi se bilo koja jedriličarska disciplina što bolje usavršila.

Najznačajnija taktika je taktika preleta.a postoji i taktika trajanja,postizanja visine , ali one su manje značajne.

3.5. Taktika preleta

Preleti se dele na:preleti sa rastojanjem i preleti za brzinu. Reč je o globalnoj podeli preleta,koja je značajna za dalji prikaz taktike preleta. Nemoguće je opisti svaku disciplinu posebno,ali na jednom prikazu brzinskog preleta moguće je sagledati taktiku sportskog vazduhoplovnog jedreličarstva.

Intezitet penjanja ujutru je mali i tokom dana dostiže svoj maksimum,dok se potpuno ne izgubi.Najjača dizanja su oko14-15 časova.

Nakon poletanja jedrilica se otkačinje po sopstvenoj proceni,najčešće na visini od 400-600m. Odmah se pravi zaokret i posmatra se nebo da se vidi koji oblak dolazi. Sledi centriranje stuba. Jedrilica se obično penje do baze oblaka,u toku dana baza oblaka se stalno diže. Svaki prelet se sastoji od penjanja i planiranja. Nisu svi oblaci idealni za jedrenje. Uvek se pronalazi onaj koji je u fazi forsiranja.

4.0. Psihofizička priprema

Ne retko u niski rezultati kod takmičenjima u avio sportovima povezuju se sa slabim moralno voljnim kvalitetom sportiste i niskom psihofizičkom pripremom. Psihofiziologija je skup fizioloških i psiholoških procena načina reakcije organizma,koji su uključeni u delatnost organizma. U jedriličarstvu osnovu psihofizičke pripreme predstavlja psihološka priprema.

Osnovan psihofizička priprema se može podeliti u tri grupe:

- Opšta psihofizička priprema- Specijalna- Priprema za određeno takmičenje

Opšta psihofizička priprema je usmerena na izazivanje neophodnih moralno- voljnih i psihofizičkih kvaliteta.

Specijalna – osnovni zadatak je da omogući sportisti razvijanje letačkih kvaliteta do savršenstva. Tu spada:brzost reakcije,spretnost ,znanje,raspoređivanje i prebacivanje svoje pažnje,operativnost mišljenja,orjentacija u vazdušnom prostoru,samostalno donošenje odluke.

Priprema za određeno takmičenje obuhvata plan koji čine lekar i trener.Pri sastavljanju plana vodi se računa o sledećem: razvoju moralno-voljnih kvaliteta,formiranju neophodnih psiholoških znanja,obuci o samosavlađivanju i samoregulaciji.

5.0. Kategorije leta

Udaljenost ; let od polazne tačke do nekog neodređenog mesta sletanja

Cilj ; let od označene polazne tačke do određenog mesta sletanja. Cilj može biti uspeh u daljini i brzini. Brzina se dobija podelom preletne udaljenosti sa preletnim vremenom između početnog vremena i završnog vremena na cilju.

Visina ; let od polazne tačke sa sletanjem na istom ili drugom mestu za postignute visine. Dobijena visina-razlika između visine bilo koje niže tačke i sledeće najviše tačke registrovane barografom posle otkačivanja. Apsolutna visina -najveća visina iznad nivoa mora postignuta posle dobijanja visine od barem 5000 m.

6.0 Rekordi

Imamo dve kategorije rekorda i to svetski i nacionalni rekordi. Nacionalni rekordi mogu biti postavljeni u bilo kojem delu svijeta. Oni će biti kontrolisani i priznati od strane službenih promatrača u zemlji pilota ili u onoj zemlji u kojoj je let izveden. FAI može nacionalni rekord priznati kao svetski ako se preda molba u okviru jednog meseca nakon leta.

Vrste svetskih i nacionalnih rekorda:

1. ravna udaljenost

2. ravna udaljenost do cilja

3. udaljenost cilj-povratak

4. udaljenost u trouglu

5. brzina u trouglu za daljine 100, 300, 500, 750, 1000 km

6. dobitak visine

7. apsolutna visina

7.0. Takmičarske klase

1. otvorena klasa, uključujuæi 19m svetski zlatni kup 2. standard klasa 3. 15m klasa 4. 15m ogranièena klasa Otvorena klasa - bez specijalnih pravila, osim toga da jedrilice čiji raspon prelazi 19m mogu biti izabrane u svetski zlatni kup.

Standard klasaObavezni zahtevi:1. raspon - ne sme prelaziti 15000mm 2. krila-nedopuštena bilo koja druga metoda korištenja profila krila veća samo zglobom

učvršćnih flapsova i normalna upotreba ailorona 3. sredstva za povećanje otpora-jedrilica mora biti opremljena zračnim kočnicama ili

jednostavno zglobno učvršæenim flapsovima ali ne oboje. 4. balast-vodeni balast koji se može ispustiti u letu nije dozvoljen.

15m klasa- ograničenje je samo u maksimalnom rasponu od 15000mm.

15m ograničena klasaobavezni zahtevi:1. krila-raspon ne veći od 15000mm, bilo koja metoda promjene profila osim normalne

upotrebe je zabranjena, sredstva za povećanje uzgona su zabranjena. 2. zračne kočnice- mora biti opremljena , padobran za kočenje zabranjen. 3. balast-vodeni balast koji se može ispustiti u letu je zabranjen

8.0. Takmičenja

Najveću zaslugu za popularnost takmičenja je imala Međunarodna Komisija za Jedriličarstvo (ISTUS-Internationale Studienkommision fur Segelflug), koja je osnovana 1930. g. u Darmstadtu, između 16 država uključujući i bivšu Jugoslaviju.Prva veća takmičenja su priređivana u Švajcarskoj, Nemačkoj, Poljskoj i Češkoj a prvo svetsko prvenstvo je bilo Wasserkuppe u Njemačkoj 1937. g. Sudelovalo je 31 takmičara s 28 jedrilice. Na olimpijadi u Berlinu 1936. g. su organizatori hteli uvrstiti ovaj sport međutim to se odgodilo za olimpijadu u Tokiu 1940. g. ali kako znamo tada je počeo drugi svetski rat tako da je i tada

odgođeno skoro 50g.Na 10. sv. prvenstvu u V. Britaniji 1965. g. se prvi put takmiče u otvorenoj i standardnoj klasi. U to vrieme su se počeli buniti klubovi koji nisu mogli pratiti razvoj jedrilica a time i osvajati odlična mesta u takmičenjima pa je osnovana nova klasa tzv. RESTRICTED CLASS ili 15m FAI klasa.

9.0. Zaključak

Uperiodu od 1903. godine pa do danas jedriličarstvo se naglo razvijalo. Tome su u početku doprineli pojedinci,veliki zaljubljenici u taj sport,a kasnije aero klubovi,udruženja I organizacije koje se otvaraju širom sveta.

U toku školovanja za pilota jedriličara prolazi se teorijska I praktična obuka. Teorijska obuka je veoma bitna za dalje sprovođenje ove aktivnosti. U okviru prktične obuke,koja obuhvata tehniku I taktiku jedrenja stiču se neophodna znanja koja vode u tajne ovog sporta.

Postoje četiri tehnike jedrenja:

- Jedrenje na padinama- Jedrenje na vazdušnima talasima- Jedrenje ispred olujnog fronta- Jedrenje u termičkim stubovima

Koja će se tehnika upotrebiti zavisi od meteroloških uslova. Najčešće se koristi jedrenje u termičkim stubovima.

Taktika u jedriličarstvu zavisi od teorijskog znanja I velikim delom od iskustva.

Postoje tri taktike:

- Taktika preleta- Taktika dostizanja visine- Taktika trajanja

Ove taktike se međusobno razlikuju,ali anjbitnija je taktika preleta na kojoj je moguće sagledati celokupnu taktiku u sportskom jedriličarstvu.

Prilikom obuke I u daljem procesu treninga,sprovode se psihofizičke pripreme ,koje su jako važne. Na prvom mestu je psihološka priprema,ali to ne znači da je fizička priprema manje bitna. U okviru psihološke pripreme koristi se autogenic trening I razne profilaktičke mere koje povećavaju sposobnost podnošenja letačkih opterećenja. U okviru fizičke pripreme koriste se razni sportovi kao što su:plivanje,trčanje,fudbal,skijanje I svi oni sportovi koji utiču na izdžljivost.

Ovaj sport od pojedinaca traži savesnost,hrabrost,veliko teorijsko znanje,umešnost. Razvijaju se I drugi kvaliteti koji imaju značaja I u drugim delatnostima svakodnevnog života.

Dakle,sportsko jedriličarstvo je sport koje se mnogo razlikuje od ostalih sportova,ali ono što ga objedinjuje jesu psihifizički kvaliteti koji su I ovde bitni.

Literatura:

Cijan , B. (1950): Vazduhoplovno jedriličarstvo.Beograd:Tehnička knjigaĐorđević,M. (1979):Teorija letenja.Zemun:Naučna knjigaPaunovic.N (1981):Svetska aviajciaj 1783-1930.Sportska knjigaGrupa autora(1969)Vazduhovno jedriličarstvo:Beograd:Savezna uprava za civilnu vazduhoplovnu plovidbu

www.savremenisport.com

http://www.fsb.unizg.hr/miv/nastava/zrakoplovstvo/Jedrilice_i_zmajevi