Jessie Burton - Tajna devet soba.pdf

7/26/2019 Jessie Burton - Tajna devet soba.pdf

1/269


2/269

Sadraj

PRVI DEOUlazak

OgrtaNovaazbukaOptika varkaDarPovreda posedaSmitov spisakNa KalverstratuIsporukaBara

Svadbene zabaveRadna sobaKoraciEksplozija i cvetanjeSuprugaSvaeNaputena devojka

DRUGI DEONaopako

OdlukePrieOsam lutakaNapisano na vodiDeak na leduBuntovnikRazbole se lisicaPukotine

TREI DEOMrljaSlatka orujaPrazni prostorSvedokDue i keseBekstvoPotkovica


3/269

Skrivena telaBez sidra

ETVRTI DEOSporeStadhojs

VerkerspelNada u glavi eeraMukarci su pozvani da krote divlje ivotinjeGlumacGuldeni i lutkaDolazakPripovedaKeriVrata koja se zatvaraju

Prazne sobeTrule u vonjakuStepeni ivotaVodenini kamen

PETI DEONova Holandija

SPISAK HOLANDSKIH REI IZ XVII VEKAPOREENJE ZARADA U AMSTERDAMU KRAJEM XVII VEKAKUNI IZDACI IMUNIH ITELJA AMSTERDAMA KRAJEM XVII VEKAZAHVALNICE


4/269


5/269

Naziv originala:Jessie Burton THE MINIATURIST

ww.balkandownload.orgE-Book Tim


6/269

Za Lindu, Edvarda i Pipa


7/269

Kuica za lutke Petronele OrtmanNarodni muzej, Amsterdam


8/269

VOC je skraenica za holandsku Istonoindijsku kompaniju, ije ime na holandskomglasi Vereenigde Oost-Indische Compagnie (Ujedinjena istonoindijska kompanija).

Osnovana je 1602. godine i pod zastavom kompanije, izmeu Afrike, Evrope, Azije iIndoneanskog arhipelaga, plovilo je na stotine brodova.VOC je 1669. godine imao 50.000 zaposlenih, 60 bevindebera (partnera) i 17

regenata. Akcije ove kompanije su 1671. godine dostigle 570% nominalne vrednostina Amsterdamskoj berzi.

Zahvaljujui povoljnim uslovima za poljoprivredu i finansijskoj moi Ujedinjenihholandskih provincija, holandski siromasi jeli su mnogo bolje od ljudi istogdrutvenog poloaja u Engleskoj, Italiji, Francuskoj ili paniji. Bogati su pak jeli tagod i kad god bi poeleli.


9/269

Grabite srebro, grabite zlato; blagu nema kraja, mnotvo je svakojakih dragihzaklada.Naum 2:9

I kad je izlazio iz hrama, ree mu jedan od uenika njegovih: Uitelju, glekakvo kamenje, i kakve graevine!

I odgovarajui Isus ree mu: Vidi li ove velike graevine? Ni kamen nakamenu nee ovde ostati koji se nee razmetnuti.Marko 13:1-2

(Stihovi oznaeni u Brantovoj kunoj Bibliji)


10/269

Stara crkva, Amsterdam: utorak, 14. januar 1687.

Preminula nije imala prijatelja. Zbog toga se oekivalo da pogreb bude slaboposeen. Meutim, istoni ugao crkve bio je prepun, zato to rei u Amsterdamu tekukao voda i pune sve ui. Posmatrala je predstavu sa zaklonjenog mesta, izmeu klupacrkvenog hora. Pripadnici gilde su sa svojim suprugama prilazili otvorenom grobu kaomravi upu meda. Uskoro su im se pridruili inovnici i pomorski kapetani VOC-a,regenti, poslastiari i on, sa eirom irokog oboda. Pokuala je da ga saaljeva.Saaljenje se, za razliku od mrnje, uvek moglo spakovati i odloiti.

Oslikan svod crkve jedino to su reformatori potedeli dizao se iznad njih kao

prevrnuto korito velianstvenog broda. Odraavao je istinsku duu ovog grada,podranu drevnim gredama. Hrist sudija dri ma i ljiljan, zlatni teretni brod seetalase, Devica se odmara na polumesecu. Spustila je ruku na staru klupu pored sebe ipoela da miluje duborez. Napipala je oveka koji sere kesu dukata s bolnim izrazomlica. ta se promenilo? zapitala se.

A opet.ak su i mrtvi danas bili tu. Nadgrobni kamenovi krili su slojeve tela, kostiju i

praine nagomilane ispod nogu oaloenih. Ispod kamenog poda su enske vilice,karlice trgovaca i uplja rebra gojaznih velikodostojnika. Tamo dole ima i malih

leeva, ne duih od vekne hleba. Primetila je da ljudi skreu pogled sa zgusnute tugena malim nadgrobnim ploama. Nije mogla da ih krivi zbog toga.U sreditu gomile uoila je onu zbog koje je i dola. Pored rupe u podu stajala je

devojka, iscrpljena i skrhana bolom. Jedva da je opaala znatieljno graanstvo kojese tiskalo oko nje. Nosai kovega proli su glavnim crkvenim brodom. Mrtvakikoveg tresao se na njihovim ramenima kao kutija za lautu. Po nekim izrazima licamoglo se lako zakljuiti da nisu oduevljeni to prisustvuju ovom pogrebu.Pretpostavila je da je to Pelikornovo maslo. Isti stari otrov za ui.

Ovakva procesija bi u normalnim prilikama bila strogo hijerarhijski organizovana

predstava. Gradski oci stupali bi na elu, dok bi obian svet iao za njima, u skladu sasvojim drutvenim poloajem. Danas se niko nije trudio da potuje red.Pretpostavljala je da ni u jednoj od bojih kua u gradskom ataru nije bilo ovakvepokojnice. Volela je ovaj grad jedinstvenog i prkosnog duha. Amsterdam je sazidan nasmelosti. Ali sad je udeo za sigurnim i ureenim trajanjem. Graani behu spremni das tupom poslunou uivaju u udobnostima koje prua imetak. Trebalo je da odem ne

saekavi dananji dan, pomislila je. Smrt mi se previe pribliila.Krug se raskinuo da propusti nosae kovega. Tugom skrhana devojka primakla se


11/269

ivici rupe dok su sputali koveg. Bacila je buket cvea u tamu ba kad je vorakzaleprao krilima i poleteo uz belo okreeni zid crkve.

Mnotvo glava okrenulo se ka njemu, ali devojka nije ni trepnula, kao ni ena meuklupama u crkvenom horu. Posmatrale su putanju latica dok je Pelikorn izgovaraoposlednju molitvu.

Nosai kovega postavljali su novi nadgrobni kamen na mesto. Sluavka je kleklapored sve manje tamne rupe u podu i zajecala. Iz gomile se digao agorneodobravanja, upuen iscrpljenoj devojci koja nije uinila nita da spreinedostojanstveno ponaanje sluavke. Dve ene u svili domunavale su se poredcrkvenog hora ispod glasa. Zbog takvog ponaanja smo se ovde i okupile,promrmljala je jedna od njih.

Kad su ovakve na javnom mestu, sigurno se izmeu etiri zida ponaaju kaoivotinje, odvratila je njena prijateljica.

Pravo veli. Eh, ta bih dala da budem muva na jednom od tih zidova. Zzz-zzz.

Prigueno su se zakikotale. ena u horu stisla je prste oko klupe tako snano da supobeleli.

Kad je pod crkve nanovo zapeaen, krug se rastoio, mrtvi su ponovo nali mir.Devojka, kao svetica pala s vitraa, osmotrila je nepozvane licemere u crkvi.Raspoloeno su eretali dok su izlazili na krivudave gradske ulice; na kraju devojka isluavka pooe za gomilom, drei se podruku, utke koraajui brodom. Veinamukaraca e se vratiti radnim stolovima i tezgama. Amsterdam je plutao iznadmorske vode samo zahvaljujui neprestanom trudu i zalaganju itelja. Stekli smo slavutekim radom upozorava poslovica ali e nas lenjost vratiti pod okrilje mora.Morske plime su poslednjih dana pretei rasle.

ena je izala iz hora kad se crkva ispraznila. Pourila je da je ne otkriju. Stvarimogu da se promene, proaptala je. Tihi glas odbio se o zidove. Stigla je donovopoloenog i na brzinu isklesanog nadgrobnog kamena. Granit je bio topliji odsusednih, a dletom uklesane rei pranjave. Ni sad nije mogla da veruje da se sve tozaista desilo.

Kleknula je i gurnula ruku u dep, da zavri zapoeto. To je njena molitva:minijaturna kua, nevieno precizan i vanvremenski rad, dovoljno mali da stane nadlan. Paljivo je poloila dar, tamo gde je oduvek elela. Blagosiljala je hladni kamenprstima otvrdlim od rada.

Gurnula je teka crkvena vrata i instinktivno pogledom potraila eir irokogoboda, Pelikornov ogrta i enu u svili. Nigde ih nije bilo. Bila bi sama u svetu tiineda nije bilo vorka zatoenog u crkvi. Bilo je vreme da krene, ali odluila je da ostavivrata otvorena, da zatoenoj ptici da priliku da se izbavi. Ptica je primetila njen trud,ali nije izala, ve je odleprala iza propovedaonice.

Ostavila je prohladnu unutranjost crkve za sobom. Okrenula se suncu i pola preko


12/269

krunih kanala, ka moru. Neka, vore, neu te terati ako misli da je ta zgrada sigurnoutoite.


13/269

PRVI DEO

SREDINA OKTOBRA 1686.

Ne eli preslake njegove,jer su lana hrana.Poslovice 23:3


14/269

Ulazak

ela Ortman podigla je i spustila zvekir u obliku delfina na pragu kue njenog

supruga. Stidela se tog zvuka. Niko se nije pojavio, iako je oekuju. Njendolazak potanko je dogovoren pismima. Papir njene majke bio je tanuan i bled uporeenju s Brantovim skupocenim pergamentom. Ne, pomislila je, ovo nijenajsrdanija dobrodolica posle mlake prolomesene svadbene ceremonije. I onae obavljena bez venaca i veridbenog pehara, pa i bez mladenake postelje.Spustilae mali putni koveg i kavez za ptice na prag. U pismu majci ulepae dananje

dogaaje. Prvo mora da se popne uz stepenice, raskomoti u sobi i sedne za sto.Okrenula se prema kanalu kad se mornarski smeh zaorio ispred kue. Odrpani

momak naleteo je na enu s korpom ribe. Polumrtva haringa kliznula je niz iroku

kecelju. Grubi krik seljanke podvukao se Neli pod kou. Idiote! Idiote!, vikala je.Slepi deak rio je po praini za odbeglom haringom kao da je srebrni medaljon.Hitrim i odvanim prstima, bez straha je ispipavao okolinu. Uhvatio je haringu,zacerekao se i trijumfalno potrao uz kanal s plenom u ispruenoj ruci.

Nela se nemo radovala njegovom uspehu. Nastojala je da upije to vie retkeoktobarske topline. Ovaj deo Herengrahta zovu Zlatna okuka, ali danas je izgledaosmee i obino. Prelepe kue nadnosile su se nad kanalom boje gliba. Otmena,simetrina i divna zdanja, dragulji i ponos grada, ogledala su se u mutnoj vodi.Priroda je davala sve od sebe iznad krovova. Oblaci boje afrana i breskve

odraavali su slavu i bogatstvo republike.Okrenula se prema blago odkrinutim vratima. Da li su i malopre bila delimino

otvorena? Nije bila sigurna. Gurnula ih je. Gvirnula je u prazninu. Hladni vazduhdizao se s mramora. Johanese Brante!, pozvala ga je glasno i pomalo uspanieno.

Da li je ovo neka igra? Stajau ispred vrata do januara, razmiljala je. Pebo, njenpapagaj, trljao je vrhove pera o kavez i nervozno cvrkutao. Slabani zvuk padao je pomramoru. Imala je utisak da tihi kanal iza njih zadrava dah.

Zagledana u senke, bila je sigurna: neko je posmatra. Samo napred, Nela Elizabet,govorila je sebi dok je prelazila preko praga. Da li e je novi suprug zagrliti ipoljubiti, ili e joj samo vrsto protresti ruku, kao da pozdravlja poslovnog partnera?Nije uinio nita od toga ni na svadbenoj ceremoniji, kojoj nije prisustvovao nijedanlan njegove porodice.

Sagnula se i skinula cipele, da bi pokazala da i seljanice znaju red. Za ovu prilikuobula je najotmenije kone cipele. Izula se iako nije shvatala znaenje tog gesta. Ree o dostojanstvu, rekla je njena mati. Posluala je, iako je dostojanstvo u ovom

sluaju bilo vrlo neudobno. Buno je spustila cipele na pod. Nadala se da e nekog


15/269

probuditi ili uplaiti. Majka je govorila da ima preterano ivahnu matu. Zvala ju jeNela u Oblacima. Cipele su ostale na podu. Nita nije postigla, izuzev to se osealakao budala.

Napolju su se dve ene dozivale. Okrenula se u njihovom pravcu. Kroz otvorenavrata videla je samo lea jedne od njih. Zlatokosa visoka ena nije nosila kapu.

Udaljavala se ka umiruem suncu. I Nelina kosa se rasplela na putovanju izAsendelfta. Blagi povetarac poigravao se njenim uvojcima. Nije pokuavala da jesredi da ne bi postala jo nervoznija. Pustila ju je da je golica po licu.

Da li dobijamo i menaeriju?Samouvereni i otri glas razlegao se iz tame predvorja. Nela se najeila, iako je

predosetila da je neko motri. Posmatrala je priliku koja se odvojila od senke. Klizilae prema njoj ispruene ruke. Nije znala da li eli da je pozdravi ili prekori. Ruka je

pripadala visokoj i vitkoj eni, odevenoj u crno od glave do pete. Na glavi je imalasavreno ispeglanu i nametenu kapicu. Svaki uvojak bio je na svom mestu. irila je

neodreeni i neobini vonj oraia. Imala je sive oi i stroga usta. Koliko jeprebivala u senima, posmatrajui je? Pebo je uznemireno zacvrkutao.

Ovo je Pebo, ree Nela. Moj papagaj.Vidim, ree ena. Obraala joj se s visine. Bolje rei, ujem. Pretpostavljam da

niste doneli jo zveradi?Imam malog psa, ali on je ostao kod kue...Dobro je. Samo bi srao po sobama i grebao nametaj. Ta mala stvorenja su hir

iskvarenih Francuza i panaca. Frivolni su kao i njihovi gospodari.I lie na pacove, oglasio se jo neko iz predvorja.ena se namrtila i nakratko zamurila. Nela je posmatrala, pitajui se ko prati

njihov razgovor. Sigurno sam desetak godina mlaa od nje, iako ima veoma glatkukou. Kad je prola pored Nele na putu ka prozoru, zapazila je da se kree graciozno,samosvesno i odluno. Bacila je kratak pogled odobravanja na cipele pored vrata.Pebo se uplaeno nakostreio kad se, stisnutih usana, zagledala u kavez.

Nela je odluila da joj skrene panju rukovanjem. ena se trgla na njen dodir.Imate vrste kosti za sedamnaestogodinjakinju, rekla je.

Ja sam Nela. Imam osamnaest godina.Znam ko ste vi.Zovem se Petronela, ali me kod kue svi zovu...I to sam ve ula.Da li ste vi kuepaziteljka?, zanimala se Nela. Zauo se prigueni kikot iz

senovitog predvorja. ena se pravila da ga ne uje, zagledana u pomrinu. Da li jeJohanes tu? Ja sam njegova nevesta. ena je i dalje utala. Pre mesec dana venalismo se u Asendelftu, uporno e Nela. Izgleda da e morati da bude uporna.

Moj brat nije kod kue.


16/269


17/269

te, ree Nela.Marin je presrela sluavkin pogled. Kornelija se zaputila ka kuhinji, praena

slabanim cvrkutanjem zabrinutog papagaja.Nela se popela na sprat. Oseala se kao patuljak u ogromnoj sobi. Marin je

izgledala smrknuto. Kornelija je previe vezla, rekla je. Nadamo se da e se

Johanes samo jednom eniti.Izvezeni inicijali krasili su jastuke, novu posteljinu i dva para nedavno osveenih

zavesa. Teki pli je neophodna odbrana od maglutine s kanala, napomenula jeMarin. Ovo je bila moja soba, dodala je, prila prozoru i bacila pogled na nekolikozvezda na nebeskom svodu. Spustila je ruku na prozorski okvir. Odluili smo da jeprepustimo vama, poto ima bolji pogled.

O ne, ree Nela. U tom sluaju je zadrite.Posmatrale su se, okruene bogatim vezom. Slovo B, poetno slovo prezimena

Brant, bilo je sveprisutno, okrueno vinovim liem i ptijim gnezdima, u cvetnim

lejama. Slova B kao da su prodirala njeno devojako prezime, koje je poivalo unjihovim debelim i nabreklim stomacima. Dunost joj je nalagala da pree prstompreko izvezene posteljine, iako se oseala neprijatno.

Da li je u Asendelftu, u vaem porodinom domu, toplo i suvo?, zanimala seMarin.

Ponekad je vlaan, ree Nela, nagnuvi se da zakopa preveliku obuu. Braneponekad nisu dovoljne. Nije naroito veliki...

Naa porodica ne moe se pohvaliti tako slavnim pedigreom, ali ta je to uporeenju s toplom, suvom i vrsto sazidanom kuom, prekinu je Marin. To nije bilopitanje.

Naravno.Afkomst seyt niet.Poreklo ne znai nita, nastavila je Marin. Potapala je jastuk

da bi naglasila re nita.Pastor Pelikorn rekao je to prole nedelje. Zapisala sam tumisao na marginama porodine Biblije. Vode e se podii ako ne budemo vodilirauna. Stresla se na tu pomisao. Vaa majka nam je pisala, dodala je. Htela je davam ona plati put do Amsterdama. Naravno, nismo to mogli da dozvolimo pa smoposlali po vas drugu najbolju baru u floti. Nadam se da vas nismo uvredili izboromplovila?

Ne. Ne.Dobro je. I druga najbolja bara u naoj floti je svee ofarbana, s kabinom

presvuenom bengalskom svilom. Najbolju, naravno, koristi Johanes.Nela se pitala gde je to njen suprug otplovio, na toj najboljoj bari u floti, pa nije

stigao ni da je doeka. Mislila je na Peba, samog u kuhinji, pored vatre i lonaca.Imate samo dvoje slugu?, pitala je.

Imamo ih dovoljno, ree Marin. Mi smo trgovci, a ne lenuge. Biblija nas ui da


18/269

se bogatstvo ne sme traiti.Naravno da se ne sme traiti.Pod uslovom da je neto ostalo za traenje. Marin je zurila u nju. Nela je

skrenula pogled. Svetlost se povlaila iz sobe. Marin je fitiljem palila jeftine lojanesvee. Nela se nadala miriljavijim sveama od pelinjeg voska; nikako nije

oekivala da e zatei ove koje se dime i oseaju na meso. Kornelija je, kako mi seini, svuda izvezla tvoje novo ime, dobacila joj je zaova preko ramena.

Nego ta je, pomislila je Nela. Setila se sluavkinog otvoreno neprijateljskogpogleda. Verovatno ju je krivila zbog oteenih i bolnih prstiju.

Kada se Johanes vraa i zato nije ovde?, pitala je.Vaa majka pisala je da jedva ekate da ponete svoj ivot supruge u Amsterdamu

, ree Marin. Da li je to tano?Tano je. Ali za takvo neto neophodan je i suprug.U ledenoj tiini koja je usledila, Nela se zapitala gde je Marinin suprug. Moda ga

krije u podrumu. Osmehnula se, gledajui jastuk, da bi uguila snani poriv zasmehom. Soba je tako lepa, rekla je. Niste morali toliko da se trudite.

Sve je to Kornelija uradila. Ja nisam vina runom radu.Sigurna sam da to nije istina.Skinula sam svoje slike sa zidova. Mislila sam da e ove vie odgovarati vaem.

ukusu. Marin je pokazala na ulje na platnu gde je par oerupanih i zgrenih pticavisilo s mesarske kuke. Pored njega bila je slika nervoznog zeca, kapitalnog primerka.Na sledeem platnu gomila ostriga na porcelanskom posluavniku s kineskim arama,u senci ae vina i inije prezrelog voa. Bilo je neeg uznemirujueg u ranjivojotvorenosti ostriga. Nelina mati je u starom domu prekrila zidove pejzaima ibiblijskim scenama. Ova slika pripada mom bratu, ree Marin. Pokazala je na vazupunu cvea, dosadno obinog, s raspoluenim narom u dnu platna koji je pak biopreterano jarke boje.

Hvala vam. Nela se pitala koliko vremena e joj trebati da okrene sva ova platnaprema zidu pre no to legne da spava.

Sigurna sam da ete hteti da veerate u sobi, ree Marin. Satima ste putovali.Imate pravo. Bila bih vam zahvalna. Nela se stresla pri pogledu na krvave ptije

kljunove, staklaste oi i izloeno sirovo meso. Poelela je neto slatko. Imate limarcipana?

Nemamo. eer se u naoj kui retko koristi. On slabi i kvari due.Moja mati ga savija u razne oblike. Uvek su imali marcipan u smonici. To je

bila jedina namirnica koja se dopadala i gospoi Ortman i njenom suprugu odanomivotnim zadovoljstvima. Pravila je slatke sirene, brodove i narukvice s ukusombadema. Topile su se u ustima. Vie nisam kod majke, pomislila je Nela.Jednog dana

raviu kolae za dete punakih ruica, koje e me moliti da mu dam slatkie.


19/269

Zamoliu Korneliju da vam donese crnog hleba i gaude, ree Marin. Zaovine reiprenule su Nelu iz razmiljanja. I au rajnskog rizlinga.

Hvala vam. Znate li kad e se Johanes vratiti?Marin je visoko podigla nos. Kakav je to miris?Neline ruke instinktivno su poletele ka kljunjai. Da li dopire od mene?

Da li dopire od vas?Majka mi je kupila parfem. Ljiljanovo ulje. Da li ste njega namirisali?Marin je klimnula. To je to, potvrdila je. Oseam ljiljan. Tiho se zakaljala.

Znate li ta kau za ljiljane?Ne?Rano sazru, ali rano i istrule.Marin je nakon toga izala.


20/269

Ogrta

ela je budna doekala etiri sata ujutru. Nije mogla da se opusti u novom,

neobinom, raskonom i izvezenom okruenju proetom zadahom zagorelog loja.Neprijatna platna igrala su joj pred oima poto nije smogla hrabrosti da ih okreneprema zidu. Leala je dok su joj se po glavi vrtloila seanja na dogaaje koji su jedovde doveli.

Pre no to je sinjor Ortman umro, pre dve godine, po Asendelftu se govorilo da jeon ovek koji ne izlazi iz pivnica. Nela je teko podnosila glasine da je njen otac biovetropir i samoivi pijanac. Glasine su se, ipak, pokazale tanim. Otac je otiao naonaj svet ostavivi ih u dugovima do gue. Supa je bivala sve posnija, a meso sveilavije. Sluinad je naputala dom. Njen otac nikad nije napravio barku, to se

oekivalo od svakog dobrog Holananina osuenog na veitu borbu s morskimplimama. Mora da se uda za sposobnog i tedljivog oveka, govorila joj je majkapre nego to bi dohvatila pero.

Ali nemam ta da ponudim takvom mladoenji, odvratila je Nela.Majka bi je ukorila. Pogledaj u ogledalo. ta jo ene imaju?Ova izjava ju je zapanjila i dodatno rastuila. Nije oekivala da e je roena majka

omalovaiti pod kunim krovom. alost za ocem preobrazila se u samosaaljenje. Amlai brat Karel i sestra Arabela smeli su da izlaze napolje i da se igraju ljudodera ipirata.

Dve godine je vebala da postane dama. Hodala je dostojanstveno i otmeno iakonije imala kuda da ide. Negodovala je zbog toga. Po prvi put je osetila elju dazanemari strah od beskrajnog neba i pobegne iz sela. U njemu se oseala kao uidilinom zatvoru u kojem se ve nahvatao fini sloj praine. Vebala je lautu ustegnutom korsetu. Prebirala je po nenom instrumentu negovanim prstima. Samo ju jebriga za majine naete ivce spreavala da joj se otvoreno suprotstavi. Jula te godinemajino potezanje poslednjih oevih veza u velikom gradu konano je urodiloplodom.

Iz Amsterdama je stiglo pismo, adresirano urednim, tenim i samouverenimrukopisom. Majka joj nije dopustila da ga proita. Nedelju dana kasnije saznala je dae svirati pred posetiocem iz Amsterdama, trgovcem Johanesom Brantom. Stranac jesedeo u tronom plemikom domu, sluajui njeno muziciranje dok je sunce zalazilonad smeom asendelftskom ravnicom.

Neli se uinilo da je dirnut njenom muzikom. Rekao je da je uivao kad je zavrila.Lauta mi se dopada, nastavio je. To je divan instrument. Dve iste takve vise na zidumog amsterdamskog doma. Godinama niko nije svirao na njima. Kada ju je Johanes


21/269

Brant, tridesetdevetogodinjak pravi metuzalem, kako je graktao Karel zaprosio,Nela je odluila da pristane. Bilo bi nezahvalno i glupo kad bi odbila njegovu branuponudu. ta je mogla, izuzev da kako je Marin to opisala ivi ivotom supruge uAmsterdamu?

Posle septembarske ceremonije u Asendelftu upisali su im imena u crkvene knjige.

Johanes je posle kratke veere otiao od Ortmanovih. Morao je da isporui tovar uVeneciju, rekao je, i to lino. Nela i njena mati nemo su klimnule. Bio je takoarmantan, s beskrupuloznim osmehom, nagovetajem silne moi. Nevesta Nela jeprve brane noi spavala kao i tolikih godina pre toga, izmeu nemirnog brata i sestre.Sve e biti dobro, govorila je sebi. Zamiljala je kako se die iz plamena i pepelaAsendelfta, kao nova ena kao supruga...

Reanje pasa u predvorju prenulo ju je iz sanjarija. ula je muki glas - Johanesov.Bila je sigurna u to. Njen suprug je ovde, u Amsterdamu. Malo je zakasnio, ali jeovde. Uspravila se u sedei poloaj. Uurbano je uvebavala obraanje suprugu. Tako

mi je drago. Da li si bezbedno putovao? Jesi? Tako mi je drago, tako mi je drago...Nije se usuivala da sie u prizemlje. Bila je previe nervozna. Strahovala je da ne

bi mogla da izae na kraj s uzbuenjem od ponovnog susreta s njim. Pitala se ta daini, a iekivanje joj je cvetalo u stomaku. Konano je navukla klompe, prebacila alpreko spavaice i tiho krenula hodnikom.

Psi su grebli ploice apama i repovima amarili nametaj, donosei miris morskogvazduha na krznu. Marin je prva stigla do Johanesa. Oslukivala je razgovor brata isestre.

Nikad to nisam rekao, Marin, govorio je dubokim i suvim glasom.Zaboravi na to, brate, drago mi je da te vidim. Molila sam se za tvoj siguran

povratak. Svetlost svee se smanjila i zaigrala kad je Marin izala iz senke-, Nela senagnula preko stepenine ograde, da bi videla Johanosev iroki putniki ogrta i,iznenaujue, mesarske prste. Izgleda iscrpljeno, nastavila je Marin.

Znam, znam. Jesen u Londonu...... je grozna. Znai tamo si bio. Dopusti mi da ti pomognem.Slobodnom rukom pomogla mu je da skine ogrta. Ah, Johanese! Tako si goljav!

Predugo si odsustvovao od kue.Nisam goljav. Odmakao se od nje. Rezeki! Dano!, pozvao je. Psi su poli za

njim kao pokorne sluge. Nela je varila neobina imena. Rezeki, Dana. Karel je uAsendelftu imao Njuku i Crnookog. Imena nisu bila matovita, ali su savrenoodraavala pseu ud i izgled.

Brate, rekla je Marin. Ovde je.Johanes je zastao, ali se nije okrenuo. Pogurio se i oborio glavu. Ah, tako dakle.Bilo bi bolje da si bio ovde kad je stigla.Siguran sam da si se snala.


22/269

Marin je uutala. Tiina je narastala u prostoru izmeu njenog bledog lica ibratovljevih lea. Ne zaboravi, rekla je.

Proao je prstima kroz kosu. Kako bih mogao?, odvratio je. Kako bih mogao?Izgledalo je da e Marin jo neto rei. Umesto toga, sklopila je ruke na grudima.

Tako je hladno, rekla je.

Idi na spavanje ako je tako. Imam posla.Zatvorio je vrata radne sobe. Marin je prebacila bratovljev ogrta preko ramena.

Nela se jo vie nagnula preko ograde. Videla je kako zaova zariva lice u naboretkanine. Ograda je izdajniki kripnula. Marin je naglo podigla glavu i uprla pogled utamu. Otvorila je orman u predvorju. Nela je to iskoristila da se odunja u svoju sobu.

Nekoliko minuta kasnije ula je zatvaranje vrata na Marininoj spavaoj sobi nakraju hodnika. Izala je iz sobe i sila niz glavno stepenite. U predvorju se zaustavilapored ormana. Oekivala je da e u njemu pronai uredno okaeni ogrta, ali on je biona podu. Klekla je da ga podigne.

Vlani odevni predmet mirisao je na umornog mukarca i grad koji je posetio.Obesila ga je o kuku i prila vratima iza kojih je njen suprug nestao. Pokucala je.

Za ime boje!, oglasio se. Ujutru emo razgovarati!To sam ja, Petronela. Nela.Vrata su se ubrzo otvorila. Na njima je stajao Johanes. Lice mu je bilo u senkama.

ma tako iroka ramena, pomislila je. U polupraznoj crkvi u Asendelftu inio joj semanje impozantnim. Esposa mia,rekao je.

Nije znala ta to znai. Kad je stupio na svetlost svee, zapazila je da mu je licepotamnelo od sunca. Njegove duice, sive kao i Marinine, bile su gotovo providne.Njen suprug nije bio princ; masna kosa metalne nijanse prianjala mu je uz lobanju.Stigla sam, rekla je.

Vidim. Pokazao je na njenu nonu haljinu. Trebalo bi da spava.Dola sam da te pozdravim.Utivo joj je celivao ruku. Imao je iznenaujue meke usne. Ujutru emo

razgovarati, Nela. Drago mi je to si stigla. Zaista mi je drago.Pogled mu se nigde nije dugo zadravao. Uoila je njegov umor i osetila snaan i

uznemirujui mousni vonj u vazduhu. Povukao se u utu svetlost svoje, verovatno,radne sobe i zatvorio vrata za sobom.

Oklevala je, posmatrajui glavno stepenite utonulo u gustu pomrinu. Marinsigurno spava, pomislila je. Baciu pogled u kuhinju, da bih se uverila da je smojom ptiicom sve u redu.

Na prstima se spustila niz stepenice do kuhinje. Pronala je kavez, obeen poredotvorene pei. Umirue ugljevlje blago je osvetljavalo metalne ipke. Sve sluavkesu opasne, govorila je njena mati, ali su gradske najopasnije. Nije joj objasnilazato. Pebo je, na svu sreu, bio iv i zdrav, na svojoj preagi. Pozdravio ju je


23/269


24/269

nain? Popela se na krevet i zaronila lice u izvezene jastuke. Proganjao ju jeKornelijin podsmeljivi pogled, Marinin otri glas i muevljeva ravnodunost.Ja samcura, pomislila je, koja nije probala nimalo meda, da i ne govorimo o mleku.

Uinilo joj se da je kua budna i u ove sitne sate. ula je otvaranje i zatvaranjeulaznih vrata, i jo jednih vrata iznad nje, kao i aputanje i korake u hodniku. Zatim je

napeta tiina ispunila sve prostorije.Ucveljeno je oslukivala. Meseev zrak, tanak kao vlas kose, blistao je na

naslikanom zecu i trulom naru. Tiina je bila varljiva. inilo joj se da kua die. Nijese usudila da napusti postelju, ne prve noi. Prestala je da razmilja o letonjoj svircina lauti. ula je samo rei prodavaice haringi. ldiote, idiote! vritala je priprostaseljanka.


25/269

K

Nova azbuka

ornelija je raskrilila zavese i pustila jutarnje sunce. Prila je Nelinoj izguvanoj

postelji. Sinjor je doao iz Londona, obratila se noici koja je virila ispodposteljine. Dorukovaete zajedno.Nela je izvukla glavu ispod jastuka. Lice joj je bilo podbulo i aneosko. ula je

sve sluavke du Herengrahta. Zveket metli po metalnim kofama podseao je na pesmupriguenih zvona. istile su prljavtinu s kunih pragova. Koliko dugo samspavala?, pitala je.

Dovoljno dugo, odvratila je sluavka.Moda sam provela tri meseca u ovoj postelji, pod dejstvom opake arolije.Kornelija je morala da se nasmeje. Kakva bi to arolija bila.

ta hoe da kae?Nita, madam. Rairila je ruke. Hodite. Obui u vas.Kasno si legla.Jesam li? Kornelija je, na Nelino iznenaenje, zborila drskim, samouverenim

tonom. Nijedna od majinih sluavki nije se tako ponaala.Kasno noas ula sam otvaranje i zatvaranje ulaznih vrata, rekla je. I jednih

iznad mene. Sigurna sam u to.To je nemogue, odvratila je sluavka. Tot ih je zakljuao pre no to ste se

popeli na sprat.

Tot?Tako zovemo Ota. Misli da su nadimci glupi, ali meni se ovaj dopada. Kornelija

e podigla potkoulju, prebacila je preko Neline glave i navukla joj plavu haljinu,protkanu srebrom. Sinjor ju je kupio za vas, rekla je, s puno iskrenog divljenja.Nelino oduevljenje zbog skupocenog poklona brzo je splasnulo. Rukavi su bilipredugaki. Grudi su joj se gubile u prevelikom korsetu, koliko god da ga je sluavkazatezala.

Madam Marin je prosledila vae mere krojaici11, napomenula je Kornelija, dok jezatezala korset, zbunjena vikom pantljike. Vaa majka ih je navela u pismu. ta usad s ovolikim vikom materijala?

Krojaica ih je sigurno pogreno pribeleila, ree Nela, gledajui preirokerukave. Sigurna sam da moja majka poznaje moje mere.

Nela je ula u trpezariju. Zatekla je Johanesa u razgovoru s Otom iznad brojnihdokumenata. Raspoloeno se naklonio kad je ugledao suprugu. Boja oiju mu seuvrstila u nijansu kremena. Marin je pijuckala limunadu, pogleda uprtog na gigantskumapu na zidu, iza bratovljeve glave, s komadiima kopna u irokim papirnatim


26/269


27/269

na dugom putu robe iz Batavije Marin je halapljivo prodirala sve Johanesove rei.Zgrabila bi ih, kad bi ih oklevajui ponudio, kao plen koji bi joj mogao brzo izmai.Sladila se ukusnim podacima o trgovini duvanom, svilom, kafom, cimetom i soli.Govorio je o novim ogranienjima trgovine u ogunatu i o prevozu zlata i srebra saDedime, o dugoronoj teti koja bi ga mogla snai, i o reenosti VOC-a da zaradu

stavi ispred ponosa.Neli se zavrtelo u glavi od tolikih podataka. Marinin um radio je punom parom. Ima

li novosti o ugovoru o biberu s bantamskim sultanom, i ta one znae za VOC?Johanes joj je priao o pobunama na ambonskim plantaama karanfilia, i o tamonjojzemlji pretrpanoj VOC-ovim stablima. Namrtio se kad ga je Marin pitala za praverazloge pobune. Situacija se dosad sigurno promenila. Ne znamo nita odreeno.

Preesto se susreemo s tim problemom, Johanese. Pitala ga je o svili za krojaeu Lombardiji. Ko je dobio uvozno pravo?

Zaboravio sam, rekao je.

Ko ga je dobio? Ko?Henri Fild, trgovac iz Engleske istonoindijske kompanije, odvratio je.Marin je udarila pesnicom o sto. Englezi! Johanes ju je utke pogledao. Shvata

li ta to znai, brate! Shvata li! To traje ve dve godine. Dopustio si da sve to ode utuu kesu. Nismo...

Ali Englezi kupuju na tof.S krajnjom krtou.Oni to isto govore o nama.Nela je bila zapanjena irinom Marininih interesovanja. Zanimala se za zlatne

poluge, Engleze i egzotine vladare. Johanes je u razgovoru s njom sigurno prelaziogranicu dozvoljenog. Da li bi ena uopte smela da raspravlja o poslovanju VOC-a?

Oseala se nevidljivom i zanemarenom. Prvog dana u kui joj nije postavljenonijedno pitanje. Duga rasprava na trgovake teme pruila joj je priliku da dobroosmotri supruga ispod sputenih kapaka. Imao je kou potamnelu od sunca. Marin iona su izgledale avetinjski bledo u poreenju s njim. Zamiljala ga je s piratskimeirom, na brodu koji se bori s mastiljavim talasima dalekih mora.

Odvaila se da ga zamisli bez odee. Matala je o njegovoj stvarici, koja ispodstola eka na nju. Majka joj je predoila emu supruge mogu da se nadaju nabreklojpoluzi bola, koja e se, ako bude imala sree, ubrzo preobraziti u vlani rezanac.Znala je ta e se dogoditi. U Asendelftu je bilo dovoljno ovnova i ovaca. Ne elimda budem samo takva vrsta supruge, rekla je majci. Nema druge vrste, bio je njenodgovor. Gospoa Ortman je malo smekala, suoena s kerkinim izrazom lica.Zagrlila ju je i potapala po stomaku. Tvoje telo je klju, ljubavi. Tvoje telo jeklju. Nastavila je posle kraeg oklevanja, kad je kerka pitala ta bi i kako trebaloda otkljua tim kljuem. Imae krov nad glavom. Budi zahvalna Bogu na tome.


28/269

Zagledala se u tanjir da niko ne bi video tragove seanja na njenom licu. Dosta otome, ree Marin. Nela se trgla. Stekla je utisak da joj zaova ita misli. Johanes jeo govorio o Englezima. Vrteo je pivo boje ambre na dnu ae.

Da li si razgovarao s Fransom Mermansom o eeru njegove ene?, prekinula gae sestra. Natutila se, suoena s tiinom. Samo sedi u skladitu, Johanese. Pre

nedelju dana stigao je iz Surinama. Jo im nisi rekao ta e uiniti s njim. ekaju dase oglasi.

Spustio je au. Iznenauje me tvoje zanimanje za novosteeni imetak AgnesMermans, rekao je.

Ne brine me njen imetak, ve njena elja da razori ovaj dom.Nikako da se otrese tih sumnji! eli da trgujem njenim eerom zato to zna da

sam najbolji u tom poslu.U tom sluaju ga prodaj to pre i zavri s njima. Ne zaboravi ta je sve na kocki.Uhvatila si se ba za taj eer, pored toliko stvari koje prodajem! ta je bilo s

pomamom koja vlada za slatkiima ta tvoj pastor ima da kae na tu temu? Johanesse obratio supruzi. Moja sestra misli da eer kvari duu, Nela. To je ne spreava datrai da ga to pre prodam. ta ti misli o tome?

Nela se setila kako je prola kad je zatraila marcipan. Ipak je bila zahvalna naukazanoj panji. Due i kese. Zakljuila je da su ovo dvoje ljudi opsednuti religijom inovcem.

Nastojim da odrim glavu iznad vode, ree Marin napetim glasom. Bojim seBoga, Johanese. Zar ga se ti ne boji? Neli nije promaklo da zaova vrsto stiskaviljuku, kao majuni trozubac. Molim te da proda taj eer, brate, ree Marin,nesvesna snahinog pogleda. Dobro je to nema gilde prodavaca eera. Moemo daga prodamo po ceni koju sami odredimo, kome god hoemo. Rei ga se to pre. Takoe biti najbolje.

Johanes je zurio u netaknuti hleb na sredini damastnog stolnjaka. Neli je zakraostomak. Instinktivno ga je stisla, kao da e ga tako uutkati. Oto nee pozdraviti nanovi iskorak u slobodnu trgovinu, rekao je, gledajui na vrata.

Marin je zarila viljuku u damast. On je Holananin. Pragmatian je do sri. Nikadnije video plantau eerne trske.

Zamalo da je vidi.Razume se u posao koliko i mi. Ukrstila je pogled s njegovim. Nastojala je da

sivim oima to dublje prodre u njegov um. Da li se slae sa mnom?Ne govori u njegovo ime, ree Johanes. On radi za mene, a ne ti. Ovaj stolnjak

kota trideset guldena. Ljubazno te molim da prestane da bui sve to imam.Bila sam na dokovima, planula je Marin. Gradski oci su jue ujutru udavili

trojicu ljudi, jednog za drugim. Obesili su im teke tegove oko vrata, potrpali ih udakove i pobacali u vodu.


29/269

Tanjir je zazveao u predvorju. Rezeki, nevaljalo pseto!, kriknula je Kornelija.Nela ja primetila da oba psa spavaju u oku prostorije. Johanes je zamurio. Nela sepitala kakve veze imaju udavljeni ljudi sa eerom, Otovim stavovima ili sa AgnesMermans, koja namerava da razrui njihov dom.

Znam kako se ovek davi, promrmljao je. Zaboravlja da sam najvei deo

ivota morao da provedem na moru.Marin je nastavila, uprkos bratovljevom upozoravajuem tonu. Pitala sam istaa

na dokovima zato su ih gradski oci podavili. Rekao je da nisu imali dovoljno guldenada odobrovolje svog Boga.

Uutala se kad joj je ponestalo daha. Johanes je izgledao ucveljeno. Zar Bog neoprata sve, sestro?, rekao je, ali kao da ne oekuje odgovor na pitanje.

* * *

Vazduh u trpezariji je bio vreo, a atmosfera turobna. Rumena Kornelija ula je utrpezariju i pokupila tanjire. Johanes je ustao. Tri ene su ga posmatrale siekivanjem. Izaao je agresivno maui rukom. Marin i Kornelija su, po svemusudei, znale ta to znai. Marin je uzela knjigu koju je ponela na doruak. Nela jeproitala naslov Hoftova drama Varenar.

Koliko esto odsustvuje?, pitala je Nela.Marin je spustila knjigu na sto i napuila usne kad se jedna strana izguvala. Moj

brat odlazi, vraa se, i ponovo odlazi, uzdahnula je. Shvatie. Nije teko. Svako tomoe.

Nisam pitala da li je teko. Ko je Frans Mermans?Kornelija, kako se Petronelin papagaj osea ovog jutra?, pitala je Marin.Dobro je, madam. Dobro je. Sluavka je izbegavala Nelin pogled. Danas nije

bilo kikotanja niti drskih napomena. Izgledala je umorno, kao da joj neto smeta.Potreban mu je ist vazduh, ree Nela. Kuhinja je puna isparenja. Hou da ga

pustim da leti po mojoj sobi.Iskljucae neto skupoceno, ree Marin.Nee.Izletee kroz prozor.

Neu ga otvarati.Marin je s treskom zatvorila knjigu i izala. Sluavka je pogledom ispratilagospodaricu. I ona je posle kraeg oklevanja napustila trpezariju. Nela je posmatralaJohanesovu mapu, ne videi je. Vrata su ostala otvorena. ula je kako Marin i Johanesapuu ispred radne sobe.

Za ime boje, Marin. Zar nema pametnija posla?Ima suprugu. Gde si poao?Imam posla.


30/269

Kakvog posla ima nedeljom?Marin, misli li da magijom izdravam ovu kuu? Idem da obiem eer.Ne verujem ti!, prosiktala je. Neu to dozvoliti! Nela je oseala kako napetost

izmeu brata i sestre raste. Komunicirali su drugaijim, nemim jezikom.Ko jo dozvoljava da mu se sestra ovako obraa? Tvoja re nije zakon u ovoj

kui.Nije, ali je tea no to misli.Pruio je korak ka ulaznim vratima. Nela je osetila blago strujanje vazduha i ula

zatvaranje vrata. Gvirnula je iza ugla i ugledala zaovu u predvorju, sliku i priliku tuge,obeenih ramena i lica zarivenog u ake.


31/269

M

Optika varka

arin je krenula uz stepenice. Nela je saekala da zvuk njenih koraka utihne i

odunjala se u kuhinju. Pebo je cvrkutanjem pozdravio njen dolazak. Iznenadilase kad je videla da kavez visi u susednoj prostoriji, u kojoj se nije kuvalo jer je tubila izloena porodina zbirka porcelana. Tu nije bilo prljavih lonaca i erpi nitiprljavtine na zidovima. Pitala se otkad Pebo die ist vazduh i, to je jo vanije,kome da zahvali na tako milosrdnom gestu.

Oto je sedeo za omanjim stolom i lagano glancao srebrninu koja e se koristiti zaveerom. Nije bio visok, ali je zbog irokih ramena izgledao preveliki za stolicu.Pokazao je na Pebov kavez kad ju je video na pragu. Buni malian, rekao je.

ao mi je. Odneu ga u sobu...

Dopada mi se buka koju pravi.Dobro. Hvala ti to si ga ovde stavio.Nisam ga ja premestio, madam.

Madam. Ta re je lepo zvuala iz njegovih usta. Nosio je besprekorno ispeglanukoulju, bez mrlja ili rasparanog konca. Ruke su mu se kretale s uroenomelegancijom. Koliko ima godina? Tridesetak, moda neto manje. izme su mu blistalepoput generalskih. Sve u vezi s njim bilo je svee, nepoznato. To to ju je besprekornoodeveni sluga u njenoj kui zvao madamsmatrala je vrhunskim ivotnim dostignuem.Srce joj se ispunilo zahvalnou. Oto je nastavio da radi, kao da nita ne primeuje.

Pocrvenela je, prila kavezu i pomazila papagaja kroz reetke. Pebo je nenopevuio. Kljuckao je pera, kao da neto trai.

Odakle je?, zanimao se Oto.Ne znam. Dobila sam ga od ujaka.Nije se izlegao iz jajeta u Asendelftu?Odmahnula je glavom. Ovako areno i nesvakidanje bie nije moglo da se rodi u

Asendelftu. Bila je nervozna ali vesela. Godilo joj je to Oto zna ime njenog sela. tabi njena mati, dede na glavnom trgu i kolska deica rekla o njemu?

Uzeo je viljuku. Preao je mekom krpom preko svakog iljka. Nela je stiskalaipke kaveza dok joj vrhovi prstiju nisu pobeleli. Krivila je vrat, posmatrajuiblistave etvrtaste zidne ploice. Pratila ih je pogledom sve do tavanice. Neko jenaslikao optiku varku: staklenu kupolu koja je sezala ka nemoguem nebu.

Sinjor Brant je to naruio, ree Oto, koji je sledio njen pogled.Veto uraeno.To je trik, odvratio je. Boja e se uskoro oljutiti od vlage.Ali Marin mi je rekla da je kua suva. I da pedigre ne vredi nita.


32/269

Oto se osmehnuo. Ne bih se sloio.Nela se pitala na koju od zaovinih tvrdnji sluga misli. Posmatrala je ogromne

police na zidovima i tri velike staklene ploe koje su titile raznovrsne porcelansketanjire i posue. Nikad nije videla tako veliku zbirku kunih potreptina. Kod kue suimali samo malo delftskog posua. Veinu su prodali.

Moete sagledati gospodarev svet u izloenom posuu, ree Oto. Nela ga jepaljivo sluala, uzaludno pokuavajui da u njegovom glasu prepozna ponos ilizavist. Govorio je neutralni tonom. Delfit, Dedima, Kina, nabrajao je. Pomougrnarije se moe pratiti njegov put po svetskim morima.

Zar moj suprug nije dovoljno bogat da neko putuje za njega?Oto je smrknuto posmatrao otricu noa koji je glancao. Prinueni su da dre

imetak na brodovlju. Niko to ne moe da uradi umesto njih. Iscurio bi im kroz prstekad ne bi lino vodili rauna o njemu. Zavrio je posao i savio meku krpu u urednikvadrat.

To znai da mnogo radi?Oto je nainio spiralni pokret prstom. Upravio ga je ka lanoj staklenoj kupoli

iznad njihovih glava, ka iluziji dubine. Vrednost njegovih akcija neprestano raste.ta e se desiti kad se popne do vrha?Ono to se uvek desi, madam. Sadrina e se prosuti.A zatim?Pretpostavljam da emo se u tom sluaju ili podaviti ili nekako plivati. Podigao

e veliku kutlau za supu. Osmotrio je konveksno srebro. Da li plovi s njime?Ne plovim.Zato ne? Ti si njegov sluga.Vie ne plovim.Pitala se otkad ivi na ovoj zemlji otetoj od mora ljudskim rukama, na kopnu koje je

nastalo isuivanjem movara i koje opstaje samo zahvaljujui neiscrpnom trudu iodlunosti. Marin ga je nazvala Holananinom. Sinjorov duh pripada morima, reeOto. To se za mene ne bi moglo rei, madam.

Izvukla je ruku iz Pebovog kaveza i sela pored ognjita. Kako je mogue da takodobro poznaje duh mog supruga?

Imam li oi i ui?Iznenadila se. Nije oekivala tako odvaan odgovor. A opet, ni Kornelija nije

oklevala da izrazi svoje miljenje. Naravno da ima, ja...More je neto to kopno nikad ne moe biti, madam, ree Oto. Veito se menja.

Nijedan njegov deo ne ostaje isti.Oto!Marin je stajala na pragu. Sluga je ustao i poreao srebrninu ispred sebe kao sjajno

oruje. On radi, Marin se obratila Neli. I ima mnogo posla. Raspitivala sam se o


33/269


34/269

Dar

ela je sledee dve noi oekivala da e Johanes poloiti ruke na nju i da e to

biti poetak novog ivota. Ostavljala je vrata spavae sobe odkrinutim, aklju j e visio na debeloj hrastovoj ploi. Kad bi se ujutru probudila, bio bi nedirnut,ba kao i ona. Njen suprug je, po svoj prilici, radio do duboko u no. Kasno uvee biula kako se ulazna vrata otvaraju, ba kao i rano ujutru, kad se sunce pomaljalo nahorizontu. Tupa svetlost bi joj curkala u oi dok je ustajala. Odmah zatim bi se suoilasa saznanjem da je ponovo sama.

Obukla bi se i besciljno lutala sobama u prizemlju i na prvom spratu. Prostorije uzadnjem delu kue, daleko od gostiju, behu jednostavnije opremljene. Sav raskonalazio se u onima s pogledom na ulicu. Te odaje su najlepe izgledale kad u njima

nije bilo nikoga ko bi mogao da oteti nametaj ili ostavi blatnjave tragove naizglaanim podovima.

Razgledala je mramorne stubove i prazna ognjita. Prelazila je laikim okom poslikama. U kui ih je bilo tako mnogo! Brodovi s jedrima u obliku raspea propinjalisu se na talasima. Viala je vrele pejzae, umirue cvee, prevrnute lobanje naliksmeem trulom povru, viole iskidanih ica, prepune krme i igrae, zlatne tanjire isedefaste pehare od koljki. Spopala bi je munina kad bi brzo prelazila pogledompreko slika. Pozlaene kone tapete malice su se oseale na svinje. Taj miris ju jepodseao na farme u Asendelftu. Okrenula im je lea, zato to nije elela da se sea

mesta koje je tako rado napustila. Suoila se s ogromnim tapiserijama s biblijskimmotivima, na zidovima obloenim drvenim ploama. Marija i Marta sa Isusom,svadba u Kani, pametni Noje na vrstoj barci.

U ovoj prostoriji bile su i dve laute koje je Johanes pomenuo u Asendelftu.Kornelija ih je izglancala i okaila na zid obloen ploicama. Posegnula je za jedniminstrumentom i poskoila od iznenaenja kad ju je neko zgrabio za rame.

Na njoj se ne svira!, brecnula se Marin. Ta lauta je delo vrhunskog majstora.Neu dozvoliti da upropastite ice.

Da li me vi to pratite? Kad joj Marin nije odgovorila, Nela je potapalainstrumente. ice propadaju zbog loeg odravanja.

Okrenula se na petama i popela na sprat. Samo je Marinina soba na kraju hodnikaostala neistraena. Posmatrala je daleku kljuaonicu. Pitala se kakva gola elija leiiza nje. Zamalo to se na krilima gneva nije odvaila da ue u zaovinu sobu. Ko jeMarin da joj nareuje? Brantova supruga je gospodarica Brantovog doma!

Vratila se u svoju sobu. S nelagodnou je posmatrala krvlju poprskano perjenaslikanih ptica, guterske kljunove i povijene nozdrve. Blagi Boe, Marin mrzi i


35/269

muziku! Da li je mogue da ne zna da instrumenti nisu nainjeni da bi visili na zidu?

* * *

Marin joj se obino nije obraala ako nije imala da joj neto naredi ili da je povredivisokoparnim citatom iz porodine Biblije. Nela se iznenadila kad je zaova prvi putokupila domainstvo u predvorju da bi recitovala pasuse iz svete knjige. Nijeoekivala da e to biti njena dunost. Kod kue je to inio otac, kad bi bio trezan. Sade majci i sestri Bibliju itao trinaestogodinji Karel.

Marin je dobar deo dana provodila u salonu, na stolici presvuenoj zelenim pliemi prouavala glavnu raunovodstvenu knjigu. Nelina zaova bila je veoma veta upraenju kunih rashoda i sjajno se snalazila u vertikalnim kolonama. Brojevi su bilinjene muzike note. Tvorili su tihu melodiju novca. Nela je htela da sazna vie omuevljevim poslovima, o eeru Fransa i Agnes Mermans, ali nikako nije mogla dazapone razgovor s Marin.

Treeg dana uunjala se u salon dok je Marin sedela pognute glave, kao da se moli.Prila joj je i ugledala raunovodstvenu knjigu u zaovinom krilu.

Marin?Podigla je glavu, iznenaena Nelinim prisnim obraanjem. Snaja je dosad nije

oslovljavala po imenu. Drski nastup izbacio ju je iz takta.Da? Teatralno je odloila pero na otvorene stranice raunovodstvene knjige i

poloila ake na izrezbarene naslone stolice. Nela je pretpostavljala da joj zaovatvrdim pogledom sivih oiju poruuje da svaa pored lauta nije zaboravljena.

Uspaniila se pod neprijatnim pogledom. Mrlja mastila curila je s vrha pera.Da li e uvek biti ovako?, otelo se Neli.Neuvijeno pitanje dodatno je naelektrisalo atmosferu. Marin je ukoeno prozborila.

Kako?Nikad ga ne viam.Ako misli na Johanesa, uveravam te da postoji.A gde radi? Nela je promenila temu da bi dobila odreeniji odgovor. Ovo pitanje

izazvalo je jo neobiniju reakciju. Zaova se gotovo neprimetno ispravila u stolici.Radi na nekoliko mesta, odvratila je Marin kontrolisanim i napetim glasom, na

berzi, na dokovima, u VOC-ovim kancelarijama na Starom Hogstratu.I... ta radi na svim tim mestima?Kad bih to znala, Petronela...Ali zna. Znam da zna...Pretvara blato u zlato, a vodu u guldene!, planula je zaova. Prodaje tue akcije

za vee pare. Kupuje tovare za svoje brodove. alje ih na mora. Misli da je svimadrag. Toliko znam da ti kaem. Dodaj mi eravnik, noge su mi se smrzle.

Nela je pomislila da je ovo najdui niz reenica koji joj je Marin izdeklamovala.


36/269

Uvek moe da zaloi vatru, odvratila je, dok je gurala jedan mali eravnik kazaovi, koja ga je prihvatila stopalom. Kad ova nita nije rekla, nastavila je. Volelabih da vidim gde radi. Uskoro u ga posetiti. Marin je zatvorila raunovodstvenuknjigu, ostavivi pero u njoj. Zurila je u izanali koni omot. Ne bih to inila na tvommestu.

Nela je znala da bi trebalo da prestane s pitanjima, na koja je ionako stalnodobijala negativne odgovore, ali nije mogla da se suzdri. Zato? Prezaposlen je.

Marin...Majka ti je sigurno rekla da e biti ovako?, brecnula se zaova. Nisi se udala za

obinog notara!Ali Johanes...Petronela! On mora da radi, ba kao to si i ti morala da se za nekog uda.Ti nisi. Nisi se udala.Marin je stisla usne. Nela je osetila iskricu trijumfa.

Nisam, odvratila je Marin. Ali sam uvek imala sve to sam htela.

* * *

Marin je sutradan jutro poela s poslovicom, nastavila s paklenom priom iz Jova izavrila sa citatom iz Jevanelja po Luki.

Ali teko vama bogati, jer ste ve primili utehu svoju.Teko vama koji ste siti sada; jer ete ogladneti.Teko vama koji se smejete sad, jer ete zaridati i zaplakati.

itala je brzo i nemelodino, kao da se stidi sopstvenog glasa koji je odjekivao pobeskrajnim crno-belim ploicama. Stiskala je pult za itanje kao davljenik splav. Nelae gledala u tavanicu dok je njena zaova recitovala. Pitala se zato je Marin jo ovde,

neudata, bez zlatne burme na prstu. Moda nije bilo mukarca dovoljno odvana srcada istrpi njeno zlostavljanje? Nela je uivala u ovoj zlobnoj misli.

Da li je ovo moja nova porodica? pitala se. Sumnjala je da je iko od njihsposoban da se nasmeje, izuzev da se kriomice zakikoe u rukav. Kornelija je radilabez prestanka. Ako nije kuvala jesetru, glancala je nametaj od hrastovine i ruinogdrveta ili ribala podove na spratu, provetravala posteljinu i istila stakla. Svi znaju da

trud raa vrlinu, da spreava sve dobre Holanane da se olenje i naviknu na opasniluksuz. Ali neto u vezi s Kornelijom nije izgledalo tako vrlo.Oto je zamiljeno sluao Marin. Presreo je Nelin pogled i urno okrenuo glavu.

Ljudski kontakt u trenutku religiozne kontemplacije graniio se s grehom. Johanes jesklopio ruke u molitvi, pogleda uperenog ka ulaznim vratima.

* * *


37/269


38/269

Za moje... ta?Johanes je pruio ruku prema Rezeki, ali ona je uzmakla od gospodara. Uuti,

curice! Uuti!Ne svia joj se, ree Kornelija, koja je sila u prizemlje za Nelom. Nela se pitala

da li misli na nju ili psa. Dok je posmatrala kako se Rezeki kostrei, zakljuila je da

e mislila na oboje. Sluavka je drala metlu kao batinu ispred sebe, kao da oekujenapad.

Za obrazovanje? negodovala je Marin. ta e joj obrazovanje?Rekao bih da joj je i te kako potrebno.

Ne, nije, pomislila je Nela. Imam osamnaest, a ne osam godina. Ali ta je ovo,sinjore? pitala je da bi prikrila zbunjenost.

Johanes je konano dohvatio zavese i razmakao ih s prenaglaenom teatralnou.ene su zastenjale. Pred njima se ukazala unutranjost kredenca, podeljena u devetodeljaka. Neki su bili postavljeni zlatnim tapetama, a neki drvenim ploama.

Da li je to kua?, prozborila je Nela.To je tvoja kua, ispravio ju je Johanes. Zvuao je veoma zadovoljno.Laka je za odravanje, ree Kornelija. Krivila je vrat da osmotri najvie

prostorije.Kredenac je bio jezivo uverljiva predstava njihove kue. Sticao se utisak da je

nekom magijom smanjena i preseena nadvoje da bi se njeni organi izloilipogledima. Devet prostorija, od kuhinje, salona, pa do ostave u kojoj su uvali treset idrva za ogrev od vlage, bile su savrene kopije onih u kui. Ima i skriveni podrum,ree Johanes, podiui pod izmeu kuhinje i prostorije za posue, da bi otkrioskriveni prazni prostor. Tavanica u prostoriji za posue bila je obojena na isti nain,da vara posmatraevo oko. Nela se setila razgovora s Otom. Dok je pokazivao prstomna nestvarnu kupolu, rekao je: Sadrina e se prosuti.

Rezeki je reei obilazila kredenac. Koliko je ovo kotalo, Johanese?, pitala jeMarin.

Kredenac je bio dve hiljade, tiho je prozborio. Zavese jo hiljadu.Tri hiljade guldena? Tri hiljade? Porodica moe godinama da ivi od te sume ako

e pametno uloi!Marin, nikad nisi izdrala ni godinu sa dve hiljade guldena, uprkos svim obrocima

s haringama. Zato bismo se sad brinuli, imamo ovaj posao s Mermansom?Ne bih se brinula da si po tom pitanju neto uradio...Uuti makar jednom u ivotu!Marin se, oklevajui, pomerila od drvene skalamerije. Oto je izaao iz kuhinje i sa

zanimanjem posmatrao novi komad nametaja. Johanes se malo snudio, kao da jenaslutio da e mu se ovaj krupni gest obiti o glavu.

Furnir od kornjainog oklopa podseao je Nelu na jeseni u Asendelftu, na


39/269

narandaste i smee nijanse uhvaene u pokretu, na Karela koji ju je hvatao za ruke ivrteo se oko nje ispod drvea u vrtu. Kalaj je proimao skupoceni komad nametajakao mrea metalnih vena. Pruao se po itavoj povrini, ak i po nogama. Drvo ikoljka izazivali su neobino uzbuenje. ak je i dodir plianih zavesa nagovetavaoizvesnu mo.

U Asendelftu je poznavala bogatiju decu koja su za igru imala kuice za lutke, alinijedna nije bila ove veliine. I oni bi najverovatnije dobili jednu da otac nije propioimetak. Bila bi, naravno, mnogo manja od ove, ali na njoj bi se vebala da upravljaostavom, posteljinom, poslugom i nametajem. Ipak, mislila je da udatoj eni takvoneto nije potrebno.

Osetila je muevljev pogled na sebi. Pod u predvorju je isti, rekla je i pokazalana crno-bele ploice ispod nogu. Oprezno je spustila prst na minijaturne kvadrate ukredencu.

To je italijanski mramor, ree Johanes.

Ne svia mi se, ree Marin. Ba kao ni Rezeki.Johanes se brecnuo. Pa kuje imaju takav ukus!Marin je smesta pocrvenela i izletela na ulicu, zalupivi vrata za sobom.Gde ide?, pitala je Kornelija. Zvuala je uspanieno. Oto i ona posmatrali su

gospodaricu kroz prozor.Mislio sam da e kredenac biti prijatno iznenaenje, ree Johanes.Ali, sinjore, ree Nela. ta bi trebalo da radim s njim?Nisam siguran. Protrljao je pliane zavese palcem i kaiprstom, a onda ih je

navukao preko kredenca. Smislie ve neto.

* * *

Johanes je nestao u radnoj sobi i zakljuao vrata za sobom. Oto i Kornelija brzo susili niz stepenice i krenuli ka sobi s posuem. Nela je ostala sama, s Rezeki koja jecvilela pored zida. Razmiljala je o venanom poklonu. Sneveselila se.Prestara sama ovako neto, pomislila je. Ko e videti ovu rukotvorinu, ko e sedeti na ovim

stolicama ili jesti votanu hranu?Nije imala ni prijatelje ni roake u gradu, koji bie obili i koji bi se divili skupocenom daru. On je samo spomenik njene nemoi,

neostvarene enstvenosti. To je tvoja kua, rekao je njen suprug ali ko moe iveti usiunim sobama, u ovih devet orsokaka? Kakav ovek kupuje ovakav poklon, makako velianstven i divno izraen bio?

Obrazovanje mi nije potrebno, glasno je rekla. Rezeki je jo glasnije zacvilela.Nema ega da se plai, rekla joj je Nela. To je samo igraka. Od zavesa bi semogao nainiti eir,pomislila je kad ih je razmakla.

Stajala je ispred odeljaka. Bilo joj je neprijatno. inilo joj se da joj brestovina ikornjain oklop uzvraaju pogled, kao da sobe imaju oi. ula je glasove iz prostorije


40/269

za posue. Kornelija je bila bunija, a Oto joj je odgovarao tiim glasom. Oklevajui,spustila je ruku na drvo. Imalo je smirujui uticaj, za razliku od plia. Bilo je tvrdo iglatko, kao uglaani kamen.

Poto je Marin izala, a sluge su bile u prostoriji za posue, pomislila je da bimogla da uzme Peba i pusti ga da leti. Johanes nee primetiti. Prijae mi da vidim

raspoloenog papagaja. Okrenula se ka glavnom stepenitu i pomislila na Marininudaleku kljuaonicu, na kraju hodnika na spratu. Zaboravi sad na ovu glupavu iuvredljivu kuicu za lutke, poruila je sebi. Zatvorila je zavese boje senfa. Sad moeda ide gde god poeli.

Ostavila je Johanesov poklon za sobom. Dok se pela uz stepenice, srce joj jebubnjalo u grudima. Zaboravila je na papagaja. urila je u Marininu sobu.Novosteena hrabrost kopnela je brzo. ta ako me uhvate? pomislila je. Detinjamata proradila je dok je trkala hodnikom koliko god joj je suknja to dozvoljavala.ta bi mi se desilo?

Gurnula je teka vrata zaovine sobe. Zastala je na pragu njenog svetilita. Ostala jebez daha. Izuzetni prizor zbrisao je svaku pomisao na oprez.


41/269

Povreda poseda

ela je stajala na pragu. Nije mogla da veruje svojim oima. Soba je bila mala

poput monake elije, ali je njen sadraj mogao t' ispuniti manastir. Nije mogla ada se ne zapita koliko je zaovi teko pao rastanak s preanjom prostranom sobom iuseljenje u eliju pretrpanu fantazijama.

S tavanica je visila odbaena kouljica velike zmije, izguvana kao zastava odpapira. Perje svih oblika i boja s najegzotinijih ptica ealo joj se o ispruene prste.Instinktivno je potraila zeleno pero. Laknulo joj je kad je shvatila da nijedno ne liina Pebovo. Leptir iri od ake bio je prikucan za zid. Imao je nebeskoplava krilaprotkana crnim prugama. Soba je bila puna najraznolikijih mirisa. Najjai je bio vonjoraia. Nanjuila je i sandalovinu, karanfili i biber. inilo joj se da egzotine

arome izbijaju iz samih zidova, svedoei o dalekoj tropskoj vrelini.Zakoraila je preko praga. Jednostavne drvene police behu pune raznovrsnih

ivotinjskih lobanja. Pripadale su biima o kojima nita nije znala. Imala su dugevilice, kvrgave glave i jake i otre zube. Opazila je i svetlucave ljuture insekata,blistave kao zrna kafe. Bile su crne s trunicama crvene. Prevrnuti oklopi kornjaablago su se ljuljali kad bi ih dodirnula. Svuda je bilo suvih biljica i bobica, mahuna isemenki izvora omamljujuih mirisa. Ova soba nije bila iz Amsterdama, iako jeubedljivo svedoila o udnji njegovih graana za sticanjem. Izmeu ova etiri zidasabran je celokupni doseg mone republike.

Tu je bila i mapa velike i uglavnom nepoznate Afrike. Nasred zapadne obalezaokrueno je mesto Porto Novo. Pored njega su bila pitanja ispisana Marininomurednom rukom. Vremenske prilike? Hrana? Bog? Opazila je i mapu Indije, s mnogovie krugova i strelica i s oznakama o poreklu flore i faune u sobi. Moluka ostrva1676. godina, Batavija 1679. godina, Java 1682. godina. Marin sigurno nijeputovala do tih dalekih odredita.

Na stolu pored prozora bila je otvorena sveska. Izgleda da je sadrala detaljnepodatke o svemu to se u sobi nalazilo. Marinin rukopis bio je teniji od govora. Nelaga je prepoznala. Bio je na koverti koju je te godine dobila njena mati. U jednomtrenutku dosetila se da povreuje tui posed. Uzvrpoljila se. Oajniki je elela da sezadri to due i sazna to vie, ali plaila se da ne upadne u zamku koju je sama sebipostavila. Gospodarica sam ove kue koliko i mala Arabela naeg doma usendelftu,pomislila je.

Na jednoj od polica zapazila je neobinu lampu s ptijim krilima i enskom glavomi grudima. Pruila je ruku da dodirne hladni i debeli metal. Pored lampe je bila gomilaknjiga koje su isputale lepljivi miris svinjske koe. Podigla je prvu. Bila je previe


42/269

zainteresovana za Marinine italake navike da bi strepela da e se neko popetistepenicama.

Prva knjiga bila je putopisni dnevnik Nesreno putovanje broda Batavija.Veina ljudi u Ujedinjenim holandskim provincijama znala je priu o Kornelisonovojpobuni, zloglasnom zarobljavanju Lukrecije Jans i njenoj umeanosti u ubistva

preivelih, a Nela nije bila izuzetak. Njena mati je mrzela kakljive delove prie.Dame vie ne brode morima kao nekad zbog te Jansove. To i nije tako loe, isticaoe njen otac. ene na brodu donose nesreu.

Donose onu sreu koju im mukarci udele, odvratila bi gospoa Ortman.Nela je zaklopila knjigu, vratila je na gomilu i prela prstima preko ispupenja na

povezima. U sobi je bilo toliko knjiga. Htela je da proita sve naslove, ali znala je dane sme da se zadrava. Odsutno je milovala luksuzni, debeli papir. Zakljuila je daMarin troi dosta novca na svoj hobi.

Ispod Nesrenog putovanja bila je Hajnsova knjiga. Svi su znali da je izgnan iz

zemlje zbog ubistva i posedovanje njegove knjige graniilo se sa zloinom. Nela sezgranula kad ju je videla. Naila je i na Sagmanovo luksuzno izdanjeAlmanaha dejihbolesti Stefana Blankarta i Bontekuovo Upeatljivo svedoenje o putovanju brodaNovi rog. Listala je Bontekuovu pripovest o opasnom putovanju, punu divnihiluminacija brodskih olupina, blistavih izlazaka sunca i razgoropaenog mora. Naednoj slici videla se talasima okupana obala, s velikim brodom u pozadini. Dva

mukarca su se sueljavala u prvom planu. Prvi je imao udove iscrtane tankim crnimlinijama, prsten u nosu i koplje u ruci. Drugi je bio obuen po staroj holandskoj modi.Izrazi lica su im bili isti: bezoseajni, zarobljeni u sopstvenom zatvorenom kruguiskustva. Jaz meu sukobljenim mukarcima bio je dublji od mora u pozadini.

Omot se lako savijao, to je znailo da je knjiga esto koriena. Htela je da jevrati na gomilu kad iz sredine knjige ispade komad papira. Podigla ga je s poda. Onoto je proitala na njemu sledilo joj je krv u ilama.

Volim te. Volim te. Volim te uzdu i popreko.Osetila je golicanje u ustima. Vratila je knjigu na mesto, ali nije mogla da se rastane

od udesne poruke. Na komadiu papira bilo je jo na brzinu ispisanih razigranih rei,i to ne Marininom rukom.

Ti si sunev zrak to me na prozoru greje.Jedan dodir traje hiljadu sati. Draga moja...Ruka ju je odjednom zabolela. Neko ju je vrsto stisnuo i nije hteo da je pusti.

Bleda Marin okrenula ju je u mestu kao da je krpena lutka. Poruka je pala na pod.Pokrila ju je nogom dok ju je zaova vukla sebi. Da li si gledala moje knjige?,siktala je Marin. Da li si?

Nisam... ja...Jesi. Da li si ih otvarala?


43/269

Naravno da nisam...Marin je nastavila da je stee. Ruka joj je drhtala. Marin..., prostenjala je Nela.

To boli. Povreuje me.Zaova je stiskala jo nekoliko sekundi i onda je oslobodila.Tuiu te suprugu!, povikala je Nela. Pokazau mu ta si uinila!

Ne volimo izdajice, prosiktala je zaova. Idi! Smesta!Nela se zateturala unatrake i naletela na zmijsku kouljicu. Ovo nisu tvoje

stvari!, povikala je Marin i zalupila vrata za njom. Miris zaina je izvetreo.

* * *

Nela je, u sigurnosti svog ostrva od postelje, mrmljala u jastuk, suvih usta i umaispunjenog nevericom. Jedan dodir traje hiljadu sati. To mastilo bilo je zabranjeninektar jer Marin nije udata.

Bila je sigurna da neuredni rukopis nije Marinin. Nije trebalo da uem tamo,pomislila je. Moda je ekala u tami, da me uhvati na delu? Ramiljala je kako jezaova vea o tavansku gredu, kako joj klompe padaju s nogu kroz perje i kakopoetino sunce prolazi kroz prozor grejui njeno hladno telo.

Marin je poela da poprima drugo oblije u Nelinom umu. Uzdizala se kao feniks izneugledne crne odee, obavijena mirisom oraia. Ljiljan nije bio za nju. Nije jojpristajala cvetna elegancija. Pokrivena simbolima grada, bila je ki njegove moi.Bila je tajnoviti tuma mapa, belenik ivotinjskih vrsta i jo neeg to se nije dalorazvrstati ni u jednu kategoriju. Zamiljala je miris zaina na zaovinoj koi. Sluala je

kako preko damastnog stolnjaka govori bratu na koji nain da trguje. Ko je ta ena?Volim te uzdu i popreko.Sutradan, malo pre zore, spustila se na prstima u sobu s posuem. Tiina je vladala

kuom. ak su i Oto i Kornelija spavali. Odluno i bez oklevanja uzela je Pebovkavez. Odnela ga je u svoju sobu, mislei na perje u zaovinoj odaji, ubeena da njenpapagaj odsad mora biti pored nje.


44/269

P

Smitov spisak

ebo je oduevljeno leprao i cvrkutao po sobi. Crne oi su mu blistale. Marin e

ti glavu otkinuti, govorila je svojoj ptiici. Ogrnula se alom da bi se odbranilaod jutarnje studeni. Odmeravala je ozbiljnost pretnje. To je na svetlosti dana izgledalosmeno, ali pravila u ovoj kui napisana su na vodi. Moram da plivam ili da seudavim,pomislila je. Jueranja modrica podseala je na mrljicu od vina. Bolela jena dodir. Jo nije mogla da doe sebi od zaprepaenja. Zar Johanes ne vidi kakvusestru ima? Nije uinio nita da je ukroti, uprkos njenoj neskrivenoj netrpeljivostiprema nevesti.

Stomak joj se okrenuo kad je ula otro kucanje na vratima. Ui, rekla je,iznervirana straljivim tonom svog glasa.

Prebledela, Marin je oklevala na pragu. Nela je ustala. Spustila je al da bi otkrilatamnu modricu. Marin se zagledala u papagaja, koji je sleteo na krevet. Tankimprstima je stiskala knjigu na grudima.

Drau ga u svojoj sobi, ree Nela.Izvoli, prozborila je zaova, pruivi joj knjigu.ta je to?To je Smitov spisak,zbornik svih zanatlija i poslovnih ljudi u gradu.ta e mi Smitov spisak?,pitala je Nela, uzevi knjigu iz Marininih ruku.Da bi opremila svoju kuu.

Koju kuu?Ako kredenac ostane prazan, Johanesov venani dar e tvojom zaslugom postati

rasipniki zloin. Mora neto uiniti s njim.Ne moram nita da uinim...Izvoli, urno e Marin, ovo su menice s bratovim peatom i potpisom. Izvukla

e sveanj papira iz knjige. Nervozno ih je stiskala. Svaki prodavac od kog netopazari moe ih odneti do Stadhojsa i razmeniti za gotovinu. Samo ispii iznos ipotvrdi kupovinu potpisom. Pruila je menice Neli, kao da ima posla s neastivim.Ne moe da potroi vie od hiljadu guldena po menici, dodala je.

Zato ovo ini, Marin? Zar Biblija ne osuuje rasipnitvo?, ree Nela, iako seuzbudila pri pomisli na toliki novac. Nije prolo mnogo vremena od oeve smrti,nakon koje je Arabela u koveiu s novcem nala samo dugmeta i crknutog pauka.Marin nikad nee shvatiti koliko joj ovo znai.

Samo ih uzmi, Petronela!Agresivnost se irila izmeu njih kao runa mrlja. Polako je uzela menice iz

zaovine ruke. Marin je delovala nesreno. Ako je ovo igra, obe smo gubitnice,


45/269


46/269

nazvala opasnou koja vreba od dokolice. Ba je briga za kredenac. On je njoj kaosupruzi samo jo jedna glomazna uvreda. A opet. Pogledala je menice. Nikad u ivotunije raspolagala tolikim novanim sredstvima.

Dok je Pebo kruio oko Johanesovih skupih slika, dohvatila je pero. Pretoila jegnev u grozniavi rukopis.

Dragi gospodine,Pronala sam va oglas u Smitovom spisku. elim da zatraim vau pomo.

Imam kuicu za lutke u obliku kredenca, sa devet prostorija minijaturneveliine. aljem vam tri narudbine i oekujem va odgovor. Pretpostavljam da

ste veti u izradi majunih predmeta. Ovo ni izdaleka nije konani spisak.Raspolaem zamanim sredstvima.

Predmet: Lauta, sa icama.Predmet: Veridbeni pehar pun konfeta.

Predmet: Kutija marcipana.Unapred zahvalna,

Petronela Brant, kod znaka delfina, Herengraht.

Novo prezime izgledalo je kuso i grubo u poreenju s onim koje je nosilaosamnaest godina. Oseala se nelagodno nakon to ga je napisala, kao da je odenulahaljinu koja joj ne pristaje. Precrtala ga je i napisala: Hvala vam, Nela Ortman.Pomislila je kako e to primetiti. Verovatno e se nasmejati kad vidi ta sam uinila.Gurnula je pismo u dep, zajedno s menicom od tri stotine guldena. Sila je niz

stepenice da vidi moe li nai neto za jelo u Kornelijinom kuhinjskom carstvu.Pojee hleb, komad mesa, bilo ta, samo ne haringu.

* * *

Kornelija je punila gusku argarepom. Gurala je tvrdi plod u meso bez imalo milosti.Oto je otrio igle i probijao rupe u orasima. Nela je htela da zna zato to radi, ali nijega pitala. Pretpostavila je da bi joj odgovorio uobiajenim ljubaznim okolianjem.Sos se krkao na vatri. Kornelija i Oto izgledali su kao brani par u svojoj kuicipored ognjita. Ponovo je osetila njihovu bliskost i zbog nje se oseala jo gore.

Stiskala je pismo u depu, u pokuaju da stekne snagu za otpor Johanesovim iMarininim naporima da je ukrote. Da, opremiu kuu, Marin pomislila je i to

svime to prezire.Da li vas boli, madam? pitala je Kornelija. Strugotine argarepe lepile su joj se

po rukama kao blatnjave narandaste trake.Navukla je al oko sebe. Kako to misli?Mislim na vau ruku.


47/269


48/269


49/269


50/269


51/269

naslagane poput neodoljivih poklona. Pitala se zato ju je Kornelija dovela ovamo,umesto da odu pravo u Kalverstrat. Miris slatkih kolaa je ba godio nozdrvama. I koe Razliak ta meka i slaa osoba koju je pekareva supruga prizvala? Nenadano i

neobino krtenje uzburkalo je Kornelijinu sutinu. Setila se neeg to joj je sluavkarekla prvog jutra, o Otu zvanom Tot.Misli da su nadimci glupi, ali meni se sviaju.

Papir za pakovanje kolaa izgledao je skupoceno. Bilo ga je u grimiznoj, indigo itravnatozelenoj i mlenobeloj nijansi. Kornelija je znaajno odmerila Hanu.Poslastiareva supruga protumaila je taj pogled i pokret bradom. Molim vas,madam, obratila se Neli, izvolite, slobodno razgledajte poslastiarnicu.

Nela je posluala i pola u obilazak radnje. Posmatrala je vafle, zainjene biskvite,okoladne sirupe, kolae od pomorande i limuna, buhtle s voem. Kroz luk je moglada vidi kako poslastiar treska ohlaeno pelinje sae. Pokuavala je da uje tihirazgovor Hane i Kornelije.

Frans i Agnes Mermans hteli su da ga samo sinjor prodaje, ree Kornelija.

Znaju da ima veoma razgranate poslovne veze u inostranstvu. Madam Marin gaohrabruje u tom poslu, iako mrzi eer, iako pripada njima.

Mogli bi mnogo da zarade.Kornelija je frknula. Mogli bi, ali mislim da imaju i druge razloge.Hana je zanemarila poslednju upadicu. Oigledno je da se vie zanimala za posao.

Ali zato ga ne prodaju ovde? Toliko se eera u ovom gradu pravi po loimrafinerijama, u kojima ga meaju s branom, kredom i bog te pita ime. Tako e bitidok se ne osnuje gilda koja e kontrolisati te hohtaplere. Du Nesa i Ulice zemikiima poslastiara i pekara koji bi rado kupili kvalitetniji proizvod od onog koji im jesad dostupan.

Arnaud je glasno opsovao kad je konano istresao sae.Probajte neto, dobacila je Hana raspoloeno Neli. Pruila je ruku preko pulta i

dohvatila mali ukavi paketi. Nela se zbunila zbog saaljivog pogleda starije ene.U paketiu je bila kuglica prenog testa, pokrivena eerom i cimetom.

Hvala vam, rekla je. Posmatrala je kako majstor pali penicu. Pretvarala se daoj zdepasti poslastiar zaokuplja svu panju.

Hana, mislim da se ponovo deava, proaptala je Kornelija jo tiim glasom.Ni prvi put nisi bila sigurna.Znam, ali...Nita ne moe da uini, Razliku. Glavu dole, tako su nas uili.Hana, elela bih...Pssst, uzmi ovo. Skoro da je poslednje.Nela se okrenula na vreme da vidi kako prijateljice razmenjuju paket. Brzo je

preao put od Hanine ruke do Kornelijine haljine.urim, ree Kornelija i ustade. Idemo u Kalverstrat. Naglasila je poslednju


52/269


53/269


54/269

zatraila objanjenje. Nela nije bila ubeena u istinitost te tvrdnje. Bacila je netoizvezenih venanih jastuka na mrlju, u nadi da e upiti miris. Prijalo joj je to nekovreme nee gledati te simbole nekonzumiranog braka.

Leala je na leima, s nozdrvama punim nesreno izabranog majinog poklona.Razmiljala je o Otu i Korneliji dok je Pebo cvrkutao u kavezu. On je bio rob, bez oca

i majke. Kako je Kornelija stigla do Herengrahta? Da li je i ona spasena kao i Oto?Da li sam i ja spasena? pitala se. ivot u ovom domu dosad nije nalikovao spasenju.

U mranoj sobi dozvala je plavu kosu i neobine oi ene s Kalverstrata. Kao da jedrala i natenane komadala njeno telo, kao da je ivotinja s Johanesovih slika.Istovremeno se oseala tako usredsreeno. Zato je ta ena bila tamo, nanajprometnijoj ulici u gradu zar nije imala pametnija posla? I zato je gledala mene?

Polako je plutala ka snu. Zamiljala je velike srebrne posude i Johanesa koji ih vrti,lica okrenutog nepostojeoj dubini veto oslikane tavanice. Spiralno je propadala uduboku nonu moru. Probudio ju je piskavi krik, nalik pseem cviljenju.Moda je to

ezeki,pomislila je dok joj je srce tutnjalo u grudima.Tiina je ponovo pala po njoj, teka kao damast. Okrenula se prema praznom

kredencu. Monumentalni komad nametaja odomaio se u oku kao da se oduvektamo nalazio.


55/269


56/269

u oi. Nela je oseala da je njen mu sve napetiji. Mladi joj je pruio paket obeleenprepoznatljivim znakom sunca. Da li je minijaturista ve nainio poruene predmete? pitala se. Borila se s porivom da ga zgrabi i otri na sprat.

Tvoj majstor brzo radi, napomenula je, u elji da povrati neto autoriteta. Ovo jemoja, a ne muevljeva porudbina.

O kom majstoru govori?, zanimao se Johanes.Mladi joj je s osmehom predao paket. Nela ga je privila na grudi. Ja sam Dek

Filips. Iz Bermondsija, rekao je i uzeo Nelinu ruku. Podili su je marci od njegovogsuvog i mekog poljupca.

Ber-mond-si?, ponovila je. Nije imala nikakvu predstavu koju bi povezala sneobinim nazivom mesta u stvari, uopte nije znala ta da misli o ovom neobinommomku.

Nalazi se pored Londona. Pokatkad radim za VOC, ree Dek, a ponekad zavlastiti raun. U domovini sam bio glumac.

Rezeki je zalajala u hodniku. Zvuk njenog lavea uzdizao se ka oblanom nebu. Kote je platio? pitao je Johanes.

Ljudi iz itavog grada plaaju mi da isporuujem robu, sinjore.Ma ko te je platio za ovu isporuku?Dek je uzmakao za korak. Vaa supruga, sinjore. Vaa supruga. Naklonilo se

Neli, siao niz stepenice i otiao.Ui, Nela, ree Johanes. Zatvorimo vrata da bismo se odbranili od radoznalih

oiju.Uli su u kuu i ugledali Ota na vrhu kuhinjskih stepenica, s grabuljama u ruci. Otri

zupci su se blistali. Ko je to bio, sinjore?, pitao je.Niko, odvratio je Johanes. Oto je klimnuo.Johanes se okrenuo prema Neli. Nekako se smanjila dok je on u predvorju izgledao

vei. ta je u tom paketu, Nela?Neto za kredenac koji si mi kupio, rekla je. Pitala se ta bi rekao kad bi video

da je dobila lautu, marcipan i vereniki pehar.Tako dakle. Sjajno.ekala je da pokae radoznalost, ali se to nije desilo. Johanes nije pokazivao nita

izuzev uzrujanosti. Da li da ga otvorim na spratu? Poi sa mnom, obratila mu se, unadi da e joj se pridruiti. Doi da vidi kako opremam i unapreujem tvojsvadbeni dar.

Imam posla, Nela. Pozabavi se time natenane, u privatnosti svoje sobe, odvratioe s nervoznim osmehom i mahnuo rukom ka radnoj sobi.

Ne elim da se sama time bavim. Liila bih se svake privatnosti kad bi mi pokloniomakar i malo panje.

Johanes je ve otiao Rezeki ga je, kao i uvek, pratila u stopu.


57/269


58/269

provirivalo je kroz nabore tkanine. Razotkrila je predmet: kolevku od hrastovineukraenu cvetnim motivima, sa siunim preagama i ipkastim baldahinom. Grlo jojse steglo pred majunim udom od drveta. Posadila ju je nasred dlana, gde se ljuljalau savrenom ritmu, naizgled svojevoljno.

Ovo je sigurno neka greka, pomislila je. Ovi predmeti namenjeni su nekom

drugom. Stolice i kolevka verovatno su uobiajena porudbina ene koja opremakopiju svog doma, ali ja ih nisam traila. Sigurna sam da nisam. Pokidala je omottreeg paketia. Ispod plavog platna bio je par minijaturnih pasa. Vitka tela pokrivenasvilenkastim, sivim krznom nisu bila vea od moljaca, s lobanjama veliine zrnagraka. Glodali su istu kosku, uto obojenu stabljiku karanfilia. Prepoznala ga je pomirisu. Krv joj je bre prostrujala venama kad je podigla ivotinje da bi ih osmotrilaizbliza. Psi nisu bili bilo koji, ve ba Rezeki i Dana.

Ispustila ih je kao opeena i skoila s kreveta. Kredenac je ekao na porudbine utamnom uglu sobe. Zavese su ostale otvorene, kao drsko podignuta haljina. Bacila je

brz pogled na vitka tela. Majstor je pogodio krivinu i boju njihovih lea, kao i divnopotkresane ui. Hajde, Nela Elizabet, poruila je sebi. Ko kae da su to isti psisklupani kraj Kornelijine pei?

Prinela je oba minijaturna psa svetlosti. Tela su im bila blago sunerasta na dodir, azglobovi naglaeni, pokriveni sivom mahovinastom koom i meki kao una koljka.Kad ih je okrenula, krvotok joj se usporio. Na trbuhu jednog psa videla je crnutakicu, ba tamo gde je bila i Danina.

Zbunjeno se okretala oko sebe. Da li je sama? Pokuala je da se pribere. Naravnoda si sama, Nela nikad nisi bila usamljenija. Ko bi hteo da te obmane? Kornelija nebi imala para za ovakve igre, a ni vremena da ih smisli. Ne bi ga imao ni Oto. Izvesnoe da ne bi pisao strancu?

Osetila se ugroenom, kao da neko izbliza prati njene nevestinske dogodovtine.Ovo je Marinino maslo, pomislila je. Zaova mi se sveti zbog udaje za Johanesa,oto sam joj se nala na putu. Prosula je moj parfem od ljiljana, uskrauje mi

marcipan, krvniki me tipa za ruku. Ona mi je dala Smitov spisak. Zato ne bilatila minijaturisti da me zaplai? Za nju bi to bila samo jo jedna dokona

razbibriga.A, opet.Dokonai razbibriga nisu rei koje bi neko mogao povezati s Marin Brant,

ma ta ona mislila o snaji. Nela je znala da je ta hipoteza neodriva. Ona jede kao mii pazari kao kaluerica, izuzev kad je re o knjigama. Primerci flore i faune u njenojsobi verovatno su darovi s Johanesovih putovanja. Ovo ne moe biti Marinino delo,zato to iziskuje poprilian troak. Posmatrala je nenaruene predmete. Jedan deo njenadao se da ih je zaova poruila. Ako nije ona, kakvu sam neobinu nevolju navalilana vrat?

Neko je imao dubok uvid u njen ivot i odluio je da je izbaci iz duhovne


59/269

ravnotee. Ako ovi predmeti nisu grekom poslati, kolevka ne moe biti nita izuzevpodsmeha na nekonzumirano venanje i ono to je poelo da lii na poetak veitenevinosti. Kakva osoba bi uinila takvo neto? Psi su tako verno prikazani. Isto istolice. Kolevka je sugestivna i nemilosrdna poruka osobe koja ima savren uvid unjenu privatnost.

Popela se na postelju. Susret sa siunim predmetima duboko ju je uznemirio.Podstakao je radoznalost pomeanu s otrim uasom. Ovako nee moi, pomislila je.

eu dozvoliti da me iko maltretira, ni izbliza ni izdaleka.Napisala je drugu poruku minijaturisti, sluajui beskrajno kuckanje sata s klatnom,

okruena neobjanjivim isporukama.

Gospodine,Zahvaljujem vam se na poruenim predmetima, koje je danas isporuio DekFilips iz Bermondsija. Raspolaete vrhunskim zanatskim umeem. inite uda

vrhovima prstiju. Marcipan je ostavio naroito povoljan utisak.Pero joj je zalebdelo iznad papira. Vrh je dodirnuo papir i rei su potekle pre no

to je stigla da se predomisli.

Ipak, proirili ste porudbinu na meni neshvatljiv nain. Psi, iako veoma vernoprikazani, mogli su biti i sretna sluajnost, zato to mnogo ljudi u gradu imasline. A opet, ja ih nisam poruila. Stoga ovi psi, kolevka i stolice nisu moji.Kao supruga uvaenog VOC-ovog trgovca, neu strahovati od zanatlije.Zahvaljujem se na vaem radu i vremenu. Odluila sam da prekinem nau

saradnju.Vaa odana,Petronela Brant

Sakrila je predmete ispod pokrivaa i pozvala Korneliju. Predala joj je zapeaenopismo. urila je da se ne bi predomislila. Morala je da prizna da s pravom strahuje odtakvog neeg. Moda sam odbila neki izazov, pomislila je, i kako u sad otkritirazlog tih neporuenih predmeta. Da li oseam makar i trunicu kajanja? Ne bihrekla. To je samo moja mata.

Kornelija je proitala adresu. Namenjeno je istom zanatliji? rekla je.

Nepoznatom?Ne otvaraj ga, naredila je. Sluavka je klimnula, uutkana otrim tonom mlade

gospodarice.Shvatila je da nije vratila nenaruene predmete tek kad se Kornelija zaputila ka

Kalverstratu. Izvadila ih je ispod pokrivaa i rasporedila po kredencu. Izgledalo je daim je tu i mesto.


60/269


61/269

Johanese, da li obeava...Marin! Johanes je konano planuo. Kada sam pogreio u poslu? Nikada nisi

pogreio, uzdahnula je. Bolje rei, nisi dosad.

* * *

Neli su se usta osuila, a stomak preobrazio u kotaricu za ribu. Na putovanju brodomdo Filigranske gilde prvi put je ostala nasamo s muem van kue. Davila se u tiini,ali glas je u njoj bio tako buan da je bila ubeena da e ga i suprug uti. Imala jemnogo pitanja o Marininoj sobi punoj mapa, Otu i brodu za prevoz roblja. Htela je daga pita za siune pse, kolevku i divnu lautu. Jo nije htela da mu pomene enu sKalverstrata, koja ju je drsko i nametljivo posmatrala. Zadrae to iskustvo za sebe.Imala je mnogo pitanja za svog supruga, ali su usne odbijale da se pokrenu.

Johanes je odsutno istio nokte. Polumeseci troke padali su na dno broda. Presreoe njen pogled.

To je kardamom. Zavukao mi se pod nokte. Ba kao i so.Razumem.Udahnula je vazduh bare, s nagovetajima mesta na kojima je bila. Miris cimeta

zavukao mu se u svaku poru. Blago se oseala na mous koji je namirisala u njegovojradnoj sobi, u noi kad se vratio kui. Potamnelog lica i preduge kose, izbledele iovrsle od sunca i vetra, pokrenuo je udnju u njoj elju ne toliko za njim koliko zaspoznajom onog to e doiveti kad konano podele postelju. Pomislila je napoklonjeni kredenac i ovo zajedniko putovanje na proslavu gilde moda e se to

dogoditi veeras, posle gozbe? Konzumirae brak, opijeni vinom...Voda je bila tako glatka, amdija struan, pa joj se inilo da se ne kree bara, vekue pored nje. Navikla je na konje pa se uznemirila zbog mirne vonje koja je snanoodudarala od njenog raspoloenja. Pokuala je da uhvati i ukroti nervozu meudlanovima.Kako da te zavolim ?Posmatrala ga je dok joj se po glavi vrtelo to velikopitanje, koje se nije moglo zanemariti.

Nastojala je da zamisli dvoranu Filigranske gilde, prostor pun bletavog svetla,posluavnike sline gigantskim dukatima i zvanice iji se likovi ogledaju na svimpovrinama.

ta zna o gildama? Johanesovo pitanje prenu je iz razmiljanja.Ne znam nita, odvrati.Propratio je njen odgovor klimanjem glave. Posmatrala je kako postepeno usvaja

spoznaju o njenom neznanju. Zaalila je to se nije izrazila nekim biranim reima.Filigranska gilda je veoma bogato zanatlijsko udruenje. Jedno od najbogatijih.Gilde pomau svojim lanovima u tekim vremenima, organizuju egrtovanje iobezbeuju kanale prodaje. Odluuju o obimu posla i kontroliu trite. Marin je zatotoliko navalila da prodamo eer.


62/269

Kako to misli?Pa to trite je otvoreno, poput trita okolade i duvana... a i dijamanata, svile i

knjiga. Te oblasti nisu pod kontrolom gildi. Mogu slobodno da odredim cenu robe ilito mogu uiniti Frans i Agnes.

Zbog ega idemo na proslavu Filigranske gilde?

Nacerio se. Zbog besplatnog jela i pia, naravno. Ma alim se. ele da pojaamsvoje pokroviteljstvo. Dobro je biti vien u takvim prilikama. Trudim se da ljudi umeni vide pukotinu u zidu koja vodi do arobnog vrta.

Pitala se koliko je aroban taj vrt, i kolika je dubina njegove kese. Marin je bilatako potresena kupovinom kredenca. ta je ono Oto rekao? Sadrina e se prosuti. Nebudi glupa,pomislila je. ivi na Herengrahtu.

Marin je zvuala veoma zainteresovano za prodaju eera Fransa Mermansa,usudila se da kae, da bi istog trenutka zaalila zbog toga. Zavladala je tiina. Trajalae tako dugo da je pomislila da bi radije umrla nego da je i dalje podnosi.

eer stie s plantae Agnes Mermans, oglasio se Johanes konano. Frans njomeupravlja. Njen otac je umro prole godine. Nije ostavio mukog naslednika, iako doposlednjeg daha nije prestajao da se trudi. Uutao se kad je video da je Nelapocrvenela. Izvini. Nisam hteo da budem grub. Njen otac je bio grozna osoba. Agnese nasledila velike plantae eerne trske iako je ensko. Predala ih je Fransu na

upravu. Glave eera su ih preko noi uinile prilino imunim. Dugo su ekali.ta su ekali?Namrtio se. ekali su povoljnu priliku. uvam eer u svom skladitu i prihvatio

sam da ga prodajem. Moja sestra neprestano izraava sumnju da u to uiniti.Zato to ini?Zato to sedi izmeu etiri zida i ima puno ideja. Ne shvata nijanse prisutne u

stvarnim trgovakim poslovima. Decenijama trgujem. Predugo, rekao bih. Uzdahnuoe. Taj posao zahteva opreznost, a ona juri kao slon po dungli.

Shvatam, ree Nela, iako je tad prvi put ula reslon. Zvuala je kao ime nekogretkog cveta, ali joj je iz konteksta bilo jasno da ne predstavlja kompliment.Johanese, da li su Marin i Agnes Mermans prijateljice? Nasmejao se. Dugo sepoznaju. Ponekad je teko voleti osobu koju do tanina poznaje. Odgovorio sam ti napitanje. emu to zaprepaenje. Napomena se zarila u Nelu kao iljata krhotina leda.Da li zaista tako misli, Johanese?

Kad zbilja nekog upozna, Nela, kad prozre istinsku sadrinu iza umilnih gestovai osmeha, kad spozna gnev i prezira vredan strah koji se krije u svakom od nas shvati da je pratanje sve i svja, da je nama svima oajniki potrebno. A Marin... onanije tako sklona pratanju. Nastavio je posle krae pauze. U ovom drutvu postojihijerarhijska lestvica... i Agnes voli da se njome penje. Problem je to joj se vidiknikad nije dopadao. Pogled mu je zablistao posle ove tanane dosetke. Bilo kako


63/269

bilo, da se kladimo u gulden da e Frans nositi najvei eir u dvorani i da e gaAgnes naterati da ga natakne na glavu.

Da li ene esto prisustvuju slinim gozbama?Osmehnuo se. Pristup enama obino je proibidas,izuzev u specijalnim prilikama.

Amsterdamske dame i pored toga uivaju slobodu koja manjka Francuskinjama i

Engleskinjama.Uivaju slobodu?ene u ovom gradu mogu same da hodaju ulicama. Parovi se ak dre za ruke.

Zastao je i pogledao kroz prozor. Ovaj grad nije zatvor kad paljivo bira stazu.Stranci negoduju sa svojim well I neveri alors,iako sam siguran da nam zavide.

Naravno odvratila je Nela, iako ni ovog puta nije razumela stranu re.Proibidas.Za kratko vreme koje je Johanes proveo u kui zapazila je da esto upotrebljavastrane rei. To ju je oaravalo. Nije se razmetao znanjem stranih jezika, ve je zanjima posezao samo kad na maternjem jeziku nije mogao na najbolji nain da se izrazi.

Shvatila je da nijedan mukarac nijedna osoba nikad nije ovako razgovarala snjom. Johanes je, uprkos zagonetnim aluzijama, smatrao jednakom sebi. Oekivao jeda ga istinski razume.

Hodi, Nela, rekao je.Posluno se nagnula prema njemu, iako ne bez izvesnog straha. Lagano joj je

podigao bradu i ogolio joj vrat. Uzvratila mu je pogled. Odmeravali su jedno drugokao rob i gospodar na pijaci. Obujmio joj je lice i pomilovao po glatkim obrazima.Nagnula se napred. Grubi vrhovi njegovih prstiju nisu joj smetali. ekala je ovo.Zavrtelo joj se u glavi od njegovog dodira. Zatvorila je oi. Setila se majinih rei.

Devojka trai ljubav. Trai med i mleko.Voli li srebro?, pitao je.Volim, prozborila je. Nee upropastiti ovaj trenutak brbljanjem.Na svetu nema nieg lepeg od srebra, nastavio je. Spustio je ruku s njenog lica.

Otvorila je oi. Postidela se nagnutog poloaja. Poruiu ogrlicu za tvoje divnogrlo.

Zbog urlika misli inilo joj se da govori iz daleka. Povukla se. Protrljala je grlo,kao da hoe da ga oivi. Hvala ti, ula je sopstvene rei.

Sad si supruga. Mora da se oblai u skladu s tim statuso

Documents

Jessie Burton - Tajna devet soba.pdf