JEZIK KAO ZNAKOVNI SISTEMta je znak?Znak je materijalna, perceptivna pojava koja u procesu komunikacije oznaava drugu perceptivnu pojavu radi sticanja, uvanja, obrade ili prenoenja informacije.Ko je prouavao prirodu znaka?Zaetnik semiotike (mesto i uloga znakova u ivotu drutva), arls Pirs: Logike osnove teorije znakova i arls Moris: Osnove teorije znakova *1938; Znaci, jezik i ponaanje*1946.ta je Pirs uradio sa znacima?-Odredio je prirodu znaka kroz trijadu (znak-objekat-interpretator)-Podelio ih je na prirodne i vetake.-Odredio tipologiju:1. Indexi dim, oblak2. Ikone otisci, tragovi3. Signali sirena, zviduk (reakcija)4. Simboli zastava, grb (apstraktni sadraj)-Odredio jo jednu podelu na:+Qualisign percepcija boje+Thing sign bilo koji objekat+Legisign asocira na zakon-U odnosu na interpretatore:+Rheme - predikacija neodreenog objekta (x je uto)+Dicisign subjekat ukazuje na predmet, a predikat na kvalitet (rua je uta)+ Argument lanac od 3 ili vie dicisignA ta je uradio Moris?-Definisao je odnose:+znak-denotat > semantika+znak-znak > sintaksa+znak-ovek > pragmatikaKo se bavio strukturom jezikog znaka?Ferdinand de Sosir: Kurs opte lingvistike*3 predavanja u enevi (1877 - 1906), oznaitelj/oznaeno; veza kojom su unutar znaka povezani oznaitelj i oznaeno: vrednost.ta je uradio de Sosir?-Ustanovio je da je jeziki znak:1. Arbitraran stvar dogovora2. Materijalan vizuelan, auditivan, taktilan3. Linearan percepcija u jednom nizu4. Kreativan razliite reakcije na istu situaciju5. Semantian obeleava klasu predmeta.-Definisao:#Sinhroniju stanje jezika u odr. razvojnoj fazi, izuavanje jeziak iz horizontalne ose koord. sis.#Dijahroniju istorijski razvoj jezika, izuavanje sa aspekta ist. razvoja, iz vertikalne ose

ASIMETRINOST PLANA IZRAZA I SADRAJA SpecifinostKakav je plan izraza/sadraja, a emu tee denotat i ozn/ozn?-Plan izraza linearan-Plan sadraja kumulativan, globalan, vremenski isprekidan+Denotat da ima nekoliko izraza i obrnuto: polisemija, sinonimija, homonimija.+Ozn/ozn autonomnom razvojuKakvi odnosi postoje?1. Paradigmatski zasniva se na asocijativnim vezama, svaki povlai niz asocijacija2. Sintagmatski dve jez. jedinice stupajuu odnos, kada se nau u vremenskm/prostornom nizu jedna iza druge.>> Gr. znaenje/leksiko znaenje +sintagmatske +paradigmatske i sintagmatskeKako je de Sosir definisao jezik i govor?Jezik sistem odr. verbalnih znakova i principa njihove organizacijeGovor skup svih pojedinanih ostvarenja jezika1. Langage jezika delatnost2. Langue jezik kao sistem znakova3. Parole govor>Vilhelm fon Humbolt jezik instrument koji stvara stvarnost>Jan Boduen de Kurtene jezik kompleks kategorijaTRANSFORMACIONO GENERATIVNA GRAMATIKA

Ko se bavio t-g gramatikom?Noam omski: Sintaksike strukture*1957 - Jezik skup reenica, svaka ima svoju duinu i sastoji se od konanog broja elemenata.Na emu se zasniva ova gramatika?-Konaan broj pravila beskonaan broj reenica; zadatak je odreivanje nizova polaznih elemenata koji ine reenicu, a koji ne.+Jezik psihika pojava, socijalan, sistemski, pasivan, potencijalan, stabilan, trajan, sinhronijski, sutinski(invarijanta, fonema, morfema, leksema, reenica, znaenje)+Govor psiho-fizika pojava, fiziko okruenje, individualan, asistemski, aktivan, realan, nestabilan, jednokratan, dijahronijski, sekundaran.(varijanta, glas, morf, re, iskaz, smisao)Ko se jo bavio ovom gramatikom?Luis Hjelmslev, on je napravio ovu strukturu:+Govorni in tu se stvara uzus+Uzus primena govornih sredstava na opteprihvaen nain+Norma kompleks pravila+ema struktura odnosaZa koje odlike jez. sistema je Hjelmslev rekao da su specifine?Dinamian karakter, univerzalan, hijerarhijski, polifunkcionalan, vieslojanKako je podelio lingvistiku?1. opta jez. univerzalije/2. konkretna konkr. jezik/3. konfrontativna slinosti i razlike/4. primenjena normiranje jezikaLingvistika: struktura, kod, evolicija + aspekt vrste

Psiholingvistika: psiholoki aspekti, psiha, psihologija jezika + aspekt pojedinca

Sociolingvistika: drutveni aspekti, drutvo, sociologija jezika + aspekt drutva

OPTA JEZIK/ DESKRIPTIVNA JEZICI

PODELA LINGVISTIKE:

JEZIKE FUNKCIJEKo se bavio jezikim funkcijama?Roman Jakobson: Lingvistika i poetika*1960ta je Jakobson uradio?Ustanovio je jez. funkcije:1. referencijalna referent je van jezike stvarnosti, kontekstualna informacija2. poetska koncentrie se na estetiku porukea. transpozicija prevoenje bukvanob. ekvivalencija prilagoavanje uzusuc. modulacija promena metoda sagovornika/adresata/adresantad. adaptacija prilagoavanje kulturi3. emotivna govornik ugrauje sebe u poruku eskpresija4. konotativna apelativna imperativ/pitanja5. fatika provera kanala, uspeno nastavljanje i izvravanje komunikacije6. metajezika provera koda, tei se to jasnijoj informaciji7. magijskaDa li je osim Jakobsona jo neko podelio jez. f-je?Da, Karl Biler: Teorija jezika*1934.Ko se bavio teorijom govornog anra?Mihail Bahtin: dijalogizam.A teorijom govornih inova?Don Ostin: Kako se sluiti reima*1962+Performativnost osobina pojedinanih glagola, koji se u 1. l.jd.prez. odlikuju ekviakcionalnou, ekvivalenti su inu, a ne saoptenju o njemu.

Koja su 3 aspekta analize govornih inova?I. lokutivni in govorno lice izrie iskazII. ilokutivni in realizuje komunikativnu nameruIII. perlokutivni in utie na sagovornikaPerformativni glagoli:1. verdikativi donoenje presude; ocenjujem2. egzersitivi upranjavanje moi; imenujem3. komisivi obeavanje+kleti se4. behabitivi - socijalno ponaanje; estitam5. ekspozitivi komentar; smatramKo je napisao delo iz 1969. Kako deluje re?- Don Serl:1. reprezentativi odgovornost za saoptenje2. direktivi - animiranje sagovornika3. komisivi preuzimanje odgovornosti4. ekspresivi psiholoko stanje5. deklaracije podudaranje izm. deklaracije i propozicijeReenica/iskaz?Iskaz je reenica aktuelizovana u komunikativnoj situaciji, pored performativnog glagola (zahtevamo), njihov semantiki argument ima status propozicije (hleba i igara)Kakva moe biti ilokutivna funkcija?- Punoznana- Jednoznana puna informacijaKRITERIJUMI IZDVAJANJA KOMUNIKATIVNE FUNKCIJEKakvi postoje kriterijumi?1. Intencinalni modalnost ilokutivna namena, iskazivanje komunikativne intencije2. Referencijalni za obelezavanje individualizovanih objekataKakva je komunikativna funkcija?+autoilokutivna ilokucija usmerena samo na govorno lice+ilokutivna na sagovornika+uopteno-ilokutivna na govorno lice i sagovornika (obeavam ti lep provod)+neodreeno-ilokutivna neodreeni trei lan govorne situacijeKako se vri referencija komunikativne funkcije?+uvoenje novog referenta.+identifikacija koordinata u denonativnom prostoru+ -II- u subjektivnom denonativom prostoru+ modelovanje koordinata u denonativnom prostoru+ - II- u subjektivnom denonativnom prostoruKakav moe biti denonativni prostor?-Subjektivni Sfera identifikacije referenta u odnosu na vlastito iskustvo-Objektivni Sfera konkretne identifikacije referenta

ta je implicitna predikacija?Identifikacija koordinata referenta u subj. iskustvu uesnika komunikacije1. u odnosu na stvarnost2. na diskurs navedenog dela3. subjektivno iskustvota je propozicija?Deo reenice koji moe biti potvren ili negiran.TIPOLOGIJA KOMUNIKATIVNIH FUNKCIJA PROSTE REENICE(ISKAZA)Tipologija kom. funk. proste reenice (iskaza):1. intencija2. smer ilokutivnosti3. referencijalni odnosiPrema kriterijumu referencijalnosti iskaz moe biti?- Tip informisanja sa modifikacijom u zavisnosti od referenta: saotenje, informisanje, referisanje, raportiranje- Tip informisanja sa asertivnom funkcijom tvrdnja, objanjenje, preciziranje, ilustracija, porenje, konstatacija, najava, upustvoKakvi iskazi postoje?A. Sa direktivnom funkcijom:1. uopteno-ilokutivni+molba, zahtev, naredba, ponuda, poziv, savet, preporuka, upozorenje, zabrana, pogaanje, ucena, pretnja2. neodreeno-ilokutivni+ponuda, poziv, preporuka, upozorenje, zabranaB. Sa interogativnom funkcijom:1. totalna da/ne2. parcijalna neki odgovor3. alternativna izbor4. fatika ponavljanje5. retorika ne oekuje se odgovorC. Sa komisivnom funkcijom obeanje, zakletva, oplkadaD. Sa permisivnom funkcijom doputanje, pristajanje, rezignacija, odustajanjeE. Sa eskpresivnom funkcijom - apelativi, pozdravljanje, izvinjavanje, zahvaljivanje, estitanje, izjavljivanje, elja, komentar, grdnja, psovanje, iznenaenjeF. Sa deklarativnom funkcijom proglaavanje, krtenje, imenovanje, presuivanje, nagraivanjeSREDSTVA REALIZACIJE KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

ta karakterie eksplicitnu performativnu formulu?1. Ekviakcionalnost ja 2. Autoverifikacija ne moe da/ne3. Autoreferentnost in referent 4. Autonominativnost odr. in perfomativni glagol5. Stabilnost gramatikog oblika 1. l. indikativa prezentaA implicitnu?Implicitni PG + PROPUslovljena je tipom valentnosti performativnih glagola.A performativnu paradigmu?PG + PROP (Opasnost)A leksiko- semantiki performativ?1. kontekstualni performativi Slobodno zapalite.2. presriptibne modalne rei i izrazi Ne sme to da radi.3. evalutivni izrazi Lepo ste to zamislili.

GRAMATIKA SREDSTVA REALIZACIJE KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

Koji glagolski naini/vremena/vid se koriste?+potencijal(utivnost), +imperativ (molba, nareenje, savet, ucena)+ futur komisivni, direktivni i asertivni iskaz, +umesto futura nekad prezent+svreni gl. oblici nosioci dinaminosti kretanje, +nesvreni najava, proces u tokuKoja vrsta rei se koristi u realizaciji pored glagola?Zamenice: Etiki dativ (to si mi lepa), dodavanje da bi napon performativa bio slabijiPored njih koristimo i?1. Negaciju odbijanje, osporavanje, zabrana2. Prozodijska sredstva konstatacija realne situacije upozorenje, tvrdnja, saoptenje3. Red rei rasporeivanje elemenata u iskazu, fokusiranje elementa koji predstavlja objekat elje doprinosi jaanju komunikativne f-je

EVIDENCIJALNOST

Povezanost izmeu evidencijanosti i epistemike modalnosti?Postoje:1. inf. iz prve ruke direktna (perceptivna) i indirektna (putem logikog zakljuivanja)2. inf. iz druge ruke reportivnost3. epistemiki obertonovi reportivnostEpistema znanje Epistemika logika se bavi logikom strukturom iskaza koji tvrde da je odreena propozicija poznata ili da se u nju veruje.

LINGVISTIKE METODE ISTRAIVANJA

Odakle potiu i podela?Methodos spoznaja, sistempravila i postupaka u procesu prouavanja pojava prirode, drutva i miljenja. (Indija, Grka Rim 19. vek) + komp-istorijska, deskript, kontrastivna, strukturna.

OPTE NAUNE METODE

Koje su to metode?+Indukcija od pojedinanih injenica do zakljuka o klasi pojava+Dedukcija zakljuavanje o pojedinanom polazei od opteg pravila aksioma+Hipoteza formulisanje jednog od moguih reenja problema+Sinteza slaganje pojedinanih zakljuaka+Analiza rastavljanje objekta istraivanja na osnovne elementeKo se bavio komparativno-istorijskom metodom i koji su principi?> 1. jezikog kontinuiteta> 2. arbitrarnosti jez. zn.> 3. doslednosti fon. promena+poreenjeFranc Bop: Uporedna gramatika indogermanskih jezikaKo je otac dijahronijske lingvistike?Rasmus Rask: Istorija starosevernog jezika*1815Ko je utemeljiva nemake lingvistike?Jakob Grim: Nemaka gramatika+rekonstrukcija:1. spoljanja Aleksandar Vostokov 1. istorijsko komparativna fonetika; nazalni vokali u poljskom i stsl. i ekvivalenti u ruskom2. unutranja jezike injenice iz razl. jezika vesti3. fonetski zakon regularne korelacije u glas. strk. rei zajednikog poreklaKo je osnovao bioloki naturalizam?Avgust lajher: Tipologija jezika; geneoloko drvo.Kakvi su jezici po nastanku?- korenski kineski, vijetnamski- aglutinativni japanski, turski, ugrofinski, koreanski, mongolski, eskimski- flektivni germanski, slovenskiNabroj neke teorije o poreklu jezika?+Hipoteza uzvika an ak Ruso+Engelsova+Teorija monogeneze poligeneze jezika

JEZIK I MILJENJE

ta je miljenje?Uopteno i apstraktno odslikavanje u ljudskoj psihi pojava stvarnosti u pojmovima, stavovima, zakljucima.Procesi miljenja?+ apstrahovanje, uoptavanje, analiza, sinteza, postavljanje zadataka, pronalaenje puteba za reenje, izvdvajanje, hipoteza>> Kategorizacija (Don Lejkof - dirbal)/Konceptualizacija (Ronald Leneker: Osnove kognitivne gramatike*1987; koncepcija profila i domena, baze, rama. )/Metaforizacija stvarnostiRam predstavlja mreu informacija koja povezuje razl. bazne postavke koje se mogu dovesti u vezu sa odreenim jez. znakom.Kakva su prostorna znaenja gl. kretanja koji su nastali prefiksacijom?+ horiz. ravan > poi, prei+vert. ravan >sleteti, uzleteti+centrifug.-centripental.>razii se, skupiti se+u odnosu na un.zaprem.>ui, proi+kretanje u odn. spoljnu zaprem.>obii, zai+kretanje u odn. na lokaliz. ravan>prevui, posuti+kretanje u odn. na spoljn. koord. sis.>rastaviti, nalepitiKakve radnje postoje?- Perdurativna radnja ogranienost trajne radnje; u srpskom prefiksi: pre/za/od/pro- Finitivna radnja retrispektivno fokusiranje na ono to je predhodilo zavr. trenutku promene ili dospevanja radnje u finitivnu fazu; u srpskom prefiksi: od/pre/ta je napisao Angri Bergson?Stvaralaka evolucija*1906.

METODA LING. GEOGRAFIJE

ime se bavi ling. geogr?Skup zahvata koji se sastoje u kartografiranju jezi. elemenata razlikovanje dijalekata.Koje su etape?+Sastavljanje upitnika+Anketiranje+Kartofiranje prikupljenog materijala - izoglose+Interpretacija dijalekatskog korpusaU Srbiji?Ivi: Junoslovenski filolog.Prvi dijalektoloki atlas nemakog jezika?G. Venker*1881.Koji su tipovi dijalekt. atlasa?1. nacionalni2. regionalni3. atlasi srodnih jezika4. atlasi jez. saveza5. problemski atlasiKakva moe biti slojevitost jezika?1. Vertikalna stratifikacija na istom prostoru izm. razl. grupa govornika2. Horizontalna diferencijacija jez. jedinica u prostoru.Koje su jedinice horiz. slojevitosti?+idiolekt jez. sistem pojedinog govornika+dijalekt podsistem nadreenog sistema, sa izr. fonolo/morf/sintaks/semant odstupanjima na 1 prostoru+dijastem grupa srodnih dijalekata+jezik skup podsistema nieg ranga, zajednika pripadnost komunikacijskom sredstvu+idiom - frazeologizmita je to jeziki savez?To je skup jez. sistema sa zajedn. obelejima na irem geogr. podruju.Faktori fomiranja balkanskog saveza i pripadnost?Bugarski, makedonski, rumunski, srpski, grcki, albanski+ Balkansko poluostrvo, vizantijski uticaj, dominacija Turske, podudaranja u leks. fonu i gramatika podudaranja.

KONTAKTNA SRODNOST JEZIKA

Kako se nalaze rodovi?1. Posledica uzajamnog uticaja j. koje postoje uz zaj. granice na istom irem podruju inteferencija> posledica kontaktiranja j, prodiranje jez. A u B.2. Posledica inteferencije prostorno udaljenih j, iji su govornici doli u dodirta je bilingvizam?Naizmenina upotreba dva jezika koda bez obzira na komunik. kontekst: eng i fr u Kanadi.ta je diglosija?Socijalno determinisani kontekst naizmenine uoptrebe dva jezika: francuski u Rusiji.ta je koine?Zajedniki jezik.Adaptacija pozajmljenih rei?Pripisivanje jeziku gram. kat. koje mu nisu svojstvene u izvornom j; promena paradigme/fonoloska adaptacijaKoji su nivoi adaptacije?+leksicki/sintaksicki/fonoloski/morfoloskita je supstrat?Jezik koji se govorio na odr. prostoru, ali je potisnut od strane drugog: galski u fr.ta je superstat?Ostaci starog j. naroda osvajaa u kult. i polit. nadmonijem autohtonom j.ta je adstrat?Susednji j. koji utie na jezik u kontaktu: srpski-bugarskiPomoni jezici?U komunikativnim situac. koje se ponavljaju koriste se pom. jezici. (sabiri jezik mediteran. luka od Marseja do enove - lingua franca ), Pidini; kreolski jezici mauritanski; anglicizmi u elektr. diskursu (praktina transkripcija termina, redukcija osnove, gramatika adaptacija, sufiksi)

INDOEVROPSKA JEZIKA PORODICA

Koliko jezika/govornika/grupa?150/2 milijarde govornika/12 grupaIndijska grupa?Pendabi, sindhi, lahnda, hindi, urdu, bengali, radahstani, gudarti, marathi, singalski, nepali, orija, kamiri, ciganskiIranska?Persijski, tadicki, afganski, balui, kurdski, osetijskiSlovenska?Ruski, ukrajinski, beloruski; poljski, eki, slovaki, kaupski, luiki, polapski, pomorski; srpski, bugarski, makedonski, hrvatski, slovenakiBaltijska?Litvanski, letonskiGermanska?Danski, vedski, norveki, islandski, farerski; engleski, holandski, burski, flamandski, frizijski, nemaki, jidiRomanska?panski, francuski, italijanski, portugalski, retoromanski, sardinijski, katalonski, provansalski, rumunski, moldavskiKeltska?Irski, kotski, manski, bretonski, uelskiGrka/albanska/jermenska grupa?Albanski, jermenski, novo/starogrkiAnatolijska?HetitskiJezike porodice?+semi-hami arapski, fenianski...+hamitski staroegipatski, koptski...+kavkaska gruzijski, svanski...+ugro-fin finski, maarski+turskijska turski, tatarski+++mongloska, kinesko-tibetanska, australijska...

PISMO

ta je pismo?Pismo je vetako stvoren sistem fiksacije govora koji omoguava preneenje inf. u vremenu i prostoru pomou grafijskih elemenata.Neka protopisma?Mnemonijsko, deskriptivno likovno.Mnemonijsko pismo?Vampum; sistem slui podseanju na odr. injeniceDeskr-lik?Izvetaji o ratnim pohodima, znaci upozorenja, pisma molbe...Kako se pojednostavljaju pisma?1. Leksiki, 2. Gramatiki, 3. FonografskiKakva pisma postoje?+slogovno+konsonantsko +slovno-glasovno 75%+grafija skup svih znakovnih elemenata jednog pisma+ortografija fon, morf, istorjiski, ideografsko-diferenc.Primer za ligaturu/digraf/dijakritiki zn?Lj, sz, .

STRUKTURNA METODA

Navedi strukturalistike kole u Evropi:+enevska Ferdinand de Sosir+ Kopenhaka*1934+Praki lingvistiki kruok*1926 Roman Jakobson, Nikolaj Trubeckoj: Osnove fonologije*1939.Balijeva teorija aktualizacije?Prebacivanje virtuelnih pojmova u konkretne.ta je fonetika?Izuava govor sa fizikog aspekta.ta je fonologija?Funkcionalna fonetika, prouava funk. zakonitosti glasovne strukture jezika.Kakvi su nivoi fonetike?+Segmentni fraza, takt, slogFraza inton-sadrajn. jedinstvo odvojeno pauzamaTakt deo fraze ujedinjen jednim akcentomSlog najmanja segmentna jd. govornog niza>>Teorija sloga aspiratorna, miinog napora, sonorna>>Struktura sloga otvoreni neprikriveni, otvoreni prikriveni; zatvoreni prikriveni; zatvoreni neprikriveni+Suprasegmenti ton, visina, govor, modulacija glasa, tempo, ritam, intonacijata je fonema?Skup distinktivnih obeleja.ta je distinktivno obeleje?Karakteristika jednog glasa koja lei u osnovi fonoloke opozicije prema drugom glasu.ta je opozicija?Svrstavanje jez. jed. u parove od po 2 lana izmeu kojih postoji opozicija prema prisustvu/odsustvu karakterist. obeleja.ta je disjunkcija?Opozicija prema nekoliko obeleja .ta je korelacija?Opozicija prema jednom obeleju.Vrste opozicija?+privativne +graduelne+ekvipolentne+korelativneKakve promene postoje?- Pozicione redukcija vokala; kvantitativna> vokali gube na jaini i duini; kvalitativna menja se tembr nenagl. vokala-Kombinatorne disimilacija vokala; progresivna/regresivna

GRAMATIKA, GRAMATIKO ZNAENJE, GRAMATIKE KATEGORIJE

Gram. znaenje apstraktno jez. znaenje rei; obaveznost, uoptenost, apsktraktnost, nain izraavanjaVrste gram. znaenja?+derivativno- konstantna obeleja+relativno- promenljivo+modalno- stav govornika u odnosu na iskazGramatike kategorije sistem suprostavljenih gr. oblika istog zn.Pojmovne II- univerzalne prirode: kavkaski + kat. ovek/stvar, japanski, koreanski + kategorija utivosti, srpskiVrste gram. kat: MORFOLOKA/SINTAKSIKANajfrekventnije?Kategorija roda, odreenosti i stepena poreenja

MORFOLOGIJA

ta je morfologija?Disciplina koja prouava najmanju jez. jd. koja je u stanju da prenese znaenje morfemuVrste morfema?Segmentne- koren i afiksiSuprasegmentne- akcentNonsegmentne- nulta morfema

SINTAKSA

Valentnost?Sposobnost rei da stupa u sint. veze sa drugim reima.Sintagma?Dve ili vie semantikih rei koje su sintaks. povezani.Vrste sint. veza?+ Slaganje gr. zna. glavne rei ponavlja se u gr. zna. zavisne rei.+Rekcija gl. re odreuje oblik zavisne rei+Prikljuivanje sintagme sa nepromenljivnim reima+Koordinacija dvostruka povezanost subjekta i predikata+Gravitacija slaganje predikativnog atributa sa subjektomObeleja reenice?Komunikativnost, samostalnost, predikativnost, modalnost

STRUKTURNA EMA REENICEN1 subj, Vfin/inf, Cop je, Pr advDistribucionalizam popisivanje i opisivanje svih poloaja u koje mogu dsopeti jd. jez. sis.Avram omski: Sintaksike strukture*1957

KOMPONENTNA ANALIZA kretanje, zemlja, voda, vazduh, intenzitet, usmerenost kretanja, prevozno sredstvoLSP skup paradigmatski povezanih leks. jd. koje odslikavaju pojmovnu, predmetnu i funk. slinost obele. pojmova (pogoda/god, temp/meteorol)Trougao Ogdena Riardsa Sadraj - deo svesti na koji se preslika pojava vanjez. stvarnosti/Znaenje/predmet odnos znaka prema stvarnosti/ Smisao /izraz ostvarivanje odnosa u komunikaciji.Leks-semant. odnosi/paradigmatski:sinonimija, antonimija, paronimija exponent/exponat, konverzija isti odn, razl. perspektiva, hiponimija prst naziv roda, mali...; polisemija