Joomla!

5/26/2018 Joomla!

1/122

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

KRAGUJEVAC

SMER: INFORMATIKA

ZAVRNI RAD

IZ PREDMETA: Elektronsko poslovanje

TEMA:

Joomla!

Web Content Management System (WCMS)za izradu web stranica i online aplikacija

Mentor:_______________Dr Zoran Mirovi

Kandidat:_______________

iviIvan

5/26/2018 Joomla!

2/122

5/26/2018 Joomla!

3/122

Sadraj

Uvod ...........................................................................................................................................31. Spisak slika, skraenica i izraza .........................................................................................5

1.1 Koriene slike ...........................................................................................................5

1.2 Koriene skraenice i izrazi ......................................................................................72. ta je Joomla! .....................................................................................................................82.1 Zato se tako zove?.....................................................................................................92.2 Gde se koristi? ............................................................................................................92.3 Joomla! i krajnji korisnici...........................................................................................92.4 Mogunosti proirenja ..............................................................................................102.5 Joomla! i sve ono to moe da postane ....................................................................102.6 Joomla! i resursi potrebni za njen uspean rad. ........................................................112.7 Web Content Management System (WCMS) ..........................................................112.8 Sta je to sistem za upravljanje web sadrajem i kako funkcionie? .........................122.9 Mogunosti...............................................................................................................122.10 Osnovna struktura i upravljake kontrole Joomla! WCMS-a ..................................13

2.11 Kljune prednosti Joomla! Web CMS-a su: ............................................................192.12 Zato WCMS? ..........................................................................................................19

3. GNU/GPL.........................................................................................................................203.1 ta je GNU?..............................................................................................................213.2 Kako izgleda tekst o autorskom pravu?....................................................................223.3 Kopileft licenca . ......................................................................................................22

4. PHP...................................................................................................................................234.1 PHP/ FI .....................................................................................................................244.2 PHP 3.0.....................................................................................................................244.3 PHP 4.0.....................................................................................................................244.4 PHP 5.0.....................................................................................................................254.5 Najnovija verzija PHP 5.3 ........................................................................................254.6 Verzija koja se oekuje PHP 6.0 ..............................................................................254.7 Upotreba ...................................................................................................................254.8 Struktura i sintaksa PHP-a........................................................................................264.9 Tipovi podataka ........................................................................................................274.10 Funkcije ....................................................................................................................284.11 Objekti ......................................................................................................................294.12 PHP podrava: ..........................................................................................................304.13 Nain izvrenja .........................................................................................................314.14 Kompatibilnost .........................................................................................................31

5. MySQL.............................................................................................................................325.1 Istorija.......................................................................................................................33

5.2 Programski jezici ......................................................................................................335.3 Upotreba ...................................................................................................................335.4 Licenca .....................................................................................................................345.5 Problemi ...................................................................................................................345.6 Administracija ..........................................................................................................345.7 Kritike.......................................................................................................................345.8 Elementi jezika .........................................................................................................355.9 Upiti..........................................................................................................................365.10 Upravljanje (manipulisanje) podacima.....................................................................36

5/26/2018 Joomla!

4/122

5.11 Definisanje podataka ................................................................................................375.12 Kontrola nad podacima.............................................................................................375.13 Podrane platforme...................................................................................................38

6. WAMP..............................................................................................................................396.1 Licenca .....................................................................................................................406.2 Instalacija na lokalnom raunaru..............................................................................40

7. Instalacija Joomla! WCMS-a ...........................................................................................457.1 Provera pred instalaciju ............................................................................................467.2 Konfiguracija MYSQL baze.....................................................................................477.3 Imenovanje sajta i njegovih putanja .........................................................................487.4 Nakon instalacije ......................................................................................................497.5 Administratorski panel .............................................................................................517.6 Korisniki interfejs ...................................................................................................52

8. Izrada Joomla! template-a (ablona).................................................................................538.1 ta sve template- (ablon) mora da sadri ...............................................................548.2 Koncept.....................................................................................................................558.3 Template index.php ...............................................................................................578.4 Template - template_css.css .....................................................................................63

8.5 Template - template_thumbnail.png.........................................................................778.6 Template - templateDetails.xml ...............................................................................788.7 Template priprema paketa za instalaciju ...............................................................798.8 Template instalacija gotovih template-a................................................................80

9. Postavljanje i auriranje sadraja na sajtu ........................................................................829.1 Definisanje potreba...................................................................................................839.2 Unos sadraja............................................................................................................849.3 Postavljanje linka u meniju ......................................................................................869.4 Auriranje .................................................................................................................88

10. VirtueMart - internet prodavnica..................................................................................9110.1 ta je VirtueMart ......................................................................................................9210.2 Mogunosti...............................................................................................................9210.3 ta jo moe da se uradi ...........................................................................................9210.4 ta VirtueMart nije!..................................................................................................9310.5 Kako se VirtueMart instalira ....................................................................................93

10.5.1 Sistemski zahtevi ..............................................................................................9310.5.2 Podrani browseri .............................................................................................9310.5.3 Instalacija..........................................................................................................9410.5.4 Dodatni moduli u instalaciji .............................................................................96

10.6 Prvi koraci u podeavanjima.....................................................................................9710.7 Jo par stvari koje treba znati .................................................................................100

10.7.1 Frontend i globalna konfiguracija ..................................................................10010.7.2 Prodaja robe u elektronskom obliku...............................................................102

10.8 Kratak osvrt ............................................................................................................10411. VirtueMart Kako funkcionie? ................................................................................10511.1 Ukratko - Kako funkcionie prodaja preko Interneta? ...........................................10611.2 Korak Prvi Kako dovesti posetioce na Va sajt...................................................10611.3 Korak Drugi Kako ih zainteresovati da kupe ......................................................10711.4 Korak Trei Kako se odvija proces kupovine na Internetu? ...............................10811.5 Korak etvrti Stvari koje se ne vide....................................................................11211.6 Nain zatite podataka za vreme transakcije ..........................................................11411.7 Korak Peti - Isporuka robe kupljene na Internetu...................................................114

5/26/2018 Joomla!

5/122

11.8 Srbija u sistemu PayPal u 2010. godini ..................................................................11512. Zakljuak ....................................................................................................................11613. Literatura ....................................................................................................................119

5/26/2018 Joomla!

6/122

Zavrni rad

Web Content Management System Joomla! 3

Uvod

Tema opisana u ovom radu prvenstveno se obraa poznavaocima interneta,internet komunikacija i web dizajna, ali i osobama bez ili sa vrlo malo znanja u ovoj

oblasti, razlog tome je globalni trend izrade user friendly (korisniki uproenih i lakihza korienje) aplikacija.

1. Poglavlje ta je Joomla!Web Content Management System(WCMS)? Joomla! je besplatan, nekodiran , i dostupan svima (WCMS) po GPLlicenci. Ovaj softver nije savren, i sigurno nee ispuniti oekivanja svih svetskih

potreba, ali e sigurno zadovoljiti veliki deo populacije i reiti mnoge probleme zakoje bi Vam samostalno bili potrebni dani i nedelje uenja, vebanja, testiranja i nakraju rezultata sa promenljivim uspehom. Web Content Management Systems(WCMS) su inae softverski programi za upravljanje sadrajima web stranica i drugihonline aplikacija kroz web browsere (internet pregledae) ili preko nekih drugihspecijalizovanih programskih paketa.

2. Poglavlje ObjanjenjeGNU/GPLlicence, i slobode koje koje dobijamokorienjem softvera koji su licencirani na ovaj nain.

3. Poglavlje Prua osvrt na PHPprogramski jezik, njegove prethodne verzije,podrane tipove podataka, strukturu i sintaksu.

4. Poglavlje Baza podataka otvorenog koda. Joomla! koristi ovu bazu podataka dabi mogla da funkcionie. Projekat Joomla! dok je razvijan nije imao u vidu nijedandrugi programski jezik osimMySQL-a, koji slui za kreiranje, modifikovanje iupravljane relacionim bazama podataka.

5. Poglavlje Opis programske aplikacije WAMP, koja radi u Windows okruenju i usebi sadriApacheserver,MySQL iPHPprogramske jezike koji su svi potrebni zaInternet programiranje.

6. Poglavlje Instalacija Joomla! WCMS sistema i stvari na koje treba obratitipanju pri instalaciji

5/26/2018 Joomla!

7/122

Zavrni rad


7. Poglavlje Izrada Joomla! template-a (ablona),specifikacija fajlova potrebnihza uspeno instaliranje template-a na Joomla! sistemima i korienje vepostojeihtemplate-a i njihovo implementiranje.

8. Poglavlje Postavljanje i auriranje sadraja na sajtu kendo kluba ZSKkoji je

podran od strane Joomla! WCMS-a.

9. Poglavlje - VirtueMart iz Administratorskog ugladodatna komponenta zaJoomla! WCMS koja ga pretvara u moan alat elektronskog poslovanja, koja moeraditi kao kompletna Elektronska prodavnica ili samo kao katalog proizvoda.

10.Poglavlje VirtueMart iz korisnikog ugla Kako funkcionie prodaja prekoInterneta (od naruivanja do plaanja i isporuke), procesi koji se vide, procesi koji sedeavaju i zatita podataka u toku transakcija.

11.Poglavlje Zakljuak,cena postavke, mogunosti, primenjivost, i odravanjeJoomla! Web Content Management Sistema i njegove komponente VirtueMart-a kojaga pretvara u elektronsku prodavnicu.

12.Literatura

5/26/2018 Joomla!

8/122

Zavrni rad


1. Spisak slika, skraenica i izraza

1.1 Naziv slika

Slika 2-1 Joomla! logotip .........................................................................................................8Slika 2-2 Relacije sadraja .......................................................................................................13Slika 2-3 Relacije Korisnika.....................................................................................................14Slika 2-4 Statistika tabele .........................................................................................................15Slika 2-5 Relacije elemenata i menija ......................................................................................15Slika 2-6 Relacije Banera .........................................................................................................16Slika 2-7 Tabela Web linkovi...................................................................................................16Slika 2-8 Korisnika tabela.......................................................................................................17Slika 2-9 Tabela Poruka ...........................................................................................................17Slika 2-10 Relacija Anketa .......................................................................................................18Slika 2-11 Tabela RSS vesti .....................................................................................................18

Slika 6-1 Wamp instalacija - korak 1 .......................................................................................40Slika 6-2 Wamp instalacija - korak 2 .......................................................................................41Slika 6-3 Wamp instalacija - korak 3 .......................................................................................41Slika 6-4 Wamp instalacija - korak 4 .......................................................................................42Slika 6-5 Wamp instalacija - korak 5 .......................................................................................42Slika 6-6 Wamp instalacija - korak 6 .......................................................................................43Slika 6-7 Wamp instalacija - korak 7 .......................................................................................43Slika 6-8 Wamp instalacija - korak 8 .......................................................................................44Slika 7-1 Root direktorijum pre.............................................................................................45Slika 7-2 Root direktorijum posle .........................................................................................45Slika 7-3 Wamp startovanje .....................................................................................................45Slika 7-4 Provera kompatibilnosti ............................................................................................46

Slika 7-5 Joomla! Instalacija korak - 1.....................................................................................47Slika 7-6 Joomla! Instalacija korak - 2.....................................................................................48Slika 7-7 Joomla! Instalacija korak - 3.....................................................................................48Slika 7-8 Joomla! Instalacija korak - 4.....................................................................................49Slika 7-9 Joomla! Instalacija - brisanje installation direktorijuma .......................................50Slika 7-10 Prijava greke ..........................................................................................................50Slika 7-11 Administratorski panel............................................................................................51Slika 7-12 Joomla! - Default template......................................................................................52Slika 8-1 Konceptni izgled .......................................................................................................55Slika 8-2 Konceptni izgled 2 ....................................................................................................56Slika 8-3 index.php - head ........................................................................................................57Slika 8-4 Index.php - body .......................................................................................................61

Slika 8-5 Dreamweaver - design view......................................................................................61Slika 8-6 Template bez CSS-a..................................................................................................62Slika 8-7 Kodovi fajla template_css.css...................................................................................75Slika 8-8 Zavren Template......................................................................................................76Slika 8-9 Template - thumbnail ................................................................................................77Slika 8-10 Template thumbnail u Admin panelu ..................................................................77Slika 8-11 templateDetails.xml ................................................................................................78Slika 8-12 Template instalacija 1 ..........................................................................................80

5/26/2018 Joomla!

9/122

Zavrni rad


Slika 8-13 Template instalacija 2 ..........................................................................................80Slika 8-14 Template instalacija 3 ..........................................................................................81Slika 8-15 Template instalacija 4 ..........................................................................................81Slika 9-1 Logotip na sajtu.........................................................................................................83Slika 9-2 Dodavanje novih sadraja 1......................................................................................84Slika 9-3 Dodavanje novih sadraja 2......................................................................................85Slika 9-4 Dodavanje novih sadraja 3......................................................................................85Slika 9-5 Dodavanje novih sadraja 4......................................................................................86Slika 9-6 Dodavanje novih sadraja 5......................................................................................86Slika 9-7 Dodavanje novih sadraja 6......................................................................................86Slika 9-8 Dodavanje novih sadraja 7......................................................................................87Slika 9-9 Dodavanje novih sadraja 8 ......................................................................................87Slika 9-10 Dodavanje novih sadraja 9 ....................................................................................88Slika 9-11 Gotov sajt ................................................................................................................88Slika 9-12 Izmena sadraja 1....................................................................................................89Slika 9-13 Izmena sadraja 2....................................................................................................89Slika 9-14 Izmena sadraja 3....................................................................................................89

Slika 9-15 Auriran sajt ............................................................................................................90Slika 10-1 Admin prijava .........................................................................................................94Slika 10-2 instalacija novih komponenti ..................................................................................95Slika 10-3 VirtueMart dodatni moduli .....................................................................................96Slika 10-4 Podeavanja prodavnice..........................................................................................97Slika 10-5 Dodavanje poreskih stopa .......................................................................................98Slika 10-6 Dodavanje kategorija proizvodjaa.........................................................................98Slika 10-7 Dodavanje proizvodjaa..........................................................................................98Slika 10-8 Dodavanje kategorija proizvoda .............................................................................99Slika 10-9 Dodavanje proizvoda ..............................................................................................99Slika 10-10 Offline i podeavanja kataloga...........................................................................100Slika 10-11 Download podeavanja .......................................................................................102

Slika 10-12 Primer internet prodavnice..................................................................................104Slika 11-1 Dodaj u korpu .......................................................................................................107Slika 11-2 Opis proizvoda ......................................................................................................108Slika 11-3 Sa korpom na blagajnu..........................................................................................108Slika 11-4 Registracija sa formularom...................................................................................109Slika 11-5 Odabir naina dostave ...........................................................................................110Slika 11-6 Odabir naina plaanja..........................................................................................110Slika 11-7 Povrda pravila korienja i porudbine.................................................................111Slika 11-8 Authorize.Net Payment gateway ..........................................................................113Slika 12-1 Joomla! ekstenzije.................................................................................................118

5/26/2018 Joomla!

10/122

Zavrni rad


1.2 Koriene skraenice i izrazi

WCMS Web Content Management System Sistemi za upravljanje web sadrajimaCMS Content Management System Sistemi za upravljanjeJoomla! Open Source WCMS Sistem za upravljanje web sadrajima i

online aplikacijamaOpen Source Otvoreni kod koji moete menjati po

sopstvenoj eljiGPL General Public Licence Opta Javna LicencaPHP Personal Home Page Tools Alati za linu prezentacijuMySQL My Structured Query Language Jezik za strukturne upite u baze

podatakaApache Server pod kojim rade PHP i MySQLWAMP Windows, Apache, MySQL i PHP Aplikacija za simuliranje rada servera

na lokalnom raunaru pod Windowsoperativnim sistemom

LAMP Linux, Apache, MySQL i PHP Aplikacija za simuliranje rada serverana lokalnom raunaru pod Linuxoperativnim sistemom

Dreamweaver Softver za izradu web stranicadesign view Izgled dizajnaTemplate ablon dizajn web strane u kome se

prikazuje sadrajThumbnail Umanjen prikaz velike slikeDefault OsnovniKendo Borilaka Vetina Japansko

MaevanjeVirtueMart Open Source komponenta za prodaju

robe preko internetaBACKUP uvanje rezervne kopije podataka na

sigurnom mestu, i mogunost povratkapodataka u prethodno stanje

Frontend Deo sajta namenjen svim korisnicimaBackend Deo sajta namenjen za odravanje i

izmenu. Koriste ga samoAdministratori

Download Proces pri kome na na raunarprebacujemo elektronske podatke sasajtova servera

Paymentgateway

Procesiranje plaanja na internetu odstrane treih lica

SSL Secure Socket Layer Protokol - sertifikat koji slui zaidentifikaciju i bezbednukomunikaciju kao i kupovinu nainternetu

PayPal Sistem plaanja na internetu bezkorienja kreditnih kartica, i uz manje

provizije.

5/26/2018 Joomla!

11/122

Zavrni rad


2. ta je Joomla!

Slika 2-1 Joomla! logotip

Joomla! je Web Content Management System (WCMS)- (vidi poglavlje 2.7) koji eVam pomoi da izradite web sajt koji je uz to besplatan, nekodiran , i dostupan svima poGNU/GPL licenci - (vidi poglavlje 3.). Ovaj softver nije savren, i sigurno nee ispunitioekivanja svih svetskih potreba, ali e sigurno zadovoljiti veliki deo populacije i reitimnoge probleme za koje bi Vam samostalno bili potrebni dani i nedelje uenja, mesecivebanja, testiranja i na kraju rezultata sa promenljivim uspehom.Vano je napomenutida se ovaj kvalitetan i nagradjivan WCMS stalno unapredjuje i dopunjava to mugarantuje i za ubudue jedno od vodeih mesta medju proizvodima slinog tipa.

Zvanina lokacija ovog projekta je : http://www.joomla.org

5/26/2018 Joomla!

12/122

Zavrni rad


2.1 Zato se tako zove?

Naziv Joomla!je fonetsko spelovanje na engleskom jeziku, rei koja ima korene usvahili jeziku a to je reJumla koja znai Svi zajedno ili Kao celina.

Sa obzirom da se ono poetno J ita kao D to se na srpskom moe itati kaoDumla, mada i u srpskom jeziku postoji ukorenjena rekoja ima isto znaenje a to jeDumlekoja takoe znai Svi zajedno ili Kao grupa.

Ovaj naziv pored vie hiljada predloga koji su dolazili iz cele online zajednice, nakonpozitivnih kritika marketing strunjaka i ljudi koji se bave brendingom, je usvojen i kaotakav se koristi.

2.2 Gde se koristi?

Koristi se svuda u svetu da podri sve od linih prezentacija do komplesnihkorporativnih web aplikacija, evo nekoliko naina kako se koristi:

Korporativni sajtovi i portali Internet prodaja Sajtovi za mala i srednja preduzea Sajtovi organizacije i udruenja Sajtovi za kole i crkve Lini i porodini sajtovi Portali online zajednica

Magazini i novine

Mogunosti su neogranieneMoe se koristiti za svaki aspekt korienja sajta, od dodavanja i izmene sadraja

postavljanja slika, do promene proizvoda u svom online katalogu ili primanjarezervacija.

2.3 Joomla! i krajnji korisnici

Osnovni Joomla! paket je kreiran tako da bude lak za instalaciju, ak i za osobe koje sena bave programiranjem. Veliki broj ljudi nema problema sa postavljanjem i radomsistema, a postoji i kompletna podrka za sve novajlije.Trenutno postoji preko 300 000korisnika koji su spremni da Vam pomognu na zvaninom Joomla! Forumu koji se nalazina http://forum.joomla.org/ i bar jos toliko na nezvaninim forumima koji se baveovom tematikom

5/26/2018 Joomla!

13/122

Zavrni rad


Kad se jedanput postavi i konfigurie, ak i ne-tehnikim licima bude lagano za rad iodravanje to ukljuuje dodavanje i izmenu sadraja, slika kao i podataka potrebnih zanormalan rad organizacije iji se sajt odrava. Bilo ko sa osnovnim poznavanjem tekst

procesorskih programa moe lako da naui i odrava Joomla! Sajt

Preko bilo kog internet browsera (pregledaa) biete u mogunosti da publikujete (izdate)nova izdanja Vaeg asopisa, postujete nove lanke, upravljate sadrajima koje postujuVai zaposleni, slikama koje prate tekst, kao i da kreirate neogranien broj sekcija istranica na Vaem sajtu. Da bi ste stekli blagu predstavu koje sve mogunosti imaJoomla! moete pogledati demo na http://demo.joomla.org.

2.4 Mogunosti proirenja

Bez lane skromnosti Joomla! odradjuje fantastian posao u upravljanju sadrajima naVaem sajtu, ali za mnoge ljude prava snaga ovog projekta lei u mogunosti da hiljade

programera irom sveta kreiraju dodatke koji unapredjuju ovaj osnovni paket. Sledeneki primeri od mnogih koji postoje

Upravljanje dokumentacijom Galerije slika i multimedije Elektronsko poslovanje i internet prodavnice Forumi Kalendari Elektronski magazini Blogovi Directory services Email obavetenja Sistemi za oglaavanje Registracija korisnika I mnogo, mnogo drugih

Jo puno stvari moete nai na sekciji za dodatke oficijelnog sajta.

2.5 Joomla! i sve ono to moe da postane

Mnogo kompanija i organizacija ima specifine zahteve koji trae mnogo vie od

osnovnog Joomla! paketa ili besplatnih dodataka. Naravno zahvaljujui ovom monomsistemu, koji ima skoro neograniene mogunosti proirenja za programere kojirazumeju nain funkcionisanja, nije nikakav problem ubacivanja dodatnih modula kojie izvravati specifine potrebe kao to su sistemi za rezervaciju, specifini onlinekatalozi, kontrolni sistemi i drugo.

Ukoliko Vaa firma unajmi trea lica koja e praviti izmene sistema, radiete naplatformi otvorenog koda koja Vas ne vezuje za jednog programera ili uske grupe zbograda na sistemima zatvorenog tipa koji ima usku primenu i mali broj poznavaoca.

5/26/2018 Joomla!

14/122

Zavrni rad


2.6 Joomla! i resursi potrebni za njen uspean rad.

Zahtevi sistema :

Morate biti sigurni da server na kome e se nalaziti instalacija ispunjava sledee zahteve

PHP 4.2.x ili noviji - http://www.php.net MySQL 3.23.x ili noviji - http://www.mysql.com Apache 1.13.19 ili noviji - http://www.apache.org Morate osigurati postojanje MySQL-a, XML-a i Zlib podrke implementirane u Va

PHP.Joomla! moe biti koriena sa svim poznatim internet pregledaima, ali najveu

prednost u administrativnom delu nude programi kao to su Internet Explorer (verzija5.5+), Netscape i FireFox.

Nakon ispunjavanja ovih uslova moemo pristupiti instalaciji paketa (vidi poglavlje 7.).

2.7 Web Content Management System (WCMS)

Web Content management system (skraeno WCMS) je web software koji korisnicimaomoguava da upravljaju i odravaju web sajtove bez potrebe za nekim odreenimtehnikim predznanjem. Osnovna ideja ovog sistema je da se kreira template (ablon) zaweb sajt i da se zatim uz pomoadministrativnih alatki kreiraju rei i slike.WCMS za web dizajn omoguava Vama, kao korisniku, ili grupi korisnika, da dodate,

editujete i briete sardraj web sajtaak i ako ne poznajete HTML, jezik zaprogramiranje web stranica. Pojednostavljuje postupak izmene sadraja i od

administratora zahtijeva samo poznavanje osnovnih komandi WCMS-a (koje suobjanjene u uputstvu sistema).Podrava budua proirenja i nadogradnju cijelokupnogsistema, kao i administrativnog dijela WCMS-a.

Web prezentacije postaju sve sloenije. Informacije se dodaju ili menjaju sve ee.Prava informacija u pravo vreme, znai kako klijentima firme, tako i partnerima. Bilo dase radi o "obinoj" prezentaciji u kojoj su navedeni osnovni podaci o firmi, on-lineasopisu, on-line prodavnici ili web sajtu druge vrste, sistem za upravljanje sadrajem

predstavlja sjajan alat za dopunjavanje i menjanje prezentacije po potrebi.

5/26/2018 Joomla!

15/122

Zavrni rad


2.8 Sta je to sistem za upravljanje web sadrajem i kako funkcionie?

Sistem za upravljanje web sadrajem (WCMS) predstavlja softver koji omoguava dase preko njega dodaje i/ili menja sadraj web sajta. Radi se zapravo o softveru pisanom

u PHP-u, Perl-u, Java-i, ASP-u ili nekom drugom programskom jeziku, koji komunicirasa bazom podataka i korisniku (posetiocu web sajta) prikazuje adekvatan sadraj.

WCMS se obino sastoji iz dva dela:

Administrativnog - uz pomokoga se dodaje, brie ili menja sadraj, i Prezentacionog - koji se obino slui unapred definisanim okvirima ablona

(templates) za prikaz sadraja.

Pritom, okviri predstavljaju generalni izgled sajta.

2.9 Mogunosti

Sistem za upravljanje sadrajem omoguava jednostavno i brzo auriranje sadraja websajta. Bilo da se radi o slikama, kompanijskim vestima, izvetajima za tampu,lancima, proizvodima u on-line prodavnici i slino, sistem za upravljanje sadrajem

pomae u svakom smislu.Cilj je pre svega kategorisati sadraj u brojne kategorije, pod-kategorije, a ako treba i u

pod-pod-kategorije, sve u cilju lakeg pronalaenja informacije od strane korisnika.

Dobar sistem za upravljanje sadrajem, treba da je jo i kompatibilan sa strategijomsajta prema Internet pretraivaima, u smislu strukture sajta.

Pored osnovne mogunosti kategorizacije, tu su i druge mogunosti, kao sto su:administracija korisnika (User Management), koja moze biti povezana sa delomWCMS-a zaduenom za slanje e-mail biltena,administracija banera i drugih reklama na sajtu, sa mogunou prezicnog merenjaefekata reklamnih aktivnosti, odnosno broja prikaza i broja klikova (Ad Management),administracija baze partnera i automatizacija korespodencije sa partnerima, u smisliobavetavanja partnera o aktivnostima firme (Partner Management),u sluaju da imate on-line asopis, postoji mogunost automatizacije unoenja novihlanaka od strane drugih autora (Author Management), ali i mogunost tempiranja

pojavljivanja odredjenih lanaka (Article Management),u slucaju on-line prodavnice, tu je mogunost prikazivanja odabranih (featured)

proizvoda po sluajnom principu (random), po principu najpopularnijeg proizvoda ili poprincipu izbora vlasnika web sajta.

Ovde se, naravno, ne zavrava lista mogunosti. ta vie, veina sistema za upravljanjesadrajem projektovana je modularno, te podrazumeva veliku fleksibilnost, u smisludodavanja novih i adaptacije postojeih mogunosti, veu skladu sa potrebama firme.

5/26/2018 Joomla!

16/122

Zavrni rad


2.10Osnovna struktura i upravljake kontrole Joomla! WCMS-a

Sa obzirom da Joomla! WCMS koristi MYSQL baze podataka i da bez njih apsolutnone bi mogla da funkcionie ovde imamo primer relacionih tabela i atributa u njima koji

su dati u originalu. Pomenuemo samo neke od bitnijih atributa u tabelama i objasnitinjihovu praktinu primenu.

Upravljenje sadrajemili lanacima, koji svaki za sebe ime svoj identifikacioni broj,naslov , uvodni text pa tek onda glavni ili samo glavni, vreme kreiranja, autora, kad jemodifiovan, vreme objavljivanja, vreme prestanka vanosti, slike koje sadri, koliko

puta je lanak pogledan, itd.

Ono to je zanimljivo je da postoji mogunost ocenjivanja lanaka od strane posetioca,

kao i privilegija koju moraju da imaju da bi mogli da pristupe odreenim lancima.

Slika 2-2 Relacije sadraja

5/26/2018 Joomla!

17/122

Zavrni rad


Upravljanje korisnicima, omoguava da sve korisnike podelimo po korisnikimgrupama, u okviru grupa podela po nivoima privilegija koje automatski reguliu i

pristup odredjenim sadrajima kao i nivo pristupa sadrajima kao to su samo itanje,itanje i editovanje ili sve prethodno sa mogunou dodavanja novih sadraja.

Postoji dva naina da se postane korisnik na sajtu:

prvi je direktna registracija na samom sajtu gde sami moemo izabratikorisniko ime i lozinku,

drugi je da nam direktno administrator poalje korisniko ime i lozinku, naravnou oba sluaja administrator je taj koji daje i oduzima nivo korisnikih privilegija.

Slika 2-3 Relacije Korisnika

5/26/2018 Joomla!

18/122

Zavrni rad


Upravljanje statistikom, omoguava pregled koliko je neki lanak poseen, koje surei koriene za pretragu da bi se dolo do postojeih sadraja. Takoe moemo pratitikojim operativnim sistemima se korisnici slue i koji web browser (intrenet pregleda)koriste pri pregledu sadraja. Znati vreme najfrekventnijih poseta koristiti da znamokad moemo pristupati dodavanju i izmeni sadraja i na taj nain najmanje ometatikorisnike istih.

Slika 2-4 Statistika tabele

Upravljanje menijima, znai dati osnovni izgled navigacije sadrajem.Sami linkovi u meniju mogu voditi ka svim lancima pojedinano, ili ka kategorijamalanaka pa ak i sekcija. Kao to je pomenuto u upravljanju sadrajima, i u upravljanju

menijima moemo dati rok vanosti odnosno vidljivosti pojedinim linkovima.

Menije moemo klasifikovati po tipu ili nazivu, davati im nivo privilegije koje korisnicimoraju da imaju da bi im pristupili i dodavati podmenije ukoliko je to potrebno

Slika 2-5 Relacije elemenata i menija

5/26/2018 Joomla!

19/122

Zavrni rad


Upravljenje banerima(reklamama), omoguava da prikazujemo tue reklame bezobzira da li je to vid poslovne saradnje, razmene banera ili zahvalnost sponzorima.

Na ovaj nain moemo odrediti koji baner elimo da prikaemo. Broj pojavljivanjamoemo unapred ograniiti, kao i postaviti vie razliitih za jednog istog klijenta.Svaki od banera ima svoju statistiku koliko puta je vien i koliko puta je neko na njihkliknuo.

Slika 2-6 Relacije Banera

Upravljanje web linkovima, daje nam mogunost da da definiemo linkove koji vodeka nezavisnim web projektim. Web linkovi imaju svoju kategoriju, sekciju, naslov, opis,

mogunost objavljivanja samostalno od strane korisnika ili tek nakon odobravanja odstrane administratora.

Slika 2-7 Tabela Web linkovi

5/26/2018 Joomla!

20/122

Zavrni rad


Upravljanje kontaktima, slui da se moe postaviti neogranien broj korisnika kojimogu biti kontaktirani na nain na koji to oni ele jer se u kontakt listi mogu objaviti ilisakriti detalji kao to su ime, adresa, grad, drava, potanski broj,telefon, faks,e-mail,itd.

Slika 2-8 Korisnika tabela

Upravljanje porukama, slui da se moe dozvoliti komunikacija izmeu korisnikapreko internog sistema za komunikaciju, kao i mogunost obavetavanja korisnika nae-mail od strane sistema da je primio novu poruku.

Slika 2-9 Tabela Poruka

5/26/2018 Joomla!

21/122

Zavrni rad


Upravljanje anketama, jedna od bitnih stvari kod ispitivanja populacije o raznimstvarima. Moda najbitnija stvar za projekte ovakvog tipa je da se dobije povratnainformacija (feedback) o stvarima koje mogu da se poprave ili dodaju na samom sajtuda bi krajnjim korisnicima pruili bru ili bolju informaciju.Anketa moe biti neogranien broj, tako da svaka stranica ima anketu vezanu zasadraj koji prati i u okviru nje do 12 opcija izmedju kojih moe da se biraju datiodgovori. Svaku anketu prati i anonimna statistika koliko je ljudi glasalo i kakav je

procenat datih odgovora.

Slika 2-10 Relacija Anketa

Upravljanje vestimasa drugih glasila, ukoliko druge lokacije koriste funkciju RSS(Really Simple Syndication) koja omoguava da sa jednog mesta itate aktuelnenovosti, bez poseivanja mnogobrojnih web stranica. Moemo biti obaveteni onajnovijim zbivanjima ili promenama na bilo kom web sajtu koji ovu funkciju koristi.Uz ovakav nain razmene sadraja informacije vezane za pojedine oblasti mnogo selake i bre filtriraju, a samim tim i bolje koriste.

Slika 2-11 Tabela RSS vesti

5/26/2018 Joomla!

22/122

Zavrni rad


2.11Kljune prednosti Joomla! Web CMS-a su:

Automatizovani abloni:Pravei standardne vizuelne ablone imamomogunost da ih automatski dodelimo svom postojeem sadraju, kao i

sadraju koji e se tek unositi. Budue izmene u vizulenom izgleduprezentacije ne utiu na postojei sadraj i brzo i lako se mogu izvriti.

Jednostavna izmena sadraja:S obzirom da je sada va sadraj odvojen odsamog vizuelnog izgleda prezentacije, svaka promena sadraja prezentacije

postaje izuzetno laka i brza, bez zahteva za posebnim znanjima i iskustvom.

Setovi za nadogradnju:Gotovo sve prezentacije bazirane na WCMS imajumogunost nadogradnje razliitim modulima i plug-in dodacima koji se moguintegrisati u prezentaciju u bilo kom trenutku.

Praenje web standarda:I nakon putanja u rad, WCMS moe da se aurira ina taj nain prilagodi novouspostavljenim web standardima.

Upravljanje u hodu: Razliiti nivoi upravljanja u WCMS pruaju priliku dase vie ljudi ukljui u izradu, proveru i objavljivanje odreenog sadraja.WCMS ima zadatak da omogui da se taj posao obavi paralelno i da se time

pojednostavi procedura i utedi dragoceno vreme.

Potpuno upravljanje dokumentima:WCMS reenja uvek pruajumogunost potpunog upravljanja ivotnog ciklusa jednog dokumenta od

poetnog vremena njegovog kreiranja, do revizija, objavljivanja, arhiviranja ina kraju unitavanja.

2.12Zato WCMS?

Za bilo ta ozbiljnije na Internetu, sistem za upravljanje sadrajem se ini vie negonunim! Jednostavno, mogunost da svako, bez ikakvog tehnikog predznanja, saelementarnim poznavanjem programa za obradu teksta, menja sadraj sajta delujeimpresivno. Poetna investicija za implementaciju sistema, ini se smenom venakon

par nedelja, a ivot i rad, kasnije, bez WCMS-a, ini nemoguim.

Glavne osobine jednog WCMS-a i jo par razloga za korienje:

Efikasno, brzo i jednostavno odravanje web sajta Pristupanost - pristup administraciji sajta 24 sata dnevno sa bilo koje lokacije Centralna konzola iz koje moete da ureujete bilo koji deo svog sajta Viejezinost - jednostavnost pri upravljanju viejezikim stranicama Ako imate vie sajtova a eleli biste upravljati jednim WCMS-om. elite da zaposleni Vae firme mogu upravljati sajtom sa vie razliitih lokacija,

ali elite imati kontrolu nad tim ko ima pristup tom sistemu.

5/26/2018 Joomla!

23/122

Zavrni rad


3. GNU/GPL

Projekat razvoja sistema GNU se naziva Projektom GNU. Projekat GNU je nastao1983. kao vid povratka duhu zajednitva koji je bio preovlaujui u ranijim danima

raunarstva i da bi se takva saradnja ponovo omoguila, uklanjanjem prepreka koje supostavili vlasnici vlasnikog softvera.

5/26/2018 Joomla!

24/122

Zavrni rad


3.1 ta je GNU?

Operativni sistem GNU je potpun slobodan softverski sistem koji je unazad saglasan saUniksom. GNU znai GNU nije Uniks.

Ovde se reslobodno (u originalu free, to na engleskom moe da znaislobodno, ali i besplatno, prim.prev.) u sintagmi slobodni softver odnosi naslobodu, a ne na cenu. Moda ete morati, a moda i neete, da platite novani iznos da

biste dobavili GNU-ov softver.

Ali, ma kako ga nabavili, kada jednom nabavite softver, dae vam se tri posebneslobode u njegovom korienju: prva, sloboda umnoavanja programa i davanja

programa vaim prijateljima i saradnicima; druga, sloboda da menjate program po vaojelji, tako to dobijate potpun pristun izvornom kodu; trea, sloboda raspodele

poboljane verzije, i na taj nain, doprinosa zajednici. (Ukoliko raspodeljujete GNU-ovsoftver, moete da naplatite fiziki in prenosa primerka, a moete i da poklanjate

primerke.)

Godine 1971., kada je Riard Stalman poeo da radi u MIT-u (Masausetski institut zatehnologiju), on je radio u grupi koja je iskljuivo koristila slobodni softver. Tada suak i raunarske firme esto raspodeljivale slobodni softver. Programeri su mogli dameusobno potpuno slobodno sarauju, i to je esto bio sluaj.Do osamdesetih, skoro sav softver je postao vlasniki, a to znai da postoje njegovivlasnici koji zabranjuju i spreavaju saradnju meu korisnicima. Ovo je stvorilo potrebuza Projektom GNU.

Svakom korisniku raunara je potreban operativni sistem. Ukoliko ne bi postojalislobodni operativni sistemi, ne biste mogli ni da ponete da koristite raunar bez

posezanja za vlasnikim softverom. Zato je prva stavka na rasporedu slobodnogsoftvera oito morao da bude slobodni operativni sistem.

Uniksoliki operativni sistem ne ini samo jezgro. On sadri i prevodioce, ureivae,programe za slaganje teksta, softver za elektronsku potu, i mnoge druge stvari. Stoga jepisanje operativnog sistema veoma obiman posao. Taj posao je zapoet januara 1984, iza njega je bilo potrebno mnogo godina. Zadubina za slobodni softver je osnovanaoktobra 1985., u poetku da prikupi sredstva za razvoj GNU-a.

Do 1990. su napisani svi glavne delovi, osim jednog jezgra. Onda je Linus Torvaldsizgradio uniksoliko jezgro Linuks 1991., a 1992. ga nainio slobodnim softverom.Spajanje Linuksa sa zamalo dovrenim sistemom GNU je dalo potpun operativni

sistem: sistem GNU sa jezgrom Linuks. Procenjeno je da do danas stotine hiljada ljudikoriste sisteme GNU sa jezgrom Linuks, ukljuujui tu i distribucije Slekver(Slackware), Debijan (Debian), Red Het (Red Hat), i mnoge druge.

Koliki je domet slobodnog softvera? Granice ne postoje, osim kada ga u potpunosti nezabrane zakoni kao to je patentni sistem. Krajnji cilj bi trebalo da bude da se ponudislobodni softver za sve poslove koje korisnici raunara ele da obavljaju i da na tajnain vlasniki softver postane suvian.

5/26/2018 Joomla!

25/122

Zavrni rad


3.2 Kako izgleda tekst o autorskom pravu?

Ukoliko elite da u svoj rad ukljuite GNU licencu ovako bi trebalo da izgleda.

Autorska prava: Copyright (C) gggg ime autora

Ovaj program je slobodni softver; moete ga raspodeliti i/ilimenjati pod odredbama GNU-ove opte javne licence koju je objavilaZadubina za slobodni softver; i to, bilo verzije 2 Licence, ili(po vaem izboru) bilo koje sledee verzije.

Ovaj program se raspodeljuje u nameri da bude koristan, ali BEZIKAKVE GARANCIJE; ak i bez implicitne garancije KOMERCIJALNEVREDNOSTI ili ISPUNjAVANjA ODREENE POTREBE.Pogledajte GNU-ovu optu javnu licencu za vie detalja.

Trebalo bi da primite primerak GNU-ove opte javne licence zajedno sa

ovim programom; ako to nije sluaj, piite Zadubini za slobodnisoftver na adresu: Free Software Foundation, Inc., 59 Temple Place -Suite 330, Boston, MA 02111-1307, USA.

> Optu javnu licencu moete nai na ovoj adresi: http://www.gnu.org

5/26/2018 Joomla!

26/122

Zavrni rad


4. PHP

PHPje stekao popularnost zbog svoje jednostavnosti i sintakse nasleene izprogramskog jezika C. Tokom vremena jezik se proirivao i sticao mogunosti za

objektno orijentisano programiranje, naroito od verzije 5.0. Nalikuje jeziku C++usmislu da dozvoljava i isto-proceduralno(strukturno) programiranje ali omoguava ikorienje klasa i drugih koncepata objektno orijentisanog programiranja

(nasleivanje, apstraktne metode, interfejsi itd.).

5/26/2018 Joomla!

27/122

Zavrni rad


4.1 PHP/ FI

PHP predstavlja naslednika alata po nazivu PHP/FI, napisanog 1995. godine od straneRasmusa Ledorf-a. PHP/FI je predstavljao skup alata napisanih u Perlu, i autor ga je

koristio za sopstvene potrebe. Skup alata je dobio ime "alati za linu prezentaciju" ((Eng.Personal Home Page Tools), odakle i skraenica PHP. Kako su rasle potrebe na sajtu,autor je prepisao kompletan projekat u C-u i omoguio da moe da komunicira sa bazama

podataka a korisnicima svog sajta da naprave sopstvene prezentacije pomou njega.Rasmus je potom objavio svoje alate i uinio izvorni kd dostupan svima da bi se

projekat bre razvijao i da bi se greke bre ispravljale.PHP/FI, ija je puna definicija glasila "alati za linu prezentaciju/prevodilac obrazaca"((Eng. Personal Home Page Tools/Forms Interpreter) je imao samo neke stvari zajednikesa dananjim PHP-om - promenljive kao u Perlu, automatsko parsiranje promenljivih izzahteva i ugraeni HTML. PHP/FI 2.0 je konano i zvanino objavljen 1997. godine, da

bi ga ubrzo zamenio PHP 3.0.

4.2 PHP 3.0

PHP 3.0 je predstavljao prvu verziju koja dosta lii na dananje verzije PHP-a. Kreirali suga izraelski programeri Zeev Suraski i Endi Gutman(Andi Gutman) sa fakultetaTehnikon(Technion IIT), kao potpunu preradu projekta PHP/FI. Otkrili su da je on imaoozbiljne nedostatke i da nije mogao zadovoljiti njihov univerzitetski projekat elektronsketrgovine. U saradnji sa Ledorfom su objavili PHP 3.0 kao zvaninog naslednika jezikaPHP/FI, a njegov razvoj je zaustavljen.

Glavna osobina nove verzije jezika je bila njegova proirivost, koja je privukla brojneprogramere irom sveta da dodaju nove mogunosti. Pored kvalitetne podrke za raznevrste baza podataka, verzija 3.0 je uvela i mogunost objektno orijentisanog

programiranja i veu konzistentnost u jezikoj sintaksi.Ime koje je promenjeno u PHP (bez dodatka "FI"), ije se znaenje izmenilo da

predstavlja rekurzivni akronim "PHP: preprocesor hiperteksta" (PHP: HypertextPreprocessor).PHP 3.0 je zvanino objavljen u junu 1998. nakon devet meseci korienja u probnojfazi.

4.3 PHP 4.0

U zimu 1998. Zeev i Gutmans su zapoeli ponovno pisanje PHP-a ispoetka,pokuavajui da poprave jezgro tako da bi bolje radilo sa veim aplikacijama i da bipoboljali modularnost. Novo jezgro su nazvali Zend maina (Zend engine), po delovimasvojih imena Zeev i Endi, da bi kasnije formirali i Zend Technologies u Ramat Ganu,Izrael, koja nadgleda unapreenje PHP-a. Novo jezgro je uspeno dovreno i pojavilo se

5/26/2018 Joomla!

28/122

Zavrni rad


u javnosti sredinom 1999, a nova verzija PHP-a, 4.0, opremljena novim jezgrom jezvanino objavljena u maju, 2000. Pored boljih performansi, nova verzija je ukljuivala ikeiranje standardnog izlaza, sesije, bolju podrku za razliite web-servere, sigurniji

prenos korisnikih podataka i nekoliko novih kontrolnih struktura.

4.4 PHP 5.0

Verzija 5.0 je izala u julu 2004. godine, nakon dugog razvoja i nekoliko probnih verzija.Koristi jezgro Zend maina 2.0 sa novim objektnim modelom i nekoliko novihmogunosti.

4.5 Najnovija verzija PHP 5.3

Posle nekoliko prelaznih verzija najnovija 5.3 je izala u junu 2009. godine.

4.6 Verzija koja se oekuje PHP 6.0

Iako jos nije odredjen datum kada e biti putena verzija PHP 6.0 , vese zna ta e ona

sadrati: Unicode podrku, 'register_globals', 'magic_quotes' and 'safe_mode', PHPAccelerator, itd

4.7 Upotreba

Iako se PHP moe koristiti za programiranje konzolnih aplikacija i grafikih interfejsa(biblioteka PHP-GTK) njegova osnovna i glavna upotreba je u programiranju dinaminihstranica na Internetu1.Do 1997. PHP je stekao nekoliko hiljada korisnika; do 1998. broj sajtova na kojima jeinstaliran PHP 3.0 je porasta na par stotina hiljada, a broj korisnika PHP 3.0 na pardesetina hiljada. Danas PHP koristi nekoliko stotina hiljada programera i nekolikomiliona sajtova.

1DinamikePHP stranice su kao i obine web-stranice, sa tim da se one realizuju na web-serveru. web-server nealje takve stranice kako su napisane korisniku jer one imaju nastavak .php, koji kae web-serveru da to nije obina web-stranica, nego trai dodatnu obradu, u ovom sluaju php-interpreter. Program e proi kroz celu web-stranicu i zatim izvritirealizaciju na mestima gde sePHPscript nalazi.

5/26/2018 Joomla!

29/122

Zavrni rad


4.8 Struktura i sintaksa PHP-a

PHP prihvata samo kod unutar njegovih graninika/tagova. Sve izvan graninih tagovaalje se direktno na standardni izlaz i ne prolazi kroz PHP. PHP poznaje nekoliko naina

pisanja graninih tagova. Najei granini tag je , otvara i zatvara graninike,respektivno. ovaj stil postavljanja graninika je kao i prethodniuvek dostupan, tako ove dve navedene forme su sigurniji izbor. Skraeni tagovi() su takoe esto korieni, ali zajedno sa ASP stilom za tagove (

Gornji primer na izlazu prikazuje sledee:Zdravo Svete!

Umesto da koristimo

Zdravo

Varijable(promenljive) za prefiks imaju dolar simbol $ a njihova deklaracija tipa nijepotrebno da se specifikuje unapred. Za razliku od imena funkcija i klasa, imenapromenljivih su case sensitive(razlikuje VELIKA od malih slova). Vrednost promenljive

se moe umetnuti u nju i dvostrukim navodnicima " " i heredoc(primer:$str =

5/26/2018 Joomla!

30/122

Zavrni rad


PHP posmatra nove linije kao razmak po pravilu jezika sa slobodnom formom(osim kadaje u okviru navodnika). Iskazi se zavravaju(zatvaraju) znakom taka zarez ; , osim unekim specijalnim sluajevima.Moe se primetiti esto korienje funkcije print umesto echo funkcije. Obe ove funkcijesu priblino jednake; osnovna razlika je u tome da je print funkcija sporija od echofunkcije jer print funkcija daje i status o uspehu ili neuspehu tampe teksta na izlazu, dokecho funkcija nema nikakvu povratnu informaciju o statusu ispisa vesamo alje tekst naizlaz.

4.9 Tipovi podataka

PHP unosi cele brojeve u opsegu podranim od platforme. Ovaj opseg je tipian 32-bitniinteder sa negativnim ili pozitivnim predznakom. Inteder promenljive se unosekoristei decimalni(pozitivni i negativni), oktalni ili heksadecimalni sistem znakova.

Realni brojevi takoe se unose u opsegu podranim od platforme. Oni mogu bitispecifikovani kao zapis sa pokretnim zarezom, ili u dve forme naunog zapisa.PHP sadri i osnovni(Mainski, ugraen) Boolean(Bulovski, logiki) tip podataka,nazvan "boolean", slian onima na Javi i C++. Koristei pravila konverzije Buleanskogtipa, vrednosti razliite od nule interpretiraju se kao istinita vrednost(true) a nulavrednosti se interpretiraju kao neistinita vrednost(false), kao u jeziku Perl.

Postoju osam tipova podataka u PHP-u:Integer(ceo broj)Double(realni broj duple preciznosti)Boolean(Logiki)String(niz karaktera)

Object(objekti)Array(niz)

Null(nula vrednost)Resource(resurs, izvor)

Null tip podataka predstavlja promenljivu koja nema nikakvu vrednost(praznapromenljiva, prazan skup...) jedina vrednost u ovom tipu podataka je NULL.Promenljive tipa Resourse predstavljaju reference za izvor spoljnih resursa podataka.

Njih uglavnom kreiraju funkcije pomou odgovarajuih ekstenzija, i mogu biti obraeneod strane funkija iz iste ekstenzije. Te ekstenzije su: include file(uvrsti, unesi fajl),image(unesi sliku) i database resources(unesi bazni resurs).

Niz(array) podrava i numerike i znakovne oznake, i kombinaciju ta dva. Nizovi mogu usebi da sadre sve tipove podataka koje PHP moe da obradi, ukljuujui resurse,objekte, ak i druge nizove. Redosled se uva u listi vrednosti, i u kombinaciji sakljuevima i vrednostima, takoe ova dva mogu biti i u meusobnoj kombinaciji. Objektise sintaksiki mogu upotrebljavati kao nizovi.

5/26/2018 Joomla!

31/122

Zavrni rad


4.10Funkcije

PHP poseduje stotine ugaenih funkcija i nekoliko hiljada dodatnih. Funkcije nisufunkcije prve klase(not first-class functions) i jedini nain da budu pozvane je po

njihovom imenu.Funkcije definisane od strane korisnika mogu se kreirati bilo kad i bez ikakvog zvaninogregulisanja.Primer definisanja funkcije:

Funkcija moe biti definisana unutar kodnog bloka, doputajui da odluka dali efunkcije biti ili nee biti definisana u hodu(na licu mesta). Ne postoji definisani konceptlokalne funkcije. Za svaki poziv funkcije moraju se koristiti zagrade sa izuzetkomfunkcije klasnog konstruktora nula argumenta pozvanim sa novim operatorom PHP-a; tu

je upotreba zagrada opcionalna.PHP podrava kvazi anonimne funkcije pomou funkcije create_function(). One nisustvarne anonimne funkcije jer anonimne funkcije su bezimene, a PHP moe pozvatifunkciju samo sa njenim imenom.Pozivanje funkcije moe se ostvariti kroz promenljive, gde u vrednosti promenljive stojiime funkcije koju pozivamo.Funkcija opisanog data je u sledeem primeru:

5/26/2018 Joomla!

32/122

Zavrni rad


4.11Objekti

Osnova objektno orjentisane programske funkcionalnosti dodata je u PHP 3. Rad saobjektima je kompletno iznova napisan za PHP 5, proirujui set osobina i unapreujui

performanse. U prethodnim verzijama PHP-a, objektima se rukovalo kao sa primitivnimtipovima. Loa osobina ove metode je ta to je ceo objekt bivao kopiran kada bipromenljiva bila dodeljena ili poslata kao parametar metodu. Novi pristup, objekte pozivakao postupak, a ne kao vrednost. PHP 5 unosi skrivene i zatiene lanove promenljivih imetode, zajedno sa apstraktnim klasama i konanim klasama kao i apstraktne metode ikonane metode. Takoe uvodi standardno deklarisanje konstruktora i destruktora, slinodrugim objektno orijentisanim jezicima kao to je C++, i standardni model obradeizuzetaka. Osim toga PHP 5 dodaje Interfejse i doputa implementaciju multi Interfejsa.Postoje specijalni interfejsi koji omoguavaju objektima interakciju sa prometnimsistemom. Objekti implementirani u ArrayAccess mogu se koristiti pomou sintakse niza(array), a objekti implementirani u Iteretor ili IteratorAggregate pomou jezikekonstrukcije foreach.

Statika metoda i osobine klase variable u Zend maini 2 ne rade kako bi se oekivalo. Unjemu ne postoji virtuelna tabela osobina, pa se statike promenljive vezuju za imeumesto za reference za vreme kompajliranja.Ovaj primer pokazuje kako da se definie klasa foo, koja se nasledjuje iz class bar-a.Funkcija mystaticfunc je javna statika funkcija i moe se pozvati pomoufoo::mystaticfunc();.

class foo extends bar{function __construct(){$doo = "wah dee dee";}

public static function mystaticfunc(){$dee = "dee dee dum";}}

Ako programer kreira kopiju objekta koristei rezervisanu reclone, Zend maina eproveriti da li je __clone() metod definisan. Ako nije, pozvae predefinisani (default)__clone() koji e iskopirati sve osobine objekta. Ako je __clone() metod definisan, bieodgovoran za postavljanje neophodnih osobina za kreirani objekat. Zend maina

obezbe

uje funkciju koja importuje sve osobine prvobitnog (source) objekta, tako daprogramer moe da pone sa kopijom vrednosti osobina prvobitnog objekta i samo dapromeni osobine koje je potrebno izmeniti.

5/26/2018 Joomla!

33/122

Zavrni rad


4.12PHP podrava:

Komunikaciju sa sledeim bazama podataka:MySQL, mSQL, PostgreSQL, SQLite, Sybase, ODBC, Oracle, Microsoft SQL, DB++,

dBase.Rad sa XML dokumentima; nezavisne biblioteke:XML DOM, XMLReader i XMLWriter, SimpleXML.Rad sa tekstovima u stranim jezicima.Biblioteka Gettext.Funkcije za rad sa nizovima viebajtnih karaktera.Rad sa velikim brojevima; biblioteka GMP (Eng. GNU Multiple Precision).Rad sa datumima i kalendarom (podrava gregorijanski i julijanski kalendar).Kreiranje PDF dokumenata; nezavisne biblioteke:Haru PDF, PDFLib.Kompresija; podrani algoritmi:Rar, Zip, Bzip2, Zlib.

Kriptovanje (funkcija mcrypt); podrani algoritmi:DES, TripleDES, Blowfish, 3-WAY, SAFER-SK64, SAFER-SK128, TWOFISH, TEA,RC2, GOST, RC6, IDEA.Rad sa slikama.Ureivanje slika (biblioteka GD).itanje meta-informacija o slikama (Biblioteka Exif).Rad sa fajl sistemom (direktorijumima i datotekama).Keiranje standardnog izlaza.Konzolna grafika (biblioteka NCurses).Rad sa tampaem.Mrena komunikacija preko soketa.Integracija PHP-Java.Direktan pristup servisu elektronske pote.Rad sa standardnim protokolima:FTP, HTTP.Izvravanje eksternih izvrnih fajlova.Rad sa COM i .NET objektima za WINDOWS.

5/26/2018 Joomla!

34/122

Zavrni rad


4.13Nain izvrenja

Program koji se napie u PHP-u ne zahteva prevoenje (kompajliranje), nego seinterpretira pri svakom izvravanju. PHP interpreter moe raditi po CGI(Common

Gateway Interface) principu, odnosno tako to e interpreter postojati kao eksternaaplikacija koja se poziva da izvri datu skriptu svaki put kad bude zahtevana od nekogkorisnika, a moe biti instaliran i kao modul web-servera. Druga varijanta je danas unajveoj upotrebi jer prua znatno veu brzinu izvravanja - interpreter je na taj nainuvek uitan u memoriju te se ne mora pozivati spoljanji program.

Uobiajen scenario po kom se izvravaju PHP skripte je sledei:- klijent (korisnik Interneta koji koristi neki pretraiva) zahteva PHP stranicu sa servera- server prosleuje zahtev servisu za web (program web-server na serveru)- web-server prepoznaje da se trai PHP datoteka- ne alje njegov sadraj klijentu, nego ga izvrava kao program pomou PHP modula- izlazni tekst programa (standardni izlaz) se alje klijentu kao rezultat zahteva

- klijent prepoznaje vrstu rezultata (HTML kd, slika, PDF sadraj, arhiva itd.)- rezultat se prikazuju klijentu na odgovarajui nain.

4.14Kompatibilnost

PHP je podran u veini popularnih operativnih sistema, ukljuujui Juniks, Linuks,Microrosoft Windows i Mac OS.

PHP se moe besplatno skinutiirom Interneta i na zvaninom sajtu PHP-a, a licenciranje PHP licencom.

5/26/2018 Joomla!

35/122

Zavrni rad


5. MySQL

MySQLje razgranati/vienitni, viekorisniki SQL sistem za upravljanje bazamapodataka. Sistem radi kao server, obezbeujui viekorisniki interfejs za pristup bazi

podataka.

5/26/2018 Joomla!

36/122

Zavrni rad


5.1 Istorija

Kratak pregled razvoja projekta:MySQL je prvi put objavljen 23. maja, 1995

Verzija za Windows je objavljena 8. januara, 1998 za Windows 95 i Windows NT.Verzija 3.23: beta verzija u junu 2000, zavrna verzija u januaru 2001.Verziuja 4.0: beta verzija u avgustru 2002, zavrna verzija u martu 2003 (dodate unije).Verzija 4.1: beta verzija u junu 2004, zavrna verzija u oktobru 2004 (dodato R-trees,B-trees, pod-upiti i priprema upita unapred).Verzija 5.0: beta verzija u martu 2005, zavrna verzija u oktobru 2005 (dodati kursori,

procedure, trigeri, pregledi, XA transakcije).Verzija 5.1: trenutno u pripremi zavrne verzije (od novembra 2005) (dodaju se

particije, interfejs za plaginove, replikacije na nivou pojedinanih zapisa, tabele salogovima servera i izvravanje unapred zakazanih dogaaja).

5.2 Programski jezici

Biblioteke za pristup bazi podataka MySQL postoje za veinu programskih jezika, ijioblik zavisi od datog programskog jezika. Dodatno, postoji ODBC interfejs po nazivuMyODBC koji dozvoljava pristup bazi podataka za one programske jezike koji

podravaju ODBC interfejs, kao to su ASP i ColdFusion. MySQL server i zvaninopodrane biblioteke su uglavnom pisani u programskim jezicima C i C++.

5.3 Upotreba

Procjenjuje se da postoji oko deset miliona instalacija MySQL-a.MySQL je popularan u razvoju web aplikacija, naroito u kombinaciji "LAMP"(Linuks-Apa-MySQL-PHP/Perl/Piton). Njegova popularnost se vee za popularnostPHP-a, koji se obino kombinuje sa MySQL-om. Wikipedija koristi MediaWiki softver,koji takoe koristi PHP i MySQL.

5/26/2018 Joomla!

37/122

Zavrni rad


5.4 Licenca

Kompanija MySQL AB, sa seditem u vedskoj, je jedinstveni vlasnik i sponzorprojekta, i dri veinu prava nad kdom. MySQL AB prua MySQL kao softver

otvorenog kda / slobodan softverpod GNU-ovom Optom javnom licencom (GNU-ova OJL), ali ga prua i pod tradicionalnim komercijalnim uslovima licenciranja zasluajeve gde je upotreba iz nekog razloga nespojiva sa GNU-ovom OJL.

Kompanija takoe razvija i odrava sistem, a zarauje preko naplaivanja tehnikepodrke, servisa, kao i prodaje licenci za komercijalnu upotrebu programa. Firmazapoljava brojne radnike irom sveta sa kojima komunicira putem Interneta. FirmuMySQL AB su osnovali David Axmark(Dejvid Aksmark), Allan Larsson(AlanLarson) iMichael "Monty" Widenius(Majkl (Monti) Vajdenius). Izvrni direktor jeMrten Mickos(Marten Mikos).

5.5 Problemi

Jedan od problema koji se desio je problem licence MySQL-a koja je bilanekompatibilna sa licencom PHP-a. Problem je kasnije razreen tako to je firmaMySQL AB dodala izuzetak u svoju licencnu dokumentaciju, eksplicitno doputajuiukljuivanje MySQL-a u projekte koji su objavljeni pod licencama otvorenog kda kojesu kompatibilne sa OSI(Open Source Initiative) standardom.

5.6 Administracija

Za administraciju baze podataka MySQL, administratori koriste ili interfejs u oblikukomandne linije, ili grafiki interfejs "MySQL administrator" i druge.

Pored alata koje proizvodi kompanija MySQL AB, postoji i nekoliko komercijalnih inekomercijalnih alata pristupanih na tritu. Alat PhpMyAdmin je slobodan softver iji

je interfejs u obliku web stranice a koji je napisan u programskom jeziku PHP.

5.7 Kritike

Ranim verzijama MySQL-a su nedostajale mnoge osobine koje su propisanestandardom za relacione baze podataka, obino zbog elje da sistem bude brz i efikasan.Mnoge, ali ne i sve, karakteristike su kasnije dodate, ukljuujui transakcije i trigere zarelacioni integritet, to je neophodno da baza ostane u pravilnoj formi i sprei klijente

baze da tu formu pokvare.

5/26/2018 Joomla!

38/122

Zavrni rad


U dokumentacijama nekih ranijih verzija su ak postojale tvrdnje da takve osobine nisuni potrebne, nego ak tetne. Jedna takva tvrdnja se pojavljivala u sekciji pod naslovom"razlozi zato NE koristiti spoljne kljueve", i objanjavala je da je relacioni integritetkomplikovan za implementaciju i da mu je jedina svrha za skiciranje arhitekture baze

podataka.

Jo neke kritike obuhvataju nain na koji MySQL tretira polja vrednosti NULL i poljapodrazumijevanih vrednosti, koji se razlikuje od standarda SQL-a. Nain na koji rukujedatumima dozvoljava upisivanje datuma sa brojem dana koji prevazilazi broj dana udatom mesecu, a aritmetike operacije su ranjive na prevelike celobrojne vrednosti irealni brojevi imaju problema sa odsecanjem decimalnog dela. Od verzije 5, nain nakoji server tretira neispravne vrednosti zavisi od reima rada servera, koji je podeentako da neobino mnogo tolerie iste, to kritiari estoko zameraju.

Kada je objavljena verzija 5.0 MySQL-a, Dejvid Aksmark, koosnivaMySQL AB-a, jerekao da je "MySQL od prvog dana kritikovan to nema procedure, trigere i poglede" ida "sada popravljaju sve te probleme u jednoj verziji" MySQL 5.0 je objavljen 24.

oktobra 2005, nakon nekoliko miliona skinutih primeraka sa Interneta u fazi beta verzije5.0.

5.8 Elementi jezika

Ovde emo videti nekoliko elemenata MySQL jezika pomou kojih se kreiraju jedininiiskazi.MySQL jezik je podeljen u nekoliko jezikih elemenata koji ukljuuju:

Iskaze koji mogu imati trajno dejstvo na strukturu i podatke, ili koji mogu vritikontrolu transakcija, tok programa, konekcija, sesija, ili dijagnostiku.

Upite koji prikazuju one podatke u zavisnosti od zadatih kriterijuma.

Izraza koji daju vrednosti u obliku skalarnih vrednosti ili tabela koje se sastoje odredova i kolona u kojima se nalaze podaci.

Tvrdnji koje specifikuju stanja koja se mogu ispitivati logikim vrednostima (Booleantruth values) koriste se za ogranienja u Iskazima i Upitima, kao i za promenu

programskog toka.

Uslovi koji su u veini sluajeva komponenta Iskaza i Upita.

MySQL ignorie prorede(razmak) u Iskazima i Upitima, sto olakava itljivost kda.MySQL iskazi sadre (";") koji slue kao terminatori iskaza(zavretak reda).

5/26/2018 Joomla!

39/122

Zavrni rad


5.9 Upiti

Upiti su vrlo esta operacija u MySQL bazama podataka. Sintaksa izgleda u oblikuizjave: SELECT ime_atributa FROM tabela WHERE ...

SELECT ime_atributa -- ime_atributa je ime/imena eljenih atributa.Ako umesto imena atributa stavimo simbol ("*") dobijamo kao izlaz sva polja iz baze.SELECT je jedan od najkompleksnijih izraza(kljunih rei) u MySQL-u.FROM pomou koga biramo bazu ili baze koje elimo da ukljuimo u upit.WHERE iskaz poreenja pomou koga ograniavamo broj redova dobijenih na izlazu.GROUP BY pie se nakon WHERE iskaza, slui da grupie ili kombinuje redove savrednostima koji su u odreenoj relaciji u elemente manjeg seta redova ili da izbaciredove sa istim vrednostima. Koristi se sa iskazom HAVING i funkcijomagregacije(aggregate).

ORDER BY je iskaz pomou koga biramo(identifikujemo) kolonu peko koje e redovi

biti sortirani. Sortiranje moe biti u rastuem(ascending) ili opadajuem(descending)poretku.Primer:

SELECT *FROM knjigeWHERE cena > 100.00ORDER BY naslov;

5.10Upravljanje (manipulisanje) podacimaDrugi standardni set je DML(Data Manipulation Language) set elemenata. DML je deo

jezika koji slui za unos, promenu i brisanje podataka:

INSERT se koristi za dodavanje redova(n-torki) u postojeu tabelu:INSERT INTO ime_tabele (polje1, polje2, polje3) VALUES ('test', 'N', NULL);UPDATE se koristi za promenu seta vrednosti u postojeim redovima tabele:UPDATE ime tabele SET polje1 = 'nova_vrednost' WHERE polje2 = 'N';DELETE uklanja nijedan, jedan ili vie postojeih redova iz tabele:DELETE FROM ime_tabele WHERE polje2 = 'N';MERGE se koristi za kombinovanje podataka iz vie tabela. Slino je kombinaciji

INSERT i UPDATE elemenata.

5/26/2018 Joomla!

40/122

Zavrni rad


5.11Definisanje podataka

Druga grupa elemenata je DDL(Data Definition Language). DDL dozvoljava korisnikuda definie nove tabele i asocijativne elemente. Osnovni elementi DDL-a su CREATE,

ALTER, RENAME, TRUNCATE i DROP iskazi:CREATE kreira objekt(npr.tabela) unutar baze podataka.DROP brie postojei objekt unutar baze podataka, najee nepovratno.TRUNCATE brie sve podatke iz tabele.ALTER omoguuje korisniku da na razne naine modifikuje postojei objekt(npr.dodavanje kolone u postojeoj tabeli).

Primer:

CREATE TABLE ime_tabele (ime_polja1 INT,ime_polja2 VARCHAR (50),ime_polja3 DATE NOT NULL,PRIMARY KEY (ime_polja)

);

5.12Kontrola nad podacima

Trei set je DCL(Data Control Language). DCL upravlja nivoima autorizacije i dajekontrolu korisniku kakav tip pristupa moe imati tree lice na bazi podataka(npr.samoitanje ili i mogunost manipulacije). Dve kljune rei DCL-a su:

GRANT daje pravo jednom ili vie korisnika pravo na odreenu operaciju ili vieoperacija nad objektom u tabeli.

REVOKE onemoguuje ili ograniava mogunost korisnika da izvri operaciju ili vieoperacija unutar baze.

Primer:GRANT SELECT, UPDATE ON ime_tabele TO jedan_korisnik, drugi_korisnik;

Sa aspekta bezbednosti i ouvanja celine baze podataka nije preporuivao vei pristupbazama.

5/26/2018 Joomla!

41/122

Zavrni rad


5.13Podrane platforme

MySQL radi na mnogim operativnim sistemima, ukljuujui operativni sistem AIX,BSD, FreeBSD, HP-UX, Linuks, Mac OS X, NetBSD, Novell NetWare, OpenBSD,OS/2, QNX, IRIX, Solaris, SunOS, SCO OpenServer, SCO UnixWare, Tru64,

Windows 95, Windows 98, Windows ME, Windows NT, Windows 2000, Windows XPi Windows Vista(osim za 64-bit-nu verziju). Mogue je preneti verziju MySQL-a i naOpenVMS

5/26/2018 Joomla!

42/122

Zavrni rad


6. WAMP

Program koji objedinjuje predhodno opisane jezike naziva se WAMP.WAMP skup nekoliko nezavisnih paketa programa koji se instaliraju na raunar koji

koristi operativni sistem Windows. Sadejstvo ovih programa omoguujeprikazivanje dinamikih web stranica preko raunarske mree, poput Interneta ili

lokalne mree raunara.

WAMP je skraenica koja je formirana od poetnih slova Windows, Apache, MySQLi PHP(ili Perl ili Python).

Apache(ita se Apa) je web server koji omoguava korisnicima Web pretraivaa kaoto su npr.Internet Explorer, Opera, Firefox da preko raunarske mree pristupe

informacijama u obliku web stranica.

MySQL poglavlje 4.

PHP poglavlje 3.

Pored ova tri osnovna programa sadri i program phpMyAdmin koji olakava rad sabazama pomoi grafikog interfejsa (za razliku od standardne komandne linije).

Instalacija ekvivalentna ovoj na WindowsOS-u, na Linuks-u se zove LAMP.

5/26/2018 Joomla!

43/122

Zavrni rad


6.1 Licenca

Osim Windows operativnog sistema, komponente WAMP/LAMP-a dostupne su kao

freeware(slobodan softver). To znai da za postavljanje dinamiki generisane Webstranice nisu potrebna bilo kakva velika ulaganja.

Pored freeware licence za WAMP paket, postoje i donationware kao i komercijalnipaketi WAMP-a.

6.2 Instalacija na lokalnom raunaru

Vano!

Morate imati administratorske privilegije u windows operativnom sistemu!

Pokrenite instalaciju WAMP-a,

Slika 6-1 Wamp instalacija - korak 1

5/26/2018 Joomla!

44/122

Zavrni rad


Prihvatite GNU-GPL licencu


Izaberite eljeni direktorijum, obino bude ponueno C:\wamp , ostavite tako.


5/26/2018 Joomla!

45/122

Zavrni rad


Ponite sa instalacijom.


Mesto za prezentaciju (dokument root) nek bude direktorijum www.


5/26/2018 Joomla!

46/122

Zavrni rad


SMTP server (ostavite localhost).


Stavite vau email adresu.


5/26/2018 Joomla!

47/122

Zavrni rad


Izaberite za osnovni browser Mozilla Firefox ukoliko ga imate instaliranog na raunaru.


Nakon instalacije i startovanja wampservera prezentaciju koju elimo da vidimo u browseru

postavljamo u direktorijumu C:\wamp\www

5/26/2018 Joomla!

48/122

Zavrni rad


7. Instalacija Joomla! WCMS-a

Nakon instalacije i startovanja wampservera, Joomla! koju elimo da vidimo u browseruraspakujemo u direktorijumu C:\wamp\www\cms-diplomski u direktorijumu koji samikreiramo i imenujemo, i koji e se u browseru prikazati kao http://localhost/cms-

diplomski .

Ovako izgleda direktorijum pre,Slika 7-1 Root direktorijum pre

a ovako posle kreiranja nae lokacije CMS-diplomski.Slika 7-2 Root direktorijum posle

Pokrenemo Mozilla Firefox i u address baru kucamo http://localhost , nakon toga treba dase dobije ovakav izgled browsera.

Slika 7-3 Wamp startovanje

Klikom na naziv naeg projekta poinje instalacija Joomla! WCMS-a

5/26/2018 Joomla!

49/122

Zavrni rad


7.1 Provera pred instalaciju

Sistem proverava kompatibilnost, pokazujui ta su preporuena stanja a kakvo jeaktuelno.

Ukoliko postoje neslaganja sistem nam daje mogunost da promenimo parametre naegservera i na dugme Check Again proverimo izmene.

Slika 7-4 Provera kompatibilnosti

5/26/2018 Joomla!

50/122

Zavrni rad


Sledei korak je GNU/GPL licenca koja je opisana u poglavlju 2. i nakon nje se ide nakonfiguraciju MYSQL baze

7.2

Konfiguracija MYSQL baze

Pratimo uputstva i unosimo osnovne podatke za MYSQL bazu koju smo prethodnoimenovali i dodelili korisnika sa svim privilegijama uovom sluaju naa baza se nazivadbcms

Slika 7-5 Joomla! Instalacija korak - 1

Da bi se lake snali u procesu rada ekiramo i poslednju stavku na ovoj strani a to su

primeri sadraja kojie se pojaviti na naem sajtu i koji se kasnije mogu menjati.

5/26/2018 Joomla!

51/122

Zavrni rad


7.3 Imenovanje sajta i njegovih putanja


Nakon to smo na sajt nazvali Diplomski CMS, potvrujemo url pod kojim e sena sajt videti kao i lokaciju direktorijuma u kome se nalazi.


Ovde takoe odreujemo nau administratorsku ifru

5/26/2018 Joomla!

52/122

Zavrni rad


7.4 Nakon instalacije

Po zavrenoj instalaciji, kada dodjemo do ovog koraka instalacije pre nego produimodalje moramo da uradimo dve stvari.


5/26/2018 Joomla!

53/122

Zavrni rad


Prva je da zapamtimo nau ifru koju smo uneli, a druga je da u direktorijumu gde namse nalazi ceo projekat, obriemo poddirektorijum installation, a tek onda nastavimodalje ka poetnoj strani sajta View Site ili administratorskom paneluAdministration.

Slika 7-9 Joomla! Instalacija - brisanje installation direktorijuma

Ukoliko to ne uradimo dobiemo sledeu poruku ,

Slika 7-10 Prijava greke

5/26/2018 Joomla!

54/122

Zavrni rad


7.5 Administratorski panel

Sa glavne strane administratorskog panela moemo direktno pristupiti ikonicama kojenas vode ka: Dodavanju novih sadraja ,Pregledu starih lanaka, Upravljanju sekcijama

i Kategorija, Pristup direktorijumu sa slikama, Izmeni jezika, Globalnimkonfiguracijama i upravljanju menijima.

Pored ovih ikonica takodje imamo u gornjem delu padajue menije koji nam daju jopuno opcija pored pomenutih kao to su konfiguracija komponenata, pozicioniranjemodula i instalacija dodatnih modula, komponenti, template-a i jezika

Vie o dodavanju i izmeni sadraja u poglavlju 8.

Slika 7-11 Administratorski panel

Pored svih gore pomenutih postoji i opcija User Manager koja se nalazi u padajuemmeniju Sitepreko koje moemo korisnicima davati razliite nivoe priviliegija. Odregistrovanog korisnika preko autora, editora, objavljivaa pa do menadera iadministratora sadraja na sajtu.

5/26/2018 Joomla!

55/122

Zavrni rad


7.6 Korisniki interfejs

U okviru osnovnog paketa postoje abloni koji e se automaski uitati kao ovaj na slici

dole, i bie prikazan sadraj koji se nalazio u okviru osnovne instalacije, podeljen popredefinisanim sekcijama i kategorijama.

Slika 7-12 Joomla! - Default template

Ovakav pristup omoguava lake i bre snalaenje poetnicima koji tek kreu u razvojsajta da lake razumeju sekcije i kategorije po kojima treba podeliti sadraje sajta. I da

pored vepostojeih lake kreiraju svoje ili ih jednostavno zamene.

5/26/2018 Joomla!

56/122

Zavrni rad


8. Izrada Joomla! template-a (ablona)

5/26/2018 Joomla!

57/122

Zavrni rad


8.1 ta sve template- (ablon) mora da sadri

Ukoliko elimo sami da napravimo ablon za prikaz sadraja moramo znati par osnovnihstvari. Pre svega lokaciju svih ablona, oni se nalaze poddirektorijumu templates isvaki ablon ima svoj odvojen direktorijum. Za na primer kendo kluba koristiemo

direktorijum kendo .

Struktura direktorijuma treba da izgleda ovako:

templates\kendo\css

\template_css.css

\images\slika1.jpg\slika2.jpg\slika3.jpg

\itd .

\index.php

\template_thumbnail.png

\templateDetails.xml

template_css.css(ovo je fajl koji odreuje koji stil fonta e biti korien u ablonu, bojepozadina, ivice oko sadraja i ostala vizuelna podeavanja).

direktorijum imagessadri slike koje se koriste u ablonu.

index.phpsadri raspored modula i generalni izgled, kao i pozicije slika na ablonu.

template_thumbnail.png sadri umanjeni prikaz ablona.

templateDetails.xmlsadri sve relevantne podatke o autoru, verziji ablona,eventualnom opisu i svim fajlovima koje ablon sadri.

5/26/2018 Joomla!

58/122

Zavrni rad


8.2 Koncept

Pre nego krenemo sa realizacijom moramo naparaviti koncept. Posao poinjemo

pravljenjem nacrta generalnog izgleda sajta (ablona). Nebitno da li emo to uraditi uprogramima kao to su Adobe Photoshop, Microsoft Paint ili emo crtati na obinomlistu papira uz pomomarkera.

Slika 8-1 Konceptni izgled

5/26/2018 Joomla!

59/122

Zavrni rad


Koristiemo klasian izgled koji sadri osnovna polja , gde se u vrhu nalazi slika kojapredstavlja vizuelni identitet sajta, desno od toga mesto za bitne informacije, levi, desnii gornji meni, glavni deo za prikaz sadraja kao i deo za copyright i eventualni brzikontakt (link za e-mail ili broj mobilnog telefona).

Slika 8-2 Konceptni izgled 2

5/26/2018 Joomla!

60/122

Zavrni rad


8.3 Template index.php

Sada koncept realizujemo kroz klasian HTML kroz koji su protkane php komande. Zafajl koji emo nazvati index.php koristiemo bilo koji HTML editor kao to jeMacromedia Dreamweaver ili tekst editor, ili neki od besplatnih PHP editora.

index.php

Prvo unosimo head kodove

5/26/2018 Joomla!

61/122

Zavrni rad


Nakon toga prelazimo na glavno telo koje ima vizuelni prikaz u browserima

5/26/2018 Joomla!

62/122

Zavrni rad


5/26/2018 Joomla!

63/122

Zavrni rad


5/26/2018 Joomla!

64/122

Zavrni rad


5/26/2018 Joomla!

65/122

Zavrni rad


Primetiete da se unutar koda venalaze lokacije fajlova sa slikama, to nam omoguavada veimam kompletan prikaz templejta, koji izgleda ovako.

Slika 8-6 Template bez CSS-a

Meutim moemo primetiti da nisu sve stvari na svom mestu, to je iz razloga tonedostaje fajl koji se zove template_css.css u kome je definisan stil fonta i ostalavizuelna podeavanja

5/26/2018 Joomla!

66/122

Zavrni rad


8.4 Template - template_css.css

Fajl u kome se nalaze detaljna podeavanja stila boje i familije fontova, kao i pozadine

odredjenih tabelarnih prikaza ima naziv template_css.css, u nastavku sledi kodni izgledovog fajla sa kompletnim podeavanjima za na konkretni primer.

template_css.cssbody {

color : #000000;margin-left : 20px;margin-right : 20px;margin-bottom : 20px;

padding : 0px;background-color : #FFFFFF;font-family : arial, sans-serif;

font-size : 12px;}

td, tr, p, div {font-family : Arial, Helvetica, sans-serif;font-size : 12px;color : #333333;

}

hr {color : #999999;height : 1px;width : 100%;

}

.mod {background : #FFFFFF;width : 2px;

}

.mt {font-family : Verdana, Geneva, Arial, Helvetica, sans-serif;color : #FEFEFE;

font-size : 4px;font-weight : normal;}

.mt a:link, .mt a:visited {font-size : 4px;color : #FFFFFF;text-decoration : none;font-weight : bold;

5/26/2018 Joomla!

67/122

Zavrni rad


}

.mt a:hover {font-size : 4px;color : #FEFEFE;text-decoration : none;font-weight : bold;

}

.main {float : left;width : 100%;margin : 0px;

padding : 0px;}

.contentdescription {

width : auto !important;display : block;}

#buttons {float : right;margin : 0px;

padding : 0px;width : 50%;

}

ul#mainlevel-nav {

font-size : 11px;list-style : none;

padding : 0;margin : 0;font-size : 0.8em;

}

ul#mainlevel-nav li {display : block;

background-image : none;padding-left : 1px;padding-right : 1px;float : right;margin : 0;width : auto !important;font-size : 11px;line-height : 22px;white-space : nowrap;

border-left : 1px solid #cccccc;}

5/26/2018 Joomla!

68/122

Zavrni rad


ul#mainlevel-nav li a {font-size : 11px;display : block;

padding-left : 16px;padding-right : 15px;text-decoration : none;color : #999999;

background : transparent;}

ul#mainlevel-nav li a:hover {font-size : 11px;color : #333333;

}

.sublevel {padding-left : 10px;}

.leftrow {background-color : #EEEFFF;width : 168px;height : 100%;margin-right : 5px;

}

.rightrow {background-color : #EEEFFF;height : 100%;width : 168px;align : right;margin-left : 5px;

}

table.moduletable {width : 100%;table-layout : auto;

border-top : 1px solid #FFFFFF;border-bottom : 1px solid #999999;}

5/26/2018 Joomla!

69/122

Zavrni rad

Web Content Management System Joomla!

Documents

Joomla!