Jovan Hristic - Ciste rukeJovan Hristi

iste ruke

Drama u tri ina

LICA po redu izlaska na scenu: SFINGA DEAK HOROVOA HOR EDIP JOKASTA TIRESIJA IJON GLASNIK PRVI ROB DRUGI ROB PRVOSVETENIK

PRVI IN

Pred gradskim vratima Tebe. Nebo je plavo i jasno, mediteransko nebo pod kojim se sve pretvara u oigledne istine. Sfinga i Deak. SFINGA: Gubi se. DEAK: Zato? SFINGA: Smeta mi, odlazi. DEAK: Ubila si onog starca sa ovcama, i dosta. Mene sada moe da pusti namiru. SFINGA: To ne znai kako moe da mi dosauje. Idi se igraj na nekom drugom mestu. DEAK: Idi ti na neko drugo mesto. Mi te niomo zvali da doe. Ubila si onog starca, zar ti to nije dovoljno? SFINGA: ta imam od toga to sam ubila onog starca? DEAK: Zato si ga onda zaustavljala? Mogla si lepo da ga pusti da dovede svoje ovce u grad, bilo bi bolje za sve nas. SFINGA: Morala sam da ga zaustavim, kao to zaustavljam svakoga ko prolazi ovim drumom. Ja sam kao lekar, ni on ne moe da bira svoje bolesnike. DEAK: Misli li ti da je to lepo, ubijati ljude nasred druma? To nije lepo. Nisi nikad mislila o tome kako to nije lepo? SFINGA: I trava je ve poela da raste po ovom drumu. Uskoro e vreme zaboraviti Tebu. DEAK: Gde li su sada njegove ovce? SFINGA: Ostavi me na miru. DEAK: Uzeo bih jednu. SFINGA: Za tebe bi bilo bolje da ui tablicu mnoenja.

Page 1

Jovan Hristic - Ciste rukeDEAK: Ne mogu da uim kad sam gladan. Niko ne donosi nita, podrumi su seispraznili. I to eve zbog tebe. SFINGA: Imam vanija posla nego da razgovaraom s tobom o neemu to ti nerazume. Nemoj vie da mi dosauje, vidi da razmiljam. DEAK: Tiresija je jutros govorio o nekim dobrim znacima. On to svakog jutra govori. Tata kae da su danas prognali kralja, poto je on kriv za nau nesreu.ta ti misli, zna li to Tiresija? SFINGA: Sigurno da zna. DEAK: Ima piskav glas i govori nerazumljive stvari. Kau da je on filozof. ta je to filozof? SFINGA: Tiresija je filozof. DEAK: Zato to govori nerazumljive stvari? SFINGA: Zato to ga ti ne razume. Ostavi me ve jednom na miru, moram da razmiljam. DEAK: Ti postavlja uvek isto pitanje svima koji nailaze. O emu onda mora da razmilja? Pusti me da odvedem kui jednu ovcu. SFINGA: Rekla sam ti da ne sme. DEAK: Oni Tiresijini dobri znaci, znai li to da e uskoro da ode? SFINGA: Ne znam ta je Tiresija mislio. Dobri znaci to moe da znai mnogo tota. DEAK: Da e jo danas da ode? Ako dobri znaci znae mnogo tota, mogu li oni i da znae da e jo danas da ode? SFINGA: Moda. DEAK: Zato me onda ne lusti da uzmem jednu ovcu? Ja u je i onako uzeti kadati ode. Kad e da ode? SFINGA: Svakoga puta kada neko naie uini mi se da e ee ovo zavriti. Ali onda dolaze uvek ista lica, uvek isti strah, uvek isti opusteli pogled ovce koju kolju. Svi ljudi imaju istu smrt - iskolaene oi, otvorena usta, greve. ovek bimorao da ima svoju smrt kao to ima svoj ivot. ta vi moete da mislite o ivotu kada niste ni u stanju da umrete? Kakav je va ivot kada umirete kao svaka ivotinja? DEAK: Nee da me pusti da uzmem jednu ovcu? SFINGA: Rekla sam ti da ne sme. DEAK: Ko je zabranio? SFINGA: Ne sme. Zar ne ume da misli ni o emu pametnijem? Vi mislite da eu glad i smrt dovoljno dobri izgovori da biste bili osrednji, dosadni i glupi. Ti sijedan dosadan deak. DEAK: A ti? Ti si uobraena. Dolazi Hor. HOR: Isterali smo Laja. - Jesi li siguran da je to dovoljno? - Moda bi bilo bolje da smo ga ubili? HOROVOA: Bolje je da njegova krv ne padne na nae ruke. Ako je Laj grenikzato to je naredio da se njegov sin ubije, hoemo li se mi spasti tog greha time to emo i sami postati ubice? HOR: Bili bismo sigurniji.

Page 2

Jovan Hristic - Ciste ruke- Plaim se da ipak nismo uradili sve to je trebalo. - Mre da se vrati. - ta li e Sfinga da kae? - Hoe li joj to biti dovoljno? HOROVOA: Ko bi od vas pristao da ubije Laja? Ko bi od vas svojim grehovimapridruio jo jedan? Ko od vas osea da bi mogao da bude orue boanske pravde? Ti, Trazibule? Ti, Trazimae? Ti, Harmide? Ti, Damoe? Ti? Ti? Ti? HOR: Najzad, ne vidim zato bismo ba mi morali da ga kanjavamo? - Dovoljno je to omo ga proterali. - Tiresija je rekao da je to dovoljno. - Mi sluamo Tiresiju. - Tiresija poznaje sve nebeske znake. HOROVOA: Doli smo da govorimo Sfingi, graani. HOR (tiho): Govori! HOROVOA: Mona Sfingo... Sfinga uti i ne okree se. HOROVOA: Mona Sfingo, mi, graani Tebe, grada koji... DEAK: Ne vredi da joj govori. Ona nikoga ne slua. HOROVOA: ta se ti mea, balave! Postoji li neto to bi bilo u stanju da ublai gnev bogova, i tvoj gnev, mona Sfingo? Jutros smo isterali Laja iz grada, poto nam je Tiresija rekao da je on grenik koji je na Tebu navukao gnev bogova, i tvoj gnev, mona Sfingo. ta jo da uinimo kako bismo ublailignev bogova, i tvoj gnev, mona Sfingo? HOR: Mi smo se pokajali. - Mi smo uvideli greh. - Vreme je da bogovi nagrade nae kajanje. - Mi smo se pokajali. - Isterali smo grenika iz grada. DEAK: To vam sve nita ne vredi. HOR: Kazna je kazna. - Svaka kazna mora da ima svoj kraj. - Kazna nije kazna ako nema svoj kraj. HOROVOA: Isterali smo Laja, o Sfingo, zar to nije dovoljno? On je bio kriv i njega vie nema. Nije lepo da itav grad pati zbog greha jednog oveka koga vie nema. HOR: Mi smo uvideli da je on grenik. - Mi smo to uvideli. HOROVOA: Zato bogovi nee da uvide da smo mi uvideli? SFINGA: Zar ste tolike kukavice da niste u stanju da izdrite greh jednog jedinog oveka? Ja ne znam ta misle bogovi, ali za mene ste vi gori od Laja. Vi niste ni grenici, vi ste kukavice. Greh, to znai ovek, a ja ne vidim nijedno ljudsko lice meu vama. Samo iste one oi koje gledam svakog dana, oi iste ivotinje. HOR: Mi smo sluali volju bogova. - Samo smo zamolili Laja da ode iz grada. - Iupali smo greh kao to se upa korov.

Page 3

Jovan Hristic - Ciste ruke- Naa deca su umirala od gladi zbog njegovog greha. DEAK: Ona ne zna ta je to glad. HOROVOA: Sve mora da ima svoj kraj, pa i nae patnje. HOR: Sve mora da ima ovoj kraj. - Ova patnja je i suvie duga za nae ivote. HOROVOA: Tiresija nam svako jutro govori o dobrim znacima, ali se nikad nita ne dogaa. JEDAN GRAANIN: Imaj milosti prema nama! SFINGA: Onaj koji zna svoju smrt ne moe da bude milostiv prema drugima. Idite, ostavi te me sa mojom smru. Mi ne govorimo istim jezikom. HOROVOA: A ko moe da nam da ivot? SFINGA: Onaj koji ga je dobio kao poklon. HOR: Reci nam! SFINGA: Ja govorim jezikom smrti. Hor odlazi. DEAK: U gradu je strana vruina. Voleo bih da padne malo kie, pa da putam brodove. SFINGA: Oseam da e jo danas doi. On e biti lep u svojoj nevinosti i nevin u svome neznanju. Zar je samo nevinima i onima koji ne znaju nita dato da odgovore na sva pitanja? Zato samo oni ive u svetu gotovih odgovora, ne znajui ak ni pravo pitanje? Deae, koliko je dva i dva? DEAK: etiri. Je li to tvoje pitanje? SFINGA: Vidi, ide li ko putem? DEAK: Ne ide. SFINGA: Znai da ima jo vremena. ini mi se da sada vie ne znam ta je moje pitanje. Ima toliko pitanja, a svaki odgovor znai po jednu smrt. DEAK: A ta e biti kada neko odgovori na tvoje pitanje? SFINGA: Umreu. DEAK: Umree? A zato? SFINGA: Odgovori nisu ono to ini jedan ivot. Od njih se ivi samo u koli. Reci mi, koliko je dva i dva? DEAK: etiri, rekao sam ti ve. SFINGA: To nije dovoljno. Ali onaj koji treba da doe znae manje i od tebe. Koliko je tri puta tri? DEAK: Pa etiri, rekao sam ti!

SFINGA: Tri puta tri? DEAK: A, da. Devet. Zar ne zna? Uh, kakva si! (Skakue.) SFINGA: Zato ide tako? DEAK: Tako. Idem. Ulazi Edip. DEAK (spazi Edipa): Sluaj, imam da ti pokaem neto dole kod potoka. Strano zanimljivo. Hajde, poi sa mnom, ionako sada nema nikakva posla. SFINGA: Neko dolazi? DEAK: Nemoj da ga zaustavlja. Reci da ga nisi videla. SFINGA: Pre nego to doe onaj koji ne zna nita, hou da vidim jo jednu

Page 4

Jovan Hristic - Ciste rukeobinu smrt. Moram da znam kako ne smem da umrem. DEAK: Nemoj. On je tako lep. SFINGA: Kao dan koji zna samo za svetlost. Sigurno misli da mu je ceo svet poklonjen, im tako hoda. Prolaznie... EDIP: Idem u Tebu i plaim se da sam zalutao. Jesu li ono gradska vrata? DEAK: To su gradska vrata. Idi samo pravo ovim putem. SFINGA: ekaj malo. EDIP: Ti hoe neto od mene? DEAK: Ne, ne, nee ona nita! Samo ti idi. SFINGA: ekaj, prolaznie. Pre nego to krene dalje mora da mi odgovori na jedno pitanje. DEAK: Nikakvo pitanje! To ona samo pria! Idi! Tri! EDIP: ta znai sve ovo? DEAK: Ma nita! Bei kad ti kaem! Bei! (Uhvati Sfingu za haljinu.) SFINGA: Ostavi me na miru, ti mali bezobraznie, ostavi me na miru! (Edipu) Ja sam Sfinga. Nikad nisi uo za mene? EDIP: Oprosti, nisam. Ja se malo kreem meu svetom. ivim sa ocem na jednoj planini i uvam ovce. Poao sam u Tebu da kupim jednog ovarskog psa. Na stari je ve sasvim oslepeo, a bio je moj najbolji prijatelj. Kada sam polazio gledao me je tako tuno kao da zna zato idem. Mislim, moraemo najzad da ga ubijemo. Teko je na planini hraniti nekoga ko ne moe da radi. SFINGA: Plaim se da u Tebi nee nai ono to ti treba. EDIP: Videu. Nikada jo nisam bio u Tebi. DEAK: Nee nai nijednog psa u Tebi! Sve smo ih pojeli. Vrati se natrag na svoju planinu! Posluaj me i vrati se! EDIP: Budi miran, deae. SFINGA: Bojim se da Teba nije ono to se pria o njoj. EDIP: Ti si htela neto od mene? Hoe li da ti pomognem da odnese neto u grad? Uiniu sve to mogu. Jak sam. SFINGA: Zato posmatra svet takvim oima? ini mi se da je on strano jednostavan dok gledam tvoj pogled kako krui po njemu. Zato sam ja u tvojim oima samo jedna ena, a ti samo jedan mukarac nestrpljiv od svoje snage? Ti gleda svet kao da ga hvata rukama. EDIP: Kada gledam stvari po dnevnoj svetlosti, ini mi se kako mogu sve da ih dohvatim rukama. Dan mi daje sve svoje stvari. Ti si lepa kao dan. SFINGA: Ti misli samo nou? EDIP: Pre nego to zaspim, uini mi se da su stvari otile daleko od mene. Nou se pojavljuju velike senke koje otimaju stvari. Ali otkud ti zna sve to? SFINGA: Mislim da znam i ko si ti. Oseam neku stranu prazninu u sebi, kao da sama sebe naputam. Da, znam ko si ti. EDIP: Zna? Ko sam ja onda? SFINGA: Ti si pastir koji je poao u Tebu da kupi jednog ovarskog psa. EDIP: Jesi li sigurna da se mi ranije nismo nikada videli? Prole godine prodavao sam ovce u Eleuzisu. Tamo je bilo mnogo ena, pun grad ena. Da nisi i ti sluajno bila tamo? DEAK: Ona? Ona ve godinama stoji ovde i saekuje prolaznike! Zar ne vidi

Page 5

Jovan Hristic - Ciste rukekako je spremna da skoi na tebe? EDIP: ta to govori, deae! SFINGA: Nisam bila u Eleuzisu. Ti si voleo sve te ene tamo? Voleo si da ih gleda? Vodio si ljubav sa njima? EDIP: Bile su jako lepe. Ali ja nisam znao kako sa njima da razgovaram. Plailesu me njihove krupne, sjajne oi. I tvoje oi su takve. SFINGA: Plai se? EDIP: Ne znam. SFINGA: Kako samo divno radi sve napamet! Skoro se oseam obezoruana pred tvojom nevinou. Ali nemoj da misli kako e time neto da postigne. EDIP: Kako to misli? Ne razumem te. SFINGA: Treba da odgovori na jedno pitanje ako eli da nastavi put do Tebe. Jesi li spreman? EDIP: Ne razumem ta ti hoe od mene. SFINGA: Jednu lepu smrt. Jesi li spreman da odgovori na pitanje? EDIP: Ne razumem. Zato bih morao da odgovorim na tvoje pitanje ako elim da idem u Tebu? SFINGA: Zato to drugije ne moe da krene dalje. EDIP: Ni u jednom gradu me nisu nita pitali. Jeli to neki tebanski obiaj? DEAK: Ona hoe da te ubije! Zar ti nisam rekao da bei! SFINGA: Dakle? DEAK: Ako ne odgovori ona e te ubiti! SFINGA: Dakle? DEAK: Bei, ta eka! Ona je strana, hoe samo da ubija, ubija, ubija! Ne jede, ne pije, ne spava, samo eka nekog koga bi ubila. EDIP: Ne razumem te, deae. Ne znam ta vi hoete od mene. Pustite me da mirno produim svojim putem. Hajde, eno, skloni se. SFINGA: Ja u se skloniti, ako hoe, ali ti nee nastaviti put. EDIP: Od jutros mi se dogaaju sve neke udne stvari. Prvo sam sreo jednog starca koji me je molio da ga ubijem. Nikada jo nisam zideo oveka koji je toliko eleo da umre. Uvek sam mislio da je smrt strana, i kako je se svi ljudi boje. Ali on je klekao pred mene i molio me da ga ubijem. Plakao je i molio me. SFINGA: I, ti si ga ubio? EDIP: Poznaje ga? SFINGA: Onako. Iz vienja. EDIP: Govorio mi je kako je grenik i kako mora da ispata svoj greh. Dugo meje ispitivao ko sam, ta sam, ko su mi otac i majka, ta radim, gde ivim, i takve stvari. Hteo je po svaku cenu da ga ba ja ubijem. SFINGA: I ta si ti uradio? EDIP: Nisam mogao da shvatim zato da ubijem oveka koji mi nije nita uradio. Uostalom, kako bi mogao da bude grenik ovek koji je sa mnom tako lepo razgovarao o cenama ovaca i o psima? Mislim da se on prilino razumevaou pse. SFINGA: I ta si ti uradio? EDIP: Sigurno da ga nisam ubio. Nikada mi ni na um ne bi palo da ubijem

Page 6

Jovan Hristic - Ciste rukejednog oveka. To je strana stvar. SFINGA: Uinio bi dobro delo, oslobodio bi svet jednog grenika. EDIP: Ubistvo je greh. SFINGA: Svet bi bio bolji bez jednog grenika. EDIP: Moda bi svet bio bolji, ali ja ne bih. SFINGA: Ti misli samo na svoju nevinost. EDIP: ovek se raa nevin, i treba da umre nevin. To je ono to nam daju bogovi. Grehove zaraujemo mi sami. Otac me je uio da se klonim greha. Akodrugi gree, to ne znai da i ja treba da greim. Ja imam iste ruke, hteo bih da one i ostanu iste. To je ivot. SFINGA: Kada ti govori o ivotu, on postaje izlian. Dobro, jesi li spreman da odgovori na moje pitanje? EDIP: ekaj malo. Mogu li da sednem? Peaio sam celo jutro i noge su me zabolele. Imam neke stare oiljke na nogama, uvek me bole kada mnogo hodam. Zato su mi i dali takvo ime. SFINGA: Kakvo ime? EDIP: Edip, zar ti nisam rekao? Oprosti, nisam. A ti si meni rekla svoje, Sfinga,je li? Vidi, to je veliki oiljak. I na drugoj nozi imam isti takav. Kada sam bio mali drugovi su mi se smejali, nisam mogao da trim kao oni. Govorili su mi dasam bio obeen o klin, kao jagnje u kasapnici. DEAK: Proboli su ti noge? Hoe da ti zavijem ranu? EDIP: Hvala, mome, proi e. DEAK: Idem da donesem malo vode i da ti stavim oblog. Ima jedan potok tu blizu. (Otri.) SFINGA: Hajde da zavrimo. Odgovori mi na pitanje - ta ujutro ide na etiri, upodne na dve, a uvee na tri noge? EDIP: A ta e biti ako ne odgovorim? SFINGA: Ti uvek hoe da bude siguran. Umree. EDIP: A ako odgovorim? SFINGA: Ja u umreti. Ali moram neto da ti kaem pre toga. Ako se dogodi daodgovori na moje pitanje, i ja umrem, nemoj nikome u Tebi da kae kako nisi ubio onog starca jutros. Pokuaj bar jednom u ivotu da shvati kako i la moe da bude dobra, a ubistvo korisno. Nemoj da me pita zato je tako. To niko nikome ne moe da objasni. To su one stvari koje ti rhzmiu u mraku pre nego to zaspi. Hajde sada, odgovori mi na pitanje. Smrt je nestrpljiva. EDIP: Ali zato da ti umre? SFINGA: Biti tako divno siguran u samog sebe, to je ve greh. Hajde, misli sad.Tvoja pamet je tako jasna i kratka. EDIP: Zar ne bi bilo bolje da svako od nas ide svojim putem? Zato moram da odgovorim na tvoje pitanje? Recimo da mi ga nisi ni postavila. Idemo svojim putevima, zato ba smrt mora da ih ukrsti? SFINGA: Tako mora da bude. ta je to to ujutro ide na etiri, u podne na dve... EDIP:... a uvee na tri noge? Zapamtio sam. Zapamtio sam sve to si mi rekla od kako smo se sreli. Ali, to je veoma glupo pitanje, osim ako odgovor nije neka smicalica.

Page 7

Jovan Hristic - Ciste rukeSFINGA: Pitanje nije zato da bi bilo glupo ili ne, ono je zato da bi ti na njega mogao da odgovori. Ne moe da se seti? EDIP: Ne to. Jasno da je to ovek, dete, odrastao ovek i starac. Samo ja ne razumem emu sve to? Sfinga umire. EDIP: Hej, ta je to? Mrtva je. Dolazi Deak. DEAK: ta, mrtva je? Odgovorio si na njeno pitanje? Ura, imaemo mesa za veeru, imaemo svega! EDIP: ta pria, kakva veera? Ja nisam hteo da ona umre, nisam nita kriv to je ona umrla. Nisam je ni dodirnuo. ta vi svi hoete od mene? DEAK: Pa ti ne zna! Vano je da je ona mrtva. Ti si nas oslobodio, razume li? Je li, ta te je pitala? EDIP: Pitanje. To je najprostije pitanje na svetu. Vi mora da ste prilino glup narod. Zar niko od vas nije mogao da odgovori? DEAK: Ja imam dvanaest godina. EDIP: Ne mislim ti, ali odrasli ljudi. DEAK: Kod nas ima mnogo pametnih ljudi. Tiresija, naprimer. EDIP: Ko je to? DEAK: Vra. Kau da je on i filozof. Slep je, sve zna i govori nerazumljive stvari. EDIP: Onda sigurno nije mogao da odgovori. DEAK: On nam je rekao da na Sfingino pitanje samo najmudriji moe da odgovori. Je li, ti si najmudriji? EDIP: Ne znam. DEAK: Zamiljao sam da to mora da bude neko sa dugakom bradom, i da je slep, kao Tiresija. Svejedno, imaemo mleka, mesa, veeraemo, ruaemo... (otri) EDIP: Hej, kuda e? (Malo posle) Neko dolazi. Edip se sakrije. Dolaze Jokasta i Tiresija. TIRESIJA: Istina je skromna, kraljice, i uvek izgleda manja nego to u stvari jeste. Ona treba da dolazi kao trenutno otkrovenje, jer obini ljudi nemaju mnogo smisla za spori i naporni rad istine. To je stari trik filozofa kojim su ubeivali ljude u svoju izuzetnu pamet, i mala tajna uspeha koju sam otkrio tek u kasnijim godinama. Zato nikada nisam mogao da budem popularan kao filozof. Kao vra, da. Ali to je ve sasvim druga stvar. Nadahnue ima udesnu mo nad duama iji se horizont ne protee dalje od sopstvenog nosa. Uvek sam se pitao treba li ovek u tom poloaju da se osea kao hulja, ili kao izabranik istine. U svakom sluaju, ja dajem svakome ono to mu je potrebno, i nisam nimalo kriv to ukus ljudi ume ponekad tako nisko da padne. JOKASTA: Vi govorite, Tiresija, kao da nekoga elr1te da opinite svojim reima. Ja vas sluam, ne razumem nita od onoga to govorite, ali oseam da ste me ubedili. TIRESIJA: Mislim da se uskoro moemo nadati srenom zavretku naih patnji iostvarivanju naih nada, kraljice. Danas su predznaci bili iznenaujue dobri, to sam i saoptio gradu u svojoj jutarnjoj poruci. Vi ete mi oprostiti to sam -

Page 8

Jovan Hristic - Ciste rukeda tako kaem - iz politikih razloga, bio prinuen da malo uveliam greh naeg biveg kralja Laja. Uostalom... ali ja se nadam da e na spasilac doi jo danas, i mislio sam kako ne bi bilo dobro da se dva kralja sretnu u gradu. To bi moglo da izazove podvojenost u javnosti. Plaio sam se da Lajevo progonstvo ne bude za graane grom iz vedra neba, ali sve u svemu oni su to dobro primili. ak i zakletvu bogovima. Divio sam se samoportvovanju sa kojim ste vi obeali sebe onome ko nas oslobodi, to je zaista bio najplemenitiji izliv kraljevske vrline. JOKASTA: Ostavimo sada to, Tiresija. Gledala sam se jutros u ogledalu i videla da imam bore oko oiju. Znate li vi ta to znai? Jedna kraljica koja eka mua to sebi ne bi smela da dopusti. Pogotovu ako to treba da bude mladi, kao to vi kaete. Ovo treba da se to pre zavri, inae u ostariti. Vidi li se on u utrobivae ptice? TIRESIJA: Moje znanje ne ide tako daleko, kraljice. Ali ja ipak znam ta je potrebno oveku da bi mogao da odgovori na Sfingino pitanje, dovoljno nevinosti da bi njome mogao da snabde itav svet. JOKASTA: Nikada jo nisam drala nevinost u svojim rukama. Imati nevinot mua, to je biti i ena i majka u isto vreme. Ja nikada nisam mogla da budem ni jedno, ni drugo, Tiresija. Kada sam se udala za Laja on je ve bio stari razvratnik, i ja sam se u njegovim rukama oseala kao stvar. Kada biste vi samo znali... Ja hou tog mladia koji poznaje ene samo svojim oima. Tiresija, jeste li vi sigurni da e graani tako lako pristati na novog kralja? Hoeli oni moi da i dalje potuju kraljicu koja nije ekala ni da se slegne praina iz poslednjih koraka svoga mua, a ve uzima novog? TIRESIJA: To je obeanje bogovima, kraljice, ne smete to da zaboravite. Uostalom, kada jednom budu osloboeni, graani nee vie misliti ni na ta, a najmanje na to ko im je kralj. Svaki kralj je dobar ako sve ostalo ide dobro, a pun stomak je jedini sudija koji sve oprata. JOKASTA: Kada biste vi samo znali kako ja sada elim da uzimam i da dajem uisti mah! Tiresija, on mora da bude strahovito lep, znate li? TIRESIJA: On je dar bogova, kraljice. Jeste li ikada videli neki dar bogova koji bi bio ruan? JOKASTA: On mora da mi vrati sve to sam izgubila. Tiresija. vi nikada niste rekli kakvo je bilo ono proroanstvo koga se Laj toliko plaio i zbog koga je naredio da se moj sin ubije. TIRESIJA: Rune misli kode lepoti, kraljice. One vam izboraju lice i potamne oi. Mislite na ono to vas oekuje. JOKASTA: Jeste li ba sigurni da e sve biti kako treba? TIRESIJA: Ja vas molim da mi verujete do kraja, kraljice. JOKASTA: Nisam mislila nita ravo, Tiresija. Samo me ponekad uplai vae ogromno znanje. TIRESIJA: Meni je samo dato da u putevima zvezda proitam izvesne stvari, kraljice. JOKASTA: De, de, Tiresija. Neete da kaete kako verujete u sve to? TIRESIJA: Govorimo metaforino, kraljice. Vi se seate mojih predavanja o Anaksagorinoj filozofiji? Zvezde su usijano kamenje, i tako dalje.

Page 9

Jovan Hristic - Ciste rukeJOKASTA: Mene on ipak brine. Da nije to neki prostak koji podriguje posle jela i ima velike crvene ake - ako je pastir kao to vi kaete? Hou li mu se dopasti? Mogu li ja ikome da se dopadnem, Tiresija? Stara sam da bih ponovo mogla da budem ena. TIRESIJA: Ne smete tako da govorite, kraljice. Vazduh koji treperi oko vaeg tela govori sasvim suprotne stvari. JOKASTA: Ali ako je on ipak samo jedan pastir koji mirie na ovetinu i beli luk? TIRESIJA: Moraemo se malo brinuti o njemu, ali to nee trajati dugo, uveravam vas. Ali ta je to? Oseam neku udnu tiinu u vazduhu? JOKASTA: Tiinu? TIRESIJA: Gde je Sfinga? JOKASTA: Sfinga? Nema je. Blagi bogovi! Ona je mrtva! Imali ste pravo, Tiresija! Ona je mrtva! On je doao! Gde je Tiresija, gde je on? TIRESIJA: Gde ste, kraljice? Brzo, doite ovamo! JOKASTA: Nema ga. Da nije otiao? Tiresija, ta znai sve ovo? On je otiao. Kako je to moglo da se dogodi? Objasnite mi to, Tiresija. To ne sme da se dogodi. Ako ga ne naemo, vi ete odgovarati. Vi ste me prevarili! Vikau, ta mislite? Moda je negde u blizini? TIRESIJA: Vi to ne smete da uinite! Jedna kraljica da vie! JOKASTA: Pa viite onda vi, ta ekate? TIRESIJA: Umirite se, kraljice. O moni bogovi! Usliili ste nau molbu! Naa muiteljka je mrtva! Srea dolazi u na napaeni grad! Hvala vam, o moni bogovi! Vidite li ga, kraljice? JOKASTA: Ne. Viite jo. TIRESIJA: Hvala vam, o moni bogovi, to ste nam poslali oslobodioca! JOKASTA: Jo! TIRESIJA: Nepoznati junae, najmudriji meu mudrima, doi da padnemo predtvoje noge i zahvalimo ti! JOKASTA: Jo! Jo! TIRESIJA: Doi, pojavi ee, o najhrabriji meu hrabrima, da tvoje lice osvetli suzu zahvalnicu u naem oku! JOKASTA: Dosta, Tiresija, eno ga. Kako je samo lep! Kakva ramena. Kakve ruke! Bie uivanje imati ga za mua, kada se okupa, razume se. Pojavljuje se Edip. TIRESIJA: Pst, kraljice, ne smemo da ga uplaimo. Gde je on? Okrenite me ka njemu. Tako. O veliki oslobodioe! Hodi da ti padnemo pred noge i zahvalimo tiza ono to si za nas uinio! Snaga tvoga uma uinila je da ponovo moemo da gledamo svetlost sunca i radujemo joj se! Ja oseam kako sunce ponovo daje svoj blagoslov mojim oslepelim oima. JOKASTA: Dosta, Tiresija, dolazi. TIRESIJA: Kraljice, gde ste? ta radite to? Za ime sveta, vi ete sve pokvariti! Otila je. U redu. Ti si prva ena kojoj se daje da proivi itavu jednu filozofiju, a ja prvi ovek kome je dato da je sprovede u delo. Sudbino, budi ponosna to te u delo sprovodi jedan filozof. U rukama drugog oveka, bila bi samo banalnapria. (Glasno) O oslobodioe na! O junae koga su nam besmrtni bogovi

Page 10

Jovan Hristic - Ciste rukeposlali! O najmudriji meu premudrima! EDIP: Vi to meni govorite? Oprostite, ali ovde nema vie nikoga. ujem vas dobro. JOKASTA: Oslobodioe moj! TIRESIJA: Ja sam slep, mladiu, i moj glas mora da govori i u ime mojih oiju. Oiju, iz kojih sada jedino mogu da poteku suze zahvalnosti. Ti si nas oslobodio, i mi padamo pred tobom na kolena da ti zahvalimo. Naa muiteljka je mrtva! EDIP: Verujte mi, ja nisam hteo da ona umre. Dogodilo se sasvim sluajno. Biosam zbunjen. Plaio sam se. Bila je tako lepa. JOKASTA: On se usuuje da preda mnom govori o lepoti neke druge ene! Tiresija, ta e biti sa mnom? TIRESIJA: Vi ste ivi, kraljice, a ona je mrtva. Zar vam to nije dovoljna prednost? EDIP: Nisam mislio nita zlo. Nisam je ni dotakao, verujte mi. Pitanje je bilo tako prosto, da sam mislio kako je to neka smicalica. Nisam mislio nita zlo, verujte mi. JOKASTA: Ali je ona mislila mnogo zla. Misli li da je stvarno bila lepa? Bila je samo mlada, da, ta me gleda, bila je mlada, uinilo ti se samo da je bila lepa... Ona je bila na muitelj, nemoj nam govoriti o njenoj lepoti, ona je bila udovite za nas. TIRESIJA: Mi smo u njoj videli samo uas, smrt i suze. Lepota, to znai ivot, aona je donosila samo smrt. EDIP: Oprostite mi, ja nisam hteo da vas uvredim. Zaista mi je ao ako sam to uinio. Nisam hteo. TIRESIJA: O vidim ve! Tvoje herojsko delo dalo ti je skromnost i plemenitost heroja. Ti svet posmatra sa veih visina nego mi, obini, slepi ljudi. Ti ga posmatra iz nepromenljive venosti svoga dela i neogranienosti svoga uma. Ali pokuaj da se spusti do nas, do naih ogranienih umova koji misle od dana do dana, od asa do asa. Pokuaj da naim patnjama izmeri nau sadanju radost i zahvalnost koju oseamo prema tebi. Pokuaj... JOKASTA: Dosta, Tiresija, uplaiete ga. On nije navikao na toliko rei odjednom. TIRESIJA: Rekli ste malopre da vam se ini kako ja elim nekoga da opinim svojim reima. Ba sada to pokuavam. (Glasno) Vidim, oseam, venost govori iz tebe. Neogranieno se ne moe ograniiti ogranienim. Ali neogranieno moe da bude srea ogranienog. Srea, to je oseanje neogranienog u ogranienom. Moj skromni um ne moe dalje. Prosvetli nas veliinom i neogranienou svoga dela, o ti najmudriji i najsmeliji! EDIP: To je jako lepo to to govorite, ali ja bih vas molio da mi objasnite o emu je re. Da li ste vi sigurni da sam ja zaista taj kome vae rei treba da budu upuene? JOKASTA: Ti si nas oslobodio, o najhrabriji meu hrabrima! Hodi, oslobodioe na, da ponovo osetim svu radost ivota koji poinje! EDIP: Zovem se Edip, gospoo. TIRESIJA: Zato su ti dali takvo ime, mladiu?

Page 11

Jovan Hristic - Ciste rukeEDIP: Imam neke stare oiljke na nogama. JOKASTA: A ja sam Jokasta, kraljica grada kome si ti doneo spas i ivot. (Edip naglo klekne i ljubi joj skut haljine.) Ustani, ustani, nemoj sada... Tiresija, pomozite mi... ne sada, nemoj sada... ustani, Edipe, ustani... TIRESIJA: Kraljice, vi se zaboravljate. Niste ga ni okupali! EDIP: Nikada u ivotu nisam video nijednu kraljicu. Nisam mogao ni da pomislim kako e ona i razgovarati sa mnom. JOKASTA: Nadam se da te nisam razoarala, Edipe. EDIP: Kako moete tako da govorite, gospoo! Ono to sam zamiljao samo je prebleda slika onoga to vidim. JOKASTA: ujete li, Tiresija, on zna! On sve zna! To su rei koje treba govoriti jednoj eni! Tvoje rei, Edipe, vraaju mi elju za ivotom koja je skoro bila iezla iz moje due. TIRESIJA: Poimo u grad i odnesimo graanima srenu vest. Srea kraljice pretapa se u sreu itavog grada. Pomozi mi, mladiu. Pozajmi mi svoje oi za jedan trenutak kao to si svima nama pozajmio bistrinu i beskonanost svoga uma. Oseam blagoslov sunca u mojim slepim oima. Srea nam uvek vraa ula koja smo izgubili. O tome u napisati jednu raspravu, kada budem imao vremena. Reci mi, mladiu, kada si dolazio ovamo, da nisi na putu sreo jednog starca? EDIP: Sa kovrdavom bradom, mislite? TIRESIJA: Da, na njega mislim. Da li ti se dogodilo neto... malo neobino s njim? EDIP (za sebe): Da li da je posluam? (Glasno) Neobino? Pa, mislim da jeste. TIRESIJA: ta? EDIP (za sebe) Bila je i suvie lepa da bi me lagala... (Glasno) Ne znam... ne znam kako da vam kaem... TIRESIJA: Ne plai se niega. Sve to ti uradi, dobro je. EDIP (za sebe): I suvie lepa... TIRESIJA: ta? EDIP: Ne znam kako da vam kaem TIRESIJA: ta? EDIP: Ubio sam ga. Ali... TIRESIJA: ta - ali? EDIP: Ubio sam ga. ZAVESA

DRUGI IN

Dvorana u kraljevskoj palati u Tebi. Na jednoj strani rtvenik. HOR: Toliko vremena nismo jeli nita estito, a sada odjednom ovaj ruak. - Moram priznati da me je smlavio. - Kakvo peenje! - Kakvo vino! - Kakva riba! - Ne ini li vam se da je bila malo i suvie zainjena belim lukom?

Page 12

Jovan Hristic - Ciste ruke- Kojeta! Ba koliko treba. - Zar iije udno da kraljiin kuvar nije zaboravio svoju plemenitu vetinu tokomsvih godina gladovanja? - Kako to misli? - Plaim se da sve ovo zreme kraljiina trpeza nije bila prazna, kao nae. HOROVOA: To vie nije vano. Od danas, sve su trpeze pune. HOR: Na svim se trgovima danas daje besplatno ovije peenje. - Govori se da su to ovce poslednje Sfingine rtve. - Na oslobodilac ih je oslobodio, prema tome one su nae. - Ko je on? IJON: Nepoznati junak. ivi mit koji je siao na zemlju. Vena lepota, mudrost islava otelovljeni u jednom ovaru. Moda mala gre ka venosti u izboru tela za svoje uzviene kvalitete? HOROVOA: Nikad u ivotu nisam video tako lepog mladia. IJON: Ne ini li vam se da je on jo jutros dorukovao u drutvu bogova? HOR: Ti huli! - Hoe da ponovo navue gnev bogova na nas? IJON: Gnev bogova bie ublaen pred onakvom lepotom. Nisam poznavao nijednog boga koji bi bio u stanju da kazni onako lepog mladia. HOR: Ti si odvratni bogohulnik, Ijone. - Bogohulnik. IJON: Ja samo govorim o sudbini i lepoti. Sudbina nas sve baca u istu jamu i zato proseni pesnici pokazuju toliko ukusa za stvari sudbine. Ali ta znai sudbina za onog koji se blistavom slavom svoga dela uzdie do venog? Samo,nas plai samoa uzvienosti, svi bismo hteli da budemo obini, jednostavni i pristupani. Konformizam intelektualne klase. HOR: Dosta sa tvojim glupim priama, Ijone! - Da danas nije danas, ja bih znao ta bi trebalo uraditi sa tobom i sa tvojim pesmama. IJON: Hoete da kaete kako i bogovi treba da se odmaraju posle ruka? HOR: Jo uvek mislim na onu ribu. - Kao da su nam je sami bogovi poslali sa svoje trpeze. IJON: Vi znate samo da li je u ribi bilo malo ili mnogo belog luka. Mene zanima ljudska priroda. Zanima me do koje mere jedna ena od, recimo, etrdeset godina moe da se dopadne jednom mladiu od dvadeset? Razume se, ona moe da mu prui dosta, ali ko je od nas spreman da jede svarenu hranu? HOR: Nije lepo to to radi ,kraljica. - Kako ga je samo gledala za vreme ruka! HOROVOA: Kraljica od jutros nema mua. HOR: Misli li da je stari Laj mogao da bude mu? - Osim u matinim knjigama, razume se. - Noj su sigurno dosadili oficiri. - Ulaze li oni na komandu i u postelju? IJON: Vi ste sami jutros obeali da e onaj ko oslobodi grad od Sfinge postati va kralj, a njen mu. Ona se samo trudi da ispuni obeanje. HOR: Lepota uvek deli svet na lepo i runo, pa se svi mi oseamo pomalo

Page 13

Jovan Hristic - Ciste rukenelagodno u njenom prisustvu, poto smo vie runi nego lepi. U najboljem sluaju, ni runi, ni lepi. Ali, pst! Dolaze Edip i Josta. Hor, Horovoa i Ijon povlae se. JOKASTA: Priaj mi o sebi, Edipe. elim da znam sve o tebi, svaki tvoj pokret, svaku tvoju misao. Mrti se? ini ti se mnogo? EDIP: To je tako malo, kraljice. JOKASTA: Zovi me Jokasta. EDIP: Ja sam ipak samo jedan obian pastir. Pastir koji je uvao ovce na jednojplanini. Dani su prolazili, jedan nalik na drugi. Ustajali smo, odvodili ovce na pau, vraali ih uvee. Loili smo vatru, sedeli ogso nje i utali. Sve to nam je bilo potrebno, znali smo. Znali smo gde sunce izlazi, gde zalazi. Znali smo koja ovca jede dobro, koja e se ojagnjiti, koja nee. Znali smo ta treba, a ta ne treba raditi. Znali smo ta je dobro, a ta zlo. To je dovoljno za jedan ivot. JOKASTA: Kada te sluam kako govori, ini mi se da nikada nisam ivela. EDIP: Voleo bih da je moj pas sada pored mene. Danas me je toliko mnogo ljudi gledalo, i svi oni kao da su traili neto na meni. Prole godine, u Eleuzisu,ene su prolazile i gledale me. Plaio sam se njihovih oiju koje su bile kao nekikladenci u kojima gori tamna vatra. I Sfinga je imala takve oi. JOKASTA: A moje oi? ta vidi u njima? EDIP: Ne znam. Ne znam ta vidim u njima. JOKASTA: Pogledaj ih dobro. EDIP: Ne znam. One me seaju na neto. Vidim sebe u njima. Tamo, negde u dubini zenice. Kako je ona tamna! Ne, ne vidim se vie, nestajem. Kraljice, ta je to? JOKASTA: To je ivot kakvog ga ja znam. Ali tvoje oi su svetle kao sunani predeo i prazne kao obeanje. Hoe li ivot ikada ui u njih? EDIP: Mi ne govorimo isto, kraljice. Vi kaete ivot i ja kaem ivot, ali to su razliite stvari. Evo, kreem se, govorim, sluam, gledam, moje srce kuca. Ali kada biste me sada pitali da li ivim, ja ne bih umeo da vam odgovorim. JOKASTA: Ni ja ne bih umela da te pitam. Ti si kao odjek - nikad ne znam da li je to neki drugi glas, ili se samo moj sopstveni vraa. Ja ne znam vie ta sam.

EDIP: Mislim da e najbolje biti da se vratim na svoju planinu, kraljice. JOKASTA: Hoe li da kleim pred tobom i molim te da ostane? EDIP: Kraljice, ja nisam hteo da vam uinim nita naao, oprostite mi. Ja samoelim da se vratim na svoju planinu. JOKASTA: Tebe eka neka ena tamo? Je li ona lepa od mene? Ima li lepu kosu? Vrat? Grudi? Da li su njene ruke lepe od mojih? NJene ruke ogrubele odzemlje, kopanja, tapa kojim se ovce gone na pau. eli li te ona vie od mene? eli li te ovom istom bezimenom eljom, ovom pustinjom? EDIP: Samo moj otac i moj pas, kraljice. Oni e ga ubiti, ako se ne vratim. Znate li vi kako je to kada ubiju nekoga koga ste vi najvie voleli? JOKASTA: Meni su ubili sina im se rodio. EDIP: Kraljice... JOKASTA: Ja sam ti govorila o svojoj ljubavi, a ti mi govori o svome psu. Ja sam ti govorila kako sam te ekala, a ti mi govori o svojim ovcama. Ja sam ti

Page 14

Jovan Hristic - Ciste rukerekla kako te elim, a ti mi govori o svojoj planini. Zato hoe da mi ponovo uzme sve ono to su mi uzeli pre mnogo godina? EDIP: Ali ja ne znam va ivot, kraljice. Ja bih samo eleo da znam kako ovektreba da proivi ivot a da se nikada ne zastidi samog sebe. JOKASTA: Ti misli samo na svoju nevinost. Jesi li siguran da ona vredi toliko? EDIP: Ja sam sam, gospoo, a vas je mnogo. JOKASTA: Ti si dete, ali deca su gora od ubica. Ona ne znaju ta je ivot, ve samo ta je dobro, a ta zlo. Ja se plaim neega to vidim u tebi. Hajdemo odavde. EDIP: Moda bi bolje bilo da se pomolimo bogovima zajedno sa svima ostalima.

JOKASTA: Ne bih elela da ikoga sada sretnem. EDIP: Ne znam ta je to to vi vidite u meni. JOKASTA: Ne moe se i znati i imati u isto vreme. Hajdemo. Odlaze. Ulaze Tiresija, Horovoa, Hor i Ijon. TIRESIJA: Graani, doao je sveani trenutak! Prinosimo rtve u znak zahvalnosti bogovima to su nam poslali naeg oslobodioca. Graani! U ovom uzvienom trenutku ja vas pozivam da se svi zahvalimo bogovima na milosti koju su nam ukazali. Pozivam vas da ispunimo obeanje koje smo im dali u trenutku najvee nevolje, molei ih da nas ne zaborave. Graani! Kada prinesemo rtve zahvalnice, svi emo mi, radosna srca, pouriti da to obeanjei ispunimo. Graani, doekali smo svog oslobodioca, imamo svoga kralja! HOR: Da ne naglimo, Tiresija? - On je tako mlad. - Suvie je lep za kralja. TIRESIJA: Boanska milost stigla je donas tek kada smo dali obeanje, zaboravljate li to? Bogovi ele da on bude kralj. HOR: Nismo tako mislili. - Nismo oekivali nedoraslot mladia. HOROVOA: Zar hoete da prekrite obeanje bogovima? HOR: Ipak, on je tako mlad. - Nema iskustva za kralja. HOROVOA: On je ve pokazao svoje iskustvo i svoju mudrost, graani. TIRESIJA: Ko je od vas bio u stanju da odgovori na Sfingino pitanje? Zato ga onda, kada je stao pred Sfingu, niste pitali da li je mlad ili star? Zar hoete da postavljate uslove bogovima? HOROVOA: Obeanje se ne daje sa pola srca. ovek koji je umeo da nam donese slobodu, umee i da ivi sa nama tu slobodu. Najzad, vi ste tu, i ja samtu. Moje iskustvo i moja mudrost dopunie njegovu blistavu nevinost i bistrinu. Zar svojim oklevanjem da navuemo gnev bogova na sebe? TIRESIJA: rtve, graani! Prinesimo rtve! Plamen lizne i ugasi se. HOR: A! Plamen ponovo lizne i ugasi se. HOR: A! Plamen lizne i ugasi se.

Page 15

Jovan Hristic - Ciste rukeHOR: Bogovi, zar neete da primite molitvu nae zahvalnosti? HOROVOA: ta smo zgreili, o moni bogovi? HOR: Recite nam svoju volju, o moni bogovi! TIRESIJA: Vidim! Vidim! HOR: Reci nam! TIRESIJA: Greni smo pred bogovima, graani! Vidim! Vidim! HOR: Reci nam! TIRESIJA: Vidim! Vidim! HOR: Reci nam! TIRESIJA: Greni smo pred bogovima, graani! Nismo ispunili obeanje! Moramo ispuniti obeanje ako elimo milost bogova! Vidim! Vidim! Naeg spasioca za kralja! Naeg spasioca za kralja, graani! Vidim! Vidim! HOROVOA: Graani, zar hoete da gnev bogova ponovo padne na nae glave? TIRESIJA: Vidim! Vidim! HOROVOA: Opomenuli su nas, graani. Moramo ispuniti obeanje, graani! Moramo ga proglasiti! TIRESIJA: Vidim! Vidim! HOR: Naeg spasioca za kralja! - Proglasimo ga! - Proglasimo ga! - Kralj! Kralj! - Proglasimo ga! IJON: Oslonite se na mene, Tiresija, bar u zemaljskim stvarima. TIRESIJA: Ja umem da koraam i meu zemaljskim stvarima, dragi Ijone, sve dok one ne ponu da mi se pletu u noge. Tiresija i Ijon polako odlaze. HOR: Na spasilac je ba mogao da bude sa nama. - Ni kraljice nema. - Zanima me samo zato je Tiresiji toliko stalo do toga? - On nas opinjava svojim reima. - Kaem vam da je on arobnjak. - On govori sa nama kao da smo svi mi budale. - Dosadila su mi njegova predavanja iz filozofije! - Umemo i mi da mislimo! HOROVOA: Mi smo sami dali obeanje, graani. Tiresija samo eli da ga ispunimo. HOR: Mi emo ga ispuniti, ali ne kada njemu padne napamet! - ta on ima nama da pria! - Umemo i mi da mislimo! HOROVOA: Tiresija zna zato bogovi nisu hteli da prime nae rtve. HOR: To on kae da zna. - On sve tumai kako hoe! - Kada ovek dobro razmisli, ni bogovi ne mogu da trae od nas da izaberemo za kralja nekoga koga dobro ne poznajemo. - Oni moraju da nam dopuste da ga upoznamo!

Page 16

Jovan Hristic - Ciste ruke- Najzad, i on nas treba da upozna. HOROVOA: Graani, moramo ispuniti obeanje. Bogovi su nas opomenuli. HOR: Ko zna zbog ega bogovi nisu hteli da prime nae rtve. - Ovde ima dovoljno grehova. - Ne elimo novi greh. - Sasvim je dovoljno grehova koje gledamo. - Greh je da jedna ena voli tako mladog oveka. - Greh je! HOROVOA: Nije greh kada jedna ena voli nekog oveka. Ja razumem kraljicu, graani. Nekad je iz dana u dan bivala sve blea. Jutros sam prvi put video rumenilo na njenim obrazima. HOR: Jokasta je danas bila najlepa od kada je ja znam. - Moda zbog toga to je stari Laj otiao? - Ipak, on je naredio da se ubije njen sin. - Horovoo, zato je on naredio da se ubije njen sin? HOROVOA: To je bilo jako davno. Neko staro proroanstvo, ini mi se. Ima tome vie od dvadeset godina. Proboli su mu noge, vezali ga, i bacili na jednu planinu. Da ste samo zideli Jokastu tada! Kako je ona plakala pred svima nama. Da sam smeo priao bih joj... Ali ja sam tada bio samo obian lan hora.NJene suze gorele su u mojoj dui kao iva rana. Mrzeo sam tada Laja. Jokastaje danima ila potpuno oslepela od suza i bola. Posle sam ove zaboravio osim njenih oiju. Jednom mi je prila i rekla mi: Nije mogue da se on dugo muio,sigurno da nije". Bio sam srean to je ba mene izabrala da mi to kae. Hteo sam mnogo stvari da joj kaem, ali nisam mogao. Plaio sam se da u zaplakati. Bila je tako lepa, i tako mlada, i tako tuna. ini mi se da sam tu istumladost video danas na njenom licu. Kao da je ponovo oivela. HOR: Proboli mu noge, kae? - A to proroanstvo, ta je bilo ono? HOROVOA: Mislim da se toga vie niko ne sea. Ali bolje da ne govorimo o tome. Hteo oam samo da vam objasnim zato ja razumem Jokastu. Ne bi trebalo da govorite runo o njoj. ena koja je toliko propatila ima prava i na malo ivota. HOR: Ali ipak, on je tako mlad. - Ne bi trebalo... - Edip? Zato su mu dali to ime? HOROVOA: ta hoe time da kae? Zato su tebe nazvali Trazibulom, tebe Trazimahom, tebe Damokom, tebe Harmidom, tebe... HOR: Edip znai hrom. - ta mu je s nogama? - Moramo da znamo ko je on. - Ko je on i odakle je? - Moramo da znamo staro proroanstvo. - Ne elimo da grad ponovo padne u greh. - Zato se on zove Edip? - Kakvo je bilo staro proroanstvo? HOROVOA: Graani, pa zar je u lepoti ikada bilo neeg grenog? HOR: Niko od nas ne kae da je to mogue.

Page 17

Jovan Hristic - Ciste ruke- Ali niko i ne kae da je nemogue. - Koga da pitamo? - Ko to zna? - ini mi se dolazi Ijon. - On pretura po starim rukopisima. - I pie istoriju Tebe. - Pitaemo njega! Dolazi Ijon. IJON: Na ulicama je strana guva. Svi oni koji dosada nisu smeli da dou u Tebu, skupili su se. Nae vrle devojke imae veeras pune postelje posla. HOR: Ijone... -... zato se Edip zove Edip? IJON: Edip? Ko je to? A, na oslobodilac. HOR: Zato se on... -... zove Edip? IJON: Zato se lepota zove lepota? Zato se smrt zove smrt? LJubav ljubav? Pesnike ne treba pitati o stvarima matiara. HOR: Ijone... -... ti zna istoriju Tebe. IJON: Pomalo. Brinem se za tradiciju koliko mogu. HOR: Reci nam zato je Laj naredio da se njegov sin ubije? - Da, zato je naredio? IJON: Niste videli Tiresiju negde? On me je zvao. HOROVOA: Ijone, potrai Tiresiju, ako te je zvao. IJON: Treba pevati pesme u ast naeg oslobodioca. HOROVOA: Danas e nam biti potrebne tvoje pesme. IJON: Moje prave pesme niko ne slua. A to je delo koje u ostaviti potomstvu.Kad umrem, videete kakvog ste pesnika imali. HOR: Ijone, zato je Laj naredio da se njegov sin ubije? IJON: Kako vi zamiljate da se pie istorija? Ja sam napisao tek hiljadu strana, ali dotle jo nisam doao. HOROVOA: Vidite da niko ne zna! Kao da je to vano! IJON: Doite k meni jednog dana, ako hoete. Samo nemojte odmah posle ruka, tada obino stvaram. Ali ako doete predvee, kada zalivam cvee, lopiemo malo vina i razgovarati o poeziji. Kada ova guva proe, prelistau svoju malu arhivu, i rei u vam. Ali sada sam suvie zauzet. HOR: Ijone, mi to moramo sada da znamo. - Ti to zna, Ijone. - Ijone, zato se Edip zove Edip? IJON: Obesili su ga u kasapnici kada je bio mali. Pastiri esto od deaka pomisle da je jagnje. HOR: Ti zna neto to ne eli da nam kae. - Ako bude greha, Ijone... -... pae na tvoju glavu. IJON: Znate li kada se bacaju mree? Uvee. Uvee riba ispliva blie povrini. Danju se krije od sunca. Ali uvee ona ispliva i tada se bacaju odree, Sve ima

Page 18

Jovan Hristic - Ciste rukesvoje vreme. Ja jo ne znam nita o onome to me vi pitate. Rekao sam vam da se to dogaa u poglavljima koja tek treba da napiem. HOR: Ti krije neto od nas. - Ti si isti kao Tiresija. IJON: Tiresija? Nikada mi ni na kraj pameti nije bilo da budem isto to i on. On ita i suvie mnogo knjiga koje posle prepriava. Ja sam stvaralac. HOR: Ijone, ne podsmevaj nam se! - Briga njega. - Mi moramo da znamo. - Ijone, ne podsmevaj nam se! IJON: Uopte vam se ne podsmevam. Samo kaem: sve u svoje vreme i na svome mestu. Prvo ga proglasite za kralja, i onda ispitujte njegovu prolost. Uostalom, zar nam ga sami bogovi nisu poslali? Moda je on jo jutros dorukovao sa njima? HOR: Ako bude greha... -... on e pasti na tvoju glavu, Ijone. IJON: Greh je zanimljiv za jednog pesnika. HOR: Ijone, ti zna ko je on. - Razume li da mora da nam kae ko je on? - Ijone, ko je on? IJON: Kako ja to mogu da znam? Mene zanima istorija, a on jo nije uao u nju. Kada postane kralj, postae istorija, i ja u poeti da tragam po njegovoj prolosti da bih video kako je jedan pastir otkrio u sebi kraljevske vrline. Ali za sada, on i suvie mirie na ovije mleko. Nikada nisam voleo ovije mleko, iakokau da je ono vrlo hranljivo. HOR: Ijone, mi znamo da ti zna. - Mi znamo da ti zna ko je Edip. - Mi znamo da ti zna staro lroroanstvo. IJON: Ja znam samo kako lepota postaje sudbina, i pitam se ne raaju li se i ljudi slepi, kao maii. Vi volite maie? HOR: Maie? - On govori o maiima! IJON: Sada zaista moram da potraim Tiresiju. HOR: Ali ko zna staro proroanstvo? - Tiresija to sigurno zna. - Da, ali nam on nee rei. - On govori samo ono to njemu koristi. - Ali mi moramo da znamo. - Sinovi se ne ubijaju ni zbog ega. IJON: Pa, mislim da e to prvosvetenik sigurno morati da zna. On je stariji od Tiresije, i sigurno se sea toga. Ili je bar zapisao neto o tome. HOR: Prvosvetenik? - On zna! - On e nam rei! HOROVOA: Ali on je star i bolestan, graani, i ne moe da izlazi iz kue. HOR: To kae Tiresija!

Page 19

Jovan Hristic - Ciste ruke- Zato niko od nas ne moe da ga poseti? - Neka nam on kae! HOROVOA: Ostavimo na ,miru bolesnog oveka, graani! HOR: Niko ga od nas nije video bolesnog! - Samo Tiresija kae da je on bolestan! - Neka nam on kae treba li onog mladia da proglasimo za kralja! - Neka nam on kae staro proroanstvo! - Neka nam on kae zbog ega bogovi nisu hteli da prime nae rtve! - Neka nam on kae gde je greh! - Neka nam on kae ko je grenik! HOROVOA: Vi oseate samo greh, graani! HOR: Mora da bude greha! - Bogovi nisu hteli da prime rtve! - Sinovi se ne ubijaju ni zbog ega! - Ko je Edip? - Neka nam prvosvetenik kae! - Moramo da znamo na emu smo! HOROVOA: Graani! Graani! HOR odlazi, i Horovoa za njima. IJON (sam): Greh, greh. Lepo zvui ta re. Jedan intelektualac ne bi smeo olako da joj podlegne, ali ona privlai pesnika. Ig.ra je suvie lepa, Tiresija suvie samouveren, graani suvie ogranieni, Jokasta suvie ena. Uvek sam voleo da gledam mleko kako kipi. Dolaze Tiresija i Glasnik. TIRESIJA: Edip e biti proglaen za kralja jo danas posle podne. Ti zna ta treba da uradi? GLASNIK: Pripremiti trg ispred palate. Pozvati ugledne graane. Izvriti potrebna obezbeenja. TIRESIJA: Zna koga treba pozvati na sveanost? GLASNIK: Po spisku za dananji ruak? TIRESIJA: Ti vie nisu pouzdani. Potrebni su mi novi izvetaji. GLASNIK: Dobiu ih za koji as. TIRESIJA: Sastavi spisak prema njima. Samo brzo. Sve mora da bude gotovo pre zalaska sunca. Hou specijalna obezbeenja. GLASNIK: Razumem, Tiresija. Odlazi. TIRESIJA (za sebe): Dok sam palio rtve, uinilo mi se da ujem Jokastin krik. Osetio sam neku udnu slabost kada su mi dali baklu u ruke. Postajem star, ruka poinje da mi drhti. Ali, ipak, Edipe, imaemo jo dosta posla, ti i ja. Kadabi ljudi samo znali kako je njihova sudbina grozna kada se zna unapred! Ali oi ne mogu da podnesu pogled u budunost. Edip. On mora da je sav od oiju. ta on ima da vidi u svom svetlom svetu koji tako poudno grabi oko sebe? Ja mu pomaem da prati svoju sudbinu, korak po korak, dan po dan, da nita ne izostavi, nita ne propusti, da nikada ne dozna suvie. Krug je najstranija klopka na svetu, ali on predstavlja sudbinu koja se ponavlja, ivot koji je uvek isti. Ja ga se grozim, zato to ponovo poinje, im se zavri.

Page 20

Jovan Hristic - Ciste rukeIJON (za sebe) O emu li Tiresija razmilja tako duboko? Plaim se da on ovoga puta nije dobro zatvorio svoj krug sudbine, i ja se nadam da u videti kako taj divni obru prska na slabom mestu. Uostalom, ta je to ovek? Ide na dve noge, ume da sabira, razume silogizme. Raa se slep, umire slep. Mislite jo malo, Tiresija, mi znamo dovoljno da bismo mogli da uivamo, svaki na svoj nain. TIRESIJA: Ko je to? IJON: Vi ste me zvali, Tiresija. TIRESIJA: Sastavie pesmu o Edipovom podvigu. Veeras, pre nego to ponesveanost, pevae je na trgu. Hou da opini ljude kao to ih je Orfej opinjavao. Ja znam da si ti nadahnut pesnik, Ijone. IJON: Smem li da se osvrnem? TIRESIJA: ta hoe time da kae? IJON: Orfej nije smeo da se osvrne dok je izlazio iz pakla. Pevao je, ali nije smeo da vidi ono to se nalazilo iza njega. Ne morate to da shvatite bukvalno. TIRESIJA: Tvoja pesma mora da bude pristupana i razumljiva. Ona mora da nadahnjuje ljude plemenitim oseanjima i optimizmom. IJON: U gradu mirie na smrt, niste osetili? TIRESIJA: Bila je strana vruina jutros. IJON: U gradu mirie na greh, Tiresija. TIRESIJA: Grenik je tek jutros otiao. IJON: Sigurni ste da je u pitanju samo jedan greh? TIRESIJA: Zavisi od toga ta smatramo grehom. IJON: Nikada nisam pridavao neko naroito znaenje toj rei. Ali ini mi se da znam ta drugi misle o tome. TIRESIJA: Nije dobro misliti umesto drugih. IJON: Sem ako se ne misli bre od drugih. TIRESIJA: ta hoe time da kae? IJON: Mi mislimo na sasvim razliite naine. Vi ste filozof, imate smisla za apstrakciju, za vas je svet samo jedna kategorija. Ja sam pesnik, i mislim o istoriji, to e rei mislim svojim ulima. Ono to se dogaa za mene je ono tose dogaa. Ne znam koliko je to sudbina, a koliko nije, Tiresija. TIRESIJA: Prestani sa .svojim metaforama, Ijone! IJON: Vi nikada niste razumevali pravu poeziju, to je va veliki nedostatak. Imali ste neku vrstu razumevanja samo za one pesme koje ste poruivali od mene. TIRESIJA: Hoe da kae kako ne eli da peva onako kako ja mislim da treba pevati? IJON: Zanima me ta biste uradili kada biste uli moje prave pesme. Ali ako elite da moja pesma uspe, uinite neto pre nego to ljudi u svome seanju lrelistaju izvesne dogaaje i izvesna miljenja - da, poto vi ne verujete u proroanstva. Heroj je ovek o kome se malo zna. Ako ljudi znaju o njemu vienego to se u mojoj pesmi nalazi, ona ne bi uspela, Tiresija. TIRESIJA: Ako mislimo na razliite naine, onda je opasno meati te dve misli. To je pravilo logike. IJON: Onda bi bilo dobro da graanima ponovite svoje predavanje o logikim

Page 21

Jovan Hristic - Ciste rukegrekama pre nego to oni uine jednu od njih. Ali, evo ih. TIRESIJA: Ko? IJON: Naa kraljica i na oslobodilac u razgovoru o vanim dravnim poslovima. Dolaze Edip i Jokasta. JOKASTA: Nikada jo nisam videla takvu vrevu u Tebi. Kao da su svi izali na ulice. Nadajmo se da nee biti izgreda. IJON: Kakav divan drhtaj prolazi kroz masu danas! Kao pesnik, ja oseam puls istorije. TIRESIJA: Edipe, dozvoli da ti predstavim Ijona, naeg prvog pesnika. On e pevati o tvome junakom podvigu. IJON: Koliko to moje, vie nego skromne, sposobnosti doputaju. Znam mnogopesnika iji je pogled i obuhvatniji i prodorniji od moga, ali mogu da priznam sebi kako imam jedan mali plamen koji bih tako rado ustupio nekom veem od sebe. TIRESIJA: Tvoja skromnost je ve poslovina, Ijone. Koje si mesto zauzeo na poslednjem takmienju? IJON: Bio sam drugi. TIRESIJA: Ali ko je bio prvi? IJON: Simonid. TIRESIJA: Simonid je ve davno klasik, to znai da si ti prvi ivi pesnik. EDIP: Uvek se uzbudim kad sluam pesme, jednom su mi ak i suze pole na oi. TIRESIJA: Ijon e skovati u besmrtne heksametre tvoj podvig, Edipe. Ali i ja imam jedan mali zadatak da ispunim, ovde, pred svima nama. Graani naeg grada naloili su mi da ti neto kaem. Priznajem da je to prijatna dunost, akvie nego prijatna dunost, to je izuzetna ast, veoma uzviena dunost i ast, ako tako mogu da kaem. Dok smo patili od otranog udovita, obeali smo bogovima da e onaj ko nas oslobodi postati na kralj. I kao to je grad obeaosebe onome ko ga oslobodi, tako je naa kraljica obeala sebe onome ko oslobodi njen grad. Sudbina i dobrobit grada bili su uvek njena prava briga. Moda ti je ona ve neto govorila o tome? JOKASTA: Samo sam nagovestila, Tiresija. Na vama je da to sada zvanino objavite. TIRESIJA: To mi ini izuzetnu ast, kraljice. Tvoje herojsko delo, Edipe, koje nam je donelo slobodu, poziva nas i na ispunjenje obeanja bogovima. U ime itavog grada ije srce danas treperi od radosti, u ime itavog grada ozarenog slavom i uzvienou tvoga dela, ja ti predajem ovaj grad. Od danas, ti si na kralj, Edipe, i ja sam srean to mogu prvi od svih graana da kliknem - iveo kralj! I ja ti kliem - iveo! JOKASTA: iveo na kralj! IJON: Pa, iveo. Graja. EDIP: Plaim se da ja ne bih bio dobar kralj, Tiresija. Ja sam samo obian pastir. IJON: Pastir i kralj! Nema na svetu dva slinija zanimanja! Kao pastir, vi ete

Page 22

Jovan Hristic - Ciste rukebiti najbolji kralj koga je Teba ikada imala. JOKASTA: Kao pobedilac Sfinge, ti e biti najhrabriji kralj koga je Teba ikada imala. TIRESIJA: Kao onaj koji je odgovorio na pitanje, ti e biti najmudriji kralj kogaje Teba ikada imala. EDIP: Ali ja ne poznajem va grad. Kada bih sam iziao na ulicu, izgubio bih se.Kako mogu da budem kralj gradu koji ne poznajem, gra-anima koje ne znam?

IJON: Onaj ko da ivot drugome poznaje ga kao samog sebe. Vi ste kralj Tebe iivot Tebe! TIRESIJA: Onaj ko da slobodu drugome poznaje ga kao samog sebe. Ti si kralj Tebe i sloboda Tebe! JOKASTA: Onaj ko da mladost drugome, poznaje ga kao samog sebe. Ti si kraljTebe i mladost Jokastina. EDIP: Plaim se da sam ja to sve sluajno uradio. TIRESIJA: Sluajnosti nam uvek pokazuju ono to zaista jesmo. U jednom blistavom trenutku mi sagledavamo itav svoj ivot i odmeravamo pravi zamahsvojih mogunosti. ta je anonimnost svakodnevnih asova prema blesku jednog uzvienog trenutka? U svakom oveku eka neslueni broj mogunosti. NJegova je ljudska dunost da ih otkrije do kraja. JOKASTA: Jedan blistavi trenutak otkrio je nau sreu. Hoe li da nam je sadaoduzme? Dolazi Glasnik. IJON: Tiresija, vas trae. TIRESIJA: Oprostite, gospodaru. Samo trenutak. IJON: Da li biste sada hteli da ujete moju pesmu? JOKASTA: Sve se priprema za sveanost, kralju moj. GLASNIK: Tiresija, Stari Laj se vratio. TIRESIJA: Nemogue, Laj je mrtav. Edip mi je sam rekao. GLASNIK: Ali ja sam ga video svojim oima, Tiresija. To je on, siguran sam. TIRESIJA: Znai, lagao je. Nisam mislio da je njegova nevinost tako potpuna. Ali ve oseam upljinu kako raste u toj divnoj voci tako punoj sunca. NJegova nevinost poinje da ga naputa kao pacovi brod koji tone. Dolazi moj as. EDIP: ta se to dogaa, Tiresija? TIRESIJA: Samo pripreme za sveanost, gospodaru. IJON: Glasovi istorije, gospodaru. Istorije koja se ukrta sa sudbinom ili filozofijom, ako hoete. EDIP: Ne razumem vas. Okruili ste me poluglasnim razgovorima . .. JOKASTA: Vidim te u kraljevskoj odori, Edipe. Ti si najlepi kralj koga je Teba ika-da imala. TIRESIJA (Glasniku): Dakle, stari Laj se vratio. Uhvatite ga smesta i dovedite udvor. Potrebno je da i on bude sa nama. Stvari moraju da se razjasne pre negoto sunce zae. GLASNIK: Razumem, Tiresija. Odlazi.

Page 23

Jovan Hristic - Ciste rukeTIRESIJA: Sve je spremno za sveanost, gospodaru. JOKASTA: Morate me saekati, Tiresija. Ja se nisam presvukla. Plaim se da neu znati ta da obuem. Srea dolazi tako sa svih strana da ja ne znam na koju da se okrenem. Kralju moj, ekam te! EDIP: ta je bilo u oima graana danas za rukom, Tiresija? NJihove oi bile su oi nepoverenja. To su bile zle oi. TIRESIJA: Obina ljudska radoznalost koja eli da u jednom heroju nae ono to ga izjednaava sa obinim ljudima. EDIGG: Nije bilo sree u tim oima. TIRESIJA: Srea nikada ne osea da je srena. Graja. EDIP: ta je to? IJON: Da li biste sada hteli da ujete moju pesmu? Vi ete mi rei ako sam negde pogreio, ja va podvig znam samo iz pria. EDIP: Plaim se da je istina o mom podvigu s^vie prosta za pesmu. IJON: A ja se plaim da je ovoga puta pesma i suvie prosta za istinu. EDIP: ta hoete time da kaete? IJON: Istina je kao mozaik. Ona se sastavlja deo po deo, pesma po pesma. Ja sam napisao samo jednu pesmu, i bojim se da ona nee biti dovoljna. EDIP: Kako to mislite? Graja. Vojnici. EDIP: ta je to? IJON: Druga pesma, gospodaru. Ona je manje skladna od moje, doputam sebitu neskromnost. TIRESIJA: Istorija vas eka da zauzmete svoje mesto u prolosti i budunosti, gospodaru. Graja se naglo utia. EDIP: Ne volim tu tiinu. Kada se kod nas na planini utia, onda je sve puno zvukova koji ekaju da granu. Ali ova tiina je mrtva, oseam kako ona preti. IJON: Mogli bismo... EDIP: Tiresija, ja odlazim. Ali hou neto da vam kaem pre toga. Jutros ste me pitali ta sam uradio sa starcem koga sam sreo na putu. Rekao sam vam da sam ga ubio. Sfinga me je molila da to kaem, i ja sam je posluao. Ali sadahou da vam kaem istinu. Ja ga nisam ubio. Nisam ga ni dotakao rukom. Nisam ubio onog starca jutros, shvatate li to, Tiresija? Moje ruke su iste. Mojeruke su iste, ujete li me, Tiresija? Mi vie nemamo ta da kaemo jedan drugome. Odlazim. Ja neu da budem va kralj, Tiresija, neu! TIRESIJA: Ti e biti kralj ovoga grada makar samo za jedan dan, i mu Jokastin makar samo za jednu no, mladiu. Ijone, koliko je sunce? IJON: Jedno koplje, Tiresija. TIRESIJA: Ima pola koplja vremena, mladiu. EDIP: Ja neu... IJON: I tako Edip slavni, Slobodu to nam donese...

ZavesaPage 24

Jovan Hristic - Ciste ruke

TREI IN

Ista dvorana kao i u II inu. Neto kasnije. IJON: I tako Edip slavni, Slobodu to nam donese... EDIP: Umukni! IJON: Ne svia vam se ritam? Da promenim? Mogao bih sve da prebacim u trohejske stope, ali mi se ini da je jamb uzvieniji i dostojanstvenije!. Tako hrabri Edip..." Vidite i sami da to ne ide. Suvie lii na obinu prozu. Ne nadahnjuje llemenitim oseanjima. Ali jamb, jamb je neto sasvim drugo. On vas odmah stavlja u srce, da tako kaem, smisla stvari. Ne slaete se sa mnom? EDIP: Ostavite me na miru. IJON: Priznajem da je poetak malo prozaian. Moda bi trebalo poeti obraanjem muzama, to bi bilo nadahnutije. Ali to je Homerov manir. Pevaj, oMuzo, delo Edipa slavnog..." Ne zvui loe, ta mislite? Opet vam se ne svia. Da izbacim epitete? Ali ja sam ve pokuao da izbegnem Homerove dvostruke, iako su oni veoma na ceni danas. Edip slavnomudri". Ne, to vam se sigurno nebi dopalo. EDIP: Ostavi me na miru sa tom tvojom pesmom, vidi da razmiljam o ozbiljnim stvarima. Slavni, hrabri, mudri, a uhvatili ste me ovde kao u miolovku. IJON: A, to! Pa ovde se ne radi uopte o vama. EDIP: Nego o kome? IJON: To je ep. Vi ste tu samo da popunite jedno prazno mesto. Vie kao jedanprimer, da tako kaem. EDIP: Bolje bi bilo da me ostavi na miru. Ako ve hoe da peva, onda promeni ime i pevaj I tako Ijon slavni" ili ,,I tako Tiresija mudri". IJON: Ipak bi trebalo da ujete moju pesmu do kraja. Pesme nas objanjavaju nama samima. EDIP: Ne zanima me. IJON: Ali ovo je jedna od mojih najistinitijih pesama, iako je poruena. Dozvolio sam sebi da se umeam u istinu. Kada jednom uskoite u sudbinu, onda ste postali njen deo, i ona se dalje odvija sama za sebe. Ja ne volim sudbinu, ali je tako. EDIP: Samo to ja nisam hteo da uskoim. IJON: To ve nije vaa briga. Ja uivam da gledam kako se borite. ta mislite, hoete li uspeti da se izvuete iz svoje sudbine? EDIP: Sluaj, nastavi li da govori kao Tiresija, udariu te. Postoji li neki tajni izlaz odavde? IJOK: Svakako. To je prvo to se predvidi u jednoj kraljevskoj palati. EDIP: Pokai mi ga. IJON: To ne bi bio lep zavretak za moju pesmu. Prepoznali bi vas i odmah ubili. ta mislite, da se to prata hteti ne biti heroj? EDIP: Ne priaj. Daj mi svoje odelo i svoj instrument!

Page 25

Jovan Hristic - Ciste rukeIJON: Heroj koji bei preobuen u literatu! Zar ne shvatate kako to ne bi bilo nimalo dramatino, nimalo estetski? EDIP: Svlai se! (Skoi na Ijona.) IJON: Pustite me. Zar hoete da me posle ubiju kao izdajnika? Da budete krivi za moju smrt? EDIP: Vezau te. Kai da sam te ja napao. Ti nisi kriv to sam ja jai od tebe. Broji do trista i vii u pomo. IJON: Da vas pretvorim u prozu? Nikako! EDIP (puta Ijona): Ali zar ne vidi da moram da odem odavde? Pa ta sam vam skrivio? Zato me ne ostavite na miru? IJON: Pukla mi je jedna ica kad ste skoili na mene. EDIP: ta sam vam ja uinio? IJON: To litajte Tiresiju. On je filozof. EDIP: Tiresija je hulja, a ti si njegov plaenik. IJON: Ja. samo posmatram ljudsku prirodu, a ovako mogu da je posmatram izbliza. NJene krivice i nevinosti, njene iste i prljave ruke. Kada biste vi samo znali kako sve to ne znai nita, stideli biste se da upotrebite re ,,kriv". EDIP: Ali za ta sam ja kriv? Moje ruke su iste. IJON: Kako je sve to apstraktno? Gore od Tiresijine filozofije. iste ruke, prljave ruke, kriv, nije kriv. Igra se igra do kraja, i samo onaj ko igra moe da kae da ima ruke - iste ili prljave. Vi biste hteli da imate ruke? iste? Pogledate svoje ruke, a one iste. Ili, pogledate svoje ruke, a ono ruku nema. Samo prazna istota. Nema ih. Nikada ih nije ni bilo. Samo istota, Prazna. Prazna. Dolazi Tiresija. TIRESIJA: ini mi se da polako zalazi sunce. Veernja sveina uvlai mi se u kosti. Ti je ne osea, mlad si jo. Ali osetie. Danas sunce zalazi, rekli su mi, kao veliki krvavi krug. Razume se, moje poreenje je prosto i nepesniko, ja sam slep i nisam pesnik, ali odgovara onome to bih hteo da kaem. Divan trenutak mira, taj as u kome se sunce koleba na horizontu, kao da se itav svet koleba izmeu ivota i smrti, izmeu postojanja i nitavila. Nijednog zvuka. Zvuci dana zamrli su. Za koji as poee muzika veeri. Zar se ti ne divi zalasku sunca, Edipe? Nisi ga posmatrao? Stajao sam pred lalatom dok je sunce zalazilo. Pokuavao sam da zamislim kako njegov zalazak izgleda u tvojim oima. EDIP: Hoete da kaete kako je najzad dolo vreme da odluim hou li postati va kralj ili ne? TIRESIJA: Napravio sam jednu malu pesniku (izvini, Ijone) digresiju, ali ti si vidim, dobro razumeo njen smisao. Raspoloeniji sam nego obino. Tokom popodneva razjasnio sam neke stvari koje nisu bile sasvim jasne. A kada sam se vraao ovamo, uinilo mi se da vidim tebe i Jokastu u kraljevskim odorama. I bio sam vrlo spokojan. Vi ste najlepi par glasova koje sam ikada uo. EDIP: Onda sluajte jo malo te glasove, Tiresija. Bojim se da ih vie nikada neete uti. TIRESIJA: Ti govori kao lice u ravom komadu. Ali hajdemo, Edipe. Jokasta nas ve eka.

Page 26

Jovan Hristic - Ciste rukeEDIP: Vi jo uvek mislite da u ja pristati da budem mu one postarije tospoe koja eli da se igra sa mnom kao sa ovojim makama? TIRESIJA: ene nemaju godina, Edipe. To je jedno od pravila lepog ponaanja koje treba da naui. EDIP: Ja sam obian pastir. Za mene ne vae ta pravila, poto nikada neu biti va kralj. Ja odlazim. TIRESIJA: Svakako. (Udari tapom o pod.) Robovi unose Lajev le. TIRESIJA: Rekao sam da sam razjasnio neke stvari danas posle podne. EDIP: Starac od jutros! Ko je on? IJON: Laj! EDIP: Ko ga je ubio? TIRESIJA: Ti, mladiu. EDIP: To je la! Ja ga nisam ni dotakao rukom! IJON: Krug sudbine ipak e se zatvoriti. Kakav divan lanac! Zar sam mogao i da predpostavim kako u njemu moe da nedostaje jedna karika? Tiresija, recite mi ta bi se dogodilo sa tim lancem da nije bilo vas? TIRESIJA: I sudbina i ja slepi smo, Ijone. EDIP: Ali zato? emu je potrebno sve to? TIRESIJA: U tvojoj sudbini je bilo zapisano kako e ubiti kralja ovoga grada i sam iostati njegov kralj. Ja sam ti samo malo pomogao. Pridrao sam tvoju ruku, tako rei. EDIP: Tiresija, ja znam da nisam ubio ovog oveka. TIRESIJA: Ti si samo orue nunosti. EDIP: Zato me ne ostavite da idem svojim putem? Ne oseam se dobro meu vama, Tiresija. Vazduh mirie na rave stvari kao pokvareno meso. Pustite me da idem ovojim putem. TIRESIJA: Ti si nas oslobodio, i od tog trenutka tvoj put je postao na put, na put je postao tvoj put. Oslobodilac ima dunosti prema onome koga je oslobodio. Od toga se ne moe pobei. EDIP: Ja znam da vi uvek imate dobre razooge, Tiresija. Ovoga puta ja nemam razloga, ali znam da nisam ubio ovoga oveka. Moje ruke su iste. Vi ste ubica, Tiresija. IJON: Ovo je najlepi as dijalektike koji sam u ivotu uo. Jedan prepredeni sofistiki razum i jedna primitivna snaga i prosto rasuivanje. Verujem u prirodne darove. Ovaj ovek ima dara za dijalektiku, iako ni ne zna ta je to. TIRESIJA: Mislim da je as zavren, Ijone. EDIP: Ali ja ga nisam ubio! Ja sam nevin! TIRESIJA: Nevinost nije u tome da se ne radi nita i ne mea ni u ta. Ja bih pre bio sklon da to nazovem ubistvom. EDIP: Ja nisam ubica, Tiresija. TIRESIJA: Mogu da ti pokaem dokumenta o tome koliko je ljudi, ena i dece pomrlo u Tebi zahvaljujui Laju. Kako naziva te smrti? Jedini nain da se jedan rav kralj zameni dobrim kraljem jeste da se onaj prvi ubije. Najbolje je ako to uini njegov naslednik. Postane li kralj, ti nisi ubica ovog oveka ovde. Ti si samo orue nunosti. Ne postane li kralj, njegova smrt pada na tvoju

Page 27

Jovan Hristic - Ciste rukeglavu. Jedino je kraljevska vlast u stanju da od ubistva naini nunost. EDIP: Neto mi je govorilo da ne dolazim ovamo. Ali ja sam ipak doao. Hteo sam da budem slobodan pred samim sobom. IJON: Znam to oseanje. Koliko puta sam gledao sebe u ogledalu mislei - ti si slobodan, ali sam ve bio u ogledalu, u strogom zlatnom okviru. TIRESIJA: Nikada nisam razumevao neke rei koje ljudi vole da upotrebljavaju.Greh, krivica, nevinost, sloboda. Ustvari, te rei ne znae nita. Vi se samo ponaate tako kao da one neto znae. To su rei sa dva lica i sa dva zvuka. One zavise od toga koje njihovo lice posmatramo, i koji zvuk sluamo. Ali ondaodjednom one dobiju stotinu lica i mi se sa njima vrtimo u krug. EDIP: Vi me uvlaite u strane mree, Tiresija. Posle svake vae reenice ja se trgnem i kaem sebi - ne, on nema pravo". Kada ne bih tako govorio, poludeobih. Ipak, ja u otii i rei sve graanima. Neka oni odlue. Oni najbolje znaju ta ]e za njih dobro, a ta nije. TIRESIJA: Ide li kao kralj ili kao ubica? EDIP: Idem kao Edip, obian pastir. Obian pastir koji e govoriti obinim ljudima. Oni e me razumeti isto onako kao to bih i ja njih razumeo. IJON: Vi znate ne samo dijalektiku, nego i sofistiku vladalaca, Edipe. Prava je teta to ne elite da postanete kralj. Posle jednog vaeg govora graani ne bi vie znali ta je crno, a ta belo. Videli bi svuda sivo, ili neku drugu boju koju vielite da oni vide. To je najvie to jedan vladalac moe da postigne. TIRESIJA: Ne znam kako e se obian pastir provesti meu obinim ljudima. Ako im njihov kralj, ili njihov heroj govori kao obian pastir, to je vladalaka vetina. Ali ako im pastir govori kao pastir, nisam sasvim siguran u ishod tog pokuaja. EDIP: Ja znam da nisam ubio ovog oveka. Moje ruke su iste. TIRESIJA: Ti si jedini koji moe da bude kralj ovoga grada, i mi od tebe samo traimo da izvri dunost oslobodioca. Misli li da je osloboditi jedan grad isto to i podii dom za posrnule devojke? Zamisli sve te kue, ulice, trgove, koji ekaju tebe da bi poeli da ive. Zamisli te ljude koji ekaju tebe da bi poeli da vole jedni druge. Zamisli tu slobodu koja eka tvoju re da bi poela da postoji. Jesi li u stanju da ostavi sve to? EDIP: Poinje da mi se vrti u glavi. Ja vie ne vidim krajeve tog konca u koji me upliete. Ali zato, emu sve to? TIRESIJA: Da bi se napisala jedna pesma, kao to bi rekao Ijon. Da bi se videlajo jedna ljudska sudbina. Moe da nae hiljadu razloga. Ali pre nego to pone da razmilja, uini neto. Hoe li da veno stoji nasred ove dvorane ieka? ta eka? Da te neko povede? Da te neko naui? Ko je dovoljno dobar da bi mogao da mu veruje? eka li nekog ko e sve to da uradi umesto tebe?

EDIP: Znai da sam bio u pravu. Radi se o nekoj spletki sa laima, ubistvima i klevetama. TIRESIJA: Ti si isuvie mlad, isuvie brz da pohvali ili pokudi, da podeli svet na crne i bele. Ti ne vidi ni dobro ni zlo, poto misli da je dobro dobro, a zlo zlo. Ti govori o reima, a misli da su one stvari. Dragi moj, igra je mnogo sloenija. Stvari menjaju mesta mnogo bre od rei. U tvom glasu oseam

Page 28

Jovan Hristic - Ciste rukekako si izgubio stvari i kako sada reima pokuava da ih vrati natrag. EDIP: Na svakom koraku se sapliem o neke rei. Vi stalno govorite o imenima, razlozima, odnosima. Ja vie ne mogu da se borim sa duhovima. Kada bih samo znao kuda da se okrenem, koga da udarim! TIRESIJA: Ako misli da je podvig oboriti jednog starog slepca, onda izvoli. IJON: Ako hoete da se borite, ekaju vas napolju. Borite se sa graanima i njima pokaite da li ste heroj ili ubica. EDIP: Rekao sam vam da su moje ruke iste! TIRESIJA: Tvoje ruke nisu iste, one samo nisu imale priliku ni da se uprljaju nida se oiste. EDIP: Ja ih vidim iste, i to je za mene dovoljno. TIRESIJA: Ti hoe da ima neto to tek treba da stekne. ovek se raa sa praznim, a ne sa istim rukama. iste ruke to nije poklon, to je pravo koje se stie. EDIP: Ja hou da sauvam svoje ruke onakvima kakve su one sada. TIRESIJA: Pogledaj dobro to to ti visi sa ramena. Jesu li to ruke? Dve prazne zastave iza kojih ne stoji ak ni jedan ovek. Misli da se moe provesti ivot a da se stalno ostane sam sa svojim ovcama? Ti stalno govori ,,ne, ne, ne" i misli da si slobodan. Hoe li jednom shvatiti kako se sloboda ne sastoji ni u ,,da" ni u ,,ne". Ja te zovem da poe meu ljude, podseam te da ima izvesne dunosti prema njima, a ti mi govori kako si slobodan. Kome treba tvoja prazna sloboda? ta ona znai za tebe? Znai stalno mahati svojim rukama za koje kae da su iste, a ne raditi nita to bi moglo da uveri ljude unjihovu istou. Ti mora da pokae ljudima da ima iste ruke, a ti im to samo tovori, ne dozvoljavajui im ni da dodirnu te tvoje divne, iste, blistave inevine ruke koje tek treba da postanu ruke! Kai jo jednom ne", a ja u ti rei da", ali sve dok stojimo ovde i ne radimo nita, mi nismo rekli nita! IJON: Tiresija, vaa dijalektika je vie nego zanimljiva. Mogu li i ja da okuam svoje skromne sposobnosti? Edipe, vi sada hoete da odete od nas poto mislite da ste slobodni. EDIP: Neu dopustiti da me uvuete u neku spletku koja se mene nita ne tie.

IJON: Ali kada bismo vam rekli - idite, Edipe", ta biste onda uradili? EDIP: Kada biste mi rekli - idi, Edipe", ta bih uradio? TIRESIJA: Ti ,me zadivljuje, Ijone. teta to peva pesme. IJON: To sam nauio na vaim predavanjima, Tiresija. Uostalom, ja samo kraj svoje pesme inim to je mogue zanimljivijim. EDIP: To bi opet bila neka vaa spletka. IJON: I jedno i drugo? I ostani" i idi"? I da" i ne"? TIRESIJA: Ti si slobodan, Edipe. Nisi ubio Laja. ist si. Mi ti kaemo - idi. Odgovori svojim da" i ne". EDIP: Pitaemo Laja. On sve zna. On zna sve vae planove. On zna zato me je jutros molio da ga ubijem. IJON: Samo je kod Homera Odisej mogao da razgovara sa mrtvima. EDIP: Ovde samo mrtvi znaju istinu. TIRESIJA: Ti misli da se istina daje ljudima kao to ti sjaj jutarnjeg sunca daje

Page 29

Jovan Hristic - Ciste rukeitav svet? Vara se, deae. Ja pokuavam da ti govorim o ivotu koji traje, o istini koja se otkriva polako deo po deo, kao to ja pipajui otkrivam deo po deo stvari koju drim u rukama. Vama, koji imate oi, svet se ini kao poklonjen, vi ga vidite odjednom. Ali, ja, slepac, sastavio sam svet deo po deo,zaradio sam ga. Ja znam ta je ivot. On je ponekad straan, ja se uplaim, ali to su trenuci slabosti. Vano je zaraditi istinu, stei ivot. EDIP: Ali ako je taj ivot tako straan, zato hoete da me bacite u njega? Zato me ne ostavite na miru? Ostavite mi moj ivot. TIRESIJA: Ko sam ja da neto ostavim? Star sam, slep. Ja sam samo jedno moda" kroz koje svi vi morate ,da proete da biste stekli pravo da kaete ,,da" ili ne". EDIP: Ja sam rekao ne". TIRESIJA: Ti nisi rekao npta, deae, poto jo nita nisi uradio. Ti samo brani svoj strah koji zove nevinou, svoje male inate koje zove slobodom, svoje nepostojee ruke koje zove istim, svoje neiokustvo koje zove znanjemo dobru i zlu. EDIP (Laju): Ti koji si me molio da te ubijem, ti sigurno zna emu sve to vodi.Ti sigurno zna ta mi se sprema. Ja vie nita ne znam i ne razumem. Oseamsamo da me bacaju iz ruke u ruku i da njihove ruke ostavljaju tratove po mome telu. Reci mi kakve su to ruke koje ostavljaju krvave tragove po meni? Reci mi kakva je ovo krv to se lepi za mene? Reci mi kakva je ovo no to dolazi, i kakav je dan to me eka? Reci mi gde sam, ta sam i ta treba da postanem? Reci mi ta da radim da svoje ruke pronesem iste kroz mrak koji nailazi kao to se pronosi plamen? Zatiti moje ruke od krvi, moje oi od uasa. Reci mi, ti jedini zna sve to! PRVI ROB: Moramo da idemo, gospodaru. EDIP: To je sve to ima da mi kae? Ostavlja me? Ja sam sam, imam samo svoj ivot. Pomozi mi sada da ivim. Kako iveti sa toliko mnogo rei oko sebe?Kako nai put dobra u ovom uasu razloga? Ja od teoe traim svoj ivot. DRUGI ROB: Oprostite, gospodaru, ali moramo da idemo. Skoro e no. EDIP: No. To je sve to ima da mi obea? PRVI ROB: Pae mrak, gospodaru. Neemo vie nita videti. EDIP: Znam da vie nita neemo videti. Zatvoriu svoje oi i ekau da me uhvate. Ali ipak, dobro je to te nisam ubio. U svojim zatvorenim oima sada mogu da vidim samo svetlost dobra. Ono to me eka ne pripada mi vie. Dolazi Glasnik. GLASNIK: Sve je spremno za sveanost, goopodaru. TIRESIJA: A kraljica? GLASNIK: Odmah e doi. EDIP: Ja nisam niiji gospodar. GLASNIK: Vi ste nam dali slobodu, gospodaru. EDIP: Krv ovog oveka pala je na moje ruke. GLASNIK: Vi ste nam dali ivot, gospodaru. EDIP: Kako smrt moe da bude neiji ivot? GLASNIK: Kraljica dolazi, gospodaru. Dolazi Jokasta.

Page 30

Jovan Hristic - Ciste rukeJOKASTA: Gospodaru, za najsveaniji trenutak u svom ivotu morala sam... ta je to? TIRESIJA: Poslovica kralj je mrtav, iveo kralj" u svom najkonkretnijem obliku, kraljice. JOKASTA: Laj? Zato ste donosili taj le ovamo? Sada treba da poemo na sveanost. Hajdemo, kralju moj. EDIP: Kralj? iji sam ja kralj? TIRESIJA: Osloboene Tebe, gospodaru. EDIP: Nije me se do jutros ticao ni va grad, ni vae nevolje. Zato nisam odmah otiao? Zato sam morao da vidim Sfingu mrtvu i skamenjenu? Od jutros do sada nakupilo se u meni gorine dovoljne za itav jedan ivot. Postaosam star, ne znajui to. JOKASTA: Edipe, ti si moja mladost. Nemoj mi je oduzimati. EDIP: Zato nisam odmah otiao? JOKASTA: Edipe, gde si? Ne vidi me? Drau te, ako hoe, drau te vrsto. (Pripije se uz Edipa) TIRESIJA: Graani Tebe ekaju svoga kralja, gospodaru. EDIP: Zovu li oni kralja ili proklinju ubicu? JOKASTA: Ti ne sme sada da me napusti, Edipe! uje li me? Edipe, uje li me? EDIP: Jeste li ikad uli zvuk roga u prolee? JOKASTA: ta to govori, Edipe! Evo, vidim malo tvoje krvi na svojim noktima. Ti si moj! Ja te se plaim, ali ti si moj! Poznajem tu krv. Kao da je ona nekada strujala u mojim ilama. IJON: Jedna ena, Tiresija, pronie u tajne vae filozofije bez iije pomoi. Verujete li jo uvek u razum? TIRESIJA: Imaemo divnu sveanost, ini mi ee. Reci mi, kako je obuena kraljica? GLASNIK: Gospodaru, grad vas eka. EDIP: Imam samo svoje iste ruke koje niko ne vidi i svoju istu eavest koju niko ne slua. Svet je danas postao slep i gluv. JOKASTA: Ja te vidim i ujem, Edipe. Zar mi ne veruje? Evo, stavljam tvoje ruke na svoje oi, na svoje usne. ivim njihovim ivotom. Kako je on ist! Osea li moje srce pod svojom rukom? Ja oseam tvoje. Graja. JOKASTA: Edipe, ne ostavljaj me samu! Oseam kako se sva prolost odjednom otvorila preda mnom. Ne ostavljaj me. Strah me je, Edipe! Edipe, gde si! Graja. IJON: ini mi se da je logika greka uinjena, Tiresija. Bie bolje da ja odem. Ionako nisam ovek od akcije. Odlazi. TIRESIJA: Grei to ide, Ijone. Sada prestaje filozofija a poinje poezija. Gde si? udno kako pesnici ne mogu da podnesu da ivot pie poeziju umesto njih. JOKASTA: Edipe! EDIP: Mrak tutnji pod naim nogama.

Page 31

Jovan Hristic - Ciste rukeDolaze Hor, Horovoa, Prvosvetenik i Deak. HOR: Straan greh nadneo se nad na grad! PRVOSVETENIK: Moj ogrta, zato niste poneli moj ogrta? HOROVOA: Ja sam vas alio, kraljice, kada ste izgubili sina i plakali. Bio sam mlad, i dirnuo me je va bol. Ali sada vidim da iz vaih oiju nisu tekle suze, nego greh. Bilo bi dobro da se dogodilo ono to smo svi mislili da se dogodilo. Ja se kajem zbog svojih suza koje vi niste videli, kraljice, kajem se. HOR: Straan greh nadneo se nad na grad! JOKASTA: Edipe, ja te volim, i to je sav moj greh. Hajdemo nekuda, Edipe, hajdemo! Bojim se ovog sveta oko nas, hajdemo! HOR: Straan greh. JOKASTA: Edipe, volim te! HOR: Straan greh. HOROVOA: Vidim le tgaeg kralja i vidim njegovu enu kako grli onoga koji nas je oslobodio. HOR: Oslobodio da padnemo u jo straniji greh! EDIP: ta hoete od mene, graani? HOR: Doli smo da kaznimo grenike. - Grad odie grehom. - U naem gradu vie ne sme da bude greha! JOKASTA: ta hoe ovi ljudi od nas? Tiresija, vi ste mi obeali sreu, a oni hoeda me ubiju! Ja ga volim, Tiresija, ja ga zaista volim. To nije obina elja, ne, to je nego sasvim drugo, shvatate li? Vi to morate da shvatite, Tiresija! HOROVOA: Deae, ti si rekao da on ima oiljke. DEAK: Hteo sam da mu stavim oblog. Poao sam po vodu, i... HOR: Neka nam pokae svoje noge! EDIP: Pokazau vam svoje ruke, traani. HOR: Neka nam pokae svoje noge! EDIP: Pokazau vam svoje ruke, graani. HOR: Hoemo da vidimo njegove noge! - U naem gradu vie ne sme da bude greha! EDIP: Pokazau vam svoje noge, graani. HOR: On je. - On je. - On je. - On je. - On je. PRVOSVETENIK: Rekao sam vam da je on. JOKASTA: Znam. Znam ko je on. Bogovi, zato ste me ostavili tako samu, da mi se vraa samo onaj ivot koji sam ja dala? Edipe, gde su ti rane od mojih noktiju? Hou da jo jednom okusim tu krv koja se vraa svome izvoru. HOROVOA: Kada si dolazio ovamo, Edipe, sreo si na putu jednog starca i ubiosi ga. On sada lei ovde. Zna li ko je on bio? EDIP: Va kralj Laj, ali... HOROVOA: Doekali smo te kao oslobodioca, a ti si postao mu ove ene. Zna li ko je ona?

Page 32

Jovan Hristic - Ciste rukeEDIP: Vaa kraljica Jokasta, ali... HOROVOA: Kako sam samo mogao da pomislim da si lepa! JOKASTA: Ko moe da izmeri dubinu ljubavi i da kae - ovde prestaje ljubav, a poinje greh? Ja sam ga volela, ali sada je ena umrla u meni. Ko moe da mi vrati onu ljubav kojom sam te nekada volela, Edipe, i onu ljubav kojom sam te ekala? Bila sam isuvie sebina, volela sam u tebi samo Svoju mladost koja mi se vraala. elela sam da ivim, elela sam samo svoj ivot. I sada je on tu,ivot koji sam ja dala. HOR: Izvor pored moje kue presuio je danas poslepodne. To je bilo u trenutku u kome su ovaj ovek i ova ena... - Ne usuujem se da kaem! - Crni oblak preao je preko moje kue, danas poslepodne. To je bilo u trenutku u kome su ovaj ovek i ova ena... - Ne usuujem se da kaem! - Zmija je prela stazu u mom vrtu danas poslepodne. To je bilo u trenutku u kome su ovaj ovek i ova ena... - Ne usuujem se da kaem! - Groznica je zatresla moje kosti danas poslepodne. To je bilo u trenutku u kome su ovaj ovek i ova ena... - Ne usuujem se da kaem! HOROVOA: Edipe, zna li ti ko si? EDIP: Ja sam Edip, pastir koji stoji pred vama istih ruku i iste savesti. Ja samEdip, pastir koji je hteo da proivi svoj ivot a da ga nijedan greh ne okalja. Ja sam Edip, pastir koji... HOR: Recite mu! HOROVOA: Prvosvetenie, recite mu. PRVOSVETENIK: Staro proroanetvo, objavljujem staro proroanstvo. Ovaj ovek je sin Lajev i Jokastin. On je ubio svoga oca i postao mu svoje majke. Donesite mi sada moj ogrta. HOR: O uasa! Zapuiu ui da ne sluam! EDIP: Vi ste to znali, Tiresija? TIRESIJA: Znao sam. EDIP: Hou neto da vam kaem, graani. Ja nisam ubica svoga oca, ni mu svoje majke. Nisam ubio Laja, iako me je on molio da to uinim. Nisam postao mu Jokastin, iako je ona sve uinila da to postanem. Stojim pred vama istih ruku. Moje ruke su iete, graani! TIRESIJA: Deak govori istinu. HOROVOA: On nije ubio Laja? TIRESIJA: Ja sam naredio da se ubije Laj. Ali vi ste i sami eleli njegovu smrt. Hteo sam da ovaj grad pree u sigurne ruke. Bio vam je potreban kralj i heroj. Imate ga sada! ta ekate? Vi koji sudite ovde, vi koji govorite o pravednosti i o grehu, uzmite ga. On je nevin. NJegove ruke su iste. Uzmite ga to pre, inae e se njegova nevinost raspaeti kao plod od svoje zreline i od svoga crva.

HOR: On je pravedan. - NJegove ruke su iste.

Page 33

Jovan Hristic - Ciste rukeEDIP: Ako uopte imam ruku. HOROVOA: Pravedni Edipe, pomozi nam! JOKASTA: Moja ljubav nema vie imena, ali je ostala samo ljubav. Edipe, ne ostavljaj me sada! HOR: Ti si nam dao slobodu... -... pomozi nam da se spasemo greha. - Tvoje ruke su iste... ... pomozi nam da ivimo. - Tvoje ruke su iste... -... pomozi nam da se spasemo greha. HOROVOA: Edipe ietih ruku... HOR:... pomozi nam da ivimo! HOROVOA: Edipe istih ruku... HOR:... pokai nam put dobra! TIRESIJA: Dobro i zlo, crni i beli, tu su. Moe da bira, deae. EDIP: ini mi se da oede nema ni dobra, ni zla. ta hoete od mene? Ja imam samo svoje iste ruke. TIRESIJA: Samo ovde moe da postoji dobro, i samo ovde moe da postoji zlo.Izvan nas je prazan prostor. Ti si razbio obru svoje sudbine, ali sada mora daplati svoju nevinost. EDIP: Imam samo svoje iste ruke. ta vi hoete od mene? TIRESIJA: Da odlui. Ako sada ne odlui, nikada vie nee moi da odluuje. Hoe li da ubije grenike? Tu su. Ili hoe da ubije one koji misle da su u pravu. Tu su. Biraj svoja ubistva. HOR: Pomozi nam jo jednom, pravedni Edipe! - Pomozi nam da ivimo u milosti bogova. - Ti si nam dao slobodu... -... pomozi nam da se spasemo greha. - Tvoje ruke su iste... -... pomozi nam da ivimo. JOKASTA: ta hoete od njega? On je moj, on je sav moj. On je moja ljubav koje vie nema. On je moja mladost koje vie nema. On je moj ivot koga vie kema. Ostavite ga. On pripada menn. HOR: Svoju slobodu stavljamo u tvoje ruke, Edipe! - One su iste! - NJih nije uprljao nijedan greh! - Mi verujemo u njih! - Pomozi nam, ti jedini zna gde je dobro a gde zlo! - Pomozi nam! JOKASTA: Hodi kod dene, bie onaj mali deak kome su onako divljaki proboli noge. Hodi, ja u ti dati sve to sam izgubila, mali moj. Ne mogu vie nita da ti dam, ali ti e meni vratiti ono to ja nisam mogla tebi da dam. Hodi, deae moj. HOR: Edipe istih ruku... -... pomozi nam da ivimo.

Page 34

Jovan Hristic - Ciste ruke- Edipe istih ruku... -... pokai nam put dobra. HOROVOA: Pravedni Edipe, pomozi nam! HOR: Pomozi nam! JOKASTA: Oni hoe da mi te ponovo uzmu, ali ja te neu dati. Ti e ostati mojmali Edip koga niko nije mogao da mi oduzme. Hodi. HOROVOA: Pravedni Edipe... HOR: Ti koji vidi dobro i zlo... -... pomozi nam da ivimo. - Tvoje ruke su iste... -... pomozi nam da ivimo. EDIP: Moje oi ne vide ni dobro ni zlo, one su prazne. Moje ruke nisu iste, ja ih nemam. ta ste mi vi dali da bih mogao da vidim, da bih mogao da znam? Svet je pobegao u svoj mrak, i u meni je ostao samo mrak. Stojim pred vama kao prazan mrak u mraku. Hor: Ti koji vidi dobro i zlo... -... pomozi nam. JOKASTA: Sine moj mali... EDIP: Imao sam svoj svet i vi ste mi ga oduzeli. Kako mogu da vam dam netokada vie nita nemam? HOR: Ti koji vidi dobro i zlo... EDIP: Govorite jo malo, hou da vas potpuno zaboravim. TIRESIJA: Moe da iezne sada. Ni vazduh vie ne treperi oko tvoga tela. Niko vie ne uje tvoj glas, kao to ni ti vie ne moe da uje glasove sveta. Ostao si ist kao prostor i prazan kao prostor. Ni iv, ki mrtav, ni postojanje, ninepostojanje. Iezni sada, slepi i nevidljivi, Edipe, iezni u praznini svoje istote.

ZAVESA

Dolazi Ijon. IJON: Mogu li sada da nastavim svoju pesmu, Tiresija? ta nam je jo ostalo? TIRESIJA: Ostalo nam je da ivimo.

Mrak

Page 35