27. decembar 2018. godine

ISTRAŽUJEMO

KAKO PRAVEDNIJE PODELITI POMOĆ SIROMAŠNIMA:

Socijalne karte sprečile bi prevare

Muka Čak 36,7 odsto stanovnika Srbije je u većem ili manjem riziku od siromaštva, a sistem socijalnih

karata za podelu pomoći najugroženijima nije ni na vidiku

U većem ili manjem riziku od siromaštva nalazi se 36,7 odsto

stanovnika Srbije, a ovaj podatak ukazuje koliko su hitno

neophodne socijalne karte, koje bi omogućile pravedniju

podelu pomoći siromašnima.

Iako je bilo najavljeno da će sistem socijalnih karata zaživeti u

prvoj polovini 2019. godine, na to ćemo, bar prema najnovijim

izjavama Zorana Đorđevića, ministra za rad, zapošljavanje,

boračka i socijalna pitanja, sačekati do 2020. godine.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, ističe da bi se uvođenjem

socijalnih karata stekla realna slika stanja u Srbiji, ali i sprečile zloupotrebe.

- Proteklih pet-šest godina ASNS insistira na uvođenju socijalnih karata, procenjujući da ćemo dobiti

tačan presek stvarnog stanja u Srbiji. Međutim, često imam slučaj da svakoj vlasti više odgovara

nesređeno stanje nego uređen sistem, koji će vrlo brzo dati dobre rezultate. Uopšte ne sporim da ima

mnogo zloupotreba u sferi socijalnih davanja i da mnogi ljudi koji

imaju socijalnu pomoć ne bi trebalo da je dobijaju, jer je bilo

slučajeva da su deca dobijala besplatan boravak u vrtiću, a roditelji

su ih u obdanište dovozili džipovima - kaže Savićeva.

Ona ističe da je uvođenje socijalnih karata komplikovano i košta,

ali da bi se njihova primena državi brzo isplatila.

- Negativni efekti bili bi eliminisani, uveo bi se red u toj sferi i

zavladala bi jasna pravila igre. Svaki ministar rada u poslednjih pet godina stalno govori kako je to

sve skupo i da nemaju para, ali mislim da bi efekti bili takvi da bi se uvođenje takvog sistema vrlo

brzo isplatilo. Shvatam da je potrebno umrežavanje više različitih institucija, ali ne mogu da

prihvatim da nam za te promene treba 10 ili 20 godina, dok zemlje Evrope to urade za godinu dana.

Nisam optimista da će i 2020. godine biti uvedene socijalne karte, jer se mnogo tih promena u društvu

stalno odlaže za godinu dana - naglašava Savićeva i dodaje da u Srbiji više od 460.000 ljudi prima

minimalnu zaradu i živi na granici siromaštva.

Umesto preciznog odgovora kada će sistem socijalnih karata biti uveden, iz Ministarstva za rad,

zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dobili smo odgovor:

- Socijalne karte će biti namenjene svim građanima, projekat traje tri godine, tako da nema kašnjenja.

Orbović: I 2020. je neizvodljivo

Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da je teško doći do svih neophodnih

podataka i sumnja da će sistem socijalnih karata zaživeti i 2020. godine.

- Kada je ministar Đorđević najavio da će socijalne karte biti uvedene u 2019, mnogi su sumnjali u to zato

što je to vrlo teško ostvarivo. Problem je što samo pričamo o digitalizaciji, a ne radimo. U pitanju su i

finansijska sredstva, kao i koliko su pojedine službe spremne da daju svoje podatke. Kada budemo uspeli da

sprovedemo digitalizaciju i dođemo do podataka, onda ćemo doći i do socijalnih karata. Realno, mislim da

je i 2020. to neizvodljivo - ističe Orbović.

Činjenice

Šta kaže statistika:

- 15.600 dinara je prag rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo

- 28.080 dinara je granica rizika od siromaštva za dvoje odraslih s detetom do 14 godina

- 32.760 dinara je prag siromaštva za četvoročlanu porodicu

- 30,5 odsto osoba starosti do 17 godina je u riziku od siromaštva

- 29,7 odsto mladih od 18 do 24 godine je u riziku od siromaštva

- 21,3 odsto starijih od 65 godina su u riziku od siromaštva

Srpski sudovi počeli da presuđuju po tužbama penzionera

Državi prete sudske presude od milijardu evra

Iako je u novembru ukinut zakon o smanjenju penzija, njegove posledice mogle bi pratiti državu još dugo.

Prekjuče je objavljena presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci po kojoj PIO fond ima da isplati tužiocu

351.478 dinara koliko iznosi razlika u obračunatoj (prema rešenju PIO) i isplaćenoj (nakon primene zakona

o smanjenju penzija) penziji od decembra 2015. do decembra 2017. godine plus još 53.676 dinara na ime

zakonske zatezne kamate i sve to uvećano za sudske troškove od 73.403 dinara. U obrazloženju presude se

navodi da je tuženi (PIO fond) bio dužan da svim korisnicima kojima je umanjio penziju, prethodno donese

rešenje o umanjenju penzije sa poukom o pravnom leku, posebno zato što prema Zakonu o PIO žalba ne

zadržava izvršenje rešenja. Takođe se navodi i da je umanjivanjem penzije bez rešenja o umanjenju

penzioner lišen ne samo dela penzije kao stečenog prava već

je lišen i pravom na pravni lek. Sudija je odbio i prigovor

PIO fonda da nije nadležan za utvrđivanje ustavnosti zakona

o smanjenju penzija, tvrdeći da se time sud nije ni bavio niti

je tužilac to tražio, već da je tražio isplatu iznosa koji je

utvrđen pravosnažnim rešenjem upravo PIO fonda.

Nekadašnji sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević istakao je

da ako se u presudi ne spominje Zakon o privremenom

uređenju načina isplate penzija onda su velike šanse da

presuda padne na drugom stepenu, jer ga nije uzeo u obzir.

„U Italiji, Bugarskoj i Sloveniji fondovi su doneli rešenja o umanjenju penzija, pa su se penzioneri na to

žalili. Kod nas je poseban slučaj, jer nema rešenja o umanjenju penzija, pa se ljudi nisu mogli ni žaliti. Zato

je potrebno u prethodnom postupku da sud utvrdi neustavnost određene odredbe zakona da bi presudio da se

vrate pare. Ta presuda važi samo za taj slučaj, dok Ustavni sud utvrđuje neustavnost nekog zakona“,

objašnjava Ivošević.

Ovo pak nije prva presuda osnovnih sudova u Srbiji po tužbama zbog smanjenja penzija. Mihajlo Radović,

predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, ističe da su dva člana ovog udruženja dobila izvršne

presude, što znači da ih je potvrdio i Apelacioni sud.

„Polako se vrata otvaraju. Krivo mi je što nas nisu na vreme konsultovali, jer mi smo sagledali šta će se

dešavati kada sudovi počnu da rade kako treba. Ali moram reći da je Ustavni sud osnovni krivac za

ekonomsku i pravnu anarhiju u zemlji, jer pet godina ne rešavaju inicijativu koju smo podneli“, kaže

Radović. Prema njegovoj proceni, između 50.000 i 70.000 penzionera u Srbiji je podnelo tužbe, mada je

teško utvrditi koliko jer svako podnosi u nadležnim sudovima za svoje opštine. „Mislim da će posle ovoga

svih 700.000 penzionera podneti tužbe“, ocenjuje Radović.

Ukoliko bi se ovo desilo, državu bi smanjenje penzija koje je 2014. godine bilo temelj fiskalne konsolidacije

moglo koštati i celih milijardu evra.

Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionera vojnih lica Srbije (USPVLS), ističe da je

smanjenje penzija većih od 25.000 dinara doneto 2014. godine pogodilo oko 850.000 ljudi i njihovih

naslednika s obzirom da je oko 150.000 njih umrlo tokom ove četiri godine, ali uzevši u obzir i nove

penzionere tokom ovog perioda.

„Vlasti su u više navrata rekle da su efekti smanjenja penzija oko 210 miliona evra, pa je za četiri godine to

840 miliona evra ili oko 1.000 evra po čoveku. Međutim, nije to sve. Od 2012. godine penzije nisu

usklađivane sa rastom cena na malo, a ušteda po tom osnovu iznosi oko 600 miliona evra. Ovim se ugrožava

finansijska stabilnost države, jer milijardu evra nije malo. Očigledno je da država računa na to da su

penzioneri neinformisani kako da zaštite svoja prava na sudu“, tvrdi Tamburić dodajući da i naslednici u

ostavinskim raspravama mogu da unesu potraživanja po osnovu manje isplaćenih penzija.

On upozorava i da postoji opasnost da Ustavni sud donese odluku da zastarevanje nastupi nakon tri godine,

što bi značilo da su svi koji nisu podneli tužbe već zakasnili.

„Neki pravnici tvrde da rok za zastaru nastupa od ukidanja zakona, dok je Ustavni sud u jednom slučaju

nevezanom za ovo utvrdio da je rok za zastarevanje tri godine od nastanka štete, a navodi se da je to i stav

Evropskog suda za ljudska prava. Zato ćemo mi krenuti u kampanju informisanja penzionera da što pre

podnesu tužbe, jer osim toga veći broj tužbi šalje poruku državi da ozbiljno razmotri situaciju“, napominje

on.

U slučaju pravosnažnih i izvršnih presuda advokat Desimir Mrdović kaže da bi bilo bolje da država odmah

isplaćuje dosuđene sume nego da čeka da izvršitelji zakucaju na vrata.

„Pravosnažne presude su najbolje rešenje i ukoliko država ne isplaćuje novac po presudama, onda se može

blokirati budžet. Bolje je odmah plaćati jer će u suprotnom morati da plaća i troškove izvršenja koji nisu

mali“, upozorava Mrdović.

Svetska praksa

Rumunski Ustavni sud je 2010. proglasio neustavnom odluku o smanjenju penzija od 15 odsto u sklopu

fiskalne konsolidacije. Pri tome je rumunski sud čak proučavao i praksu ustavnih sudova u drugim zemljama

u sličnim slučajevima.

S druge strane, portugalski Ustavni sud je 2011. smanjenje penzija proglasio ustavnim, a Evropski sud za

ljudska prava u Strazburu je 2015. odbacio tužbu jedne Portugalke iako je utvrdio da je odluka države omela

uživanje u svojoj imovini, ali i da je to prihvatljivo jer je obezbeđeno zakonom koji je Ustavni sud proglasio

ustavnim. U Srbiji se Ustavni sud proglasio nenadležnim za ocenu ustavnosti zakona o smanjenju penzija, a

o drugoj inicijativi udruženja penzionera još nije doneo odluku ni nakon tri godine. Da bi stekli pravo za

podnošenje tužbi u Strazburu prvo mora da postoji odluka Ustavnog suda matične zemlje.

ZA DEVET MESECI U budžetu Srbije 210,6 milijardi dinara,

profit firmi raste

U prvih devet meseci ove godine ukupni poreski prihodi su porasli za četiri odsto. Najveći rast su imali

doprinosi - 6,9 odsto

PREDUZEĆA u Srbiji su tokom prvih devet meseci u budžet, na

ime poreza na dobit pravnih lica, uplatila nepune 82 milijarde

dinara. Tokom čitave prošle godine od ovog nameta je država

prihodovala 103,3 milijarde dinara. "Kvartalni monitor"

Fondacije za razvoj ekonomske nauke primećuje da su porez na

dobit i akcize jedini poreski prihodi koji su zabeležili pad.

Podatak iznenađuje, jer je srpska privreda lane zabležeila

rekordan profit, skoro dva i po puta veći nego u 2016. godini.

U prvih devet meseci ove godine ukupni poreski prihodi su

porasli za četiri odsto. Najveći rast su imali doprinosi - 6,9 odsto. Prihodi od poreza na dodatu vrednost su

veći 3,5 odsto. U "minusu" su samo porezi na dobit 0,9 odsto i akcize 0,8 odsto.

- Nije sasvim jasno zašto su manji prihodi od poreza na dobit, s obzirom na to da je privreda lane imala

znatno veći profit - smatra Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. - To može, na primer, da znači da

su najveći profit lane ostvarile kompanije koje su oslobođene plaćanja ovog poreza na deset godina. Taj

odgovor bi mogla da pruži samo dubinska analiza Poreske uprave.

Ukupni poreski prihodi u prvih devet meseci ove godine iznosili su 751 milijardu dinara. Tokom čitave

2017. godine u budžet se slilo 969 milijardi dinara ovih prihoda.

Državne firme moraju na popravni

Procena Fondacije za razvoj ekonomskih nauka. Pretpostavka je da će poljoprivreda biti za najviše dva odsto

jača nego ove godine ili, eventualno, na istom nivou

PRIVREDA Srbije u 2019. godini mogla bi da poraste između tri

i po i četiri odsto. Pretpostavka je da će poljoprivreda biti za

najviše dva odsto jača nego ove godine ili, eventualno, na istom

nivou.

To su procene stručnjaka okupljenih u Fondaciju za razvoj

ekonomske nauke. Ove godine Srbija je postigla solidne

rezultate, ali su izostale reforme u državnoj upravi, obrazovanju i

drugim institucijama, nije dostignut potreban nivo zaštite prava i nije završeno restrukturiranje javnih

preduzeća.

- Za brži privredni rast ključno je restrukturiranje "Elektroprivrede Srbije", oslobađanje te firme viška

zaposlenih, povećanje investicija - smatra Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. - Restrukturiranje

treba sprovesti i u "Koridorima Srbije". Dovoljno je da vidimo koji su rokovi predviđeni a kada se završava

Koridor 10. Iz tog programa ne treba isključiti ni komunalna preduzeća koja će narednih godina morati da

realizuju velike investicije u prečišćavanje vode, zaštitu životne sredine i druge komunalne delatnosti.

I gorivo čeka na nove, više cene

Nameti na derivate očekuje usklađivanje sa inflacijom iako je cena sirove nafte stabilna

IAKO ovih dana cene naftnih derivata na pumpama u Srbiji idu silaznom linijom, uskoro bi, bez obzira na

stabilnu cenu sirove nafte na svetskim berzama, mirovanje kursa evra i dolara, gorivo u našoj zemlji ipak

moglo da poskupi!

Naime, početkom godine sledi usklađivanje visine akciza koje bi mogle da povećaju cene goriva za nekoliko

dinara po litri.

- U skladu sa Zakonom o akcizama, dinarski iznosi akciza se usklađuju sa rastom potrošačkih cena. Koliko

je to znaćemo kada Republički zavod za statistiku objavi koliko iznosi rast potrošačkih cena u 2018. To će

biti objavljeno negde u drugoj polovini januara, a kada će biti objavljene nove akcize nikada se ne zna -

potvrđuje, za "Novosti", Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije. - Ove

godine, usklađene akcize su počele da se primenjuju od 17. marta, lane od 1. februara...

Trenutno akciza na litar dizela u Srbiji iznosi 56,50, benzina (BMB 95) 54,94, a za kilogram TNG je 42,92

dinara.

Ističe vam rok za novogodišnju želju - kako do te penzije VIDEO

Od 1. januara važiće novi uslovi za odlazak u starosnu i prevremenu penziju, pa će žene za još šest meseci

biti bliže muškarcima.

Za odlazak u prevremenu penziju sledeće godine muškarcima potrebne pune četiri decenije staža, ženama

najmanje 38 godina i šest meseci staža.

"Ovakva odluka demografski nužna, jer imamo relativno veliki broj penzionera u odnosu na broj stanovnika,

a pogotovo na broj onih koji rade i plaćaju doprinose. Čak se i u nekim najrazvijenim zemljama starosna

granica za muškarce i žene pomera na preko 65 godina", kaže Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta.

To što za žene treba da važi starosna granica jednaka muškoj, evropska je i uveliko primenjena praksa.

Prema perdviđenoj dinamici, muškarci i pripadnice lepšeg pola će se izjednačiti sa uslovima za penziju

2032.godine.

Kritičari produžavanja radnog veka posavljaju pitanje, da li nam treba hitna pomoć u kojoj i vozač i lekar

imaju po 65 godina, kao i anesteziolog i doktor koji vas čekaju u bolnici. Ako se pomeraju granice, treba

pomerati i uslove rada, pre svega, na napornim i rizičnim poslovima.

Medicinska sestra sa 60 i 65 sigurno ne može da rade ono što su mogle sa 30 i zato je važno da preduzeća

računaju na to i planiraju da sa starošću ljude angažuju na radnim mestima koje odgovaraju njihovim

tadašnjim sposobnostima.

Ko poželi da po lakšim uslovima ode u penziju, a ispunjava ove godine uslove, još uvek može da preda

papire. PIO Fond će dežurati u subotu do podne, a u ponedeljak poslednjeg dana ove godine radiće

produženo do 18 sati.

Uslovi za penziju

Od iduće godine žene u penziju mogu ići 62 godine i šest meseci, a uslov je da imaju najmanje 15 godina

staža. Muškarci moraju da imaju 65 godina života i takođe najmanje 15 godina staža.

Ukoliko neka dama poželi da ode u prevremenu penziju, mora da ima najmanje 57 godina, najmanje 38

godina i šest meseci staža. Muškarci imaju strožije uslove. Da su napunili 57 godina i osam meseci života,

a za razliku od dama, oni moraju da imaju 40 godina staža.

ПОРЕЗНИЦИ СПРЕМНИ Од 1. јануара порез на имовину

електронски

Власници парцела кућа, гаража и сличних непокретности који су истовремено и обвезници пореза на

имовину од наредне године ће своје обавезе моћи лакше да измире.

У Србији ће бити омогућено електронско плаћање пореза на имовину. Првог дана 2019 са радом

треба да почне јединстена база локалних пореских администрација .То значи да ће грађани моћи

путем интернета да приступе бази ,сазнају која су им дуговања тачно до у пару .Своје обавезе моћи

ће затим исто тако и да плате електорнским путем. Ова

новина спада у цео комплекс мера модернизације

пореског система код нас.

Грађанима који су електронски писмени плаћањер пореза

биће олакшано. Ово посебно важи за оне обвезнике који

живе у једном крају земље а имовину за коју треба да

плате порез имају у другој и по неколико стотина

километара удаљеној општини. Њима је са овом новином

доступна јединствена база података тако да ће лако моћи

да пронађу колико дугују и у општини где имају

пребивалиште и тамо где им је имовина. Колико су пореске управе у Војводини спрене за ову

новину?

Адресни регистар ускоро

Током 2019 треба да буде завршен адресни регстар Србије. Битан део посла већ је урадио

Републички геодетски завод. Они су евидентитали 66.480 нових улица. Оне до сада нису имале

имена кућене бројеве нису биле регистроване а грађани су имали проблема код вађења личне карте,

поштар није знао где да их нађе.Сада ће им све бити лакше за све па и за па и паћање преза односно

за пријем пореских решења.Многи ће поред електронске адресе добити и кућну.

- Код нас у Зрењанину постоји могућност још од 2011 да обвезник узме шифру и да се сазна суму ове

пореске обавезе и да плати елкеторнским путем -каже Николина Шерфезе из локалне пореске

амдинистрације града на Бегеју. Ову погодности су највише користила правна лица,предузетници а

посебно књиговодствене агенције. Грађани су били мање заинтересовани .Од Нове године ће им ови

подаци бити доступни па стаје да се види да ли ће их користити. Слична искуства имају у Руми и

Пландишту. Шифре су углавном користили привредници.

Остаје да се види како ће ова новина да заживи и да профункционише-каже руководилац општинске

пореске администације у Руми Милева Ковачевић Привредници су и до сада били више

заинтересовани за све што може да се уради електронски. Што се тиче гађана они су радије за

папирнату форму. Ми за сваки рок плаћања пореза на имовину за наше обвезнике штампамо

уплатнице са већ готовим подацима тако да не морјау да се плаше да ће ако елкеторнски плаћају

укуцати погрешан податак па да ће им после требати нови поступак да то све исправе. У Пландишту

кажу да ће се млађи обвезници лакше навићи на новину која следи

-Као и код колега и овде ће старији радије остати код папирних уплатница- каже руковдилац овог

одељења Александар Савков.

Да навикавање и неће бити тако тешко као што се то очекује говоре и подаци из Пореске управе

Србије. Током ове годие на месечном нивоу се у просеку подносило 520.000 електорнских пореских

пријава.Највећи бројњих односио се на појединачне пријаве за порез на добит правних лица, ПДВ и

обрачун пореза на зараде.

Portal B92.net

Ko je ispod crte ostaje bez posla: 120 ljudi čeka otkaz? VIDEO

U Kragujevcu je pet javno-komunalnih preduzeća spojeno u jedno, a 120 ljudi moglo bi da ostane bez posla.

Pet gradskih preduzeća biće spojeno u jedno, usluge se objedinjuju i upravo zbog toga viškovi su neminovni.

Pre nekoliko dana osvanula je vest i na društvenim mrežama da je 120 ljudi već dobilo otkaze, međutim

direktor novog preduzeća JKP Šumadija Nemanja Dimitrijević kaže da još uvek niko nije dobio otkaz, ali da

je smanjanje broja zaposlenih neminovnost.

"Niko nije dobio otkaz kako je to plasirano u jednom delu

javnosti. Mi smo u procesu pripajanja već šest meseci i sad je ovo

završna faza u kojoj smo sve zaposlene u ovih pet preduzeća

upoznali sa novom organizacionom šemom i radnim mestima

koja u toj šemi postoje“, kaže Dimitrijević.

"Radnici su imali mogućnost da izaberu tri radna mesta za koja

konkurišu i objavljene su preliminarne rang liste na kojima oni

vide na kojim radnim mestima su oni koji su prošli i oni koji se

nalaze ispod crte. Dakle, ovo su rang liste na osnovu njihovih

želja i kriterijuma koji su korišćeni za njihovo rangiranje“, objašnjava Dimitrijević.

JKP Šumadija Kragujevac biće pripojeno Zelenilo, Gradska groblja, Tržnice i Parking servis.

Dimitrijević dodaje da u javnom sektoru već pune četiri godine traje proces smanjanja broja zaposlenih na

nivou lokalne samouprave, jer je i zakon o maksimalnom broju zaposlenih predvideo da Grad Kragujevac

može imati 15 zaposlenih na 1.000 stanovnika, tako da i JKP nosi deo te obaveze.

Novo javno preduzeće će početi sa radom 1. januara 2019. godine i tada će se znati ko će ostati bez posla, a

ko će nastaviti da radi.

Medicinske sestre u Srbiji dobijaju VEĆU POVIŠICU od lekara, a

evo i KOLIKO

"Zdravlje nema cenu, obrazovanje, nauka i razvoj nemaju cenu i zato je država počela da ulaže više novca"

Plate zaposlenih u zdravstvu iz godine u godinu biće sve veće,

kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji navodi da je Srbija

danas ispred pet ili šest zemalja EU po kvalitetu zdravstvenih

usluga.

On je to rekao prilikom dodele ugovora o zaposlenju najboljim

diplomcima medicinskih fakulteta u Srbiji, rekavši da je uveren

da će plate moći da budu veće zahvaljujući boljoj situaciji u

ekonomiji.

- Molim vas da znate da svako povećanje mora da prati jačanje naše ekonomije koja je ranije bila uništena.

Nismo imali šta da naplatimo. Danas se stvari menjaju, jer nije isto kada u Nišu na primer imate dve ili osam

fabrika. Taj novac se sliva u državnu kasu - rekao je Vučić.

Navodeći da je završen Klinički centar u Nišu, Vučić je rekao da očekuje da će u narednih nekoliko godina

biti završeni i centri u Beogradu, Novom Sadu u Kragujevcu.

- Posebno planiramo da uložimo u Klinički centar u Kosovskoj Mitrovici i zdravstveni centar u Gračanici -

rekao je Vučić.

On je kazao da problem u zdravstvu postoji, i da je pre pet godina bilo poslednje u Evopri, međutim, kaže da

je ono danas ispred pet, šest zemalja EU što, kako kaže, ne znači da je dobro. Navodi i da je danas

nezadovoljan jer sluša izgovore kada pojedini radovi ne počnu na vreme i tada mu, kako kaže, dodje do da

"iskoči iz kože", jer sluša "tupave, nesuvisle, odgovore"

Kada je reč o platama zaposlenih u zdravstvu, Vučić je rekao da je insistirao da plate lekara i

medicinskog osoblja budu najviše povećane. Sestrama i medicinskom osoblju 12 odsto će plate biti

veće ove godine, a lekarima 10 odsto.

Još veća ulaganja

On je kazao da će država morati još više da ulaže kako bi zdržala mlade medicinare - oko 38.000 lekara i još

veći broj medicinskih sestara. Kako je rekao, za plate lekara se na godišnjem nivou izdvaja 39 milijardi, a za

medicinske sestre 41 milijarda dinara.

- Sledeće godine da budu kumulativno još veće. Ulagaćemo sve više u vas. Moći ćete pristojno da živite u

zemlji od napordnog i teškog rada. Niko neće moći da potceni vaše znanje i rad i uveren sam da će država

umeti da ga nagradi - rekao je Vučić.

Kako je rekao, danas je srećan, jer je u ova teška i turbulentna vremena, ne našom krivicom, izazvana u

svetu, Evropi i regionu, pronadjena mogućnost da se mladima koji obezbedi bolja i sgurnija budućnost.

- Zdravlje nema cenu, obrazovanje, nauka i razvoj nemaju cenu i zato je država počela da ulaže više novca -

rekao je Vučić.

On je zamolio vladu da počne da prati rad vredne dece u srednjim i višim školama, i da ih na isti način

angažuje.

- Da im ukažemo da država ima sve više ekonomskog potencijala, da smo u stanju da izgradimo društvo

zadovoljnih, ako ništa drugo, neuporedivo zadovoljnijih građana - rekao je Vučić.

On je mladim lekarima poručio da "niko neće moći da zaustavi jačanje Srbije, te da oni, u pravom smislu te

reči, oni koji treba da grade budućnost zemlje".

Ministar najavljuje: Dogodine veće plate i 17% - svima u MUP-u

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da će svi zaposleni u MUP-u sledeće godine

imati veće plate.

"Svi zaposleni u MUP će imati veće plate, neke nepravde smo ispravili, neki zaposleni će imati povećanje i

od 15, 16, 17 odsto", rekao je Stefanović za Pink.

Navodeći da su pripadnici policije tokom 2018. dobili nove čizme, patrolna i terenska vozila i marice,

Stefanović je rekao da će se i u narednoj godini nastaviti opremanje policije te da će, između ostalog, biti

nabavljena i četiri nova helikoptera.

Ministar je rekao i da će u 2019. godini u MUP-u biti zaposleno više od 1.500 ljudi.

Stefanović je rekao i da su u pojedinim mestima administrativni izvršioci sa srednjom školom imali veće

plate od komandira vatrogasno spasilačke jedinice i da će takve nepravde biti ispravljene.

"U narednoj godini ćemo ispraviti takve nepravde, ali će svi zaposleni u svim sektorima u MUP imati veće

plate u 2019. godini nego što su imali u ovoj", ponovio je Stefanović.

On je rekao da je zadovoljan radom MUP-a i policije, ističući da i građani prepoznaju njihove napore.

Rekao je da je primećen trend smanjenja opšteg kriminaliteta, da je drugu godinu za redom zaplenjeno više

od četiri tone narkotika, te da 2.700 policajaca uključeno programe koji se tiču bezbednosti dece.

Istakao je i da je nasilje kao model ponašanja neprihvatljivo za Srbiju. Stefanović je rekao da će policija

brinuti o građanima tokom proslave Nove godine i praznika, te da će na ulicama biti sve jedinice koje su

neophodne da se očuva bezbednost. Dodao je, međutim, da su i građani važan deo sistema bezbednosti i da

treba da budu odgovorni, posebno kad je reč o korišćenju pirotehnike, vatrenih oružja i u saobraćaju.

On je rekao i da su bezbednosne službe i prethodnih godina bile veoma efikasne kad je reč o borbi i

sprečavanju terorizma i da svakodnevno sarađuju sa međunarodnim partnerima.

"Nadam se da ćemo i dalje uspevati da budemo čvrst bedem za građane, da ne dozvolimo bilo kakav

teroristički napad", rekao je Stefanović.

Kuburović: Izmena zakona ujednačiće sudsku praksu

Ministarka pravde Nela Kuburović najavila je da će naredne godine biti promenjen Zakon o izvršenju i

obezbeđenju, ističući da će potpuna novina u zakonu biti uvođenje e-aukcije

Ministarka pravde Nela Kuburović najavila je da će naredne godine biti promenjen Zakon o izvršenju i

obezbeđenju, ističući da će potpuna novina u zakonu biti uvođenje e-aukcije.

Kuburović je za RTS rekla da očekuje da se predlog zakona nađe pred poslanicima u Narodnoj skupštini u

prvoj polovini godine. Ona je dodala da na izmeni zakona već nekoliko meseci radi radna grupa, koja ima

preko 20 članova, a koju čine sudije, advokati, predstvanici Narodne banke, Americke privredne komore,

Saveta investitora i NALED-a.

Kuburović je rekla da se tokom rada radne grupe iskristalisalo dosta novih spornih pitanja koje treba rešiti,

te je naglasila da je cilj da se uklope različiti interesi. "Radimo na ujednačavanju sudske prakse zato što smo

ustanovili da izvršitelji na područjima različitih apelacija različito postupaju, da sudovi različito postupaju,

da je često nejasno šta je to nepravilan akt koji donosi izvršitelj", rekla je ona.

Kako je naglasila, ono što treba da predstavlja potpunu novinu u zakonu je uvodenje e-aukcije. "Upravo se

ustanovilo da kod prodaje nekretnina imamo najviše nedostataka, najviše nepravilnosti, tako da kroz

uvodenje e-aukcije kakva praksa postoji i u EU imaćemo transparentan proces, omogućićemo svim

zainteresovanima da učestvuju, informacije će biti zaštićene", objasnila je ministarka.

Sa druge strane, kako je dodala, zakon treba da se bavi socijalnim karaterom, tako da će odredene socijalne

kategorije biti obuhvaćene izmenama i dopunama. Ona je dodala da je više od milion i po predmeta

završeno od uvođenja zakona, ističući da su sudovi znatno rasterećeni. Kuburović je istakla da će javna

rasprava za Nacrt teksta izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbedenju biti organizovana u sedištima

apelacionih sudova, kao i da ce nakon toga usaglašeni tekst biti prosleđen i relevantnim institucijama na

mišljenje.

Ona je dodala da se, prilikom donošenja Zakona o izvršenju i obezbedenju 2015. godine, Ministarstvo

pravde obavezalo da će da prati način primene i njegovu implementaciju. "Tada smo već rekli da ako se

uoce nepravilnosti u radu svakako ćemo da pristupimo novim izmenama pre svega kako bismo imali

ujednačenu sudsku praksu, izvršiteljsku praksu", rekla je Kuburović.

Na konstataciju da udruzenja insistiraju na zaštiti krova nad glavom, te pitanje može li dom da bude izuzet iz

Zakona, Kuburović je rekla da se ta inicijativa razmatra i dodala da veruje da će se naći kompromisno

rešenje. "Ali ono što je bitno da se mora voditi računa o načelu srazemere koji i dan danas jeste kroz Zakon

propisan kao jedno od osnovnih načela. U praksi se pokazalo da se prodaju nepokretnosti ali i imovina veće

vrednosti od potraživanja, tako da je to jedan od razloga zbog kog treba da se preispita i da se na

odgovarajući način načelo srazmere zaštiti", rekla je Kuburović.

Na pitanje da li su mnogobrojne pritužbe zbog tarifa izvršitelja tema radne grupe, Kuburović je rekla da će

izmene i dopune Zakona i Pravilnik o tarifama pretrpeti izmene kako bi izvršni poverilac i izvršni dužnik

imali manje troškove postupka. Ministarka je naglasila da radna grupa završava svoj prvi deo uskoro, što

znači da će se radna verzija teksta naći i na javnoj raspravi, koja će biti organizovana u sve četiri apelacije.

"Nakon toga će nacrt biti dostavljen i svim relevantnim institucijama, biće pozvana stručna i šira javnost da

dostavi svoje primedbe, tako da verujem da ćemo imati u prvoj polovini godine zakon u Narodnoj

skupštini", poručila je Kuburović.

PKS: Do 31. januara sledeće godine poslodavci mogu da se uključe

u sistem dualnog obrazovanja

Privredna komora Srbije (PKS) podsetila je danas poslodavce da do 31. januara sledeće godine posredstvom

PKS mogu da se uključe u sistem dualnog obrazovanja.

U 2019. počinje primena zakonskih rešenja kojima se detaljno

reguliše sistem dualnog obrazovanja s ciljem da se srednje

stručno obrazovanje prilagodi potrebama privrede, smanji stopa

nezaposlenosti mladih do 25 godina i jača konkurentnost privrede

Srbije na regionalnom i globalnom nivou.

U saopštenju se navodi da je u toku planiranje upisa učenika u

srednje škole za školsku 2019/2020. po dualnom modelu

obrazovanja, koji PKS realizuje u saradnji sa Ministarstvom

prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Za uključivanje u dualni model obrazovanja za školsku 2019/2020. poslodavci treba da popune izjave o

nameri i dostave ih nadležnoj kancelariji regionalne PKS najkasnije do 31. januara 2019.

Na osnovu prikupljenih izjava o nameri, PKS će formirati Predlog o potrebama privrede za budućim

kadrovima i dostaviće ga Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kako bi se donela odluka o

strukturi upisa u srednje škole za dualni model obrazovanja.

Konačnu odluku Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja doneće objavljivanjem Konkursa za

upis učenika u srednje škole koji se očekuje krajem aprila 2019.

U sistemu dualnog obrazovanja do sada je u Srbiji bilo 4.500 učenika, 600 kompanija i 80 srednjih stručnih

škola.

Ugovor o radu za 20 radnika kruševačkog "14. oktobra"

U kruševačkom "14. oktobru", koji posle privatizacije posluje u okviru "Čehoslovak grupe", dvadesetoro

mladih ljudi dobilo je ugovor o radu. U saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje nedostatak radne

snage, pre svega majstora nadoknađuje se prekvalifikacijom.

Prehrambeni tehničar Danijel Milosavljević iz Kruševca pre dva meseca započeo je prekvalifikaciju u "14.

oktobru". Uspešno je prošao obuku za operatera na CNC mašinama i danas ima puno razloga za

zadovoljstvo.

"Nisam očekivao da ću posle dva meseca da dobijem diplomu i posao", kaže Danijel.

Posao u istom danu dobilo još devetnaestero mladih ljudi. Miloš Panić kaže da su uslovi u kompaniji odlični

i da se nada da će tako ostati i dalje. Posao mu se sviđa i zadovoljan je.

"Ja sam danas imao priliku da iskažem svoje zadovoljstvo i to kako sam srećan da mladi ljudi hoće da rade i

to je dobra vest za 14. oktobar, Grad Kruševac i celu Srbiju. Puno smo investirali da bi ovo stanje koje smo

zatekli bilo poboljšano i da bi nas sledeća godina, već bila ta prva godina u kojoj možemo da širimo naše

poslovanje", ističe Daniel Pribičko, generalni direktor "14. oktobra".

U "14. oktobru" trenutno je zaposleno 250 radnika. I dalje nedostaje kvalifikovana radna snaga pa će se

saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje nastaviti.

"Kao što znate, nema dovoljno određenih kadrova, pre svega u proizvodnoj sferi, pre svega u metalskoj i

hemijskoj industriji, da ne pominjemo tekstilnu. To će nam biti fokus i za iduću godinu", napominje Predrag

Marković, direktor NSZ Filijala Kruševac.

Miljan Ćupurdija, menadžer za ljudske resurse "14. oktobra" dodaje da već krajem ove nedelje isto u

saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje započinju program osposobljavanja kovača, kalioničara i

operatera mašinske obrade na univerzalnim strugovima.

U ovoj kompaniji planiraju da do kraja 2019. godine zaposle još 150 radnika.

BizLife/Beta

Top deset najvažnijih ekonomskih događaja u 2018.

Agencija Beta odabrala je 10 najvažnijih ekonomskih događaja. Podsećanje na događaje koji su

obeležili prethodnu godinu, a uticaće i na godinu pred nama.

PRIŠTINA UVELA TAKSE OD 100 ODSTO NA ROBU IZ SRBIJE – Vlast u Prištini je početkom

novembra uvela takse od 10 odsto na robu iz Srbije, kao i iz BiH, obrazlažući to nemerom da zaštiti domaću

privredu jer ima veliki deficit u razmeni sa tim državama, pogotovo sa Srbijom. Tom merom je prekršen

regionalni sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA, u okviru kojeg je i Kosovo. Posle dve nedelje te takse su

uvećane na 100 odsto, što srpskoj privredi nanosi mesečnu štetu od oko 40 miliona evra. Odluka nije

povučena ni posle žestokih kritika iz EU i upozorenja da Kosovo krši i Sporazum o stabilizaciji i

pridruživanju EU. Srbije nije uvela recipročne mere Kosovu.

RTB PRODAT KINESKOM ZIDJINU – Većinski udeo u Rudarsko-topioničarskom basenu (RTB) Bor,

koji je do ove godine bio jedan od najvećih gubitaša u Srbiji, prodat je u septembru kineskoj kompaniji

Zidjin koja ga je zvanično preuzela 18. decembra, dan nakon uplate 350 miliona dolara za obaveznu

dokapitalizaciju. Zidjin je izabran za strateškog partnera RTB-a sa udelom u vlasništvu od 63 odsto u

konkurenciji sa ruskom kompanijom U gold (Ju gold) koja je po zvršetku tendera saopštila da je njena

ponuda bila bolja. Zidjin je ponudio biznis plan u vrednosti 1,26 milijardi dolara, u okviru koga je i 350

miliona dolara za dokapitalizaciju i izmirenje duga RTB-a od 200 miliona dolara. Kinezi su obećali rast

proizvodnje i očuvanje 5.000 radnih mesta. Tenderom nije bio definisan vlasnički udeo RTB-a koji država

iznosi na prodaju, pa je za pobednika na tenderu izabrana firma koja je za obaveznu dokapitalizuju tražila

najmanji udeo. Kompanija Zidjin jedan je od najvećih kineskih proizvodjača zlata, a druga po veličini u

proizvodnji bakarne rude. Za sada je nejasno kako će se rešiti problem zagadjenja vazduha u Boru i okolini

kada se poveća proizvodja u borskom basenu.

IMOVINU PKB KUPILA AL DAHRA IZ UAE – Ministarstvo privrede Srbije potpisalo je početkom

oktobra ugovor o prodaji imovine Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) kompaniji Al Dahra iz

Ujedinjenih Arapskih Emirata. Nepokretnosti PKB u koje spada 16.785 hektara zemljišta PKB-a u

opštinama Palilula, Surčin i u Zrenjaninu, objekti, oprema, rezervni delovi, kao i imovina zavisnih društava

Ekolaba, Instituta PKB Agroekonomik i Veterinarske stanice su prodate za 105,055 miliona evra, a vrednost

stada, oko 17.000 goveda, procenjena na oko 17 miliona evra, naknadno će biti plaćena. Kritičari te

transakcije najviše primedbi imali su na cenu po kojoj je prodato zemljišta koje je na domak gradjevinske

zone, jer je PKB u blizini mosta u Borči prodavao hektar za skoro milion evra. PKB je imao 1.706 radnika, a

obaveza Al Dahre je da u prvoj godini upravljanja tom kompanijom u stalni radni odnos primi 500 radnika,

a u drugoj do 1.000 radnika. Al Dahra je najavila da će u naredne tri godine investirati 30 miliona evra u

unapredjenje poslovanja PKB-a, dalji razvoj sistema za navodnjavanje i modernizaciju kapaciteta za

proizvodnju mleka. Pored toga, Al Dahra planira da uloži dodatnih 15 miliona evra u optimizaciju

poslovanja PKB-a i njenih kapaciteta da bi se postigli veći prinosi i podigao kvalitet mleka. Al Dahra

posluje u Srbiji od 2014. kada je kupila 51 odsto firme Rudnap Agrar.

FRANCUSKI VANSI PREUZEO UPRAVLJANJE BEOGRADSKIM AERODROMOM – Izabrani

koncesionar, francuska kompanija Vansi (Vinci Airports), preuzela je 22. decembra upravljanje

beogradskim Aerodromom “Nikola Tesla” i uplatila jednokratnu koncesionu naknadu u iznosu od 501

milion evra. Vansi je postala operater tog aerodroma na period od 25 godina, dok je Republika Srbija ostala

njegov vlasnik. To je najveća koncesija po vrednost (1,46 milijardi evra za koncesionu naknadu i investicije)

sprovedena do sada u Srbija, a prva izdata stranim koncesionarima od 2000. godine. Ugovor o koncesiji je

potpisan u martu i postupak preuzimanja aerodroma se odužio jer je Vansi čekao kredit medjunarodnih

finansijskih institucija za uplatu koncesione naknade. Vansi planira da aerodrom “Nikola Tesla” postane

regionalno čvorište i očekuje da će broj putnika koji ga koriste (sada godišnje preko pet miliona) biti

povećan tri puta tokom perioda trajanja koncesije.

ODLOŽEN ZAVRŠETAK KORIDORA 10 – Rok za završetak Koridora 10 kroz Srbiju ponovo je

pomeren. Iako je najveći deo trase već završen, nadležni iz Vlade Srbije ni ove godine nisu uspeli da održe

obećanje da će 2018. biti poslednja godina bez tog autoputa. Najveći incident desio se u avgustu, kada se na

najkomplikovanijoj deonici kroz Grdeličku klisuru, na već završeni deo puta obrušio potporni zid, koji se

prethodno tokom godine već urušavao tri puta. Veliko rušenje, koje je pokrenulo klizište ne brdu iznad puta

i loše uradjena drenaža, izazvalo je lavinu negativnih komentara u javnosti, a za taj incident su se

medjusobno optuživali projektanti i izvodjači radova. Sanacija će prema pisanju medija koštati sedam

miliona evra, a resorno ministrastvo je podnelo prijavu Sudu časti Inženjerske komore Srbije protiv 16

inženjera sa zahtevom da im licence budu oduzete zbog pada potpornog zida. Koridor 10 je jedan od

najvažnijih panevropskih saobraćajnih koridora koji prolazi kroz Srbiju i povezuje Austriju, Madjarsku,

Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Makedoniju i Grčku. Gradnja Koridora 10 počela je pre više od 20

godina, a od 2008. svaka vlada je obećavala da će ga završiti. Završetak Koridora uglavnom je odlagan zbog

problema sa izvodjačima, neodgovarajućih projekata, eksproprijacije ili dodatnih radova.

PAD NA LISTI “DUING BIZNIS” – Srbija je po lakoći poslovanja pala za pet mesta na listi “Duing

biznis” (Doing Business) Svetske banke za 2019. godinu i sa prethodne 48. pozicije završila na 43. mestu,

medju 190 zemalja. Svetska banka je navela da je glavni razlog za pad Srbije u rangiranju brži napredak

drugih zemalja. U poredjenju sa idealnim poslovnim okruženjem, broj bodova Srbije je porastao sa 73,13 u

izveštaju Duing biznis 2018. na 73,49 u izveštaju za 2019. godinu. Srbija je najbolje pozicionirana po

pribavljanju gradjevinskih dozvola, na 11. mestu, pri čemu je pre godinu dana bila 10, a najslabije je

ocenjena oblast priključenje na elektromrežu, gde je 104. a bila je 96.

KASNI POČETAK IZGRADNJE JEFTINIH STANOVA ZA PRIPADNIKE SLUŽBI

BEZBEDNOSTI – Vlada Srbije ni nakon godinu dana od najave da će početi izgradnja jeftinih stanova za

pripadnike snaga bezbednosti nije počela realizaciju tog projekta. Početak gradnje je najavljivan i odlagan

nekoliko puta tokom 2018. godine. Država je donela poseban zakon o izgradnji stanova za pripadnike

Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, MUP-a, BIE i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kao i za

penzionisane pripadnike snaga bezbednosti. U budžetu su izdvojena sredstva za prvu fazu izgradnje, a u

Zemunu je u junu otvoren i ogledni stan na uvid svim zainteresovanim pripadnicima snaga bezbednosti.

Vlada Srbije je u novembru donela odluku o osnivanju sedam preduzeća koja će se isključivo baviti

izgradnjom tih stanova i koja će prestati da rade nakon realizacije projekta. Zbog važnosti projekta Vlada

Srbije je u njegovo sprovodjenje uključila i javna preduzeća – Srbijagas, Telekom i EPS. Predsednik Srbije

Aleksandar Vučić rekao je da bi gradnja trebalo da počne do 1. maja 2019. i da će se stanovi gradili najpre u

Vranju i Nišu, a potom i u Kraljevu, Kragujevcu i Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu i Beogradu. U prvoj

fazi predvidjena je gradnja 8.086 stanova, veličine od 32 i 92 kvadratna metra, po ceni ne većoj od 500 evra

po kvadratu. Za subvencionisane stanove do sada se prijavilo više od 23.000 propadnika snaga bezbednosti.

Najavljeno je da će učešće države u podizanju oko dva miliona kvadrata biti 250 miliona evra.

SRBIJA SKLOPILA NOVI, SAVETODAVNI ARANŽMAN SA MMF – Medjunarodni monetarni

fond (MMF) je u julu odobrio Srbiji novi program “Instrument koordinacije politika” (PCI), poznatiji kao

“čuvarkuća”, osmišljen s ciljem da obezbedi okvirnu politiku za zemlje koje ne zahtevaju finansijsku

podršku. Predvidjeno je da aranžman traje 30 meseci, kada će MMF imati savetodavnu, a ne kontrolu ulogu

u Srbiji i pomagaće u sprovodjenju dogovorenih reformi. Prethodni trogodišnji aražman sa MMF-om je

istekao u februaru ove godine a Srbija nije koristila odobrenu finansijsku pomoć od 1,1 milijarde evra.

TELEKOM KUPIO KOPERNIKUS – Kompanija Telekom Srbija koja je u većinskom državnom

vlasništvu kupila je početkom novembra kablovskog operatora Kopernikus Technology čime je povećala

svoju televizijsku korisničku bazu za oko 30 odsto i učešće na tržištu televizije za sedam odsto. Kopernikus

je imao više od 200.000 televizijskih i internet korisnika u 60 gradova Srbije i pruža usluge televizije,

interneta i fiksne telefonije. Suvlasnik Kopenikusa bio je Srdjan Milovanović koji je početkom decembra za

180 miliona evra od grčke Anatena grupe kupio televizije Prva i O2. Milovanović. Njegov brat je poverenik

Srpske napredne stranke u Nišu, a izjavio je da neće menjati uredjivačku politiku tih televizija.

UKINUT ZAKON O PRIVREMENOM UMANJENJU PENZIJA – Zakon kojim su penzija u Srbije

bile umanjene od novembra 2014. godine, kao mera fiskalne konsolidacije, ukinut je u septembru, ali

penzionerima nije vraćen deo penzije koji im je bio umanjen. Istovremeno su usvojeni novi propisi za

uvećanje penzija u 2019. godini, odnosno ukinuta je formula po kojoj su se penzije uskladjivale sa rastom

inflacije i bruto domaćeg proizvoda (BDP), a Vlada je sebi dala pravo da u skladu sa stanjem u budžetu

odlučuje da li će i koliko uvećavati penzije.

BLIC ISTRAŽUJE Državi će "velika trojka" platiti zakup zemlje

2,4 miliona evra godišnje, a dvojica plaćaju MANJE OD 200 EVRA

PO HEKTARU

Zakup državne zemlje Miroslav Mišković naredne godine platiće Srbiji 174 evra po hektaru, Petar Matijević

177 evra, a Miodrag Kostić 221 evro, otkriva "Blic".

Trojica najvećih zemljoposednika u

Srbiji ukupno će u državnu kasu za

zakup zemlje za sezonu 2018/2019.

uplatiti nešto više od 2,4 miliona

evra. Kako saznaje "Blic", oni će od

države za taj period u najam uzeti

nepunih 12.000 hektara, što je 15

odsto celokupne zemlje koju ova tri

biznismena obrađuju u Srbiji.

Koliko najveći srpski biznismeni

državi plaćaju zakup najplodnije

zemlje po Vojvodini podatak je o

kome se spekuliše još od momenta

prvih privatizacija poljoprivrednih

kombinata pre 15 i više godina.

Tada se pričalo da Mišković, Kostić

i Matijević državi daju manje od

tržišne cene i da država snosi

najveću odgovornost za postojanje

velikih gazdinstava. Istraživanje

"Blica" pokazuje da je država imala

sličnu cenu tokom svih godina za

sve srpske zemljoposednike. Podaci

do kojih smo došli pokazuju i da

cena koju su plaćali državi s

godinama menjala, kao i broj hektara koji su najveći zemljovlasnici zakupljivali.

Krenimo redom. Prema podacima iz Vlade Srbije, u narednoj godini najviše državne zemlje, tačno 6.030

hektara, obrađivaće Miodrag Kostić.

On je sa državom već dogovorio zakup zemlje u okviru tri kompanije koje koriste državno zemljište, a

ukupan ceh koji će državi platiti za narednu sezonu je 1,3 miliona evra. Interesantno je da je ovaj biznismen

prošle godine u zakupu imao znatno više državne zemlje, čak 9.700 hektara, a u periodu 2016/2017. još više

- oko 10.000 hektara.

Na drugom mestu je Petar Matijević, vlasnik istoimene industrije koji će naredne godine obrađivati nešto

više od pet i po hiljada hektara državne zemlje, što će ga koštati skoro milion evra. On će državnu zemlju

obrađivati na imanjima sedam poljoprivrednih kombinata, poput "Jedinstva" iz Kikinde, "Poljoprivrede" iz

Sente, "Peščare" iz Banatskog Karlovca...

Matijević je, inače, u Srbiji, najveći pojedinačni vlasnik zemlje. Ukupno obrađuje oko 32.000 hektara, a

kako je "Blic" nedavno objavio, ovaj biznismen bi hteo da poveća svoju poljoprivrednu imperiju i broj

hektara koji zakupljuje od države.

Konačno, i na iznenađenje mnogih, Miroslav Mišković od države u zakup uzima svega 818 hektara, što će

ga za predstojeću sezonu koštati nešto više od 140.000 evra.

Ovaj biznismen, koji je u javnosti godinama slovio za kralja poljoprivrede i trgovine, ni ranijih godina nije

mnogo više "sarađivao" sa državom. Od 2008. godine najviše je državne zemlje obrađivao od 2012. do

2014. godine kada je zakupljivao po oko 4.500 hektara godišnje. U sezoni 2017/2018. obrađivao je nešto

manje od 2.000 hektara državne zemlje, što ga je koštalo oko 300.000 evra.

NAKON "NIKOLE TESLE" PREUZELI I "GETVIK" Vansi

kupio jedan od NAJVEĆIH EVROPSKIH AERODROMA

Francuska korporacija Vansi Eirports danas je zaključila sporazum o kupovini većinskog udela u

londonskom aerodromu Getvik, drugom po veličini u Velikoj Britaniji za 2,9 milijardi funti (3,22 milijarde

evra).

Vansi je saopštio da će u prvom polugodištu naredne godine godine držati 50,01 odsto udela u Getviku, koji

spada u među osam najvećih evropskih vazdušnih luka sa ukupnim prometom od 45,7 miliona putnika u

2018. godini.

Preostalih 49,99 odsto pripadaće sadašnjim vlasnicima, Global Infrastructure Partners.

Getvik je bio prisiljen da zatvori jednu svoju pistu u više navrata od prošle srede do petka zbog izveštaja u

kojem se otkriva da je postoje tajne bespilotne letelice u blizini. Ta odluka je uticala na skoro 140.000

putnika.

- Transakcija predstavlja retku priliku za kupovinu aerodroma takve veličine i kvaliteta i odlično se uklapa u

dugoročni investicioni horizont kompanije Vinci Konsešns - navodi se u saopštenju kompanije.

Getvik ima i najprometniju pojedinačnu pistu na svetu. U 2017. godini su ostvarili rekord sa 950 letova u

jednom danu, a aerodrom konstantno unosi inovacije u svim oblastima poslaovanja i postiže visok nivo

operativne efikasnosti - navodi se u njihovom saopštenju.

Sa poslednjom akvizicijom Vansi aerodromi će kontrolisati 46 aerodroma u 12 zemalja sa ukupnim

prometom od 228 miliona putnika godišnje.

Podsećamo, ova francuska kompanija nedavno je dobila koncesiju na 25 godina i nad aerodromom "Nikola

Tesla", ali i aerodromima u Brazilu i Japanu.