10

KalibarKa

lib

ar

10/2019. Cena 150 din.S.

Make

donij

a 13

0 de

nSlo

venij

a 2,

7 ev

raHr

vats

ka

19,5

ku na

R. Sr

pska

, BiH

4,5

KMCr

na G

ora

2,3

evra

Germ

any

6 ev

raAu

stria

5

evra

BROJ

268

Go

dina X

XIVIS

SN 0

354 -

513X

www.

kalib

ar.rs

RUGERje stigao

18 KALIBAR oKtoBAR 2019.

Kao što smo obećali, do-nosimo nešto više detalja o “Kahles Dynamic Long

Range competition 2019” održanom krajem avgusta u Felixdorfu, kraj Be-ča, najznačajnijem taktičko-dinamič-kom dalekometnom takmičenju u Evropi. Trenutno najbrže rastućoj i veoma popularnoj streljačkoj disci-plini u SAD (gde se održava po PRS - Precision Rifle Series pravilima), ko-ja je svoje poklonike proteklih nekoli-

ko godina pronašla i na Starom kon-tinentu, u nešto izmenjenoj formi od PRS. Na “Kahles Dynamic Long Ran-ge Competition 2019.” učestvovalo je više od 60 strelaca iz oko 20 zemalja, među njima i autor teksta, koji nam prenosi svoje impresije i iskustvo iz “prve ruke”.

n Evropska pravila

Sistem ovakvih takmičenja sastoji se od različitih stejdževa organizova-nih kao zasebna celina i koji mogu, ali i ne moraju imati međusobnih slič-nosti. Gađa se u ograničenom, veo-ma kratkom vremenu, sa pozicija do kojih treba doći (pretrčati), savladati određenu prepreku, pogoditi mete na različitim udaljenostima sa datim brojem metaka i vratiti se na početnu poziciju. Dok su sadržaji tih stejdže-va u PRS pravilima znani i unapred definisani (daljine, vreme, tipovi pre-

preka”), u “evropskim” pravilima ništa ne mora biti poznato. Čak ni nekoliko minuta ili sekundi do samog počet-ka stejdža, pre nego što vas “prozo-vu”. Kada vam rejndž oficir saopštava pravila, tek tada možete da naslutite šta vas čeka i krećete. A šta može da vas čeka? Mašta organizatora takmi-čenja je granica. Na “Kahlesovom” takmičenju sačekalo me je kupanje u vodi do ramena i pojasa i gađanje

iz tog improvizovanog stojećeg po-ložaja, ležanje na suncu 45 minuta u spremnom stavu za opaljenje (niša-neći kroz optički nišan, prst na oba-raču sve vreme, čekajući komandu za start), gađanja sa kamiona, impro-vizovanih naslona, gađanje “naslepo” sa pokrivenim objektivom optičkog nišana... A sve to na daljinama izme-đu 400 i 1.200 metara. No, ovde za ra-zliku od PRS pravila niste ograničeni

kalibrom, možete koristiti bilo koji od 6 mm - .338, pod uslovom da je zrno nadzvučno na 1.200 m, a videćete kako vam ovo uslovljavanje i nije od neke pomoći.

n Manji kalibri “kupuju” vreme

Profil takmičara je različit, naža-lost, zbog dijametralno suprotnog načina gađanja i eksploatacije oruž-ja, nema mnogo F-Class strelaca pri-

sutnih u dinamičkim dalekometnim takmičenjima poput ovog. Sama di-sciplina je mnogo više oslonjena na strelca nego na oružje i njegovu ge-neričku preciznost (kao što je to slu-čaj sa F-Class takmičenjima, pogo-tovo na daljinama ispod 600 m, kod nas), iako ekstremne distance pre-ko 1.000 m zaista iziskuju i vrhunski kvalitetnu municiju, komparativnu sa onom koja se koristi u dalekomet-noj F-Classi, pogotovo u manjim ka-librima.

Došle su različite grupe entuzija-

Kahles Dynamic long Range competition 2019.

“Famozna” dva minuta

Taktičko-dinamičko streljaštvo podrazumeva gađanje u ograničenom vremenskom intervalu sa pozicija do kojih valja dotrčati uz savladavanje prepreka, pogoditi mete na različitim daljinama sa zadatim brojem metaka i sve to uz uputstva dobijena tek nekoliko minuta pred nastup

Brifing pred takmičenje Svaki nastup počinje trčanjem do stejdža

Puška i oprema koje je koristio Aco Polić

Improvizovano rešenje n otesa i držača metaka

19 KALIBAR oKtoBAR 2019.

sta, ali i veliki broj elitnih vojnih i poli-cijskih snajperista iz svih zemalja koji-ma ovakva takmičenja služe kao prili-ka da svoje veštine stave na test i do-vedu ih do savršenstva.

Što se tiče oružja i opreme, puška treba da bude taktička u svakom smi-slu. Dobar balans, mase 5-7 kg mak-simum, obavezno hranjenje iz izme-njivih magacina, optički nišan sa kon-čanicom u prvom fokalnom planu, obavezan taktički bipod, robusna montaža optičkog nišana koja će iz-držati grub tretman i padove, zatim veoma važno - kvalitetan remеnik, priručne vrećice-nasloni različitih na-mena, držači za municiju i notes na ruci (to sam improvizovao pred tak-mičenje), portabilna meteorološka stanica poput Kestrela i sl.

Kalibri koji dominiraju su 6 i 6,5 mm. Iako veći i jači kalibri dobrim de-lom pomažu prilikom savladavanja nedeterminističkih promenljivih, kao što je vetar, recimo, ograničeno vre-me ih stavlja u senku manjih kaliba-ra. Zašto? Zbog odskoka oružja, opo-ravka od trzaja i brzog ponovnog hi-ca. Gasna kočnica, čak i na najmanjim kalibrima je sastavni deo opreme. Nastupao sam sa kalibrom 6 mm i mogu reći da njemu dugujem dobar deo rezultata koje sam ostvario. No, o samom oružju namenjenom za ovaj tip takmičenja, kao i poznavanju ne-ophodnih grana balistike za uspešno savladavanje postavljenih izazova, bi-će reči u nekom narednom broju.

n Visoki nivoi bezbednosti

Kahles Dynamic Long Range Competition 2019. sastojao se od osam stejdževa. Sedam je bilo orga-nizovano prvog dana takmičenja, a poslednji, osmi, drugog. Na početku moram da istaknem da je organiza-cija bila besprekorna. Oficiri austrij-ske vojske u kombinaciji sa ljudima

iz “Kahlesa” svojski su se potrudili da budu sjajni domaćini i da takmičenje protekne po planu do najsitnijh de-talja. Naravno, sve to uz najviši nivo bezbednosti, čak i najmanja greška

kažnjavala se diskvalifikacijom i mo-mentalnim udaljenjem sa poligona. Na svakom stejdžu, sve vreme uz vas se nalazi nekoliko ljudi zaduženih za bezbednost, brojanje pogodaka, iz-davanje komandi, vođenje eviden-cije, ukratko, sve što je potrebno da takmičenje sa ovako visokim zahtevi-ma prođe kako treba.

U prvom danu vreme za komple-tiranje svakog od sedam stejdževa bilo je dva minuta. U tom vremenu morali ste na komandu da pretrčite 30-40 m do pozicije za pucanje, savla-date prepreku, zauzmete položaj, na-punite oružje, identifikujete i potom izmerite udaljenost do svake od me-ta (za preko 70 odsto meta daljina je bila nepoznata), procenite vetar, kori-gujete turete i gađate (od minimalno 4 do maksimalno 9 metaka). Naravno sve to bez ikakvog prethodnog sa-znanja ili informacija o stejdžu do ne-koliko minuta pre nego što se suoči-te sa njim. Podrazumeva se odsustvo bilo kakve probe i “sighting or fouling shots” ili slično - ukratko, jedan od ra-zloga što su F-Class oprema i F-Class strelci bili prisutni u “tragovima”, bez značajnih rezultata. Po isteku dva mi-

nuta, na komandu, dužni ste da pre-kinete gađanje, potpišete rezultat, vratite se na početnu poziciju i po-tom pređete na naredni stejdž. Svako kašnjenje, makar i sekundu, kažnjava se gubitkom svih bodova koje ste po-stigli na tom stejdžu. Sve ide veoma brzo, bez odlaganja i čekanja, dok ste pod utiscima završenog stejdža sle-di priprema za naredni, tako da se na kraju takmičenja usled konstantnog “pritiska” osećate srećno bez obzira na rezultat, jer je “agonija prošla”. Po-eni su se skupljali po pogođenim me-tama i vremenu.

n Stejdževi izazov za strelca

Dva minuta je dugo, ako nađete način da “usporite” vreme. Prvi stejdž ili tzv. Sius ”imao je za cilj da testi-ra precizno pucanje na ekstremnim udaljenostima i nosio je najveći broj poena. Činile su ga tri mete, zapravo

na celom takmičenju to su bile jedi-ne kružne i mete sa elektronskim oči-tavanjem. Istina, to elektronsko očita-vanje vam ne znači puno jer nema-te vremena da gledate u monitor, ali je ipak bilo korisno na najdaljoj meti kao indikator prvog pogotka. Za dva minuta morali ste da pretrčite tride-setak metara, popnete se na kamion sa kog se gađalo iz ležećeg položaja, izmerite rastojanje prve i druge me-te, podesite turete (ili kompenzuje-te preko končanice) i gađate ih sa po tri metka. Posle uspešnog kompleti-ranja prve dve, prelazi se na najdalju metu postavljenu na 1.200 m (jedi-na poznata daljina na ovom stejdžu), u koju takođe treba ispaliti tri metka. Ukupno devet metaka, uz merenje daljine, podešavanjem tureta, pro-cenom vetra, punjenjem puške, trča-njem”. Ovaj stejdž je zbog najveće da-ljine i broja metaka nosio najviše po-ena, takođe broj bodova osvojen na njemu bio je prelomni, ukoliko bi dva strelca imala isti broj bodova u ukup-nom plasmanu.

Na početku, deluje veoma te-ško, skoro nemoguće, no upravo na ovom stejdžu sam napravio najbolji

rezultat i osvojio rekord takmičenja pogodivši sve mete sa svih devet me-taka, od kojih sam imao preko pola muševa. Takođe, zahvaljujući ovom stejdžu, odnosno meti na 1.200 m na kojoj sam imao veoma dobre pogot-ke, na kraju takmičenja dobio sam jedno, za mene posebno priznanje. Federacija preciznih strelaca Rusi-je dodeljuje sertifikat strelcu koji na zvaničnom takmičenju, bez probe, tri puta sukcesivno pogodi grudnu me-

tu dimenzija 40x50 cm na 1.200 m. Pošlo mi je za rukom da prvim met-kom pogodim muš, a sa preostala dva zone 8 ili 9, što po dimenzijama ulazi u okvire njihove specifikacije grudne mete.

Drugi stejdž ili “Izazov pokrivene optike” u slobodnom prevodu, jedini

nije imao ograničeno vreme od dva minuta vec kraće! Trebalo je pretrča-ti do kamiona, sa kog je takođe u le-žećem položaju trebalo pronaći me-tu (ova i sve ostale mete koje su pu-cane taj dan su slične grudnim me-tama, 40 cm široke), izmeriti rastoja-nje do nje i namestiti se u položaj za gađanje i nanišaniti metu kroz jedan minut. Posle toga, rejndž oficir zadu-žen za taj stejdž bi pokrio kartonom objektiv optike, tako da više ne vidite metu, (taj karton bi držao 15 sekun-di). Zatim bi dao signal za pucanje posle kojeg kroz pet sekundi mora-te opaliti metak, naravno ne videći metu, jer karton ostaje na objektivu. To bi se ponovilo još jednom u istom vremenu na istoj meti - ukupno dva metka na jednu metu. Ovaj stejdž, po

poKRovitelj“Kahles” je među prvima prepoznao potencijale taktičko-dinamičkog dalekometnog streljaštva, te je od početka ove godine bio glavni pokrovitelj nekoliko takmičenja tog tipa širom Evrope, pomogao osnivanju više dinamičkih dalekometnih streljačkih konfederacija, među kojima su: PRS Spain, PRS France, PRS Norway, TClass (uglavnom pokriva zemlje Srednje i Istočne Evrope: Rusija, Litvanija, Estonija, Letonija, Poljska).

Različit profil učesnika

Gumena frustracija

Prvi stejdž donosio je najviše poena

20 KALIBAR oKtoBAR 2019.

meni, deluje kao je-dan od lakših, na nje-mu sam bez problema uzeo maksi-malan broj bodova, uz još nekolicinu strelaca. Meta je bila udaljena izme-đu 500 metara. Sve se svodi na zau-zimanje i održavanje prirodnog polo-žaja tela, uz što je moguće nižu silu-etu. Naravno, kundak mora da bude lepo podešen i morate znati kako da “smirite” srce posle malo trčanja.

n Nezaboravna “Gumena frustracija”

Treći i četvrti stejdž su popular-no nazvani “Odvlačenje pažnje” Alfa i Bravo. Alfa se sastojao od pet padaju-ćih grudnih meta određene boje, na-sumično poređanih u travi na 500 - 1.050m. U okviru famozna dva minu-ta trebalo je popeti se uz brdo, prona-ći mete (veoma teške za uočavanje), izmeriti udaljenost do prve tri (za naj-udaljenije dve mete, daljine su bile poznate), a položaj je ležeći, na šljun-ku. U poslednjoj sekundi uspeo sam da kompletiram i ovaj izazov do kra-

ja, oborivši poslednju metu u trenut-ku dok je oficir svirao kraj. Ovde sam već počeo da shvatam da će me ne-dostatak magacina i brzog prepunja-vanja koštati. Jer, moja puška moze da primi tri metka u neodvojivi ma-gacin, koji smem da punim tek kad dođem na mesto za pucanje i ume-sto da brzo repetiram za ponavljaju-će hice, moram da “hranim” pušku metak po metak, što mi “guta” vre-me koga i onako nema dovoljno. Baš to se desilo u Bravo stejdžu koji beše veoma sličan prethodnom. Uspeo sam da kompletiram samo tri od pet

meta. Za preostale, jednostavno, ni-sam imao vremena. Ista situacija me je pratila i na tri preostala stejdža do kraja takmičenja prvog dana: obarao bih između 50-70 odsto metе, ne sti-gavši uopšte da gađam preostale.

Peti stejdž od-nosno “Gumena frustracija”, sigu-ran sam, svima će ostati u dobrom sećanju: četiri me-te, na nepozna-tim udaljenosti-ma. Pored regu-

larnog pretrčavanja, ukupno dva minuta i merenja udaljenosti meta, za to vreme sada je trebalo i uskoči-ti u ogromne naslagane gume na-

punjene vodom, te prve dve mete pucati iz jedne gume (dubina vo-de preko pojasa), pa potom preći u drugu dublju (dubina vode oko ra-mena) i iz nje gađati preostale dve mete. Daljina se više i ne sećam, iz-među 400 i 600 m, mislim. Prve dve mete sam pogodio, za druge dve jednostavno nisam imao vremena. U ovom stejdžu mi je ostalo u seća-nju nišanjenje u stojećem stavu, uz-burkana voda koja vam pomera či-tavo telo, oduzimajući i ono malo stabilnosti koje imate i naravno, to što sam ostatak takmičenja bio mo-kar, sva sreća bilo je toplo pa sam se ubrzo osušio.

Šesti i sedmi stejdž nazvani “Sla-lom” i “Sekvenca” bili su osmišljeni na isti način, sa pet, odnosno šest meta. U jednom su daljine bile date ali ste morali da pogađate mete određe-nim redosledom, koji dobijate dok trčite prema mestu za pucanje i ne smete da ga zapišete dok ne zau-zmete položaj. Ako ne ispratite se-kvencu, gubite sve bodove. Drugi je bio sličan, samo bez poznatih daljina i sa gađanjem u iste mete dvaput, sve naravno uz trčanje, prepreke i ograni-čeni na dva minuta. Grudne mete su bile udaljene do 950 m. Oba stejdža sam gađao loše, malo iznad polovi-ne. Zaboravljanje sekvence, uz ne-dostatak vremena nastalog zbog ne-

odvojivog magacina uzeli su svoje. Ovo je ujedno označilo i kraj takmiče-nja tog dana.

n Veština i znanje na ispitu

Sutradan, preostali, poslednji stedž broj 8 ili “Poznavanje optičkog nišana”. Ovog puta nije bilo trčanja, niti nepoznatih daljina. Pucalo se po tri do pet metaka, na mete uda-ljene 400 m. Imali smo nekoliko za-dataka poređanih po nazivima: ne-vidljivo 1, klavir, zeleno svetlo, nevi-dljivo 2 i uvijanje zivaca, uglavnom akcenat je bio stavljen na poznava-nje balistike oružja, kvalitet optike i koncentraciju. Šezdeset strelaca po-ređanih “kao sardine”, na znak oficira

zauzimaju ležeći položaj i u kratkom vremenu gađaju mete diјametra 1MOA. No mete često nisu vidljive od trave ili nekih rugih fizičkih pre-preka i praktično dobijate (u zad-nji čas, naravno) samo njihove ko-ordinate u odnosu na vidljive figu-re u koje nišanite. Kako to izgleda u praksi? Kažu vam, recimo, da gađate metu koja se nalazi 88 cm ispod i 22 cm levo od tačke koju vidite (pritom meta uopšte nije vidljiva). Imate pet metaka za 30 sekundi, morate brzo da proračunate to u glavi, namesti-te turet ili zauzmete pravilan pode-ok na končanici. Ništa teško, no ume da bude zbunjujuće u kratkom vre-menu. Ipak, poslednji deo mi je bio najteži. Slična situacija ali imate tri metka i 15 sekundi. Na zvuk ofici-ra treba da počnete gađanje, ali ne znate kada će dati znak. Sve vreme morate da ostanete skoncentrisani, gledate kroz optiku, pritom je tem-peratura visoka, miraž ogroman. U takvim uslovima kvalitet stakala i

optičkog nišana u potpunosti dola-zi do izražaja, baš kao i vaša psihofi-zička spremnost i moć koncentraci-je. Posle 45 minuta signal je došao. Upravo taj zadatak je označio kraj takmičenja. Iako nisam bio zadovo-ljan kako sam gađao ovaj poslednji stejdž, na moje iznenađenje kada su stigli rezultati video sam da delim drugo mesto sa još jednim takmiča-rom, dok mi je prvo mesto umaklo za jednu pogođenu metu.

n Sve medalje Rusima

Takmičari iz Rusije su pokaza-li najveće umeće i osvojili prva tri mesta. Zaista je bilo uživanje gleda-ti ih kako gađaju. Ako mogu da na-vedem jedini nedostatak ovog tak-mičenja, to bi bilo kratko vreme bez “praznog hoda”, toliko da nemate vremena da ispratite strelce oko vas u toku samog pucanja i “ukradete” neku ideju.

Na kraju sam zauzeo sedmo mesto u ukupnom plasmanu. To

me je prijatno iznenadilo, nisam imao tako visoka očekivanja, upr-kos dobrom plasmanu na prošlo-godišnjem “Kahles Cupu”, gde sam pojedinačno osvojio peto, a ekip-no drugo mesto (zajedno u timu sa vrhunskim strelcem Balkanske lige, gospodinom Markom Sterleom). Ipak, ovo takmičenje bilo je znatno zahtevnije, potpuno drugačije ka-tegorije u odnosu na prethodno, u kojem su se još provlačila pravila F-Classe i statičkih disciplina, a vreme bilo tri do četiri puta duže...

Sve u svemu, na kraju dana, sa izvlačenjem poslednje ispaljene čaure, uopšte nisam mislio o re-zultatu, nije bio važan naspram osećaja prijatnog umora, sazna-nja da sam dao svoj maksimum i spoznaje koliko mogu da pružim u situacijama sa kojima me neko može suočiti (čak ni večeri pred takmičenje nije mi palo na pamet nešto slično).

n tekst i slike: Aco POLIĆ

Predsednik Federacije preciznih strelaca Rusije dodeljuje priznanje Aci Poliću

Aco Polić sa ruskim timom

Tri prva mesta osvojili strelci iz Rusije