[TEDNI ulozi u bankamaSrbije su sigurni, aligra|ani treba da obrate

pa`wu na to u kojoj banci {tede.Sa ovim se sla`u i predstavniciNarodne banke Srbije, kao i sa-mi bankari. Za {tedi{e su najva-`nije sigurnost banaka i raspo-lo`ivost sredstava u wima.

Sude}i prema posledwim do-ga|ajima u vezi sa Univerzal ban-kom, koja je privatna banka, sta-novni{tvo treba da otvori ~e-

tvore o~i kada odlu~uje o tome ukoju od wih }e da polo`i novac.Kamata, kako ka`u i stru~waci ibankari, nije presudna za odabirbanke kojoj }e se poveriti novac.

- Dr`ava je jo{ ranije osigura-la stabilnost bankarskog siste-ma tako {to je garantovala za{tedne uloge do 50.000 evra, atakvih uloga ima oko 90 odsto, odukupno osam i po milijardievra, koliko se nalazi na {ted-wi u bankama - isti~e Goran Pi-

ti}, predsednik UO Sosijete `e-neral banke. - Bez obzira na svenavedeno, gra|ani treba da obra-te pa`wu na to u kojoj banci {te-de.

Druga va`na odluka jeste u ko-joj valuti {tedeti. Valuta u kojojmo`ete da {tedite u banci zavi-si od ponude na tr`i{tu i pove-rewa finansijskih institucijau odre|ene valute. Za tr`i{takoja imaju dominantnu i stabil-nu doma}u valutu, koju ne pratevelike oscilacije kursa, i gdevaluta nije ugro`ena visokom

inflacijom, uobi~ajeno je da se{tedi u doma}oj valuti.

Me|utim, u zemqama poput Sr-bije, u kojima nezvani~ne „re-zervne“ valute dominiraju, nijeneuobi~ajeno da se novac {tediupravo u nekoj od wih. Najve}ideo stanovni{tva bira zajedni~-ku evropsku valutu kao sigurnouto~i{te za u{te|evinu.

Osim evra, banke u Srbiji nudei oro~enu {tedwu u dolarima i{vajcarskim francima, kao i u

funtama. Tako|e, danas je mogu}e{tedeti ~ak i u ruskim rubqamakod nekih poslovnih banaka uSrbiji.

Stru~waci savetuju {tedi{eda svoj novac {tede u vi{e va-luta, kao bi se za{titili odkursnih razlika i eventualnihinflatornih udara koji moguda smawe ili ~ak u potpunostiponi{te efekat zarade od{tedwe.

Ipak, statistika je neumoqiva.Ona pokazuje da su oni koji supro{log oktobra imali poverewau dinar, odnosno svoju {tedwu po-lo`ili u toj valuti, zaradili sa-svim pristojno, uprkos inflaci-ji iznad proseka i neminovnim„{etawima“ deviznog kursa. Po-nudu je, najpre, mogu}e procenitiposmatraju}i kamatu u odnosu nainflaciju. Ukoliko je inflacija

ni`a od kamate koju dobijate napolo`eni depozit - {tedwa vam seisplati. Dodu{e, samo u dinari-ma i samo ukoliko kurs dinaraprema evru ostane koliko-tolikostabilan.

Tako|e, prednost {tedwe u di-narima je u tome {to nema tro-

{kova prebacivawa dinara u evreukoliko su vam prihodi u doma}ojvaluti, a nema ni tro{kova pre-bacivawa evra u dinare ukoliko}ete tu u{te|evinu posle kori-stiti za pla}awe u dinarima.

Kada je {tedwa u stranim valu-

tama u pitawu, pored inflacije utim zemqama, odnosno EU, morateura~unati i to da dr`ava Srbijanapla}uje dodatni porez od 15 od-sto na zaradu ostvarenu {tedwomu stranoj valuti. Tako }ete od sva-kih stotinu evra kamate dr`avimorati da date 15 evra.

I pored svih zavrzlama, i upr-kos op{toj nema{tini, nivo{tedwe u Srbiji i daqe raste. Dali {tedeti, i u kojoj valuti,ostaje svakome ponaosob da pro-ceni u skladu sa svojim mogu}-nostima. n

Koliko garantuje dr`ava?PODSETIMO i na ~iwenicu da dr`ava Srbija garantuje za uloge u vrednosti do50.000 evra, odnosno protivvrednosti druge valute do vrednosti od 50.000 evra.

nn

SAVEZ ekonomista Srbije iUdru`ewe korporativnih di-rektora Srbije organizova}eod 4. do 6. marta „Kopaonik bi-znis forum 2014“, a ovogodi-{wa tema bi}e „Kako trans-formisati Srbiju u Evropi ko-ja se transformi{e“ - najavioje selektor foruma prof. Dra-gan \uri~in.

- Prvi dan skupa bi}e posve-}en strukturnim reformama, adrugog dana bi}e re~i o sin-hronizaciji strukturnih re-formi i ekonomskih politikakoje treba da budu bazirane nanovoj strategiji reindustrija-lizacije - podsetio je \uri~in.- Ovogodi{wa tema odabrana jeimaju}i u vidu da se Srbija ve}~etvrt veka nalazi u regresiji.

Srbija je u regresiji, a Evro-pa se od 2008. godine nalazi uregresiji, tako da zemqa kojaima probleme, a na koju uti~eevropska kriza, tako|e sada

ima krizu u okviru sopstvenekrize.

- Da bismo bili deo EU, mo-raju se na~initi radikalne re-forme - smatra \uri~in. -Srpska ekonomija se nalazi u

neodr`ivom stawu, iako supro{le godine zabele`eni do-bri pokazateqi koji su iznena-dili ~ak i veoma optimisti~-ne poznavaoce makroekonom-skih trendova. Inflacija je

bila na istorijskom minimu-mu, zabele`ena je stopa rasta...

- Ako se pogledaju indeksirawivosti, vide}ete da je na{aprivreda u veoma rawivoj po-ziciji i da nije u odr`ivoj si-tuaciji, a svaka vlada koja do|e„do`ivi rizik klini~ke smr-ti“. Dubokih strukturnih re-formi zasada nema - rekao je\uri~in.

- Srbiji je potrebna platfor-ma za reforme, s obzirom na toda je stawe u kome se nalazi ta-

kvo da zahteva radikalan alikonzistentan pristup - naveo je\uri~in. - Na{a zemqa je do-stigla nivo industrijske proi-zvodwe koju je imala 1989. godi-ne. To zna~i da 20 godina trebamudro investirati da biste do-{li na nivo od pre 25 godina, ato se ne mo`e posti}i ~arob-nim {tapi}em. Na{oj zemqi jepotreban antikrizni program ukojem su precizno definisanemere i sagledani efekti u go-dinama koje slede. n S. M.

Neophodne duboke, strukturne reformeSistemati~an pristup

- ULOGA politi~ara je nezaobilazna - rekao je \uri~in. - Oni su katalizatoripromena i moraju dugoro~no i strate{ki da razmi{qaju, a ne da se bave po-litikom, u smislu da ~uvaju glasa~e, ve} da se bave strategijom zemqe koja mo-ra sebi da obezbedi odr`ivost. U jednom, ~esto skra}enom mandatu vlade nemo`e se re{iti sve {to predstavqa strukturnu nestabilnost privrede, ve} jepotreban ozbiqan i sistemati~an pristup i odsustvo od svake balkanizacijei u profesionalnom i u politi~kom delu.

Kamata nebira banku

NOVOSTI • Ponedeqak, 10. februar 2014.20 BIZN

NA funkciju predsed-nika Izvr{nog odbo-ra KBM banke stupi-

la je Qubinka Lov~evi}, ko-ja je na toj poziciji zameni-la Alojza Kov{ea. Dosada-{wa ~lanica IO VesnaU`nik \ori} i daqe ostajena toj poziciji.

Upravni odbor banke je naposledwoj sednici imenovaoQubinku Lov~e-vi} na pozicijupredsednika Iz-vr{nog odboraKBM banke, uva-`avaju}i wen do-sada{wi rad iistaknute rezul-tate u bankarstvu.Qubinka Lov~e-vi} na pozicijupredsednika IOKBM banke dolazii s pozicije ~lanaNadzornog odborai Odbora za rizik i revizijuu Adrija banci AG iz Be~a,~lanici Nove KBM grupe.

Ona je ujedno i prva `enabankar koja je na ~elu kragu-jeva~ke KBM banke od osni-vawa te finansijske insti-tucije. Wenim imenovawemnastavqaju se proces reor-ganizacije i ja~awe pozici-je KBM banke na tr`i{tuSrbije.

Revidiranom poslovnomstrategijom KBM banke do2017. godine, Izvr{ni od-bor nastoja}e da omogu}i

dugoro~ni postepeni rast iprofitabilno poslovawe uzvisoku diversifikacijuportfeqa. Uz to, banka }e sefokusirati na potrebe ma-lih i sredwih preduze}a,kao i stanovni{tva. Ciq jeda se bankom upravqa na ta-kav na~in da se zadr`e sta-ri klijenti i pridobiju no-vi, uz pra}ewe tro{kovneefikasnosti i ulagawe ukorporativnu kulturu i

pripadnost zaposlenih ban-ke, koji bi gradili i pove-}avali potencijal za rast irazvoj banke.

KBM banka je na kraju2013. zauzimala 0,5 odstobankarskog tr`i{ta u Srbi-ji i posle reorganizacijeima poslovnu mre`u koja sesastoji od pet filijala i 24ekspoziture. Trenutno pru-`a usluge za oko 100.000klijenata. n

Qubinka Lov~evi}predvodi KBM banku

Najtra`eniji grnn

VI[E od 8.000 radnikasvih profila bi}e po-trebno za izgradwu luk-

suznog letovali{ta „Porto-novi“ u Kumboru kod HercegNovog. Do kraja godine kom-panija „Azmont investment“zaposli}e oko 6.000 radni-ka.

Investitor iz Azerbejxa-na, koji gradi luksuzni ri-zort, verovao je da }e prona-}i radnike na Crnogorskomprimorju i severu Crne Go-re, ali se za oglas koji su ob-

javili zainteresovalo samo500 radnika.

- Otvori}emo trena`nicentar u Bijelom Poqu, papozivamo radnike svih pro-fila iz regiona da se prijaveza obuku - ka`e Tijana Durko-vi}, {ef operativnog sekto-

ra „Azmont investmenta“. -Wima }e, kada provedu trimeseca na poslu, biti pla}e-no i vreme koje su proveli naobuci.

Za po~etak, ova kompanijatra`i 3.000 gra|evinaca. Nagradili{tu, kada radovi budu

Prijavqivawe odmah!SVI zainteresovani gra|evinski radnici mogu da se prijave tako{to }e poslati mejl na adresu: info@azmont.com kako bi dobilivi{e podataka o potencijalnom poslu. U narednom periodu ovafirma }e objavqivati oglase za razli~ita radna mesta.

Jo{ moderniji silosiK

REDI Agrikol bankaSrbija i Garancijskifond AP Vojvodine

potpisali su sporazum o po-slovnoj saradwi za odobra-vawe kredita namewenih po-ve}awu skladi{nih kapaci-teta i stvarawu uslova zapove}awe obima i kvalitetapoqoprivredne proizvodwe.

Krediti su nameweni iz-gradwi, rekonstrukciji, do-gradwi i adaptaciji silosa,kao i za nabavku prate}eopreme za silose. Pravo dakonkuri{u za ovaj tip kre-dita imaju fizi~ka lica -nosioci registrovanih po-

rodi~nih poqoprivrednihgazdinstava, zemqoradni~kezadruge u privatnom vlasni-{tvu, mikro i mala privred-na dru{tva i preduzetniciregistrovani za obavqaweprimarne poqoprivredneproizvodwe i preradu poqo-privrednih proizvoda.

- Kredi Agrikol banka,kao vode}a banka za poqo-privredu u Francuskoj, svo-ja znawa i iskustva uspe{noprenosi u Srbiju, gde konti-nuirano ula`e u razvojagrobiznisa. Za ovu bankuSrbija je izbor i strate{koopredeqewe - podr{ka i fi-

nansirawe celokupnog agro-lanca. Iz tih razloga, pri-stupawem ovom programu,koji je inicirao Garancij-ski fond AP Vojvodine, ovabanka `eli da podr`i stva-rawe uslova pove}anihskladi{nih kapaciteta ikvalitetnije poqoprivred-ne proizvodwe, jer }e to zana{e klijente zna~iti i ve-}i stepen konkurentnosti ipove}awe izvoza poqopri-vrednih proizvoda - saop-{tio je Aleksandar Simi},rukovodilac za poqopri-vredno bankarstvo u KrediAgrikol banci Srbija. n

Povoqan „minus“EUROBANKA je po~ela da

pru`a novu pogodnost svo-jim klijentima: odobrewedozvoqenog prekora~ewa poteku}em ra~unu u visini dodve mese~ne plate, odnosnopenzije. Ovom novinom Eu-robanka postaje jedinstve-na u bankarskom sektoruSrbije kao jedina na tr`i-{tu s ponudom maksimal-nog iznosa dozvoqenog mi-nusa do dve mese~ne zarade.

- Dozvoqeni minus je di-rektno vezan za ra~un na ko-ji klijentu svakog mesecale`e zarada, po kom se iodobrava. Drugim re~ima,svakog meseca klijent pod-miri najve}i deo svojih za-du`ewa direktno od svoje

plate kod dozvoqenog minu-sa. Samim tim klijent mo-`e racionalnije da raspo-la`e dozvoqenim minusom,jer se na ovaj na~in pla}ajumawe kamate u apsolutnomiznosu - pokriven je najve-}i deo duga od plate, takoda se, samim tim, drasti~-no smawuje glavnica koja sekamati - poja{wava VladanVilotijevi} (na slici), di-rektor Razvoja u sektoru zastanovni{tvo Eurobanke.

Kao najoptimalnije re-{ewe, klijenti banke imajumogu}nost da periodi~nopodi`u novac po potrebi,{to zna~i da ne ulaze u do-zvoqeni minus do punog li-mita sredstava na po~etku

meseca. Novi uslovi za do-zvoqeno prekora~ewe imajuprednosti za klijente, jerna ovaj na~in }e imati vi-{e novca na raspolagawu. n

NOVOSTI • Ponedeqak, 10. februar 2014. 21IS

gra|evinci

-

-

u jeku, bi}e od 4.000 do 6.000gra|evinskih radnika svihprofila.

U narednih godinu dana bi-}e obu~eno oko 3.000 qudi zaposlove konobara, kuvara, so-barice, odnosno bi}e obu~e-ni svi koji rade na poslovi-ma usluga. Letovali{te „Vanend onli“ prostira}e se na24 hektara i ima}e oko 550luksuznih soba, apartmana ivila. Osim za hotelsko oso-bqe, bi}e posla i za zdrav-stvene radnike i kozmeti~a-re, masere, frizere u velnescentru...

Bi}e tu i velika marina sa250 vezova za klasi~ne i megajahte. Na najve}oj pe{~anojpla`i u regionu i me|una-rodnoj teniskoj akademijibi}e posla i za sportske rad-nike, animatore i ugostite-qe. Vi{e od 75 odsto kom-pleksa otvori}e se za javnost.Pored prodavnica, predvi|e-na je i izgradwa velike ribqepijace i jo{ mnogo toga.

- Konkurse }emo objavqi-vati po potrebi i redovno }e-mo obavqati obuku ukolikone bude kadra koji nam je po-treban - ka`e Dukovi}eva. n

KOMPANIJE „Cisko“ i„Samsung elektroniks“sklopile su sporazum okros-licencirawu patena-ta koji odmah stupa na sna-gu. Obe kompanije su usklopu ovog sporazumaostvarile pristup port-foliju vode}ih patenatadruge kompanije, {to po-kriva {irok opseg proi-zvoda i tehnologija.

Sporazum se odnosi napostoje}e patente obejukompanija, kao i na one ko-ji }e se pojaviti u nared-nih deset godina. Ovaj tipsporazuma u oblasti pa-tentirawa smawuje rizikod potencijalnih tu`bi ipreme{ta fokus na inova-cije kod budu}ih proizvo-da i servisa.

Potpredsednik odeqe-wa za intelektualnu svo-jinu u kompaniji „Cisko“Den Leng napomenuo je da

inovacije u savremenomokru`ewu pre~esto gu{iveliki broj sudskih po-stupaka.

- Kros-licencirawemportfolija patenata, kom-panije „Cisko“ i „Sam-sung“ preduzimaju zna~ajnekorake kako bi preokrenu-le taj trend i unapredileinovacije i slobodu funk-cionisawa - dodao je Leng.

Direktor centra za in-telektualnu svojinu u kom-paniji „Samsung elektro-niks“ Sengo An poru~io jeda se raduje saradwi s kom-panijom „Cisko“, izraziv-{i o~ekivawe da }e spora-zum za rezultat imati obo-strani napredak i da }e odwega blagodeti imati ko-risnici obeju kompanija{irom sveta.n

EVROPSKA banka zaobnovu i razvoj (EBRD)ulo`ila je u 2013. godi-ni u Srbiju 424 milionaevra, a odluka o nivouulagawa u ovoj godinijo{ nije doneta - rekao jedirektor KancelarijeEBRD-a za Srbiju MateoPatrone.

Patrone je, na pred-stavqawu Tranzicionog

izve{taja EBRD-a za2013. godinu, naveo dasu ulo`ena sredstva u2013. za 50 odsto ve}anego u prethodnoj godi-ni, i to kroz 24 projek-ta, od ~ega tri u javnomsektoru. Prema wegovimre~ima, od po~etka radau Srbiji 2001. godineEBRD je kumulativnoulo`io tri i po mili-

jarde evra kroz 175 pro-jekata.

On je najavio da EBRDpriprema novu strate-giju za Srbiju za nared-ne ~etiri godine koja }ese zasnivati na tri stu-ba: unapre|ewu konku-rentnosti privatnogsektora i razvoju fi-nansijskog i infra-strukturnog sektora. n

Stiglo 424 miliona evra

Sporazum o patentimaBANKA INTEZA

SMEDEREVKI MILION DINARA

BANKA Inteza dodelila je nagra-de najsre}nijim u~esnicima tre-}eg, finalnog kruga izvla~ewa, uokviru igre „Uz prave karticenema pogre{nih nagrada“, i timezakqu~ila proces nagra|ivawasvih 124 dobitnika. U posledwemkolu progla{en je i dobitnikglavne nagrade - poklon kartices limitom od 1.000.000 dinara, are~ je o Vesni Nebori{evi} Ne-{i} iz Smedereva.Pored glavne nagrade, Banka In-teza je u okviru nagradne igredodelila ukupno 123 poklon kar-tice, od kojih tri s pojedina~-nim limitom od po 200.000 dina-ra, trideset u vrednosti od po50.000 dinara i 90 poklon karti-ca s iznosima po 10.000 dinara.

KREDI AGRIKOL BANKA

PORODI^NAPONUDA

KREDI Agrikol banka Srbija pri-premila je specijalnu porodi~nuponudu u okviru akcije „FamilyOffer“, u kojoj nudi povla{}eneuslove klijentima koji u bankudolaze na osnovu preporuke po-stoje}ih klijenata. Na ovaj na~inBanka neguje porodi~nu tradici-ju francuskog bankarstva i posta-je pouzdan partner svojim klijen-tima u svim zna~ajnim porodi~-nim doga|ajima.Svi klijenti koji otvore paket-ra-~un u ovoj banci na osnovu preporu-ke postoje}eg klijenta banke kojive} prima zaradu ili penziju u ban-ci, ostvaruju pravo na kori{}ewepaket-ra~una u ponudi banke beznaknade, u trajawu od 12 meseci odmeseca u kom je ra~un otvoren.

NOVOSTI • Ponedeqak, 10. februar 2014.22 POSAO

Najbr`i put do radnog mesta

BEOGRAD

Specijalisti~ka ordinacija izginekologije i aku{erstva „HO-LIMED“

l Radno mesto: specijalistaginekologije i aku{erstvaBroj izvr{ilaca: 1Uslovi:- VII/2 nivo obrazovawa- najmawe dve godine radnogiskustva na navedenim poslo-vima- polo`en stru~ni ispit i po-sedovawe licence

Ostali uslovi:- poznavawe rada na ra~unaru- poznavawe engleskog jezika

VO@DOVACl Radno mesto: diplomiranipravnikBroj izvr{ilaca: 1Uslovi:- obrazovawe: VII stepen stru~-ne spreme - diplomirani prav-nik- radno iskustvo: nije neophod-no- radni odnos na neodre|enovreme

ZVEZDARAl Radno mesto: radnik na pro-daji i odr`avawu ra~unarskeopremeBroj izvr{ilaca: 1Uslovi:- obrazovawe: VII stepen stru~-ne spreme - diplomirani in-`ewer elektrotehnike i ra~u-narstva- radno iskustvo: tri meseca- radni odnos na odre|eno vre-me, tri meseca- voza~ka dozvola B kategorije

MLADENOVAC

l Radno mesto: kuvarBroj izvr{ilaca: 1

Uslovi:- obrazovawe: III-IV stepenstru~ne spreme - kuvar- bez obzira na radno iskustvo- radni odnos na odre|eno vre-me, tri meseca

VAQEVO

„SERBIBAG“

l Radno mesto: menaxer - ko-mercijalista

Uslovi:- obrazovawe: zavr{en fa-kultet iz oblasti ekonomije,marketinga, menaxmenta, ko-mercijale- voza~ka dozvola B kategorije- visok nivo znawa francu-skog jezika (konverzacijski)- znawe engleskog jezika - po-~etni nivo- rad na ra~unaru- radno iskustvo: dve godine- posedovawe sopstvenog au-tomobila

Ostalo: zasnivawe radnog od-nosa na neodre|eno vreme

PO@AREVAC

l Radno mesto: profesor ne-ma~kog jezika

Uslovi:

- rad na neodre|eno vreme

Radno mesto: KonobarBroj izvr{ilaca: 1

Uslovi:- IV-VII stepen stru~ne spreme

NI[

l Radno mesto: komercijalno-stru~nisaradnik

Broj izvr{ilaca: 1

Uslovi:- obrazovawe: VII-1 ili VI-1

stepen stru~ne spreme (ekonom-ski ili pravni fakultet)- radno iskustvo je po`eqno- voza~ka dozvola B kategorije- visok nivo znawa engleskogjezika- poznavawe MS office paketa

BOR

l Radno mesto: kuvarBroj izvr{ilaca: 1Uslovi:- obrazovawe: kuvar III stepenstru~ne spreme

Ostalo:

- obezbe|en sme{taj- obezbe|ena ishrana- rad u smenama- zasnivawe radnog odnosa na neodre|eno vreme

NOVI SAD

PLATONEUMl Radno mesto: komercijalistaBroj izvr{ilaca: 1

Uslovi:- obrazovawe: VI-VII stepen, ko-mercijalista

Ostali uslovi:- 12 meseci radnog iskustva- radni odnos na neodre|enovreme- engleski jezik - po~etni nivo- B kategorija- sertifikat ECDL

SAVEZ GLUVIH I NAGLUVIH VOJ-VODINE - AUDIOLO[KI CENTAR

l Radno mesto: sekretarBroj izvr{ilaca: 1Uslovi:- obrazovawe: VII stepen, diplomirani pravnik

Ostali uslovi:- 12 meseci radnog iskustva- radni odnos na odre|eno vreme, 12 meseci- engleski jezik - vi{i ilikonverzacijski nivo- poznavawe rada

na ra~unaruPROFIT VEDERE

l Radno mesto: zastupnik uosigurawuBroj izvr{ilaca: 3Uslovi:- obrazovawe: sredwa stru~nasprema

Ostali uslovi:- bez obzira na radno iskustvo- radni odnos na odre|eno vre-me, tri meseca- terenski rad- rad u smenama- poznavawe rada na ra~unaru- licenca za zastupnika u osi-gurawu

ZAVOD NUVAN

l Radno mesto: tehni~ar u slu-`bi DDDUslovi:- obrazovawe: VI-VII stepen, sa-nitarni ekolog

Ostali uslovi:- bez obzira na radno iskustvo- radni odnos na odre|eno vre-me, tri meseca- terenski rad- B kategorija

BERZA RADA Informacije: nsz.gov.rs

Urednik Miroslav Stefanovi} l Redakcija Specijalnih dodatakaTehni~ka priprema Ivan @ilovi} l Telefon 011/3028-065

Generalni direktor i glavni urednik KOMPANIJE „NOVOSTI“ ADRatko Dmitrovi}

URADILI su ono za{ta se veruje da je go-tovo nemogu}e - isto-

ri~ari su pokrenuli pri-vatni posao u svojoj stru-ci. Marija Bjelica, pro-fesor istorije iz NovogSada, otvorila je agenciju„Regesta“, a u poslu joj po-ma`e wen kolega MilutinDrobwak.

Bjelica i Drobwak su,kako obja{wavaju u pauzi„uvo|ewa reda“ u arhiviOsnovne {kole „Sowa Ma-rinkovi}“ u Novom Sadu,zajedno zavr{ili fakul-tet, sta`irali u arhivu ipolo`ili stru~ni ispit.

- U dr`avnim arhivimaposla, me|utim, nije bilo,pa smo, po{to nam je po-

znato da svaka firma morada odr`ava arhivu, odno-sno da anga`uje stru~wakekoji }e to raditi, odlu~i-li da otvorimo agenciju„Regesta“, koja se bavi ar-hivirawem dokumentacijei sre|ivawem registra-torskog materijala - obja-{wava Bjelica. - Konkuri-sala sam na pokrajinskomkonkursu i dobila 160.000dinara subvencije za sa-mozapo{qavawe i s timsredstvima zapo~ela po-

sao. Agencija je na{la svo-je mesto na tr`i{tu, timpre {to je „Regesta“ jednaod retkih agencija ove vr-ste u Srbiji i, koliko mije poznato, jedina u Vojvo-dini.

Ovi mladi istori~ariarhivisti koji su po~elida rade u septembru pro-{le godine s ponosom is-

ti~u kako su im zadovoqniklijenti najboqa preporu-ka i da, ve} sada, ugovarajuposlove za maj, jer su dotada anga`ovani.

- Naj~e{}e su nam kli-jenti {kole, ali ima ih iiz drugih sektora - navodiDrobwak. - Do sada se po-kazalo da nam je za sre|i-vawe jedne arhive potreb-no oko 10 dana rada „na te-renu“, kao i nekoliko danaza pripremu prate}e doku-mentacije, arhivske kwige

i ostalih neophodnih do-kumenata.

Bjelica, tako|e, pomiwekako mnogi arhive shvata-ju kao neva`an deo nekeustanove, ne razmi{qaju-}i o tome da je arhivisti-ka vrlo ozbiqna disci-plina koja se neprestanousavr{ava i koja je izuzet-no zna~ajna, kako za dr-

`avne institucije, tako iza privatne kompanije.

- U svetu je arhivska de-latnost odavno, pored jav-nog, obuhvatila i privatnisektor - ka`e Bjelica. - Kodnas je, me|utim, takva prak-sa jo{ u za~etku. A jo{ uko-liko pomenemo da se u svetuarhivistika izu~ava kaoposebna nauka, jasno je ko-liko nam toga jo{ predsto-ji, tim pre {to zakon o ar-hivima ve} gotovo ~etirigodine ~eka na usvajawe. n

Jednostavna proceduraSAMA procedura ure|ewa arhiva, kako obja{wava Bjelica, rela-tivno je jednostavna za one koji taj posao poznaju.- Posao ugovaramo tek posle uvida u stawe u kom se dokumentaci-ja nalazi - precizira Bjelica. - Prvi korak, kada ulazimo u po-sao, jeste popis sve dokumentacije, zatim sledi kategorizacija,pa arhivirawe, odnosno izlu~ivawe one dokumentacije kojoj jeistekao rok za ~uvawe. Na kraju, klijent dobija arhivsku kwigu,listu kategorija i uputstvo za daqe odr`avawe arhive.

I od pro{lostimo`e da se zaradinn

Fot

o D

. D

ozet

Marija Bjelica

Milutin Drobwak