VLADARSKI I VLASTEOSKI DVOR

U SREDWEM VEKU

SREDWI VEK

OVAKO SE @IVELO

Marko Popovi}

Sredwovekovni dvor kao pozornica razli~itih doga|aja i mesto

s kojeg se vladalo oduvek je plenio ma{tu znati`eqnika. O `ivotu

na dvoru kazuju mnoge bajke i ispredaju se legende o tajanstvenim

odajama, skrivenom blagu ili zaverama. Ali mnoga zbivawa, velike

qubavi ili presudne bitke gotovo po pravilu su idealizovani i

daleko su od stvarnosti. Tek detaqnijim prou~avawem mo`emo saznati

kako su stvarno izgledali dvorovi u srpskim sredwovekovnim

zemqama, gde su se nalazili i kako se u wima `ivelo.

Dvor – dom vladara

OPONA[AWE UZORA

Izgled i ure|ewe vladarskog dvoraopona{ali su oblasni gospodari

i istaknute velmo`e, koji su opetslu`ili kao uzor ostaloj vlasteli,

te su kasnije i domovi imu}nih gra|anabili sli~ni dvorovima.

Dvor sredwovekovnog vladara pre svega je rezidencija – mesto gde se `ivi i odakle se vlada. Tako|e, pod pojmom dvora ne podrazumevaju se samo mesta na kojima boravi vladar ilivlastelin ve} su to i boravi{ta crkvenih velikodostojnika.

Despot \ur|e Brankovi} primio je u avgustu1435. godine u prestonoj dvorani smederevskog

zamka izaslanike Mleta~ke republike.

Jedna od odaja u dvoru, detaq minijature, po~etak XV veka

2

Sredwovekovni dvor jevelika i razgranata ku}a,

u kojoj je boravila porodica,ali i brojno osobqe, koje je

obavqalo razli~ite poslove.Dvorane, u prvobitnom smislu

te re~i, ~inili su svi oni kojisu tu `iveli i radili. Najvi{e je bilo

osobqa zadu`enog za fizi~ke poslove i opslu`ivawe vladarske porodice.

Mladi qudi iz vlasteoskih porodica koji su~inili vladarevu svitu dolazili su na dvorda bi tu u~ili pravila pona{awa i sve ono

{to je potrebno za `ivot plemi}a. Mladivlasteli~i}i primani su na dvor po

posebnoj preporuci. Prema Zakoniku caraDu{ana, za wihovo pona{awe odgovarali su

oni koji su ih preporu~ili. Oni su bili i du`ni da nadoknade {tetu koju bi

napravili neki od tih mladih plemi}a.

Pojam dvora ne odnosi se samo na palatu u kojojje vladar ili vlastelin `iveo ve} ozna~ava i instituciju koja upravqa dr`avom, tj. samogvladara i wegovu pratwu.

Na dvoru su boravili i oni s javnimfunkcijama – pisar dvorske kancelarije,

li~nost zadu`ena za brigu o vladarevoj blagajni,zapovednik dvorske stra`e, dvorski sudija

i drugi. Pored stalnih, dvor je imao i svojepovremene stanovnike – to su bili oni koji su

tu dolazili da obave neki posao.

Dvorska zdawapodizali su vladari i vlastela. Ostalo je zabele`eno da je Stefan Nemawa, kada mu se rodio najmla|isin Rastko – sveti Sava – naredio da sepodignu posebne palate za wegovo prebivawe.

Utvr|eni dvor, detaq minijature iz ^aslovca vojvode od Berija, po~etak XV veka

„Gospodin car kad ima da `eni sina ili dakrsti i bude mu potrebno graditi dvor ili ku}e,

da svako pomogne, mali i veliki (vlastelin).“

Zakonik cara Stefana Du{ana

Srebrna ~a{a, prva polovina XV veka

Mlada vlastela u pratwi vladara, detaq freske iz Pe}ke patrijar{ije, oko 1345

Bronzani avan sa tu~kom, po~etak XV veka

Sredwovekovni dvor bio je i va`no kulturno sredi{te, u koje su stizaliuticaji iz znamenitih centara onovremene Evrope. Upoznavawe sa

ambijentom u kojem deluju vladar i oni koji ga okru`uju omogu}avaboqe razumevawe `ivota sredwovekovnog dru{tva.

3

Vladar, naro~ito u ranijim razdobqima sredweg veka, nije boravio stalno na jednom

mestu i u istoj rezidenciji. Priroda obaveza prisiqavala ga je na putovawa, posebno

u letwim mesecima. Na osnovu pra}ewa wegovog kretawa i razdaqina koje su

prela`ene moglo bi se zakqu~iti da je vladar vodio naporan `ivot i da je ~esto

bio u pokretu. Zbog toga su u vi{e

mesta postojali dvorovi u kojima

je vladar boravio onoliko

koliko je bilo potrebno da se

obave poslovi.

Vi{e dvorova jednog vladara

Vladar je morao da obilazi oblastikojima je vladao i da bude prisutanme|u svojim podanicima. Od wega se

o~ekivalo da sudi i pregovara, dr`i u pokornosti vlastelu

i predvodi vojsku u ratnim pohodima.

Vladar je redovno obilazio i sopstvene

posede, gde su se nalazile zalihe hrane neophodne

za izdr`avawe dvora, a wih je trebalo ravnomerno

tro{iti.

Na putovawima vladara je pratila dvorskakancelarija, pa je mogao da na raznim mestimaizdaje poveqe, sudi i prima strane poslanike.Usled tih ~estih seoba, naro~ito u ranijimrazdobqima sredweg veka, te{ko je izdvojitiglavni dvor me|u mno{tvom drugih koji su samopovremeno kori{}eni i koji su bili vi{e ili mawe opremqeni za boravak gospodara. U glavnoj rezidenciji, koja se po zna~ajurazlikovala od drugih povremenih dvorova,~uvana je kraqevska kruna, tu se nalaziovladarski presto, a verovatno i riznica.

Vladar sudija, detaq freske iz Pe}kepatrijar{ije, prva polovina XIV veka

4

Vladar na tronu, detaq freske

iz Ariqa, oko 1296. godine

PRVO IME DR@AVE

Posle prvog kraqevskog krunisawa StefanaNemawi}a u Rasu 1217. godine, srpska dr`ava stekla

je ime Kraqevina Ra{ke – Regnum Rasciae – podkojim je bila poznata u zajednici evropskih zemaqa.

U skladu s tim, srpski vladar nazivan je kraqemRa{ke (rex Rascie) ili kraqem Srbije (rex Servie).

Prestonica se obi~no zami{qa kao grad u kojem se nalazi dvor. Takav je bio Konstantinopoq (danas Istanbul),gde su stolovali vizantijski carevi, a sli~no je bilo i u nekim drugim evropskim zemqama.

U gradu Konstantinopoqu vizantijski carevi boravili su u Vlahernskoj palati – kompleksu luksuznih zdawaukra{enih zlatom i mozaicima. Postojala je i Velikapalata, starija carska rezidencija, koja je sa katedralomSvete Sofije i patrijar{ijskim dvorom predstavqalasredi{te duhovne i svetovne vlasti carstva.

U sredwovekovnoj Srbiji, koja dugo nije imala prave gradove, sâm glavni vladarski dvor je imao zna~ewe stolnog mesta, to jest prestonice. Sredi{te dr`ave Stefana Nemawe i wegovih

naslednika tokom gotovo ~itavog XIII veka nije se nalazilo u gradu ili u tvr|avi Ras, ve} na vi{e mesta, u raznim dvorovima u istoimenoj oblasti.

Tekfur saraj, deo carske palate u Carigradu, po~etak XIV veka

PRVA PRESTONICA

U vreme obrazovawa dr`ave Nemawi}a, u drugoj polovini XII veka, srpsko dr`avno

sredi{te nalazilo se kod dana{weg Novog Pazara, gde je uz Petrovu crkvu

stolovao ra{ki episkop.

Tvr|ava Ras po~etkom XIII veka,zami{qeni izgled

5

KC Dvor 3mm prepustKC Dvor KoricaKC Dvor Koriczzzzg