Kantov Saznajni Problem

8/2/2019 Kantov Saznajni Problem

1/17

2/27/2012

1

Kantov saznajni problemKantov saznajni problem


2/17

2/27/2012

2

KLASINI NEMAKI IDEALIZAMKLASINI NEMAKI IDEALIZAM

Imanuel Kant (1724-1804) zajedno sa Fihteom, elingom i Hegelom

pripada klasinom nemakom idealizmu

predstavlja kritiku sintezu celokupnog dotadanjeg filozofskog

nastojanja novoga veka, vrhunac graanske kulture uopte i polazitecelokupnog daljeg filozofskog razvoja.

Kant je ivot proiveo tiho i smireno kao univerzitetski profesor u

rodnom Kenigsbergu u istonoj Pruskoj.

Svojim kriticizmom, meutim, on je izveo pravi prevrat u istoriji

filozofije.


3/17

2/27/2012

3

TRI KRITIKETRI KRITIKE

Kriticizam znai kritiko preispitivanje samog uma, zahtev umuda pred sudom samog seba odredi svoje mogunosti i granice.

To preispitivanje Kant je uinio u svoje tri uvene kritike:

"Kritici istog uma",

"Kritici praktinog uma" i

"Kritici moi rasuivanja".

Svu irinu filozofske problematike obuhvatio je sa tri pitanja:

ta mogu znati,

ta treba da inim i emu se mogi nadati,

koja se slivaju u jedno jedino pitanje: ta je ovek?


4/17

2/27/2012

4

ODNOS PREMA TRADICIJIODNOS PREMA TRADICIJI

Kant je bio vaspitan u duhu Lajbnicovog racionalizma

kako sam kae, iz dogmatskog dremea ga je trgao Hjumovskepticizam.

U racionalizmu subjekt pokuava iz sebe samog nezavisno odiskustva da konstruie i predmet i istinu o tom predmetu.

Nekritinost i dogmatizam racionalizma sastoji se u tome to onpre nego to je ispitao izvore i moi saznanja tvrdi da je razum

jedini, ili bar osnovni i presudni izvor saznanja.


5/17

2/27/2012

5


Isto tako je neprihvatljiv i empirizam

naivno i nekritiki pokuava da saznanje sveta zasnujeiskljuivo na iskustvu, pritom odbacujui svaku

stvaralaku aktivnost i ulogu subjekta, svodei ga napasivnu funkciju primanja i kombinovanja onoga todolazi od objekta saznanja.

Hjum je empirizam kritiki doveo do kraja, pa je kao

jedini opravdani zakljuak izveo skepsu.


6/17

2/27/2012

6


Kant odbacuje i Hjumov skepticizam

matematika i prirodne nauke svedoe o postojanjuapriornih, objektivno vrednih i nunih, od iskustvanezavisnih saznanja.

Pitanje dakle nije da li je mogue objektivno vrednoi nuno saznanje, nego kako je mogue.


7/17

2/27/2012

7

KRITI KA SINTEZA

u saznanju uestvuju i objekt i subjekt saznanje je sinteza objekta i subjekta

objekat daje sadraj saznanju, materiju, grau, ono to saznajemo

subjekt daje obliksaznanju, formu, ono kako saznajemo. subjekt nikako nije tabula raza, on je saznajno aktivan, ali ne tako da

bi iz sebe izvadio stvarnost sveta

subjekat svojim saznajnim oblicima:

omoguava iskustvo i

odreuje im zakonitost.


8/17

2/27/2012

8

KOPERNIKANSKI PREOKRETKOPERNIKANSKI PREOKRET

Kao to je Kopernik preokrenuo tradicionalnu sliku sveta i

nepokretnu Zemlju iz centra sveta postavio u krunu putanjuoko Sunca, tako je Kant okrenuo odnos subjekta i objekta

do Kanta objekt je imao ulogu nepominog centra oko koga

krui subjekt u svom naporu da sazna taj objekt onakvimkakav on jeste nezavisno od subjekta.

po Kantu objekt se upravlja prema svojstvima naihsaznajnih moi, objekt krui oko subjekta, pokazuje mu se

kao pojava onako kako to uslovljava subjekt sa svojimsaznajnim oblicima.


9/17

2/27/2012

9

KOPERNIKANSKI PREOKRETKOPERNIKANSKI PREOKRET

ovek dospeva u centar saznajnog procesa. ovek je zakonodavac prirode, pa mi o stvarima

saznajemo a priori samo ono to sami stavljamo unjih.

a priori pre iskustva

a posteriori posle iskustva


10/17

2/27/2012

10

TRANSCENDENTALNA ANALIZATRANSCENDENTALNA ANALIZA

Kantova metoda:

kritika, transcedentalna (s one strane)

utvruje transcedentalne, od iskustva nezavisne, apriorne, objektivnovredne i nune uslove naeg saznanja.

a priori - ne prethodi vremenski iskustvu, nego znai optost inunost vaenja, koja je nezavisna od iskustva, koja premaujeiskustvo

saznanje poinje sa iskustvom ali zato nije svo saznanje iz iskustva, jer ima i od iskustva nezavisnih

saznanja.


11/17

2/27/2012

11

OBLICIOBLICI OPAANJA Prva saznajna sinteza

povezivanje ulnih oseta u opaaje

kada osete sreujemo prostorom i vremenom kao oblicima opaanja.

Izvan prostora i vremena ne moemo nita ulno doiveti. Oni ine

moguim samo iskustvo. Prostor je oblik spoljanjeg opaanja, a vreme unutranjeg.

Vreme i prostor nisu svojstva samih stvari, nego nai subjektivniuslovi doivljavanja predmeta.

Kakva je stvar nezavisno od subjekta, sutina stvari to ne znamo. Misaznajemo samo pojave stvari, tj. predstave koje stvari u nama

prozvode fenomene ne doivljavamo objekte nezavisno od nas,subjekta saznanja.


12/17

2/27/2012

12

OBLICIOBLICI MI LJENJA Druga saznajna sinteza

Razum je mo sinteze onoga to opaamo.

Razumska sposobnost je stvaranje miljenja, tj. sjedinjavanjepredstava u svesti, suenje.

Pomou 12 kategorija, pojmova razuma, razum povezuje i odreujesadraje opaanja.

Kategorije nisu svojstvo same prirode, sutine stvari, nego su nasubjektivni oblik suenja, preko koga postaje mogue iskustvo, tj.

svet pojava. Tako ovek postaje zakonodavac prirode, jer svojim kategorijama on

uslovljava i odreuje kakvo e biti njegovo iskustvo. "Razum ne crpisvoje zakone apriori iz prirode, nego ih njoj propisuje" kae Kant.


13/17

2/27/2012

13

SAZNAJEMO POJAVESAZNAJEMO POJAVE

Mi dakle uopte ne doivljavamo niti moemo saznati sutinu stvari,nego uvek samo pojave (agnosticizam)

Ne doivljavamo objekt nezavisno od subjekta

doivljavamo predmet, objekt onako kako nam se pojavljuje zavisno

od naih subjektivnih oblika opaanja i miljenja. Upravo je zato i mogue opte vredno i nuno, apriorno saznanje, jer

mi moemo nezavisno od iskustva da znamo o stvarima samo ono tosami u njih stavljamo, odnosno uslove saznanja.


14/17

2/27/2012

14

ISKUSTVO JE GRANICA SAZNAISKUSTVO JE GRANICA SAZNANJNJAA

Transcendentalni oblici svesti: prostor i vreme

kategorije razuma

ogranieni su na iskustvo

ne vae preko granica iskustva

ne vae za sutinu stvari.

Pojmom transcedentalan Kant oznaava upravo to:

1. da su ti oblici svesti nezavisni od iskustva, da su apriorni, dapredhode iskustvu, ali ne u vremenskom smislu,

2. da omoguavaju iskustvo, i

3. da vae samo za iskustvo, a ne i preko njegovih granica.


15/17

2/27/2012

15

OBLICI UMAOBLICI UMA Osim razuma ovek poseduje i um.

Razumom saznajemo pojave i uslove iskustva

Um je nezadovoljan zbog ogranienja saznanja i eli da sazna sutinu stvari.

Um se zato uvek iznova zalee preko granica iskustva

transcedentalnom upotrebom kategorija izvodi dalje sinteze razumskog saznanja,

idejama o besmrtnosti, slobodi i bogu uputa se u metafizika razmiljanja.

tom podruju metafizke, um se zaplie u nereive protivrenosti

iskustvo nita ne govori o njegovim idejama, niti ih potvruje niti ih negira.

Svi dokazi uma ovde su istovetno uverljivi i prazni zbog toga to se mogu dokazati i

protivrena tvrenja, na primer, da svet ima poetak i da nema poetak.


16/17

2/27/2012

16

PRIMAT PRAKTINOG UMA I pored toga to ideje uma vode prividu, one imaju

vrednosti: regulativni principi

vodii ivota

veni ciljevi i zadaci. Ideju slobode, besmrtnosti i boga, koju teorijski (ISTI)

um nije mogao da sazna, zasnovae praktini um, i utome je njegov primat.

"Morao sam, dakle, ograniiti znanje da bih dobio mestoza verovanje" kae Kant.


17/17

2/27/2012

17

Documents

Kantov Saznajni Problem