8/19/2019 Karakter uzvišenog

1/1

• Karakter uzvišenog komediografa je ostvarenje unutrašnje ljudske harmonije. Tragediograf se

snagom svoje volje moţe osloboditi skučenosti – tragediograf je čovek na mahove. Komediograf 

 je to uvek. Zadatak komedije je da uvek pothranjuje slobodu u nama. • Tragedija na umetnički

način potire slobodu duha. U komediji ne sme doi do takvog potiranja. !z toga proističe

činjeni"a da tragediograf svoje delo obra#uje praktično$ a komediograf – teorijski. Komedija je

stoga filozofskija od tragedije %&oma kaţe više filozofska'. • (redmet tragičnim ili komčnim ne

čini oblast iz koje se uzima tema$ ve forum pred koji se izvodi. • Tragediograf obra#uje strsti$ a

komediograf – odbijanje strasti. Tragedija ima vaţniju polaznu tačku$ dok komedija ima vaţniji

"ilj. Kada bi komedija postigla svoj najviši "ilj$ tragedija bi postala besmislena i nepotrebna. •

Komedija je najviša forma satirične umetnosti$ ali je idila najviša forma uopšte. !dila je poetski

 prikaz naivnih i srenih ljudi. U kulturno doba ini ne postoje$ jer je prirodno stanje tuonemogueno. • )vrha je da se čovek prikaţe kao nevin i čedan. *ema suprotstavljanja ljudskog

subjekta suprotnosti predmetnog sveta. *a primer$ nema suprotnosti kod +omera. • ,ovek je

istorijsko bie i ne moţe se vratiti u prošlost. )toga se otvara pitanje da li je poezija anahronizam$

stvar prošlosti. +egel smatra da je poeija doţivela svoj vrhuna" kod -rka i da takva treba da

ostane. • edinstvo čoveka i kulture postoji pre kulture$ ali i sama kultura tome teţi. • )vi narodi

koji imaju istoriju imaju i svoj raj$ zlatno doba. (ostoji i individualno zlatno doba. )eanje na

detinjstvo je poetska ini"ija"ija.•

 )adrţina je sve čime se nešto odrţava i postoji$ pa je prematome to i sadrţaj %unutrašnji$ inhalt' i forma %gestalt'. (oezija po svojoj sadrţini mora biti

 beskrajna. )adrţajna beskrajnost je beskrajnost idealnog predmeta. /eskrajnost spoljašnje forme.