Karakteristike energetskog omota~a zgrade i unutra{weg ...termotehnika.vinca.rs/content/files/karakteristike-energetskog... ·

Ivan M. Lazovi}*, @arko M. Stevanovi}, Valentina M. Turawanin,San dra P. Stefanovi}, Marija M. @ivkovi}

Laboratorija za termotehniku i energetiku,Institut za nuklearne nauke „Vin~a”, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

Karakteristike energetskog omota~a zgradei unutra{weg kvaliteta vazduhaIstraìvawe u zgradi osnovne {kole

„Qubica Radosavqevi} ‡ Nada” u Zaje~aru

Stru~ni rad

Nedovoqno provetrene u~ionice imaju negativan uticaj na zdrav-qe dece i nastavnog osobqa. [kole u Srbiji, u ve}ini slu~ajevaprirodno su ventilisane. Ispitivawem kvaliteta vazduha u u~io-nicama, uzimaju}i u obzir broj prisutne dece, utvr|uje se nivo zaga-|ewa vazduha, nakon ~ega je mogu}e sprovo|ewe korektivnih mera. Uovom radu su prikazani rezultati merewa energetskih karakte-ristika omota~a zgrade osnovne {kole, koja se nalazi u Zaje~aru,kao i rezultati parametara kvaliteta unutra{weg vazduha. Me-rewa su ra|ena tokom perioda grejne sezone i prikazani su rezulta-ti toplotnog fluksa kroz omota~ zgrade, tem per a ture, vla`nos-ti vazduha i koncentracije CO2. Ovi rezultati pokazuju da prose~- na koncentracija CO2, na uzorkovanim mestima, ~esto prelazivrednosti od 1500 ppm u toku nastave, {to ukazuje na neadekvatnuventilaciju. Merewima je tako|e utvr|eno da su energetske karak-teristike omota~a zgrade {kole lo{e.

Kqu~ne re~i: kvalitet vazduha, koncentracija CO2,koeficijent prolaza toplote, temperatura,vla`nost vazduha

Uvod

Posledwih godina, pove}awe energetske efikasnosti i smawewe utro{ka

energije je od velikog zna~aja. Zbog toga se intenzivno radi na poboq{awu energet-

skih karakteristika objekata, kako bi se postigli zadovoqavaju}i nivoi kvaliteta

vazduha unutra{weg prostora i toplotne ugodnosti [1–4].

Deca i osobqe {kole provode veliki deo dana unutar {kolske zgrade, tako

da se {kolske zgrade posmatraju kao poseban slu~aj zgrada kada je u pitawu energetska

efikasnost. Medicinski zdravo {kolsko okruèwe doprinosi efikasnosti pri

u~ewu kao i de~ijem sveobuhvatnom razvoju. Lo{ kvalitet unutra{weg vazduha u

{kolskim zgradama moè da izazove zdravstvene probleme kod dece, koja su daleko

I. M. Lazovi} i dr.: Karakteristike energetskog omota~a zgrade i ...TERMOTEHNIKA, 2012, XXXVIII, 3, 317‡325 317

* Odgovorni autor; elektronska adresa: [email protected]; lazovicivan@ya hoo.com

osetqivija na uticaj zaga|enog vazduha nego odrasle osobe, ali tako|e moè da uti~e

negativno i na nastavno i ostalo {kolsko osobqe [5–7]. Prema novijim istraì-

vawima, vi{e od tre}ine dece u Evropi pati od bronhijalne astme ili alergija. U~es-

talost respiratornih oboqewa je svake godine u porastu, naro~ito u centralnoj i

jugoisto~noj Evropi [8]. Na kvalitet vazduha unutar {kole moè uticati ~itav niz

faktora, kao {to su lokacija objekta, intenzitet saobra}aja, tip grejawa, ventila-

cija itd. [5, 9–11].

Karakteristike {kolskih objekata, ~ija je povr{ina ve}a od 1000 m2 defi-

nisane su Evropskom direktivom 2002/91/EC o energetskoj performansi zgrada

(EPBD) [12]. U mnogim zemqama, ukqu~uju}i i Srbiju, u prethodnom periodu, {kolske

zgrade su projektovane i izgra|ene kao bilo koji drugi tip zgrada i veoma malo

pa`we je posve}ivano unutra{wem kvalitetu vazduha. U Srbiji je 2011. godine donet

Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada [13], koji je sastavni deo Zakona o pla-

nirawu i izgradwi iz 2009. godine. Ovim pravilnikom se propisuju dozvoqene vred-

nosti energetskih parametara i na~in izra~unavawa toplotnih svojstava objekata.

Normativi iz Pravilnika su obavezni kod izgradwe novih zgrada, kod rekonstruk-

cije, dogradwe, obnove i adaptacije postoje}ih zgrada i kulturnih dobara i za zgrade

ili delova zgrada koje se prodaju ili daju u zakup. Energetska efikasnost zgrade

podrazumeva i ispuwewe minimalnih uslova komfora (vazdu{ni, toplotni, svet-

losni i zvu~ni) koji su sastavni deo Pravilnika.

U evropskim zemqama, veliki deo ukupno potro{ene energije koristi se za

grejawe u zgradarstvu [14], tako da se moraju ozbiqno razmatrati mogu}nosti smawe-

wa energetske potro{we, poboq{awem energetske efikasnosti zgrada. Zbog toga je

potrebno izvr{iti detaqnu analizu energetskih gubitaka u razli~itim vrstama

objekata, da bi se mogao predloìti na~in u{tede: smawewem koeficijenta prolaza

toplote omota~a zgrade (U–vrednost) dodavawem novih slojeva izolacije ili ugrad-

wom kvalitetnijih prozora i vrata. Omota~ zgrade je najva`niji parametar pasivnog

sistema koji uti~e na potro{wu energije objekta, ali i na kvalitet unutra{weg vazduha.

Merewa

Ciq ovog istraìvawa bio je da se utvrde karakteristike energetskog

omota~a zgrade, kao i nekih od najva`nijih parametara unutra{weg kvaliteta vazdu-

ha u osnovnoj {koli „Qubica Radosavqevi} ‡ Nada” u Zaje~aru, ukupne povr{ine

3960 m2. U {koli je ura|eno merewe u trajawu od pet radnih dana (od ponedeqka ujutru

do petka uve~e) u periodu grejne sezone. [kola se nalazi u gradskom podru~ju, sagra-

|ena je 1972. godine i od svoje izgradwe nije ura|eno nijedno ve}e renovirawe. Gre-

jawe {kolskog objekta je izvedeno pomo}u radijatorskog sistema koje je sprovedeno

po celom objektu. Toplotnu energiju za grejawe proizvodi lokalni kotao na ~vrsto

gorivo. Trenutna godi{wa potrebna toplota za grejawe iznosi 315 kWh/m2. U zgradi

ne postoji mehani~ka ventilacija.

Za merewe je izabrano pet karakteristi~nih mernih mesta, na kojima deca

naj~e{}e borave: tri u~ionice, u kojima su mereni parametri unutra{weg kvaliteta

vazduha, hodnik na prizemqu i hodnik na spratu gde su mereni parametri koji su

kori{}eni za prora~un koeficijenta prolaza toplote. Merna mesta, odnosno u~io-

nice u kojima su vr{ena merewa, orijentisane su ka severnoj strani. Svaka od u~io-

nica ima tri prozora, sa~iwena od drvenog rama i dvostrukog stakla, sl. 1. Ukupna

I. M. Lazovi} i dr.: Karakteristike energetskog omota~a zgrade i ...318 TERMOTEHNIKA, 2012, XXXVIII, 3, 317‡325

povr{ina prozora u svakoj od

u~ionica je 16,20 m2. U u~ioni-

cama je, tokom merewa, bilo pri-

sutno od 22‡28 osoba.

Na ovim mernim mestima me-

reni su: temperatura vazduha, re-

lativna vla`nost vazduha i kon-

centracija CO2, instrumentima

TESTO 435, TESTO 445 i TESTO

645. Toplotni fluks kroz omo-

ta~ zgrade meren je instrume-

ntom HUXEFLUX.

Instrumenti TESTO 435 i

TESTO 445 su bili postavqeni na

prva 3 merna mesta, unutar u~io-

nica, na visini od oko jednog

metra, pri ~emu je pretpostav-

qeno da je to nivo na kome u~eni-

ci tokom nastave udi{u vazduh.

Merni ure|aji su postavqani

daleko od vrata i prozora, kako bi se izbegli eventualni poreme}aji nastali usled

strujawa vazduha. Podaci su prikupqani na svakih 10 minuta tokom cele kampawe.

Instrumenti TESTO 635, TESTO 435 i HUXEFLUX, postavqani na merna mesta

4 i 5 u hodniku u prizemqu i na spratu, merili su toplotne flukseve i tem per a ture

odre|enih delova omota~a zgrade kao i ukupnog omota~a zgrade. Podaci su pri-

kupqani na svakih 10 minuta tokom cele kampawe.

Svi instrumenti su etalonirani pre po~etka merewa.

Rezultati i diskusija

Na osnovu merewa, ura|en je prora~un koeficijenta prolaza toplote U za

sve komponente omota~a zgrade, prema standardu ISO 9869 [15]:

U

q

T T

ii

n

ii

n=

å

-å

=

=

1

1( ),un sp, i

(1)

gde je: qi [Wm–2] ‡ toplotni fluks kroz posmatranu komponentu; Tun [°C] ‡ tempe-

ratura vazduha unutar zgrade, odnosno u sredini sobe, i Tsp [°C] ‡ temperatura vazduha

napoqu, odnosno u blizini posmatrane komponente.

Merewa toplotnog fluksa i tem per a ture su ra|ena u vremenskom intervalu

od 10 minuta, tokom 24 ~asa i dobijeni rezultati prikazani su na sl. 1‡4. Na osnovu

prikupqenih podataka, moglo se zakqu~iti da dnevno merewe nije kvazistacionarno

usled uticaja sun~evog zra~ewa. Na osnovu toga, za prora~un su kori{}eni rezultati

merewa obavqenih tokom no}i. U tabl. 1 je dat sumarni prikaz prora~unatih vred-

nosti koeficijenta prolaza toplote U za sve merene komponente omota~a zgrade.


Slika 1. [ema mernih mesta ‡ u~ionice

U–vrednosti komponenti omota~a zgrade na osnovu prora~una su ve}e od

preporu~enih vrednosti prema Pravilniku o energetskoj efikasnost zgrade.


Slika 4. Rezultati merewa fluksa iprora~un U–vrednosti na mernom mestu

br. 4 za pod

Slika 5. Rezultati merewa fluksa iprora~un U–vrednosti na mernom mestu br. 5

za me|uspratni konstrukciju ka tavanu

Tablica 1. Koeficijent prolaza toplote za merene komponente omota~a zgrade

Merno mestoVrsta komponente

omota~a zgrade

Koeficijent prolazatoplote U[Wm–2K–1]

4 ‡ hodnik u prizemqu Staklo 2,89

4 ‡ hodnik u prizemqu Parapet 1,36

4 ‡ hodnik u prizemqu Tlo 1,11

5 ‡ hodnik na spratu Me|uspratna konstrukcija 0,58


br. 4 za staklo


br. 4 za par a pet

Na mernim mestima 1‡3 ‡ u~ionica br. 1, u~ionica br. 2 i u~ionica br. 3,

kontinualno je merena koncentracija CO2, sa desetominutnim zapisivawem. Za odre-

|ivawe kvaliteta vazduha, kori{}en je metod merewa koncentracije CO2 u prosto-

riji i pore|ewa sa koncentracijom CO2 izvan zgrade. Vrednosti CO2 su prikazane za

pe riod boravka dece u {koli od 2‡6. aprila 2012. godine. Dobijene vrednosti prika-

zane su slikama 6‡8. Vrednosti CO2 izvan zgrade su se kretale oko 400 ppm. Na osnovu

pore|ewa i preporuka iz standarda EN 15251:2007 [16], definisane su kategorije ovih

mernih mesta.

Koncentracija CO2 i koli~ina sveèg

vazduha u prostorijama zavise od broja

prisutnih osoba, od wihove aktivnosti,

kao i od na~ina ventilisawa te prosto-

rije. Na slikama 6‡8 prikazano je konti-

nualno merewe CO2 u u~ionicama u toku

perioda grejne sezone. Rezultati pokazuju

da se u toku svakog {kolskog dana, koncen-

tracija CO2 pove}avala od trenutka kada

u~enici u|u u u~ionicu, a svoju maksimal-

nu vrednost dostigne na kraju jutarwe sme-

ne. Zatim se, tokom pauze izme|u dve sme-

ne, koncentracija CO2 sniàva jer su u tom

periodu u~ionice uglavnom prazne i obi~-

no se provetravaju. Sa po~etkom popod-

nevne nastave, koncentracija CO2 po~iwe

ponovo da raste. Na kraju {kolskog dana,

vrednost unutra{we koncentracije CO2

po~iwe da opada, dok wena vrednost ne postane pribli`no ista vrednosti spoqa{we

koncentracije CO2. Pored ovoga na dijagramima se vidi da: su pauze izme|u ~asova


Slika 6. Koncentracija CO2 u u~ionicibr. 1 i spoqa tokom jedne nedeqe kampawe

u grejnoj sezoni


u grejnoj sezoni


u grejnoj sezoni

suvi{e kratke (izme|u 5 i 20 minuta) da bi koncentracija CO2 dovoqno opala i dos-

tigla nivo vrednosti spoqa{we koncentracije; u~enici koji ostaju unutar u~ionica

u pauzama doprinose daqem pove}awu koncentracije CO2. Ovo pove}awe moè biti

samo ubrzano, jer je u tom periodu fizi~ka aktivnost dece uglavnom pove}ana.

Dozvoqeni nivo koncentracije CO2 ne bi smeo da prelazi 5000 ppm, dok se

preporu~uje da u {kolskim ustanovama CO2 nivo ostane ispod 1000 ppm [17]. Prema

srpskom standardu SRPS–EN 15251:2007 [16] preporu~uje se maksimalno 500 ppm iznad

spoqa{we koncentracije za {kolske objekte, ili da pripadaju II kategoriji. Usred-

weni rezultati merewa za svaki od pet mernih dana, unutar u~ionica, dati su u tab. 2.

Na osnovu dobijenih rezultata i prema standardu, ura|ena je kategorizacija. Dobije-

ne vrednosti za u~ionicu 1 i 3 spadaju u kategoriju III, dok vrednosti dobijene za u~io-

nicu 2 spadaju u IV kategoriju.

Slika 9. pokazuje porast koncentracije CO2 u u~ionicama tokom prvog ~asa,

gde se vidi da koncentracije, u dve u~ionice, veoma brzo dostiù vrednost od 1000 ppm

{to je propisano kao preporu~ena vrednost u mnogim evropskim zemqama. Isto tako,

razlika spoqa{we i unutra{we koncentracije CO2 prelazi preporu~enu vrednost

od 500 ppm, dato standardom SRPS-EN 15251:2007.


Tablica 2. Sredwa vrednost koncentracije CO2, tem per a turei vlage tokom svih pet dana nastave

U~ionica DanCO2

[ppm]Opseg CO2

[ppm]Temperatura

[°C]RH[%]

1

Ponedeqak 1104,2 425‡2253 24,4 29,3

Utorak 1152,9 440‡2376 24,5 30,6

Sreda 965,5 389‡1932 25,1 36,3

êtvrtak 888,9 449‡2127 26,6 26,6

Petak 844,3 454‡1497 26,1 26,1

2

Ponedeqak 1088,4 565‡1604 23,3 24,5

Utorak 1299,6 522‡2703 23,6 34,1

Sreda 939,3 377‡1547 26,7 33,3

êtvrtak 1008,9 409‡1554 26,7 36,7

Petak 898,6 397‡1510 25,7 46,7

3

Ponedeqak 1110,1 715‡1609 25,5 23,0

Utorak 1120,8 659‡2253 25,1 29,4

Sreda 653,0 432‡1615 26,1 30,6

êtvrtak 653,2 428‡1171 27,8 30,0

Petak 549,4 435‡1202 30,6 31,8

Broj izmena vazduha na ~as odre|en je na osnovu merewa koncentracije CO2 u

prostorijama, odnosno na mernim mestima i u spoqa{woj sredini, pomo}u metode

trejser gasa [18]:

nC t C C t C

t t=

- - -

-

ln ( ) ln ( ),

[ ] [ ][ ]2 1

2 1

s s –1lh (2)

gde su t ‡ vreme [h], C(t) ‡ koncentracija

CO2 [ppm] u prostoriji u trenutku t, i Cs ‡

koncentracija CO2 [ppm] u spoqa{woj

sredini.

Vrednost za broj izmena je izra~u-

nata kao sredwa vrednost prora~una-

tih desetominutnih vrednosti CO2 na

tri merna mesta u ovom objektu.

U tab. 3. su prikazane prora~unate

vrednosti koli~ine sveèg vazduha po

osobi koje borave u u~ionici tokom me-

rewa. Britanski bilten, koji se bavi

kvalitetom vazduha u {kolama [17],

propisao je minimalnu koli~inu sve-

èg vazduha po osobi od 3 l/s u svim pro-

storima gde se vr{i nastava i obra-

zovawe dece. Prora~unate vrednosti za sva tri merna mesta pokazuju da, prema

srpskom standardu SRPS-EN ISO 13789:2007 [19], pripadaju III kategoriji.

Zakqu~ak

Imaju}i u vidu da se najvi{e energije u na{oj zemqi dobija ba{ sagorevawem

fosilnih goriva, onda je jasno da se smawewem potro{we energije prakti~no smawuje

i koncentracija opasnih zaga|iva~a. Pove}awe energetske efikasnosti ve} postoje-

}ih objekata, mogu}e je ostvariti smawewem koli~ine energije koja se tro{i na

wihovo zagrevawe.

Rezultati merewa i prora~una pokazuju:

‡ da su U‡vrednosti komponenti omota~a zgrade ve}e od preporu~enih vrednosti u

Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada,


Tablica 3. Sve` vazduh po osobi i kategorija prostorije

Broj mernog mestaSve` vazduh po osobi

[l s–1 po osobi]Kategorija*

1 1,23 III

2 1,54 III

3 1,90 III

* Prema SRPS-EN 15251:2007

Slika 9. Sredwa vrednost koncentracije CO2

[ppm] tokom prvog ~asa

‡ da je godi{wa potrebna energija za grejawe 315 kWh/m2, dok je maksimalno propi-

sana vrednost za postoje}e zgrade namewene obrazovawu i kulturi 75 kWh/m2,

‡ da je koncentracija CO2 u u~ionicama za vreme nastave ~esto iznad preporu~enih

vrednosti za ovu vrstu zgrada (500 ppm vi{e u odnosu na koncentraciju u spoqa{-

woj sredini), i

‡ da je koli~ina sveèg vazduha po osobi mala.

Velika u{teda energije, kao i smawewe emisije CO2, u ovom slu~aju se moè

ostvariti smawewem U‡vrednosti komponenti omota~a zgrade.

U {kolama, koje se prirodno ventiliraju, glavni uzrok velike koncentra-

cije CO2 unutar prostorija jeste upravo neadekvatna ventilacija. Rezultati ovog

istraìvawa tako|e pokazuju potrebu razvijawa plana i nalaèwa re{ewa za

kontrolu koncentracije CO2 i kontrolu cirkulacije sveèg vazduha unutar obrazov-

nih ustanova.

Zahvalnost

Ovaj rad je rezultat projekta III 42008 „Unapre|ewe energetskih karakte-

ristika i kvaliteta unutra{weg prostora u zgradama obrazovnih ustanova u

Srbiji sa uticajem na zdravqe” finansiranog od strane Ministarstva prosvete,

nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije.

Literatura

[1] Antonopoulos, K. A., Kornaki, E. P., Ther mal Pa ram e ter Com po nents of Build ing En ve lope,Ap plied Ther mal En gi neer ing, 20 (2000), 13, 1193-1211

[2] Hwang, R. L., Shu, W. Y., Build ing En ve lope Reg u la tions on Ther mal Com fort in Glass Fa -cade Build ings and En ergy-Sav ing Po ten tial for PMV-Based Com fort Con trol, Build ing andEn vi ron ment, 46 (2011), 4, 824-834

[3] Maniogly, G., Yylmaz, Z., Eco nomic Eval u a tion of the Build ing En ve lope and Op er a tion Pe -riod of Heat ing Sys tem in Terms of Ther mal Com fort, En ergy and Build ings, 38 (2006), 2,266-272

[4] Sadineni, S. B., Madala, S., Boehm, R. F., Pas sive Build ing En ergy Sav ings: A Re view ofBuilding En ve lope Com po nents, Re new able and Sus tain able En ergy Re views, 15 (2011), 8,3617-3631

[5] Clements-Croome, D. J., et al., Ven ti la tion Rates in Schools, Build ing and En vi ron ment, 43(2008), 3, 362-367

[6] Daisey, J. M., Angell, W. J., Apte, M. G., In door Air Qual ity, Ven ti la tion and Health Symp -toms: An Anal y sis of Ex ist ing In for ma tion, In door Air, 13 (2003), 1, 53-64

[7] Mendell, M. J., Heath, G. A., Do In door Pol lut ants and Ther mal Con di tions in Schools In flu -ence Stu dent Per for mance? A Critical Re view of the Lit er a ture, In door Air, 15 (2005), 1, 27-52

[8] ***, Schools In door Pol lu tion and Health: Ob ser va tory Net work in Eu rope – SINPHHONIE, http:// www.sinphonie.eu

[9] Blondeau, P., et al., Re la tion ship be tween Out door and In door Air Qual ity in Eight FrenchSchools, In door Air, 15 (2005), 1, 2-12

[10] Van, W. J. H., Van, Z. S. C., Traf fic-Re lated Air Pol lut ants: Ex po sure of Road Us ers and Pop u -la tions Liv ing Near Busy Roads, Rev En vi ron Health, 13 (1998), 1-2, 1-25

[11] Goyal, R., Khare, M., In door – Out door Con cen tra tions of RSPM in Class room of a Nat u rally Ven ti lated School Build ing Near an Ur ban Traf fic Road way, At mo spheric Environmet, 43(2009), 38, 6026-6038

[12] ***, Di rec tive 2002/91/EC of the Eu ro pean Par lia ment and of the Coun cil on the En ergy Per -for mance of Build ings, 16 De cem ber 2002

[13] ***, Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, „Sl. glasnik RS”, br. 61/2011


[14] Balaras, C. A., et al., Europian Res i den tial Build ings and Em pir i cal As sess ment of the Hel -lenic Build ing Stock, En ergy Con sump tion, Emis sions and Po ten tial En ergy Sav ings, Build ingand En vi ron ment, 42 (2007), 3, 1298-1314

[15] ***, ISO 9869, Ther mal In su la tion, Build ing El e ments, in-sity Mea sure ment of Ther mal Re -sis tance and Ther mal Trans mit tance

[16] ***, SRPS-EN 15251:2007, In door En vi ron men tal In put Pa ram e ters for De sign and As sess -ment of En ergy Per for mance of Build ings Ad dress ing In door Air Qual ity, Ther mal En vi ron -ment, Light ing and Acous tics

[17] ***, Build ing Bilten BB 101, Ven ti la tion of School Build ings-Ver sion 1.4, De part ment of Ed u -ca tion and Skills (DfES), Lon don, 2006

[18] ***, SRPS-EN ISO 12569, Ther mal In su la tion in Build ings – Detrrmination of Air Change inBuild ing – Tracer Gas Di lu tion Method

[19] ***, SRPS-EN ISO 13789:2007, Ther mal Per for mance of Build ings, Trans mis sion and Ven ti -la tion Heat Trans fer Co ef fi cients, Cal cu la tion Method

Ab stract

Char ac ter is tics of the En ergy En ve lopeFea tures and In door Air Qual ityRe search in the El e men tary School

“Ljubica Radosavljevi} – Nada” in Zaje~ar, Ser bia

by

Ivan M. LAZOVI]*, Žarko M. STEVANOVI], Valentina M. TURANJANIN,San dra P. STEFANOVI], and Marija M. ŽIVKOVI]

Lab o ra tory for Ther mal En gi neer ing and En ergyVin~a In sti tute of Nu clear Sci ence, Uni ver sity of Bel grade, Bel grade, Serbia

Poorly ven ti lated class rooms can re sult in neg a tive im pacts on the health of chil -dren and school staff. In most cases, schools in Ser bia are nat u rally ven ti lated. Con sid er -ing their oc cu pancy, class room air qual ity test de ter mines the level of air pol lu tion, af terwhich it is pos si ble to im ple ment cor rec tive mea sures. This pa per pres ents the re sults ofmea sur ing build ing en ve lope per for mances and in door air qual ity pa ram e ters within theel e men tary school, lo cated in Zaje~ar. Mea sure ments in this school were taken dur ingthe heat ing sea son and the re sults were pre sented: heat flux through the build ing en ve -lope, tem per a ture, hu mid ity and CO2 con cen tra tion. These re sults show that the class -room av er age con cen tra tion of CO2 of ten ex ceeds the value of 1500 ppm, dur ing its fulloc cu pancy, which in di cates in ad e quate ven ti la tion. The re sults of mea sure ments in di -cate the en ergy in ef fi ciency of build ing en ve lope per for mances.

Key words: air qual ity, CO2 con cen tra tion, heat trans fer co ef fi cient, tem per a ture,hu mid ity

* Cor re spond ing au thor; e-mail: [email protected]; lazovicivan@ya hoo.com

Rad primqen: 6. februara 2013.Rad revidiran: 8. marta 2013. Rad prihva}en: 20. marta 2013.


Documents

Karakteristike energetskog omota~a zgrade i unutra{weg ...termotehnika.vinca.rs/content/files/karakteristike-energetskog... ·