Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu (III deo) · 2019-05-14 · Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu - Visok nivo i dinamika razvoja do 2000. - Stagnacija

Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu (III deo)

1

Igor Kovačević, docentpredmet: Ekonomika turizma

Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Email: [email protected]

Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu

- Visok nivo i dinamika razvoja do 2000.- Stagnacija i blagi rast do 2008.- Opadanje 2008 – 2011- Od 2011 ?

- Rang regiona prema učešću u turističkom prometu: Evropa, Amerika(SAD), Istočna Azija i Pacifik, Afrika

2

Periodi promena na tržištu-1950 – 1965 Smanjenje uloge S. Amerike, raste uloga Evrope,- raste uloga I. Azije, Pacifika, Srednjeg Istoka-1965 – 1980 Smanjenje uloge S. Amerike, smanjenje uloge Evrope,

raste uloga J. Amerike, Kariba, Afrike (avio i usluge)-1980 – 2000 Smanjenje uloge Evrope, stagnacija Amerike, Afrike,

raste uloga I. Azija, Pacifik (Kina, Makao, Tajvan,Tajland)

- Privredno najrazvijenije zemlje sveta su najvažniji izvori tražnje- Zemlje u razvoju i/ili zemlje sa nižim nivoom privredne razvijenostipostaju važan izvor turističke tražnje (Kina, Japan, Indija, Poljska)- Pojavljivanje novih regiona i smanjivanje značaja razvijenih regiona(Istočna Evropa, Bliski Istok, Severna Afrika)

- Period 1950 – 2000 – povoljna tendencija razvoja sa prosečnom stopomrasta turista za 4.3% i prihoda za 5.9% 3


Periodi promena na tržištu (1995 – 2018) – % učešće u prometu

• 2018: Evropa 51%, Azija i Pacifk 24%, Amerike 16%, Afrika 5%, BliskiIstok 4%

4


0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

1995 2000 2005 2010 2015 2016 2018

% u

češć

e u

tu

rist

ičko

m p

rom

etu

Evropa Azija i Pacifik Amerike Afrika Bliski IstokIzvor: UNWTO, 2018

5


Odnos razvijenih i nerazvijenih ekonomija u podeli globalnogturističkog prometa

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

1995 2000 2005 2010 2015 2016 2018

% u

češć

e u

tu

rist

ičko

m p

rom

etu

Razvijene zemlje Zemlje u razvoju

Izvor: UNWTO, 2018

- 2000. – turistički promet = 687 miliona turista i $ 475 mlrd- 2009 – turistički promet = 880 miliona turista I $852 mlrd- prosečna godišnja stopa rasta turističkog prometa

2000 – 2010 – 3.5%- prosečna godišnja stopa rasta turističke potrošnja

2000 – 2010 – 5.5%

- 2018 – turisčki promet = 1.4 miljarde turista i $ 1.346 miljardi dolara+7% promet+ 5% potrošnja u odnosu na 2017. godinu

6


Trend kretanja turističkog prometa

7


Trend kretanja broja turista u svetu

Izvor: UNWTO, 2018

% učešće regiona u strukturi dolazaka turista (2018)

8


Izvor: UNWTO, 2018

% učešće regiona u strukturi prihoda od turizma (2018)

9


Izvor: UNWTO, 2018

Apsolutno učešće regiona u strukturi turističkog prometa (2018)

10


Izvor: UNWTO, 2018

11


Stopa rasta prihoda od turizma po regionima (2018)

Izvor: UNWTO, 2018

Tendencije daljeg razvoja:

- Turisti sa srednjim i nižim prihodima VS sa visokim prihodima

- Težnja za višim nivoom usluge i raznovrsnijim sadržajem

- Tri pravca kretanja turista: topla mora, planinski centri, veliki gradovi

- Skraćivanje dužine boravka i više manjih odmora

12


Prevozna srestva

13


Izvor: UNWTO, 2018

Glavni motivi putovanja

14


Izvor: UNWTO, 2018

15

TOP 10 svetskih destinacija po broju stranih turista(2018, u milionima dolazaka)


Izvor: UNWTO, 2018

16

TOP 10 svetskih destinacija po prihodima od turizma(2018, u $ milijardama)


Izvor: UNWTO, 2018

17

TOP 10 najboljiš potrošača na turističa putovanja(2018, u $ milijardama)


Izvor: UNWTO, 2018

Karakteristike turističke politike zemalja u Evropi

Evropa kao turistička destinacija (2018)

• Evropa je najrazvijeniji turistički region• 672 miliona stranih dolazaka, i $ 520 milijardi prihoda od turizma• 51% prometa i 39% prihoda svetskog turističkog promenta

18


Evropa kao tursitička destinacija (2018)

• Učešće regiona Evrope u prometu na nivou same Evrope

19

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

1995 2000 2005 2010 2015 2016 2018

% u

češć

e u

tu

rist

ičko

m p

rom

etu

Severna Evropa Zapadna Evropa

Centralno Istočna Evropa Južna Evropa i Mediteran

Izvor: UNWTO, 2018


Evropa kao turistička destinacija (2018)

• Rast od 8% u dolascima, odnosno 52 miliona više dolazaka• Tražnja za putovanjima u Evropu je poraslo kako sa glavnog tržišta (sama

Evropa) tako i sa ostalih tržišta sveta;• Veliki pozitivan efekat je rast tražnje sa tržišta Rusije, od čega je značajan

broj destinacija profitirao, pogotovo morskih destinacija

Južna Evropa i Mediteran

• + 13% dolasci, + 11% prihod• imaju najbolje rezultate i u dolascima i u prihodima, pre svega zahvaljujući

oporavku Turske, ali i održivom rastu vodećih zemalja ovog regiona, Italijei Španije, koje su zabeležile po 6 miliona dolazaka stranih turista više

20Izvor: UNWTO, 2018

Karakteristike turističke politike zemalja u EvropiEvropa kao turistička destinacija (2018)

Zapadna Evropa

• + 6% dolasci, + 5% prihod• Rast ovog tržišta vode Francuska i Belgija, koje se vraćaju nakon izazova

prouzrokovanim bezebednosnim razlozima

Cenralno Istočna Evropa

• +5% dolasci, +7% prihod• Rast tražnje sa tržišta Rusije

Severna Evropa• +5% dolasci, +8% prihod• Sve destinacije rastu• UK paradoks: bezbednosni napadi, i depresijacija funte (more affordable)

21Izvor: UNWTO, 2018

Karakteristike turističke politike - ŠPANIJA

(2018)

• Vodeća međunarodna turistička destinacija

• Ostvaruje 12% svetskih dolazaka, 13% svetskog prihoda

• Ostvaren broj noćenja 567 mil i prosečna dužina boravka 7.7 dana

• Prosečna potrošnja po stranom turisti je $160

• Izražena sezonalnost (jun – septembar – 45%)

• Najveći broj turista dolazi iz: V. Britanije, Nemačka, Skandinavija,USA, Rusija

22Izvor: UNWTO, WTTC, Zavod za statistiku; 2018

Kapaciteti (2018)

• 50.518 objekata, 3.5 miliona kreveta

• 30% osnovni + 70% komplementarni kapaciteti

• Veličina objekta 70 kreveta

• Kategorizacija hotela je po *

• Godišnja okupiranost hotela – 61%

23


Izvor: UNWTO, STR; 2018

• Struktura hotela na tržištu je u počecima razvoja turizma Španijebila piramidalnog oblika što je idealno konzistentno sa bazičnimposmatranjem strukture tržišta

• Cene usluga za smeštaj i ishranu do 1974. po kontrolom nadležnog Ministarstva

• Cene usluga se nisu mogle menjati

• Cene smeštaja – definisane su najniža i najviša cena – razlika i do 20%

• Od 1974. deregulacija cenovne politike

• Gubljenje stečene konkurentske prednosti (cene više 30-50%)24


Mere turističke politike

- Centralizovana turistička politika

- Najveći deo mera usmeren na intezivan razvoj materijalne baze turizma (smeštajne kapacitete)

- Posebnim zakonskim propisima definisani “centri od nacionalnog turističkog značaja” – zona, centar, mesto ka kojima se usmerava plasman kapitala

- Razvoj turizma država stimuliše kroz kreditiranje i izgradnjom kapaciteta u sopstvenoj režiji

25



- Krediti se odobravaju za:a) izgradnju, adaptaciju i modernizaciju osnovnih kapacitetab) izgradnju, adaptaciju i modernizaciju kapaciteta za ishranu i pićec) izgradnju ostalih objekata turističke ponuded) nabavku opreme

- Kredit se odobravao na iznos 40-60% vrednosti projekta

- Rok otplate 10 – 15 godina

- Kamata 4-5%

- Minimalni iznos kredita = br. soba * xyz26



-Specijalni krediti za aktiviranje novih turističkih područja

- Odobrava se na celokupan iznos vrednosti projekta

- Rok otplate do 30 godina

- Država podržava gradnju lokalne infrastrukture

- Dopunske mere za animiranje investitora: oslobađanje od poreza i taksi, grejs periodi

-Najveći deo plasiranih kredita služio je za izgradnju novih hotela visokih kategorija, srednjih kategorija, modernizaciju i novu opremu

27



- Mere fiskalne politike: umanjenje poreske obaveze kod kupovinezemljišta, kod zapošljavanja radne snage, niže carinske stope...

- Vremenom dolazi do promene politike i iznosa kredita, koji se sadamahom usmeravaju na obnovu postojeće infrastrukture

Preko državnih investicionih banaka obezbeđivali su se dugoročnikrediti uz povoljnu kamatnu stopu za razvoj turističke ponude a presvega za modernizaciju

28


29

Karakteristike turističke politike - ITALIJA

(2018)


• Ostvaruje 9% svetskih dolazaka, 8.5% svetskog prihoda




• Najveći broj turista dolazi iz: Nemačka, Švajcarska, Austrija,Francuska

Izvor: UNWTO, WTTC, Zavod za statistiku; 2018

30


Kapaciteti (2018)

• 204.903 objekata, 5 miliona kreveta







- Dugoročno i plansko angažovanje države kroz poseban državni organ

- Fokus na redovne intervencije države u investicionoj i kreditnoj sferiradi obezbeđenja ravnotežnog i racionalnog razvoja turizma

- Cilj je da se inostrana tražnja usmeri ka novim regionima, u kojima sevrši modernizacja smeštajnih kapaciteta

- Zbog domaće tražnje pažnja se poklanja komplementarnimkapacitetiama

31



- 4 zone sa aspekta razvijenosti:a) Zone koje su u potpunosti valorizovaneb) Zone koji nisu valorizovana a imaju uslovec) Zone u početnim fazamad) Zone koje tek treba ispitati

- 4 oblika investicione aktivnosti:a) Dugoročni krediti sa povoljnom kamatomb) Direktan doprinos na rate otplate kreditac) Doprinos na račun uloženog kapitala d) Fiskalne olakšice

32



- Krediti se odobravju za:

- Izgradnju, rekonstrukciju i modernizaciju osnovnih kapaciteta(25 godina /4% kamatna stopa/ 50% vrednosti projekta)

- Modernzaciju, renoviranje i kupovinu nameštaja za osnovnekapacitete (10 / 4% / 5%)

- Izgradnja komplementarnih kapaciteta (10 / 4% / 25%)

- Izvođenje radova i nabavka opreme za sportske i rekreativne objekta(10 / 3% / 55%)

33



- Specijalni krediti: usmeravaju se ka izgradnji i modernizaciji svihoblika smeštaja u nerazvijenim delovima u iznosu od 60% ukupnihinvesticija, rokom otplate od 25 godina i kamatom od 3% (Sicilija)

- Sve kredite odobrava komisija sastavljena od velikog broja članova izrazličitih institucija

Najveći iznos kredita je usmeren na izgradnju i modernizaciju objekataza potrebe masovnog turizma kao i pratećih objekata

Upliv stranog kapitala iz SAD, V. Britanije i Francuske

34


35

Karakteristike turističke politike – Grčka

(2018)


• Ostvaruje 4% svetskih dolazaka, 3% svetskog prihoda




• Najveći broj turista dolazi iz: Nemačka, Velika Britanija, Francuska,SAD, ali i diversifikacija ka regionalnim tržištima

Izvor: UNWTO, WTTC, Zavod za statistiku; 2018

36


-Značajna međunarodna destinacija

Kapaciteti (2018)

• 35.719 objekata, 1.3 miliona kreveta







- Stimulativni krediti za izgradnju, modernizaciju i adaptaciju hotela,restorana, objekata za sport i rekreaciju i to posebno u oblastima sapovoljnim uslovima za razvoj turizma, a koja spadaju u nerazvijenaprivredna područja

- Različite fiskalne olakšice: mogućnost stvaranja rezervnog fonda kojise oslobađa plaćanja poreza a obuhvata 25-40% neto profita; plaćanjetaksi i carina

- Otvaranje posebne grupe hotela pod državnom upravom sa objektima u nerazvijenim delovima zemlje

- Otvaranje luksuznih hotela pod državom upravom u razvijenimcentrima

- OI 37


Hvala

38

Igor Kovačević, docentpredmet: Ekonomika turizma

Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Email: [email protected]

Documents

Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu (III deo) · 2019-05-14 · Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu - Visok nivo i dinamika razvoja do 2000. - Stagnacija