Karakteristike sistema za podrku u odluivanju_____________________________________________Univerzitet u Novom SaduTehniki fakultet Mihajlo PupinZrenjanin

Karakteristike sistema za podrku u odluivanju

Predmet: Poslovna administracija

Profesor: Student: Asistent:

Zrenjanin, 2014/15

Sadraj:1.Uvod21.1Informacioni sistemi32.Sistemi za podrku odluivanju (SPO)52.1Ciljevi SPO52.2Funkcije SPO52.3Vrste SPO62.4Upotreba SPO u poslovanju63.Podsistemi SPO73.1Podsistem za upravljanje podacima83.2Podsistem za upravljanje modelima83.3Podsistem za upravljanje znanjem103.4Podsistem za komunikaciju sa korisnikom104.Princip upotrebe SPO125.Sistemi za podrku grupnom odluivanju (GSPO)136.Fuzzy Screening (FS)146.1Studija sluaja156.1.1Proraun metodom FS156.1.2Prikaz softvera196.1.3Zapaanja studije sluaja217.Zakljuak228.Literatura23

UvodInformatiko doba je doba digitalne ekonomije. Bazira se na znanju, inovacijama, informacijama, novim poslovnim modelima, ekonomskoj regionalizaciji i globalnoj konkurenciji.Od poslovnog sistema se zahteva brzo prilagoavanje novim trendovima i zahtevima kupaca, sa ciljem odravanja konkurentnosti, njihovog opstanka na tritu i ostvarivanja profita, kao krajnjeg cilja svakog poslovnog sistema. Dinaminost trita, sve vea otvorenost i konkurentnost u poslovnom okruenju pojaavaju sloenost i dinaminost u procesu odluivanja, kao i upravljanje poslovnim sistemom, a od menadmenta poslovnog sistema se zahtevaju novi i bri naini istraivanja trita, uvida u podatke, pretvaranje tih podataka u informacije korisne za poslovanje, a kasnije i u znanje.Odluka i odluivanje se kao rei javljaju i koriste svakodnevno, ali kako esto u takvim situacijama biva, te rei su u upotrebi, a da se pri tome i ne zna uvek njihovo pravo znaenje. Da se radi o znaajnoj ljudskoj delatnosti (iza svake odluke stoji neka delatnost), govori i injenica da se ve pedesetak godina neguje i razvija posebna nauna disciplina zvana teorija odluivanja. Odluivanje je deo poslova koje svaki menader mora obavljati u toku svog rada. Odluke se donose stalno, tj. u toku obavljanja, odnosno izvravanja poslova vezanih za klasine upravljake funkcije (management functions) kao to su: planiranje, organizovanje, upravljanje kadrovima, rukovoenje i kontrola. Odluivanje nije posebna, izolovana funkcija upravljanja, ve je zajedniko jezgro svim pomenutim poslovnim funkcijama. Menaderi (donosioci odluka) svih nivoa donose odluke koje su nekad "velike", a nekad "male". Meutim bez obzira da li se one realizuju ili ne, svi koji ih donose "prolaze" kroz proces donoenja samih odluka. U svim pristupima koji su prisutni u savremenoj teoriji upravljanja (management theory) pod odluivanjem se podrazumeva racionalni izbor jedne, iz skupa raspoloivih alternativa (akcija). [1]Rapidnim razvojem informacionih i komunikacionih tehnologija u drugoj polovini dvadesetog veka proces donoenja odluka nije automatizovan (odluku ipak mora da donese ovek), ali je u mnogome olakan razvojem informacionih sistema za podrku odluivanju.Primena savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija u poslovanju, daje poslovnim sistemima mogunost da unaprede svoje poslovanje, donose bolje odluke i kvalitetnije upravljaju poslovnim sistemom, budui da se danas, od poslovnog sistema zahteva brzo prilagoavanje novim trendovima i zahtevima kupaca, sa ciljem odravanja konkurentnosti, njihovog opstanka, rasta i razvoja.

Informacioni sistemiInformacioni sistem (IS) moemo definisati kao sreeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, uvanje, obradu, prenoenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, ukljuujui i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji te aktivnosti obavljaju.Informacioni sistem je sistem kojem su informacije i na ulazu i na izlazu. U okviru poslovnog sistema vri se transformacija ulaznih u izlazne veliine.Osnovne komponente informacionog sistema su: hardware, materijalno-tehnika komponenta - sva oprema i ureaji koji se koriste za funkcionisanje IS; software, nematerijalna komponenta IS - svi raunarski programi koji su instalirani na hardveru IS; orgware, organizaciona komponenta - svi organizacioni postupci, i metode kojima se uskladuje rad svih komponenata IS; lifeware, kadrovska komponenta - svi ljudi koji koriste IS; dataware, podaci - svi podaci, informacije i znanja koji predstavljaju ulaz i IS ili izlaz iz IS; netware, mrena komponenta - racunarske mree u koje su povezani racunari u cilju razmene podataka i komunikacija izmedu fizicki udaljenih racunara.

Slika 1: Simboliki prikaz IS sa komponentama

U zavisnosti od naina posmatranja postoji vie naina klasifikovanja IS. Neki od njih su sledei: Prema broju ulaznih i izlaznih informacija postoje: upravljani IS (broj informacionih uzlaza vei od broja informacionih izlaza) upravljaki IS (broj informacionih izlaza vei od boja informacionih ulaza) neutralni IS (jednaki broj informacionih ulaza i izlaza). Prema nainu realizacije procesa pripreme i obrade podataka postoje: centralizovani IS (unos podataka se vri na istoj geografskoj lokaciji gde se vri i obrada podataka) distribuirani IS (unos podataka na razliitim geografskim lokacijama u odnosu na obradu podataka) Prema stepenu automatizacije procesa postoje: sistemi za automatsku obradu podataka (automatizovan je proces sakupljanja, obrade i stvaranja banki podataka) informacioni sistemi za predvianje (automatizovana je obrada podataka u smislu analize, predvianja, simulacije i dr.) upravljaki informacioni sistemi (automatizovan je i izbor moguih reenja, odnosno donoenja odluka) i potpuno automatizovan informacioni sistem (automatizovana je akcija, odnosno realizacija odabranog reenja) Prema osnovnim funkcijama preduzea za ije se potrebe pravi informacioni sistem, razlikujemo: informacioni sistem proizvodnje informacioni sistem nabavke informacioni sistem prodaje finansijski informacioni sistem informacioni sistem obrauna plata informacioni sistem osnovnih sredstava informacioni sistem istraivanja i razvoja i dr. Prema cilju koji treba da ostvare, razlukuju se: Operativno-informacioni sistemi (slue za reavanje strukturiranih problema); Ekspertni sistemi (ES-Expert Systems), omoguavaju korienje velikih koliina podataka registrovanih u bazama podataka i bazama znanja; Upravljacki informacioni sistemi (MIS-Management Information Systems), orijentisani na obezbeenje podrke upravljanju i rukovoenju u poslovnim sistemima; Sistemi za podrku odlucivanju-SPO (DSS-Decision Support System), obezbeuju menaderima i drugima korisne informacije koje su im neophodne u svakodnevnom donoenju menaderskih odluka; Hibridni sistemi nastali integracijom dva ili vie informacionih sistema razliite vrste.Ovaj rad e pokuati da detaljnije predstavi karakteristike informacionih sistema za podrku odluivanju.

Sistemi za podrku odluivanju (SPO)Sistemi za podrku odluivanju (eng. Decision Support Systems) su interaktivni, fleksibilni i adaptivni raunarski informacioni sistemi za podrku u reavanju nestrukturiranih poslovnih problema, u cilju poboljanja procesa odluivanja, a kao nadgradnja vie razliitih disciplina na prvom mestu menadmenta i informatike.Sistemi za podrku odluivanju su informacioni sistemi koji treba da podravaju poslovne procese donoenja odluka i predstavljaju spoj informacionih sistema, primene niza funkcionalnih znanja i donoenja odluka. Ovi sistemi treba da obezbede menaderu tanu, pravovremenu i relefantnu informaciju.Sistemi za podrku odluivanju podravaju sve faze procesa odluivanja od faze formulacije problema, preko projektovanja, izbora, do implementacije. Ovi sistemi podravaju, a ne zamenjuju donosioca odluke.[2]SPO su kompleksni kompjuterski programi koji na osnovu ulaznih podataka iz baze podataka, primenom razliitih matematikih modela, mogu da predvide ponaanje realnog sistema u nekim buduim okolnostima. SPO omoguava menadmentu da testira ponaanje sistema u razliitim uslovima promene okruenja, kao i da testira reakcije okruenja na razliite promene u sistemu.SPO omoguava da se veoma brzo sagledaju efekti razliitih stratekih odluka.Ciljevi SPOOsnovni ciljevi SPO su: Pomae izvriocima u procesu odluivanja, Podrava ali ne zamenjuje odluivanje menadmenta, i Poboljava efikasnost logistikih odluka. Sistemi za podrku odluivanju se zasnivaju na razliitim matematikim, simulacionim i analitikim modelima, koji su projektovani da pomau u procesu odluivanja. Ovi sistemi koriste informacije iz baze podataka i izlazne rezultate automatske obrade podataka (AOP-a). SPO obradjuju podatke, primenom razliitih modela, i izlazni rezultat je analitika forma podataka. SPO u stvari predstavlja analizu i na bazi analize preporuuje odluku. Neophodno je naglasiti da SPO ne donosi odluku, ve ima ulogu da pomogne menaderu da on donese odluku bre i kvalitetnije nego to bi to inae bilo mogue.Funkcije SPOOsnovne funkcije SPO-a su: Prikupljanje svih neophodnih ulaznih podataka SPO koristi podatke iz baze podataka informacionog sistema. Obrada i analiza podataka Obrada i analiza podataka se rade odgovarajuim matematikim modelima, koji opisuju realan sistem i relacije koje u njemu postoje. Primena razliitih modela odluivanja SPO obuhvata razliite modele odluivanja, koji omoguavaju dobijanje varijantnih reenja za razliite strategije upravljanja realnim sistemom. Prezentacija razliitih reenja Dobijena varijantna reenja se predstavljaju u pogodnoj formi, tako da korisnici mogu brzo i jednostavno uoiti njihove prednosti i nedostatke.Vrste SPOU praksi postoji dva tipa sistema za podrku odluivanju: Sistemi zatvorenog tipa, i Sistemi otvorenog tipa.Sistemi za podrku odluivanju zatvorenog tipa podrazumevaju definisanje kompleksnog matematikog modela koji opisuje realan sistem. U model su ugradjene sve ulazne veliine i operativna ogranienja. Na osnovu modela sistema i razliitih modela odluivanja dobija se skup varijantnih reenja za problem kome je SPO namenjen. Korisnik iz skupa ponudjenih reenja moe da izabere ono reenje za koje proceni da e biti najefikasnije u praksi. Sistemi otvorenog tipa su interaktivni sistemi u kojima je omoguena komunikacija izmedju korisnika (menader, dispeer) i raunara. SPO na osnovu modela odluivanja predlae razliita varijantna reenja, a korisnik je u situaciji da moe da unosi pojedine korekcije i time menja reenja. Ovo je iterativni postupak koji obezbedjuje integraciju modela odluivanja i ljudskog znanja, koje nije mogue uvek matematiki predstaviti i formulisati.Upotreba SPO u poslovanjuSPO obezbedjuje menadmentu donoenje razliitih stratekih odluka. U okviru celokupnog informacionog sistema kompanije mogue je definisati vie razliitih Sistema za podrku odluivanju (SPO). Svaki od SPO-a pokriva pojedine segmente procesa odluivanja i/ili pojedine podsisteme kompanije. Podela i broj SPO-a zavise od zahteva i potreba kompanije. Primeri razliitih SPO-a: SPO za upravljanje saobraajem u gradovima SPO za projektovanje ruta vozila SPO za projektovanje reda vonje SPO za poremeaje reda letenja SPO za rasporedjivanje pretovarnih operacija SPO za planiranje i upravljanje proizvodnjom SPO za upravljanje ljudskim resursima SPO u raunovodstvu SPO za procenu trokova i drugi.

Podsistemi SPOSPO se sastoji od razliitih podsistema. U teoriji ne postoje stroga pravila koje podsisteme svaki SPO mora imati, ali praktina iskustva i funkcije sistema, ukazuju na osnovni skup podsistema. Osnovni podsistemi su: Podsistem za upravljanje podacima Podsistem za upravljanje modelima Podsistem za upravljanje znanjima Podsistem za komunikaciju sa korisnikom Korisnik

Slika 2: Strukturna ema sistema za podrku odluivanju

Podsistem za upravljanje podacimaPodsistem ulaznih podataka omoguava preuzimanje svih neophodnih podataka iz baze podataka. Ulazni podaci za SPO su interni i eksterni podaci. Interni podaci su podaci o kompaniji, a eksterni podaci se odnose na spoljanje okruenje. Svi ovi podaci se nalaze u bazi podataka. Posebna grupa ulaznih podataka su podaci koji obuhvataju parametre na osnovu kojih se simuliraju ponaanja sistema u razliitim uslovima promene okruenja. Podsistem za upravljanje podacima se sastoji iz: Baze podataka Sistema za upravljanje podacima Direktorijuma sa podacima UpitaBaza podataka je kolekcija meusobno povezanih podataka organizovanih prema potrebama i strukturi organizacije, koji mogu da se koriste od strane jednog ili vie korisnika, za jednu ili vie aplikacija.Vei SPO poseduju bazu podataka u okviru Data Warehouse skladita podataka. Jedan SPO moe koristiti vie baza podataka u zavisnosti od mesta skladitenja potrebnih informacija.Podaci mogu doi iz spoljanjih ili unutranjih izvora. Unutranjim izvorima smatraju se baze podataka unutar organizacije, dok podaci iz spoljanjih izvora mogu biti npr. podaci iz industrijske grane, sa trita, dravni propisi itd.Veza izmeu spoljanjih podataka i sitema za podrku odluivanju moe se ostvarivati preko baze podataka SPO-a ili direktnim unoenjem podataka tokom aplikacije. Internet takoe predstavlja izvor spoljanjih podataka.Podsistem za upravljanje modelimaModeliranje se moe definisati kao proces razvoja simbolikog predstavljanja realnog sistema odnosno, postupak opisivanja realnog sistema matematikim modelom. U praksi je veoma teko opisati ponaanje realnog sistema jednim modelom. Realan sistem se moe predstaviti kao skup podsistema, pa se u postupku modeliranja svaki podsistem opisuje posebnim modelom. SPO obuhvata najee nekoliko modela, koji opisuju realan sistem. Svi ovi modeli su odgovarajuim relacijama povezani u jedinstveni sistem, koji predstavlja model realnog sistema.Za modeliranje realnog sistema koriste se razliiti matematiki modeli i heuristiki algoritmi. Primena matematikih modela je relativno teka, zbog toga to je veoma teko opisati realno stanje u sistemu nekim gotovim matematikim modelom. Realan sistem ima veliki broj ogranienja i teko se moe predstaviti gotovim matematikim modelom. U praksi se najee radi modifikacija nekog matematikog modela prema konkretnim uslovima ili se gradi novi model za sistem koji se modelira. Najveu primenu u modeliranju realnog stanja imaju heuristiki algoritmi.Podsistem za upravljanje modelima se sastoji iz: Baze modela Sistema za upravljanje bazom modela Jezika za modeliranje Direktorijuma modela Komandnog procesora.Poseban deo SPO-a su modeli za podrku odluivanju. U okviru jednog SPO-a mogu postojati razliiti modeli koji podravaju donoenje razliitih odluka. Postojanje razliitih modela za podrku odluivanju zavisi od osnovne namene i funkcije SPO-a. Neki od modela mogu biti za: Planiranje proizvodnje, Prognoziranje prodaje, Rasporedjivanje vozila, Projektovanje ruta vozila, Odredjivanje lokacije prodajnih objekata, itd.Modeli za podrku odluivanju se zasnivaju na: simulacionim tehnikama, optimizacionim tehnikama heuristikim algoritmimaSimulacione tehnike omoguavaju da se na osnovu modela realnog sistema simulira njegovo ponaanje u budunosti u zavisnosti od razliitih parametara promene okruenja. Primenom simulacionih tehnika mogue je dobiti razliite varijante budueg stanja sistema.Optimizacione tehnike omoguavaju reavanje razliitih problema u realnom sistemu. U zavisnosti od problema, koji se reava mogu se primenjivati linearno programiranje, dinamiko programiranje, metoda grananja i ograniavanja, i mnoge druge. Primena optimizacionih metoda omoguava dobijanje najboljeg reenja, sa aspekta definisanih kriterijuma. U praksi je primena optimizacionih metoda ograniena dimenzijama problema, koji se reava i ogranienjima u realnom sistemu. Pod dimenzijama problema podrazumeva se, na primer broj vorova transportne mree, broj zahteva za prevozom, broj vozila u voznom parku, itd. Sa porastom dimenzija problema, znaajno se poveava vreme rada raunara, pa primena ovih metoda nije uvek mogua. Ogranienja koja postoje u realnom sistemu nije uvek mogue ugraditi u optimizacionu metodu, i tada dobijena reenja ne odgovaraju realnom sistemu.Heuristika je tehnika koja trai dobra reenja u razumnom vremenu, bez garancije da e naena reenja biti optimalna i bez znanja o bliskosti ovih reenja optimalnom reenju.[3]Heuristiki algortam je niz postupaka razvijenih za reavanje konkretnog problema. esto heuristiki algoritam nastaje modifikacijom nekog optimizacionog postupka, tako da moe da se primeni za reavanje konkretnog problema. Heuristiki algoritmi mogu biti razvijeni tako da u jednom svom koraku imaju neku optimizacionu metodu (npr. dinamiko programiranje). Heuristiki algoritmi se mogu primeniti za reavanje problema velikih dimenzija, veoma brzo se izvravaju i imaju mogunost ugradjivanja svih operativnih ogranienja iz realnog sistema. Reenja dobijena primenom heuristikih algoritama nisu optimalna ali su bliska optimalnim.U praksi ne postoji pravilo o primeni ovih metoda. Primena heuristikih algoritama ili optimizacionih metoda, zavisi od konkretnog problema koji se reava. Izbor konkretnog postupka zavisi i od toga da li SPO radi u realnom vremenu ili ne. Kada se SPO-om podrava donoenje odluka u realnom vremenu tada je osnovni zahtev brzina rada raunara (Sistema za podrku odluivanju). Dobijena reenja ne moraju biti optimalna ali moraju biti brza i kvalitetna. Primer za ovaj sluaj je projektovanje ruta i reda vonje vozila, rasporedjivanje vozila iz voznog parka, itd. Kada SPO podrava donoenje odluka za koje nije vana brzina i vreme rada raunara, tada se u sistem mogu ugraditi i optimizacione metode (odredjivanje lokacije prodajnih objekata, rasporedjivanje vozila za neki budui period, itd.).U reavanju praktinih problema veliku primenu imaju postupci koji se zasnivaju na kombinaciji optimizacionih i heuristikih procedura. Adekvatnom kombinacijom optimizacionih, heuristikih i iskustvenih procedura, koje opisuju razliite segmente realnog sistema, mogu se za kratko vreme dobiti zadovoljavajua reenja.Podsistem za upravljanje znanjemPodsistem za upravljanje znanjem moe da podrava bilo koji podsistem ili da deluje kao samostalna komponenta. On moe da bude povezan sa skladitem znanja organizacije. Glavna karakteristika koja izdvaja ovaj podsistem od ostalih je postojanje baze znanja, to omoguava korisniku ekspertizu o postavljenom problemu. Komponente podsistema mogu se obezbedidti putem ekspertnih sistema, neuronskih mrea, inteligentnih agenata, fazi logike itd. Sistemi za podrsku odlucivanju koji poseduju podsistem za upravljanje znanjem nazivaju se inteligentni sistemi za podrsku odlucivanju (intelligent decision support sistems-IDSS) sistemi zasnovani na znanju (Knowledge-Based DSS) ili jednostavno kombinacija SPO/ES.Glavna karakteristika koja izdvaja ovaj podsistem od ostalih je postojanje baze znanja, sto omogucava pruzanje korisniku ekspertize o postavljenom problemu. Baza znanja je predstavljala sinonim za ekspertne sisteme. Medjutim, razvojem sistema za podrsku odlucivanju pojavila se grupa tz. naprednih sistema za podrsku odlucivanju koji su objedinili pozitivne karakteristike postojecih informacionih sistema menadzmenta.Podsistem za komunikaciju sa korisnikomKomunikacioni (dijalog) podsistem korisniku osigurava komunikaciju i upravljanje SPO. Po svojoj funkciji treba da omogui to jednostavniji i laki nain komuniciranja izmeu SPO i korisnika. SPO je sistem koji donosiocu odluke omoguava kombinaciju linog prosuivanja sa raunarskim izlazima u aktivnom korisnikom interfejsu sa mainom, pruajui korisnei nformacije za proces odluivanja. Da bi interfejs bio to kvalitetniji njegovo oblikovanje treba da prate sami korisnici, a u njemu je potrebno definisati: standarde za izgled ekrana, postaviti standardne i opte razumljive poslovne termine, mora se omoguiti izmena parametara u interfejsu, vreme odziva sistema mora biti to krae, sistem mora imati laganu navigaciju itd. Slabo oblikovan korisniki interfejs moe odbiti korisnike ak i ako su ostali delovi SPO dobro oblikovani. Komunikacioni podsistem ine hardver i softver koji obezbeuju korisniki interfejs za SPO. Korisniki interfejs obuhvata mehanizme potrebne za unos podataka u sistem, izvoenje modela i izlaz podataka.Prezentacija izlaznih podataka moe biti u obliku: Tabele Grafika Na geografskoj podlozi.Izlazni podaci se mogu prikazivati u obliku tabela. Format i izgled tabela moe da definie korisnik (menader, dispeer) tako da je mogue brzo i jednostavno sagledavanje svih ponudjenih reenja.Izlazni podaci se mogu predstavljati i grafiki u obliku histograma, pita, i raznih drugih grafika. Na ovaj nain korisnik moe veoma brzo da analizira budue trendove razliitih varijantnih reenja.Prezentacija izlaznih reenja na geografskoj podlozi je omoguena primenom GIS alata. GIS alati obezbedjuju prikazivanje svih podataka na bilo kojoj geografskoj teritoriji (npr. ematski raspored svih podsistema u kompaniji, lokacija prodajnih objekata na nekoj teritoriji, prikaz projektovanih ruta vozila, itd.)

Princip upotrebe SPOU osnovi potrebe za korienjem SPO je neka dilema korisnika pa se ona smatra pokretaem procesa donoenja odluke.[4]Na sledeoj slici je prikazana strukturna ema upotrebe SPO:

Slika 3: Strukturna ema upotrebe SPODa bi razreio dilemu, korisnik definie problem u cemu mu SPO pomae kroz snimanje, praenje i prikupljanje podataka iz spoljanjih i unutrasnjih izvora podataka, na osnovu ega se stie uvid o nastanku i karakteru problema. Po zavretku formulacije problema SPO vri obradu podataka koristei se pri tome bazom podataka i/ili bazom znanja. Po izvrenoj obradi problema, SPO nudi korisniku raspoloivi niz alternativa. Slueci se pokazateljima o stepenu zadovoljenja postavljenog problema svake alternative, korisnik vri izbor najpovoljnije. Analizom i ispitivanjem posledica svog izbora pod uticajem okruenja koje ne moe kontrolisati (npr. drutvenih i ekonomskih faktora), korisniku kao konani rezultat procesa donoenja odluke uz podrku SPO ostaje informacija/znanje za buduu upotrebu.

Sistemi za podrku grupnom odluivanju (GSPO)Sistemi za podrku grupnom odluivanju (GSPO) su interaktivni sistemi bazirani na upotrebi informacione tehnologije i preciznog algoritma odluivanja, a izgraeni su na ideji individualnog (pojedinanog) SPO-a. Njihov osnovni zadatak je da olakaju reavanje polustrukturiranih i nestrukturiranih problema zajednikim radom grupe (koju u najveem broju ine donosioci odluka). GSPO ima za cilj da pobolja grupno odluivanje, uklanjanje uobiajenih komunikacionih barijera, pruanje tehnika za strukturiranje analize odluivanja i sistemsko odreivanje naina, vremena i sadraja diskusije u cilju dobijanja veeg kvaliteta odluke.Karakteristike GSPO su : GSPO je posebno dizajniran sistem, a ne samo sklop postojeih sistema GSPO je projektovan sa ciljem da pomae donosiocima odluka u njihovom radu, i kao takav unapreuje proces donoenja odluka i/ili rezultata odluivanja. GSPO usklauje znanja razliitih korisnika, te uz primenu raunara, omuguuje bolju podrku odluivanju. GSPO moe biti specifian (dizajniran za jedan tip ili klasu problema) ili opti (dizajniran za razliite odluke koje se donose na nivou grupe). GSPO sadri ugraene mehanizme koji obeshrabruju razvoj negativnih ponaanja u grupi kao to su destruktivni konflikti, nesporazumi, loa alternativna reenja, itd.Unapreenje procesa grupnog odluivanja upotrebom GSPO su sledee: lanovi tima rade paralelno, tako da je mogue dobiti mnogo ideja Zahvaljujui anonimnoj identifikaciji, lanovi tima su neoptereeni statusom pojedinih lanova i njihovom moi Poveana efikasnost grupe zbog strukturiranog i kontrolisanog procesa odluivanja Sistem daje na raspolaganje lanovima tima irok spektar metoda, modela i tehnika za reavanje problema Otvorenost sistema omoguava konstantan protok novih informacija Sistem omoguava skladitenje podataka na svakom nivou procesa odluivanja Poveava se produktivnost rada pogotovu zbog skraenog vremena trajanja sastanka, itd.Grupne sisteme za podrku odluivanju, opravdano je uvoditi ako unapreuje bar jedan od sledeih elemenata: Poveanje efikasnosti i efektivnosti rada grupe (posebno se odnosi na smanjenje vremena sastanaka) Poveanje kvaliteta donetih odluka (odnosi se na broj predloenih ideja, njihovom kvalitetu, stepenu podrke predloene ideje u odnosu na preostale lanove sesije) Poboljanju procesa voenja sastanka (odnosi se na paralelno i udaljeno odluivanje)

Fuzzy Screening (FS)Fuzzy Screening predstavlja metodu (podrke u odluivanju) koja se koristi u raznim okruenjima, gde je potrebno da se od velike klase izdvoji jedna manja podklasa, na osnovu odredjenih kriterijuma. Da bi se mogla izdvojiti manja podklasa, potrebno je predznanje, odnosno, ovaj postupak pretraivanja temelji se na prethodnim informacijama. To predznanje imaju Eksperti za date oblasti, koje iskoriavaju kako bi izdvojili podklasu (Alternativu), na osnovu odreenih Kriterijuma kojima se vode kroz problem.Koristei ovaj postupak svaka alternativa se ocenjuje od strane strunjaka za zadovoljenje njegovog vie kriterijumskog izbora funkcije. Svaki kriterijum moe imati drugaiji stepen vanosti. Ocene pojedinanih strunjaka tada se spajaju i dobija se ukupna ocena funkcionalnosti.Postupak izrede Fuzzy Screening metode poinje ocenom vanosti kriterijuma od strane eksperata (koliko je koji kriterijum bitan za svakog eksperta). Nakon toga, svaki ekspert ocenjuje svaku alternativu zasebno, po svakom kriterijumu. Da bi se izraunala srednja ocena za svaku alternativu, potrebno je ocene vanosti kriterijuma negirati (ukoliko na skali imamo ocene od 1 do 7, negirana ocena 1 iznosie 7, 2 e iznositi 6 itd). Formula za izraunavanje srednje ocene svake alternative posebno je sledea:

Gde je I(j) ocena vanosti kriterijuma za odgovarajui kriterijum od strane eksperta, a P(j) je ocena alternative za odgovarajui kriterijum od strane istog eksperta.Nakon dobijenih srednjih ocena za sve alternative od strane svih eksperata, moemo formirati tabelu koja e sadrati nazive alternativa i srednje ocene za te alternative sortirane od vee ka manjoj. Tako sortirane ocene imae obeleje B(j).Po sledeoj formuli rauna se ukupne ocene za svaku alternativu.

- predstavlja broj ocena na skali; - predstavlja broj eksperata; - oznaava da se radi o celobrojnoj vrednosti, zaokruenoj na vei broj; - oznaava prag (broj, vrednost) ocena koje ine niz brojeva od 1 do ;

Kao rezultat dobijamo vrednosti Q, koje predstavljaju prag od Q(0) do Q(r), i mora ih biti onoliko, koliko eksperata uestvuje u ocenjivanju alternativa.Q(0)=S1, to znai da se izjednaava sa najmanjom ocenom na naoj skali, dok Q(r)=Sq predstavlja najviu ocenu na skali, a se ostale vrednosti za Q odredjuju preko formule b(k).Ukupna ocena za svaku alternativu se rauna preko formule

Gde X(i) predstavlja ukupnu ocenu za alternativu (i), i rauna se tako to se trai maksimalna ocena od niza minimalnih ocena izmenju B(j) i Q(j).

Studija sluajaKroz jedan primer se lako moe pribliiti ta konkretno radi Fuzzy Screening. Kao primer uzeemo Izbor kandidata za posao - Imamo mnogo kandidata X, koji su dostavili biografiju samo sa neophodnim podacima za konkurs. Na osnovu ovih biografija mali broj kandidata X, koji e initi podskup A, bie pozvani na razgovor (interview). Prilikom ovih razgovora saznae se mnogo vie informacija, koje e biti osnova za odabir pobednika konkursa iz podskupa A.Dalje sledi detaljan opis postupka Fuzzy Screening metode, a kroz ceo postupak, bie poreenje sa primerom izbora kandidata za posao.

Proraun metodom FSPredpostavimo da je kompanija Microsoft raspisala otvoreni konkurs za posao, za radno mesto Programera.Takoe predpostavimo da se javio veliki broj kandidata, od kojih se oekivalo da u svojoj dostavljenoj biografiji posebno opiu svoje sposobnosti poznavanja programiranja, stranih jezika, kao i spremnosti za timski rad. Neka tri eksperta (voe iz tri razliita sektora, za podrku, dizajn i odravanje) odluuju koji kriterijum je od kolike vanosti i to na skali od 1 do 7 (jedan za najmanju vanost, dok je sedam ocena za najveu vanost). Ocene su prikazane u Tabeli 1.

Vrednost oceneOcena

OutStanding OU7

VeryHigh VH6

High H5

Medium M4

Low L3

VeryLow VL2

None N1

Tabela 1. Skala ocena

Ocenjene kriterijume moemo predstaviti u sledeoj tabeli (Tabela 2.):

EkspertiProgramiranjeStrani jeziciTimski rad

Ekspert za podrku643

Ekspert za dizajn456

Ekspert za odravanje274

Tabela 2. Ocene kriterijuma od strane eksperata

Veina kandidata koja ne zadovoljava potrebne vetine je eleminisana iz daljeg konkursa. Predpostavimo da su se u malom podskupu nala samo dva kandidata koji su se pokazala kao najbolji za raspisani konkurs. Dalje e za ta dva kandidata po svakom kriterijumu, svaki ekspert posebno unositi ocene. I to e biti prikazano u naredne tri tabele radi preglednosti(Tabela 3., Tabela 4., Tabela 5.).Ekspert za podrku prvi ocenjuje svakog kandidata posebno po svakom kriterijumu. Nakon unetih ocena, rauna se srednja ocena svakog od kandidata.

Ekspert za PodrkuProgramiranjeStrani jeziciTimski radSrednja ocena

Kandidat 14674

Kandidat 25354

Tabela 3. Ocena alternativa od strane Eksperta za Podrku

Srednja ocena se rauna tako to se trai minimalna vrednost od veih ocena izmeu ocene eksperta kandidata za odreeni kriterijum i negacije vanosti kriterijuma za tog eksperta. Formula za raunanje srednje ocene Kandidata 1 je sledea:

Dakle srednja ocena za Kandidata 1 je 4. Na isti nain se raunaju i sve ostale srednje ocene.

Ekspert za DizajnProgramiranjeStrani jeziciTimski radSrednja ocena

Kandidat 15243

Kandidat 21744

Tabela 4. Ocena alternativa od strane Eksperta za Dizajn

Ekspert za OdravanjeProgramiranjeStrani jeziciTimski radSrednja ocena

Kandidat 11766

Kandidat 25644

Tabela 5. Ocena alternativa od strane Eksperta za Odravanje

Nakon dobijenih svih srednjih ocena za oba kandidata formira se nova tabela (Tabela6.) koja sadri podatke o Kandidatima i njihovim srednjim ocenama i to sortiranim od vee ka manjoj (oznaiemo ih sa Bi).

KandidatiB1B2B3

Kandidat 1643

Kandidat 2444

Tabela 6. Prikaz sortiranih srednjih ocena

Po sledeoj formuli rauna se ukupne ocene za svaku alternativu.

- predstavlja broj ocena na skali (u naem sluaju 7); - predstavlja broj eksperata (u naem sluaju 3); - oznaava da se radi o celobrojnoj vrednosti, zaokruenoj na vei broj; - oznaava prag (broj, vrednost) ocena koje ine niz brojeva od 1 do ;

Nakon izraunavanja formule, dobije se sledei iskaz:

Kada se uvrste vrednosti za dobijaju se sledee vrednosti (ocene):na naoj skali to predstavlja vrednost Lowna naoj skali to predstavlja vrednost Highna naoj skali to predstavlja vrednost OutStanding

Broj ocena mora da odgovara broju eksperata koji su ocenjivali alternative.I konano sledeom formulom dolazi se do krajnjeg reenja (konane ocene za svaku od alternativa - u naem sluaju za oba kandidata).Formula glasi:

Kada se zamene vrednosti, dobije se:

Konana i krajnja ocena za Kandidata 1 je 4 (na skali je to Medium). Na isti nain rauna se konana ocena i za Kandidata 2.

Konana i krajnja ocena i za Kandidata 2 je 4. Krajnje ocene prikazane su i tabelarno (Tabela 7.).KandidatiKonana ocena

Kandidat 14

Kandidat 24

Tabela 7. Prikaz konanih ocena

Dolazimo do zakljuka da su oba kandidata jednako dobra za posao za koji su konkurisali, iako imaju razliita znanja, odnosno ocene iz kriterijuma po kojima su bili testirani.

Prikaz softveraSoftver za Fuzzy Screening metodu podrke u odluivanju, napisan je u programskom okruenju C#, jednostavan za korienje, sa svega nekoliko formi. Pri pokretanju programa otvara se prozor pomou kojeg se kreemo kroz metodu. Na Slici 4. Prikazana je forma Alternativa, pomou nje imamo uvid u spisak alternativa, i po elji korisnika mogu se dodavati nove alternative.

Slika 4. Poetna forma sa formom AlternativeNa isti nain funkcioniu i forme eksperta i kriterijuma, to se vidi na Slici 5.

Slika 5. Forme eksperata i alternativaSledea slika (Slika 6.) prikazuje nam formu Vanosti kriterijuma, u kojoj eksperti unose ocene za vanost kriterijuma.

Slika 6. Forma Vanosti kriterijumaNa slinom principu formirana je i poslednja forma, forma Ocene Kriterijuma, u kojoj eksperti unose ocene za alternative, po osnovu alternativa. Nakon unoenja svih ocena, po pritisku na dugme "Izraunaj", dobija se konana i krajnja ocena alternativa, koja je i cilj Fuzzy Screening metode.

Slika 7. Forma Ocene kriterijuma

Zapaanja studije sluajaFuzzy Screening je veoma korisna i jednostavna metoda za korienje, kada treba da odaberemo jednu manju grupu, od velike grupe alternativa. Na veoma brz nain se moe uvideti koje alternative nam ne odgovaraju, ili manje odgovaraju od ostalih, i eleminisane su iz daljeg ispitivanja, na principu minimalnih informacija, odnosno malog broja odabranih kriterijuma. Dalje se ta manja podgrupa odabranika ispituje, i dolazi se do najbolje alternative po postavljenim kriterijumima.U naem primeru kao to smo videli, iako su konane ocene dve alternative jednake, one imaju razliite ocene za kriterijume koje smo ispitivali, i na osnovu Fuzzy Screening metode, na osnovu prioriteta kriterijuma (vanosti kriterijuma), izvuene su konane ocene za alternative.

ZakljuakOvaj rad je pokuaj predstavljanja najvanijih elemenata i osobina Informacionih sistema za podrku odluivanju.U prvom poglavlju je dat opti pregled i podela informacionih sistema sa nekoliko aspekata. Drugo poglavlje se bavi ciljevima, funkcijama, vrstama i konkretnom upotrebom sistema za podrku odluivanju. U treem poglavlju su opisani podsistemi sistema za podrku odluivanju. etvrto poglavlje opisuje princip upotrebe sistema za podrku odluivanju. Peto poglavlje nainje temu o posebnom obliku sistema za podrku odluivanju, sistemima za podrku odluivanju manjih ili veih grupa donosilaca odluka.U savremenoj ekonomiji, dobri sistemi za podrku odluivanju su koristan i nezamenjiv alat donosiocima odluka i jedan od faktora brzog rasta i ekonomske globalizacije.

Literatura Daniel J. Power, Decision support systems, Quorum Books, Westport, 2002 Schuff D.,Paradice D., Burstein F., Power D., Sharda R., Decision Support: An Examination of the DSS Discipline, Springer Science & Business Media, 2010 R. R. Yager, Aggregation operators and fuzzy systems modeling, Fuzzy Sets and Systems, 1994. Burstein F., Holsapple C., Handbook on Decision Support Systems 2: Variations, Springer Science & Business Media, 2008 Malczewski J., Geographical & Environmental Modelling, Carfax Publishing, 2002. R.R.Yager, Fuzzy Screaning Systems, in: R.Lowen and M.Roubens eds., Fuzzy Logic: State of the Art (Kluwer, Dordrecht, 1993) 251-261 Vladislav M., Sistemi za podrku odluivanju, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2013 Suknovi M., Deliblai B., Poslovna inteligencija i sistemi za podrku odluivanju, Faluktet organizacionih nauka, Beograd, 2010 upi M., Suknovi M., Odluivanje, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2010 Rakovi R., Integrisani sistemi menadmenta, Beograd, 2014 Veljovi A., Radojii M., Vesi J., Menadment informacionih sistema, Univerzitet u Kragujevcu, 2008 Radojevi D., Logika i odluivanje, Beograd, 1997 Krevinac S., Borovi S., Odluivanje, Ypsilanti, Beograd, 2001 Vuji S., Inteligentni sistemi za podrku u odluivanju, Beograd, 2004_____________________________________________1

Team TitleCompany NameCompany NameDepartment Name

Podsistem za upravljanje podacima

Team TitleCompany NameCompany NameDepartment Name?? Korisnikova dilema ??

Formulisanje i definisanje problema

Opis domena

Opis situacije

Obrada na raunaru

Izvori informacija i znanja

Ekspertsko rezonovanje i logika

Prezentiranje alternativa

Izbor korisnika

Projektovanje posledica

Ekonomski faktori

Drutveni faktori

Informacija/znanje za buduu upotrebu

SPO