Sistemi Za Podrsku Odlucivanju

Seminarski radiz predmeta Upravljački informacioni sitemi

Tema:

Vrste IS-Sistemi za podršku odlučivanju-

Kragujevac, maj-jun 2012. godine

Upravljački informacioni sistemi Vrste IS: Sistemi za podršku odlučivanju

Sadržaj1. Uvod...........................................................................................................3

2. Informacioni sistemi...................................................................................4

3. Sistemi za podršku odlučivanju (SPO)........................................................6

3.1 Ciljevi SPO............................................................................................6

3.2 Funkcije SPO........................................................................................6

3.3 Vrste SPO.............................................................................................7

3.4 Upotreba SPO u poslovanju..................................................................7

4. Podsistemi SPO..........................................................................................8

4.1 Podsistem za upravljanje podacima.....................................................8

4.2 Podsistem za upravljanje modelima.....................................................9

4.3 Podsistem za upravljanje znanjem.....................................................11

4.4 Podsistem za komunikaciju sa korisnikom.........................................11

5. Princip upotrebe SPO...............................................................................13

6. Sistemi za podršku grupnom odlučivanju (GSPO)....................................14

7. Zaključak.................................................................................................15

8. Literatura.................................................................................................16

SlikeSlika 1: Simbolički prikaz IS sa komponentama...............................................4Slika 2: Strukturna šema sistema za podršku odlučivanju...............................8Slika 3: Strukturna šema upotrebe SPO.........................................................13

2


1. UvodInformatičko doba je doba digitalne ekonomije. Bazira se na znanju, inovacijama, informacijama, novim poslovnim modelima, ekonomskoj regionalizaciji i globalnoj konkurenciji.

Od poslovnog sistema se zahteva brzo prilagođavanje novim trendovima i zahtevima kupaca, sa ciljem održavanja konkurentnosti, njihovog opstanka na tržištu i ostvarivanja profita, kao krajnjeg cilja svakog poslovnog sistema. Dinamičnost tržišta, sve veća otvorenost i konkurentnost u poslovnom okruženju pojačavaju složenost i dinamičnost u procesu odlučivanja, kao i upravljanje poslovnim sistemom, a od menadžmenta poslovnog sistema se zahtevaju novi i brži načini istraživanja tržišta, uvida u podatke, pretvaranje tih podataka u informacije korisne za poslovanje, a kasnije i u znanje.

Odluka i odlučivanje se kao reči javljaju i koriste svakodnevno, ali kako često u takvim situacijama biva, te reči su u upotrebi, a da se pri tome i ne zna uvek njihovo pravo značenje. Da se radi o značajnoj ljudskoj delatnosti (iza svake odluke stoji neka delatnost), govori i činjenica da se već pedesetak godina neguje i razvija posebna naučna disciplina zvana teorija odlučivanja.

Odlučivanje je deo poslova koje svaki menadžer mora obavljati u toku svog rada. Odluke se donose stalno, tj. u toku obavljanja, odnosno izvršavanja poslova vezanih za klasične upravljačke funkcije (management functions) kao što su: planiranje, organizovanje, upravljanje kadrovima, rukovođenje i kontrola. Odlučivanje nije posebna, izolovana funkcija upravljanja, već je zajedničko jezgro svim pomenutim poslovnim funkcijama.

Menadžeri (donosioci odluka) svih nivoa donose odluke koje su nekad "velike", a nekad "male". Međutim bez obzira da li se one realizuju ili ne, svi koji ih donose "prolaze" kroz proces donošenja samih odluka.

U svim pristupima koji su prisutni u savremenoj teoriji upravljanja (management theory) pod odlučivanjem se podrazumeva racionalni izbor jedne, iz skupa raspoloživih alternativa (akcija). [1]

Rapidnim razvojem informacionih i komunikacionih tehnologija u drugoj polovini dvadesetog veka proces donošenja odluka nije automatizovan (odluku ipak mora da donese čovek), ali je u mnogome olakšan razvojem informacionih sistema za podršku odlučivanju.

Primena savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija u poslovanju, daje poslovnim sistemima mogućnost da unaprede svoje poslovanje, donose bolje odluke i kvalitetnije upravljaju poslovnim sistemom, budući da se danas, od poslovnog sistema zahteva brzo prilagođavanje novim trendovima i zahtevima kupaca, sa ciljem održavanja konkurentnosti, njihovog opstanka, rasta i razvoja.

3


2. Informacioni sistemiInformacioni sistem (IS) možemo definisati kao sređeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, čuvanje, obradu, prenošenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, uključujući i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji te aktivnosti obavljaju.

Informacioni sistem je sistem kojem su informacije i na ulazu i na izlazu. U okviru poslovnog sistema vrši se transformacija ulaznih u izlazne veličine.

Osnovne komponente informacionog sistema su:

hardware, materijalno-tehnička komponenta - sva oprema i uređaji koji se koriste za funkcionisanje IS;

software, nematerijalna komponenta IS - svi računarski programi koji su instalirani na hardveru IS;

orgware, organizaciona komponenta - svi organizacioni postupci, i metode kojima se uskladuje rad svih komponenata IS;

lifeware, kadrovska komponenta - svi ljudi koji koriste IS; dataware, podaci - svi podaci, informacije i znanja koji predstavljaju

ulaz i IS ili izlaz iz IS; netware, mrežna komponenta - racunarske mreže u koje su povezani

racunari u cilju razmene podataka i komunikacija izmedu fizicki udaljenih racunara.

Slika 1: Simbolički prikaz IS sa komponentama

U zavisnosti od načina posmatranja postoji više načina klasifikovanja IS. Neki od njih su sledeći:

Prema broju ulaznih i izlaznih informacija postoje: upravljani IS (broj informacionih uzlaza veći od broja

informacionih izlaza) upravljački IS (broj informacionih izlaza veći od boja

informacionih ulaza)

neutralni IS (jednaki broj informacionih ulaza i izlaza).

Prema načinu realizacije procesa pripreme i obrade podataka postoje:

4


centralizovani IS (unos podataka se vrši na istoj geografskoj lokaciji gde se vrši i obrada podataka)

distribuirani IS (unos podataka na različitim geografskim lokacijama u odnosu na obradu podataka)

Prema stepenu automatizacije procesa postoje: sistemi za automatsku obradu podataka (automatizovan je

proces sakupljanja, obrade i stvaranja banki podataka) informacioni sistemi za predviđanje (automatizovana je obrada

podataka u smislu analize, predviđanja, simulacije i dr.) upravljački informacioni sistemi (automatizovan je i izbor

mogućih rešenja, odnosno donošenja odluka) i potpuno automatizovan informacioni sistem (automatizovana je

akcija, odnosno realizacija odabranog rešenja)

Prema osnovnim funkcijama preduzeća za čije se potrebe pravi informacioni sistem, razlikujemo:

informacioni sistem proizvodnje informacioni sistem nabavke informacioni sistem prodaje finansijski informacioni sistem informacioni sistem obračuna plata informacioni sistem osnovnih sredstava informacioni sistem istraživanja i razvoja i dr.

Prema cilju koji treba da ostvare, razlukuju se: Operativno-informacioni sistemi (služe za rešavanje

strukturiranih problema); Ekspertni sistemi (ES-Expert Systems), omogućavaju korišćenje

velikih količina podataka registrovanih u bazama podataka i bazama znanja;

Upravljacki informacioni sistemi (MIS-Management Information Systems), orijentisani na obezbeđenje podrške upravljanju i rukovođenju u poslovnim sistemima;

Sistemi za podršku odlucivanju-SPO (DSS-Decision Support System), obezbeđuju menadžerima i drugima korisne informacije koje su im neophodne u svakodnevnom donošenju menadžerskih odluka;

Hibridni sistemi nastali integracijom dva ili više informacionih sistema različite vrste.

Ovaj rad će pokušati da detaljnije predstavi karakteristike informacionih sistema za podršku odlučivanju.

5


3.Sistemi za podršku odlučivanju (SPO)

Sistemi za podršku odlučivanju (eng. Decision Support Systems) su interaktivni, fleksibilni i adaptivni računarski informacioni sistemi za podršku u rešavanju nestrukturiranih poslovnih problema, u cilju poboljšanja procesa odlučivanja, a kao nadgradnja više različitih disciplina – na prvom mestu menadžmenta i informatike.

Sistemi za podršku odlučivanju su informacioni sistemi koji treba da podržavaju poslovne procese donošenja odluka i predstavljaju spoj informacionih sistema, primene niza funkcionalnih znanja i donošenja odluka. Ovi sistemi treba da obezbede menadžeru tačnu, pravovremenu i relefantnu informaciju.

Sistemi za podršku odlučivanju podržavaju sve faze procesa odlučivanja od faze formulacije problema, preko projektovanja, izbora, do implementacije. Ovi sistemi podržavaju, a ne zamenjuju donosioca odluke.[2]

SPO su kompleksni kompjuterski programi koji na osnovu ulaznih podataka iz baze podataka, primenom različitih matematičkih modela, mogu da predvide ponašanje realnog sistema u nekim budućim okolnostima.

SPO omogućava menadžmentu da testira ponašanje sistema u različitim uslovima promene okruženja, kao i da testira reakcije okruženja na različite promene u sistemu.

SPO omogućava da se veoma brzo sagledaju efekti različitih strateških odluka.

3.1 Ciljevi SPO

Osnovni ciljevi SPO su:

Pomaže izvršiocima u procesu odlučivanja, Podržava ali ne zamenjuje odlučivanje menadžmenta, i Poboljšava efikasnost logističkih odluka.

Sistemi za podršku odlučivanju se zasnivaju na različitim matematičkim, simulacionim i analitičkim modelima, koji su projektovani da pomažu u procesu odlučivanja. Ovi sistemi koriste informacije iz baze podataka i izlazne rezultate automatske obrade podataka (AOP-a). SPO obradjuju podatke, primenom različitih modela, i izlazni rezultat je analitička forma podataka. SPO u stvari predstavlja analizu i na bazi analize preporučuje odluku. Neophodno je naglasiti da SPO ne donosi odluku, već ima ulogu da pomogne menadžeru da on donese odluku brže i kvalitetnije nego što bi to inače bilo moguće.

3.2 Funkcije SPO

6


Osnovne funkcije SPO-a su:

Prikupljanje svih neophodnih ulaznih podataka - SPO koristi podatke iz baze podataka informacionog sistema.

Obrada i analiza podataka - Obrada i analiza podataka se rade odgovarajućim matematičkim

modelima, koji opisuju realan sistem i relacije koje u njemu postoje. Primena različitih modela odlučivanja - SPO obuhvata različite modele odlučivanja, koji omogućavaju

dobijanje varijantnih rešenja za različite strategije upravljanja realnim sistemom.

Prezentacija različitih rešenja - Dobijena varijantna rešenja se predstavljaju u pogodnoj formi, tako

da korisnici mogu brzo i jednostavno uočiti njihove prednosti i nedostatke.

3.3 Vrste SPO

U praksi postoji dva tipa sistema za podršku odlučivanju:

Sistemi zatvorenog tipa, i Sistemi otvorenog tipa.

Sistemi za podršku odlučivanju zatvorenog tipa podrazumevaju definisanje kompleksnog matematičkog modela koji opisuje realan sistem. U model su ugradjene sve ulazne veličine i operativna ograničenja. Na osnovu modela sistema i različitih modela odlučivanja dobija se skup varijantnih rešenja za problem kome je SPO namenjen. Korisnik iz skupa ponudjenih rešenja može da izabere ono rešenje za koje proceni da će biti najefikasnije u praksi.

Sistemi otvorenog tipa su interaktivni sistemi u kojima je omogućena komunikacija izmedju korisnika (menadžer, dispečer) i računara. SPO na osnovu modela odlučivanja predlaže različita varijantna rešenja, a korisnik je u situaciji da može da unosi pojedine korekcije i time menja rešenja. Ovo je iterativni postupak koji obezbedjuje integraciju modela odlučivanja i ljudskog znanja, koje nije moguće uvek matematički predstaviti i formulisati.

3.4 Upotreba SPO u poslovanju

SPO obezbedjuje menadžmentu donošenje različitih strateških odluka. U okviru celokupnog informacionog sistema kompanije moguće je definisati više različitih Sistema za podršku odlučivanju (SPO). Svaki od SPO-a pokriva pojedine segmente procesa odlučivanja i/ili pojedine podsisteme kompanije. Podela i broj SPO-a zavise od zahteva i potreba kompanije.

Primeri različitih SPO-a:

SPO za upravljanje saobraćajem u gradovima SPO za projektovanje ruta vozila SPO za projektovanje reda vožnje SPO za poremećaje reda letenja SPO za rasporedjivanje pretovarnih operacija SPO za planiranje i upravljanje proizvodnjom

7


SPO za upravljanje ljudskim resursima SPO u računovodstvu SPO za procenu troškova i drugi.

8


4.Podsistemi SPOSPO se sastoji od različitih podsistema. U teoriji ne postoje stroga pravila koje podsisteme svaki SPO mora imati, ali praktična iskustva i funkcije sistema, ukazuju na osnovni skup podsistema. Osnovni podsistemi su:

Podsistem za upravljanje podacima Podsistem za upravljanje modelima Podsistem za upravljanje znanjima Podsistem za komunikaciju sa korisnikom Korisnik

Slika 2: Strukturna šema sistema za podršku odlučivanju

4.1 Podsistem za upravljanje podacima

Podsistem ulaznih podataka omogućava preuzimanje svih neophodnih podataka iz baze podataka. Ulazni podaci za SPO su interni i eksterni podaci. Interni podaci su podaci o kompaniji, a eksterni podaci se odnose na spoljašnje okruženje. Svi ovi podaci se nalaze u bazi podataka. Posebna grupa ulaznih podataka su podaci koji obuhvataju parametre na osnovu kojih se simuliraju ponašanja sistema u različitim uslovima promene okruženja.

9


Podsistem za upravljanje podacima se sastoji iz:

Baze podataka Sistema za upravljanje podacima Direktorijuma sa podacima Upita

Baza podataka je kolekcija međusobno povezanih podataka organizovanih prema potrebama i strukturi organizacije, koji mogu da se koriste od strane jednog ili više korisnika, za jednu ili više aplikacija.

Veći SPO poseduju bazu podataka u okviru „Data Warehouse“ – skladišta podataka. Jedan SPO može koristiti više baza podataka u zavisnosti od mesta skladištenja potrebnih informacija.

Podaci mogu doći iz spoljašnjih ili unutrašnjih izvora. Unutrašnjim izvorima smatraju se baze podataka unutar organizacije, dok podaci iz spoljašnjih izvora mogu biti npr. podaci iz industrijske grane, sa tržišta, državni propisi itd.

Veza između spoljašnjih podataka i sitema za podršku odlučivanju može se ostvarivati preko baze podataka SPO-a ili direktnim unošenjem podataka tokom aplikacije.

Internet takođe predstavlja izvor spoljašnjih podataka.

4.2 Podsistem za upravljanje modelima

Modeliranje se može definisati kao proces razvoja simboličkog predstavljanja realnog sistema odnosno, postupak opisivanja realnog sistema matematičkim modelom. U praksi je veoma teško opisati ponašanje realnog sistema jednim modelom. Realan sistem se može predstaviti kao skup podsistema, pa se u postupku modeliranja svaki podsistem opisuje posebnim modelom. SPO obuhvata najčešće nekoliko modela, koji opisuju realan sistem. Svi ovi modeli su odgovarajućim relacijama povezani u jedinstveni sistem, koji predstavlja model realnog sistema.

Za modeliranje realnog sistema koriste se različiti matematički modeli i heuristički algoritmi. Primena matematičkih modela je relativno teška, zbog toga što je veoma teško opisati realno stanje u sistemu nekim gotovim matematičkim modelom. Realan sistem ima veliki broj ograničenja i teško se može predstaviti gotovim matematičkim modelom. U praksi se najčešće radi modifikacija nekog matematičkog modela prema konkretnim uslovima ili se gradi novi model za sistem koji se modelira. Najveću primenu u modeliranju realnog stanja imaju heuristički algoritmi.

Podsistem za upravljanje modelima se sastoji iz:

Baze modela Sistema za upravljanje bazom modela Jezika za modeliranje Direktorijuma modela Komandnog procesora.

10


Poseban deo SPO-a su modeli za podršku odlučivanju. U okviru jednog SPO-a mogu postojati različiti modeli koji podržavaju donošenje različitih odluka. Postojanje različitih modela za podršku odlučivanju zavisi od osnovne namene i funkcije SPO-a. Neki od modela mogu biti za:

Planiranje proizvodnje, Prognoziranje prodaje, Rasporedjivanje vozila, Projektovanje ruta vozila, Odredjivanje lokacije prodajnih objekata, itd.

Modeli za podršku odlučivanju se zasnivaju na:

simulacionim tehnikama, optimizacionim tehnikama heurističkim algoritmima

Simulacione tehnike omogućavaju da se na osnovu modela realnog sistema simulira njegovo ponašanje u budućnosti u zavisnosti od različitih parametara promene okruženja. Primenom simulacionih tehnika moguće je dobiti različite varijante budućeg stanja sistema.

Optimizacione tehnike omogućavaju rešavanje različitih problema u realnom sistemu. U zavisnosti od problema, koji se rešava mogu se primenjivati linearno programiranje, dinamičko programiranje, metoda grananja i ograničavanja, i mnoge druge. Primena optimizacionih metoda omogućava dobijanje najboljeg rešenja, sa aspekta definisanih kriterijuma. U praksi je primena optimizacionih metoda ograničena dimenzijama problema, koji se rešava i ograničenjima u realnom sistemu. Pod dimenzijama problema podrazumeva se, na primer broj čvorova transportne mreže, broj zahteva za prevozom, broj vozila u voznom parku, itd. Sa porastom dimenzija problema, značajno se povećava vreme rada računara, pa primena ovih metoda nije uvek moguća. Ograničenja koja postoje u realnom sistemu nije uvek moguće ugraditi u optimizacionu metodu, i tada dobijena rešenja ne odgovaraju realnom sistemu.

Heuristika je tehnika koja traži dobra rešenja u razumnom vremenu, bez garancije da će nađena rešenja biti optimalna i bez znanja o bliskosti ovih rešenja optimalnom rešenju.[3]

Heuristički algortam je niz postupaka razvijenih za rešavanje konkretnog problema. Često heuristički algoritam nastaje modifikacijom nekog optimizacionog postupka, tako da može da se primeni za rešavanje konkretnog problema. Heuristički algoritmi mogu biti razvijeni tako da u jednom svom koraku imaju neku optimizacionu metodu (npr. dinamičko programiranje). Heuristički algoritmi se mogu primeniti za rešavanje problema velikih dimenzija, veoma brzo se izvršavaju i imaju mogućnost ugradjivanja svih operativnih ograničenja iz realnog sistema. Rešenja dobijena primenom heurističkih algoritama nisu optimalna ali su bliska optimalnim.

U praksi ne postoji pravilo o primeni ovih metoda. Primena heurističkih algoritama ili optimizacionih metoda, zavisi od konkretnog problema koji se rešava. Izbor konkretnog postupka zavisi i od toga da li SPO radi u realnom

11


vremenu ili ne. Kada se SPO-om podržava donošenje odluka u realnom vremenu tada je osnovni zahtev brzina rada računara (Sistema za podršku odlučivanju). Dobijena rešenja ne moraju biti optimalna ali moraju biti brza i kvalitetna. Primer za ovaj slučaj je projektovanje ruta i reda vožnje vozila, rasporedjivanje vozila iz voznog parka, itd. Kada SPO podržava donošenje odluka za koje nije važna brzina i vreme rada računara, tada se u sistem mogu ugraditi i optimizacione metode (odredjivanje lokacije prodajnih objekata, rasporedjivanje vozila za neki budući period, itd.).

U rešavanju praktičnih problema veliku primenu imaju postupci koji se zasnivaju na kombinaciji optimizacionih i heurističkih procedura. Adekvatnom kombinacijom optimizacionih, heurističkih i iskustvenih procedura, koje opisuju različite segmente realnog sistema, mogu se za kratko vreme dobiti zadovoljavajuća rešenja.

4.3 Podsistem za upravljanje znanjem

Podsistem za upravljanje znanjem može da podržava bilo koji podsistem ili da deluje kao samostalna komponenta. On može da bude povezan sa skladištem znanja organizacije. Glavna karakteristika koja izdvaja ovaj podsistem od ostalih je postojanje baze znanja, što omogućava korisniku ekspertizu o postavljenom problemu. Komponente podsistema mogu se obezbedidti putem ekspertnih sistema, neuronskih mreža, inteligentnih agenata, fazi logike itd.

Sistemi za podrsku odlucivanju koji poseduju podsistem za upravljanje znanjem nazivaju se inteligentni sistemi za podrsku odlucivanju (intelligent decision support sistems-IDSS) sistemi zasnovani na znanju (Knowledge-Based DSS) ili jednostavno kombinacija SPO/ES.

Glavna karakteristika koja izdvaja ovaj podsistem od ostalih je postojanje baze znanja, sto omogucava pruzanje korisniku ekspertize o postavljenom problemu. Baza znanja je predstavljala sinonim za ekspertne sisteme. Medjutim, razvojem sistema za podrsku odlucivanju pojavila se grupa tz. naprednih sistema za podrsku odlucivanju koji su objedinili pozitivne karakteristike postojecih informacionih sistema menadzmenta.

4.4 Podsistem za komunikaciju sa korisnikom

Komunikacioni (dijalog) podsistem korisniku osigurava komunikaciju i upravljanje SPO. Po svojoj funkciji treba da omogući što jednostavniji i lakši način komuniciranja između SPO i korisnika. SPO je sistem koji donosiocu odluke omogućava kombinaciju ličnog prosuđivanja sa računarskim izlazima u aktivnom korisničkom interfejsu sa mašinom, pružajući korisnei nformacije za proces odlučivanja.

Da bi interfejs bio što kvalitetniji njegovo oblikovanje treba da prate sami korisnici, a u njemu je potrebno definisati:

standarde za izgled ekrana, postaviti standardne i opšte razumljive poslovne termine, mora se omogućiti izmena parametara u interfejsu,

12


vreme odziva sistema mora biti što kraće, sistem mora imati laganu navigaciju itd.

Slabo oblikovan korisnički interfejs može odbiti korisnike čak i ako su ostali delovi SPO dobro oblikovani.

Komunikacioni podsistem čine hardver i softver koji obezbeđuju korisnički interfejs za SPO. Korisnički interfejs obuhvata mehanizme potrebne za unos podataka u sistem, izvođenje modela i izlaz podataka.

Prezentacija izlaznih podataka može biti u obliku:

Tabele Grafika Na geografskoj podlozi.

Izlazni podaci se mogu prikazivati u obliku tabela. Format i izgled tabela može da definiše korisnik (menadžer, dispečer) tako da je moguće brzo i jednostavno sagledavanje svih ponudjenih rešenja.

Izlazni podaci se mogu predstavljati i grafički u obliku histograma, ”pita”, i raznih drugih grafika. Na ovaj način korisnik može veoma brzo da analizira buduće trendove različitih varijantnih rešenja.

Prezentacija izlaznih rešenja na geografskoj podlozi je omogućena primenom GIS alata. GIS alati obezbedjuju prikazivanje svih podataka na bilo kojoj geografskoj teritoriji (npr. šematski raspored svih podsistema u kompaniji, lokacija prodajnih objekata na nekoj teritoriji, prikaz projektovanih ruta vozila, itd.)

13


5.Princip upotrebe SPOU osnovi potrebe za korišćenjem SPO je neka dilema korisnika pa se ona smatra pokretačem procesa donošenja odluke.[4]

Na sledećoj slici je prikazana strukturna šema upotrebe SPO:

Slika 3: Strukturna šema upotrebe SPO

Da bi razrešio dilemu, korisnik definiše problem u cemu mu SPO pomaže kroz snimanje, praćenje i prikupljanje podataka iz spoljašnjih i unutrasnjih izvora podataka, na osnovu čega se stiče uvid o nastanku i karakteru problema. Po završetku formulacije problema SPO vrši obradu podataka koristeći se pri tome bazom podataka i/ili bazom znanja. Po izvršenoj obradi problema, SPO nudi korisniku raspoloživi niz alternativa. Služeci se pokazateljima o stepenu zadovoljenja postavljenog problema svake alternative, korisnik vrši izbor najpovoljnije. Analizom i ispitivanjem posledica svog izbora pod uticajem okruženja koje ne može kontrolisati (npr. društvenih i ekonomskih faktora), korisniku kao konačni rezultat procesa donošenja odluke uz podršku SPO ostaje informacija/znanje za buduću upotrebu.

14


6.Sistemi za podršku grupnom odlučivanju (GSPO)

Sistemi za podršku grupnom odlučivanju (GSPO) su interaktivni sistemi bazirani na upotrebi informacione tehnologije i preciznog algoritma odlučivanja, a izgrađeni su na ideji individualnog (pojedinačnog) SPO-a. Njihov osnovni zadatak je da olakšaju rešavanje polustrukturiranih i nestrukturiranih problema zajedničkim radom grupe (koju u najvećem broju čine donosioci odluka). GSPO ima za cilj da poboljša grupno odlučivanje, uklanjanje uobičajenih komunikacionih barijera, pružanje tehnika za strukturiranje analize odlučivanja i sistemsko određivanje načina, vremena i sadržaja diskusije u cilju dobijanja većeg kvaliteta odluke.

Karakteristike GSPO su :

GSPO je posebno dizajniran sistem, a ne samo sklop postojećih sistema GSPO je projektovan sa ciljem da pomaže donosiocima odluka u

njihovom radu, i kao takav unapređuje proces donošenja odluka i/ili rezultata odlučivanja.

GSPO usklađuje znanja različitih korisnika, te uz primenu računara, omugućuje bolju podršku odlučivanju.

GSPO može biti specifičan (dizajniran za jedan tip ili klasu problema) ili opšti (dizajniran za različite odluke koje se donose na nivou grupe).

GSPO sadrži ugrađene mehanizme koji obeshrabruju razvoj negativnih ponašanja u grupi kao što su destruktivni konflikti, nesporazumi, loša alternativna rešenja, itd.

Unapređenje procesa grupnog odlučivanja upotrebom GSPO su sledeće:

Članovi tima rade paralelno, tako da je moguće dobiti mnogo ideja Zahvaljujući anonimnoj identifikaciji, članovi tima su neopterećeni

statusom pojedinih članova i njihovom moći Povećana efikasnost grupe zbog strukturiranog i kontrolisanog procesa

odlučivanja Sistem daje na raspolaganje članovima tima širok spektar metoda,

modela i tehnika za rešavanje problema Otvorenost sistema omogućava konstantan protok novih informacija Sistem omogućava skladištenje podataka na svakom nivou procesa

odlučivanja Povećava se produktivnost rada pogotovu zbog skraćenog vremena

trajanja sastanka, itd.

Grupne sisteme za podršku odlučivanju, opravdano je uvoditi ako unapređuje bar jedan od sledećih elemenata:

Povećanje efikasnosti i efektivnosti rada grupe (posebno se odnosi na smanjenje vremena sastanaka)

Povećanje kvaliteta donetih odluka (odnosi se na broj predloženih ideja, njihovom kvalitetu, stepenu podrške predložene ideje u odnosu na preostale članove sesije)

15


Poboljšanju procesa vođenja sastanka (odnosi se na paralelno i udaljeno odlučivanje)

7.ZaključakOvaj rad je pokušaj predstavljanja najvažnijih elemenata i osobina Informacionih sistema za podršku odlučivanju.

U prvom poglavlju je dat opšti pregled i podela informacionih sistema sa nekoliko aspekata. Drugo poglavlje se bavi ciljevima, funkcijama, vrstama i konkretnom upotrebom sistema za podršku odlučivanju. U trećem poglavlju su opisani podsistemi sistema za podršku odlučivanju. Četvrto poglavlje opisuje princip upotrebe sistema za podršku odlučivanju. Peto poglavlje načinje temu o posebnom obliku sistema za podršku odlučivanju, sistemima za podršku odlučivanju manjih ili većih grupa donosilaca odluka.

U savremenoj ekonomiji, dobri sistemi za podršku odlučivanju su koristan i nezamenjiv alat donosiocima odluka i jedan od faktora brzog rasta i ekonomske globalizacije.

16


8.Literatura1. http://www.indmanager.edu.rs/site/pdf/e-1.pdf 2. http://sr.wikipedia.org/sr/Sistemi_za_podr%C5%A1ku_odlu

%C4%8Divanju3. http://www.oirs.fon.rs/data/RadniMaterijal/metaheuristike.pdf 4. https://engineering.purdue.edu/~engelb/abe565/decision.htm

17

https://engineering.purdue.edu/~engelb/abe565/decision.htm

http://www.oirs.fon.rs/data/RadniMaterijal/metaheuristike.pdf

http://sr.wikipedia.org/sr/Sistemi_za_podr%C5%A1ku_odlu%C4%8Divanju

http://sr.wikipedia.org/sr/Sistemi_za_podr%C5%A1ku_odlu%C4%8Divanju

http://www.indmanager.edu.rs/site/pdf/e-1.pdf

Documents

Sistemi Za Podrsku Odlucivanju