УНИВЕРЗИТЕТ “СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈ”

Економски факултет-Скопје

СЕМИНАРСКА РАБОТА ПО ОСНОВИ НА МЕНАЏМЕНТ

КАРАКТЕРОТ И ПРЕДИЗВИКОТ НА МАЛИОТ

БИЗНИС

Скопје, 2010

SODR@INA

Voved..........................................................................................................................

.....2

1.1 Definicija za mal biznis i za maloto pretprijatie.........................................3

1.2 Menaxmentot vo maliot

biznis.............................................................................6

1.3 Karakterot na maliot

biznis................................................................................7

1.3.1

Vrabotuvawe .............................................................................................7

1.3.2

Inovacii....................................................................................................8

1.3.3 Samostojnost vo

dejstvuvaweto..............................................................12

1.3.4

Konkurencija.............................................................................................13

1.3.5 Demografski

faktor...............................................................................14

1.4 Pri~ini za zapo~nuvawe na mal

biznis.............................................................15

1.5 Podra~ja na dejstvuvawe na malite

biznisi.....................................................17

1.6 Faktori za formirawe i za opstanok na malite pretprijatija.....................18

1.7 Faktori koi vlijaat vrz rastot na malite pretprijatija................................19

1.8 Barieri za rast na malite

pretprijatija...........................................................20

1.9 Primeri za mali

biznisi.....................................................................................22

1

1.9.1

Momenti....................................................................................................22

1.9.2 Global

net................................................................................................25

1.9.3 Sinergi

efekts.......................................................................................26

1.9.4

Prezent....................................................................................................27

Zaklu~ok...........................................................................................................

...........28

Koristena

literatura...............................................................................................29

VOVED

Mnogu ~esto vo literaturata se objasnuvaat ulogata i zna~eweto {to gi

ima golemoto stopanstvo,a neopravdano e izostaven pridonesot na maloto

stopanstvo za ekonomijata. Zgolemenata aktuelnost za maliot biznis i malite

pretprijatija e predizvikana od: zgolemuvaweto na brojot na malite

pretprijatija, mo`nostite za novi vrabotuvawa, menuvawe na nastavnite

programi i sodr`ini na predmetite na ekonomskite fakulteti, poddr`uvawe na

inicijativata za osnovawe na mali pretprijatija od strana na dr`avata,

2

pozitivnata klima sozdadena od uspe{nite mali pretprijatija i od specifi~niot

na~in na funkcionirawa na menaxmentot vo malite pretprijatija.

Celta na ovoj proekt e da se razbere konceptot na menaxmentot na

maliot biznis.

klu~nite problemi i koncepti da se obrabotat na moderen, sovremen

na~in, vo soglasnost so novite dostignuvawa na menaxmentot na

maliot biznis.

materijata da ja obrabotime na jasen i prifatliv na~in, no, se razbira, ne

na {teta na stru~noto i nau~no nivo na nejzino izlo`uvawe.

Visokata standardiziranost po predmetot menaxment ovozmo`uva da

se obezbedat materijali neophodni za podgotvuvawe na ovoj trud. Bidej}i

ovaa forma na mali pretprijatija ne opkru`uva vo sekojdnevnoto `iveewe,

koristevme podatoci so prou~uvawe na nivnoto rabotewe i toa ni pomogna

polesno da ja razberеme temata.

1.1 DEFINICIJA ZA MAL BIZNIS I ZA MALOTO PRETPRIJATIE

Za prou~uvawe na ovaa tema }e zapo~neme so definirawe na maliot

biznis.

Postojat mnogubrojni definicii, no najseopfatna e definicijata na maliot biznis

koristena od ‘Small business Administration’. Taa e detalna i kompleksna zafa}a

37 stranici od pravila. Pove}eto luge nekoj biznis go smetaat za mal ako ima

pomalku od 500 vraboteni. Ovaa generalna definicija e vo red no ‘Small

business Administration’ ponatamu ja doobjasnuva so industrijata. Tabela 1

3

dava primeri kako tie go definiraat maliot biznis kako primer od industrijata.

Isto taka gi ilustrira vidovite na biznisi {to naj~esto se zapo~nuvaat:

maloproda`ba, proizvodstvo i uslugi. Dopolnitelni vidovi na novi mali biznisi

se grade`ni{tvoto, zemjodelstvoto i golemoproda`ba.1

TABELA 1

DEFINICII NA MALIOT BIZNIS SPORED SBA

Proizvodstvo

Kompjuterski terminali i oprema Brojot na vrabotenite ne nadminuva

1000

Delovi za motori i dopolnitelna

oprema

Brojot na vrabotenite ne nadminuva

750

Obleka i ~evli Brojot na vrabotenite ne nadminuva

500

Trgovija na malo

Stokovni ku}i Prose~niot godi{en promet ne e

nad 20,0 milioni

Kompjuterski i softver prodavnici Prose~niot godi{en promet ne e

nad 6,5 milioni

Prodavnici za sportska oprema i

prodavnici za velosipedi

Prose~niot godi{en promet ne e

nad 5,0 milioni

Uslugi

Delovni konsalting uslugi Prose~niot godi{en promet ne e

nad 5,0 milioni

Arhitektura uslugi Prose~niot godi{en promet ne e

nad 2,0 milioni

Odr`uvawe i ~istewe na zgradi Prose~niot godi{en promet ne e

nad 12,0 milioni

Razno

Knigi, spisanija i izdavawe Brojot na vrabotenite ne nadminuva 1 Richard L.Daff, Management, Harcourt College Publishers, 2000 Orlando, USA p.169-170

4

vesnici 1000

Banki i kreditni zadrugi Aktivata ne pogolema od $100

milioni

Vo teorijata na menaxmentot i vo praktikata na evropskite zemji,

goleminata na maloto pretprijatie se opredeluva na razli~en na~in.

Evropskata komisija inicira nova evropska definicija za malite i srednite

pretprijatija koja se primenuva od prvi januari 2005 godina. Toa se vsu{nost

nekolku definicii koi se prezentirani vo narednata tabela. Podra~jeto na

malite i na srednite pretprijatija sodr`i:

mikropretprijatija - od 0 do 9 vraboteni

mali pretprijatija - od 10 do 49 vraboteni

sredni pretprijatija - od 100 do 249 vraboteni

Ovie statisti~ki definicii ne se odnesuvaat na slednive dejnosti:

zemjodelstvo, lov, {umarstvo i ribolov. Drugite kriteriumi se navedeni vo

slednata tabela.

TABELA 2

DEFINICIJA NA KOMISIJATA NA EVROPSKATA UNIJA

Kategorija na

pretprijatijata

Broj na vraboteni

(nepromeneto)

Promet ili Vkupen bilans

na sostojba

sredno < 250 =50 milioni evra =43 milioni evra

malo < 50 =10 milioni evra =10 milioni evra

mikro < 10 =2 milioni evra =2 milioni evra

5

Izvor: Spored the activities for the European Union for the small and medium – sizes

enterprise ( SMEs), Commission of the European Communities, Brussels, 8.2.2005,

SEC (2005) 170 p.7.

Op{tata definicija na maliot biznis ni uka`uva deka finansiraweto e

sopstveno i zna~itelno malo, se proizveduva i distribuira lokalno, a da ima

pomalku od 500 vrabotenite. Maliot biznis mo`e da se definira kako biznis vo

koj sopstvenosta i menaxmentot se nezavisni, koj ne e dominanten vo

podra~jeto vo koe deluva.2 Pretprijatijata mo`at da se definiraat i kako

proces na zapo~nuvawe na eden biznis, alocirawe na potrebnite resursi i

prevzemawe na odreden rizik i nagraduvawe. Dodeka pak, sopstvenikot na

pretprijatieto gi prepoznava najdobrite idei za zapo~nuvawe biznis, gi

primenuva i prevzema rizik za istite. Pove}eto od site biznisi imaat edna

strana za manipulacija, no tie se premnogu mali. Malite biznisi imaat mnogu

golemi prednosti vo razli~ni lokacii koe e opravdano od disproporcija za

delewe raboti, proda`bi i profit, vo proizvodstvoto i vo ostatokot od

ekonomijata.

Pretpriemni{tvoto e kreirawe na novo pretprijatie. Iako pretpri-

emni{tvoto e osnovano kako neprofitna organizacija, mnogu pretpriema~ki

aktivnosti se vklu~uvaat vo neprofitnite orientirani biznisi. Pretpriema~ e

individua koja kreira novo pretprijatie.3 Mnogu dene{ni familijarni proizvodi

bea realizirani vo pretprijatijata od strana na sopstvenicite. Koga

pretprijatieto e vo proces na kreirawe od strana na pretpriema~ot se misli na

novo pretprijatie koe e so rizik.

TABELA 3

MO@NITE USLOVI KREIRANI OD INOVATIVNOTO MALO PRETPRIJATIE

Mo`ni USLOVI NOVA

INVENCIJA

VISOKA

INOVACIJA

NIVO NA

UMERENA

MALA

INOVACIJA

IMITIRANA

2 William F. Brown, Management, Coursewise Publishing Inc. 2000 Chicago, II p.73-743 Kathryn M. Bartol, Management, The MC Graw-Hill Companies Inc. 1998 USA p.672

6

INOVACIJA

Rizik Mnogu

visoko

visoko Umerena Od

moderna

do niska

Mnogu

visoko

Ocena Mnogu

te{ko

te{ko Ponekoga{

te{ka

Lesna Lesna

Potencijalen

profit

Mnogu

visoko

visoko Od golema

do

umerena

Od

moderna

do niska

Od slaba

do nula

Извор: Reprinted from John G Burch, Entrepreneurship, Wiley, New York, 1986, p. 72.

1.2 MENAXMENTOT VO MALIOT BIZNIS

Malite biznisi stanuvaat se pova`ni. Stotici mali biznisi se otvaraat

sekojdnevno od lu|e koi se na{le isfrleni od golemite korporacii poradi

tehnolo{ki vi{ok ili pak dobrovolno zaminale zaradi pobaven ~ekor i pozdrav

bilans pome|u rabotata i semejniot `ivot. Mnogu mali biznisi gi otvaraat `eni

ili malcinstva poradi ograni~enite mo`nosti koi tie gi imaat za napredok vo

golemite korporacii.

Duri i kaj najmalite biznisi nastanuvaat se pogolemi komplikacii poradi

globalizacijata, vladinite zakoni i barawata na potro{uva~ite za se podobar

kvalitet za niski ceni. Za da se bide uspe{en treba da se ima menaxerska

ve{tina.

Menaxersko otkritie e deka menaxerite od malite kompanii gi preuveli~uvaat

ulogite otkolku vo golemite korporacii. Menaxerite od malite kompanii

smetaat deka nivnata glavna uloga e da bidat glasno govornici zatoa {to tie

treba da gi promoviraat malite raste~ki kompanii na nadvore{niot svet.

Rabotata na rabotodavecot e isto taka golema vo malite biznisi. Toa e taka

zo{to menaxerite mora da se kreativni za da i pomognat na organizacijata vo

7

razvoj na novi idei za podobra konkurentnost. Menaxerite na malite biznisi

kotiraat nisko na skalata za lideri sporedeno so golemite korporacii.

1.3 KARAKTEROT NA MALIOT BIZNIS

Malite pretprijatija imaat mal broj vraboteni, mal obem na rabota, mal

broj potro{uva~i i prete`no dejstvuvaat na lokalen pazar. Kako karakteristiki

na malite pretprijaija koi se razlikuvaat od golemite se slednive: pobrzo

donesuvawe odluki, pogolema fleksibilnost, pogolema centralizacija vo

odlu~uvaweto, ednostavna organizaciona struktura, golemo vlijanie na

sopstvenikot, direktna komunikacija odgore nadolu, ednostavno formalno

planirawe, kratkoro~na orientacija vo raboteweto, pomalku nivoa na

menaxment, poefikasna koordinacija vo raboteweto i pokratok `ivoten vek

na pretprijatieto.

Ona {to e najkarakteristi~no za malite pretprijatija e toa {to tie nudat

mo`nost za novi rabotni mesta, prestavuvaat izvor na inovacii, tie se

samostojni vo dejstvuvaweto, ja podr`uvaat konkurencijata itn.

1.3.1 VRABOTUVAWE

Istra`uvawata ne se slo`uvaat okolu procentot na novite rabotni mesta

{to se sozdavaat od malite biznisi. Dramati~na procenka so eden metod na

merewe poka`uva deka od 1986 do 1990 golemite firmi ne sozdale novi

rabotni mesta dodeka pak vo malite biznisi (onie so pomalku od 20

vraboteni) imalo 170% porast na novo sozdadeni rabotni mesta. Spored

ministerstvoto za trud na SAD malite biznisi proizvele 64% od novite rabotni

mesta vo 1996, a koi iznesuvale 2,5 milioni. Toa e godinata za koja ima

posledni statisti~ki podatoci. Rabotnite mesta sozdadeni od malite biznisi im

davaat na SAD ekonomska vitalnost kako na nitu edna druga zemja.

1.3.2 INOVACII

8

Spored “Cognetics inc“ istra`uva~ka firma vodena od David Birch, koja

{to go istra`uva vrabotuvaweto i proda`bata od okolu 9 milioni kompanii,

novite i mali firmi se odgovorni za 55% od inovaciite od 362 razli~ni industrii

i 95% od sevkupnite radikalni inovacii. Me|u zabele`itelnite produkti za koi

{to treba da se zablagodari na malite biznisi se: celofanot, mlazniot motor i

penkaloto. Vsu{nost sekoj nov biznis pretstavuva inovacija od nekoj vid, bilo

da e nov proizvod ili usluga, na~inot na koj {to e iznesen ili napraven

proizvodot.

Inovaciite ~esto pati gi potiknuvaat pogolemite kompanii da

ispobuvaat novi raboti. Lamaur Inc izmisli nov {ampon za kosa so trajna

andulacija. Nabrzo 3 golemi firmi isfrlija sli~ni produkti. Inovaciite na malite

biznisi gi pravat amerikanskite kompanii konkurentni {to e osobeno va`no

denes. Maloto pretprijatie ~esto e izvor na novi materijali, procesi, idei,

uslugi i proizvodi, a golemite pretprijatija se koleblivi niv da gi obezbeduvaat.

Malite pretprijatija se prinudeni da bidat inovativni, za da mo`at da

obezbedat konkurentnost na pazarot. Maloto pretprijatie e centar na

inicijativi kade {to inovacijata mo`e da bide inicirana i kade {to po~nuvaat

novite potfati. Inovacijata e trkalo na promeni i rast na malite pretprijatija.

TABELA 4

Prednosti i slabosti na malite i golemite pretprijatija vo inovaciite

Mali pretprijatija Golemi pretprijatija

marketing Sposobnost za brza reakcija kako

paralelen odgovor na brzite

promeni na pazarot

Visok stepen na

pazarna mo} so

postojnite proizvodi.

menaxment Otsustvuva birokratijata.

Pretpiema~kite menaxeri

reagiraat brzo za iskoristuvawe

na prednostite od novite mo`nosti

I spremni se da prevzemat rizik.

Profesionalnite

menaxeri sposobni se

da gi kontroliraat

slo`enite organizacii i

da formuliraat

korporativni strategii.

9

Tie stradaat od

premnogu birokratija.

Pretprijatieto e ~esto

kontrolirano od

smetkovoditeli koi ne

sakaat rizik. Menaxerite

stanuvaat pove}e

administratori na koi im

nedostiga dinami~nost

za novite dolgoro~ni

mo`nosti.

Interna

komunikacija

Efikasni i neformalni interni

komunikaciski mre`i. brzo

re{avawe na internite problem.

Sopstvenikot raspolaga so

sposobnost za brza reorganizacija

pri prisposobuvaweto na

promenite vo eksternoto

okru`uvawe.

Internite komunikacii

~esto se neve{ti. Ova

void kon bavna reakcija

na eksternite mo`nosti i

ograni~uvawa.

Kvalifikuvana

rabotna sila so

tehni~ki

znaewa

^esto nedostigaat kvalifikuvani

specijalisti. Po~esto se

nesposobni da gi poddr`at

formalnite napori za istra`uvawe i

razvoj na soodveten na~in.

Sposobni se da

privle~at

visokokvalifikuvani

specijalisti. Se

poddr`uva osnovawe

golema laboratorija za

istra`uvawe i razvoj.

Eksterni

komunikacii

^estopati nedostiga vreme ili

resursi za identifikacija i

koristewe na eksternite izvori na

nau~na i na tehnolo{ka

ekspertiza.

Sposobni se da gi

koristat eksternite izvori

na nau~na i na

tehnolo{ka ekspertiza.

Mo`at da koristat

10

bibliote~ni i

informaciski uslugi.

Mo`at da kupat va`na

tehnolo{ka informacija i

tehnologija.

Finansii Manifestiraat te{kotii vo

privelkuvaweto kapital, posebno

rizi~en capital. Inovacijata mo`e

da sodr`i golem rizik. Nemo`nost

za respredelba na rizikot na drugi

proekti.

Sposobnost da

pozajmat kapital.

Mo`nost da se

raspredeli rizikot na

drugi proekti. Pogolema

mo`nost za finansirawe

na diverzifikacijata na

novi tehnologii i novi

pazari.

Ekonomija na

obemot I

sistemski priod

Vo nekoi podra~ja ekonomijata

na obemot e zna~ajna bariera za

malite pretprijatija. Nesposobni

se da pomognat integrirani

proizvodni linii ili sistemi.

Sposobnost za dobivka;

se prihoduva od

ekonomijata od obemot

vo istra`uvaweto i vo

razvojot, proizvodstvoto

i marketingot. Sposobni

se da ponudat lepeza

od komplementarni

proizvodi.

Rast Manifestiraat te{kotii vo

pribavuvaweto eksteren kapital

za brz rast. Pretpriema~kite

menaxeri ponekoga{ se

nesposobni da se borat so

slo`enata organizacija na

pretprijatijata.

Sposobnost da se

finansira ekspanzijata

zasnovana vrz baza na

proizvodstvo.

Sposobnost da se

finansira rast preku

diverzifikacija i

11

spojuvawe

Patenti Imaat problem so patentiraweto.

Nemo`at da gi izbegnat tro{ocite

ili vremeto svrzani so za{titata na

patentot.

Sposobnost za

vrabotuvawe specijalisti

za patenti. Mo`nost za

za{tita i odbrana na

patentite od

zloupotreba.

Vladini propisi ^esto, nemo`at da se nosat so

slo`enite propisi. Poedine~nite

tro{oci za prifakawe na propisite

za malite pretprijatija, ~estopati,

se visoki.

Sposobni se da

finansiraat pravna

slu`ba za sovladuvawe

na slo`enite barawa na

propisite. Mo`at da gi

raspredelat tro{ocite za

propisi. Sposobni se

finansiraat istra`uvawe

i razvoj poretbno za

prifakawe na propisite...

Izvor: prisposobeno spored Roy Rothwell:“The role of small firms in

technological innovation vo ” The survival of the small firm2. Employment, growth, technology

and politics, ed: James Curran, John Stanworth, David Warkins, Gower, Volume2, 1986,p.116-

117

1.3.3 SAMOSTOJNOST VO DEJSTVUVAWETO

Sopstveniot biznis nudi mo`nost za individualci koi {to mo`ebi se

~uvstvuvaat blokirani vo ve}e doka`ani korporacii. Sekoj koj sonuva

nezavisnost mo`e da osnova malo pretprijatie. Osnovaweto mali pretprijatija

ovozmo`uva slobodno vleguvawe vo biznisot, na~in na izrazuvawe na

mo`nostite, na~in na izrazuvawe na li~nata inicijativa. Kompaniite koi {to se

12

vo sopstvenost na `eni i malcinstva mo`e da bidat raste~kite kompanii na

slednata dekada. Istra`uvawata poka`uvaat deka vo 1997g. imalo 6,4 milioni

firmi poseduvani od `eni koi ovozmo`ile rabota ne 18,5 milioni lu|e. @enite

denes poseduvaat 34% od firmite vo SAD. Malcinstvata poseduvaat 8,9% od

firmite i brojot raste. Verle Hammond, afro-amerikanecot osnova~ na

Innolog-in`inersko logisti~ka firma rakovodi so rabotni~ka masa od razli~ni

rasi, nacionalnosti i vozrast kako porast kaj `eni rabotnici vo ma{ki biznis.

Hammond gleda na raznolikosta na rabotnata sila kako golem predizvik i

ogromen izvor za dene{nite mali kompanii.

Grafik 1:

X 30_____________________________________________________________________

25_____________________________________________________________________

20_____________________________________________________________________

15_____________________________________________________________________

10_____________________________________________________________________

5_____________________________________________________________________

0_____________________________________________________________________

Pomalku 50-59 60-69 70-79 Pove}e

Y

od 50 od 80

X - Procent (%) na novi biznis sopstvenici

Y - Izraboteni ~asovi na rabota

Izvor: Spored Nacional Federation of Independent Business. Reported in Mark

Robicxhaux, “Business First, Family Second,” The Wall Street Journal, May12, 1989,

B1.

1.3.4 KONKURENCIJA

Taa e trkalo na promeni i rast. Promenite se ostvaruvaat preku

invencii i usovr{uvawe na proizvodite ili uslugite. Konkurencijata mo`e da se

ostvaruva preku cenite, proizvodot, distributivnite kanali, uslovite na

13

proda`ba, uslugite, inovaciite, usovr{uvawata i sl. Konkurencijata e

accelerator na ekonomskiot rast. Taa e sozdavawe rivalstvo za

potro{uva~ite.

Pri objasnuvaweto na ulogata na malite pretprijatija vo eknomijata

potrebno e da se istaknat op{testvenata, ekonomskata i pretpriema~kata

perspektiva.

Op{testvenata perspektiva ja istaknuva slobodata na malite

pretprijatija zasnovana na mala intervencija i li~no zadovolstvo. Proizvodite i

uslugite na malite pretprijatija davaat zna~aen pridones vo kvalitetot na

`iveeweto. Nasledstvoto na malite pretprijatija sodr`i op{testveni elementi i

svesnost deka igraat va`na uloga vo sovremeniot `ivot, uka`uvaj}i na

kompatibilnosta {to postoi me|u niv i slobodata. Tradicijata na malite

pretprijatija e vreden pridonesuva~ kon op{testveniot progress i kon

dvi`ewe kon nagorna linija.

Ekonomskata perspektiva ja istaknuva va`nosta na malite

pretprijatija za ekonomijata. Statisti~ki gledano malite pretprijatija

u~estvuvaat so 43,2 % vo nacionalniot bruto proizvod; 97% od site delovni

pretprijatija i pripa|aat na malite pretprijatija; anga`iraat 58 % od

nezemjodelskata rabotna sila; sozdavaat 57 % od vrednosta vo

grade`ni{tvoto, 64% vo golemoproda`bata, 73% vo trgovijata. Malite

pretprijatija vo najgolem del ja sozdavaat konkurencijata vo ekonomijata so

slobodni pretprijatija. Nekoi studii poka`uvaat deka duri 74% od tehnolo{kite

inovacii se sozdadeni od strana na malite pretprijatija. Od ovie podatoci

mo`e da se zaklu~i deka malite pretprijatija se va`ni za konkurencijata i za

slobodnata ekonomija.

Pretpriema~kata perspektiva ja istaknuva ulogata na

sopstvenikot kako pretpriema~, bez da obezbeduva capital. Prifatlivo e

sfa}aweto deka pretpriema~ot se razlikuva od drugite vo op{testvoto

14

spored nezavisnosta i veruvaweto deka negoviot potfat }e uspee. Od aspect

na pretpriema~kata perspektiva, malite pretprijatija pretstavuvaat mo`nost

za ostvaruvawe ekonomska nezavisnost. Iako uspehot zavisi od mnogu drugi

faktori koi se nadvor od nivnata kontrola sopstvenicite na mali pretprijatija,

sepak, imaat vlijanie vrz sopstvenata ekonomska blagosostojba.

1.3.5 DEMOGRAFSKIOT FAKTOR

Kako dodatok na se dosega ka`anoto biznismenite ~estopati imaat

demografski karakteristiki i bekgraund koi {to gi razlikuvaat od drugite lu|e.

Sopstvenicite na sopstven biznis naj~esto se prvorodeni vo semejstvoto i

naj~esto i nivnite roditeli bile biznismeni. Deca na imigranti stanuvaat

biznismeni zatoa {to tatkoto bil otsuten barem del od detstvoto. Nekoi

istra`uvawa naveduvaat deka ima odredeni momenti vo ciklusot na karierata

na edna li~nost koga {ansite za biznis se osobeno povolni. Dvete

najo~igledni “prozori na mo`nostite” se koga mlada li~nost po~nuva so

karierata i koga li~nosta se penzionira. Drugite mo`nosti se pojavuvaat

dodeka raste iskustvoto, znaeweto, razbiraweto na pazarot ili finansiskite

mo`nosti.

Isto taka i neplaniranite slu~ki kako gubitok na rabota, nasledstvo, razvod

mo`e da sozdadat mo`nosti za biznis. Bitno e da se sfati deka biznisot e dolg

proces na kariera a ne ne{to {to treba da se napravi vo odredeno vreme ili

vozrast. Vo minatoto pove}eto biznismeni gi po~nuvale svoite biznisi na

vozrast od 25-40g. Denes, pak, novite programi na rano penzionirawe i

namaluvaweto na rabotnite mesta vo korporaciite sozdade sosema nova

klasa na postari biznismeni so visoko nivo na ve{tini i godini na iskustvo.

Mnogu od ovie biv{i menaxeri odlu~ile deka e podobro da osnovaat

sopstven biznis otkolku povtorno da vleguvaat vo prenatrupaniot pazar na

rabota. Dene{niot uspe{en biznismen ima razli~na vozrast i kombinacii na

osobini. Nikoj ne smee da se obeshrabruva vo zapo~nuvaweto na biznis

15

samo zatoa {to ne pripa|a na nekoj odreden profil. Tom Scott i Tom First go

zapo~nale svojot biznis u{te pred da zavr{at fakultet. Toa {to po~nalo kako

biznis na popravki za se i se{to preminalo vo kompanija za sokovi koja denes

vredi 50 milioni dolari godi{no. Ima mnogu drugi vakvi sli~ni primeri.

1.4 PRI^INI ZA ZAPO^NUVAWE NA MAL BIZNIS

Te{ko e da se najde nekoja aktivnost na ~ovekot vo koja kvalitetot na

menaxmentot ne e primaren faktor vo opredeluvaweto na stepenot na

nejzinata uspe{nost. Dobriot menaxment e klu~ za uspehot na sekoj biznis.

Vo mailiot bizmis sopstvenicite formuliraat politika, obezbeduvaat po~esto

finansirawe, vr{at izbor na lokacija, odlu~uvaat za kupuvawe na postojno

malo pretprijatie i sl. Ottuka interesot za maliot biznis se zgolemuva i se

pro{iruva vo poslednite nekolku decenii. @elbata da se startuva so mal

biznis e humana i prirodna za sopstvenik koj saka da gi obezbedi

materijalnite potrebi preku samoizrazuvawe i nezavisnost. @elbata da se

bide nezavisen sopstvenik e sodr`ana vo ambiciite na milioni `eni i ma`i vo

sekoja zemja, od site vozrasti, so razli~na osnova, cel ili kvalifikacija. Golem

e brojot na poednici koi sakaat da bidat vraboteni vo golemi pretprijatija

poradi sigurnosta vo vrabotuvaweto, presti`ot {to go nosi golemoto

pretprijatie, pogolemata regularnost vo raspredelbata, pomal broj rabotni

~asovi, pogolemata plata, znaeweto {to se bara za razli~ni podra~ja. Me|

utoa, ima i poedinci koi sakaat vrabotuvawe vo maliot biznis poradi

nezavisnosta vo raboteweto, mo`nosta za pocelosno li~no izrazuvawe na

sposobnosta, `elbata i energijata, pogolemata sloboda vo prezemaweto na

delovnite aktivnosti i sl. Pri~inite za samovrabotuvawe ili zapo~nuvawe na

sopstven mal biznis se mnogubrojni i raznovidni:

Familijarni pri~ini

`elba za nezavisnost i da se bide sopstven gazda

da se vklu~i vo biznis so tatkoto

16

nasledstvo na pretprijatie od familijata

pro{iruvawe na biznisot zapo~nat so brat

i da se bide vo blizina na domot

Ekonomski pri~ini

pobrzo napreduvawe kako sopstven gazda

sozdavawe pove}e pari

kapitalizacija na sopstvenoto iskustvo

zadr`uvawe na prednosta od dobriot po~etok

pogolema sigurnost

nesposobnost da se najde rabota so zadovolitelna plata

Li~ni pri~ini

sposobnosta mudro da se upravuvaat parite

sposobnosta da se donesuvaat jasni odluki

sposobnosta da se inspiriraat drugite

podgotvenosta za prifa}awe odgovornost

podgotvenosta da se raboti naporno i podobro

podgotvenosta da se ~ekaat rezultati

Pokraj familijarnite, ekonomskite i li~nite pri~ini za zapo~nuvawe na

sopstven biznis, postojat i pri~ini za nezapo~nuvawe so sopstven biznis:

potreben e pogolem kapital

potrebno e pogolemo iskustvo

se ~eka na vistinskata prilika

ne odgovara na vidot na rabotata na individuate

rizikot e pregolem

se preferira slu`ba

pomala e gri`ata kako vraboten

17

1.5 PODRA^JA NA DEJSTVUVAWE NA MALITE BIZNISI

Mo`nosti za osnovawe i za rabotewe na malite pretprijatija postojat vo

site sektori na stopanstvoto. Vo sekoja ekonomija mo`at da se najdat mali

pretprijatija. Generalno zboruvaj}i, nivnite podra~ja na dejsvtuvawe se sli~ni

so onie vo koi dejstvuvaat golemite pretprijatija. Sepak, malite pretprijatija

poka`uvaat pogolem interes za oddelni podra~ja vo ekonomijata otkolku za

drugi, kako na primer za: trgovijata i uslugite vo odnos na proizvodstvoto.

Rezultatite od anketiraweto na 1883 mali pretprijatija za mo`nite podra~ja

na zapo~nuvawe so mal biznis se prika`ani vo tabelata

TABELA 5

Podra~je na dejstvuvawe na maliot biznis

Dejnost na

pretprijatija

U~estvo Procentualno

Grade`ni{tvo 94 5,00

Proizvodstvo 355 18.85

Trgovija 794 42,15

Uslugi 640 34,00

vkupno 1883 100.00

Empiriskite istra`uvawa gi potvrduvaat svetskite tendencii. Kako

najdominantno podra~je na zapo~nuvawe so mal biznis se naveduva

trgovijata, koja e zastapena so 794 mali pretprijatija od vkupno anketiranite,

potoa sleduvaat uslugite so 640 mali pretprijatija, proizvodstvoto so 355 mali

pretprijatija i na posledno mesto se naveduva grade`ni{tvoto kako podra~je

na rabota zastapeno so 94 mali pretprijatija.

18

1.6 FAKTORI ZA FORMIRAWE I ZA OPSTANOK NA MALITE

PRETPRIJATIJA

Faktorite na delovnoto okru`uvawe koi vlijaat vrz osnovaweto i

zatvoraweto na malite pretprijatija, no koi se nadvor of kontrolata na

sopstvenikot - menaxer, se brojni i raznovidni. Klasificiraj}i gi na pomalku

kontrolirani eksterni faktori zaedno so pove}e kontroliranite interni faktori,

se zgolemuva verojatnosta za zapo~nuvawe na novi pretprijatie kako i

{ansite za negov opstanok.

TABELA 6

Vlijanie za formirawe i opstanok na malite pretprijatija

Izvor: Spored David Stokes: Small Business Management, A case study, 3rd. ed., Letts

educational, London, 1988, p.45

Faktori koi imaat interen karakter i koi vlijaat za formirawe i opstanok

na malite pretprijatija se slednive: motivite na sopstvenikot, tehni~koto

znaewe, menaxment-kompetentnost, li~nite obele`ja i dr.

19

Interni vlijanija motivite na sopstvenikot li~ni obele`ja tehni~ko znaewe menaxment

kompetentnost, posebno vo

marketing finansii upravuvawe so lu|

Eksterni vlijanijaMakrookru`uvawe

politi~ko ekonomsko socijalno tehnolo{ko

Mikrookru`uvawe lokalna ekonomija pazar konkurenti potro{uva~i

Verojatnost za formirawe i opstanok na mali pretprijaija

Faktori koi imaat eksteren karakter i koi vlijaat za formirawe i opstanok

na malite pretprijatija se slednive: faktorite na op{toto okru`uvawe

(politi~ko, ekonomsko, socijalno, tehnolo{ko) i faktorite na posebnoto

okru`uvawe (pazarot, konkurentite, potro{uva~ite, lokalnata ekonomija).

Dvete grupi faktoi imaat presudno vlijanie vrz formiraweto i opstanokot

na malite pretprijatija. Pri donesuvaweto odluka za formirawe na malo

pretprijatie, sopstvenikot prethodno treba da gi istra`i spomenatite faktori.

1.7 FAKTORI KOI VLIJAAT VRZ RASTOT NA MALITE PRETPRIJATIJA

Razvojot na pretprijatieto e usloven od razli~ni faktori. Nekoi od niv

treba da bidat ispolneti pred osnovaweto na maloto pretprijatie, drugi vo

tekot na osnovaweto, a treti vo tekot na raboteweto. Prvata grupa faktori se

odnesuva na po~etnite resursi {to treba da gi obezbedi sopstvenikot.

Vtorata grupa faktori se odnesuva na samoto pretprijatie. Tretata grupa

faktori se odnesuva na strategijata na maloto pretprijatie. Trite grupi faktori

treba da bidat soodvetno kombinirani za da se ostvari brz razvoj.

TABELA 7

Faktori koi vlijaat vrz rastot na malite pretprijatija

Po~etni resursi Firma Strategija

1. motivacija

2. nevrabotenost

3. obrazovanie

4. menaxment-iskustvo

5. broj na osnova~i

6. prethodno

samovrabotuvawe

7. istorija na familijata

1. starost

2. sektor

3. forma na

organizacija

4. lokacija

5. golemina

6. sopstveni{tvo

1. obuka na rabotnicite

2. obuka na menaxmentot

3. nadvore{ni sopstvenici

4. tehnolo{ka sofisticiranost

5. pozicionirawe na pazarot

6. prisposobuvawe na

pazarot

7. planirawe

20

8. op{testveno neva`en

9. funkcionalna

sposobnost

10. obuka

11. starost

12. prethoden deloven

neuspeh

13. prethodno

sektorsko iskustvo

14. prethodno iskustvo

so goleminata na

firmata

15. rod

8. novi proizvodi

9. regrutirawe menaxeri

10. podr{ka od dr`avata

11. koncentracija na

konkurencijata

12. konkurencija

13. informacii-uslugi

14. izvoz

Izvor: Spored D.J.Storey: Understanding the small business sector, Routledge,

London, 1994, p.123

Prvata grupa ja so~inuvaat 15 faktori i tie se odnesuvaat na

sopstvenikot koj treba da gi obezbedi resursite na pretprijatieto, i toa pred

negovoto osnovawe. Vtorata grupa ja so~inuvaat {est faktori svrzani so

maloto pretprijatie, koi se konstantni za vreme na rastot. Tretata grupa ja

so~inuvaat ~etirinaeset faktori koi se odnesuvaat na strategijata, kako na

primer: kakvi menaxerski akcii treba da se prevzemat za pobrza stapka na

rast? Ovie faktori bitno vlijaat vrz rastot na maloto pretprijatie.

1.8 BARIERI ZA RAST NA MALITE PRETPRIJATIJA

Istra`uvawata poka`uvaat deka 85% od malite pretprijatija ne

uspevaat vo prvite pet godini. Neuspehot se dol`i na brojni faktori koi

dejstvuvaat kako specifi~ni barieri za nivniot rast.

21

TABELA 8

Barieri za rast na pomalite kompanii

Faktor

Procent na kompanii spre~eni vo

nivniot rast poradi otsustvo na

ovoj faktor

Dolgoro~na strategija za rast

Sistem na proizvodni komponenti

MIS

Proizvoden i marketing - menaxment

Po{irok asortiman na proizvodi

Unapreduvawe na proizvodot

Unapreduvawe na kvalitetot

Nadvore{ni fondovi na capital

Izvozna orientacija

63

50

43

30

30

23

20

13

10

Izvor: Spored The enterprice challenge: Overcoming barriers to growth in small firms,

HMSO, London, 1990, p.26

Od prethodnite istra`uvawa proizleguva deka dolgoro~niot

menaxment - faktor, sleden od tehnolo{kiot proces i od proizvodnata

tehnologija, se prvorangirani barieri. Potoa sleduvaat barierite svrzani so

proizvodot, kako na primer po{irok asortiman na proizvodi, unapreduvawe

na proizvodot i unapreduvawe na kvalitetot. Na krajot na listata se eksternite

fondovi koi imaat relativno pomala uloga za istra`uvanite kompanii.

22

1.9 Primeri za mali biznisi:

1.9.1 Моменти - агенција за планирање и организација на настани.

Во текот на нивното тригодишно постоење имаат успешно реализирано

околу 60 настани за голем број организации и компании. Дел од нивната листа на

клиенти се: ПСМ Фондација, Општина Гази Баба, УСАИД – Асоцијација за рурален

развој, ЗЕЛС, Совет на Европа, УСАИД/БЕА, Метаморфозис Фондација,

Занаетчиска Комора Кобленц, Европска Бизнис Асоцијација, Бензинска пумпа

Детоил Куманово, Колор Медиа, Вестерн Унион, Фондација Институт Отворено

Општество Македонија…

Чекори за работа

1. Воведен состанок - презентација на агенцијата и добивање основни

податоци за настанот

2. Договор за намера - одредување на вашите барања за настанот преку

апликација која има својство на необврзувачки договор

3. Две понуди – доставување на два идејно различни концепти

4. Договор за соработка - временска рамка и план за акција

5. Финално сценарио - генерална проба

6. Спроведување на настан

7. Детален извештај - состанок со клиентот по завршување на настанот и

достава на извештај со анализирана оцека на дел од учесниците на настанот и

прес клипинг

23

Услуги

1. Идејно решение на настанот

2. Брендирање на настан – лого, промотивни материјали, интернет страница

Визија: Да се создаде средина за средба во која учесници од целиот свет со

различни функции во компанијата (продажба, маркетинг, финансии, оператива и

менаџмент) се чувствуваат индивидуално значајни, но истовремено и како дел од

големата слика за компанијата.

Извршување: Широка примена на логото – награди, беџови, декорација, интернет

страници. Но, она што е поважно од едноставната употреба на логото насекаде, е

провлекување на визијата низ целиот настан со цел да помогне во остварување

на целите.

3. Логистика на настан – менаџмент кој раководи со информации добиени од

клиентот и соработниците. Вклучува интеграција на информации, нивно

пренесување, листа на понуди, пронаоѓање на решение за одреден проблем,

односно целосна организација и контрола врз настанот. Логистиката е канал на

информации од добавувачите до крајниот корисник – клиентот.

4. Супервизија на настан – акт на надгледување на работата или задачите.

Супервизија не значи контрола над некој друг, туку професионална насока во

работата.

5. Определба на буџет за настан -  витален дел од планирањето на настани,

затоа што влијае врз изборот и одлуката која ќе се направи кога се бараат

производи или услуги кои се вклучени во настанот. Ако е возможно секогаш

треба да се знае буџетот со кој располага клиентот, пред да почнете да го

организирате настанот до најситните детали.

6. Mенаџмент на настани – менаџерска пракса на проект менаџмент со цел да

се креира и развие одреден настан. Менаџментот на настани вклучува

проучување на брендот, идентификација на целна публика, развивање на

концептот на настанот, планирање на логистиката и координација на

техничките аспекти на предложениот настан.

24

7. Услуга на односи со јавност – пракса на менаџирање на одредени

информации меѓу организацијата и јавноста. (Пишување и праќање на: покана

за медиуми, соопштение за медиуми, дополнителни информации, договарање

на интервјуа, медија планирање, објава на промотивни текстови.)

8. Надворешни соработници

модератор

најавувач

говорници

преведувачи

промотери

музичари

9. Посредување при:

графички дизајн и печатење

избор на локација

мобилен маркетинг

Видови настани

1. Корпоративни настани – управување со бизнис настани е практика на

инкорпорирање на бизнис логика во брендирање на настани, комуницирање на

настани и менаџирање со настани.

2. Конференции – средби, состаноци на одредена тема. Тие можат да бидат

од најразличен карактер: промотивни, академски, бизнис, политички, форуми,

дебати, тркалезни маси.

3. Промотивни кампањи и промоции – вклучуваат објава на информации за

одреден производ, производна линија, бренд или компанија. Промоцијата

преставува еден од четирите клучни аспекти на маркетинг миксот.

Промоциите вообичаено се делат на две категории:

Above the line promotion: промоција во медиуми (електронски и

пишани)

25

Below the line promotion: сите други видови на промоција

(спонзорства, унапредување на продажба, директна пошта, учество на

саеми, односи со јавност)

4. Прес конференции – настани наменети за медиумите, на кои се канат

новинари да ги чујат што имаат да кажат и да им постават прашања поврзани

со темата.

5. Изложби – (уметнички изложби, учество на домашни и меѓународни саеми)

6. Специјални настани - настани од затворен тип, настани со одредена тема

1.9.2 Глобал нет

WE MAKE PEOPLE HAPPY - НИЕ ГИ ПРАВИМЕ ЛУЃЕТО СРЕЌНИ

ГЛОБАЛ НЕТ е компанија формирана во 2003 година.  Постоиме за

да развиеме  софтвер по мерка на малите и средните компании во

Македонија. Нашиот старт го почнавме со изработка на софтвер за контејнерски

транспорт. Неговата функционалност води кон постојано зголемување на неговата

побарувачка, на што сме особено горди. Нашиот успех во работењето може да се

потврди со работата на денес познатиот web портал  www.mmm.com.mk, чија

основа за работење беше поставена токму од Глобал нет. 

Мисијата која го предводи нашето работење е развој и имплементација на

решенија кои ќе го зголемат успехот во работењето, а кои ќе бидат лесно

прифатени од самите корисници. Во тоа успеавме - нашите софтверски

апликации имаат еденоставна примена и се употебливи од различен тип на

корисници.  Мотото на нашата компанија "We make people happy" - „Ние ги правиме

луѓето среќни“ ја отсликува реакцијата која ја постигнуваме кај нашите клиенти. 

Секое ново барање од клиентите е нов предизвик за нас, а задоволството да

понудиме решенија за мали и средни компании е големо. Во ерата на

информатичката технологија, голема загуба е истата да не се искористи за

26

зголемување на продуктивноста и растот на компаниите. Едноставен е начинот за

да се направи презентација, пресметка, дизајн, креација.... Единствено треба да го

најдете вашиот вистински пријател во ИТ технологијата, кој секогаш ќе биде со вас

и нема да ве разочара.

1.9.3 Синерги-ефектс

Зад името Синерги-Ефектс ДООЕЛ стои интернационална посредничка куќа

специјализирана за поврзување на деловни партнери од Македонија и земjите од

германското јазично подрачје. Нивниот главен фокус е да работат "бизнис ту

бизнис", односно да бараат заинтересирани компании кои имаат потреба за

некаков производ или услуга и компании кои нудат такви производи или услуги.

Нивната мисија е да изградат мост кој ќе ги поврзува компаниите од

Германија. Швајцарија, Австрија и Македонија. Тие им нудат стручна подршка на

нивните клиенти се до исполнување на нивните интереси и цели.Превземаат

одговорност како посредници и консултанти при експорт на продукти, услуги како и

реализирање на деловни идеи.

Нивната компанија е специјализирана за посредување при трговија, основање

на странски претставништа и инвестиции. Клиенти се компаниите од Македонија,

Германија, Швајцарија и Австрија кои ја имаат целта да реализираат бизнис идеја

во новите пазари. Во рамките на деловното посредување ги превземаат следниве

маркетинг активности:

• Истражување на пазарните и инвестициски можности

• Изработка на маркетинг концепт, односно план за извоз на одреден

продукт или услуга на соодветен јазик

• Претставување на кооперациони партнери

• Стапување во контакт со потенцијалните партнери

• Придружување на состаноци како и саеми и преговори со идните деловни

партнери

• Посредување и преговарање при склучување на договори.

На претпријатија со извозен потенцијал од Македонија, Германија, Австрија

и Швајцарија им нудат консултантски услуги при пенетрација во новите пазари.

27

При пласирање на одреден продукт или услуга треба да се земе во предвид дека

се различни начините на продажба од земја до земја. Нивните клиенти ги

снабдуваат со сите потребни информации за успешно проширување на нивниот

бизнис во странство.

• Опширно советување за условите што се нудат на одреден пазар

• Информации за конкурентноста, цените и асортиманот на прозводите и

услугите

• Подршка при основање на странски преставништва

• Консултации за условите за странските инвеститори во Македонија

1.9.4 Презент

Дејности на работење: Бизнис релации, комуникации, консалтинг и трговија

eOffice е нивниот производ; интегриран пакет на услуги наменет за мали и

средни фирми кои се развиваат брзо и имаат потреба од зголемен капацитет за

комуникација, маркетинг и односи со јавност. 

Се испорачува во форма прилагодена на нивниот клиент и неговите потреби.

Клиентот добива решение по мерка, прифатливо од аспект на време и други ресурси.

Параметрите кои го обликуваат видот и темпото на имплементација на eOffice се:

Нивото на технолошки развој,

Тековна примена на интернет и ИКТ во компанијата,

Желбите и перспективите на клиентот,

Вербата на клиентот дека низ употреба на модерна технологија ќе ги надмине

проблемите и ќе го зголеми профитот.

ПРЕЗЕНТ нуди специјализирани системски е-решенија за своите клиенти (е-

Office решенија) базирани на веб страна. Производите/услугите нудат трансфер на

бизнисот на клиентот на интернет, со цел создавање на единствено јадро за

бизнисот. Клиентите добиваат подобрени бизнис процеси, ефикасноста и

ефективноста на бизнисот, поквалитетни бизнис релации во внатрешниот

менаџерски систем и надворешното опкружување, пораст на приходите, пад на

28

трошоците на бизнисот. Клиентите на ПРЕЗЕНТ добиваат извонредни решенија за

кратко време и буџет прилагоден според нивните потреби и можности.

ZAKLU^OK

Najprvo, trudov e osloboden od delovi koi se pomalku zna~ajni ili koi

navleguvaat vo istoricizam i go ote`nuvaat istiot. Imaj}i go predvid

prethodnoto, najfundametalnata definicija za maliot biznis vo SAD e

predlo`ena od strana na Committee for economic development, i taa glasi deka

toj treba da ispolni dve ili pove}e od narednite karakteristiki menaxmentot e

nezavisen, a menaxerite obi~no istovremeno se i sopstvenici, kapitalot e vo

sopstvenost na edna individual ili na mala grupa i podra~jeto na

dejstvuvawe e glavno lokalno. Rabotnicite i sopstvenicite se od edno

podra~je. Pazarite ne mora da bidat lokalni i goleminata vo ramkite na

industrijata e relativna.

Eden mal biznis mo`e da bide pouspe{en dokolku e zastapen na

pove}e prekuokeanski pazari. Postojat i takvi pazari (Siberija, Turcija i Afrika)

za koi se smeta deka se premnogu mali ili premnogu rizi~ni, no i mnogu mali

biznisi propa|aat bidej}i pretpriema~ot razmisluva ograni~eno, nesvesno za

prekuokeanskite pazari. Dodeka pak, onie mali biznisi koi se sposobni da ja

zgolemat tehnologijata, se uspe{ni na stranskite pazari. Isto taka ima

pogolem broj na pomo{ni sredstva za malite pretprijatija koi sakaat da vlezt

vo globalnata arena. Eden e faktot, nieden mal biznis ne smee da gi ignorira

prekuokeanskite pazari dokolku saka da bide pouspe{en, konkurenten i da

ostvaruva pogolema zarabotuva~ka na pazarot.

Del od sopstvenicite od maliot biznis denes se vistinski pretpriema~i

bidejki postojano gi razmestuvaat (alociraat) resursite kon to~kite na nivnata

najproduktivna upotreba; vr{at postojana kombinacija za poskapite faktori

da se zamenat so poeftini;voveduvaat inovacii vo raboteweto kako i

prevzemaat rizik. Poradi toa {to sopstvenikot sam gi izvr{uva site

menaxerski funkcii vo pretprijatieto (kupuvawe, prodavawe, marketing,

finansii itn.), otsustvuvaat mo`nostite za korist od specijalizacija vo vodeweto

na biznisot. Malite biznisi raspolagaat so ograni~eni finansiski resursi so {to,

29

avtomatski, se ograni~eni i mo`nostite za nivniot rast i razvoj. Imeno od

edna strana, nivniot profit e nedovolen za finansirawe na rastot na

pretprijatieto, a od druga strana, nivniot pristap do krediti e naglaseno

limitiran.

Koristena literatura:

1. Kathryn M. Bartol, Management, The Mc Graw-Hill Companies, Inc. 1998 USA

2.William F. Brown, Management, Coursewise Publishing Inc. 2000 Chicago, Il

3.Richard L. Daff, Management, Harcourt College Publishers, 2000 Orlando, USA

4.Bobek [uklev, Small Business Management, Ekonomski fakultet. 2001 Skopje

5. Bobek [uklev, Osnovi na menaxment, Ekonomski fakultet. 2009 Skopje

6. http://momenti.com.mk/?page_id=6&lang=mk

7. http://www.globalnet.com.mk/

8. http://www.synergie-effekte.com

9. http://www.bsc.ukim.edu.mk/companies/Prezent.aspx

30