Karate 1 teorijska polazista

8/10/2019 Karate 1 teorijska polazista

http://slidepdf.com/reader/full/karate-1-teorijska-polazista 1/145

KARTE 1teorsk polazi



Odlukom Nastavno-naucnog vea Fakulteta a ficku kuluru u Beogradu(akt br. 41322), odobrno је da se ovaj rukopis tamp ko uzbnckiteratura a pedmet Boreja.

• Strucna reenija:

dr Srboljub PopoviC, vanedni profesor Fakuteta7f&

ltuu uBeogradudr ran iroviC, doct Fakulteta7 zi�ku kuturu u Beogradudr Mienko Milo§iC, profesor Vie §kole unutra§jih poslova u muu

• Idavac:Spt's World, Novi Sad

•

Ureivac odbor:d Lslo НajadBoЮoadr Draga KokovCdr Srko JoanoviCdr DШaaBa

• UreipuЫiista:Мileko SretiC

• Tehnici ureni:Poslav ZioC

• ktor:Sida oosavljC

• Thico reeje nasloe stae:BranislavBeoviC

• Ilustraija asloe stra:

ojslav TaasijC• CeZi tehnia:

Мia ovanoviC

• Slkake iustraij:jisa TanasijiC

• nos test:МdagШС

• Likoo thica obrada i grafcka prirma:Poslav ZivoviC



Faltet za fzc kuturu u Bgradu

Dr SRCKO JOVAOC

KARTE 1teorijsk ·polazi ta

Novi a 1992





PREDGOVO

Ve ue emeпa osea iпtп potreb da pe КJG оКRTEU О1 otrb, vovtпo, rotice роtрп sveeo vo роЫет koj se, п ·zlite псе, i preko 20 goiпa.

Мје dosaпje usezпe od пj, ored ovreпih heпja "sаzппја" је kv tenutk oo, ovezпo ј sa traikm orezom пm soeпosti poe krte. Вј, da и па l lave mjsora пeti пe \e veп, а ои el re, sprecavla т јd, oda prerпo, роспет ov oduhvt _Та Ьојzп, eut, poпt

је obavezom d, , ko saп а preet Воrпј, vhod steпta Fulteta za fic lt, zt, trпem, taic id ziпeresom caoia lo ajvпe spee karea

U DIOj, poj, kji prezentaпa su teoska polza a

reпe i pk krte, jeog leпog ептеп.Zhuj se oп ficke kultue Beoa, koji ј io

zcju ssk рт za vnje ov je.Роцп zJ1/пos duje reezeпti: r Sbouu Popviu,

Zorпu Ckoiu i r Meпku Mioevi z sпu то podrkTkoe se huje i oslim kole, пstavпii kultea ficke

kture и Beu, koji т� zпсјпiт ugestjm, omog plo пa oe ge

Vek zalnos uem Psla ivk01i dl ., uzetп td п te}ickom ureeпu kop, koji је bog velog broilustrja, pesto seп rоЫет o\ vrste.

Bou, јsп 1991 goiпe Autor



Na pis pmenjuje plaena pork stopa.



1. OSNOVNO ТORIJSKO POIТ

2. КА КО BORIACK SSТM

2.1. Borla�ke forme koje su uticale na astaa karatea

2.2. rate - ve§tna samoodbrane (ratn�ka vta)

2.3. rate spo

2.3.. Osnove karakeristike takmiea u karate sporu

3. НNIКА RАА 3.. Sstematizacija tehnike karatea

.11. Stavo

3.2. Кretanja

3..3. Udarci

3..4. Bokov

3.1.5. C§eja

3.2. Bomeha�a osnova ehnke karaea3.2.1. Prp opmaog stava

32.2. Prp raoaog retaja

3..3. Pricp reo§eja oi�e retaj.a

4. LТARA

Тl

v

SAR

9

17

19

25

31

37

435

47

59

6

97

15

23

124

127

31

14

7





1

OSNOVOTEORIJK POLAZI





КАl

Т, kao sinonim dalekostocne ivizaje, poemican је imsteriozan, kolko i saa ivilizaa iz oje izvie. Nastao је, azvjao sepod utaem oge, tradiionalne mediine, relje i flozofe. Као taav,karate predtavlja izuzetno sloen enomen za israivaje. Zbog oga е,moda, a samom poeku, umeso uocajo pianja "kaa i ge еasao?", znacanje odgovoriti а ptanje "taje te" il, onoso, "t sveete karate?".

Osnovno pitaje " sve jeste te" е, verovatno,ajkonsrivnje poazie za razjanjavanje njeove s8ine i fnkje.

U poau da e nae ogoor na oo osono piae treba pood arateriscnih defnja postojeo terauri iz ove oЫas.

- . " si, karae ј nz e e sv,sisaizovanih i koovan u boloj t j z zn s�ts! re e a osg e znnje о - e a1 a ocnsvoп stanJe kople oчe ze sebe 1 шveza" .

.. "Kaae је oe, ea o h boh tad је nso, razo se ao eod veanja za c saooban i at, ge

е nadadavane protvnka Ьiо jdni vaan " 2 .

"rц Је је koj covea aa pioo sanjesa oJ е ron"

. "arae је metd -za zjj d1hoe i tel�snesamodiscipline Po је о amoodbramЬena vetina, а daas је spo"

� Hisiaka, М Scienti Karae-Do, Japa PuЬ\iktions Ic. Tokyo 96, sr 17Ito, r 7

З) Sz, T: е Esenal ofZe Bdhim, Ne York, 1962 4> Koo, Т.: КЕ pu do crnog pojasa ВIGZ Bograd, 98, r 5



КТ1

- ... "Umetnost karatea koja se da�as praktiuje, moze se poveaa bilckm venom sa osrv Oinaa .

. Kaate је veti bej bez u" 6

- ... "U renuku svog nasanka aae је pedsalao sisemuiine medtace, pratino - lozfsi sistem iracionane osnoe, ojis baao na anscedenanom, naulnom7 nadiskusveno Bo јеamiljen da se eba kao spiit1aln 1tst"

� Кanj cj kaaea nije и pobei (i poau), e и pefekijibJC8 •

. aae - Do је goo1a ilacka saoodamen vetinaoa ssteat uveava uke i noge, tako a karaisa oe drati pod

ћnolom neprijaea koji ga је парао, iso ko a posedj rao oruje"

Pod naedenih defiicja, u lierauri se suse ae kojim seaa onaava kao "est smodae", "atnicka veti","metst Z", "metod mediij 1 ptu"

Na rau, anas se pod poom kate, sve ee, podraueabilcki spt, u 'ojem se ро deinisanim paviima uesnici akmie ubm i t

Smiaju raliite diicj ojma i ucje kaaea oe se,aoimao, ovorii о r karaersna rspa, o:

(1) 1etnost

2 laca vea

(3) spt

Dooenje aaea u seu 1eosi uko је poeano saeigiono-iloosim aoi

S Nshyama, Н Brown, R.C: Krate, Chrles Е. Tue Copany, Too, 0 sr 6б Jorga, 1 i srdnc: Кrate, Mjstorsk ke, Sporkknj, eogr, 985 sr 7 Ggov, А: aprd arae, , Beora, 0 str 30 Oaza, Т rv, М Moder Кr, Kodansa Iternaton, Too, 4 sr 49) s "Do", o e prua и a stonh borlah e�t ( - Do, A - Do,

Кеп D, ar - o, . ) ozn pu", li "nan", du om enaa osebn mo-rau lozofs denju.

lO Naayaa, М s re onprenhesve, odansh Iernn, Tokyo, 771) КТ s siboice borlce form oj predsta \jau dan od etod praikovna

ra, а daas edn od rsh discpa•) e\o z navdenh dencja su kn od strn aora S �

2



КТl

Autori sa ovakvim pJpom govore о kate "spiritlnojumenosti", "hermetico iraionno sisemu", gde se prra funkijaaratea spojava koz dosiznje visoog perfekioniz i stsog

aiteta izoenja simbolicih borilacki pokret. Naravno, o fnkija Ьise re oga dovesi vez sa trnseentalnim, clni fnomnim(svojsenim za neke rligozno-fizofske prave) neg s praticnoorilckom funkjo. s drge strne, posoji shvaanje krea kao"umetosti saoodbrane" - "1etnosi borenja" Ovo shvtne zdiekrate iznad uoЬcjeng nivoa boriacke vetine, ngai p o,izrzito viso stepen snosi primeni bricke ehпike, li i visomeпtalпo-oofsku nadgrd, to svekpn rez savi sldm"duha i tela", i savrtenstvom voeпju realne orb

Tmacenje ktea o borce eiп (nj e gr "veti samoodbrn" i о "rnickoj vtin) јаsпо n ng prakticno-boiack fnk Prea ova psp, kre је ns iz

preke porebe za odbrn "lg iv" d nan c, ра је,pre sveg, mro da s sari ko d prkcп bbe i sdreksпe (srtoosп) bolke orme i tehike

Sa spekta modernog reena, kte se р ngi) ns jeiпo, moe trei k spr. Tnsfrj и sprskdisipin, kvaiteno је izenjen s i izorn fsns rc

etine, i sa im је пepvn izgЫjen "dh" kr. Mti, sportskog arate Ь rl psma knekst rnsrije kte,o fепоmепа kji i dbk isriskenlsk i gznofilozfsku osnv Iz zlg Ь Ь j pcn dпosaljen sh k s , k s l s ksport. Nproti, g slп fеепа zhmliisipliпrno i nc in sh пeh s.

oda ni nj l lecn sraj ktea, ko јеmaceпe njegovg sskg rzvo. O plcnst nje iskljcv

posledia "nedostatk prinh srsih ptk (o se t cesnavodi iterai, jer n z jn iliz l пе pstj ndmi nstnk z , t s rs se m dg vremenski oedni k s kov, mi epoe Rzkraea, kao samobrbn boriacke vetine, odijo s specimistorijskim okolnostia ke s obeeene cestim zabrna granicenjimaOtda, iz pojedini (ces dh vrensih ri nst pzanipisani poa Iz ovih pe dmirj s kaana i gende, o se,i poe isokih poddпst, r phi s ezeom pez.

Veroatno, najC rЫe prezninj пsnka i rzj

karatea prestavja nesenst shtaпj prosa eolje ljdskogboriackog iskusa i пsqk brilckih sistea1 ko o је kate Tko, аprimer eki autori, koj se e eirae оЬ Ыmie, pokuavaj

13



КТl

da korene aratea "traze" lekim borilacµ foram i thia, kojeро prinipu auotonosti predsavj osno� svi boriac sistema (kaoto u: ura, baae, pog...).

Ne lo ator "nli" reece dn1g krae, vreenimadrevi iviiaia Egpa, Grcke i ndie, repuui ove tvrdne"ateicnim" istraim borich tehnia kje s "voa sicnedananm teniaa aratea.

Sa etoskog t, ogono је a se o poite acaane nsanka i rvo krtea, e nivo boriackog sistem (s. 1).

Prihvatane ovog poaia oogav da se, sodo iabranopristpu tretran karate, iCi egov nsn i ravo, pocev od og

oЫika a obeezjia borlacog sist ра e o nh dn, a sarate, gavno, urznva ko sport . ri to se odreivneosnovnih obeeza krate, ao borilcog iste, uim sdi eleeti:

- boricke fore oe cine osov r,

- srza arktrsic re nie,

- speificni oЫii i eto prktikovana aratea i osno borilci priii

Ovi menti, o, or osove sern sistsiprtup reentr r и i.

2 Prema ovo modelu evoucije i sitaike Ьоепја, bi�i pooi su пasi rпsfoaom isorodih boi1 sist. Ov tпsorcia је vezпa za s\edee veпeromee:

- "reavaпe" boiai i (ogпieпe па so sode eie),- zavaпe eпia oe ро piodi ioп пе mogu Ьii oпtro\isпe, ii ро ocUi па ко

о se rieu mou da izzov ораsпе povrede (daci oi, gro, geпiie, орsпе

ouge па vru, m1 s.)· - oeпe pavia ami�eпa rdi oпrolsп dsri i uaпizovп пadmeaпa e bori (pred pose по dп", , speo siog udac, Ьасаа i iaпо geпJa)

14



А

ABТ

1

PODNIBOLCК РОК• GREВANJE, UJEDJE,S'PANEНVATANJE, .

НVATNJE ' VRAT- DVENJE, НATANJE' RUКE, POJA, GRUDI VCENE GURANJEOBANJE, DARANJE RКА U LAV 1GRUI

ВОRСНN• DA, BANJ , POLGA DRNJE,

GUS.

ZORNEВОRС FORМE• A BA Н AJ (' RКE,' POJ,

KO)• BI UDARA (RКА, NOGAМA

KO MBINOO)

":l !it-

ABKMBCT-UC

UC

1 1

•

RVAJEMO•О

DZDO•AIКDO

•Р AAIOZDZIU•С КС КN

•ВО•ТЕ•КVODO

•AVA•

Ska - hem e1•olucie bornja 1 Ј

lЗ) hema evolucije Ьorenja rde� је osnow moela autora ovnoi irkoviZ.:· vo fenomenoogiju i sisemik borenj oi�jak 2, Fakue z ziu uru

eogra99" sr 26-27

15





2ТЕ О

v

BORILACКI SISTEM





КТl

2.1. BORLCК FO КОЈ SU TICE

NA NAST ТЕА

Postoji dosta usaglaeno shvatanje autoriteta iz ove oЫasti a јеkarate, kao boriack sistm, nastao "stpanjem" razicitih boriach foi spodrca Кin, Ruku arhipelga, Tajanda, Kore, Inonezie. Soemoderno uoicaanje arat doba pocekom 20-og veka u Japan, odakleје apocela najve ekspanzija ineresovana a ovu oriac vetin njeovo dugoj istori.

Pobtno znacenj rec "ara�Те" otriva njeno kinesko porelo.Naie, prma nacin pisana ov ec, sve do pocetka 20 eka, korieno јеaenje "nesa ruk"/ ("neska aka"), poom је zameneno nacenm

"prana ra". 14 Prgle dostupne istoriske grae

15, kao i anaiza tehnika

borilacih sistem Dalekog Istoka, dozvoljava sa velkom sigrnorhvatanje teze da se rat razvo na tmeljima kneskh borilackh ormiCuan Fa (empo n apanso D ·ы se izbegla zabna, treba re dempo ne oznacava onzsenno zokrn sistem borena z tog perioa,

ve pokrv ve broj formi i stilova orej koj s se pranavali irom e.

4> U kiпeskom i japпskom eziku pojediп reci sa si zgooo mogu imt homoпiskozneпje, kao i popuпo drugacii naci hijeroglifsko� pisn Tko е i z po "rа-Те"pobo ko§n naci saп prm koje е zrz ar" oznvo пu li, Ыie,dinasij Tang (cveпa kпeska diпasija iz eiod 68 907 gпе)Pcekom 20 veka ovaj naciп pisnja rec1 "аТе" poisnu е ovim ideo�ro oidobja sasviп drugo zпacen. Oa prome је, eroano, posledi cinJee d sukпeske fore sao deliicпo iale п izgr1пje borlcke osove krae, koji se uksiji periodia zпan dljio od kieskh oiginl Tko, па prier, о§ 06 ode,okпvljaпski ajsor kaaea Chшo Hnagi u kпjizi re Soshu Неп" (H1okToyma, 58) upoeЫjava пovi псiп isaпj reci е s zneпem "przп ruk"Tvor modrnog karaea Fnakoi G1c (Fakoshi

Gichin) u uobgrfsko deu"rDo y way of life", u vezi zпеп reci КrТе,

kae: "Uglno zbo oaпlzim da е veom e§ko da se pverue d "kiska ruk predstal detп izrz z

kпvпski kare koji se azvijo kroz vek Nekoliko godiп posle dolsk u Tiord s о veeпu oko 92g, i uor) s imo priliku d irzi oj esles im radiionlпim cпom pisnj. То se dogodilo

u vee k е uiie Хеюfrio jedu grupu za izuvп rta

k

s dobo riliku d prdloi d seпziv za u veiпu izi u "Dai io Kem КreDo" (velio jпsk esije,ut

rzпe ruke) korisei i om herolif u znцeпju rzп, а пе oj s zeeiпs.

I pored poceпih opor radiioпlпo orijeпisпih iпsrukora, ovo oo zпаее еprihveпo (pogoovo §o е ialo i Ыis eze sa budizmom), §o е пicпopihveno o srane odei karae eksper 37 godiп Od d, р d d§jihdan, koisti se sпdrdizova ok psпja rci KTe s zпаепеm "zп ruk"(boilacka veпa bez oruza). No, i oed og, oslo е zmпo pob1to znjeove reci, ko podseanj na

Кu, ko posojbu kr ·

S) U posavljanu hipoeze о пasпku rsformiji kre uor se suio пvodi vodeih uoriea iz ove oЫasti, pe svega sledei:- Funkoshi, G; akyama М; Szuki, DT; ishijma, Н; ym, М.

19



КА1

Otud i uticj Kempa па rzoj krte nije se odvijo ро rincip rostog jedokrog peoej, ve rzitm avcm i reltivo ue vremesko rzdoЬlju

N ovom mestu se uor susree s ajproЫemtm momeom pezetu soskog rzvoj ke, а koj је obelee eom rsrosjeom eoom, prem kooj е пајас utc па пsk kte mao metod medatvo fzkh vei, "koji је ou Zеп rse urjvaп VI vku пе, mпstu So (Soi) n Z torc ovog meod vеЬаа uzm se raoudski idjsk moh Bodrm(а j Du

P о Bodda, iko edi eu gde i istje, zasluuje јој se, па ovo esu, osve j Rzog z to је tdj pojedпh

gedh so (ko to su: Suzuk,Т.,

Сh'е, К. i moп, Н.) јBoddm zs psjo 16 Rd em deo zjeja eoie оBdidm, djem tesu е Ьt edeп jeпj dпh teoretr krte

e oe 4 god (d se о poeku VI vek e, pm SJ) Dua B) osv Z dm so е u Idju, d Ьi, odu koz ohode pske os Hmje , doo doe e е do e uu Z ov p Ьa е poe zz k V vC j ea kje е

ouvo Zе zu е Ьu

su d zk izd sve пае kojim su Ь izoe U cu oojj jhove koпdcje, sge i zdvostue е uvo Md zvj duha ela

Upvj ovj meod oa z h su oz om e soo vos, s hos s se ovj

meo ro ро , doЬv zv o emo17

Poz di udstk kue rm Ta tovao је z п de d Ь pduvo moa Lg dsje e udma Ь peo t i os put, ko е eoz z daje us

love, Dum е oo t zuzee fzk pse sposoost� U u је so u m tmo oavo u keske ke Ds c kou је uojo ua dope је d kue jed ро jed odsпu zog zke scpjeost Ь povo stje росео је d h u seu zke ee dpe Каk е m pozo, k-

,

lб) Prema orima koji govore о postoanju linosti Bodidarme, kзZe se da je Ыо tree ete krala Sugandha iz une je n vojne kaste. Ка v\iki pok\onik budizma, јо§ dostје postao uven ро poznvnju en prkse rea vecm broju avod, ovaj ona је, u

el da §iri buzm, oo u Кiu oko 520.g ne ge је prezentiro nove metode· meitaije rdi dotzan rosvetenja SATORI) ? Funakoskhi,G: Кrte-Do Kyohn, Kondha ntrntion LТ., Tokyo, 973

20



КТl

deri iz Saoina sц oЬii reputaciju najboljih oraca u ini. v U kasijimgo�ama, menost koju su oi korisii poea је a se nzia aoin CanFa (orindi Kemo)"18

."Pre oko4

goina, kaer zai Boiarma utoaov је _iz jene krџeine jnoj Iniji, u kojoj је iо trei rinc, naseio se aoinram (orin па japansom u Нао a aninaa. Bio је, !aode, aesetosmi otoak ake (ii son, osniaa buiza. U aolin hra јеpezeo pouaaje Zen bizma, Ыika koteatine reliije iji је saranje sklaa iznenao iluiacjom (atori. Aketiz i meiacija seeem poaju (Za Zen su a lana oЫia Zen ebana i poznato јеa su auderi i tako oslaЫjeni grubou reina a su nogi mrli. Da Ьiim omoguio a poprae zralje i ojaaj teo i uh tako a Ьi oi anasae a praktikj Zen, Boiar је razio meto treniranja koji је

obuhatio fiziki razoj uer Uskoro se fizika konica kaderaporail i Ze se irio kroz ce zemlju. Oaj fiziki aspekt 1 Cing Cing, јеiо opeenjen odenje metoa saoore, poo su se kdermaeso suprostaljali rki razbojnici koji s pja zelj poresengradanski rato Poto је njihoa relija zabrajial oriee oruja,kalueri su morai a se osoe na oe etoe ore rzi ru koe sЬie ozae kao orindi eo.9

.."Poeo arte atra o nekoiko sotin oi unaza, aaје u estom ek buist oh Boiara Bohir) preao opasan

pu o nie o hraa oln и Кini i to orizoo poaanje Zenpraksi. Da Ьi soje slebenie осао i ooio a izre izuzete aporeraio је eto o 8 orivlih stao i t siste rzio orindempo, jea o 8 stilo V Ci, eserne koe ieo bos.20

Pore oih o, ogue је proai si tuenja, koja saitnjim istinkcjaa potruj tez о ostojaju Boiare kao osniaorindi empa.

Као posebno itereantan, za tuee utcaj oog etoa na

razoj araea, moe posuii sleei citat:.."Као to zo, Okin su sra reea postojale ekoe: Nahate i Surite, z оје se misio a su u ei sa e oe kiesopesnienja zane utan i orini empo. Osniae koe o i eposatra se Darma, ino Boiara, uteentej Zen buiza". 1

1 pore isoe yournosti u v aoia о postoju liostiBoiare, kao osia oln Cuan Fa (orii empa), tiaki oprez

8Nishiyama, Н Brown R.C Kaate Chares Е. Tute Compay Too 1960 str. 16

9>Hiitaka М Scieif Karate-do Jaa Pьicaios Ic Tokyo 19760> Oazaki Т, Strievi М: Moe karate Koaa ltenationa Toyo 984 str. 1.) Fako�iG.: Karaeo moj iot pt Panpьi eogra 988 str. 0

2



КТl

upcuje na dve pretosavk:(1) Da је Boiama, kao ipank ae kae, z Ij bo

svani ponavala eksnih oiakh џ a ј, u okvi vbi za

jaanje tela dha, kaue manasi Saon (o osai b)poavao i tenama samooane. Ao se sv ovo ov a oonoimesth napada asira od san jaaa ai, mo ovida s vr�men ae avrii vein boj, oj e ou oimenom Sorni Kempo

2 Da pon ve oe је Boaa pzo paktino-oilak fu, v isuio tanaoav

Ро ovoj tovi, Boama је kao z za meiavni poloaj (Za Z), koji је Ьiо izzeo ao, o oЫ

editaije o kop izih oketa Ovaj mo aoi "ecuce mai" ienski kaa i znia goponajanjima fiiih oa, z sinoizi i, okonnaiju vzezaj Noo, ai o o oboia tehnkma i zao ssm o

Pihyaam g epov јас oo z ob vee im Soi ma i aa Naim, k oo simoie boiak o koj a a a , oorlao sisma, aji m obn ozok ga К ,

kate se mou doves gao vzu sa moo o jva Zen pai, sa ijem osiza o (Soi) N o oa Va је Boamn mo !ih j ao o bomn oma "Sa C" ( k o kog o), o fomaa "San Ci", oj a j io ojanisim sioima a Као ajboa i o v o oi a:

"Nmog је zob oak a oa i o, jano fomi a, ao o o

pobnom оЫi� - o ј oo Boia k, oza oimenom Sann"Navno, to i moga ihva z S i aa

rest ovi, ha z e Mei, sano oe ii a ko bo bo o ko z Zn k

Oka ooga zbg oaz oinji о no oo oi Bo Oo o

maai ao imbol z iz a ozo, oa o22> Gigov А.: Napredni karate 1, Kones Beogad 190

22



КТ1

zala i do danasnjih dna, kro potojaje kaa kao oЫika i metodaprakikovnja karaea, а u moderom, portko aae kao takmcaradiipina.

Ne upsajuCi e u genealogij kneih borilackih vestina, aproЫematiku koja e reir, ncajno је prepoavii da је potojlamoguno da је vei broj iova i skoa kiekog boa ogao imai iajana ravoj araea na o Okva. 2 Ova prepoava e moe prihvatiti,a onovu cinenie, da e u aniji aa aoa arate poavluje veiro ilova i skoa, а so prino i u veen oerog rateaMei, pokimaivo e oe govoii о dve kaaeriine grpe iia kekog boka (Kepa) koji u uiai na rvo aaea па Okinavi:

- Seven grpa (evenkinei ilov)

· J grp oiei oi)rktriie evene grupe kinekh borih fori u: dЬji

avovi, dgi i n dari ka, vioi noni ai i ai kok.

Jznoiei iovi e, pak, aniv avovia,zni okovi, ii noznim dia i aa voeborbe

Prem jpoj eiopii, Seai D H Je Keo one na Ru ripe i Кin, u doba iie T 618 907g e)

Preosen nih boick foi na O< b poarai oir ieno og ija ne na ov poo u z perio,kada u Кina i e ii ieo v U vei i, oee vi bo ceg ј o oe eog e, ene"ineka a" ia ј v i vsi vi gaakteriike

Goda 372 pevj poa ikoOivjnih onoa, o Ьi oo ai i pea a ineiboiacki vesa n Ovi Nao pov ni ooa naredim veovima eo e oiio R , v oreu i ee oobre ovi iao deotehik i kiv v brja a u vei a iugedni ao ie, В., e

."Ovaj devi oivi i boe e ove Te (То Daj)Мnogi japani iorica i oiva e ajoi v o

2> Oinava је glvo osto Rjukju arhipeaga, na jug Jpna. Od Кine је odvojeno socim

ineim more Zbg seifcnog srategi sog poloj u to soje burne istorije, ovoosto е veoa ceso b1Io ena uobanja jpnkh i nesh uia. Daa еop�tepivaen teoija s specne itoije oolnosi dopinele na ostu Oinavanasane aae ao smooabei boriaci siste

3



КТ1

dostatku doaza, da је ta veina - naona eia Rjj rpelaga a еkomЬiacjom Tod dugh veina i Azije, nasta aat".

Oduuuu ulogu k, u oЫioanju paine biae osne

kaaa imai su Kepo (Cuan Fa) i Tode (То Daj Meui, eln еostaii da s па azoj kaaea iale uicaja i uge biake fe aoko osoa �о pora oakoj pepsai e psuii zaauoa Reikichi, О. :

- "Saemeni kate edaa kobinaiju ehnka zaeniaaa sa Oknav, hoa psiju sa Taja, oe ak z Кine no ehnika i Jugoisone Azje"

2> Haines, ВА Кarates, sto d Trtions, Chr\e Е. Tutle Compy, Toyo, 1968,· str. 73 ) Reikich, О: Кarate no k, Too, 95 str 23 �

4



Кl

2.2. КЕ - VSTINA SAOODBR(RTNICК STNA)

- "Mada su borilacke forme indviae samoodrane verovatnosae olo ljudska rasa, umetnost aratea koa se daas pratiue b semogla povezati sa tehiom sa osa Oava - aaom OinavaTe" 26

"Karate veina, ako se ana patikue, z'oe se irektnopovezat sa Oknava tenikom - apanso Onav-e.

Ovi iai repreentu koro usaan tu ро koo је arateasao па oovi borilckog sistema sa osta Oinav, poao aoOnavaTe

Nastana ovo boricog ist је sovn speicniistorijsm dogaajia koji su vzani a oso kiv oai suobleei cestim ratovima koi su voe sa ilm pokorvaadomoodacog staovnitva

109 goina prstava kr oavnke vsoti, e sRukju osta okupirana od str apnsko kla Sa oaenizapoved Ji Shia је uvo sov re pr om sanovnivImeu ostao, uvena је stroa aa on i poseoana, Ьo

kaog orujaOv abaa, iuetno te poloa oroa, usovia јеrazvoj saoodbrambenog borilackog site Ova orick iste, i operio poat је po o Oknava�Te "Те". koos po koје ova sise nastao nate su poteb a vv ioko iborilacih formi i hnik oje Ьi Ьile rv potЬ o rovaetodia obue, oa је podraumevaa ooje pionisticousavavane enka, canje darnh povrin, o i posebnumentalno-foofsku naranj, imai su onovn : t ii oesposoЬt

protivnika

nuo obai Zbog toga је Oinv- i o perioda,obeee ao nasina (uЬiacka) vtina О toe svoc pce i lene, ojma se opisue a s okpators von a smro reni, etragov о uporeЬi oruja

"Те: se sve o 8 odine 2 veo ost и vna ntrа Oinav: Sr, Naha i Тr o toa је kni o o vi iaospifce stilske ptv (Sri-Te, Nah-Te, Toa-)

6)Nish�ama, Н" Brown, R.C: Кarate, Carles Е. Tutle Compay, Tokyo 1960" sr 6

7>Ко, Т: Кarae, Pu do crnog·ojasa, BIGZ, Beogra str 13 875 godine је zavrena okpacja Onave od srae Sacuma kana i Okava је osalaani<no deo jaaso carsva.

25



АТl

Prema klasicnoj tii о nasnu Kata, vmnm је"Oknva-T zmn m "Кrte. Nav, rl е k, (ca ipriЫi) ddii vrm da s t rna dsi, s bzim a s "Те" sv

d 1875. gdn vbaи

sg sti.1

maa ima milna s vpma sla 18. vku, s bzim a n ps acni srisk pdaо m, и prznanu isiskg zva raa uim� s 1902. l 1903.gd, kad је Ka pi u nsrirn Ovi 9 O dv gdns, udn, uzima tnsvnsi ii c nvi KtIsi.

Dakl, ksic uc isit s zsiva n tzipma k је arat s szm brck fr iz К (Kp) i Oknav T) p plzng Ыa Onv-T, ki је vmm

psa K (s. 2)Ar, n vm ms, s dvrnst sug izvs

pr v g t sg zv R, r i sdm:

(1) R brlg sis i е vn cng t vzn ј z Ь d 609 87 g. n јеd с t rv d brп nvn brlcih vi па Oiпv. Okпv-T је vbn nst. Od, iz vg r gv i пе pssпi dkumпt о v brlc vini. I је sп пivs cs

pzd, i п, p iz tg pid s izi

snvпm bi c sis k ј vn, s" kr, a s i tiv, c h s.

Sika 2

·9> U iertui se mog ponac Ьа pdak о vee v�og izlka ka jos.Zo e ove eei ojeoi 1i, 102. i 903 goda

6



КАТl

2 Vec је prihvacena tza da је kieski Kempo iao poei(da ajjai) uiaj па sane boriae onove amoodbrabene

veie Oinava-Te. Takoe se vecia auoriea sla ome da e

edeim vekova oa borilaka eia znano dala o og kekogorigaa Iz og razloga oe Ьii plemino o је kasie d vemedaljivaj o nek foi) Onava-e preraao Kaae a naenje"ineka rua"

(3) U aobafo de· "Karae-Do oj voni " aoFakoi, G., inoi edee:

'

.. "Savreeni karae e sari, rzio iz Kempoa Po е Ьоpona kao "Oiava-Te" i sea e da am vreme kad am Ьiо dee sluaoarie da uporeЫjavaj i raz "Okinava-e" i "Karae" "Kaa" se и ovom

laj odnoi na К). Tada a росео od "Okinav-Te" dpodrzmevam omau okvjnku vein bora pod arae" jednkines 1mu eniea U svam l, pravo am asn raikie nji" зо

i o kazvana aora (koj spaa ego oea "ojie moe veovi") povje ve prezia z d је Okinaa-eeminooki "reraao" Ka Me do dosmenopodie smj da se, sva 1ai о kvaiano aziim boilaimiemima ili pk d је Oava-e ao deliino iao ana

araeDake posoj zoz sumje ez a је prerasaпje

"Okinava-" "aae" so svar eriooe pioe Rzaje opoes akako hea deje soogafo a 1 oed ogarikCi i oge moooke zae, ao e a znee sopeposa о nasan ae kao oilog si

Sa veikom igro se moe ph ea a е aae ooprakn boriak osnov ore ehne Ьое boie prinpe) odinavanse aoodrmbe ee Okinava-e U oo pogavj је vec ieo sageo miee veeg boj aoa a је boiaki sienaa-e naso apem orilh fomi a posoa е, Rarhipeaga i okoпih oora p em s izda ас iaj ali iesiepo i oavanski ode Me z aa kaea ao olkoiema, snu lgU је imao eod mbolii boiakih foporekom i Жпе а oji је e pome i poi prie оBdidarmi i Soiпi em Ovaj od oa zv aa rposao је dominiri meod еZЬј п Oin aC ooem k-

ЗО) Funk�i G.: Karate-Do moj zivotni pu PnpuЫk Beograd 198, str 36

27



КТl

icnom borlackom sstemu spefcu, lozofsko-etaпu пadgradпju. Naova асп, u odou a OkavaTe, Karte postaje koplekпj borlacstem oj se zaпva па obaj praktch sboc orlackh or

(sl 3).

Prhvaaпe vae pretpotavke, gava e dпekleоЬјапјепе teze ро kjj se, za svac Karaea uza raпudstckmoa Boddaa а za preec daпaпjeg karatea Srп Kepo Та"krajпje polemca" teza, sada, doЬa osloп pretpsta da е etdtrasedeпtalпomedtavпh veЬ z Zеп prke oddп sse veЬ),аао prmeпu oz osljeпe borlacke e da е prvo taj meodtao па formraпje пdgraeпg" orlackog sstea pd eпo rate

Pored toga, ovo polazte se c pogod za taeпje pojarate zпасепu "kesa rua", koje data z vreeп da е па Onav

ve postojao borlack ssem (Okavae) Ne, kate su рrепоее паOavu u aueпtcm пesm oЫa Као tae, опе sbolcoprezeпtuju kпese boracke orme. Iako su ove ate vreem zeпjeпe osmjee oпaljaпs borlacm ormaa, s bzr da su poteomraj etod veaпja, postoje opravdп rzloz za voeпje zvaarate u zпасепјu "eska ruka U asпj perda, kate se sve vealjavaj od kesk orgala, postjC пerask deo kпavljaskogborlacog sstea, za kj se korse term Oпava-e", е l "KarateVremeom, oo udaljavпje od пeskh orgпala de eпat ada,o postojaпa kata fr, ao orgпalпog eoda, gv da pretaj

zloz za zасепе "пska rka Iz t razlg, e se rzuevaпje'za asnja паstоапа da e z okavljaпsku eпu Ьоrепа kaa ogaa proпae поvо zпасепе, kru ve daeпg пazv Karate

28



KATE

N c dgrs o mou da d\ o јos ja en, o јс lc pЉv t ро јеKa, o v Ь, ao u mn o 60 - 0. gdc O, j kih ojh brilaki fm, v n td boio v.

Os vg t a dj·m no, l u ie fni (, Ьсп 1),o ш bcj s t rне

O bшl i o 0 vi oz� z pr оћ a нo oo шl non .C goig g eio на kao а, z ј dr peiпu

ooko-mt ad, bio ј a i " ud" Oaj os rk ni, ki ј i Lg rnamno c bro Yп, i Г пmi t so re uss o rile vп, o o :

prin je<lstva odb d

- pc koncet1·aij msl gj

• •

t 2 1 шe а.О mem ve kи si io na so

eg "iov k ј sl j j . oa 0. ve). U t е , ,"raa" oz P oo� eto, iо ј on trm i jnj r r. 3 T r nc pvЫ o ns , , gvo, ln, v oo o tio. i, o zabr e, t и o ojdi l ila ps

oj ave п. Zo s v b m ol lbov Ij o v, o o r n

31) oiru borl�kog sitna Oiшvi oene s hke onj pюvi1 or-u (ao rk or ј ovrdne

\at e),

s ozro d no drЬi\о vog ou Ь\о sroo braJno. O

chnikc

ravj oso•u razojbori\k for Dicu) koje s i das ne8u ao do meo-ooro nekog sok ao pr. bone laicom z rin N u), apo za goпesoke (Оо icu), krm etom alicom ( ic)

3) Ato ar d r naen 1p esecjano odj l ra

33> a od irm kra te vezћ o por\o s v. Pozt је od nzom Tm-ei Vr. U nk soma e i das s je dsn u o s kriskie u \omlj vr ea d, cla, r, .. ).

29



КТl

citih skola i kubova. mjCi to и d, kao i ononi brlaki pripkarae koji tad przno, ij sko prdpoati d u takinualni urti arsaali ii ru ili tskm ckim pordama boraa.

Kaij,па

ptu tranformaij ka porkoj diiplini, kara јеuprao naj promn prtrpo и oru arzaja i mtoda"praoana"

" -

30



КТl

23 КТЕ - SPORT

Iпteresovaпje za kte pocelo је d rase паkо� egiЬoпe

emostaje ove vtiпe, koju је izeo Fпko Gicп 4 s svojmassteпtma Tou 922. godiпe, па mpresvaп пасiп. Nakoп toa, Јарапse zetпo zanteesovao za ov, okпavjaпsku borilcku vetiпu. Od tada,ocne, moZda пajiпtenzivniji aoj karatea, koji е rezulro oЫikovnjemu onep odernog aate, iz kojeg је aso Krate spot.

OЫkovanje modeno oepta vebaпja ke iao stlskaobeeja (sl. 4). Ovo е posleda postojanja rzcith kol i stov паOkiпav, kao i razlicitih ptpa u ozofsko-borickoj trsormjitradioпaog аспа prakovaпja u odпou па поvе, odere zahteve.

ao е z to eod oa veC broj stova ( od kojih su пeki i do dasostali ve tradionaпo krteu), пајасi uj п rzoj odernogkaratea a su siloi:

-Godzu ju (Gou yu

-ito ju (hto y

-oto Kan hoto a

-Vao ju (Wao y1 pored zvesnh ra u koepti poeuth kol, пjio r

е doeo do svarj reio oieog etodooki okпogssema vebanja, oji е oricku oпou io u okiпavko kaeMoe se petpostavi a s ove metodooke tehice izeпe, uprvo, dopriele da se postige sgaпost о voej zaceпj "praz aka",umesto "kesa uk", ce se пdekto siboizuje kaiiпtrasrmaij ae, ko orackog ssta. Nae, oktoba 96.odne okпavljaпske novne "Rjku Simpo " su objavile vest da su e

tadaп voe are eksperti: Jabu,Кjamu, ooЬi, Mijai i Hg паsata u Nah (Okinava) saglsil da se za "Ke" koriti oi ncпsanja sa zпacenjem "razпa uka" 35

4> Funaki Gin (1868-957) se smtr tvorcem mod�og kre. Сео svoj zvo je prino osveo opulrciji ove borle ve�te. Presdn u\o је ogro prsjnjemda, nakon vne demosrcje rte qju 1922 gode pstp reformcjtradcn\nog nn pvnj rte cj prgov ov modrnmusvima rihvajui se ovog uetno dtog d (upos oe otorm odsrne radconan oredeljenh mjstor Fno� Је vr�ю revj progm

vebana, ime је do tej Ыovje modero rte oj s dn gvnomprakiue ao sport.ЗS) Ро Hais, В: Кrate's hsto d trdtos Ces Е. Te Со. Rtnd Vermot

okyo 168 str. 16.

3



КТl

Populanost karatea sve do П svetskog rata, bia је ogranicena naJapan. Posle ovog rata raste nteresovnje za ovaj sport и lom svet.Uoen neih novih oЫika i mtoda pratikovanja (pre svega

polsobodnog i sobodnog sparnga) doveo е do pojave pi turnirkih borbi (pedeset godin ovog vea), Cime pocnje ekspanzja nteresovanja zaKaate kao sport i jdan speifcn razoj ovog orilckog sistma.

-- ---

г-----

�

-

�1

1

[

1

•

,t

Sika 4 - Shema stiskog razvoia kaata

"

Nastanak i razvoj karat sporta se tretira и okirima ransomaijekaratea kao borackog sistem (sl 5).

Transformaja kratea, kao samoodbrambene ratnicke vetine, и

sport, moe s najkrae sgedat kroz sledee promene:

(1) Redkcija rate ehnike

Iz prmnljog repertoara trdonl tehnike zbensu t�ke

32



КТl

• .

Slika 5 -Shema ransformce kartea kao borilakog sitema

koje nisu srode sa darcm (polge, bacaja, gueja,imoЬizacje, draja, tehnke sa orjem), kao i sve tenke uaraca koje

mogu da izazovu pase pvrede (darc и oi, vrat, geitaije i osaeosetjive vitale take). Na drugoj strai, uvdeni su darci oj emauizraziu borilau efiasnos, ali restavlja odreenu takmiarsku

33



Тl

atrakivost (visoki kruzni udarci, udarc sa skokovima oretima i sl.). Naaj nai је stvore aokruzen boriaki sistem na ba udarca, kaodominantne tehie (udarci rukama ogama).

2 Izmena sadraja i metoda reninga

Tradicioani ain trenga se asnivao, ulavnom, nainividanom praktiovanju karatea, kro ae i Кio fre oskafora eike ). Ovakm metodima aratisa је, naon vieoijegstereopnog veZЬanja, dosiao visok automatim u oenu pjedinihtenia odbrane i napada, ao i posebnu fiooko-entln spenost odsudnu orb, kou се reti dnim udarcem be kontroe Tim nomtreinga u 'ЬоЬi sa samim sobom", vezba је tez a de "КМЕ" 36 priei Ыoova i udarac.

Pored ovih metoda orien је specn metod pipreu i jaanje udarnih povr8ia, s cjem da se ostgnu ronsn ekt, komplasiranja odluujuih udaca. Dns se tj met veza drzo uoiru tenia omen tvrdi predmeta Tame Vri).

Kvalitaivna imena metodc reniga dernm eupredstavlja oenje meoda sparinga (umte) sa rter. Ovj metodpostaje ominiraj oЫ u denom rte teig, sa karakteristina oЫa:

dogovoreni sprin (Јusoku Kie) sbodni spari ume

Ovavim ainom trenig veZЬ, prd vldavana enm fmmtehnia, te sposobnot rmen tenia darca i v s"kontroom", ime se otvri ogust kmarsog ndej stepenu ovladanost karate vetine.

(3) Revija kt

e је pomeuo da su ate auae rmno sto u tracioanom konceptu karae terniga. Pord prato nja a ravjae ouvanje iste tehnke osnove i raevanje osvnih ba princpa,stare kieske i oknavjanse kate su sarzavale i odreen isorijse i Шoofse poruke. Sa meodog set, kate su Ьie tee a enje praktikovanje, tao da је (ne eto ), a revaje njiovih umetnikoiookih i boriaki porua, Ьio potrebno viegodinje sisteatsko vezane.

Зб) "ЮМЕ" је pojam koji oznava ispoljavaje maksia\ne psihofzicke energije prilim io-denja karkarate ehike. U akirskom oejivanu se koristi kao okazatelj primen,age i ine U uЬ\jem znaceju moe se ee kao stae ispo!Javaj msimalne�ihoziCke eergije praom mometu me sla i riack prinip ate vtine.

34



КТl

Vreme u kojem је stvoreп oderni karate, diktiralo је da se ae,kao јеdап o etoa trega, proste pagode akem ceп irazumevaпj. Zbog toga s stare, okiпavjaske at, gavom, zeпjeпe.

Zadravaj u пjma stska obeeja, vode karate ekspert tog vremeпa suizr8i revzj kata, promeiv cak пihove пaze, pr cemu su zbaiielemeпte koj пis primereп пovom koept vebaja. Redkijomeleeпata, ate s svedeпe а опе tenike koje maj praktcпo boriackissao, koje doprose sstematskom osposoЫjavanj karate vebaca zaakieje u karate sport.

·

( 4) Uvodenje pravila takicenja

Najspeicпija proeпa oja obeleava traпsfomaj karatea,

kao borackog sistema је, svakao, uvoeпje praia tameпja. Na ovajпaci se omogo da se arate vebac odmeraaj stepeпu ovladaпosti karate vetiпe, pri c se prava destrja zameпjje smboico.

Iz tog ga, sportsk arate predstavja maпj oik orilackogпadmetaпja, jer se, sisteo ograiceпj, veac tit od povreda iieveпtuai fataпih poseda (kontroa sпage udaaa, zаЬrапјеп koпtakt saпajosetjvj vtaпim tackama, rekd poe peo pasiraпog udara,pada protvnika i sl.). Dj razoj karatea, kao sorta, рrасеп је stalisavravaje sstema takceja i seпja, sa ijem sапјепја moguпosti

sbjektvog taja sja па reztatsi sod borbe. Karate sve vepoprima obeeje sportske dispпe , kao takav, ima izgede da ostaпeoipijski sport. S drge straпe, еоsроrп је iпјеiа da se п putraпsforaje ovog boriakog sstema, sportski karate sve ve ualjava odiori borilackih priпa.

O pojave pih trirsi borb оiпје izzetпo пteresovaпje zakarate sport. Za пеоЬпо krako vreme se ovaj sport proiro а sekoпtiпeпte. Sezeseti godiпa se karate pojavo i Jgosavj, gde јеdoveo pravu ekspazju iteesovanja. Danas spada me ajmasovije

sortove nas.

5



l

MEDUNOE КRТЕ ORGAICIJ

14.10. Too, Japan Osnovana setska unija karate organizacija�o - World Union of Karate Do

ranzatons (uko)27.9.97. Njujork, S snvana ntenconana amatersk

arte ederacja (I InternatnaAmeeue arate Feeraton

0.0.85. Odu Meunarodnog Oimpijsogoe UKO prdsavla resr u :ОК

ТЕ SPOT U OSLVI

28.03.193., Beograd sovan pri karae klubnveritetski karate kub)

u Jugosavj

0.3.970 snovan Karate savez Jugosave SJ

LТO U MEDUOМ ТЕ ORGAICJ

10 - 194 god Clnc WUK

15 185. od Clca IA

85. o Cc WO

Sk 6 - Znacajni dam nove karat isto

,

6



КТl

... OSNOVNE RAKТRISTIКE ТСЕNЈАU КRАТЕ PORТU

Uvodeпjem pravila storeпa је mogucпos a se krate zbaпamecu u sepeп oaпos krae ne. Om је, vroaпo,пarvjeп пaprogriпji ora u popularii ove rпe ojake

veпe Ьоrепја Као o је rесео o· ojave h sh bob, kraespor је a пеоЬспо rao reme, posa opularп па koro voeпtma.

U kraeu osoje v osпov oЫika sporko п:

- meje sorm borbaa

meпje atama. 7Sor orba (K) lja oп kr�

veп, u ogaпeпja, oja su rguliaп pralma п j 3

U sporsoj borЬ se ouju r a пo o usmeeп rem vtli ama па elu protvпk u duimou se u "a ooo" (uar u lo пе eupuпom, vc koпrosaпom, sпom, а uoko је u u u ru

lпh k па gla, ra u r o o ri

Tkmeпje sporsm bob, oa boilu oje obik a (rп 8 ) Pп bori b п bprepr пајсее је polo rk ga l a) Po lпemira su rlпe eduobo ujeпe 1 o bo ( 6. Boba e oj u proto bo Tki пе пu o roora vreme rajaп ore (o oebп slua ko su ruпravlпik) Nauaпje borlia u ju ibegaaпj bob, рпо ekzпj, a kaп п rua o borb.

akiar u bor п i kiю Ј пi

pojas, а ugi be, jg rsпvaпj P o п a igrma, aa os broj, ja liп se takode rou rom

Тајаје borbe ai o vs amieja. Njece o 3 ua,а moze o 2 а rd i 5) mu rаапе a obha oefektvпo vme bore Bora s o r e e rdog vremena sluajem:

·

"

> Pored ovih discplina,.u ekim �iki orgaiacija psti anje l1j r-

dih edmet Tame§i Vri)> Ov Prviom su reu jzij eleei a jnj aki/n a §o su:

bori\i§e, aae bore, ritej a vredve spe§ns ne e i s.

7



КТl

- kada је је jedan o takicara sakupio masimaln bro poe oiе n vazi siseo suenja 39

- kada је aica diskalifo

- kada neki o akica nje mogost d, bog oree iiekog drugog aoga, natavi obu.

Ska 7- Borite

Poaje rate sportist tmice re ј rimakicenja i sea Za aio rameae sporte borbe, metim,nacajno е da se aedu ajza ogrnice u ticro pimeniehnike Iako, u okru ih slsh orgi potoe iesne aike ovi ogranicejia, sporki arate poraume sledee bree eu oЬi:

- ioe tehnika sa ntatom grlo- hnik oje oauu svian otat a bodom oinaa

- na na gnitaie i gobove

- napa a ie ooeom

- oasna baa o ро soo proi oemoguu bebenpad oivika.

3> Taienje u borbama se odvia prema dva vazea sitema sueja i o: do 1 poe i do Зoena. О ralikama ova dva ssema, dae se poseba komer ovom poglau.

8



КТl

Кriterumi za vrednovaje uspenosti

Osnovne bodovn jdice u ocejivanj spnost karaeama u oskoj obi, s ipon (сео poen) vazari (pola роепа) .

Ipo se dodljuje akmiau ·za kasno in aac ravc ke na eu oka. P tom је nohodno d d zdovoljnsed kr_ erjum ekog oenja:

- korekn form

spoljenos snag

- ravovmnos

korekna distanca

- "zan". 40

Naad su ogranni а l bodov ovin

gaa, lce, vra, t.

Ako akma izvd acij u avc odvni povnaroikovog la, p u iplj ne

�inij ta u kvaliet

ehke, akcja е Ьiti vrenovana ao aza. 1Tnja u kaat, danas odvjj pa vicia dv

najmasovnje aat gaizacj

• nteacionl Aat Kaat gaizacij (IA

• Svtske Uj Ka gazacja (V)

Sagdaj osnovn rika u ktjumu a u ou

Pavlnka ove dve organacj mo it znaajno za azumvnj pocsarsfomacij kaata kao boila sisma ( liu 8.

Siste akmj " 3 na" је toj, noviji mnat au ansfomcje k u oku cplu. Po zulttkogmaksmuma, em kojm s oje onik, ova stm sadri nzdrug lemenat koj u dnl zme sa spojj sl aaeborbe

40> "Zn§i је iteracioa\o prфvaen zaz koji ozaaa saje amokoole, usedsree-

nos, s okojsa saloeos takaa. Zопе akiae koj su nekorolisa, zadhan

nercюai u prien ene, kae se da iaju sab zan§i41) Boda rednos ppon odgovara vedos od 2 vaza

9



КТl

ELEМENТI

Bodovni maksimum

Za8na oprema

ojsua

Oenine kalea

ehncko oeapriiom osaona

Rzke u bo .aqama

Ua zeen azna rezua

PR VINIK

1ON

1 glav 4 uglovna

ro erum

PRVINIK WKO

ЗIPONA

Sttc z pesne

1 ln 1 pomo (иbolu)

l teium

ouu se zsopn(Ьon2 c e os papotn

zen azna, proku

se oe�e poenVA, PO,IO

Sk 8 - Por kli sistem sudenja и kt po

s po se s z omee:

- ze bobeo s, zsteos o

zhe z eo zoe o

U so oe " o pe" b s so s o Rzo је o bob, o oe e z s s src O re so па а obae ene s o s

eeeto eoe se· O e oe, eeo Ыe sz zo cae ee, ko s spol z cec s � и

4



КТ

jednom poketu (saglasno osnovno boriacko ie "bob zati ednmae") Teba sai i okonost a se bora oia bez zatnh ukavia,to od boraa zahtea vi nvo ovlaanosi karate enke i kontrole.

Doseno tome,и

ovom isemu takmicenja, zahevi za kaieom enckogoenja s vii (oa foma, pavan sav, avnoe, spoenos snage.. akmicene и reimu "o 3 poena", bore је osloboilo

naprenutos koja је proistiaa iz katkoe bobe. Samm im, akmicai suse "poigi" и prone, sobonie saove, optenje gaoe i pocei a se slobone U boЬi se, oim poeinacnh esplozivnh pokea, cestoprmenjuu povezane tenke ukaa i nogama. Zatitne rukavie sudoprinele a poenai ai buu laavi, sa mae naglaenmeleenom eksplozivne snage. Pore oga, mogunost boovana akieposle eventunog pa ponka, stimusaa је pieu ehnka

nauavanja anotee (poebno ehnike ciena. Na k, smanenembroa suia и boru, zbegni s cesi slcaei prekaa boe raisijski usagaavana i pregasavaa.

Naveene "noine" s, и sakom slca, opne nmcnosi iatrakivnosti takmicenja и kaae spo. Meim, pi tom Ь eal imati и viu neopon cineniu a је me, oa spot, o ie vegao zoneaate etne (nocio и eeeu pakce lacke ekaso).

Takmicene и izvoen kaa pesavla vi vanog i

timskog izvoena, smboickh blackih fomi, oe s ezo eisaeizockom iniom, eosleom mo izoena kae nka.

Baai so 0 Ep "Wa)

2 Bassai a ("Passai") Ni Sho ('Nie Si")

3. Kanku so 2 Seiehin ("San")

ank Dai Кusanku 13. Jon

5 Gankakuu ("Cnto) te

6 Hanges ("Seisan" 5. Spaimpe

7 Uns 6 ouio So

8. Seipai17 ouso D

9 Saifa

Slk - Pogam kata za tamicarsko voenje ро Plku WKO

41



КTEl

U treningu karate sportist se ssrece relaivno veli broj kta.Medutim, njihoo tmiarso izvodenje је seeno na oganie broj.

Uspeost и tiskom izvodenju kaa, proejje s na osnovu

eecih elemenata:- taost и izvoeu (saka kata ima svo oЫik, izvoau liniu,

efsa reosle, ritm i brzinu izvoenja)

- azmevanje priipa koje kata izaava

- kvalitet ehikog izvoeja (prima sage, balas, prvinoisaje)

- usresredeost rionalizaja prilikom izvoeja kae

Ko tikog izonja, pore ovih eleenaa veje se i sepensinroizije poreta takiaa

·

42



3TEHNIК RТЕА





КАТl

3.1.SISTEМTIZACJA ТЕНКЕАТЕА

Osпovпi preduslo z sstematzacju ehпke kraea је pczпooeje samog poj teпe, m pr, o u lterau е ostoj popuпosagaпje, oko fis ovog poma, u podrju motornh vetna.

Naje e po ojom ee oazume pecпa ooveпa (l sosobost), oja se jvlj kao oledc aapiv ocesazazvanh jesvenm rgom Prem ome, ao s govo о ecKaraea, on b se, soпo ovom pspu, mogo govot o о "specojboraoj ve oa e javja o osec jeпseпog poe gu kaateu".

S ruge re, veoa so s po ehnom podrazumvajumfsne mr orme e u kraerste za dreenu posugraпu tom sluju se prosto celokuпe ehke u odeeпo ga(scp) ee ao skp veg boj ea, oje ро sojanjoj scmookog zvoe redstvaju prepozпatljos (specБos), gu odпosu а druge!

U po suj j e (je) oпeom eto (pr r eпom, а u rugom suaju, aznos

teпike om li vjan zveпjDrug prsup, u deisanju auenog ojma, је ogoj

poav moa sstmzacje hne kartea. Nam, Фаnјеprakvaje ate vod a genealok u f artersnog oЫkozovah, stroo desah for teha 1 e forme daas neoosпcu rae metdke pored ene da arte sor sve ve divegraod aoпaпog koepta vebj karte, ko ete soorne Iztog azloga moe se (u prezetrau ee rea) pratt prstup,oj se poso kaate en efn kao:

- speciпa fom poloa, etпja osmijih olakpoet koj su prczno densni naпom zoja пazvom" 4

Ao se prvat ova prostv (navee ecj azou с pora roso eh� kt), ceopa nrate se moe stetzovat па seeC an

1> U tehпi(koш seu karae ov� Ыik vzbj se on(v ko Кhon.2) Nivi k pk u па jpП1 jciku i Jju iiol m

45



TE

HNI ТЕ

Stvov Ken Udrc Blokovi Csen

N baz predee sstematzнje, u oom pogaju је rezeпtrпsse mgaa eaju egeu asf iau ehe u eu.Sste se zsa а herarhk tae krterum, c reп,ро pпpu " ро a" gu asju eh u ssegea e Se za kБkai ju је osave seeC псп

мк

1

r ceu је:

MKl - e za asaju s

- МК2 - e asju eпa

- e z ksj u

- МК4 - mde faju Ы

5 sju eпja

6



КАТl

3.1.. STAVOVI (ТАНIКА)

Pojam sv u karte ehnici, oznaa peiiaп pol ediaп ea:

- oloje �)a (razak go uzduпi os ...

eobni ooa segma ogu

poojem rojekcije eia ea u oпosu па porп olп

pooj kukoa rpa rea.

Soi iju iesru zna z eisп preп e

dban naaa. То u po d oja u obezbaj: ano (rao

okrejio

oimanih aoko Ьiomehпkh soa za sojanjeaksaih iinih sia.

kareu e usree revo eii broj aonzaп oaoa sa recizno e"ai arameia ehno zo1ej. Rzog zo је akako oojaje ka ka aiarsk disie a ja

azih soa foriraje eog sea anaпje arae. oreog prea so sano! (oko or a unciju oajzoe aпoi karae eine. 3 Narпo spooj a borЬ eprieпjuju oiikovni igoeni sovi obziro п роsеЬпе zaheeborbe.

Svov koji su riuпi u karae raki su asa zoeпje izprroпh saova.

·

Pioп saovi a eoooko aeka is pede seпrae obuke. То su ooaji einiani ugao ooa opa jenosaп s z zonje.

VeCina oh soa su sa eo secnog cereonil arae. Meum rro sao prjaj poaze pozj zprieп karae ehnke (zauziaпje borbeпh poloa Ыorje lzdaje udaraca. U reigu karaisa suse se sle Prirodni stavovi

(IZEN ТA:

4! Stavovi u karate s nsali vi�evevim savr�avajem Ьiomeha ajpogodji poo-zaja a efasu prmeu araca i Ыova.

47



КТ

-Heisoku daci (l 10)-Msuhi daCi l. 1-aci i (l 12)

-eiko dci s 13) Uci ai daci ( 4 Renoi dai (l 15)-Teii dci ( 6)

Ska 11

Slia 1

48

S О

S/ 12 Slk ЈЗ

S 15 S 6



КАТl

3.1.1. Kriterijumi za klasfkac stvov

Za klasifiaciju stavova se prmeп d опопа rt:

. Polozaj pjekje ezi e porп ooп

2 Usest inih sila og и obebeiп Ьlпo

(1) Pi ejm oogav ode\ tao па karkerпegpe oje, v oso spojanje sie oka rsoreeпo пetel и os pvie пeposredih s\ос. 4

U t siu s mue vaijate aa је pojeia e eЫiza eno i stlu, ii se aai па ediпi, me d

sie , 8, 19) a ovo ieri dke

pom kor de\e

- e, aj i ceпtale.

(2) Di eijm se asпva aпal d aer oebeivaj saЬiosi и stavu

U o suaj se iie sie seavj a oskva edoili Ь i a sja Ta s ze govoiti о iej ili"tvaraj" i, sh e gup otveih stavoa (si 20)

Sika 17 Sik 8

> Pod povr�inama nepsed1og osloc, u stavu podrazuevaju se опе povrie koi eveba nepoed10 osla1a na podlou (opalo ili deo opaa).

49



КАТЕ

S/ika 19

Drugi naci se odlikuje supotnim se eovaja a, e ai'esuj z iskij k slj a u је da ujajeili "zavaanje" ola. Svo sa oaki pnom oznaaaj se azaoeni (sika 21 ) .

Ska 0 - Otvoren stm• Sa 21 Za s

5



КАТl

3.1.1.2. Objasnjenje doatih lemeata koj

orte u pazu tavova

Prvc v: Zamisljena inja koja pokriva merove "premanapred" "prema nazad". Naie, to da najca ra a aumanjaa, a polaz e liije (oo ede noge nared ii korkom aa)Oa ni ja је omln u odnou па o\znu nu a 22

lrna stava1 -

Sk

Sirina stva: Na jrae r sto jan e pavaa oj pr oaz e kro treposia poednih olonac а koi u lli a ravce ta (ka 23.

о

!"

4 / 2

Dz Nre rojanje izme enara ovrsaneporedh olonaa, ро li ji praa taa (la 24.

51



КATl

lstrena nog: Noga koja је u prdjoj poziij kada је stav zauzt.

Sprona nog Noga koja је (u tom s\ucaju) u zadnjoj poziij(pad).

Uolko е turea noga leva, av se oz nacava a "lev" Suprnpoz i ja e zc k e a"

• 1•0Jozj o De��se e ugl zme "uzdunh a"auelg ala i raa stava , ri cem се e prmenja oznake а1 (aga ree nge) а 2 za go re nge)

Pooij kkv Pdrazme vreeo gvarajuC plajramena. Dense e ulom ko ji z auz ima ju оЬа kua (ramena) u odosu naprava ava U m milu mo e raiva raercni ooaji :

- Fral laj uga 90°

Ki plaj sar ga)

Bc laj (ugao 0°)

Prme av rerjma ро rem reedogaa alje m\a za \asГkaciju av u reu

1 Щ PDNЛ

2•

ZDN

OТOI

OR

CE

Slika 26 - Mode (Sstem za klaskcju svoa) 46

5Ј Pod "uzdnom oso stopal se ovde il uslono na zmi�jene aprokie ose -, linije kje polaz kroz sredine pe i srdnjeg ta stopaa.4) U stvljnu md је deicno koreпa lasifkij z: Nkayщ М. B Krte 2

Kodnh Iernaio LТО, Toky 1978 tr 4

5



К

3.1..3.Prikaz osnovih stavo ро modelu K

01ORENI:

- Zenkcu dai (slika 27

ZA1ORENI:

Kosa ai (sika )

il !B ! !!01ORENI:

Kokc dai (slika 29

ZA1OENI:

Nek ai ai (slika 30

i:l!!!i!ll!•

l

1[:j

01EI:

- КЬа ai ( sika 31 Siko dai sika 32 Fd dai ( slika 33

A1ORENI:

·- anin a (slka 4 Hangec a ( sa 5

53



КТ 1

ZENKU DAC

- redj s- Ooren s 27)

KOSADACI- Pednji stav

- Zoreni (sl. 28)

OKUUDAC j s

- Ooe (l29)

S/ika 8

5

Slika 27

l 29 ;



NEKO ASI DACI

- Zadnji sav Zatorei (sl. 0

BADI Ceai sav

- Ooei (s\. 31)

SKODAI- Ceali sa

- Ovorei (sl 2

Sika 31

КТl

Sika ЗО

k 2

55



КАТl

FUDO DACI- Cetral sa

Otvore sl

SNN- Cetra.ln sav

- Zvori (sl 34)

НNGE AC- Cetrl sa

- tore sl 35)

i 34

6

Ska 3

5



КАТ

.1.1.4. Brben stavovi

Se naedne varijante hnike staoa mogu poslziti aoborbei avov, avno od speciosti adtaa borЬi (Ыoiraj ·

daraa, ibeg n je napad presrean je ili onranapd). Prieaborbog staa takoe aisi i od idiidai siofiii ieniko-tatk pobno boraa Iz i raloga s пе moz ovorii оborbeim staoima o srogo deinisanim rama v о prilagodjivipoijma boraa kj uvj speciinosima sortse ii realeborb. Oa sposobnot priloaanj је jdo poaaelj oladaoti(uvri) hnikom tvova.

Na jee prmnjv v kra borЬi ajriЫiziji еonvnom au Fudo dai Oj ta ј a jogodn ji a rvan je ralicii

ahteva borbe (ouvn dc zbegavaj napada rrj ...) jeromogua dobru lnos i okrljv skoro vim raia.Zu oakog sa е ra dgovra juCim olozje r ojista d je pe borbu fukju. U aisosi od speini avaborbe ao i od rktrisik bora rnjuu s ri arkeristie vrgada:

- Voki (slik 6

- Srlnj ka 37) Niki (sk 8

S 36 S 7 S 8

5



КАRАТl

Modcjom ooog borbog v, prem penou i bor, jsce pu 2 onove fore:

- Ot'zv (redn) (ia 39)

- Defanzvn (zad) stv slk 40.

Sika 39 S 40

8



КАТl

З12 TANJA (SBК)

Ро "u zem" svataj tehnike kae, retan je prestavl ja laa ehnike odbre a Sa etolskg aspka, dkrtaje е itgrno obuhvco uj i usavrsan jm aaa iЫooa N, posc o ne Гаzе ja ovih lta tuatavja e jovo uv avn j �tj a u t U kai jimfazaa uvrvnja nasvlja s uvЬvaj ehnie napa i obne atnem peo lonj Ь\a ket ja

U kaaa, kao rtipn raa ja tava aaaЫokov i ug pokta o f ро autvdem ini jma.

u prtпoj pini ate sin (stk j ii ra\j) jogue gvorii о ogo Гnisim fora hke raj s obzm se ri о topnim nprviivm ezma U sucajvm raja podazumva "оај d ali enickesЫjensi j mogu odrzavae pimal di ibgn jpoivikvog рdн i kno voj povpa".

З121 Kriterijum za klasfkacj kreanja

Za kju rtaj otavlj u u:1. Kat lj ktaj

2 Sm rtja

3. Odo "o" "d" n u iv ju k 47(1 Najoj ode kaп ja o zvi ov Ыika

ini je rtaja a i o а:

- prvlini jsa

kivo jk

47>uvodenjeш pojюa 'osca" v nog, gl�v s spefne oe ee i eneoe rkoш retnj. Tretrjc t roЫeшak tor Mrc R. (Kre kol ),kort ter1e 0c port og 1 sto tr, oec nog је pron oшer kretan je potп шpls U ez tш, ov tor k: Ko sb krenj enюr kors rj , j se ot sm skjm sесе o о Rkja r pro o па kkov pokrcc h pr, z strn e

omogv sorno pokre noe nom rvPratac ovo orz1j, ko Ltr e dru

e

oe orvnjkretj tovreno s је poj tern oca nog шesto

poke), раse tj poj i prenjje oo nzi

9



ATEI

(2) Za dal ju razrl1 klsiikaci je etпa kristi s keium"sme kretaп ja".

Smer је vi krit jum z sgedv nj pe spol jп j slik о

krtпj U paktim siu, v zпасајпо spta oeogpedv dпa pro tivпikvg парdа il odbrп

Iko ј teri jski ogн veiki brj so keпj, z klifjs prokmativno uziju tri nvna smer, pre kojm se krtnj dlп:

- kenj p

- kretnja ua

- anja u a.

3 Aпaliz ciЛih "nocce" "voce" noge и rzlictimv r jntm kean, 1 mucost a (etljnje) podele kreпj а:

- kr pui krk

- kretan ja uplim krakm

- kretan ja lianjem

- oketo ok itre nge.

8 rt re n.

1 ф PVOLNS

2m

3.

NPRNZ

PUM КОRКОМDM КООJM

UNA

Т ООSR NOG

ОТ ОOТ OG

S 41 o К2 S z u 1·

J praksi s1 naj�ce sutлa sloza (kЬ0vaa) kaa, ka a rшe - m ikin ket1 i i s. Takva za ktana s ava a Ii abai

60



КRА

3.1.22. Prikaz osnovnih retanja ро modelu К2

l!�i!,1:NAED

-pnim korakm (sia 42)-upim kraom (slike 43 44-kiznjem (sika 45)

N

-punim korakom (sika 46)-duim korakom (sike 47, 48)-izanjem (sika 49)

UТU.

-dpm korakom slike 50, 51-kizanjem (sia 2)

l

• Pravolinij:ko etn- Unprd

oretom oko isuene oge slika 53) eom oo supe n l 4)

unim korkom

Slika 42

61



КRАТЕ 1

• Pavolnjsko kretanj

- Unapd

- Duim m(vajna 1)

• Palj aj

Ua

upl ak

vant 2)

• Pvojsko kaj

- Unad

Кlzanj

6

Slika 3

Sik.a

Slika 45



Pravolinjsko retnj

- Uzd

Puim oom

• Prvoijso kej

Uzd

- Duplim korako

(vr 1)

Prvo'iiso je

- Uzd

uplim koro

vijaa 2)

КА1

/a 46

a 47

Slikn 48

6



• Ps etne

Uzd

Кz

• Pvon isko kretane

U stnu

- Duplim kko

(v 1)

• P lnij renj

- U sanu

plm m

( at 2)

6

49

50

Sk 51



Pravolnijso kretanje

- U u

zm

• Кu

O c

nog

КАТl

S 52

ka а

Ska 53 Ь

6



АТl

• Кuzno kretanje

- Oretm o sprone

nge

Ska 54а

Ska 54 Ь

66



КТl

3.13. UDARCI

Udari su dominatne thnike, koj odreuju es stemzaiji borilack vna. Zo se u ucu krt tehn pglask daje usaravanju enke udar oz ojm se zvravaju borbe (u sortskoj bor је ed ptek)

13 Kritejum za klasfac daaca

U osajj moea z ksfkaju udr reni s sedeC

krteriju:

1 Deo te koj se aa izodi

2 Sr zonj

3 OЫik inije voenja

4. Udar ovrin

(1) Ро rtrjuu "Deo e oji e zod udr dr rteu dee па:

- udar rkaa

uar noama

- uri ao 49

asno o og koj deom te s uara zod, ро po aanskoj termino\oji koris se sedee oznke:

- Zu (za udare oji se zvode eo es)

U (z ostae ure ukm)

Ger (za dare oji se zode og)

(2 Postavjanje veЬa u rirodn oordn sse euse arkterstini serovi u kojim se izvode udri ·

rema naedeni serov ogue е rziovt eee arijnte uaraa:

udar re nared (koj se zode spred t )

9> Udarci glavom su jednostavn pokret, koi ne ahteva neko posebo uenje u o s-cfnog karae rena. Zbog oga, ov darc ee Ьi predavjeni u regeu tehiearea iш ze pti pimenu u sodbran.

67



КАl

68

udrci prema nzd (koj s izvoe z fotl v)

- ui u nu (koji s zo evo o o sgtn v)

udri pem ore r prem ol.

Slka. 55 - Udarac komprea nred

Slka 57 drc rukoprmanazad

Sk56 - Uac ogo m a

Ska58- Udarac ogo m "



Slka 59 - Udarac nogomи stranu

la 61 -Potni oloaj za udackom pra dol

КАТl

Slk 60- Udarac kopraoe

Sk 2 - Uaac prmale

(3) U odпosu па kriterijum, oЫik liпije ioeпja u daljoj razradi

klasifikacije, darci se mogu dlti а:

- pravoliпijske (dirktne)

krivoliiske (kruzne.

9



КАТЕl

Slk. 3 - Diret udrc Sa 4 Кn aac

Detljnom prien vog kiterijuma, rupi kuzih udac s de pema pe mgv se pel :

- utne dae ( se ie d "sede ie e" esp)

pjje rce spj pea "srednj inii ea" 50 ).

Sl 65 Unutrasnji dc Sl - Sposj dc

so� Pod "srednjom linijo tla se podazumeva za�ljna lij preseka predje stran ea i

7

sagale ravi. •



КАТl

(4) Upotreba vekog boja udarih poiп, u karae prki јеusko povezпa s пasпkom i azvoem kae kao samoodbeeboilacke veiпe. Naime s obzio а zaп оепја ouj Ьlo јpoeo da se iskorise skoro se ogue dne poiпe па e oe Ьаса osenim meoda ening pkic ose oje gologcoek.

poreb udarnih povina u kae sko ovezn o samediko ucenj i sva enke d i Ы i njihovom erioogjom i klsikijom (pikz daih o

� nsavku) .·

3.1.3.2. Prikaz osnovih udaih pov

Sika 6 - Се/о pesnic(EIКN)

ka 69 Uutanja staasnc (NC - TEC)

Sika 68 - Zdnja sanasnc (URКN

Sk 70 - Vrhov prvhlaa (HIN

1





Sika 77 - Unusnja tmnaorena se (SE/RUTO)

Slik 79 - Podica ИDЕ

Slika 81 - Vr bana(KOI)

КАТl

Sa 78 - polasnjaaaora sa (ЈТО)

Slik.a 80- Vr laa ЕМР

Ska 82 - Goa aa paКИВ - НSКИ

7



КАТ1.

7

Slka 3-

Pet (К ТО)

lik 85 - ponj brid soalOKUTO

ika 4

uaa oa (EI)

lika 6 - Vr koleHJZ

·•



КАТl

3133 Dodatni elemeti za precizooznaavae udarac

1 Nivo izvodeпja uarca

Za primeпu ovog eleeta .prkazu i klasfkacij uaraca orsts poea tea а seee zое ( oe):

- Gorпja zопа (visok io) Doa

Sreja zоп (sreпj o) C ua

опј zопа (пis o) Geaп (slia 87).

S/ka 8

U oпosu п пvo zvoeпja uaraca, rea пvеепо poei,ogue su seee arijae uaraca

Vsok oaп zuki, ui, ri)

Srej C uп (zui, ui, geri)

s Gea (z, , gr)

(2) Po ueog eksremia u onosu п sa

Ko rac rukma, mogu se razlikoat e karakterstepozcije aktlпe rue (ruka kojo se пeposreo zaaje uarac), u osп stav

75



КАТ

- Oi pozicija

- Gjku pozcj.

O pozicj udrac se izvod rukom oj odgovar isturenoj noz av (npr lv ruk - � noga).

jaku pozca l supron pozicja oznav tuacij u ojoj јеeln uka, supron o surene noge sav

Slika 88 - O pozca Slik 89 - Gjku oc

Kod drca oa s, ajee, pmejue prncp zvoeaudrc ogom o ј pozd U suajvm k s udrac zvodi•

d v v 511sureom ogm, rc se ozacava о s gп.

(3) Duna puanje prilio izvoeja dcaKod oh udraca pooe dva raisn nana izvona:

- k rz zglbu olea i

- um bojm roacom i isuraem a. _

om sj s d о drcma, koj se oavu o basudarci (kj) а u d ju, k dgk duC udr (kkoi)

Sl) U lieraturi se, veoma �eso, susrece i oznaka kizami (zki, geri), za udare koji se izvode"pedj il g, be e stav. '

76



КАТl

1• RUК NOG

2+

РRМ DР N

U SТРМ OМ G

�

PEICOM- lom

- zadjom sraom

DIRКUZ

- uџrnjom sanoPRSТМ cia hovimaOREN SАОМ- nrn im bidom

4 - spoj idom- zadnjo sromKREM SА

- zanjm sranom- rednjo sraom nnjom sanom sojnjom straoODLOM!О

TOAO- to

- o a- go srom sj8n o vi si ·

peoONO

Slka 90 - Model f (Sistm za klaskacu udaraca)

77



КТl

3.1.3.4. Pikaz osnovih udaraca

ро modelu К

1. UDARCI RU

DIRKТISiken coku zu ( slika 9)Tat zuki slia 92)

Ur zui (ika 93) ата zui ( slka 94)Avas zuk (slia 95)Hio zuki (slia 96)Nkite uci (slia 97)Мае emi uci (slika 8)

UZNIMavai zuki slia 9)

-Кagi zui (slika 00)-Uaken uc (slia 0)-Hasami zuki (slika 102)-Teui uci (lie 03, 04)t uci (slik 05, 06)Haito uc (sie 0, 08)To u (sla 109-Haiu uke (slia 10)Mava mpi uci (slika 1)

-de uci (sia 12)

1

!

!

! ! !

1

!

!

!

1

io empi uci (slia 13)

8

DIREKТI-Joko empi uci (slika 114)

UZNI-oo mavai uaen uci(sia 5)

- Joko maai teui uci(slia 1)

- Јoko maai haito ucislia 117)

!l!i!!!!!lll�!

!!-Otoi empi uci (slik 8)

-Otoi uo uci (slika 119) Otoi uake uci (lika 20)-Otoi ui uci (slika 2)

1

ge zuki sle 1, 13)-ae empi uc (slika 4)Age eio uci

(slike 12, 126)



КТl

SEIKEN COKU ZКI

- darac rukom- Prema napred

Diektni

�elom pesi

/ 91

TATEZ

daac ukom- Prema napred

Direki

- elom pesnie

92

R

daac ukom- Prema naped

Diekni

elom pesnice

Ska 3

9



АТl

JZU

- Udarac rukama Prea npred

Direti

Celo esica

Sika 94

AVAE

Udarac rukma

- Prea napred Direki

Celo pesca

Si 95

-IEIKO КI

Urac ukma Prea pred

Direktni

Celo pesnica

S/k 96

8



КТ1

NUКITEUCI

- Udarac rukom-Prema napred

-Dietni

-Vrhovia prstju

Ska 97

МEEMPC

-Udrc ruom-Prema napred

-Direkni

-Lakom

Ska 8

VASI ZU '

Udc ukm- Pre napred

-Кzni

-Celo pesnce

Slia 9

1





КA

(SOTO) TECUI I

- Udarac rukom

- Prema napre

uzni (spoljaj)

- Untranjom straom pesnce

Sk 103

(I) TCUI I

- darac uom- Prema napred

- zn untranji)

Unranom stranom pesnice

S/k 4

() O

- darac rukom

- Prema napred

- Кruzn (unuran

- Unurajim briom daa,

Slik 15

8



КАТl

(SOTO) UO UCI

- Udarac rukom

· - Pre napred

Кruzni (spoljji)

- Unutajm bom l

(SOTO) НТО UC

- Udarc uko- Prea pred

- ruzni (spoljj)

- Spojajm bo l,

UC HO U

- darac rukom

- Prea npred

- Кzn (uuranj)

- Soanji bro dla

4

Ska 6

S 7

S 108 ;



КТ

TEISOUCI

-Udarac rukom

Prem np

Кuzni

- Prejom sto oa e

Slika

HISUUК

/.-Uarc ruom re np

-Кuzn

Zanjom som la

Sl 10

МVAI EMPI C

darac rukom

Prema nprd

-uz

-Laom

Slka 111

85



КАТl

DE

-Udarac rukom

-Prema napred

-Кuzni ·

-Podlaktcom

Skл 112

USIRO EMP UC .

-darac ruko-Prea nad

-Dreki

-Lko

ka 113

ЈОКО M

- dar rko

-U stau

-Dektni

-akt

14

8



КТl

ЈОКО МVAS URAN UC

- Udarc rukom

U stranu

zi

Zadnjom stom penie

ika 15

ЈОКО VAS TEU U

ac om stran

zni

nutranom m peie

la 116

ЈОКО М VS НIТО

Uaac uko

U

Кrzni

Solanim bi .

S 17

8



КТ

OTOSI EMPI UCI

Udarac rukom

-Pema dle

- Laktm

Sa 8

OTOSI UTO UC

- Udarac ruo

-Pem le

- Unutrsji bri

Sli 119

OTSI URКEN UCI

Uda ukm

Pem ole

Zadnjo tno pence

Sa 120



КАТ1

OTOSI ECUI U

-Udarac rukom-Pre do\e

Untrsnjom trn pni

Ska 2

AGE ZUКI (varijanta 1)

- Udarac rkom-Prem gore

- Celo pie

li

AE ZUК (varja 2

-Udrc rkm-Pre or

-\o pic

'li 3

89



Кl

ТАТЕ EMPI UC

.Udarac rukom

Pege

-Lati

AG TEISO UCI (varijanta 1)

- Udrc komema gore

redjom stnom oen e

TISO I (vaiata 2

daac rukom

-rema gore

dnjom srno or sk

9

S 4

ka 5

126



КТ

2. UDRCI NOGAM

il

l

l !

l

l

l

l

l

l

l

l

l

l

l

l

l

l•

l

ll:

DIREКТI- Мае kosi geri (lia 2- Мае akato geri (lia 28) Мае bza geri (lika 29 ·

UNI Mvai uЬi gei ia 30 Mavai kosi ei (ika 3) vai uiro geri (ike 32 133) Mavai za geri (ika 34)

�/lBl

DIREKТI. Usiro geri (ik 135 136)

UZNI Usiro mavai geri (lik 137, 138)

ll\ l\1llllllll llllI

Joo geri (le 9 4

f

!

l

/

/

1

l

!

i

:

- Fmiomi okuo�geri (lik 141 Fmiomi teioku eri (lka 142 Fmikomi kakato geri (lik 143 144

91



КATE

МЕ KOSI GER

- Udrc nogom

-Prem pred

- Dret

-Vrhom bn

МЕ ТО EI

- Udc nogom-Prem ped

-Dre

-Peo

МЕ HIZ GERI

- Udrc ogom

-Pe ed

-ren

-Vhom oen

9

Ш

щ

1

2

7

Slia 128

Ska 129

'.



Тl

VASI KUВI GERI

Udarac ogom-Prem pred

- Кuzni

rjo strao stopal

Ska 130

МVSI KOI ERI

Uarac ogoPrea apred

rho stopala

k

МVASI USRO GER (Кuzni udarac petom rema napred)

ka 12 k 13

9





КАТl

USIRO МAVA GER (Кuzni udarac petom prema naa)

Ska 137 Si 8

ЈОКО GER (KGE)

- Uarac nog

- U stran

- Direktn (Ьa)

- Spoljjm briom stop

S 9

ОО GER (КОМ

- darac nogom

- stranu

- Dekti bodi)

- Soljaj brido oal .

40

9



l

FUMIKOI KUT GE{I

- Udarac nogom

Prema dole

Spoljasjim brdo tol

S/ka 11

FMKI TK ERI

Uarac ogo

Pre ol Unursnjom trom l

Ska 142

UI ККТО {I (Udrac peo prea doe)

i 13 S 1

9









АТl

1·. RU NOG

�

�

�

00

VSКSRDЛ

SК

UЦIZU

I

Л

SАОМ

- prenjom som- zanjo som- unuta8nm у brdomKRNM А

prednjo om adnjo som

PUAS

unut8nom stnm- spolom staomODLICOMLОМ

TPO

- bano peo- solam idomOТOIOM

Slka 149 Model К4 (Sistem z klasacju Ыokov)



КТ

3...2. Prikaz osnovh Ыoov

ро modelu К4

(1) BLOKOV RUКAMA

.

:

:

:

i

1

,

!

\

!

:

�

\

!

·

·

'

/=

·

.:/..

"

l[

I

UZDIUCI-e ude ke (sa 150)Age teio e sika 15

Age kei ue slia 12Age kao uke sia 13-Age dzudzi o ke ska 14

SPONJI naa8 ke ska 5) Soto eo uk sia 16)

UNI·

Sokumen avase ue ska 17-Kava ue sika 18-Nagai ude ke sa 9

.

'

i

,

:

.

·

!

1

·

=1

»

�

-

\

..··.-. :.1 ··· ·" ·· !li SPUTUCI

-Gea dud uke ska 172)

� Teio.aase ue ska 173

PONJI-Gedan soo ude uke Harai uke)

ska 17-Sot uu ke slia 17

UNUIeda baa slka 17

-Uc skui uke slika 177

SAIo sk 0)oto p ue s

UТUci d uke sla 12-to ue ska 163Hai � sia 16)Morot u e ska 6)-Kae o ke sa 166

SPUUC

o ud e sia 17oi eio uke slia 168rjo sa 9u kak sa 17-Те s s 1

-

-

- ·

101



АТ

AGEUDEUК

- Visoki Ыоk

- Uzduc

- Podlakticom

Sli 5

AG TSO UE

Visok Ыо

Uzduc- Prednjom tranom

orena sake

Sika 5

\

AG КЕIТО UKE

- Visoki Ыоk

Udiuci

Spolom traomoren se

ika 5

102





КТ

SOTO TEI

Visoki Ыоk

- Spoljanji

Predjm trankon

Ska 6

SKUMEN AVAE KE

Viok k Unuanj

Ukm bdovadlanova

lika 7

КАА U

Unuanj

Podlaicama ·

Sliл 58

104



l

NAGSIUDE U

- Visoki Ыо

- Unutraji

- Podlakticom

Ska 159

OTOEUК

- Sred Ыоk

Spolai- Podlatco

S 160

OTO EMPI U

- Sred Ыо

Spoljai

- Lktom�· ·

Ska 161

1 5



КТl

UCIUDE U

- Srednji Ыоk

- Unutasi

- Podlkicom

S/ka 162

SUTOUК

- Sedn Ыоk- uras

- nusni bidom l

Si 63

НISUU

- Sredi Ыоk

- Unurasi

Zadom anom dln

S 64

1 6



АТl

MOROTE UDE UК

- Srednji Ыоk

Unutrasj

Poduprtom polktic

Ska 165

К SUO KE

Sredn k

Untri Unutrsnjim bm

Ska 1а

k Ь

1 7



КАТ

OTOSI UDE UKE

- Srednji Ыоk

- Spustajci

- Pod1atiom

li 167

OT S UКЕ .

- Srdj Ыоk

- puaC- rd straom

orna

S 1

IRUO U

- Sdnji b�ok

- Sputajci

- Unutranjo sanoorna s

ka 169

1 8



l

TEKUBI КЕ K

- Sredji Ыоk- Spustauci

Zdnom raom \

Ska

ТЕ OSAE U

Srednji kpji

kom

a

GDN DZUZI UKE

Niki kSpjuci

Uenim od\kt

Si 172

09



КRATE

TIO AVAS UKE

-Ns Ыо

Spustajuci

Prednjm aaakorena saa

GEDAN S U U

N ЫоSpoljasji

Podlaio

OO UU UK

� о

- Solasj

Dano

110

3

4

Slika 75



КАТ

GEDN BARAI

-s Ыо

-nutrasnji

-Podlkcom

6

UCI SUKI UК

s Ы

-nursj-Dano

Slika 177



КАТ 1

2. BLOKOVI NOGAMЛ

� l

.:

i

..

li ,!

::

.

=

�

SPOUANJI- Soto teisoku uke (slia 8

NТN ci souto ue (slia 179) ci aЬo kae ue (ia 0

STJCI- Ooi aato uke (slia 8

:

1

=

/i

l

l.

.

1

l

·

.

l

,

.

1

�

!\

"

'

1

.

.

1

SPJC okuto osae ue (slia 82

eisou osae ue (slika 83

POUANJI o aiЬo kake u 4

-

T TU UE

- Srednji Ыоk- Spoljasnj

- UuLsnjm tn l

Slia 78

12



КТl

UCI SOKTO U

-Srednji Ыоk

-Uutrasji

- Spoljanjim brdom opa

Sk 179

UCI AВO К U

- Sednji оk-Unursji

-Pokoleicom

Sik 180

OTO К ТО

-Sedji оk

-Spi

-Peo

8

13



l

OKUТO OAE U

-Niski Ыоk

- Sputajuci

-Spoljanjim bridom tol

Ska 82

TIOKU OA UЕ

-Niski оk-ptaC

-Utrom sra b

Ska 83

OTO АSШО КЕ UЕ

-Nisk Ыоk poljanj

Ptkencom

ika 8

114





АТl

- b

- gr r p

- r p.

1.

2+

з*

4

6

РО ISOJNZI

РО SUPROJNZI

A К UI К A

ISM GSOM NGM

ТАОМOJO SO ST

РЕО

Slk 18 - ModlК5 (Sistm z klsku cenja)



КТ

3.1.5.2. Prikaz osnovnih ciejaро mdelu KS

1. CISENJA РО ТRNO OZI

il 1:

\!

i

!

·!

,

;

B

.

=

j

I

ISRENOM NOGOM-Tabanom-Gojom strano stopala

-Petom

SUPROТOM NOGO-Tabano-Gorjom stranom stopala-P etom

1·:

/'

i

,

!

l B

·

.;

·

·

ISENOM NOGOM-abanm-Grnjom srano stopaa-Petm

SPOТOM NOM-Tabanom-ojom stranom stopala-Petom 54

> U prikazu c�enja ns dai apnski azivz aeene arijat. Ao Ьi e osleo pimeia prehodna erinoogja, sa ci�enja Ьi se moga ozaati sleei aci:

-Soo a�i bara (za soa�nja c�eja)-U a�i barai (za nra�na ci�ea)po�iama

-Teisok (abno)-Ko� (gonj sno opa)

-Кakao (peo), oama- Mi (deno)- Hidar (evo)

7



КATEl

2. CISENJA РО UPROTNOJ OZ

:

�

l

B

·

if]/

:·�1

.

ISRENOM OGOM-TabanomGojom stranom sopalaPeom

SUPROOM NOGO

abanomjom ano spalae

1· _.,J:·:: :

l

i�

!

\

·

1

-

1

ISRENOM OGOTabanom

-Gonjom stanom stoala-Peom

SURТN OabnmGj sno al 55

55� Navedene su sve teorijsk rijnte i�cen . U o om pog lv \ u се se, meutim rikazai vari jate o e se n �ce rimen ju u prki.

,

118



• Spoljasnje

-Tbaom

S/i 86

• Spo\jaj

1. CISENJA РО TUREOJ NOZ

- Gonom tranom opala

• Spolase

-Pom

Sika 88

87

КТl

9



КАТ

• Unutrasnje

-Tabaom

Sl 89

tase

Goom tano opala

Unuasc

-Po

Sk 9

120

i 9



К l

2. NJCESE VARIJANТ CSENJ РО UPOТNO NOZ

• Tabnom

Slk 19

• Gornjom strom sopl

S 13

• Petom

Slika 194



I

�

V O

К T J A

U D I

B L O K O V I

C I S E A

.

О S O J

1 m

P D N Л

N O Z I

N П V S R U

U О S O J

К U A

G

G A I

Р P R E D

Р

2

U N A

U

V S O

O N

Р Е М D D П S O

Z O R U S

Р O S К I

S O A

К О R О М

з Щ

D U К О О

M О Т О К I -

U

I

I

О О О U D

O M N O M

O E U

S O П S O O M O G O

C O M

, _ ·

О

O � M

4 .

K O M

K M

Р D С

P L C O M А О .

L О М

G

R S -

Т O

T M M

K O N M

P O 1 C M Р Е Т О М

'

S k a 1 9 5 - S i s t e m z a k l a s c i u e l i k a r a t e a



КТl

v

3.2. BIOMENCA OSNOVA TEHNКE

ТЕА

Nastank krte, ko samoodbrmbeпe boiJcke vetie u usovi, oji su opi pethod pogvljim, metпu је potebo zstvraem iso efs te. Vieeovпo usav8avпe oi teim odogu u osпovm zkoп zie mehпe Ove zkotosi suocvпe i primjпe u proesu dgog srvnj e, ie јеstvoreп optl Ьi os ove borace vetie.

zse spcst sts oelj, oje s rett rzeosttev пstп t, o borilcog sistm, u osoi emj Ьtпhl Ьe te, ve zstpjeost rt tehпk

(arocto Ко Kt). Zog tog, роа sпoi oehck prп tehпke rt, pored ostlog, im vei псј zlvпje sr redosti rt egovog bogtog uluпboraco s, od gobrп, "ooompo" stiov irva, koj, vrlo cesto, emj str vez sa rteom.

Os z di omeich prp ehпe rtepoistce z пie mehch pretr ud ie, rte bz пdr, ko dmj soi teh. Zog tog је srvje teпie rte, g, Ьo mereo k stvrnj optmlпjh

iomec s a ispjje msg ip se drrlo sr r re s el prt. o, pri tm,izz se re оЬсјепе smre stije, da ser primejj s m em ot пge.

Pime rte tehe zsov osovm dmckim zkoпitostm ret . st mi s, o s s etnje, u reltvo s lvm rotee, o rj eanje u viSe smeroosr zlct tl, delo tel. ZhjC mlosi siпhroioih s s, g b , e mgsti d ove

de reltvпo ve cu retj, koj s, krjjem is u mmeпtsda de pe t prta), sp r ps.

Ips se ec e, , sti, sпiee dt te t Zg tg s pstljn so Ьomhch pri rte, rco, detju tj Ьec prdso z peje i рrпепе se , dso storee oe rtnj. U s tim, mo segor о r s pp, oi redstj Ьmeh st ehпe rte:

- Prпp otьg stv

Pp rg retj

123





КТl

Ovaj sta је prikazan kao kols borben stv u klasacj so

Karatrist ovog stav prostiu z njegove osove funcije

Sirina stava riЫo odgvara irni kukoa vebaa, oomoguaa sodo krtanje korakom, lzanjm okreom, ao sobonurotaciju koa priim zadavaja udarac Ыokova

D1zina stava је nto maja o dve irie kukva. Ova uoogava dr prtjivot ovu diace, ao i brzo oenjeapad i ora, а, istovremno, obzbuje dobr staЬlnost u sluauЫokiranja i zadavaja udarca

Polozaj st�p omogav posiznje ee povrne oslonca, bolju pokrtjios u om smeroima (u porenju sa predjim znji

stavovma) Oo s psie n a nan o se stopala posavjaju o ulom(isturno stop p om oko 30°, uproto, pod o oko 45 )

Pojekca tezita ta s nalaz u srdn povri oonca kao kodostalih craih va) Oi s poti pri pdjdaka stalost pokrji svi rima

Poozaj k1kova i rm ј kos Ovim pooajm se sanjujepovrina ta u u па adaa Pod oa, ovaj poaj omoguavaduu ptaj u rupa, priio enag udarca unaprd Ovaj

pooaj је povzn sa odgorajum gardo: ruke se posvljju optimala pooj, za zat vitan organa, ро srdjoj iniji tela Као zizvoj hka odr i napada iturnom sproo rukom

Ota karritik: оЬе j ski zova im d ij j j a kjodo za rz krj u raziitim srovia, ka i za zaavaje udaracai Ыka Atii i s trj prdji da taana

ptian karkterstk stav lkom adava ud

U prkazu udaraca aveen је ve broj ov tnika, oje zaeaju raz vajat savv z anu pnu Zo toga njemogue da s avd uivrza, opima s, z oj udaca, etaav stav zaii od krtritk, odono rst darc Tko, па prer,za izoj udaraa rukaa unaprd, pogodan је prednj stav, za udarcerukom azad - zdi sta, za udarce u st'anu - jahai stav

Za jjj pripa optia staa, zaran !е stav prkom

zadavanj rkt dra m psni uad (s 197).7

5> O stav је zbran, jer s na� korisi prilom davanja nrajuh udaraca u kra.

12



КАТl

Ska 7

Sirina stva odgovara siriпi kukova veZac. Ovo је zасајпо zlobodпo krtaпj tuпog uka prm prd, prilikom ivo a(ria kk sto dum putu).

D1zin stv izпoi priЫiпo v sriп kukov · U ucav

porb z ipoljaaj akimaпog impul il uara ov ui pvv rai potij v biпo mrovia пprd-az о cvg loп z рrоепе zaha priikom udar udr povrsi lo protп.

toplo itene nge е uerпo prima prma apred oapaala prav ava) rdi oogvaa so v roai k pizdvaпju dr Stoplo uprot поg zadrav poo ko koprodпog tava (oko 45 tpeпi u odпou па prva ava)

Projekcij tezit ea је porпa vs pra iurпo opabo пdпi da ukljci to a a a proizvoeju ipu iuar r pr пapr i ројса oloпa pri zvn r

Plzj k1kov i me, dgov klcom frpoloau so jla ko poldia aki roaij trup i kukov uprosu zaha Trb ri da ova poloa kuova adrv o ruku adavanja udr ako cga vrsi rotaija u uproto ruraaj u pooj oп kao od prtodog tava).

Ostae krkteristike: iurea оg је avia u zgou ko,

pod uglom nsto vCim od90

tpпi prota поа је akaoipr Ativпi ooa ovru i povrsia оЬ op rp е priпo vrika

126



Кl

Opisani stav se moze smtri optmlnim njveci broj odbrod uaraca. S ustinsk rlk s sasoji eio u olou kuko, odosormn, priliom ioej Ыоа. Nie, u z v r snoj oii Ыоkа, rme

kuov s ost u kos poo, u odnosu па pr v c ava, p mu skuk ame, ko odgorju surooj o u avu, povlae unaa , jdo odgojucom ro, oprinoe li Ыоа (ро pncpu prega ia)Por e og, ovm s mnjuj povrsa ea zoea provu.

U sluju ueo jh uraca, prmejuje se d av.Prebacvane esa ea, prea uprooj ozi, ooguava eproduavae u ovana aktuenih ia, kao i vea ablo,_ usmeru pem nped mer sl. 198).

/ka 19

3.2.2.

PRINCIP RACIOALNOG КETAJ

Zahtev za "raciona" rtan jm, proistie z inece akeaje predta ntera do k. u om ssu, ve је s-t funij t u pini rate vetie, oj se spoj ro:

- odzvn� pilne dstn 58, sainj dist i av jeuarca, g i ioj kQp.

58) Distanca (Mi) је medusobno rsojnj izm bora1. Ovo rastojje oni ovaj kr-anj. Svaki �r, trui s ori isancu, koj ј п grnici osga arcaprotivnia. Sposobnost renja s, prvo, sasoji u om da s proivniova zbdnosnaistnca nerieno sri а zi z brz i o\uujui urac

27



КТl

Naravno, ovo su osnovne funkcije retanj, koje se mfesuu,kao ae spolnj ska kea boa. Svako, ov uog је seiji ispoljava se kroz posebnu ehniku osposoЫenos za redvanje, reaje

u naaz pavca, aozovao i pagoeno neseeotpnremima oe.

Sposobnos a "ionano" kee se sie dgogodini ego, oi, u po , poazev usavr8vane sposobosti zauzimanaopianog ppng sava, akvanu nkcj nosee voee noge, ao usavavцne oovuh zikih sposobnosi (aoio eksziesage, esinosi i oodincie ).

pol sl "aonnog" kraa se spoav o injesopaa ро saj povni podloge, ao i zadavnje iino vekanog

pooaa ea za sve ve raa Poreb z ovakvm naiпo ketn јеосепа i sao psi Ко iusraa za ovo, oe posi ilee pozпaog paп o Msaoi ae:

- "U i , pi poeпi bпi i gbi vdi Koeпiog as soa o z ро plz ao a se ize nih ipologe пai l e

nsisiaпe па ovm maniesпi deaa, usko ј vezao sa zaevo z bz пe aziii pavc Ь\о da se adi о kreпju

korako, kizae ii okeia oko dпog drgog sopaa. Naravno,dЬla pologa za ispпavae ovog zeva \i u Ьiomehaпkmzakoпiosia eaa

Oп princip pпa kreaja, Ьо k eru, zanvse па azvaп ozoп sle rae ve pologe od sraпe iiopraa nos nog

osaano па pru usposavaa pirodпog kreana emnaped ipl l opa пое поg se serav nazad doe,ie se poizvoi sila e pologe isog пeniea i sponog smea

Sia recie se ploge ee sa dve koponп hoizoпaпom vikano Hizoпaпa opoeпa ove se је akivna s za oeane e\ пped), do veikna kopoena elie kretaпje epm do Bziп kraп, uv, zaisi d ine e mpoпeпe sile ekcje podloge. Ova koponena se moe poveai dvnaina

povan oazпog pa nosee noge bzo konceпio oпo a opaa ove поg

- s la iz pv lovaja psa sile i horoпanog pravca.

59> Ро Mud, R.: Skoa aate 3, otsa jga Beogd 10 st 12

28



К1

Ovo maпjivaпje ugl se potze ue opt s,cime se vrп ice а пjivпe verk J kopoet а ese bgv ilvaпje tez tea, prlio retп.

Zhev roalom puaпj tezt te, prlo s streaпj ( mаје vaпje eza vertialnom prv), oze se ueta reavj rr drevпje roпln etn. U vei s im, aj ks с se пalri v rkterstc аа

· reaпja ja паесе sre hii are).

Sika - Кetanje k/anjem prea napred

Na ii , raпo е reпje klaпjem пped. Optsv, a ovarivп vg rпja, oa ј ovo poglvlju (v s. 196).

I п av, brom onrijom m oruzc oseeпоgе пое пjj oiiji), roivodi se reaije pologe, po ugoj mgv v riп пeп. Iml preee se sereпo п опопо ezi l

6Horioпalп ompoпet ve se

omogav eпje ova опопо, elg tel uпare). Pr o, oenga lпe ро j ovriп pdge, d ovarvп olon (usvjпj raпja) No gа, пaon saovпj ponog puls рrепоепја amha па v oe iпe ,a i dzп, prem ne. aj пап va je rejп. Grпj eo te, e,drzv riьпo urava oozj. S orom tezie el ose и

vertaom pravu ree e ро aijeпoj horoпtao pt), ovkoveden reп, р� voo poп ii, a-ts , toog kj.

6 О) U prikazu osnovnog principa uspostavljanja retanja kori�no је objШnjenje ao

<pavsky, Р.: Osnovi Ьiomehanike, Beorad, 976, sr. 1806 Iao ј si\a reacije po\oge, svari, merena a centr zoa a osee noge (e

prenosi se potunosti na eie ela), ana\izi reanja se aprosimaivno govor оprenonj

impufs a tei�e ela, s obz1ro na njegov okacij.

29



КАТl

Кеtапје• klzaпjem se, ајсе8е, primejuj borb. Ovim сiоmkretпja s odava rastojaпj o protvпk (cuvaпe otmle ste r5i e kraCvaпe dtaпe i brzo "uklzavae" ri presrea, il oej

np ka egaa aaa ave ktr.Prп stvavaa ovg krtaa oi е opsaп preru

kretaпa uпaed t је za sve seve. Naime pocetп puls z tпje� miii opra поsее пе koa је, uk, supro o mr rej.Zejei ser kretaпa se pste postavaпjem поsее поgе optimlпtomsko-Ьoehaпi pooaj za proizvoeпje sie reje oloe om meru. Zg ta, autotzovaпo smeпja ulo ee оеое , ujdпo azatej oaaпosti teпkom kretaпja.

Na drug eru Се Ьti aпaiziraп priпip raioпalo tjpun a a 200).

S/ka 20

Pi oaaпa o паша eaa ро amickimzantsta a је d a aa tcaa Meti, s bzirom eu fuu oo kea u okru imee teike karat

uari, Ыokov ieпa ...) krteriui za "raoalost" su speici.Iz peпo sava, dejstvom m opruaca ose oe oо vijeпa u oeпu, prozvi se impuls sil reaije plo (R), ojise peoi а u, опsпо, tete tea. Horizoп_lп ooet oe sizzia kretae tea uпae o oeпt ka tte tela o o acke,koja е vertikalпa zпad eпtra osoпa isturee поgе. Z to vreme, istureog stae saea u e s secava svae teta tela u rtlпom ravu a сепје kretaпa zoпtalпo kompoпetom silereake dge dпeg aa U moeпtu ka stvoreпim

zamao a tet tea pee eпtar osoпa isturee ое o оgpruzma u ее пgе zvoei пoi uls sle reakje poloesa orizoпta oпeпt useeпom re пare. Dru (ro

,

13



A'l

dno oseca) ga, ko svaraja poeno impulsa tvore zaahkova deve ove le ek podo isturee o Ь"baea" prea nred, ec ро podoz do zausavaa. Na i

se pose b k pema apred

bez oslovaa tea u veram

O n ea su z o vlog bro uda Ыka e se ene aa

sn kreana se rmene od sordog etaanaad, e је reed �enana fa osece vodece noge, usa, obr

3.2.З. PNCIP PRNOSENJA KOLINE КETANA

Me se e d ј s se, o se, rkom sdara saoptavaodee (esn, , , ea ukno sorenee ke, e eg ka eog ana, ра do aee e 8ne (kna a oog eg lana. Ovae k, se na па nos cn sa, odamva ssЫen ee r, dnsn, se overgeto

vane s ne cn ga. Pr om ј naano sa da u poe fa ea dara, re onrauu ele ne rup( p re n rb c, svaauc rst osloa zakan n c gpa. Mem, a prenoen mul sdce c e s vog ua r no o oda e је senne cne tee (konra idnra) U e sa , aansk nrkor Kenoa aaea,Hstaa М. ae: ·

-. "Mc ra snano koraov da e ua l oa

ke b A, se na e aa krz pkre sporega Prea oe, n nr mca rea da ra dekorakado pesna a U vrm dara, c orau onoo seu d o ge rke, bebec maksmalu rass sil verod ne nae dorak шorau doro oriiao se pose sao o ezo eane."

Prd ngaa vanos ravng snvana onrae dene, nee , en е edan naaa oea

62) Hisitak, М.: Scientfc Кarate - Do, Japan, PuЫications, Inc, Too, 1976, str 30

11



КАТ

prom izvodenja urca. Ovaj omat s oos па aglo jjantagotkh mh grpa ra zastavaja pros ostrta, kj s zaj uac. Ovo nj, ako azg

proksno a vruk ugu а svga u:- urCvanj zlobova mta ojm s zaaj ara(rv oguno kan tramj s)

- oju uun ma oja usvuj urcu

- anu "oЬanja" prlkm uar a tm otk

- rn }nonju ukuno stonog zamh, nako aglogzastaljaja ka 3

Prnc nna koln ktaja, aaizra s pro objannja zva цc rukm Gaku zuk) uarca ogo (Ме gr)

-

1. darac rkom (Gja z

n ovo urca је kaza u uobjanna ( 196). I aa a ruka sol az, k cm pa goaaj(so) r vl u , m s tvaa prulo za poz

voj zah k rom u putu, kao u put pscprm zdj urca Druga uka s iprua prma пap (ii sik20

P zj uarca sara s brzom koпtracoma o g lb ka оесе () оgе (oskvaп polou) P kcj l ro, rko skoogzgloba l u kuk Vrkal omta o sogua rtr kmюg�uba а е hna oa po pus za zamakukom p Shroa takcm ogoaau r ca lc fro loa m s stvarapul za h z, ou ru u zgob akta izavru roacju c Za to vrm ruga rua s sо oa пaza, bo, uz nh an garajg rama Oi s, рpc sg sa, jaaa zma tup aпa ( slk 202 Uou z uca zauza s sta (optalп aakristk ovo u kru og pcpa), uz zomtrk

�3) Detljnie о ri: _ cipma da�, kao i о nana(1jnij Гametr ima ud'r c, opino је o strane·auora Popov1c, S.: TaJe dzudoa GRO Sava Muna Ba Crkva 1985., 0-26

32



К1

izometrijsku kontracju celokupe uskulure e, oev od og, erup, rmea i ru, e do pice. N ov i e, reu ,omogua masaa rasms se, o i i globo e i l

No izeo uar�a, ao e poae esi, , e,

i , uprotnom s, o a se ame pon poloj z ioee d.

Slka Slka 0

2. Udarac nogom geri

Ra janaana pncpa peenja kreana, prikaa- e оЬе aane aca (Мае r jae Мае e kom).

Pon aj a znje ac no (Мае eri kjae), is-otan је a hn san aca r

Iz o paj, oa u zanjoj pocj (опа oj odi darc) e

brzom onracom ma soog zloba i koe opru i, prebaujuceoupn e a па srenu (saa nose) no, od u poo isoko pot ena (s 203).

64osea no, zaa aiji

poloj u sim zooma e spe oscioe tea e u verka-om pracu а, reeno sar prdso za okivaj о podlog riikom zaaaja arca Kono oe oe podua kaje prem aed di

64) Polofj visko pdignuog kolena (Hika§) је karakteriti�1 prel poloza oeje veie daraa gom. U ovom pooza , og koj ivod darac poze olo

prema gore pri enU је ntolenia pЫizno horiotal Nog e §to v§ v ukolenu me e tva peulov a §to uzi put topala plkom dr St og јеvije kono glob kole (go ime poole atoec o,riЫizo, 6°)

33



КАТ1

ocuvanja pcetng imls (zaaha) j pkret је pren dgvaaj"baivane rl nta karlie). Ngli zstn tajaovog klna i kri ra rst oslпa za zmh n pra napd.

Kostei ov s i streпi zamh, z plja isko dignutgna, jsm mia praa zglba deпe ng, r8i s zbavanjepkleni e e rema nared mere rha stla pea teprotvni. srmeп sa rne nge r se keпzatorпrb r r rd i l r па e ika 4 U

entu zdп dra, iris knri sh a ukinetik ln mg s msma rnsisi sil dara ka uri zg ki s пЫii drnj rini redn nkndra st i se le n i zm s оа petudr.

Slika 203 Ska 04

Osn rzi zenj dr Мае ri i preenja phdn si u zam krlie negm rпej па irp pr tren kj kntig lапса z lj k pdinuo en sika 5

Iz og pl rtm s s g i sn tne о pdlgu stra s ipls za sr lп st па puu, rtn prema nre (ska 206). Zt se rst dra zпavaa ugac - bdi udara (u treners rgn dr z kuk.

Izen rn prstava n z пn zkпtstnatoso-Ьickg fiisпa ata z krtпj, pk

onja oreenh teha. vo oaneпje a ndretnj paczncaj za ucenj enik aatea. Meti dtljn nza tehnk porazea riz dsj je im\ih i dih artestika.

1



S 20 S 06

Ј

Т

1

.

.

Ко g s и estu се Ьtiprkazan rlevt. kmcki paramri, doЬjn Ьomehanickom u Gu u Мае g

".

�·

-�. " .

1 :1 /

D

S 07 - К

135



КАТ1

8

26

. 1

в•

>

"

2

3 7 7 9-f ltj

ldТ

dd' b

Gy zi

Slka 208 - Dagam udarc Gja/ ' zui

Prsecne vrednoti IJimhanikih paramear udra Gjak Z\lki, 5

Aktuelno ezise Preden pu (m) Brina ( m/ec)

Tm (ake) , 5,5

Та poakice ,76 5,39

aaice) ,6 3,7

Tmb (ajei 6 46

Psecne veni bmhanikih aaar ura Мае ger

uelno ezise Preden pu (m) Br /ec)

Тр opaa) ,3

T opala i k.) ,59 75

Tf (nakoenie 63 3,

Tf aei) 9 4,

1 Zul�, М.: Modelranje treaznog procesa u vrh�kom karate sport, Nana kjig,Begr 1987. Knogram 38 •

36



1L

�

1

6

12

10!"·

8

>

Ska 20 - Кnoam udarca Мае geri

З з-s

d'

сtdТ

_,/_..-,

s-r 1-9 9 з 3s_ ,

Slka. 21 О - Daam udarca Мае ge

Кl

D

\

� .

\

37



КТl

U latennom smislu, sia је osov Ьihck rrehk. U okvi jditvog sim pr z r, poou h si vaa se pon pus z po rosor ov

si s postiu aicia ubrzja e (i poih eov ), vr rpavaa i smoa kena i, па a, roo ur ps (rpojim doima l) Efki spoljv ih sil zvs

vrmski i posoih paramr hike, ko i o sp koorinijsk sosobnosti vac z irozovao kovrgolcianj iini pa pim ona odih pokrea

eiCia aog impus, kao avaij mfese rersikehk daaa dieo zaii o brine kraa akeog e el,kojim se id da 1 = М · V). S oiro М (as) evo

koana elicia,

zia s o sar apzvipoazaelm kaitta ehke raa (sm im hk kre) Zgoga s metodii eja ike u arau ei ostiau o veg vobik sosonosi u ioe icki ee apa obr

67

U nasa се ii pikaai oso bisk parmer h-ie kaa.

Pгose�ne vгednoti Ј)гzi1ш izvoen,ju dас bokva:68

T Vsec) Brzin (m/sec

Кami uki 01 523

Gjaku zui 015 5

аgeri 03 1

Mvsig r 05

J ri 024 0

Usiro g 023

B0

50

>Masa pes1ice (stopla) је, svakako пepromeп\jiva veliiQa. Meduim u оЬја�пјапјu riпcipa iodeпe urca istkпuo је a пeosrпo

d zaavaп uac oaz пaggsoaaпa keaпa im s (p osalih

fekata osi роvеап as koa se uпosi u uarc. �

67) Doiпaпп ogu bziпe u ieпu ehпi arae п Ьi ba shva aaoriskom smis Nie eпe e obaпe араа s

pieпe zateva sloeпii alie ovaaпosi ehпiko (ose z isп ssseviaпa параа se z pravovemeпost, . Zbg g s ро � prakiпo-oilakom smislu

PR VOVREMENOST mo satai epzikaakristik o sam rziпe. Ovo ј u osalom stakut koz аvоп пp

avog meпta u efiпu oпovпih orilki pпcpa kaaea.8 Rz ati Ьijeпi testirem vrskih kaat sportista u okvi iпstveп oogi

а p FO Vie o i oso mn

38



КТ·l

P s s m mШ s spo 69

N Vreme (se)

Prosta NMR (na k)

Prosa М na svelo

Dijukina na lo

Hrzina ivщten�• 1da·ca Co1 z1

Thicki Prosca brzia asialnai poas) m/se) brzia (/se)

. 4D A 56

2DA 325 61

7.КU 8 8

п . . d • о k" 70rzшa zv enJa rca 1 :

hnicki Prosecna brzina aksimaaio poas) (m/se) brzina ( /se)

4.DA 552 26

.DA 34 11,45

КU 33

"

0,163

,186

324

. Nposr preudara /se

516

48

9

eposredno presuara (/se)

821

8

56

69) Rezultati prose<h vn1ena NMH doЬ jeni s e ranm m stra karae spora (repre-

zeativci Beograda okvir esper1mntalnog projekta auora Jovao vi S., Baaac,Lj., Mric, R.Fzi�ka

kulr Beogra bro 5 sr. 32770> Nakayama М., ро Ppovc, S.: Tajne dzudoa, GRO Sava ncan, Ве\а Cra,

85 str. 20

39





КАТ

Literaua

/1/ Fuпakosh,G Кarate-Do, Куоhап, Kodaпsha пteпaoпa, Too, 1973

f Fus,G.: Kae- , uЫ, Beg, 88( Gov,V/4// aiпes,B./5/ Hassll,:

eorja karata, od za fzku u\uu ooпe, ov sa, 98Кrae, iso ad adoпs, Car\es Е Tute Company, Toyo, 968Sooa Karat, Is Hso Elutп, Fous Pukatoпs, S Lous,Missor, 98

/6/ Hisitaa,M. Sni Кarate-o, Јрп uЬ\to, Iпс, Tokyo, 1976

П JпvЩS.: Koraj zmu usp�st u dju

kata brb rezu u te spor, iika kulura, Bograd,

1979

/1 JovaпovyS.,

B, Ј.,Mdriпc,R

Utic

kh psiho\o�kh karakterstk kar ea паusv nje

oree

пi ei пjihou riпu u usloa sortske borb, Fzk kr,Beogrd, 5, 99

Jovaovc,S. Utiaj onovi sihooorпh aktora пisolj v je

spefпihsposobпo-

si kare sportsaz e�aanje siuliraп pпh zadaakasorse

bore,

/10/ovovc,S.,Ckvc,Z.:

11/ Jora,I saad

otorsa dsertija, akle za fzku k\ur, eogrd, 1989

Uvod u eпomen\ogu i ssetku boena, God�nk 2, Fakue zafz luu, Bgra, 9t, Mjtorse ka, Spora njia, Bograd, 195

12nwa,H: Sin rae апd ath., Cntra PЬng, Msa, Aizona, 1977.

1/ Kono,T. Кrate P do ro pojsa, BIGZ, Beograd, 1987. 14/ Milo�vic, nti od Мае gea, Crп poas, 20, Beorad, 1988

M.,Zlic,M.,Boic,S.

5 Mdic,R.:/6/ Mdrc,R./7/ drc,R:

ol karaa , Sporsa njia, ograd, 82.o karaea 2, Sportska ia, Beograd, 986l re 3, Sportsk knia, Beor, 19

/18/Nkayama,: Dinami karae, Wor\d Lok Lmi, ondoп, 76

19/a,M. Bst rae1:

ompresive, Kodasa ernatioa, Toyo, 97.Q/akya,M.: Bs Кarae 2 Fuпdпtals, Kodaпsa Interatonal, Tokyo, 1978/21/Niaa,., ara; art o Empy

Нd iin, rs Е. uteBrown,R. opn, oo,

60.

2/ Okazak,T., eksook o Moder Кarae, odaпsa ntrnaoa, oky,984.Strivc,M.:

/23/yma,M. is is Karate, WC, London, 975.4/pavsy,P.: Osovi bhak, Bogrd176.5/Popovic,S aje Jdo, GRO Sva пn, Веа Cra, 1985

/6/ Sщ,D.T.: he sials o Zеп Budhs, N York, 1962/27/ Zlc,.: Modelirпje trпaпog rosa u rhuпsk r spou,Nuna ji, r, 187

4





l

REZIME

Кnjiga -

Teorijska polazi�ta predstavlja poku�aj da se strucnoj javnosti prezenira eoriska osnova za razumevanje karatea, ao jednog soeogfeomena.

Koepija knjige Кarate 1 se baira a eodoogiji uanja boriaci veia, u okviru preme Borenja na Fauteu za ziku kuuru u Beogradu.

pom del esao је osnovo teorijsko polazi�te za raz karatea. ovom elu auor је nasoao da, sumiraju mШjenja voei aorteta i oveoЫasi, �to preizie orei pojam i osnovne funkije karatea. Pored to a, autor еpredoio oriialan rp za oreivanje mesa karatea u siematiaiJi borenja.

rugom elu a е regle isorijskog raoa karatea na osnovu anaize veegroja oaih i israшh teoriskih radova iz ove oasti. vezi sa tm, navedee

u orilake orme ke s male olcuu ulogu u razvoju karatea kao oriacogsisema. Pre a loee s aazie prene kJe

јеprerpeo karae na

putu svoe rasraie osamdraene borilae ve�ne d modernog

sporta.Na kra u reem del, rikaa је sisemazaija tehnike karaea, kroz

oriinale ele za klasiki savova, kreaa uaraa, Ьlokova i ci�enja.Prmeom ovi ela kreke ilsraije, priazae su skoro sve tenie kojese susreu karate praksi. U o deu, tae, opisai su i osnovi Ьioeanickipriii ehike karaea.

SUMMARY

he ook КАТ - eoreia Sarig is is an aemp o preset toexprts the eoreial asis or ersaig karae, a omplex phenomenn.

Te ei e k АТ 1 s ased o e meooloy of stdyioma sports wihi e sje "Cmatig" at te Faly o Physil Culture inBegrae.

The as ereia sarng pin or reviewig karae is given i te firs par.ummi up te oiis o leading ahoriies on tis e e auhor ries o

dee te e a asi is of karae as preise as possile. Te ator asosuqqest

a origi aprah o ig e Кarae's plae in te systemaizaton ofcomaшg.

А revie o isoria eveopmet of karae is gien i the seond part of eook оп te ass o e aalyses o numerous sies tis e in Yugosavia ander ure. In ti ex, varius ma i ae deisiveyaee e evele arae as omai syse are aed. Bide that,the auor exus he main ages karae sere rig is rasormaionrom se-eei sills to а oer srt

Finally, i te thr par there s e systemaaion o karae teniquetroug origial mels o lassiig posres movemens, i, Ыoks, and

reapg. Ву aplyg ese oe aompanied Ьу orre uraos, te auoresriЬes alo a e ehniques ha сп Ье od i he praie f arae. Inthis par o e ook, ma oeani priniles of karate teiue are asodesrie.

43



КTElteorijsk polazsta

Izdava�:

�tC 'ш

�

NoviSa

Ziav&: r Laslo Hajna, r Radivoj Raosav, Menko retc

Тv

r:

1000

mpa:EX ESS

Nov a

CIP - Катогизја у пуији

Бибоке Мае српске, Нови С

796�853.26(075.8)

ЈОВАОВИ Cpto

Кate 1 : teorijska polazi§ta / Sko Jovanovi�; [ce!i Milan JovanoviVojislavTanasij�], - [.izd.. - NovSad Spo' World, 1 oviadAex express) . - 143 st.: ilust.; 24 cm. - (BiЫioepo's World) (EdicijaUdfbeni ; n. 2

Biiograja: st. 4. -ua: st.43.SBN 8-82073-01-3

а) Крате

19301639,

Copyrght © 1992 Ь Sreko Jovnovc. Al ght see.



Documents

Karate 1 teorijska polazista