Karl Marx Kapital Fragmenti

8/6/2019 Karl Marx Kapital Fragmenti

1/15

Kapital (fragmenti)

I tom: Proces proizvodnje kapitala- prvi odeljak: Roba i novac- - glava prva: Roba

1. Dva inioca robe: upotrebna vednost i vrednost2. Dvojaki karakter rada predstavljenog u robama

drugi odeljak: Pretvaranje novca u kapital- - glava etvrta: Pretvaranje novca u kapital

1. Opta formula

- etvrti odeljak: Proizvoenje relativnog vika vrednosti

- - glava dvanaesta: Podela rada i manufaktura

1. Dvojako poreklo mafukature

- sedmi odeljak: Proces akumulacije kapitala- - glava dvadesetetvrta: Takozvana prvobitna akumulacija

1) Tajna prvobitne akumulacije

Dva inioca robe: upotrebna vrednost i vrednost (supstancija vrednosti i veliina vrednosti)

Bogatstvo drutava u kojima vlada kapitalistiki nain proizvodnje ispoljava se kao ogromna zbirkaroba, pojedinana roba kao njegov osnovni oblik. Zbog toga e nae istraivanje poeti analizom robe.

Roba je pre svega spoljanji predmet, stvar koja svojim svojstvima zadovoljava ljudske potrebe makoje vrste. Svejedno je kakve su prirode ove potrebe, npr. potiu li iz stomaka ili iz fantazije. Tu se nepostavlja ni pitanje kako stvar zadovoljava potrebu ljudi, da li neposredno, kao sredstvo za ivot, tj. kaopredmet potronje, ili posredno, kao sredstvo za proizvodnju.

Svaka korisna stvar, kao elezo, hartija, itd., moe se posmatrati s dve take gledita: po kvalitetu i pokvantitetu. Svaka takva stvar celina je mnogih svojstava, te se moe iskoriavati sa raznih strana.Otkrivati te razne korisne strane, a time i raznolike naine za upotrebljavanje stvari, istorijski je in.

Tako je i sa pronalaenjem drutvenih mera za kvantitet korisnih stvari. Razlinost robnih mera potieiz razliite prirode predmeta koje treba meriti, a delom iz sporazuma.

Korisnost neke stvari ini tu stvar upotrebnom vrednou. Ali, ta korisnost ne lebdi u vazduhu.Uslovljena svojstvima samog robnog tela, ona bez njega ne postoji. Zbog toga je samo robno telo, kaoelezo, penica, dijamant, itd., upotrebna vrednost ili dobro. Ovaj karakter stvari ne zavisi od toga da liprisvajanje njenih upotrebnih svojstava staje oveka mnogo ili malo rada. Kad posmatramo upotrebnevrednosti, vazda pretpostavljamo njihovu kvantitativnu odreenost, kao: tuce asovnika, arin platna,tona eleza, itd. Upotrebne vrednosti roba ine grau posebne naune grane - poznavanja robe.Upotrebna vrednost ostvaruje se samo upotrebom ili troenjem. Upotrebne vrednosti ine materijalnu

sadrinu bogatstva ma kakav mu bio drutveni oblik. U drutvenom obliku koji mi imamo da istraimoone se ispoljavaju i kao materijalni nosioci razmenske vrednosti.


2/15

Razmenska vrednost ispoljava se pre svega kao kvantitativni odnos, kao srazmera u kojoj seupotrebne vrednosti jedne vrste razmenjuju za upotrebne vrednosti druge vrste, a to je odnos koji sestalno menja sa vremenom i mestom. Otud razmenska vrednost izgleda neto sluajno i isto relativno,nekakva robi unutranja, imanentna razmenska vrednost (valeur intrinseque), izgleda, daklecontradictio in adjecto. Razmotrimo stvar blie.

Neka roba, npr. 1 kvarter penice, razmenjuje se zaxmasti za obuu, ili za ysvile, ili za zzlata itd.,jednom rei za druge robe u najrazliitijim srazmerama. Penica ima, dakle, raznolike razmenskevrednosti, a ne samo jednu jedinu. Ali potoxmasti za obuu, a isto tako ysvile, isto tako zzlata itd.jesu razmenska vrednost jednog kvartera penice, to ixmasti za obuu, ysvile, zzlata itd., moraju bitimeu sobom razmenljive ili po veliini jednake razmenske vrednosti. Iz ovoga izlazi prvo: vaeerazmenske vrednosti jedne iste robe izraavaju neto jednako. A drugo: razmenska vrednost moeuopte biti samo nain izraavanja, "pojavni oblik" neke sadrine koja se od nje dade razlikovati.

Uzmimo zatim dve robe, npr. penicu i elezo. Ma u kom se odnosu vrila njihova razmena, on se uvekmoe prikazati jednainom u kojoj se data koliina penice izjednauje s nekom koliinom eleza; npr.

1 kvarter peinice = a centi eleza. ta nam ova jednaina kazuje? Da u dvema razliitim stvarima, u 1kvarteru penice kao i u a centi eleza, postoji neto zajedniko iste veliine. A to znai da su obejednake neem treem to samo sobom nije ni jedno ni drugo. Mora, dakle, biti moguno da se i jedno idrugo, ukoliko su razmenske vrednosti, svede na to tree.

Ilustrovaemo ovo jednim prostim primerom iz geometrije. Da bi se odredile i uporedile povrine svihpravolinijskih likova, rastavljaju se ovi na trouglove. Sam trougao svodi se na izraz koji je sasvimrazlian od njegova vidljiva lika - na polovinu proizvoda njegove osnove i visine. Isto tako serazmenske vrednosti roba imaju svesti na neto zajedniko, od ega one predstavljaju veu ili manjukoliinu.To zajedniko ne moe da bude neko geometrijsko, fiziko, hemijsko ili neko drugo prirodno svojstvoroba. Uopte, njihove telesne osobine dolaze u obzir samo ukoliko ih ine upotrebljivima, dakleupotrebnim vrednostima. Ali, sa druge strane, ba je apstrahovanje od njihovih upoterbnih vrednostiono to oigledno karakterie odnos razmene roba. U okviru njega valja jedna upotrebna vrednosttano koliko i svaka druga, samo ako je ima u pravoj srazmeri. Ili, kako veli stari Barbon: "Ova vrstarobe dobra je koliko i ona ako joj je razmenska vrednost iste veliine. Niti postoji razlika, niti imamogunosti da se razlikuju stvari koje imaju razmensku vrednost jednake veliine."

Kao upotrebne vrednosti robe su u prvom redu razlinog kvaliteta, a kao razmenske vrednosti mogubiti jedino razlinog kvantiteta, prema tome ne sadre ni atoma upotrebne vrednosti.

Ako sad ostavimo po strani upotrebnu vrednost robnih tela, onda im ostaje jo samo jedno svojstvo: dasu proizvodi rada. Ali nam se i proizvod rada ve u ruci izmenio. Apstrahujemo li njegovu upotrebnuvrednost, mi smo apstrahovali i njegove telesne sastavne delove i oblike koji ga ine upotrebnomvrednou. Sad on vie nije ni sto, ni kua, ni prea ni ikoja druga korisna stvar. Sva njegova ulnasvojstva izgubila su se. Sad on vie nije ni proizvod stolarskog, ni graevinarskog, ni prelakog niikojeg drugog odreenog proizvodnog rada. Iezne li korisni karakter proizvoda rada, ieznuo je ikorisni karakter radova koje oni predstavljaju, izgubili su se, dakle, i razliiti konkretni oblici tih radova,ne razlikuju se vie, ve su svi skupa svedeni na jednak ljudski rad, na apstraktni ljudski rad.

Da vidimo sad ta je ostalo od proizvoda rada. Jedino to je od njih preostalo jeste ista avetinjskapredmetnost, prosta gruavina bezrazlinog ljudskog rada, tj. utroka ljudske radne snage bez obzira

na oblik njenog troenja. Te stvari predstavljaju jo samo to da je na njihovo proizvoenje utroena


3/15

ljudska radna snaga, da je u njima nagomilan ljudski rad. Kao kristali ove drutvene supstancije, kojaim je zajednika, one su vrednosti - robne vrednosti.

U samom odnosu razmene javila nam se razmenska vrednost roba kao neto potpuno nezavisno odnjihovih upotrebnih vrednosti. Ako sad stvarno apstrahujemo upotrebnu vrednost proizvoda rada,

dobiemo njihovu vrednost kako smo je maloas odredili. Prema tome, ono zajedniko to se pokazujeu odnosu razmene ili u razmenskoj vrednosti robe jeste njena vrednost. Dalji tok istraivanja vratienas na razmensku vrednost kao na nuni nain izraavanja, odnosno pojavni oblik robne vrednosti,koju najpre ipak moramo posmatrati nezavisno od tog oblika.

Neka upotrebna vrednost ili dobro ima, dakle, vrednost samo zato to je u njoj (odnosno u njemu)opredmeen ili materijalizovan apstraktni ljudski rad. Pa kako da se meri veliina njene (odnosnonjegove) vrednosti? Koliinom "supstancije koja stvara vrednost" a koja se sadri u njoj (odnosnonjemu) - koliinom rada. Sama koliina rada meri se njegovim vremenskim trajanjem, a radno vremeopet ima svoje merilo u odreenim delovima vremena, kao to su as, dan itd.

Poto koliina rada utroenog za vreme proizvoenja neke robe odreuje njenu vrednost, mogli biizgledati da roba nekog proizvoaa ima utoliko veu vrednost ukoliko je on lenji i neumeniji, jer mu jezbog toga potrebno vie vremena za njenu izradu. Ali rad koji sainjava supstanciju vrednosti jednak jeljudski rad, utroak je iste ljudske radne snage. Ukupna drutvena radna snaga koja se ispoljava uvrednostima robnog sveta vai ovde kao jedna ista ljudska radna snaga, iako se sastoji iz nebrojenihindividualnih radnih snaga. Svaka od ovih individualnih radnih snaga ista je ljudska radna snaga kao isvaka druga ukoliko ima karakter jedne drutvene prosene radne snage, ukoliko deluje kao takvadrutvena prosena radna snaga, pa, dakle, i ukoliko joj za proizvoenje izvesne robe treba samoproseno, potrebno, ili drutveno potrebno radno vreme. Drutveno potrebno radno vreme koje seiziskuje da bi se, uz postojee drutveno-normalne uslove proizvodnje i uz proseni drutveni stupanjumenosti i intenzivnosti rada, izradila koja bilo upotrebna vrednost. Na primer, posle uvoenja pranograzboja u Engleskoj bilo je dovoljno moda upola manje rada nego ranije da se data kolinina preepretvori u tkaninu. Stvarno, engleskom runom tkau trebalo je za ovo pretvaranje i sad isto onolikoradnog vremena koliko i ranije, samo to je sada proizvod njegovog individualnog radnog asapredstavljao tek polovinu drutvenog radnog asa i pao je zbog toga na polovinu svoje ranije vrednosti.

Prema tome, veliinu vrednosti neke upotrebne vrednosti odreuje samo koliina drutveno potrebnograda ili radno vreme koje je drutveno potrebno za njenu izradu. Pojedina roba vai ovde uopte kaoproseni primerak svoje vrste. Robe koje sadre podjednako velike koliine rada, ili koje se moguizraditi za isto radno vreme, imaju zbog toga i vrednost iste veliine. Vrednost jedne robe odnosi seprema vrednosti svake druge robe kao radno vreme potrebno za proizvodnju druge. "Kao vrednosti,

sve su robe samo odreene mere zgruanog radnog vremena."Zbog toga bi veliina vrednosti neke robe bila postojana, stalno jednaka, kad bi radno vreme potrebnoza njeno proizvoenje ostalo stalno jednako. Ali se ovo poslednje menja sa svakom promenom uproizvodnoj snazi rada. Proizvodnu snagu rada odreuju razne okolnosti, izmeu ostalog prosenistupanj umenosti radnika, stupanj razvitka nauke i njezine tehnoloke primenjivosti, drutvenakombinacija procesa proizvodnje, obim i delotvornost sredstava za proizvodnju i prirodni uslovi. Naprimer, ista koliina rada predstavie se pri povoljnoj etvi u 8 buela penice, pri nepovoljnoj samo u4. Ista koliina rada daje vie metala u bogatim, manje u siromanim rudnicima itd. Dijamanti se retkonalaze u Zemljinoj kori i stoga njihovo nalaenje staje proseno mnogo radnog vremena. Iz ovoga izlazida oni u malenom obimu predstavljaju mnogo rada. Jacob sumnja da je zlato ikad isplatilo svoju punu

vrednost. Jo vie to vai za dijamante. Po Eschwegeu, ukupna osamdesetogodinja eksploatacijabrazilskih dijamantskih polja nije bila 1823. jo dostigla cenu prosenog proizvoda to su ga davale


4/15

brazilske plantae eera i kafe za osamnaest meseci, mada je predstavljala mnogo vie rada, dakle ivie vrednosti. Da su rudnici bogatiji, ista bi se koliina rada predstavila u vie dijamanata i njihovavrednost bi pala. Uzmogne li se ugalj s malo rada pretvarati u dijamant, moe njegova vrednost pastiispod vrednosti cigle. Uopte uzev: to je vea proizvodna snaga rada, to se manje radnog vremenazahteva za izradu nekog artikla, to je manja masa rada kristalisana u njemu, to je manja njegova

vrednost. Dakle, veliina vrednosti neke robe menja se upravno prema koliini, a obrnuto premaproizvodnoj snazi rada koji se u njoj ostvaruje.

Neka stvar moe biti upotrebna vrednost, a da ne bude vrednost. To je onda kad se njena korist poljude ne postie radom. Takvi su vaduh, neobraivano tlo, prirodne livade, drvo to divlje raste itd.Neka stvar moe biti korisna i proizvod ljudskog rada, a da ne bude roba. Ko svojim proizvodomzadovoljava sopstvenu potrebu, stvara, dodue, upotrebnu vrednost, ali ne i robu. Da bi proizvodiorobu, mora proizvoditi ne samo upotrebnu vrednost, ve upotrebnu vrednost za druge, drutvenuupotrebnu vrednost. {I ne samo prosto za druge. U srednjem veku seljak je proizvodio ito za danakfeudalnom gospodaru i ito za desetak popu. Ali ni ito za danak, ni ito za desetak nisu postali robazato to su proizvoeni za druge. Da postane robom, proizvod se mora razmenom preneti na drugo

lice kome e sluiti kao upotrebna vrednost.} Naposletku, nikakva stvar ne moe da bued vrednost akonije predmet za upotrebu. Bude li nekorisna, onda je nekoristan i rad sadran u njoj, ne vai kao rad,pa stoga ne stvara ni vrednost.

Karl Marks, "Kapital", prvi tom

Dvojaki karakter rada predstavljenog u robama

U samom poetku roba nam se pokazala kao neto dvorodno, kao upotrebna vrednost i razmenskavrednost. Posle se pokazalo da i rad, ukoliko je izraen vrednou, ne poseduje vie ona ista obelejakoja mu pripadaju kao stvaraocu upotrebnih vrednosti. Ovu dvorodnu prirodu rada sadranog u robiprvi sam ja kritiki dokazao. Poto je ova taka stoer oko kojega se okree razumevanje politikeekonomije, rasvetliemo je ovde izblie.

Uzmimo dve robe, recimo 1 kaput i 10 arina platna. Neka je vrednost prve robe dvaput vea odvrednosti druge, tako da ako je vrednost 10 arina platna = B, kaput je = 2B.

Kaput je upotrebna vrednost koja zadovoljava naroitu potrebu. Da se izradi, potrebna je odreenavrsta proizvodne delatnosti. Nju odreuju njena svrha, nain operisanja, predmet, sredstvo i rezultat.Rad ija se korisnost ovako predstavlja u upotrebnoj vrednosti njegova proizvoda ili u tome to je

njegov proizvod upotrebna vrednost, nazvaemo kratko i prosto korisnim radom. S te take gleditaposmatra se rad uvek u vezi s njegovim korisnim uinkom.

Kao to su kaput i platno kvalitativno razline upotrebne vrednosti, tako su kvalitativno razlini i radovipreko kojih su oni doli do postojanja - krojenje i tkanje. Da te stvari nisu kvalitativno razline upotrebnevrednosti, a otud i proizvodi kvalitativno razlinih korisnih radova, ne bi se uopte mogle sueliti kaorobe. Kaput se ne razmenjuje za kaput, ista upotrebna vrednost ne razmenjuje se za istu upotrebnuvrednost.

U ukupnosti raznovrsnih upoterbnih vrednosti ili robnih tela ispoljava se ukupnost isto toliko raznolikihkorisnih radova, razlinih po rodu, vrsti, porodici, podvrsti i varijetetu - drutvena podela rada. Ona je

uslov za postojanje robne proizvodnje, mada, obrnuto, robna proizvodnja nije uslov za postojanjedrutvene podele rada. U staro-indijskoj optini rad je drutveno podeljen, ali proizvodi ne postaju


5/15

robama. Ili, uzmimo blii primer: u svakoj je fabrici rad sistematski podeljen, ali se do ove podele nedolazi time to bi radnici meusobno razmenjivali svoje individualne proizvode. Samo se proizvodisamostalnih i meu sobom nezavisnih, privatnih radova sueljavaju kao robe.

Prema tome, videli smo: u upotrebnoj vrednosti svake robe nalazi se odreena svrsishodna proizvodna

delatnost ili koristan rad. Upotrebne vrednosti ne mogu se sueliti kao robe ako se u njima ne nalazekvalitativno razlini korisni radovi. U drutvu iji proizvodi po pravilu uzimaju oblik robe, tj. u drutvuproizvoaa roba, razvija se ova kvalitativna razlika korisnih radova koji se kao privatni radovisamostalnih proizvoaa vre nezavisno jedni od drugih u mnogolan sistem, u drutvenu podelu rada.Uostalom, kaputu je svejedno nosi li ga kroja ili krojaeva muterija. U oba sluaja on deluje kaoupotrebna vrednost. Isto se tako ni sam odnos izmeu kaputa i rada koji ga proizvodi ne menja time tokrojenje postaje posebna profesija, samostalan in drutvene podele rada. Gde ga je na to nagonilapotreba za odevanjem, krojaio je ovek hiljade godina pre nego to je od oveka postao kroja. Ali sedo postojanja kaputa, platna, svakog elementa materijalnog bogatstva koga nema u prirodi, uvekmoralo da dolazi putem posebne, svrsishodne proizvodne delatnosti koja naroite prirodne materijeprilagoava naroitim ljudskim potrebama. Otuda je rad kao tvorac upotrebnih vrednosti, kao koristan

rad, uslov za opstanak ljudi, uslov nezavisan od svih drutvenih oblika, veita prirodna nunost da seizmeu oveka i prirode omogui razmena materije, i prema tome i ivot ljudski.

Upotrebne vrednosti kao kaput, platno, itd.,ukratko - robna tela jesu spojevi dvaju elemenata: prirodnematerije i rada. Oduzmemo li ukupni zbir svih razlinih korisnih radova koji se nalaze u kaputu, platnu,itd., preostae nam uvek neka materijalna podloga, materijalni talog koji postoji od same prirode, bezovekova sudelovanja. U svojoj proizvodnji ovek moe da postupa jedino kao i sama priroda, tj. moesamo da menja oblike materije. I ne samo to. U samom tom radu oko uobliavanja, oveka stalnopomau prirodne sile. Dakle, rad nije jedini izvor upotrebnih vrednosti koje proizvodi, materijalnogbogatstva. Kako William Petty veli, rad je njegov otac, a zemlja mu je mati.

Preimo sad s robe kao upotrebnog predmeta na robnu vrednost. Bili smo uzeli da kaput ima vrednostdva puta veu od platna. Al' ovo je samo kvantitativna razlika, koja nas u ovaj mah jo ne zanima.Stoga podseamo na to da ako je vrednost kaputa dvaput vea od vrednosti 10 arina platna, 20arina platna imaju vrednost iste veliine kao i 1 kaput. Kao vrednosti, kaput i platno su stvari istesupstancije, objektivni izrazi jednorordnog rada. Ali krojenje i tkanje kvalitativno su razlini radovi. Noima drutvenih stanja gde isti ovek naizmenice kroji i tka, gde su zbog toga oba ova razlina nainarada samo menjanje rada iste individue, upravo kao to kaput koji na kroja danas pravi i pantalonekoje e sutra napraviti, imaju kao pretpostavku samo varijacije istog individualnog rada. Dalje jeoigledno da se u naem kapitalistikom drutvu, vazda prema menjanju pravca tranje rada, izvesnadata koliina ljudskog rada doprinosi naizmenice u obliku krojenja i u obliku tkanja. Ovo menjanje

oblika rada ne moe da ide bez trenja, ali mora da ide. Izuzmemo li odreenost proizvodne delatnosti,odnosno koristan karakter rada, ostaje nam ona onda kao utroak ljudske radne snage. Iako sukvalitativno razline proizvodne delatnosti, i krojenje i tkanje jesu proizvodno troenje ljudskog mozga,miia, nerava, ruke, itd., a u ovom smislu oba su ljudski rad. Oni su samo dva razlina oblika da seutroi ljudska radna snaga. U svakom sluaju, sama ljudska radna snaga mora da bude vie ili manjerazvijena da bi se troila u ovom ili onom obliku. No vrednost robe predstavlja jednostavno ljudski rad,utroak ljudskog rada uopte. Pa kao god to u buroaskom drutvu neki general ili bankar igra veliku,a ovek kao ovek, naprotiv, samo vrlo bednu ulogu, tako je isto ovde i s ljudskim radom. On je utroakproste radne snage koju u svom organizmu proseno ima svaki obian ovek bez njenog naroitograzvijanja. Istina, karakter samogprosenog prostog rada menja se prema razlinim zemljama ikulturnim epohama, ali je u odreenom postojeem drutvu dat. Komplikovaniji rad vai samo kao

potenciran ili bolje rei multiplikovan prost rad, tako da je manja koliina komplikovanog rada jednakaveoj koliini prostog. Iskustvo pokazuje da se ovo reduciranje, ovo svoenje stalno vri. Moe neka


6/15

roba biti proizvod i najkomplikovanijeg rada, njena vrednostizjednjauje nju s proizvodom prostograda, te zbog toga i sama predstavlja samo odreenu koliinu prostog rada. Razline srazmere ukojima su razline vrste rada svedene na prost rad kao na svoju jedinicu mere, utvruju se drutvenimprocesom iza lea proizvoaa, te otuda izgleda kao da su im date tradicijom. Uproenja radi svakavrsta radne snage vaie nam u daljem izlaganju neposredno kao prosta radna snaga, ime emo

samo utedeti trud oko svoenja.

Dakle, kao to je u vrednostima kaputu i platnu apstrahovana razlika izmeu njihovih upotrebnihvrednosti, tako je i u radovima koji se u tim vrednostima pokazuju apstrahovana razlika izmeu njihovihkorisnih oblika, krojenja i tkanja. Kao to su upotrebne vrednosti kaput i platno spojevi celishodnihproizvodnih delatnosti sa tkaninom i preom, a vrednosti kaput i platno naprotiv samo gruavinejednorodnog rada, tako isto i radovi sadrani u ovim vrednostima ne vae zbog svog proizvodnogponaanja prema tkanini ili prei, ve samo kao utroak ljudske radne snage. Krojenje i tkanje elementisu stvaranja upotrebnih vrednosti kaputa i platna ba zato to su razliite kakvoe; a supstancijavrednosti kaputa i vrednosti platna jesu samo ukoliko oba imaju, kad izuzmemo posebne im kvalitete,jednak kvalitet, kvalitet ljudskog rada.

Ali kaput i platno nisu samo vrednosti uopte, ve vrednosti odreene veliine, a kako smo mi uzeli,kaput ima vrednost dvaput veu od 10 arina platna. Otkud ova razlika u veliini njihovih vrednosti?Otuda to 10 arina platna sadre upola manje rada nego kaput, tako da se na proizvoenje ovogaradna snaga mora troiti dvaput due vreme nego na proizvodnju onoga.

Dok, prema tome, u pogledu upotrebne vrednosti rad sadran u robi vai samo kvalitativno, u pogleduveliine vrednosti vai samo kvantitativno, poto je ve sveden na ljudski rad bez daljeg kvaliteta.Tamo se o radu pita: kako i ta?, ovde: koliko? kakvo je njegovo vremensko trajanje? Poto veliinavrednosti neke robe predstavlja samo koliinu rada koja se u njoj sadri, to robe u izvesnoj srazmeriuvek moraju biti vrednosti jednake veliine.

Ostane li nepromenjena proizvodna snaga svih korisnih radova, zahtevanih, recimo, za proizvodnjujednog kaputa, onda veliina vrednosti kaputa raste s koliinom samih kaputa. Ako 1 kaput predstavljax radnih dana, onda 2 kaputa predstavljaju 2x radnih dana itd. Ali, uzmimo da se rad potreban zaproizvodnju kaputa udvostrui ili smanji za polovinu. U prvom sluaju imae 1 kaput vrednosti koliku suranije imala 2, a u drugom sluaju imae 2 kaputa samo toliku vrednost koliku je ranije imao 1, iako uoba sluaja kaput ini istu uslugu, a koristan rad sadran u njemu ostaje jednake valjanosti kao i ranije.Ali promenila se koliina rada utroenog u njegovo prozivoenje.

Vea koliina upotrebne vrednosti sainjava sama po sebi i vee materijalno bogatstvo, dva kaputa

vee no jedan. S dva kaputa mogu se odenuti dva oveka, jednim samo jedan, itd. Ipak moe rastuojmasi materijalnog bogatstva da odgovara istovremen pad veliine njegove vrednosti. Ovo suprotnokretanje potie iz dvorodnog karaktera rada. Razume se, proizvodna snaga uvek je proizvodna snagakorisnoga, konkretnog rada i stvarno odreuje samo stepen dejstva celishodne proizvodne delatnosti udatom periodu vremena. Otuda e korisni rad postati bogatiji ili siromaniji izvor proizvoda u upravnojsrazmeri prema penjanju ili padanju proizvodne snage. Nasuprot ovome, promena u proizvodnoj snazinikako ne pogaa rad koji je kao takav predstavljen u vrednosti. Poto proizvodna snaga pripadakonkrenom korisnom obliku rada, prirodno je da se ona vie ne moe ticati rada im izuzmemo njegovkonkretni korisni oblik. Zbog toga isti rad, u istom periodu vremena, uvek ima za rezultat istu veliinuvrednosti, pa ma kako se proizvodna snaga menjala. Ali on u istom periodu vremena daje razlinekoliine upotrebnih vrednosti, vee ako proizvodna snaga poraste, manje ako padne. Ista promena u

proizvodnoj snazi koja poveava plodnost rada, a time i masu upotrebnih vrednosti koje rad daje,


7/15

smanjuje, dakle, veliinu vrednosti ove poveane celokupne mase ako skrati zbir radnog vremenapotrebnog za njeno proizvoenje. Isto tako i obratno.

Svaki je rad, s jedne strane, utroak ljudske radne snage u fiziolokom smislu, a u tome svojstvujednakog ljudskog ili apstraktnog ljudskog rada stvara robnu vrednost. S druge strane, svaki je rad

utroak ljudske radne snage u nekom naroitom celishodnom obliku, a u ovome svojstvu konkretnogkorisnog rada proizvodi upotrebne vrednosti.


Opta formula[Pretvaranje novca u kapital]

Robni promet je polazna taka kapitala. Proizvodnja roba, njihov promet i onaj razvijeniji oblik njihovogprometa koji se zove trgovina sainjavaju istorijsku osnovicu iz koje on izrasta. Svetska trgovina i

svetsko trite otvaraju u 16 stoleu modernu istoriju kapitala.

Izuzmemo li materijalnu sadrinu robnog prometa, tj. razmenu razlinih upotrebnih vrednosti, ipogledamo li jedino ekonomske oblike koje taj proces raa, nai emo da je novac njegov poslednjiproizvod. Ovaj poslednji proizvod robnog prometa prvi je oblik u kome se javlja kapital.

U istorijskom pogledu kapital stupa naspram zemljine svojine svugde u prvi mah u obliku novca, kaonovani imetak, kao trgovaki i zelenaki kapital.(1) Ali nemamo potrebe da se osvremo na istroijukapitalovog postanja da bismo uvideli da je novac prvi oblik u kome se on javlja. Ista se povestsvakodnevno odigrava pred naim oima. Jo uvek svaki novi kapital ispoetka stupa na pozornicu, tj.na trite, bilo robno, radno, ili novano, kao novac koji putem odreenih procesa treba da se pretvori ukapital.

Novac kao novac i novac kao kapital razlikuju se isprva samo razliitim oblikom svog prometa.

Neposredni oblik robnog prometa jeste R-N-R, pretvaranje robe u novac i ponovno pretvaranje novca urobu, prodavanje radi kupovanja. Ali pored ovog oblika nalazimo i drugi, specifino razliit oblik N-R-N,pretvaranje novca u robu i ponovno pretvaranje robe u novac, kupovanje radi prodavanja. Novac, koji usvom kretanju opisuje ovaj poslednji krug, pretvara se u kapital, postaje kapital, pa je ve i po svojojodredbi kapital.

Pogledajmo izblie promet N-R-N. Kao i prost robni promet prolazi on kroz dve suprotne faze. U prvojfazi, N-R, kupovini, pretvara se novac u robu. U drugoj fazi, R-N, prodaji, roba se vraa u oblik novca.A jednistvo obeju faza jeste itavo kretanje koje razmenjuje novac za robu i istu robu opet za novac,koje kupuje robu da bi je prodalo, ili, ako ostavimo postrani formalne razlike izmeu kupovine i prodaje,koje novcem kupuje robu a robom novac.(2) Rezultat kojim se itav proces okonava jeste razmenanovca za novac, N-N. Kad za 100 f. st. kupim 2. 000 funti pamuka, pa ove 2. 000 funti pamukapreprodam za 110 f. st., onda sam na kraju krajeva razmenio 100 f. st. za 110 f. st., razmenio samnovac za novac.

Meutim sad je dosta oevidno da bi prometni proces N-R-N bio bez smisla i sadraja ako bi se ovimzaobilaznim putem imale razmeniti dve jednake novane vrednosti, dakle napr. 100 f. st. za 100 f. st.

Nesravnjivo bi prostiji i pouzdaniji ostao metod zgrtaa blaga, koji svojih 100 f. st. zadrava kod sebeumesto da ih izlae opasnostima prometa. S druge strane, bilo da trgovac preproda za 110 f. st. pamuk
http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#1)%231)http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#2)%232)http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#1)%231)http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#2)%232)


8/15

koji je kupio za 100 f. st., bilo da ga se mora otarasiti za 100 f. st., pa ak i za 50 f. st., pod svimaokolnostima njegov je novac opisao naroito i originalno kretanje, sasvim drukije vrste negoli uprostom robnom prometu, napr. u ruci seljaka koji proda ito i s dobijenim novcem kupi odelo. Vano jedakle da se prvo okarakteriu razlike u obliku krunih tokova N-R-N i R-N-R. To e ujedno otkriti isutinsku razliku koja se krije iza tih formalnih razlika.

Pogledajmo najpre, to je zajedniko tim dvoma oblicima.

Oba kruna toka rastavljaju se na iste dve suprotne faze, na R-N, prodaju, i na N-R, kupovinu. I ujednoj i u drugoj fazi stoje jedan prema drugom ista dva stvarna elementa, roba i novac, kao i dva licapod istim ekonomskim maskama, prodavac i kupac. Oba kruna toka jedinstvo su istih suprotnih faza, ioba se puta ovo jedinstvo postizava istupanjem trojice ugovoraa, od kojih jedan samo prodaje, drugisamo kupuje, a trei naizmence kupuje i prodaje.

Ali ono to ve od poetka razdvaja ova dva kruna toka, R-N-R i N-R-N, jeste obrnuti redosledsuprotnih faza prometa. Prost robni promet poinje prodajom a zavrava se kupovinom, promet novca

kao kapitala poinje kupovinom a zavrava se prodajom. Tamo je roba, ovde je novac polazna izavrna taka kretanja. Izvrenju itavog procesa slui kao posrednik u prvom obliku novac, u drugomobrnuto roba.

U prometu R-N-R novac se na kraju pretvara u robu koja slui kao upotrebna vrednost. Novac je daklekonano izdat. U obratnom obliku, N-R-N, kupac naprotiv izdaje novac da bi kao prodavac primionovac. Kupujui robu on baca novac u promet da bi ga odande ponovo izvukao prodajui istu robu. Onputa novac iz ruke samo sa zadnjom namerom da ga se ponovo doepa. Zato je njegov novac samopredujmljen.(3)

U obliku R-N-R isti komad novca premeta se dva puta. Prodavac ga dobija od kupca, a posle njimeisplauje drugog prodavca. itav proces koji poinje primanjem novca za robu zavrava se izdavanjemnovca za robu. U obliku N-R-N sluaj je obrnut. Ono to se ovde dvaput premeta nije isti komadnovca, ve ista roba. Kupac je dobija iz ruke prodavca i predaje u ruke nekom drugom kupcu. Kao tou prostom robnom prometu dvokratno premetanje istog komada novca postie njegovo definitivnoprelaenje iz jedne ruke u drugu, tako ovde dvokratno premetanje iste robe izaziva vraanje novca nanjegovu prvu polaznu taku.

Vraanje novca na njegovu polaznu taku ne zavisi od toga da li se roba prodaje skuplje no to je bilakupljena. Ova okolnost utie samo na veliinu novane sume koja se vraa. Sam, fenomen vraanjazbiva se im se opie. U ovome je dakle ulno primetna razlika izmeu novca kao kapitala i njegovog

prometa kao prostog novca.Kruni tok R-N-R potpuno je zavren im prodaja neke robe donese novac koji e kupovina neke drugerobe opet odneti. Samo se obnavljanjem, ili ponavljanjem itavog procesa moe desiti da se novac ipakvrati na svoju polaznu taku. Kad prodam kvarter ita za 3 f. st. i s te 3 f. st. kupim odelo, za mene sute 3 f. st. definitivno izdate. S njima nemam vie nikakva posla. One pripadaju prodavcu odela. Prodamli sad jo jedan kvarter ita, onda mi se novac vraa, ali ne usled prve transakcije, ve samo zato tosam je ponovio. On se ponovo udaljava od mene im drugu transakciju izvedem do kraja i ponovokupim. Dakle u prometu R-N-R izdavanje novca nema nikakva posla s njegovim vraanjem. Naprotiv, uN-R-N vraanje novca uslovljeno je samim nainom na koji je izdat. Ne bude li vraanja znai ili daoperacija nije pola za rukom ili da je proces prekinut i jo nije zavren, jer mu nedostaje druga faza,

prodaja, koja kupovinu dopunjuje i zavrava.
http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#3)%233)http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#3)%233)


9/15


10/15

oploavanje vrednosti zbiva jedino u okviru ovog stalno obnavljanog kretanja. Otuda kapitalovomkretanju nema granica.(6)

Kao svestan nosilac ovog kretanja vlasnik novca postaje kapitalista. Njegova je linost ili bolje reinjegov je dep polazna i povratna taka novca. Objektivni sadraj onoga prometa - oploavanje

vrednosti - njegova je subjektivna svrha, i kao kapitalista, tj. kao personifikovan, voljom i sveuobdaren kapital, funkcionie on samo ukoliko je sve vee prisvajanje apstraktnog bogatstva jedinapobuda njegovih operacija. Upotrebnu vrednost dakle ne treba nikad uzimati kao neposrednu svrhukapitaliste.(7) Isto tako ni pojedinanu dobit ve samo neumorno kretanje dobijanja.(8)Ovaj nagon zaapsolutnim bogaenjem, ovaj strastan lov na vrednost(9) zajedniki je u kapitaliste i u zgrtaa blaga, alidok je zgrta blaga samo lud kapitalista, dotle je kapitalista racionalan zgrta blaga. Neumornooploavanje vrednosti, koje zgrta blaga tei da postigne patenjem da novac izbavi iz prometa,(10)

pametniji kapitalista postizava time to ga vazda nanovo preputa prometu.(11)

Samostalni oblici, tj. novani oblici, koje vrednost roba uzima u prostom prometu, slue samo razmeniroba i gube se u konanom rezultatu kretanja. Nasuprot tome, u prometu N-R-N, i jedno i drugo, i roba i

novac funkcioniu samo kao razliiti naini egzistencije same vrednosti, budui da je novac njen opti,a roba njen posebni, takorei samo prerueni nain egzistencije.(12) Ona stalno prelazi iz jednog oblikau drugi ne gubei se u tom kretanju, te se tako pretvara u automatian subjekt. Ako fiksiramo posebnepojavne oblike koje vrednost naizmenino uzima u krunom toku svog ivota oploujui se, dobiemoova objanjenja: kapital je novac, kapital je roba.(13) Ustvari pak vrednost ovde postaje subjektomprocesa u kome stalno menjajui oblike novca i robe ona menja i samu svoju veliinu, te se kao viakvrednosti odvaja od same sebe kao prvobitne vrednosti, oplouje samu sebe. Jer kretanje u kojem onadodaje sebi viak vrednosti njeno je sopstveno kretanje, njeno sopstveno oploavanje, daklesamooploavanje. Ona je dobila tajno svojstvo da raa vrednost, jer jeste vrednost. Ona raa ivemaldunce, ili bar nosi zlatna jaja.

Kao ekspanzivnom subjektu koji nosi itav proces, u kome as uzima a as skida sa sebe novani irobni oblik odravajui se i irei se u tom menjanju, vrednosti je pre svega potreban samostalan oblikkojim e se utvrivati njena indentinost sa samom njom. Ovaj oblik ima ona samo u novcu. Zbog togaovoj i ini polaznu i zavrnu taku svakog procesa oploavanja vrednosti. Vrednost je iznosila 100 f.st., sad iznosi 110 f. st. itd. Ali sam novac vai ovde samo kao jedan oblik vrednosti od dva koliko ihona ima. Ne bude li uzeo oblik robe, novac nee postati kapital. Dakle, novac ovde ne istupa polemikiprema robi kao kod zgrtanja blaga. Kapitalista zna da su sve robe, ma koliko dronjave izgledale ili makako loe mirisale, po veroispovesti i u istini novac, iznutra obrezani Jevreji, a uz to jo i udotvornasredstva da se od novaca pravi vie novaca.

Dok u prostom prometu vrednost roba dobija naspram njihove upotrebne vrednosti u najboljem sluajusamostalni oblik novca, ovde se ona najedanput pretstavlja kao supstancija koja ima svoj sopstveniivotni proces, koja se sama kree, za koju su i novac i roba samo goli oblici. Ali to nije sve. Umesto dapredstavlja odnose meu robama, stupa ona sada takorei u privatne odnose sa samom sobom.

Vrednost postaje dakle dejstvujua vrednost, dejstvujui novac, a kao takva kapital. Ona dolazi izprometa, ide ponovo u promet, odrava se i umnoava se u njemu, vraa se iz njega uveana izapoinje vazda iznova isti kruni tok.(14) N-N, izgleda da je oblik svojstven samo jednoj vrsti kapitala,trgovakom kapitalu. Ali je i industrijski kapital novac koji se pretvara u robu, a prodajom robe ponovopretvara u vie novaca. inovi koji se mogu dogoditi izmeu kupovine i prodaje, izvan oblasti prometa,ni u emu ne menjaju oblik ovog kretanja. Najzad u kamatonosnom kapitalu promet N-R-N pretstavlja

se skraeno, u svom krajnjem rezultatu, bez posrednitva, takorei lapidarnim stilom, kao N-N, novacjednak s vie novca, vrednost vea od same sebe.
http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#6)%236)http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#7)%237)http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#8)%238)http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#8)%238)http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#9)%239)http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#10)%2310)http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#11)%2311)http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#12)%2312)http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#13)%2313)http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#14)%2314)http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#6)%236)http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#7)%237)http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#8)%238)http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#9)%239)http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#10)%2310)http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#11)%2311)http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#12)%2312)http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#13)%2313)http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#14)%2314)


11/15

Prema tome je N-R-N stvarno opta formula kapitala kakav se neposredno pokazuje u oblastiprometa.

Beleke:

1) Dve francuske poslovice: Nulle terre sans seigneur [Nema zemlje bez gospodara] i Largent na pas de maitre [Novacnema gospodara] jasno izraavaju suprotnost izmeu vlasti veleposeda, koja poiva na linim odnosima zavisnosti igospodstva, i bezline vladavine novca.

2) "Novcem se kupuje roba, robom novac." (Mercier de la Riviere: "LOrdre naturel et essentiel des societes politiques", str.543.)

3) "Kad se neka stvar kupi radi preprodaje, onda se na to upotrebljena suma naziva predujmljenim novcem; a ako ona nijekupljena da bi se ponovo prodala, moemo rei da je suma izdata. (James Steuart:Works etc., edited by General sirJames Steuart, his son. London 1805, sv I, str. 274.)

4) "Ne razmenjuje se novac za novac", dovikuje Mersije de la Rivijer merkantilistima. (LOrdre naturel etc., str.486.) Ujednoj knjizi koja ex professo [izriito] govori o trgovini i pekulaciji moe se proitati i ovo:Svaka se trgovina sastoji urazmenjivanju stvari raznih vrsta; a dobit (za trgovca?) potie ba iz te razliitosti. Razmeniti funtu hleba za funtu hleba...bilo bi bez ikakve dobiti...otuda prednost trgovine prema kocki, koja je samo razmena novca za novac". (Th. Corbet:"AnInquiry into the Causes and Modes of the Wealth of Individuals; or the Principles of Trade and Speculation explained.London 1841, str. 5.) Ma da Korbet ne vidi da je N-N, razmenjivanje novca za novac, karakteristian oblik prometa ne samotrgovinskog ve i svakoga kapitala, on bar priznaje da jedna vrsta trgovine, pekulacija, ima ovaj oblik jednak s kockom; alionda dolazi Mekelek i nalazi da je kupovanje radi prodavanja pekulisanje, te da prema tome otpada razlika izmeutrgovine i pekulacije. (MacCulloch:A Dictionary practical etc. of Commerce. London 1847, str. 1009.) Nesravnjivo naivnijeveli Pinto, Pindar amsterdamske berze:Trgovina je kocka (ovu reenici zajmio iz Lokea), a iz prosjaka se ne moe izvuidobitak. Kad bi neko kroz due vreme dobijao u svemu i od svakog, morao bi im dobrovoljno vratiti najvei deo dobitka akobi hteo da igra ponovo". (Pinto:"Traite de la Circulation et du Credit". Amsterdam 1771, str. 231.)

5) "Kapital se deli... na prvobitni kapital i na dobit, prirataj kapitalov... ma da se u praksi ova dobit odmah dodaje kapitalu i

zajedno s njim stavlja u pokret". (F. Engels:"Umrisse zu einer Kritik der Nationalokonomie" u "Deutsch-franzosischeJahrbucher", herausgegeben von Arnold Ruge und Karl Marx, Paris 1844, str. 99.)

6) Aristotel suprotstavlja ekonomiku hrematistici. On polazi od ekonomike. Ukoliko je vetina privreivanja, ekonomika seograniava na nabavljanje dobara potrebnih za ivot i korisnih za kuu ili dravu. Pravo bogatstvo sastoji se iz ovakvihupotrebnih vrednosti: jer koliina takve vrste poseda, dovoljna za dobar ivot, nije bez granica. Ali ima i druga vrsta vetineprivreavanja koja se ponajvie, i s pravom, zove hrematistika, po kojoj izgleda da bogatstvu i posedu nema granica.Trgovina robom ne spada od prirode u hrematistiku, jer se ovde razmena odnosi samo na ono to je samim njima (kupcu iprodavcu) potrebno. Zbog toga je, razlae on dalje, prvobitni oblik trgovine i bila trampa, ali je njenim rasprostiranjemnuno postao novac. Kad je novac bio iznaen, morala se trampa nuno razviti u trgovinu robom, a ova se, u protivrenostiprema svojim prvobitnim tendencijama, razvila u hrematistiku, u vetinu praviti novac. Hrematistika se od ekonomikerazlikuje u tome to je za nju promet izvor bogatstva. A oko novca izgleda da se okree zato to je novac poetak i krajovakve vrste razmene. Stoga je i bogatstvo, za kojim hrematistika tei, neogranieno. Naime, kaogod to je svaka vetina

koja u svom cilju ne vidi sredstvo ve krajnju svrhu neograniena u svojem stremljenju, jer gleda da mu se sve vie priblii,dok vetine koje samo trae sredstva radi cilja nisu neograniene, jer im sama svrha postavlja granice, tako nema brane nicilju hrematistike koji ide za apsolutnim bogaenjem. Dok hrematistika nema granica, ekonomika je ima... ova tei za neimto se razlikuje od samog novca, ona za njegovim umnoavanjem... Brkanje ova dva oblika koji zahvataju jedan u drugi dajenekima povoda da kao krajnji cilj ekonomike smatraju beskonano odravanje i umnoavanje novca. (Aristotel: DeRepublica. Izd. Bekker, knj. I, gl. 8 i 9 i dalje.)

7) "Robe (ovde u smislu upotrebnih vrednosti) nisu krajnja svrha kapitaliste koji pravi poslove... Njemu je novac krajnjasvrha". (Th. Chalmers: "On Political Economy etc.", 2 izd., London 1832, str. [165] 166.)

8) Dodue, nije da trgovac ne ceni ni u ta ve steeni dobitak, ali mu je pogled ipak vazda upravljen u budunost. (A.Genovesi:Lezioni di Economia Civile (1765). Kustodijevo izdanje talijanskih ekonomista, Parte Moderna, sv. VIII, str. 139.)

9) Kapitalistu e uvek voditi neutoljiva strast za dobitkom, auri sacra fames [nezasita glad za zlatom]". (MacCulloch:"ThePrinciples of Political Economy". London 1830, str. 179.) Naravno da ovo saznanje ne smeta istom Mekeleku i njegovoj


12/15

kompaniji da u teorijskim nedoumicama, napr. kad raspravljaju o preteranoj proizvodnji, tog istog kapitalistu pretvore udobra graanina kome je jedino stalo do upotrebne vrednosti i koji ak ume planuti kurjakom gladi za izmama, eirima,jajima, katunima i drugim najfamilijarnijim vrstama upotrebne vrednosti. ]Kapitalistu e uvek voditi neutoljiva strast zadobitkom, auri sacra fames [nezasita glad za zlatom]". (MacCulloch:"The Principles of Political Economy". London 1830, str.179.) Naravno da ovo saznanje ne smeta istom Mekeleku i njegovoj kompaniji da u teorijskim nedoumicama, napr. kadraspravljaju o preteranoj proizvodnji, tog istog kapitalistu pretvore u dobra graanina kome je jedino stalo do upotrebne

vrednosti i koji ak ume planuti kurjakom gladi za izmama, eirima, jajima, katunima i drugim najfamilijarnijim vrstamaupotrebne vrednosti.

10) Spasavati jedan je od karakteristinih grkih izraza za obrazovanje blaga. Isto i englesko to save znai i spasavati itedeti.

11) Ta beskrajnost koju stvari ne postiu u kretanju napred, one postiu u kruenju. (Galliani:Della Moneta, str. 156.)

12) Ne sainjava materija kapital, nego vrednost te materije". (J. B. Say:"Traite dEconomie Politique". 3 izd., Paris 1817,sv. II, str. 429.)

13) "Novac u opticaju (cerrency!) , upotrebljen za proizvodne svrhe jeste kapital". (MacLeod:"The Theory and Practice of

Economy". London 1821, str. 74.)14) Kapital... vrednost koja se neprekidno umnoava. (Sismondi:Nouveaux Principles de lEconomie Politique [Paris1819], sv. I, str. [88] 89.)


1. Dvojako poreklo manufakture

Kooperacija koja poiva na podeli rada dobija klasian oblik u manufakturi. Kao karakteristian oblikkapitalistikog procesa proizvodnje, ona preovlauje za vreme pravog manufakturnog perioda, koji traje

otprilike od sredine 16. do poslednje treine 18. veka. Manufaktura nastaje na dva naina:1.Radnici raznovrsnih, samostalnih zanata, kroz ije ruke neki proizvod mora da proe dok potpuno nebude zreo, bivaju okupljeni u jednoj radionici, pod komandom istog kapitaliste. Na primer, koije su bilezajedniki proizvod kolara, sedlara, krojaa, bravara, remenara, strugara, iritara, staklara, farbara,lakirera, pozlatara, itd. U manufakturi koija sve ove razliite zanatlije ujedinjene su u jednoj radionicigde jednovremeno rade dodajui jedan drugom svoj proizvod. Istina, koije se ne mogu pozlatiti prenego to budu napravljene. Ali ako se u isto vreme pravi mnogo koija, onda se neke mogu stalnopozlaivati, dok druge prolaze kroz koju raniju fazu procesa proizvodnje. Dok se ovako radi, stojimo jona tlu proste kooperacije, koja radi sa onakvim ljudskim i stvarnim materijalom kakav je zatekla. Aliubrzo nastupa bitna promena. Kroja, bravar, remenar itd., koji su zaposleni samo u izradi koija

postepeno gube naviku a s tim i sposobnost da svoj stari zanat rade u punom njegovom obimu. Sdruge strane, njihova delatnost, postavi jednostrana, dobija sad oblik najcelishodniji za suenidelokrug. Manufaktura koija pojavila se isprva kao kombinacija samostalnih zanata. Postepeno ona sepretvorila u podelu proizvodnje koija na njene razne posebne operacije; svaka od ovih kristalie se uiskljuivu funkciju jednog radnika, a celinu svih operacija izvruju ti delimini radnici udrueni. Isto takoje i manufaktura sukna i itav niz drugih manufaktura postao spajanjem raznih zanata pod komandomistog kapitala.(1)

2. Ali manufaktura postaje i obrnutim putem. Jedan isti kapital zaposli jednovremeno u istoj radionicimnogo zanatlija koji rade isti ili jednorodan posao, npr. prave hartiju, slova ili igle. To je kooperacija unajprostijem obliku. Svaki od ovih zanatlija (moda s jednim ili dva pomonika) izrauje itavu robu

vrei po redu razne operacije koje njena izrada zahteva. On i dalje radi na svoj stari zanatlijski nain.No uskoro spoljanje okolnosti stvaraju povod da se koncentrisanost radnika u istom prostoru i
http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#b1%23b1http://www.mltranslations.org/serbcroat/kapfragsc.htm#b1%23b1


13/15

jednovremenost njihovih radova drukije iskoristi. Zatreba, npr., da se u odreenom roku izliferuje veakoliina gotove robe. Stoga se rad podeli. Umesto da se ostavi da isti zanatlija vri razne operacijejednu za drugom, one se razdvoje, izoluju, rasporede u prostoru jedna pored druge i svaka se poveridrugom zanatliji, tako da svi kooperanti zajedno jednovremeno vre sve operacije. Ova sluajna podelarada ponovi se, pokae svoje osobene prednosti i postepeno dobije vrstinu sistemske podele rada.

Od individualnog proizvoda samostalnog zanatlije, koji radi razne poslove, roba se pretvara u drutveniproizvod jednog skupa zanatlija, od kojih svaki vri samo jednu istu deliminu operaciju. Iste operacijekoje su se kod nemakog esnafskog proizvoaa hartije slivale jedna u drugu kroz uzastopnedelimine operacije, postaju u holandskoj manufakturi hartije samostalne kao delimine operacijemnogih radnika koji ih vre uporedo u kooperaciji. Esnafski iglar iz Nirnberga osnovni je elementengleske manufakture igala. Ali dok je onaj jedan iglar reao moda 20 operacija jednu za drugom,ovde 20 iglara jedan pored drugog uskoro vre svaki samo po jednu od 20 operacija, a i ove se, poduticajem iskustva, jo mnogo vie cepaju, podvajaju i postaju samostalne kao iskljuive funkcijepojedinanih radnika.

Dakle, nain postanka manufakture, njeno izrastanje iz zanata je dvojako. S jedne strane, ona proizilazi

iz kombinovanja raznovrsnih samostalnih zanata, koji gube samostalnost i postaju u tolikoj merijednostrani da u procesu proizvodnje jedne iste robe sainjavaju jo samo delimine operacije koje semeusobno dopunjuju. S druge strane, ona proizilazi iz kooperacije zanatlija istog zanata, rastavlja istiindividualni zanat na razliite njegove posebne operacije, izoluje i osamostaljuje te operacije u tolikojmeri da svaka postaje iskljuivom funkcijom posebnog radnika. Znai, dakle, da manufaktura s jednestrane u neki proces proizvodnje uvodi podelu rada ili da je jo vie razvija, a s druge strane kombinujeranije odvojene zanate. Ali ma kakva joj bila polazna taka u ovom ili onom sluaju, njen zavrni likostaje uvek isti - ona je mehanizam proizvodnje iji su organi ljudi.

Za pravilno razumevanje podele rada u manufakturi bitno je imati na umu sledee momente. U prvomredu, ralanjenje procesa prozivodnje na njegove posebne faze poklapa se ovde apsolutno sarastavljanjem neke zanatlijske delatnosti na razne njene delimine operacije. Bila sloena ili prosta,operacija ostaje zanatska i zbog toga je zavisna od snage, umenosti, brzine i pouzdanosti kojimapojedinani radnik rukuje svojim oruem. Zanat ostaje osnovicom. Ova uska tehnika osnova iskljuujestvarno naunu analizu procesa proizvodnje, jer svaki delimini proces kroz koji proizvod prolazi, morabiti izvodljiv kao delimini rad zanatlije. Ba zbog toga to zanatlijska umenost ovako ostajeosnovicom procesa proizvodnje, svaki se radnik prilagoava iskljuivo jednoj deliminoj funkciji, anjegova radna snaga pretvara se u doivotni organ te delimine funkcije. Naposletku, ova podela radaje jedna posebna vrsta kooperacije, te poneke njene prednosti ne proizilaze iz tog posebnog oblika,ve iz opte prirode kooperacije.

Beleke:

1) Navodimo sledei tekst da bi smo pruili noviji primer za ovaj nain obrazovanja manufakture. Predionice i tkanice svileu Lionu i Nimu sasvim su patrijarhalne. U njima je zaposleno mnogo ena i dece, ali bez preterana rada i bez tete zanjihovo zdravlje; one ih ostavljaju u njihovim lepim dolinama Droma, Vara, Izera i Vokliza da tamo gaje svilenu bubu iodmotavaju ahure one nikad ne postaju pravim fabrikim preduzeima. Kad se tanije posmatra... princip podele radapokazuje ovu posebnu odliku. Ima mnogo namotaica, prelaca svilenog konca, farbara, glaara osnove, pa i tkaa; ali oninisu sjedinjeni u istoj radnioci i ne zavise od istog kapitaliste. Svi su oni samostalni. (A. Blanqui, Cours d'EconomieIndustrielle.) Otkako je Blanqui ovo napisao, razni nezavisni radnici bili su delimino udrueni u fabrikama. {uz etvrtoizdanje. - A otkako je Marks ovo pisao, odomaio se u tim fabrikama mehaniki razboj i brzo potiskuje runi razboj. Iindustrija svile u Krefeldu umela bi o tome neto ispriati - F.E.}


Tajna prvobitne akumulacije


14/15

Videli smo kako se novac pretvara u kapital, kako se pomou kapitala pravi viak vrednosti, a iz vikavrednosti viak kapitala. Meutim, akumulacija kapitala ima za pretpostavku viak vrednosti, viakvrednosti kapitalistiku proizvodnju, a ova pak postojanje veih masa kapitala i radne snage u rukamaproizvoaa roba. itavo ovo kretanje izgleda, dakle, kao da se vrti u zaaranom krugu, iz kojegamoemo izii samo ako pretpostavimo jednu 'prvobitnu' akumulaciju ('previous accumulation' u

A.Smith-a) koja prethodi kapitalistikoj, akumulaciju koja nije rezultat kapitalistikog naina proizvodnje,ve njegova polazna taka.

Ova prvobitna akumulacija igra u politikoj ekonomiji otprilike istu ulogu koju u teologiji igra greh prvogoveka. Adam zagrize u jabuku i time se greh svali na ljudski rod. Poreklo greha objanjava seprianjem jedne anegdote iz prolosti. Isto je tako u davno minulo doba bila na jednoj strani elitavrednih, razboritih i pre svega tedljivih ljudi, a na drugoj lenji nevaljalci, koji su proerdali sve to suimali, pa i vie od toga. Svakako, legenda o teolokom prvom grehu pria nam kako je ovek bioproklet da u znoju lica svog jede nasuni hleb; no pria o ekonomskom prvobitnom grehu otkriva namkako to da ima ljudi za koje ova zapovest ne vai. Svejedno. Tek tako se dogodilo da su prvi nagomilalibogatstvo, a oni drugi nisu vie nita imali da prodadu osim roene koe. I od tog praroditeljskog greha

postoji siromatvo velike mase, koja jo i danas, uprkos svemu radu, nema ta da proda do sebesamu, i bogatstvo jedne ake ljudi, koje neprekidno raste, iako su oni davno prestali da rade. Ovakvebljutave detinjarije jo prevakuje g. Thieris, sa sveanom dravnikom ozbiljnou, pred nekad takoduhovitim Francuzima, radi odbranepropriete. A im je u pitanju svojina, namee se sveta dunost dase stanovite dejeg bukvara utvrdi kao jedino ispravno za staro i mlado, i sve stupnjeve razvitka. Ustvarnoj istoriji osvajanje, podjarmljivanje, pljaka i ubijanje, jednom rei nasilje, igra, zna se, glavnuulogu. U krotkoj politikoj ekonomiji oduvek je vladala idila. Pravo i "rad" bili su oduvek jedina sredstvaza sticanje bogatstva, razume se uvek sa izuzetkom "ove godine". Stvarno, pak, metodi prvobitneakumulacije kapitala sve su drugo samo ne idilini.

Novac i roba nisu unapred kapital, kao to to nisu ni sredstva za proizvodnju ni ivotna sredstva. Oni semoraju pretvarati u kapital. Ali se samo ovo pretvaranje moe izvriti jedino pod odreenimokolnostima, koje se stiu u ovom: Dve veoma razliite vrste vlasnika roba moraju se sueliti i stupiti udodir; s jedne strane vlasnici novca, sredstava za proizvodnju i ivotnih sredstava, koji hoe davrednost kojom gospodare oplode kupovinom tue radne snage; s druge strane slobodni radnici,prodavci sopstvene radne snage, dakle prodavci rada. Radnici slobodni u dvostrukom smislu: da samine spadaju neposredno u sredstva za proizvodnju, kao robovi, kmetovi, itd, niti da sredstva zaproizvodnju njima pripadaju, kao to je sluaj kod samostalnog seljaka itd, nego da su oni, naprotiv,svega toga osloboeni, lieni. Ovom polarizacijom robnog trita dati su osnovni uslovi kapitalistikeproizvodnje. Kapitalistiki odnos ima za pretpostavku da su radnici odvojeni od svojine na uslove zaostvarenje rada. A im kapitalistika proizvodnja stane jednom na sopstvene noge, ona ne samo to

odrava ovu podvojenost, ve je i reprodukuje u sve veem razmeru. Proces koji stvara kapitalistikiodnos ne moe, dakle, biti drugo do proces odvajanja radnika od svojine na uslove njegova rada,proces koji s jedne strane pretvara drutvena ivotna sredstva i sredstva za proizvodnju u kapital, a sdruge strane neposredne proizvoae u najamne radnike. Takozvana prvobitna akumulacija nije,dakle, nita drugo do istorijski proces odvajanja proizvoaa od sredstava za proizvodnju. On je"prvobitan" zato to sainjava predistoriju kapitala i naina proizvodnje koji mu odgovara.

Ekonomska struktura kapitalistikog drutva proizala je iz ekonomske strukture feudalnog drutva.Raspadanje ovog drugog oslobodilo je elemente ovog prvog.

Neposredni proizvoa, radnik, mogao je raspolagati svojom linou tek onda kada je prestao biti

vezan za zemlju i kad vie nije nekom drugom bio kmet ili podlonik. Zatim, da bi mogao postatislobodan prodavac radne snage koji svoju robu nosi svugde gde ima proe za nju, morao se osloboditi


15/15

vlasti esnafa, njegovih pravila o egrtima i kalfama i ogranienja njegovih propisa o radu. Tako seistorijsko kretanje, koje pretvara proizvoae u najamne radnike, pokazuje, s jedne strane, kao njihovooslobaanje od inidaba i esnafske stege; za nae buroaske istoriare samo ta strana i postoji. Ali, sdruge strane, ovi novoosloboeni postaju prodavci sebe samih tek poto im se otmu sva njihovasredstva za proizvodnju i sva jamstva za opstanak koja su im pruale stare feudalne ustanove. Istorija

ove njihove eksproprijacije zapisana je u analima oveanstva neizbirisivim potezima krvi i ognja.

Sa svoje strane, industrijski kapitalisti, ti novi vladari, morali su potisnuti ne samo esnafske zanatlije,nego i feudalne gospodare, koji su u svojim rukama drali izvore bogatstva. S te strane njihovouzdizanje predstavlja se kao plod pobedonosne borbe protiv feudalne vlasti i njenih mrskih povlastica,kao i protiv esnafa i okova koje su ovi udarili slobodnom razvitku proizvodnje i slobodnomeksploatisanju oveka od strane oveka. Ali su vitezovi industrije samo na taj nain uspeli da potisnuvitezove maa to su iskorisitili dogaaje za koje oni ba nita nisu doprineli. Oni su se uzdigli istoonako niskim sredstvima kakva su bila sredstva pomou kojih je nekada rimski osloboenik postaogospodarem svoga patrona.

Polazna taka razvitka koji je stvorio i najamnog radnika i kapitalistu bilo je ropstvo radnika. Napredakse sastojao u promeni oblika tog ropstva, u pretvaranju feudalne eksploatacije u kapitalistiku. Da bismo razumeli kako je on tekao, nije potrebno da zahvatimo daleko u prolost. Mada prve poetkekapitalistike proizvodnje zatiemo sporadino jo u XIV i XV stoleu u nekim gradovima okoSredozemnog mora, kapitalistika era datira tek od 16. veka. Tamo gde se ona pojavljuje ve jeodavno bilo izvreno ukidanje kmetstva, a najsvetslija taka srednjeg veka, suvereni gradovi, ve sedue vreme gasila.

U istoriji prvobitne akumulacije epohalni su svi oni prevrati koji su sluili kao poluga kapitalistikoj klasiu njenom formiranju; ali su pre svega to bili oni momenti kada su velike mase ljudi bile iznebuha inasilno otkidane od svojih sredstava za ivot i bile bacane na trite rada kao obespravljeni proleteri.Osnovicu itavog ovog procesa ini eksproprijacija poljoprivrednog proizvoaa, seljaka, od zemlje.Njena istorija je u svakoj zemlji drukija i razne njene faze teku drukijim redom i u razlinim istorijskimepohama. Kalsian oblik ima ona samo u Engleskoj, i zato ovu zemlju uzimamo kao primer.


Documents

Karl Marx Kapital Fragmenti