Međunarodna bezbednost - fragmenti knjige

F!"!# E$%&'~

M()&*+,-%*+ .(/.(%*-'0:

0(-,!$(1 '(20-,! ! *!3-!

S!"#$!%

Glava ITeorijski pristupi u studijama bezbednosti ~

!. Pojam bezbednosti&.& Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .&'&.( Etimolo)ko i istorijsko poreklo pojma bezbednosti . . . . . . . . . . . . . &*&.+ Defi nicija i koncept bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (,&., Pojam i klasifi kacija izazova, rizika i pretnji bezbednosti . . . . . . . . . ('&.- Percepcija bezbednosnih pretnji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (.&./ Savremeni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje bezbednosti . . . . . . . +(&.' Zaklju0ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++

!. Razvoj studija bezbednosti(.& Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . +*(.( Intelektualni temelji studija bezbednosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . +.(.+ Strate)ke studije za vreme hladnog rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ,+(., Alternativne struje u studijama bezbednosti za vreme hladnog rata . . . ,'(.- Studije bezbednosti nakon zavr)etka hladnog rata . . . . . . . . . . . . . -1(./ Pokreta0ke snage studija bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . -((.' Zaklju0ak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . /1

". Tradicionalni pristupi u studijama bezbednosti+.& Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . /++.( Realizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . /+

!~

"." Liberalizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . #"".$ Zaklju%ak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .!&

!. Alternativni pristupi u studijama bezbednosti$.& Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . !"$.' Socijalni konstruktivizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . !$$." Kriti%ke teorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . !($.$ Feministi%ki pristupi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . !!$.) Poststrukturalizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . !*$.( Zaklju%ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . *$

". Kopenha#ka #kola studija bezbednosti).& Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . *().' Teorija sekuritizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . *#)." Sektorski pristup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . &+)).$ Teorija regionalnog bezbednosnog kompleksa . . . . . . . . . . . . . . . &+!).) Zaklju%ak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . &&+

Glava IISektori bezbednosti ~

$. Vojna bezbednost&.& Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . &&$&.' Hladni rat i vojna bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . &&$&." Zavr,etak hladnog rata i vojna bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . .&#&.$ Dinamika sektora vojne bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . &&#&.) Rat: istorija, defi nicije i uzroci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . &&*&.( Vrste ratova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . &'"&.# Me-unarodno pravo oru.anih sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . &'(&.! Proliferacija, razoru.anje i kontrola naoru.anja . . . . . . . . . . . . . . &'!&.* Zaklju%ak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . &"'

%. Politi&ka bezbednost'.& Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . &"$'.' Politi%ki sektor bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . &")'." Snaga dr.ave. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . &"('.$ Politi%ke pretnje bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . &"*'.) Terorizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . &$''.( Zaklju%ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . &$(

!~

!. Ekonomska bezbednost".# Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . #$%".& Zna'enja ekonomske bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . #()"." Ekonomski sektor bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . #("".$ Ekonomske pretnje bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . #(*".$ Zaklju'ak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . #+"

". Socijetalna bezbednost$.# Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . #++$.& Socijetalni sektor bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . #+*$." Pretnje socijetalnoj bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . #*($.$ Zaklju'ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . #*!

#. Ekolo$ka bezbednost(.# Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . #%&(.& Sekuritizacija ,ivotne sredine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . #%"(." Ekolo-ki sektor bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . #%+(.$ Ekolo-ke pretnje bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . #!)(.( Zaklju'ak

Glava IIINivoi analize u studijama bezbednosti ~

%. Nivoi analize#.# Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . #!(#.& Problem akcije i strukture u dru-tvenim naukama . . . . . . . . . . . . . #!+#." Nivoi analize u studijama bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . #!*#.$. Zaklju'ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . &))

&. Ljudska bezbednost&.# Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .&)"&.&. Istorijat odnosa dr,avne i ljudske bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . .&)$&." Koncept ljudske bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . &)+&.$ Kritika ljudske bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . &#&&.( Zaklju'ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . &#$

!. Nacionalna bezbednost".# Uvod… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . &#%

!"~

#.$ Koncept nacionalne bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . $!%#.# Nacionalna bezbednost, nacionalni interesi i nacionalni identitet . . . .$$$#.& Mo', snaga i nacionalna bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .$#%#.( Nacionalna i me)unarodna bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . .$#&#.* Zaklju+ak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .$#*

!. Regionalna bezbednost&.! Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .$#%&.$ Region i studije bezbednosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .$&"&.# Regionalne bezbednosne organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .$&#&.& Evropska bezbednosna arhitektura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .$&*&.( Zaklju+ak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .$&,

". Globalna bezbednost(.! Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . $($(.$ Me)unarodni sistem i bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . $(#(.# Globalizacija i me)unarodna bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . .$(,(.& Zaklju+ak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .$*&

Indeks. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

S!"#$%&'(%

ABM Anti-Ballistic Missile TreatyANZUS Australia, New Zealand, United States Security TreatyAPEC Asia Pacifi c Economic CooperationARF ASEAN Regional ForumASEAN ) e Association of Southeast Asian NationsAU African UnionBIA Bezbednosno informativna agencijaBND Bruto nacionalni dohodakCFE Conventional Forces in Europe TreatyCIA Central Intelligence AgencyCIS Commonwealth of Independent StatesCOPRI Copenhagen Peace Research InstituteCSCE Conference on Security and Cooperation in EuropeCSDP Common Security and Defense PolicyCSTO Collective Security Treaty OrganizationEAPC Euro-Atlantic Partnership CouncilEC European CommunityECOWAS Economic Community of West African StatesECSC European Coal and Steel CommunityEDC European Defense CommunityEEC European Economic CommunityESDP European Security and Defense PolicyEU European UnionEUROATOM European Atomic Energy CommunityGCC Gulf Cooperation Council IED Improvisez Explosive Devices

**~

!"~

ICC International Criminal CourtIISS International Institute for Strategic StudiesIRP Izazovi, rizici i pretnje bezbednostiMERCOSUR Southern Common MarketMMF Me#unarodni monetarni fondMNK Multinacionalne kompanijeMUP Ministarstvo unutra$njih poslovaNACC North Atlantic Cooperation CouncilNAFTA North American Free Trade AgreementNVO Nevladine organizacijeOAU Organisation of African UnityOECD Organization for Economic Cooperation and Development OPEC Organization of Petroleum Exporting CountriesOSCE Organization for Security and Cooperation in EuropeOZNA Odeljenje za za$titu narodaOUN Organizacija ujedinjenih nacijaPfP Partnership for PeacePRIF Peace Research Institute FranfkurtPRIO Peace Research Institute OsloR"P Responsibility to Protect RAND Research and DevelopmentRDB Resor dr%avne bezbednostiRPG Rocket Propelled GrenadeSADCC Southern African Development Coordination ConferenceSADC South African Development CommunitySANU Srpska akademija nauka i umetnostiSB Savet bezbednosti SDB Slu%ba dr%avne bezbednostiSCO Shanghai Cooperation OrganisationSEATO Southeast Asia Treaty OrganizationSIPRI Stockholm International Peace Research InstituteWEU Western European UnionWCED World Commission on Environment and DevelopmentUDB Uprava dr%avne bezbednosti UNCHE United Nations Conference on the Human EnvironmentUNTFHS United Nations Trust Fund for Human SecurityUNEP United Nations Environment Programme

!"~

S#$%&' %($'&

Slika ! Dinar iz doba Marka Opelija Makrina ()!*–)!+)Slika ) Pro,irenje i produbljenje koncepta bezbednostiSlika " Ilustracija iz prvog izdanja knjige Levijatan iz !-.!.Slika / Sovjetska po,tanska markica posve0ena satelitu Sputnjik Slika . Naslovna stranica ameri1kog nedeljnika Tajm iz !2+".Slika - Klasi1ni realizamSlika * NeorealizamSlika + Neoklasi1ni realizamSlika 2 Snaga i slabost dr3aveSlika !4 Amartija SenSlika !! Podvodna sekuritizacijaSlika !) Nivoi analize i sektori bezbednostiSlika !" Sloboda od straha i sloboda od oskudice, Norman Rokvel, !2/".Slika !/ Hans MorgentauSlika !. Evropska bezbednosna arhitektura

!"~

S#$%&' &()*+$,-&

Antrfi le ! Strate.ki koncept NATOAntrfi le / Ontolo.ko-epistemolo.ka klasifi kacija teorijskih pristupa u studijama

bezbednostiAntrfi le 0 Hari Poter i realizam u me1unarodnim odnosima Antrfi le " Bezbednosna zajednicaAntrfi le 2 Diskurs i analiza diskursaAntrfi le 3 Savet bezbednosti OUN kao sekuritizuju4i akterAntrfi le 5 Sektor informati6ke bezbednostiAntrfi le 7 Totalni ratAntrfi le 8 Revidirani CFE i unilateralna suspenzija Ruske FederacijeAntrfi le !9 Sporazum o protivbalisti6kim raketama (ABM) i povla6enje SADAntrfi le !! Defi nicije socijetalne bezbednostiAntrfi le !/ StrukturalizamAntrfi le !0 Sukob civilizacijaAntrfi le !" Humanitarna intervencija i tenzije unutar Povelje OUNAntrfi le !2 Region kao zami.ljena zajednicaAntrfi le !3 Povelja OUN i regionalni ugovori

!"~

S#$%&' (&)*+&

Tabela ! Boldvinova pitanjaTabela , Oblici sekrutizacijeTabela - Sektori bezbednosti: odnosi, referentni objekti i pretnje

!"~

ME#UNARODNA BEZBEDNOST: TEORIJE, SEKTORI I NIVOI

U$%&

Pisanje ove knjige zapo'eo sam ())*. godine, kada sam po'eo da pi+em doktorat na Fakultetu politi'kih nauka, Univerziteta u Beogradu, ali i da radim u ovoj ustanovi kao asistent profesora Miroslava Had,i-a na predmetima iz oblasti studija bezbednosti. Ono +to je bilo namenjeno internoj upotrebi i radu sa studentima, po'etkom ()!). godine pretvaram u knjigu, zahvaljuju-i fi nansijskoj podr+ci Ambasade Kraljevine Norve+ke u Beogradu. Stoga i ne treba da 'udi to +to knjiga Me!unarodna bezbed-nost: teorije, sektori i nivoi gotovo u stopu prati nastavni plan i program na predmetu Nauka o bezbednosti, koji poha.aju studenti 'etvrte godine Me.unarodnog smera. Osim sadr,inom, trudio sam se da knjigu i for-mom prilagodim ud,beni'kim standardima i potrebama studenata kako bi, nadam se, na zanimljiv na'in bili upoznati sa akademskom literatu-rom iz oblasti studija bezbednosti. Knjiga predstavlja, pre svega, kriti'ki pregled akademske literature iz ove oblasti, koja je u poslednjih nekoliko decenija do,ivela ekspanziju.

Ipak, nijedan pregled literature, koliko god on bio kriti'ki i obu-hvatno napisan, ne mo,e biti potpuno objektivan i kompletan. Postoji mnogo na'ina da se ovakva knjiga napi+e. Studije bezbednosti, kao uostalom i +iri korpus politi'kih i dru+tvenih nauka, su+tinski se raz-likuju od egzaktnih prirodnih nauka. Ta'nije, za razliku od matema-tike ili fi zike, u kojima se teorijske hipoteze precizno i kvantitativno izra,avaju i empirijski proveravaju, u politi'kim naukama i me.una-rodnim odnosima to nije uvek slu'aj. Samim tim, u ovim dru+tve-nim disciplinama postoji mnogo ve-i prostor za paralelno postojanje

!"~

FILIP EJDUS

podjednako validnih interpretacija. Kako #e $injenice biti odabrane, obja%njene i shva#ene opet zavisi od konteksta u kojima istra&iva$i rade, kao i od njihovih li$nih sklonosti, vrednosti, iskustava ili inte-resa. Treba, stoga, na po$etku jasno re#i da pristup koji sam odabrao nije ni jedini mogu#i ni najbolji od svih. Ova knjiga predstavlja samo jednu mogu#u selekciju i interpretaciju tekstova za koje sam smatrao da su nezaobilazni u studijama bezbednosti. Izbor tekstova sam vr%io na osnovu mno%tva vi%e ili manje svesnih li$nih sklonosti, sposobnosti, ograni$enja i intelektualnih uticaja kojima sam bio izlo&en tokom pro-teklih godina.

Jedan od tih sna&nih uticaja na mene, koji svakako odmah pada u o$i, izvr%ila je literatura objavljena na engleskom jeziku. Me'utim, razlog zbog kog sam izabrao da se oslonim prevashodno na akademsku literaturu objavljenu na engleskom jeziku ne proizlazi samo iz $inje-nice da taj strani jezik najbolje poznajem ili pak iz toga %to sam deo svog %kolovanja zavr%io u Velikoj Britaniji. Mnogo zna$ajniji razlog zbog kojeg sam napravio takav izbor, jeste $injenica da je engleski jezik zapravo glavni jezik nauke o me'unarodnim odnosima, pa i studija bezbednosti, kao uostalom i mnogih drugih savremenih nau$nih disci-plina. To ne zna$i da na drugim jezicima nije objavljeno ni%ta kvalite-tno i vredno pa&nje, ve# samo da su ti doprinosi $esto ostajali na mar-gini, jer su se zbog jezi$ke barijere retko kada utapali u glavne nau$ne tokove.

Disciplina studija bezbednosti je, kako prime#uju Beri Buzan i Lene Hansen, „ro'ena kao anglo-ameri$ka disciplina zasnovana na zapadnoj koncepciji dr&ave“.[!] S jedne strane, ovaj evropocentrizam je svakako ograni$avao validnost studija bezbednosti u onim nezapadnim delo-vima sveta gde je zapadna koncepcija dr&ave nametnuta spolja ili gde se u praksi nije konsolidovala. S druge strane, suverena dr&ava i jeste nastala u Evropi odakle se pro%irila u ostatak sveta.[(] Osim toga, tokom proteklih dvesta godina zapadni me'unarodni poredak zasnivao se naj-pre na hegemoniji Velike Britanije u !). veku, a zatim i na hegemoniji Sjedinjenih Ameri$kih Dr&ava u (*. veku. Stoga i ne treba da $udi to %to je engleski jezik postao lingua franca ne samo prakse, ve# i nauke o me 'u na rodnim odnosima kao i studija bezbednosti.

Primera radi, me'u +" me'unarodnih nau$nih $asopisa koji su u periodu od !)"!. do (*!*. godine bili najuticajniji u ovoj nau$noj

[!] Buzan and Hansen, (*!*, !). [(] Bull and Watson, !)",.

!"~


disciplini, samo $etiri ne izlaze na engleskom jeziku i oni se nalaze na samom dnu rang-liste koju objavljuje ugledni ! omson Reuters.[%] &a so pisi koji izlaze na ostalim jezicima, me'u kojima je i srpski jezik, veoma malo uti$u na nauku o me'unarodnim odnosima i studije bez-bednosti ako uop(te i imaju nekakav uticaj.[)] &ak su i nedavni poku(aji sistematskog mapiranja „nezapadnih“ doprinosa ovoj nauci do(li sa engleskog govornog podru$ja.[*] Kada se sve navedeno uzme u obzir, nadam se da moja usmerenost ka izvorima prevashodno objavljenim na engleskom jeziku postaje razumljivija.

Ova knjiga podeljena je analiti$ki na tri celine: teorije bezbednosti, sektori bezbednosti i nivoi analize bezbednosti. Ovakav pristup ima prednost zato (to jednu izuzetno kompleksnu oblast analiti$ki razbija na koherentne celine, koje su u studijama bezbednosti op(teprihva+ene kao relativno zasebne. To studentima omogu+ava da analizu me'una-rodne bezbednosti organizuju saznajno (teorije) vertikalno (sektori) i horizontalno (nivoi). Me'utim, ovakav pristup ima i svoje nedostatke. Najpre, o pojedinim temama se u knjizi raspravlja vi(e puta iz razli-$itih uglova, kao na primer o nacionalnoj bezbednosti. Tako'e, usva-janje ovakvog analiti$kog pristupa dovelo je do toga da se neke teme mo,da zapostave, poput nuklearnog oru,ja, me'unarodnih mirovnih ope racija ili privatnih vojnih kompanija. Kona$no, ovakav pristup po dra zu meva to da su $itaoci ve+ upoznati sa osnovama politi$kih nauka i me'unarodnih odnosa, bez kojih razumevanje me'unarodne bezbednosti nije mogu+e. Zbog toga je izostalo temeljno raspravlja-nje o nekim osnovnim pojmovima kao (to su vlast, dr,ava, suvere-nost, razvnote,a snaga, ali i o op(tepoznatim istorijskim doga'ajima

[%] To su Internasjonal Politikk (norve(ki) na -.. mestu, Internationale Politik (nema$ki) na --. mestu, Revista de Derecho Comunitario Europeo ((panski) na -/. mestu i Uluslara-rasi Iliskiler (turski) na /.. mestu. &injenica da ostali visoko rangirani $asopisi izlaze na engleskom jeziku nikako ne zna$i da se preostali me'unarodni $asopisi objavljuju isklju-$ivo u dr,avama u kojima je engleski zvani$ni jezik, a jo( manje to da u njima objavljuju samo istra,iva$i kojima je engleski maternji jezik. Podaci o rangiranju $asopisa iz oblasti me'unarodnih odnosa u Journal Citation Report !".!–01!1. Izvor: <www.kobson.nb.rs> (0/. novembar 01!!). [)] Nau$ni $asopisi koji se objavljuju u Republici Srbiji iz oblasti bezbednosti: Bez-bednost, Vojno delo, Nauka, bezbednost policija: "urnal za kriminalistiku, Bezbednost Zapadnog Balkana, Godi#njak Fakulteta bezbednosti, a iz oblasti me'unarodnih odnosa: Me$unarodni problemi, Me$unarodna politika, Review of International A% airs, Evropsko zakonodavtsvo i dr. Podaci su za 01!1. godinu. Izvor: <http://www.mpn.gov.rs/nauka/page.php?page=0)1> (0/. novembar 01!!). [*] Videti: Buzan and Acharia 011"; Tickner and Wæver 011".

!"~

FILIP EJDUS

i procesima, kao #to su svetski ratovi, globalizacija, evropske integra-cije, raspad Jugoslavije itd.

U odnosu na sli$ne ud%benike studija bezbednosti koji postoje na engleskom jeziku, nastojao sam da u ovom postignem i dve dodatne vre-dnosti.[&] Prvo, trudio sam se da sadr%aj prilagodim kontekstu u kome se nalaze Srbija i region Jugoisto$ne Evrope na po$etku !'. veka. Ta$nije, namera mi je bila da, kada god je to bilo mogu(e, dominantne teorije i koncepte studija bezbednosti ilustrujem primerima iz nacionalne, re-gionalne i evropske bezbednosti, kao i primerima iz oblasti popularne kulture koji (e, nadam se, $itaocima biti bliski i razumljivi. Drugo, trudio sam se da u knjizi sadr%aj maskimalno prilagodim njegovoj didakti$koj nameni. Klju$ne koncepte ili zanimljive primere sam izvukao u posebne odeljke (antrfi lee), a svako poglavlje sam zavr#io pitanjima koja podsti$u na raspravu, predlozima za izradu studija slu$aja, kao i uputstvima o tekstovima i fi lmovima koji ilustriju datu materiju.

Kona$no, %elim da zahvalim koleginicama i kolegama koji su mi na razli$ite na$ine pomagali da zavr#im ovaj rad. Najpre, profesoru Miro-slavu Had%i(u, koji mi je pru%ao neprekidnu i bezrezervnu intelektualnu i profesionalnu podr#ku, bez koje ovaj projekat ne bih mogao zavr#im. Zatim, zahvaljujem se Draganu )ivojinovi(u, Nikoli Vujinovi(u, Marku Kova$evi(u, Denisu *oragi(u, Dejani Dimitrijevi(, Svetlani +ur,evi( Lu-ki( i Ivanu Stanojevi(u, koji su pro$itali ranije verzije ovoga teksta, delom ili u celosti, i dali mi izuzetno korisne komentare i predloge kako da ga unapredim. Iver Nojman sa Norve#kog instituta za me,unarodne poslove (NUPI) pomogao mi je da bolje razumem koliko je za studije bezbedno-sti relevantan ne samo „jezi$ki obrt“, nego i relativno skorije „okretanja praksama“ u nauci o me,unarodnim odnosima. Koleginicama i kolega-ma iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku dugujem zahvalnost za mnoge ideje, koje sam svesno ili nesvesno preuzeo od njih tokom svih godina uspe#ne saradnje. Tako,e zahvaljujem Folksvagen fondaciji koja mi je omogu(ila da kao gostuju(i istra%iva$ provedem #est meseci u Institutu za istra%ivanje mira u Frankfurtu (PRIF). Zahvaljuju(i pre svega Sabini Manic, imao sam savr#ene uslove za rad kako na doktorskoj disertaciji, tako i na ovoj knjizi. )elim da naglasim da objavljivanje ove knjige ne bi bilo mogu(e ni bez fi nansijske pomo(i Ambasade Kraljevine Norve#ke u Beogradu, koja je imala puno razumevanje za vi#estruka po-

[&] Tokom proteklih nekoliko godina objavljeno je nekoliko veoma kvalitetnih ud%be-nika iz studija bezbednosti, kao #to su, na primer, Hough !""-, Williams !""., Cavelty and Maurer !"'".

!"~


meranja zavr$nih rokova. Ovaj tekst je tako%e rezultat rada na projektu „Politi&ki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu“ ("'()'*) koji se realizuje u okviru Fakulteta politi&kih nauka, Univerziteta u Be-ogradu, a fi nansira ga Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. Zahvaljujem i recenzentima, uva+enim profesorima Vojinu Dimitrije-vi,u i Sini$i Tatalovi,u, koji su mi svojim kriti&kim i temeljnim &itanjem ranijeg rukopisa pomogli da jasnije sagledam neke njegove nedostatke i da ih, nadam se, prevazi%em u ovoj kona&noj verziji. Napokon, +elim da zahvalim i studenatima Fakulteta politi&kih nauka koji su me inspirisali i motivisali da se u pisanje ove knjige uop$te upustim. Nadam se da ,e knjiga biti zanimljiva i studentima drugih fakulteta kao i svim ostalim istra+iva&ima koje zanimaju savremeni teorijski aspekti me%unarodne bezbednosti. Za sve eventualne gre$ke, zablude i nedostatke ovog dela samo sam ja odgovoran.

G!"#" $

T%&'$()*$ +'$),-+$ - ),-.$("/" 0%10%.2&),$

!"~


$. P%&'( )*+)*,-%./0

$.$ U1%,

Danas je re2 bezbednost, u gotovo svim jezicima i kulturama, u3la u upo-trebu u velikom broju veoma razli2itih dru3tvenih oblasti, kao 3to su politika, zdravstvo, informatika, ekologija, sport, psihologija, ekonomija i fi nansije, arhitektura itd. O njenom izuzetno velikom zna2aju i raspro-stranjenosti najbolje govori 2injenica da je ona na internetu zastupljenija od re2i bog, mir, rat ili politika.[4] U politi2kom diskursu bezbednost zau-zima posebno, mo5da 2ak i centralno mesto. Oni koji odlu2uju u politici, kada 5ele da istaknu egzistencijalni zna2aj nekog problema i tako ga stave na vrh dnevnog reda, ka5u da je on zna2ajan za nacionalnu, regionalnu ili

[4] Pretraga je izvr3ena na engleskom jeziku u pretra5iva2u Google, 6. oktobra !7$$. godine. Rezultati o broju pojavljivanja ovih re2i na mre5i su: bezbednost (!,8$7 miliona puta), bog (oko !9: miliona), mir (987 miliona), rat ("7: miliona) i politika (:7: miliona).

!"~

FILIP EJDUS

!"~


$. R%&'() *+,-.)% /0&/0-1(*+.

$.2 U'(-

Studije bezbednosti su nastale nakon zavr3etka Drugog svetskog rata najpre kao zasebna oblast, a zatim postepeno sve vi3e kao poddisciplina nauke o me4unarodnim odnosima, koja se pre svega bavi fenomenom rata.[56] Stiven Volt defi ni3e studije bezbednosti kao „studije pretnje, upo-trebe i kontrole vojne sile“.[52] Me4utim, nacionalna bezbednost ne zavi-si samo od vojne mo7i, a vojne pretnje nisu jedine koje mogu ugroziti dr8avu. Zbog toga Volt u predmet studija bezbednosti, pored upotrebe vojne mo7i, uklju9uje i neke druge oblike upravljanja dr8avom poput

[56] Prvi posleratni istra8iva9i strategije nisu svoj rad do8ivljavali kao deo nauke o me4unarodnim odnosima. Do kraja 3ezdesetih godina $6. veka strate3ke studije 7e se utopiti u nauku o me4unarodnim odnosima. Buzan and Hansen, $626, :$.[52] Walt, 2::2, $2$.

!"~

FILIP EJDUS

#.$ Z%&'()*%&

Studije bezbednosti su pre+le duga,ak put od svog nastanka do danas. Od „zlatnog doba“ tokom pedesetih godina #-. veka, pa sve do „arapskog prole.a“ spo,etka druge decenije #/. veka, one su stalno pro+irivane, pro-dubljivane i oboga.ivane. Na po,etku, bile su isklju,ivo vezane za vojne, pre svega, nuklearne izazove SAD i drugih velikih sila. Prvi istra0iva,i koristili su pozitivisti,ku metodologiju, a nalazi su, pre svega, bili name-njeni odlu,iocima u vojnom sektoru bezbednosti. Danas su studije bez-bednosti teorijski daleko raznovrsnije, spiskovi tema kojima se bave su mnogo du0i, a broj korisnika njihovih saznanja daleko ve.i. Ponekad je ta raznovrsnost ,ak tolika da se na momente mo0e u,initi kako su izgu-bljeni intelektualna koherentnost i jasan istra0iva,ki dnevni red. Ipak, u pluralizmu tema i perspektiva se i nalazi bogatstvo koje studije bezbed-nosti ,ini uzbudljivom i dinami,nom nau,nom disciplinom.

!"~


!"~


$. T%&'()(*+&,+( -%(./0-( 0 ./0'(1&2&

34534'+*./(

$." U6*'

Svi tradicionalni pristupi u studijama bezbednosti mogu se podeliti u dve velike grupe: realizam i liberalizam. Dok je liberalizam bio dominantna 7kola mi7ljenja izme8u dva svetska rata, realizam je dostigao svoj vrhunac tokom hladnog rata. Realizam i liberalizam polaze od sli9nih pretpostavki, kao na primer da je struktura me8unarodnog sistema anarhi9na, da su dr-:ave centralni akteri u me8unarodnom sistemu i da te:e racionalnom po-na7anju, u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima. Me8utim, dok su realisti uglavnom pesimisti9ni kada je re9 o stvaranju uslova za dugotrajni mir izme8u dr:ava, liberali smatraju da se 7irenjem slobodne trgovine, demokratije i me8unarodnih institucija mogu stvoriti okolnosti u kojima ;e napetosti izme8u dr:ava biti umanjene ako ne i potpuno prevazi8ene. U ovom poglavlju, najpre se iznose osnovne postavke realisti9ke 7kole u studijama bezbednosti. Posebno se razmatraju klasi9ni realizam, struktu-ralni realizam i neoklasi9ni realizam. Nakon toga, prelazi se na raspravu o liberalnim pristupima me8unarodnoj bezbednosti – teoriji liberalnog mira, teoriji demokratskog mira i neoliberalnom institucionalizmu.

!"~


N$%&'($)*&+' '+,-'-./'%+*&'0*1

Teorije liberalnog i demokratskog mira usmerene se na faktore unu-tar dr2ava, pre svega na slobodno tr2i3te i demokratsko ure4enje, koji dovode do miroljubive spoljne politike. Za razliku od njih, neoliberalni institucionalisti isti5u ulogu me4unarodnih ustanova u o5uvanju mira. Neoliberalni institucionalisti sa5uvali su u velikoj meri dr2avocentri5ni pristup i pozitivisti5ku epistemologiju realista. Oni, sa realistima dele pretpostavke o anarhi5noj strukturi me4unarodnih odnosa. Me4utim, za realiste me4unarodne institucije isklju5ivo predstavljaju instrument politike mo6i najja5ih dr2ava u me4unarodnom sistemu, a dr2ave su pre-vashodno zaintersovane za relativne dobitke.[789] To zna5i da je dr2avama, prema ovom shvatanju, zna5ajnije to koliko, kroz neku me4unarodnu interakciju, dobijaju u odnosu na druge dr2ave nego koliki je taj dobitak u apsolutnom smislu. Neoliberalni institucionalisti pak dr2e da me4u-narodne institucije ne nastaju kako bi se za3titio pojedina5ni nacionalni interes najmo6nijih dr2ava, ve6 kako bi se za3titili zajedni5ki interesi svih dr2ava koje sara4uju. Dr2ave su, smatraju oni, spremne da sara4uju, zbog toga 3to im apsolutni dobici zna5e vi3e od relativnih dobitaka. Me4una-rodne institucije ubla2uju bezbednosnu dilemu izme4u dr2ava i omogu-6avaju mirno re3avanje sporova.

Liberalni institucionalisti smatraju da svet karakteri3e kompleksna me!uzavisnost, odnosno mre2a transnacionalnih veza izme4u dr2ava, tr2i3ta i pojedinaca.[78:] Imaju6i to u vidu, oni smatraju da dr2ava, iako je centralni akter u me4unarodnim odnosima, nije uvek i obavezno najbo-lji nivo analize u izu5avanju me4unarodne politike i bezbednosti. Po3to suverene dr2ave u me4uzavisnom svetu sve manje mogu da iza4u na

[789] Mearsheimer, 7;;9/7;;:.[78:] Keohane and Nye, 7;"".

!"~


$. A%&'()*&+,)+ -(+.&/-+ / .&/0+1*2*

3'43'0)5.&+

$." U,50

Hladi rat predstavljao je ne samo globalnu politi6ku realnost, ve7 i in-telektualni okvir u kojem su tradicionalne teorije razra8ivale i testirale svoje hipoteze. Me8utim, ove teorije ne samo da nisu mogle da predvide neo6ekivan i brz zavr9etak hladnog rata, maltene bez ijednog ispaljenog metka, ve7 nisu mogle ni da lako objasne takav razvoj doga8aja. Ova situacija dovela je istra:iva6e bezbednosti u neugodnu situaciju, u kojoj, uprkos o6ekivanjima javnosti, jednostavno nisu raspolagali adekvatnim analiti6kim kategorijama koje bi im pomogle da razumeju novonastale okolnosti.[";"] To se odnosilo kako na sam zavr9etak hladnog rata, tako i na klju6ne posthladnoratovske doga8aje, poput rata u Jugoslaviji. Iako je predstavljao glavni bezbednosni problem Evrope nakon pada Berlinskog

[";"] Kratochwil, "!!<; Lapid and Kratochwill "!!=.

!"#~

ME$UNARODNA BEZBEDNOST: TEORIJE, SEKTORI I NIVOI

#. K%&'()*+,* +,%-* ./0123* 4'54'1(%./2

#.! U6%1

Kopenha7ka 7kola studija bezbednosti nastala je pod okriljem Kopen-ha7kog instituta za istra8ivanje mira, formiranog !9:#. godine odlukom danskog parlamenta u cilju multidisciplinarnog istra8ivanja mira i bez-bednosti. Uprkos ;injenici da je nastao relativno kasno u odnosu na dru-ge institute za istra8ivanje mira u Evropi, COPRI je ubrzo stekao veliki autoritet zbog toga 7to je uspeo da napravi most izme<u mirovnih i stra-te7kih studija.[=":] Ve> nakon jedanaest godina postojanja, po;eo se polako sticati utisak da je unutar ovog instituta razvijena posebna „kopenha7ka 7kola“.[="9] Dva istra8iva;ka projekta ovog instituta, koji su bili klju;ni za razvoj 7kole, jesu „Neofanzivna odbrana“ i „Nevojni aspekti evropske bezbednosti“. Za razvoj 7kole, posebno je bio plodotvoran dolazak Be-rija Buzana (postao direktor projekata !9::. godine) u Institut, gde se

[=":] Guzzini and Jung, =""?.[="9] McSweeney, !99@.

!"!~


G!"#" $$

S%&'()$ *%+*%,-(.'$

!"#~


!. V%&'( )*+)*,'%-.

!.! U/%,

Vojna bezbednost, odnosno te0nja ka slobodi od vojnih pretnji predstav-lja tradicionalno polje studija bezbednosti. Od nastanka ove discipline nakon Drugog svetskog rata, pa sve do osamdesetih godina pro1log veka, pojam bezbednosti bio je gotovo sinonim za slobodu dr0ave od vojnih pretnji. Strate1ki mislioci bavili su se prevashodno analizom vojnih spo-sobnosti i politikama odbrane svoje i drugih dr0ava radi pove2anja na-cionalne bezbednosti. Do pre samo nekoliko decenija, govoriti o „vojnoj bezbednosti“ zvu3alo bi gotovo kao pleonazam. Ali promene koje su na svetskoj sceni nastupile uru1avanjem Sovjetskog Saveza vojne izazove su stavile u drugi plan, barem na tren. Po drugi put u "4. veku, sticao se utisak da je rat kao nastavak politike drugim sredstvima u1ao u isto-riju. Isto kao i na po3etku veka, svet je opet u euforiji poverovao da je

!"#~

FILIP EJDUS

Kontrola naoru$anja je, pre svega tokom hladnog rata, pored multila-teralne imala i va$nu bilateralnu dimenziju. Tako su SAD i SSSR potpisali niz sporazuma, kojima me%usobno ograni&avaju arsenale, kao 'to su: Sporazum o ograni&enju strate'kog nuklearnog naoru$anja,potpisan !()#. godine (SALT !) i drugi isti sporazum potpisan !()(. godine (SALT #); Sporazum o protivbalisti&kim raketama (ABM), potpisan !()#. godine (stupio na snagu iste godine), kojim je zabranjeno raspore%ivanje pro-tivbalisti&kog sistema; Sporazum o smanjenju strate'kog nuklearnog naoru$anja, potpisan !((!. godine (START !) i drugi sporazum potpisan !((#. godine (START #).

!"#~


%. P&'()(*+, -./-.01&2)

%.! U3&0

Celokupna oblast bezbednosti je duboko politi4ka. Ukoliko je su5tina po-litike u pitanju „ko dobija, 5ta kada i kako“ onda je politika sveprisutna.[%6%] U tom smislu, pitanje da li 7emo u svoj kompjuter instalirati operativni sistem Windows ili Linux postaje politi4ko pitanje isto onoliko koliko i pitanje da li 7e biti izvr5ena vojna intervencija protiv dr8ave koja ilegalno razvija nuklearno oru8je. Prema daleko konkretnijoj defi niciji politike, koju daje Karl 9mit, su5tina politi4kog jeste u defi nisanju prijatelja i ne-prijatelja. Prema ovakvom vi:enju, su5tinu politike je mogu7e najjasnije sagledati tek u uslovima rata i vanrednog stanja kada volja suverena biva oslobo:ena bilo kakvih pravnih ograni4enja. Prema ovoj 5mitovskoj de-fi niciji, pojam politi!kog je dosta sli4an pojmu bezbednosnog u shvatanju

[%6%] Lasswell, !66;.

!"#~


%. E&'(')*&+ ,-.,-/('*0

%.! U1'/

Na Zapadu se pojam nacionalnog interesa, izme2u dva rata, zbog duboke ekonomske krize i Velike depresije, odnosio pre svega na socijalno i eko-nomsko blagostanje dr3ave. Postratni ekonomski oporavak je, zajedno sa sve o4trijom vojno-politi5kom konfrontacijom izme2u nuklearnih super-sila, doneo novo zna5enje nacionalnog interesa. Ve6 !#"7. godine Arnold Volfers je ovu transformaciju zabele3io na slede6i na5in: „Promena u razumevanju nacionalnog interesa od blagostanja ka bezbednosti je ra-zumljiva. Mi danas 3ivimo pod uticajem hladnog rata i pretnji od spoljne agresije pre nego od ekonomske depresije i dru4tvenih reformi“.[%!8] Sve do sedamdesetih godina pro4log veka ekonomski problemi, iako impli-citno prisutni u svim bezbednosnim razmatranjima, nisu bili eksplicitno vezivani za problematiku nacionalne bezbednosti. Me2utim, naftni 4ok

[%!8] Wolfers, !#"7, 897.

!""~


$.S%&'()*+,-+ .)/.)0-%1*

$.! U2%0

Nakon zavr3etka hladnog rata vojnopoliti4ka bezbednosna dinamika, u 4ijem se centru nalazi suverena dr5ava, potisnuta je u drugi plan. Poka-zalo se da dr5avocentri4na realpoliti4ka misao, koja je u okviru strate3kih studija razvijana decenijama, a u okviru politi4ke teorije vekovima, ne mo5e da objasni novostvorenu bezbednosnu dinamiku. U njenom centru su se na3li novi u4esnici po4ev od pojedinaca, preko dru3tvenih grupa, poput teroristi4kih organizacija ili multinacionalnih kompanija, pa sve do velikih dru3tvenih konglomerata, poput nacija, religija i civilizacija. Dr5ava nije izgubila svoju centralnu ulogu ali je me6unarodnu scenu sve vi3e delila sa u4esnicima koji se ne uklapaju u tradicionalnu taksonomi-ju me6unarodne politike. Mo5da jo3 va5nije od toga, kraj hladnog rata izo3trio je razliku koja je oduvek postojala, ali koja se u ranijim periodima daleko manje razaznavala, a to je razlika dru3tva i dr5ave. Za razliku od dr5ave koja postoji zahvaljuju7i ideji suverenosti i njenom administrativ-nom izrazu u vidu policije, vojske i dr5avnih ustanova, dru3tvo postoji samo zahvaljuju7i ideji o kolektivnom identitetu i njegovom kulturnom

!"#~


%.E&'(')&* +,-+,./'01

%.! U2'.

3ivotna sredina je oduvek uticala na bezbednost ljudi i politi4kih zajed-nica. Ipak, ona je dugo bila posmatrana kao skup zadatih uslova, u kojima se posti5u drugi ciljevi i zadovoljavaju druge potrebe, poput uve6anja mo6i i bezbednosti, dostizanja mira ili prosperiteta. Me7utim, svet je tokom 89. veka do5iveo ogroman demografski i ekonomski razvoj. Dok je na po4etku drugog milenijuma na svetu bilo oko 899 miliona ljudi, po4etkom 89. veka taj broj se popeo na !.:%9 miliona, a u oktobru 89!!. godine na sedam milijardi. Uporedo s tim je rastao i bruto svetski pro-izvod. On je sa !98 miliona ameri4kih dolara !999. godine porastao na :"; miliona dolara !<89. godine, da bi 899". dostigao 4ak %=,< triliona.[#"!] Sna5an demografski i ekonomski rast uticali su na preispitivanje stava o prirodi shva6enoj „zdravo za gotovo“.

[#"!] Maddison, 89!!, 8<. Podaci za 899". preuzeti su od MMF-a. Izvor: <www.imf.org> (:. decembar 89!9).

G!"#" $$$

N$#%$ "&"!$'( ) *+),$-"." /('/(,&%*+$

!"#~


%. N&'(& )*)+&,-

%.% U'(.

U prethodnoj glavi je me/unarodna bezbednost bila analizirana po sek-torima: vojnom, politi0kom, socijetalnom, ekonomskom i ekolo1kom. Sektori su analiti0ki instrumenti pomo2u kojih se bezbednosna dinamika razvrstava na nekoliko razli0itih i me/usobno odvojenih delova. Sektor predstavlja na0in da se „raspakuje konfuznost celine“, tako 1to 2e se ona razbiti na nekoliko delova, koji su analiti0ki odvojeni na osnovu nekog posebnog aspekta.[3!3] U glavi koja sledi 2e oblast me/unarodne bezbed-nosti biti organizovana u odnosu na razli0ite nivoe analize. Za razliku od sektora koji odre/enu celinu dele na delove unutar kojih postoji nekakav specifi 0an obrazac interakcije, nivoi analize predstavljaju analiti0ki kon-strukt, koji celinu deli u odnosu na razmeru (npr. mikro, mezo i makro). Za razliku od sektora koji, kao neka vrsta pregrada, dele celinu na ver-tikalne delove, nivoi analize organizuju celinu horizontalno, tako da se na dnu nalazi slika stvarnosti u najmanjoj razmeri, a na vrhu njena slika

[3!3] Buzan, et. al., %445.

!"#~


bezbednosti podeli na razli%ite „predstave“ prema razmeri, po%ev od naj-manje razmere (individualne) koja je na najni&em nivou analize, pa sve do najve'e (sistemske) koja se nalazi na najvi(em nivou analize. U literaturi se naj%e('e pominju %etiri nivoa analize: individualni (ljudski), nacionalni (dr&avni), regionalni i me)unarodni (sistemski). Odre)eni nivo analize bira se ili zbog toga (to se na njemu nalazi ne(to (to zahteva obja(njenje (lat. explanandum) ili pak zato (to se na tom nivou analize nalazi samo obja(njenje (lat. explanans). Tako, na primer, anarhi%na struktura me-)unarodnih odnosa (sistemski nivo analize) mo&e da bude tretirana kao uzrok, odnosno kao obja(njenje za rat izme)u dr&ava odnosno kao expla-nans. Mogu'e je tako)e postaviti pitanje: za(to postoji anarhija. Ona se, dakle, u tom slu%aju tretira kao ne(to (to samo po sebi zahteva obja(njenje. Osim toga, nivo analize mo&e da bude izabran i zbog normativnog opre-deljenja istra&iva%a, kao (to je %esto slu%aj sa individualnom (ljudskom) bezbedno('u. U narednim poglavljima detaljno se razmatraju %etiri nivoa analize: individualna, nacionalna, regionalna i globalna bezbednost.

!"#$%&'(')%'

*+,-. /+0.1. 2. 3+4.,5160-. 52+-+732. 52+0+82.

.-9.*.9:60-.

-64.+-60-.

;5<.+-60-.

<0+=60-.

Slika "!: Nivoi analize i sektori bezbednosti

!"#~


!. L%&'()* +,-+,'./(0

!"#$!"!$!"%$!"&$!"'$

!." U1/'

Zavr2etak hladnog rata otvorio je novo poglavlje u teoriji i praksi me-3unarodnih odnosa. Sâm re4nik me3unarodne politike i bezbednosti dobio je veliki broj novih odrednica, koje do tada ili nisu bile uop2te kori25ene ili su pak imale marginalni zna4aj. Jedan od tih novih pojmova jeste i ljudska bezbednost. U sr6i ovog koncepta nalazi se ideja o tome da referentni objekat bezbednosne politike treba da bude pojedinac, a ne dr6ava ili nacija. Pojedinac je najmanja jedinica na koju koncept bezbed-nosti mo6e da se svede. Od "7. veka, pa do savremenog doba, dr6ava se pokazala kao najmo5niji oblik politi4kog organizovanja ali i kao najja4a garancija bezbednosti pojedinca. Me3utim, paradoks dr6ave le6i upravo u tome da, iako postoji zato da bi 2titila individualnu bezbednost, ona 4esto istovremeno predstavlja i najve5i izvor pretnje za pojedince. Zbog toga mnogi autori, pre svega pripadnici tzv. kriti4ke 2kole mi2ljenja u studijama bezbednosti, smatraju da cilj studija bezbednosti ne treba da bude nacionalna bezbednost ve5 ljudska emancipacija. Na tragu ovakvih

!!"~


$. N%&'()%*)% +,-+,.)(/0

$.1 U2(.

Retko koji termin u politi3kom diskursu ima takvu, gotovo magijsku mo4 kao 5to je ima nacionalna bezbednost. Pozivanjem na razloge nacionalne bezbednosti otvara se prostor za stavljanje van snage utvr6enih pravila igre politi3kog poretka. Kori54enjem argumenta o ugro7enoj nacionalnoj bezbednosti stvara legitimitet za suspendovanje vladavine prava, nepo-5tovanje me6unarodnog prava ili oru7ani napad na drugu dr7avu. Tako je Vlada Republike Srbije, na primer, !811. godine zabranila Paradu ponosa, i time suspendovala Ustavom zagarantovano pravo na javno okupljanje, pravdaju4i to razlozima nacionalne bezbednosti. Ovaj argument se, me-6utim, neretko koristi i za mnogo trivijalnije stvari kao 5to su, na primer, uvo6enje kvota suprotno sporazumima o slobodnoj trgovini ili za stav-ljanje oznake tajnosti na dr7avne dokumente kako bi se prikrilo krivi3-no delo ili java5luk u vo6enju dr7avnih poslova. Upravo zbog toga 5to se odnosi na opstanak politi3ke zajednice, nacionalna bezbednost pripada

!"#~


". R%&'()*+)* ,%-,%.)(/0

U1(.

Studije me2unarodnih odnosa i bezbednosti dosta dugo su bile fokusirane na dr3avu i me2unarodni sistem. Regionalna bezbednosna dinamika bila je, u najboljem slu4aju, samo delimi4no i posredno zahva5ena ovim reduk-cionisti4kim ili sistemskim pristupima. Zavr6etak hladnog rata i nestanak bipolarne strukture me2unarodnih odnosa doveli su do povla4enja glo-balnog „prekriva4a“ (engl. overlay) sa mnogobrojnih bezbednosnih 3ari6ta u svetu. Paralelno sa tim, procesi ubrzane ekonomske me2uzavisnosti in-tenzivirali su brojne projekte regionalnih integracija. U poku6aju da prate ovakav razvoj me2unarodne realnosti istra3iva4i bezbednosti po4eli su da razvijaju nove teorijske paradigme, koje bi adekvatno mogle da opi6u i objasne regionalnu bezbednosnu dinamiku.Upravo je to tema narednog poglavlja, koje po4inje raspravom o tome 6ta predstavlja pojam regiona u nauci o me2unarodnim odnosima i studijama bezbednosti. Nakon toga, razmatra5e se nastanak i razvoj regionalnih bezbednosnih organizacija u drugoj polovini !7. veka. Naposletku, poglavlje se zavr6ava analizom evropske bezbednosne arhitekture posle okon4anja hladnog rata.

!"#~

FILIP EJDUS

Iako za kompletnu listu regionalnih institucija i aran$mana ovde nema mesta, veoma je va$no spomenuti jo% i Sporazum o konvencional-nim snagama u Evropi (CFE). Ovaj sporazum potpisan je &''(. godine kako bi se ograni)ile koli)ine konvencionalnih oru$anih snaga i sposob-nosti tada postoje*ih blokova. Tokom samita u Istanbulu &'''. godine CFE je delimi)no izmenjen i usagla%en sa novonastalim posthladnora-tovskim okolnostima. Dr$ave NATO odbijale su, me+utim, da ratifi kuju izmenjeni sporazum dok god se Rusija ne povu)e sa moldavske i gruzijske teritorije. Zbog toga, a zatim i zbog stvaranja dugoro)nih NATO baza u Rumuniji i Bugarskoj, kao i zbog tada najavljivane namere SAD da izgrade antiraketni %tit u centralnoj Evropi, Rusija je u julu !((,. godine suspendovala CFE.

Nesumnjivo je da sistem evropske bezbednosti nije savr%en. Klju)ne institucije nastale su tokom hladnog rata, ali su se manje ili vi%e uspe%no transformisale. Najve*i problem trenutno predstavlja )injenica da se Ru-sija, koja $eli da povrati status velike sile, ako ne i supersile, koji je nekada u$ivao SSSR, ose*a isklju)enom iz dominantnih tokova bezbednosnih integracija u Evropi. To i jeste jedan od razloga zbog kojih je u novembru !(('. godine Moskva predlo$ila potpisivanje novog sporazuma o evrop-skoj bezbednosti. Njime bi se uspostavila nova arhitektura bezbednosti u Evropi, u koju bi svi bili uklju)eni.["-!]

["-!] Tekst predlo$enog sporazuma na engleskom jeziku: <http://eng.kremlin.ru/news/!,"> (!(. jun !(&&).

Slika &": Evropska bezbednosna arhitektura

!"#$%&'

#("$)

*$)

+,-!

!"#$%"&'"&()"*$&+,&-+*"

.$/#0&1#"2&)+&"%+

3$45*67$2"

)"%0-+&$2"89"2:"*;%"

'*<$2"(=*&"(5+*"

,><"&$2"?;>"&-@"&"-"4*9"#;%"A+*901%"B6*;%"',C

D*"&:6;%"4+>"&-$2"E+>2;%"F@8G"&$2"

A0H" %"5* %"?#">$2"30>I$2"(E+*#6I">

J6;$2"30>+*6;$2"F7<0%$;#"&K0*H0&$2"

B"-L$%$;#"&@$*I$;#"&@"7"/;#"&

F%*"2$&",70*<02-L"&)+>-"9$2"B6*%H0&$;#"&

)">#"D$&;%"890-;%"?*;%",6;#*$2"

C"&;%"J6H$&$2"

'>+9" %"'>+90&$2")" "*;%"01%"36I"*;%".$#9"&$2".6%;0H<6*I.0#+&$2"M;#+&$2"

@$G"*

#"-!

!"#~


%. G&'()&*) (+,(+-*'./

%.# U0'-

Globalna bezbednost odnosi se na bezbednosnu dinamiku koja se od-vija na nivou 1itavog sveta. Kao najvi2i nivo analize, nivo globalne bez-bednosti predstavlja pti1ju perspektivu u studijama bezbednosti. Iz ove perspektive se ne mogu uvek u dobroj rezoluciji sagledati bezbednosni izazovi, rizici i pretnje na nivou pojedinca, dru2tva ili dr3ave, ali se zato mogu dosta dobro uo1iti makropojave zna1ajne za ceo svet. Kakva 4e pak bezbednosna dinamika biti uo1ena na globalnom nivou analize u velikoj meri zavisi od toga kako je pode2en analiti1ki objektiv. Ukoliko je on po-de2en tako da ima dr3avocentri1ni pogled, istra3iva1ki objektiv 4e „uslika-ti“ bezbednosnu dinamiku koja se odvija unutar me5unarodnog, ta1nije unutar me5udr3avnog sistema. Ukoliko je pode2en na dru2tvenocen-tri1nu perspektivu, objektiv 4e pre „snimiti“ bezbednosnu dinamiku koja je rezultat procesa globalizacije. Dok koncept me5unarodnog sistema pru3a dobar okvir za stati1nu analizu globalne bezbednosti, koncept glo-balizacije omogu4ava okvir za dinami1ku analizu globalne bezbednosti.

!"#~


!""~


B$%&$'()*+$,*:

Abelson, Donald E. A Capitol Idea: ! ink Tanks and US Foreign Policy. Mon-treal: McGill-Queen University Press, !--..

Abrahamsen, Rita. ”Blair’s Africa: / e Politics of Securitization and Fear”.Alternatives Vol. 0-, No. 1, (!--2): 22–3-.Abulof, Uriel. ”Small Peoples: / e Existential Uncertainty of Ethnonational Co-

mmunities”. International Studies Quarterly Vol. 20, No.1 (!--4): !!"–!53.Acharya, Amitav and Barry Buzan ed., Non-Western International Relations

! eory. New York: Routledge, !--4.Adler, Emanuel and Michael Barnett ed., Security Communities. Cambridge:

Cambridge University Press, 144..Agamben, Giorgio. Homo Sacer: Sovereign Power and Bare Life. Stanford: Stan-

ford University Press, 1443.Agamben, Giorgio. State of Exception. Chicago: Chicago University Press, !--2.Albrow, Martin. ! e Global Age: State and Society Beyond Modernity, Stanford:

Stanford University Press, 144".Alexander, George and Robert Keohane. ”/ e Concept of National Interests:

Uses and Limitations”. !1"–!03 in Alexander George ed., Presidential Deci-sion Making in Foreign Policy. Boulder: Westview, 143-.

Allison, Graham. Essence of Decision: Explaining the Cuban Missile Crisis. Bo-ston: Little Brown, 14"1.

Allison, Graham. ”/ e Impact of Globalization on National and International Security”. "!–3. in Joseph S. Nye and John D. Donahue ed., Governance in a Globalizing World. Washington: Brookings Institution Press, !---.

Allison, Graham. ”Nuclear 4/11: the Ongoing Failure of Imagination”. Bulletin of Atomic Scientists Vol. .!, No. 2, (!--.): 05–51.

Anderson, Benedict. Imagined Communities: the Origins and Spread of Natio-nalism. London: Verso, 1430.

Angel, Norman. ! e Great Illusion: A Study of the Relation of Military Power in Nations to their Economic and Social Advantage. New York, G. P. Putnam Sons, 141-.

!"#~


I%&'(

Anarhija, #!, #), "*, "), !+*, ++,, +"-, !*+, !)., !-*

Bezbednosna dilema, !#, *", )", /., /+, /,, -,, #*, ,+, ,*, ,-, ,#, "!, "), "/, +)*, !.*, !)-, !)#, !/", !"+,

Bezbednosna zajednica, +), ,/, ,-, ,,, "!, ++,, ++", +!#

Bliski istok, ,/, +-., +,/Buzan Beri, +,, /,, -+, -), -/, +./, ++),

++/, ++#–+!., +/., +/+, +-#, +#), +#,, +#", +,+, +,!, +,#, +"., +"+, +",, !)), !/!–!/), !-!, !-"

Globalizacija, !., *-, *,, +#*, +#), !*-, !-+, !-), !-"– !#)

Diskurs, +), !/, !", *., ,-, "/, ",–+.+, +.#, ++.–++*, ++-, +!,, +!", +*#, +-/, +-,, +#), +#/, +,+, +,!, +,-, +"-, +",, !.., !.", !+-, !!+, !!-–!**, !)., !))

Doj0 Karl, ,-, ,,, ++", !-)Drugi svetski rat, !,, /!, #), ,., ,,, +*+,

+*), +*" Dru1tvo naroda, /*, #), +).Epistemologija, +), -+, -), -,, ,#,

"!–"), ",, +.*, !)*, !#)Francuska, !,, //, +*/, +*", +)+, +/*, +,#,

!)/, !/,, !-)Fuko Mi1el, "", +.+, !.", !)*, !/.Feminizam, ,, /", -., -), "+, "#, ",, "",

+.*, !,* !"-

Glad, )*, +.-, ++,, +/), +-,, +-", +#., +#+,+#/, +,,, !.!, !+"

Hansen Lene, +,, /#, -+, -), -/, ++., ++-, ++#

Hegemon, +,, ,, /., ",, +.+, +--, +-,, !)*, !)/, !)-, !-!, !-), !-/, !#+, !#!, !#), !,#, !"!

Hitler )+, +//, !)/, !)#, !"!Hladni rat, ,, *., /-, "+,+.., +!/, +!-,

+*#, +/!, +,*, !/"Izrael, -!, -), ,), "/, +*., +)+, +)#, +/.,

+/!, +/-, +-!, +#!, +,,, +"., !))Kina //, +)+, +/!, !.!, !))Klimatske promene, -., +.,, ++-, +!,,

+-), +#*, +"-, !.., !.+, !.!, !.), !,+Krah berze, ++-, +#*, !.*, !*.Konstruktivizam, -., "+, "!, "*, "/, +.*,

!*-Liberalizam, ,+–,", +-#, !)*Mali rat (gerila) +*/, +*-, +)*, +/#, Me2unarodno dru1tvo, +#), !)-, !-*, Me2unarodni sistem, +", !#, *!, */, ),,

/", -!, #+, #)–#", ,#, "!, "*, "), +!-, +!,, +**, +*", +#), +#/, +"., !.,, !++–!+*, !+,, !*!, !*,, !*", !)), !)#, !)", !/., !/!, !/), !/-, !/", !-+–!-#, !#*, !#)

Bipolarni, *., /), /-, /#, /", -., #/, #-, #,, +!., +!-, +*., +-., +-#, !+,, !)" !/), !/-, !/", !-), !-/, !--, !#*, !#)

Filip Ejdus ME!UNARODNA BEZBEDNOST: TEORIJE, SEKTORI I NIVOI | Izdava"# Javno preduze$e Slu!beni glasnik i Beogradski centar za bezbednosnu politiku | Za izdava"e Slobodan Gavrilovi$, direktor i Sonja Stojanovi$, direktorka | Izvr%ni direktor Petar V. Arbutina | Izvr%na urednica Zorica Vidovi$ Paska% | Lektura Had&i$ | Korektura Momir !okovi$ | Dizajn Goran Ratkovi$ | Tehni"ko ure'enje Sa%a Be%evi$ |

Beograd, 2012 | www.slglasnik.com

CIP – ()*)+,-#.)/#0) 1 213+#4)/#0# 5)6,78) 3#3+#,*94) :63#09, ;9,-6)7

821.163.41-992<=>?@AB, =C96*.#

=96*.1#,2DE7F-G04+ 7F-G04+H 7F-G04+H 7F-G4+H 7F-G0+H F-G04+H F-G04+H 7F-G04+H 7F-G04+H

ISBN 978-00000000000000000 COBISS.SR-ID 000000000000000000

!"#$%& '()%*+)(#%$&

!"#$"%&'#(

!"#$%&', (")*+,%#-& 27

)%*+ +#+,%- '. #. #..#/&0#-1,, 2#-& 7

."/& 0"/1*2%$/3 3%&$45"-a1, 6%$ *7#/#'" 1

,()-(%& '()%*+)(#%$&

04-5/'#2/ )*'/$ 4+#1*"/6%!"#$%&', 8&)"'#0*)& 4

!"#$"%&'4 &"*7,$4 )"#'+(4--8#-+(% 9#&"4%8%(,"/'%

!&5,0& !&9:&, 6%$ .49&0& ;"%)#-,<& 1

."/& :;#3% =>,1", .,?,:%,5& 641#-,<& 52

<57,#'/ .4"6# =#8/'4$/3 @#%A, 8,7&0#-&1, 6&)#-*)& 2

!>> ?"@#2/ !"#$%&', 6&)#-*)& 2

."/& A/B/( B&C&), D4+&0& E:%&1,?,%& 2

A/B/'+(/ @/'(/ &. '. B&C&), F,-&%*)& 1

Stylos '. o. o.2#-, E&', G4:#9), +4: 67

Igepa Cartacell '. o. #. !"#$%&', H&%& .49&0& 266

))<C D4$# ?/& 2#-, E&',

!47"-&% 8,I&57& F4+,0& 8

Comes!"#$%&', J,7,0" -#'" /. /.

."/E%$#'+(/ &#"%(3#2/ ?"@#2% '. #. #.

!"#$%&', !47"-&% )%&K& L7")*&0'%& 84

."/F#(*- '. #. #.!"#$%&', ;#-" M7,<& 17/9

?/4@"/G/2'# #'+,#,*, HI!!"#$%&', 2"?&A,0& 6

MK group !"#$%&',

!47"-&% 8,I&57& F4+,0& 115N

C): C/&#4 ,%8%$#J#2/ ?"@#2%!"#$%&', 6&)#-*)& 10

IMPOL SEVAL K/L/4'#3/ /8*-#'#2*-/ ?%$42'4 E"-#50#, F%-#?&5*)& /. /.

Piraeus Bank M) N%41"/&2#-, !"#$%&',

8,7"0:,5& F#+#-,<& 5/

=%,/8/3 948&#'1@#%A, 8,7&0#-&1,

30"O& L7")*&0'%& 212

Documents

Međunarodna bezbednost - fragmenti knjige