GRAĐEVINSKI FAKULTEТ

Katedra za geodeziju i geoinformatiku

OSNOVE MENADŽMENTA U GEODEZIJI Predavanje 2

MENADŽMENT I PRIVREDNO DRUŠTVO

Prof. dr Zagorka Gospavić, dipl.geod.inž.

Školska 2019-20

SADRŽAJ

Privredno društvo

Pravne forme i vlasnička struktura privrednih društava

Organi privrednih društava

Podela nadležnosti između organa društava

Javno preduzeće

Gde je sve potreban menadžer?

Privredno društvo kao poslovni sistem može se posmatrati dvojako – u

pravnom i ekonomskom smislu.

Pravni smisao - utvrđuje putem određenja karakterističnih elemenata:

1. privredno društvo je organizacioni oblik koji obavlja određenu privrednu

delatnost radi sticanja dobiti,

2. pravni subjektivitet - vlasnik svih sredstava koja ulaze u njegovu imovinu,

3. pravo raspolaganja saglasno osnivačkim aktom (statutom).

Ekonomski :

1. bazna ekonomska ćelija na kojoj počiva privredni i celokupni društveni

razvoj,

2. razlikuje dva elementa: organizacioni element i dobit ( profit).

PRIVREDNO DRUŠTVO

Osobine koje karakterišu privredno društvo

1. Svrsishodno ponašanje - poslovanje i sistem donošenja odluka

moraju da budu projektovani,

2. Otvorenost - ciljevi su izloženi uticaju okruženja,

3. Transformacija resursa – u proizvode i usluge,

4. Strukturna povezanost – sastavljena su od organizacionih celina,

5. Regulisanje i prilagođavanje – deluje kao otvoreni sistem,

6. Sinergija - funkcionisanje privrednog društva je efikasnije od

prostog zbira funkcionisanja pojedinaca.

Funkcionisanje privrednog društva u direktnoj je zavisnosti od

menadžmenta.

PRIVREDNO DRUŠTVO

Normativno uređenje privrednog društva

Zakon o privrednim društvima

''pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom pravna i/ili fizička

lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti'‘

1. To je pravno, a ne fizičko lice - organizovan kolektiv,

2. Ima odgovorajuću imovinu radi ostvarivanja određenih,

zakonom dopuštenih ciljeva i kome je priznato svojstvo

subjekta u pravu,

3. Privredno društvo svoju delatnost obavlja isključivo u cilju

sticanja dobiti.

osnovne karakteristike : pravni subjektivitet i imovina

PRIVREDNO DRUŠTVO

„lična karta“ privrednog društva

– firma

– delatnost

– sedište

– žiro račun

– matični broj

– registracija

PRIVREDNO DRUŠTVO

Društva lica : poznanstvo i poverenje članova društva,

neograničena odgovornost za obaveze

društva

Društva kapitala: nepostojanje personalnih svojstava i

dominacija interesa kapitala, rizik poslovanja

samo do iznosa uloženih sredstava.

PRAVNE FORME I VLASNIČKA STRUKTURA

PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Pravne forme privrednih društava:

– Ortačko društvo

– Komanditno društvo

– Društvo s ograničenom odgovornošću

– Akcionarsko društvo (otvoreno i zatvoreno)

Reorganizacija privrednog društva:

– statusna promena (spajanje, podela i odvajanje privrednog društva) i

– promena pravne forme privrednog društva, odnosno prelazak iz

jedne pravne forme u drugu.

PRAVNE FORME I VLASNIČKA STRUKTURA

PRIVREDNIH DRUŠTAVA

• privredno društvo sa subjektivitetom,

• nastaje ugovorom radi obavljanja određene delatnosti,

• osnivaju ga dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka

društva sa neograničenom odgovornošću,

• subjektivitet stiče od momenta registrovanja,

• osniva se osnivačkim aktom.

– Ortačko društvo

Sadržina akta utvrđena Zakonom

• Puno ime i prebivalište svih ortaka,

• Firma (poslovno ime) i sedište društva,

• Poslovni cilj ortačkog društva,

• Vrsta i vrednost uloga svakog ortaka,

• Vreme i dužina trajanja društva, ako se ne osniva na

neodređeno vreme.

Poseban ugovor ortaka društva kojim se određuje naročito

poslovanje društva i upravljanje društvom.

– Ortačko društvo

- Početna imovina društva se formira iz uloga članova,

- Ulozi ulaze u imovinu društva,

- Ulagači ( članovi) sa određenim udelom - procentualno,

- Odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom,

- Ortaci solidarno za sve obaveze svojom privatnom imovinom

(neograničena odgovornost),

- Odluke o pitanjima iz redovne delatnosti – prostom većinom glasova,

- Odluke izvan redovne delatnosti društva, kao i za o prijemu novog

ortaka - saglasnost svih ortaka,

– Ortačko društvo

- Ortaci društva usvajaju finansijski izveštaj, i učešće svakog ortaka u

dobiti i gubitku srazmerno udelima,

- Prednosti: dobija veći iznos kapitala, objedinjuju se energija, veštine,

ideje, lakše se pribavljaju krediti od banaka .

- Pojedini član napusti društvo, njegove obaveze i odgovornosti ne

prestaju, za obaveze nastale pre napuštanja,

- Prestaje sa radom: danom isteka vremena na koje je osnovano, smrću

ili stečajem bilo kog ortaka, ili na predlog bilo kog ortaka.

– Ortačko društvo

Dve kategorije članova, po čemu se razlikuje od ortačkog društva.

Članove komanditnog društva čine:

– Komplementari i

– Komanditori

Komplementari - vode poslovanje društva i odgovaraju neograničeno

solidarno.

Komanditori - ne učestvuju u vođenju poslovanja i odgovornost samo

u visini njihovog uloga.

Komplementari - isti položaj i ulogu kao partneri ortačkog društva.

Komanditori - da unesu ulog u društvo, prema kome srazmerno

učestvuju u raspodeli dobiti.

Za sticanje svojstva člana nije potrebna saglasnost komanditora.

– Komanditno društvo

Potrebe kombinovanja karakteristika društva lica i društva kapitala,

ima osobine i jednih i drugih, što otežava njegovo određenje.

Definicija: Društvo sa pravnim subjektivitetom, koje posluje sa

fiksiranom osnovnom glavnicom, uz odgovornost celokupnom

imovinom društva.

– Društvo sa ograničenom odgovornošću

- Može imati najviše 50 članova

- Osnovni kapital - čine ulozi svih članova, koji stiču odgovarajući udeo

u društvu,

- Udeo ne može biti izražen u akcijama - osnovna razlika

- Ima sledeće organe i to:

Skupštinu, kao organ vlasnika;

Direktora ili upravni odbor, kao organ poslovođenja;

Nadzor (interni revizor ili odbor revizora).

– Društvo sa ograničenom odgovornošću

Društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu

akcionara, čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije

Akcionari : domaća i strana fizička i pravna lica.

Nastaje emisijom i uplatom akcija - što čini osnivački kapital

Zbir nominalnih vrednosti svih akcija čini kapital društva.

– Akcionarsko društvo

Način osnivanja:

- simultano - sami osnivači otkupljuju sve akcije

- sukcesivno - raspisuju javni poziv za otkup akcija

Akcionarsko društvo može biti otvoreno i zatvoreno.

Otvoreno - poziv za upis i uplatu akcija u vreme osnivanja

Zatvoreno - akcije izdaju samo njegovim osnivačima ili

organičenom broju drugih lica, max 100.

– Akcionarsko društvo

Domaće zakonodavstvo

Osnovni kapital zatvorenog a.d. - najmanje 10.000 eura

Osnovni kapital otvorenog a.d. - najmanje 25.000 eura

- Akcionarsko društvo odgovara za obaveze celokupnom imovinom

- Akcionari ne odgovaraju za obaveze svojom ličnom imovinom,

snose rizik poslovanja do visine sredstava koja su uložili pri osnivanju

ili kupovinom akcija društva

Organizacija, način osnivanja i funkcionisanje

regulisani normama imperativneg karaktera,

što znači da ih akcionari ne mogu menjati svojom voljom.

– Akcionarsko društvo

Pojam i vrsta akcije

Isprava koja se izdaje učesniku društva

- stiče pravo na učešće u organima upravljanja

- pravo na učešće u raspodeli njegove dobiti

Akcije se izdaju u obliku hartija od vrednosti koje glase na ime

Centralni registar za hartije od vrednosti

- Obične akcije

- Preferencijalne akcije - dve ili više klasa sa različitim pravima,

Odluka o broju, vremenu i drugim uslovima izdavanja akcija,

donosi skupština akcionara.

– Akcionarsko društvo

Akcionar

Akcionar - lice upisano u CR hartija od vrednosti ima prava na:

- pravo uvida i pristupa pravnim aktima,

- pravo učešća u radu skupšine, sa pravom glasa,

- pravo na isplatu dividendi,

- pravo učešća u raspodeli likvidacionog viška po likvidaciji,

- pravo prečeg sticanja akcija iz novih emisija ili zamene starih,

- potpuno pravo raspolaganja akcijama (prodaja, nasleđivanje i dr.)

– Akcionarsko društvo

Akcionar

Akcionar – sa preferencijalnim akcijama ima prednost:

- prvenstva isplate dividendi,

- prvenstva naplate likvidacionog viška,

- pravo pretvaranja preferencijalnih akcija u druge klase

(akcionari običnih akcija nemaju).

brokerske kuće – posredovanje kod transakcija

– Akcionarsko društvo

ORGANI PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Kod društva kapitala, zakonom su predviđene sledeći organi:

• Skupština, kao organ vlasnika;

• Upravni odbor, kao organ upravljanja;

• Direktor, kao organ poslovođenja;

• Nadzorni odbor, kao organ nadzora.

Postoji nekoliko razlika među ingerencijama istih organa u

različitim pravnim formama.

- Skupština

društvo sa ograničenom odgovornošću - članovi društva,

akcionarsko društvo - akcionari, odnosno vlasnici

Održava se jednom godišnje (godišnja skupština),

- može se održavati i vanredno,

- odlučuje o osnivanju je osnivačka skupština.

U radu učestvuju : direktor ili članovi upravnog odbora,

članovi nadzornog odbora, kao i revizor.

Radom skupštine predsedava predsednik skupštine

- Skupština

Skupština odlučuje o: • Usvajanju statuta i poslovne politike društva;

• Izmenama osnivačkog akta, povećanju ili smanjenju broja akcija,

• Statusnim promenama, promeni pravne forme u drugu;

• Raspodeli dobiti i pokriću gubitaka;

• Usvajanju finansijskih izveštaja, kao i izveštaja upravnog odbora, revizora i nadzornog

odbora u vezi sa finansijskim izveštajem;

• Politici naknada i nagrada članovima upravnog odbora;

• Izboru i razrešenju direktora ili članova upravnog i nadzornog odbora društva;

• Izboru i razrešenju revizora i potvrđivanju njihovih nalaza;

• Imenovanju likvidacionog upravnika i likvidacionom bilansu;

• Davanju poslovnog punomoćja za ogranke društva;

• Prestanku rada društva;

• Sticanju, prodaji, davanju u zakup imovine velike vrednosti ;

• Donošenju poslovnika o svom radu;

• Drugim strateškim pitanjima utvrđenim statutom društva.

– Upravni odbor, nadzorni odbor, direktor

Zatvoreno društvo ima direktora ili upravni odbor

Otvoreno društvo ima upravni odbor i bord izvršnih direktora

kojim predsedava generalni direktor

upravni odbor u otvorenom ~ direktor u zatvorenom

akcionarskom društvu

Članovi upravnog odbora biraju se na svakoj godišnjoj skupštini.

Upravni odbor bira Predsednika upravnog odbora.

– Upravni odbor

Upravni odbor vrši sledeće poslove:

• Kontrolu tačnosti finansijskih izveštaja i informacija;

• Upravlja razvojem društva i nadziranje izvršnih direktora;

• Utvrđivanje ili odobravanje poslovnog plana društva;

• Sazivanje skupštine akcionara i predlog dnevnog reda;

• Utvrđivanje predloga odluke skupštine akcionara i kontrola njihovog sprovođenja;

• Izdavanje akcija, obveznica, ili drugih hartija od vrednosti;

• Utvrđivanje vrednosti akcija i predlog raspodele dobiti;

• Izbor i razrešenje izvršnih direktora;

• Bira predsednika upravnog odbora iz svojih redova;

• Daje smernice direktoru za ostvarivanje poslovne politike;

• Donosi investicione odluke;

• Utvrđivanje iznosa i dana plaćanja dividendi;

• Donosi poslovnik o svom radu;

• Donošenje odluka o drugim pitanjima, definisanih statutom dr.

četiri redovne sednice godišnje

– Izvršni odbor

Članovi su: izvršni direktori, i pojedini iz upravnog odbora.

Članove bira i razrešava upravni odbor

Delokrug rada izvršnog odbora:

– sprovođenje odluka upravnog odbora i

– vođenje poslova i tekuće poslovanje društva

Zastupanje - generalni direktor, ili samo direktor

– bira ga upravni odbor, a

– ujedno je i predsednik izvršnog odbora

Direktor zastupa akcionarsko društvo - to mu je uloga.

– Nadzorni odbor, interni revizor i odbor

revizora

Predsednika i članove nadzornog odbora bira skupština.

Interni revizor je fizičko lice.

Internog revizora i članove odbora revizora bira upravni odbor iz reda

nezavisnih članova (nisu zaposleni u društvu).

Nadzorni odbor, interni revizor i odbor revizora izveštavaju o :

– usklađenosti poslovanja društva sa zakonom;

– verodostojnosti i potpunosti finansijskih izveštaja društva;

– kvalifikovanosti i sposobnosti nezavisnog revizora;

– ugovorima - između društva i članova upravnog odbora;

– uskađenosti i delovanja organizacije sa kodeksom ponašanja;

– drugim pitanjima u skladu sa zakonom.

– Sekretar društva

Otvoreno a. d. ima sekretara, koga bira upravni odbor društva.

Sekretar :

– vodi knjige akcionara,

– priprema sednice i vodi zapisnik skupštine akcionara,

– priprema sednice i vodi zapisnik upravnog odbora,

– priprema sednice i vodi zapisnik izvršnog odbora,

– priprema sednice i vodi zapisnik nadzornog odbora

– organizovanje rada i praćenje izvršavanja odluka skupštine

akcionara, upravnog odbora i nadzornog odbora

PODELA NADLEŽNOSTI IZMEĐU ORGANA

PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Upravljačka funkcija - na dva nivoa i kroz dva organa:

Poslovodna, menadžerska funkcija na dva ili više nivoa

Nadzorna funkcija obavlja se kroz rad nadzornog odbora, internog

revizora ili odbora revizora

– Upravljačka funkcija

Skupština - kao organ vlasnika, ima funkciju:

- globalnog, strateškog i dugoročnog planiranja

- utvrđivanje poslovne politike,

- odlučivanje o statusnim promenama,

- prestanku rada društva privrednog društva.

Upravni odbor - kao organ upravljanja :

- utvrđivanjem predoga odluka za skupštinu,

- predloga poslovne politike i podele dobiti;

- izborom direktora i davanjem smernica direktoru,

- izborom partnera za poslovnu saradnju,

- odlučivanje o investicijama i raspolaganju akcijama.

TREND - vlasnici sve manje upravljaju društvima

– Poslovodna, menadžerska funkcija

direktor

izvršni direktori društva

- visoka obrazovanost i kompetentnost

- stručna i menadžerska znanja i sposobnosti

- široka znanja: planiranje, razvoj, marketing, investicije, finansije, pravni deo

i dr.

- pomoćnici direktora za pojedine resore.

Izvršni odbor direktora - pomoćni i izvršni organ,

- modaliteti za rešavanje određenih pitanja i

- sprovođenje politike upravnog odbora.

} Izvršni odbor direktora

– Nadzorna funkcija

Obavlja se kroz formiranje i rad:

• nadzornog odbora,

• internog revizora ili

• odbora revizora

Poslovi nadzora zahtevaju visoku stručnost i kompetentnost koju

vlasnici, po pravilu, ne poseduju.

Reč je o oblasti finansija i knjigovodstva.

JAVNA PREDUZEĆA

Za obavljanja delatnosti od opšteg interesa,

može imati pravnu formu i društva lica i društva kapitala.

– Javna preduzeća osniva država – (NIS, Telekom, Srbijašume...)

– jedinica lokalne samouprave,grad ili opština – (vodovod, Infostan...)

Država ili lokalna samouprava obezbeđuju zaštitu svog interesa kroz

direktne upravljačke ingerencije:

- davanje saglasnosti na odredbe statuta,

- na izbor direktora, na statusne promene,

- povećanje i smanjenje osnovne glavnice,

- kriterijume za raspodelu dobiti.

Organi javnog preduzeća su upravni odbor, koji imenuje osnivač,

i direktor koga imenuje upravni odbor uz saglasnost osnivača

Kapital javnog preduzeća, ili je u celosti državni ili mešoviti kapital

Pitanja za diskusiju