K.G.Jung - Civilizacija na prelasku

KARL GUSTAV JUNG

CIVILIZACIJA NA PRELASKU

Prvi urednik

Dubravka Opai - Kosti

KARL GUSTAV JUNG

CIVILIZACIJA NA PRELASKU

PreveleSvetlana Stevi i Dubravka Opai-Kosti

K D ATOS B E O G R A D

2006.

O D AB R AN A DELA K. G. JUNGA1 - 7

Naslovna strana:

k d , , a t o s i

Lektura i korektura:

Lekorsko-korektorsko odeljenje K D ,,A T O S

Kompjuterska priprema:

Graf. ing.Radia Tadi

Naslovna strana:

Milan Popovi

tampa:

S. Z. R.

5

S A D R A J

I O nesvesn om .......................................................................

II Dua i z e m lja ............................................................................... 9

III Arhaini o v e k ........................................................................... 35

IV Duevni problem modernog o v e k a ..................................... 55

V Ljubavni problem studenta.............................................. 77

V I ena u E v ro p i.................................................................... 99

VII Znaaj psihologije za sadanjost................................ ^ 7

VIII O dananjem poloaju psihoterapije........................ ^37

IX Predgovor za Eseje o savremenim dogaajima .... j 59

X V o tan ...................................................................... .............. 177

XI Posle katastrofe.............................................................................. ^79

XII Borba sa sen k o m ........................................................... ^95

XIII Epilog za Eseje o savremenim dogaajima ........ 219

X IV Sadanjost i budunost................................................ ^29

1. Ugroenost individue u modernom drutVu................. ^47

2 . Religija kao kompenzacija om asovljenja......................^47

3 . Stav Zapada o pitanju re lig ije .................................... ;.. 255

4 . Samorazumevanje in dividue.......................................... ^60

5. Pogled na svet i psiholoki nain posm atranja.......... ^66

66. Samospoznaja...................................................................... 280

7 . Znaaj sam ospoznaje....................................................... 289

X V Letei tanjiri: Savremeni mit o stvarima vienim 297na n e b u .....................................................................................

P red govor................................................................ ................ 303

1. N LO -i kao g la s in e ............................................ ............. . 303

2 . N LO -i u s n u ............................................................................307

3 . N LO -i u slikarstvu ................................................................ 323

4 . O istorijatu fenomena N L O ............................................... 477

5. R e z im e ..................................................................................... 403

6. Fenomen N L O u nepsiholokom sv e tlu ......................... 408

E p ilo g ....................................................................................... 415

D o p u n a..................................................................................... 421

Predgovor prvom engleskom izd an ju .................................. 434

X V I Savest u psiholokom v i e n ju ......................................437

X V II Dobro i zlo u analitikoj p sih o logiji......................... 439

X VIII Predgovor za Psiholoke studije K .G . Junga 457

Toni V o l f ...................................................................................... 451

X IX Znaaj vajcarske linije u spektru E v ro p e ............ 479

X X Uspon jednog novog sveta : diskusija o knjizi

H. K a jze rlin g a .......................................................................... 491

X X II Kom plikacije amerike p sih o lo gije .......................... 497

XXIII Sanjajui svet In d ije .................................................. 511

Karl Gustav Jung: CIVILIZACIJA NA PRELASKU

Izabrana dela Karla Gustava Junga (1-7)

esta knjiga, sedmi tomIzdanje dr-a Zvonimira Kostia i KD ATOSBeograd 2006.

Naslov originala: ZIVILISATION IM UBERGANG

Prevela s originala Svetlana Stevi i s engleskog poglavlja Votan, Posle katastrofe, Borba sa senkom, Epilog za Eseje o savremenim dogaajima, Letei tanjiri - savremenu mit o stvarima vienim na nebu, Pred- govor, NLO-i kao glasine, Predgovor prvom engleskom izdanju - Du- bravka Opai-Kosti

Biblioteka Terra Jungiana

Copyght

Patmos Verlag Gmb & Co. K g Walter VerlagCopyright & SCGdr Zvonimir Kosti i KD Atos

Ovo izdanje je pomogla fondacija:

NETZWERK-ANALYTISCHF PSYCHOLOGIE-OSTEUROPA GERT UND RODTRAUD SAUER

Naslovna strana

Pieter Breughel (1525-30? - 1569), Vavilonska kula

8CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

159.964.26:008930.85:159.964.26 19159.963.3:159.964.2

JUNG, Karl Gustav Civilizacija na prelasku / Karl Gustav Jung ; prevela s originala Svetlana Stevi i (s engleskog) Dubravka Opai-Kosti. - Beograd : Atos, 2006 (Beograd : Zuhra Simi). - 526 str. : ilustr. ; 20 cm. - (Odabrana dela K. G. Junga : 1-7 ; knj.6, tom 7) (Biblioteka Terra Jungiana)

Prevod dela: Zivilisation im Ubergang / Carl Gustav Jung. - Tira 500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 86-904569-2-9

a) Analitika psihologija - Kultura b) Civilizacija - 20v c) Psihilogija linosti d) Nesvesno

COBISS.SR-ID 128585228

9

I

O NESVESNOM

1 Za uho laika, re ,,nesveno ima prizvuk neeg metafizi- kog, tajanstvenog. Svojstvo koje se pridodaje rei ,,nesvesno moglo bi s jedne strane da utie na to to je pojam uao u svako- dnevni jezik kao oznaka za metafiziko Neto: EDUARD FON HARTMAN (EDUARD VON HARTMANN) oznaava kao ne- svcsno osnovu sveta. S dmge strane, pak, okultizam je uzeo ovu re u upotrebu jer predstavnici ovog pravca rado pozajmljuju mnogobrojne naune izraze, kako bi svoje spekulacije uvili u odeu ,,nauenjatva . Nasuprot tome, eksperimentalna psihologija, koja je odreeno vreme - i to sa izvesnim pravom - sebe oznaavala kao jedinu nauno zasnovanu psihologiju, odnosila se odbojno prema pojmu nesvesno, polazeasi od stava, da je sve psihiko svesno, i da samo svesnost zasluuje naziv psiha. Priznalo se dodue da postoje ,,svetliji ,,tamniji svesni psihiki sadraji, ali je poricano postojanje stvarnih nesvesnih sadraja.

2 Ovo shvatanje ne bi smelo ni najmanje da zavisi od iskljuivo laboratorijskog istraivanja sa ,,normalnim ispitanicima, a takode ni od vrste eksperimenata, koji se koliko je god mogue, bave elementarnim psihikim dogaajima, dok je skoro sasvim izostalo ispitivanje kompleksnih psihikih funkcija, koje se po prirodi stvari ne mogu podvesti pod egzaktan psihiki pravilnik o ispitivanjima. Momenat koji je, meutim, po vanosti prevazila- zio jedan od ova dva razloga, bio je trenutak zatvaranja eksperi- mentalne psihologije pred patolokom psihologijom. U Francu- skoj je od vrcmena RIBOA (RIBOT) psihologija stalno budnim okom pratila abnormalneduevne fenomene. Jedan od njenih naj- istaknutijih predstavnika, BINE (BINET), je ak ostavio izjavu, da patoloka psiha, odreena teko razumljiva kolebanja normal-

10

nih dogaaja u toj meri preuveliava i izdie u matricu (Relief), da oni na taj nain postaju razumljivi. Psiholog PJER ANE (PIERRE JANET) se na Salpetriere posvetio skoro iskljuivo, i to sa velikim uspehom, studijama psihopatolokih dogaaja. Upravo su, inae, abnormalni psihiki dogaaji ti, koji najjasnije pokazuju postojanje nesvesnog, zbog ega su ba lekari i to pre svih specijalisti za oblasti psihikih oboljenja, najee zagovara- li i branili hipotezu nesvesnog. Dok je u Francuskoj psihologija na taj nain kroz psihopatologiju znaajno obogaena i time do- vela do prihvatanja pojma ,,nesvesnog dogaaja, u Nemakoj je psihologija oplodila psihopatologiju i donela joj niz dragocenih eksperimentalnih metoda, ne preuzimajui od psihijatrije interesovanje za patoloke pojave. Ova okolnost je znaajno doprinela tome da je psihopatoloko istraivanje u nemakoj nauci popri- milo drugaiji razvoj nego u Francuskoj; ono je postalo zadatak za praktiara - izuzimajui interesovanje u akademskim krugovi- ma - koji je u svom profesionalnom radu bio primoran da razume kompleksne duevne fenomene svojih bolesnika. Na taj nain je nastao onaj kompleks teorijskih i praktinih shvatanja, koja se oznaavaju kao ,,psihoanaliza . Ovaj pravac je iroko razvio pojam psiholokog nesvesnog i to u mnogo veoj meri od francuske kole, koja se vie bavila pojavnim oblicima nesvesnih dogaaja nego njihovim uzrocima i individualnim sadrajima. Ja sam se pre petnaest godina, i to nezavisno od Frojdove kole, na osnovu eksperimentalnih istpitivanja uverio u postojanje i znaaj nesvesnih dogaanja i istovremeno sam naveo metode, koje ove dogaaje pokazuju. Kasnije sam uz saradnju jednog broja ueni- ka dokazao znaaj nesvesnih dogaaja kod duevnih bolesnika.

3 Usled ovakvog, u poetku samo medicinskog razvoja, pojam nesvesnog je poprimio boju prirodnih nauka. U tom obliku je zadran u Frojdovoj koli. Po shvatanjima ove kole, ovek kao kulturno bie ne moe da odivi itav niz nagona i elja i to jednostavno ne moe zato, jer se ne podnose sa zakonom i mo- ralom. ovek je, ukoliko naravno hoe da bude prilagoeno bie, primoran na to da te elje potiskuje. Pretpostavka da ovek poseduje takve elje, bez daljeg je izvesna i uz malo iskrenosti moe se u svako doba uoiti kod svakog od nas. Uvid se odnosi, meutim, po pravilu samo na optu konstataciju postojanja nepod-

11

noljivih i nedozvoljenih elja. U pojedinanim sluajevima naprotiv, kako iskustvo pokazuje, stvar stoji sasvim drugaije. Ispo- stavlja se, naime, da zaudo veoma esto zbog potiskivanja nedozvoljenih elja, tanka nit izmeu elje i svesti biva pokidana, ime elja postaje nesvesna. Ona se zaboravlja i na njeno mesto stupa manje ili vie razumno obrazlo.enje, ako se uopte i trai motiv. Postupak nastajanja nesvesnog od nepodnoljive elje naziva se potiskivanje, nasuprot potinjavanju koje pretpostavlja da elja ostane svesna. Mada ve potisnut i%aboravljen, nepod- noljivi sadraj ipak postoji - sve jedno da li se sastoji od elja ili nepodnoljivih seanja - i svojom nevidljivom prisutnoaeu utie na svesne dogaaje. Taj uticaj se ispoljava u obliku svojevrsnih smetnji svesnim funkcijama. Ove smetnje se nazivaju nervozni ili psihogeni simptomi. Valja napomenuti da se ove smetnje ne ograniavaju samo na isto psiholoke, ve zahvataju i fiziolo- ke procese. Kod ovih poslednjih, meutim, ne ometaju se nikada elementami sastavni sadr.aji, kao to istie JANET (ZANE), ve uvek samo, pod komplikovanim uslovima postojeaee proizvoljne primene funkcija. elim da objasnim ovu vanu injenicu na jednom primeru: elementarni sastavni deo funkcije unoenja hrane postoji u aktu gutanja. Ako na primer redovno gutanje ne nastupa pri unoenju svake vrste tene ili vrste hrane, onda se radi o takozvanoj anatomskoj ili organskoj smetnji. Ako naprotiv gutanje nastupa samo kod odreenih jela ili samo kod odreenih obro- ka ili u prisustvu samo odreenih osoba ili samo pri posebnom raspoloenju, onda se radi o nervoznoj respektivnoj psihogenoj smetnji. Psihogena smetnja se odnosi, dakle, na sam akt uzima- nja jela pod odreenim psiholokim, a ne psihikim uslovima.

Ove upravo opisane smetnje psiholokih funkcija nalazimo4 naime kod histerije, dok se one kod jedne druge, isto tako velike grupe bolesti, koju francuski lekari oznaavaju kao psihasteniu (Psychasthenie), pojavljuju u pozadini u prilog isto psiholokih smetnji.

Ove poslednje mogu poprimiti sve mogue oblike, kao pri- silne predstave, strahovi, depresije, promene raspoloenja, fantazije, bolesni afekti i impulsi itd. U osnovi svih ovih pojava nalazimo potisnute, to jest psihike sadraje, koji su postali nesvesni. Na osnovu ovakvih injenica, formirao se prethodno skicirani po-

12

jam nesvesnog kao skupnost svih nepodnoljivih i potisnutih c- lja zajedno sa zakljuavanjem svih neprijatnih i zbog toga potisnutih seanja.

5 Na drugoj strani je, opet, na osnovu iskustva, lako dokazi- va injenica, da je pretena veina nepodnoljivih sadraja u me- usobnoj zavisnosti sa fenomenom seksualnog ivota. Seksual- nost je osnovni nagon, koji je, kao to svako zna, najvie okruen tajanstvenou i nelagodnou i koji kao ljubav moe biti uzrok najmonijih afektnih bura, najjae enje, najdubljeg oajanja, najveih briga i najneprijatnijih utisaka. Seksualnost je telesno organizovana i psihiki veoma razgranata vana funkcija, na kojoj poiva itava budunost oveanstva. Ona je, dakle, u najmanju ruku isto toliko vana kao i ishrana, premda je nagon druge vrste. Dok se, pak, funkcija ishrane u svim varijacijama od jednostavnog komada hleba do esnafske slave sme odvijati pred svaijim oima i samo se zbog mogueg katara eluca ili opte skupoe mora ograniiti, seksualnost je skrivena ispod moralih tabua i mora se podrvgnuti nizu zakonskih odredbi u smislu ogra- nienja. Ona nije kao funkcija ishrane preputena slobodnoj od- merenosti pojedinca. Stoga je razumljivo da se upravo oko tog pitanja grupie niz jakih interesa i afekata jer se po pravilu afekti dogaaju uvek umesto neostvarenog prilagoavanja. Seksualnost je, uostalom, kao to je ve reeno, osnovni nagon ljudskog bia- dovoljan povod za poznatu FROJDOVU teoriju, koja sve povezuje sa seksualnou i upravo o nesvesnom stvara sliku, po kojoj se ono pojavljuje kao ncka vrsta svatarnice, u kojoj su smetene sve potisnute deje elje, jer su bile nedozvoljene, kao i sve kasnije nedozvoljene seksualne elje. Ma koliko da je ovakvo shvatanje nesimpatino, ipak mu se mora priznati da je opravdano. Ako smo skloni da razumemo sve ono to je FROJD smestio u pojam seksualnosti videemo da je on preko svake dozvoljene mere proirio granice ovog pojma, tako da bi se za ono, to on zapravo misli, bolje izrazilo kao ,,Eros , naslanjajui se na antike filozofske predstave o Pan-Erosu, koji svedoei o stvaralakoj ulozi, upravlja itavom ivom prirodom. Za to je upravo seksualnost vrlo nesrean izraz. Pojam seksualnosti je najpre vrsto utisnut i ima tako odreene granice, da se i re ljubav ustee od toga da mu po znaenju bude ravna.

13

A FROJD ipak misli esto na ljubav kada govori samo o seksualnosti, to se lako moe dokazati na brojnim primerima iz njegovih pisama.

Ceo frojdovski pravac se vezao za teoriju seksualnosti. Ne- 6 ma sigurno ni jednog mislioca ili istraivaa bez predrasuda, koji ne bi bez premiljanja uvideo i priznao izvanredan znaaj sek- sualnih i ljubavnih doivljaja i konflikata. Ali se nikada nee do- kazivati, da je seksualnost onaj osnovni nagijn i ono bie ljudske due. Nauka ,,bez predrasuda e ta vie priznati injenicu da je psiha krajnje komplikovana tvorevina, koja se dodue moe bioloki obuhvatiti i moe se pokuati da se objasni biolokim ele- mentima, ali da nam pored toga donosi jo mnogo drugih zago- netki, ije reavanje postavlja zahteve, koje jedna jedina nauka, kao biologija, nije u stanju da ispuni. Ma ta dananja ili budua biologija postavila ili prihvatila kao ,,nagone , bie sigurno sasvim nemogue, da se jedan kvalitativno jasno odreeni nagon kao seksualnost, postavi kao poslednji osnov za objanjenje. Bio- logija i uopte nae prirodne nauke su prevazile taj stadijum: ne povezuje se vie sve samo sa ,,snagom, kao to se to rado ini- lo ranije sa elementom toplote i sa elektricitetom. Nauili smo da skroman pojam, nazvan energija, unesemo kao osnovu za objanjenje svih kvantitativnih promena.

Uveren sam da prava nauna metoda u psihologiji mora ta- ? koe doi do miljenja, da dinamina zbivanja due nisu povezana sa ovim ili onim odreenim nagonom - ime bi spala na ste- pen teorije o toploti - ve e ona tavie prihvatiti i nagone u podruje psihe i izvesti princip objanjenja iz njihovog meusobnog odnosa. Stoga sam ukazao na to da je korisno, ako se prihvati hi- potetika veliina, neka ,,energija , kao psiholoka osnova za pojanjenje i da se ona oznai kao ,,libido u klasinom smislu re- i, kao burni zahtev , a da se time ne iskae nita o njenom sa- stavu. Dinamika zbivanja se uz pomo jedne takve veliine mogu objasniti bez ikakve smetnje i bez onog nezaobilaznog prisi- ljavanja, bez koga se dakako ne moe krenuti napred kod kon- kretnog osnova za objanjenje. Ako, dakle, Frojdov pravac objanjava religiozno oseanje ili i inae neku od duhovnoj sferi svojstvenih veliina kao nita drugo nego nedozvoljenu, poti- snutu i naknadno ,,sublimiranu seksualnu elju, onda ovom po-

14

stupku, u flzici odgovara sledei nain objanjenja: elektricitet nije nita drugo nego uhvaen pad vode i doveden cevovodom do turbine, dakle nita drugo do ,,kulturno zauzdan vodopad, to je argumentacija koja dobro pristaje proglasu za zatitu prirodne okoline, ali ne i naunom razmiljanju. U psihologiji bi jedno takvo objanjenje bilo primereno samo onda kada bi se dokazalo kako dinamika osnova bia nije nita drugo nego seksualnost; to znai, prevedeno na fiziku, da padajua voda jedino i samo moe da proizvodi elektricitet. U tom sluaju bi se smelo rei, da elektricitet nije nita drugo nego vodopad dovuen u kablove.

8 Ako dakle odbijemo iskljuivu teoriju seksualnosti nesvesnog i pustimo na njeno mesto shvatanje o energetici, moramo da kaemo, kako nesvesno sadri sve opte psihiko, iji prag vrednosti svest ne dostie ili vie ne dostie ili e tek dosegnuti. Sa ovakvim uverenjem moemo sebi da predstavimo kako bi otprilike nesvesno moralo da izgleda. Ve smo upoznali potiskivanja kao sadraje nesvesnog. Tome dodajemo jo sledee: i sve, to smo zaboravili. Zaboravljeno, naime, ne znai ,,izbrisano , ve samo znai, da je seanje postalo sublimisano, ispod praga, to znai da je njegov energetski intenzitet tako opao, da ne moe vi- e da se pojavi u svesti, zbog ega je naravno, izgubljeno, za svesno ali ne i za nesvesno. Moglo bi se primetiti, da je to samo fa- 9on de parler i nita vie. ta sam time mislio pojasnio bih na jednom primeru. Uzmimo dvojicu ljudi: jedan nije nikada proitao ni jednu knjigu, drugi je proitao hiljadu knjiga; obojici oduzme- mo odgovarajua seanja za period od deset godina, u kojima je jedan samo iveo, a drugi proitao hiljadu knjiga. Obojica znaju podjednako malo, a ipak e svako bez daljeg, otkriti onoga, koje itao knjige i, nota bene, razumeo ih. Doivljaji ostavljaju trago- ve u svojim rezultantama, iako su davno zaboravljeni, i na njima moe da se prepozna njihovo prvobitno iskustvo. Ovaj dugotraj- ni posredni uticaj privlai utiske a se ne zagube, i oni se odra- vaju, iako vie nisu sposobni za svesnost.

9 Osim zaboravljenog postoje opaanja na pragu podsvesti, bilo da su to jednostavna ulna opaanja ispod praga slunog nad- raaja ili iz spoljnog vidnog polja, bilo da su pojmovno prihva- ena opaanja (apercepcije) unutranjih ili spoljanjih zbivanja.

10 Svi ovi materijali sainjavaju lino nesvesno. Nazivamo ga linim, jer se sastoji od sve samih iskustava iz linog ivota. Ako

15

otuda neto dospe u nesvesno, onda se prihvata u asocijativnim vezama nesvesnog materijala, ime u odreenim sluajevima nastaju veze od velikog znaaja, koje kao ,,priseanja prelaze ili se uzdiu do svesnog.

Pojmom linog nesvesnog nije, meutim, u potpunostin obuhvaena sutina nesvesnog. Ako bi nesvesno bilo samo lino, onda bi teorijskih moralo biti mogue da se sve fantazije duev- nog bolesnika poveu unazad sa individudnim doivljajima i utiscima. Nesumnjivo da se veliki deo takvog materijala povezuje sa linom ivotnom priom, ali postoje povezanosti u fantaziji, iji bi se koreni uzaludno traili u individualnoj predistoriji. A kakve su to fantazije? To su - jednom reju reeno - mitoloke fantazije. To su veze koje ne odgovaraju nikakvim doivljajima linog postojanja, ve prosto samo mitovima.

Odakle samo potiu ove mitoloke fantazije, ako ne iska-12 u iz linog nesvesnog i time iz iskustava linog bitisanja? Ne- sumnjivo dolaze iz mozga - upravo iz mozga i ne iz linih trago- va seanja, ve iz nasleene strukture mozga. Takve fantazije imaju uvek originalan, ,,stvaralaki karakter. One nalikuju no- vim produktima, nastaju oigledno u stvaralakoj delatnosti mozga, a ne samo u reproduktivnoj. Sa naim telom, kao to je poznato, dobijamo i visokorazvijeni mozak, koji sobom donosi i- tavu svoju istoriju i, ako se stvaralaki aktivira, crpi upravo iz svoje istorije, iz istorije sveta. Pod ,,istorijom se svakako podrazumeva istorija koju mi stvaramo i koja se naziva objektivna istorija . Stvaralaka fantazija nema nikakve veze sa tom istorijom, ve iskljuivo sa onom prastarom, sa prirodnom istorijom prenoenom ivo od pamtiveka: naime sa stmkturom mozga. I ta struktura pria svoju istoriju, koja je istorija sveta, jedan bes- krajni mit o smrti i ponovnom raanju i onim raznolikim oblicima, koji su nastanjeni uz ovu misteriju.

To nesvesno, to lei zakopano u stmkturi mozga i to svo-13 je ivo prisustvo najavljuje samo u stvaralakoj fantaziji, to je nadlino nesvesno. Ono ivi u stvaralakom oveku, objavljuje se u viziji umetnika, u inspiraciji mislioca, u unutranjem doivljaju vernika. Nadlino nesvesno je kao opte rasprostranjena struktura mozga, jedan opte rasprostranjen ,,svevremeni i ,,sve- znajui duh. Ali ono zna oveka, kakav je uvek bio, a nikada kakav je u ovom trenutku, zna ga kao mit. Zbog toga i veza sa nad-

16

linim ili kolektivnim nesvesnim znai nadrastanje oveka preko sebe samoga, smrt za njegovo lino bie i ponovno raanje u jednoj novoj sferi, kao to je to bukvalno predstavljeno u nekim antikim mitsterijama. U svakom sluaju, bez rtve oveka, ona- kvog kakav je u sadanjosti, ne moe se dostii ovek kakav je uvek bio (i kakav e uvek biti). O ovoj rtvi linog oveka, najbolje zna da ispria, svakako, umetnik, ako se ne zadovoljimo ve sadrajem Jevandelja.

14 Ne smemo samo sebi stvoriti predstavu kao da su mitoloke fantazije nasleene predstave. O tome nema ni govora, ve su to uroene mogunosti predstava, uslovi za fantastino predstav- ljanje a priori, otprilike uporedive sa KANTOVIM kategorijama. Uruen' uslovi ne daju nikakve sadraje, ve steenim sadrajima dodeijir ! odredene oblike. Ovi opti, nasleenom strukturom mozga dati usl^vi, predstavljaju razlog za slinost simbola i mo- tiva mitova na itavoj Zemlji.

Kolektivno ncsvesno je ona tamna pozadina na kojoj se jasno izdvaja funkeija nrilagoavanja svesti. Skoro da smo izazva- ni da kaemo, kako jd sve valjano u psihi obuhvaeno funkeijom prilagoavanja, a sve to nije, stvara neodredenu pozadinu, iz koje primitivnom oveku izranjaju opasne senke i none utvare i od njega zahtevaju rtve i ceremonije, a koje bi naem bioloki orijentisanom shvatanju htele da izgledaju kao beskorisne i be- smislene. Mi se smejemo primitivnom sujeverju, smatramo da smo iznad toga, ali pntom potpuno previamo, da od te pozadine, koju ismevamo kao muzej neprikladnih stvari, trpimo uticaj na isto tako netajanstven nain kao i oni primitivni. Oni imaju samo jednu drugu teoriju, naime teoriju vetiarenja i duhova. Ovu teoriju smatram veoma interesantnom i smislenom i ak znaaj- nijom od akademskog stanovita nae nauke. Dok visoko obra- zovan moderan ovek svakodnevno pokuava da utvrdi, koja di- jeta odgovara njegovom nervoznom kataru eluca i koja greka u dijeti je kriva za novi napad, primitivni ovek na ispravan nain trai psihike uzroke, i metodu leenja koja deluje psihiki. Zbi- vanja u nesvesnom utiu na nas isto tako kao i na primitivne ljude; mi nismo nita manje opsednuti demonima bolesti, naa je du- a isto tako u opasnosti da bude pogoena neprijateljskim uticajem, mi smo isto toliko plen zlonamernih duhova mrtvih ili rtve maginog arma, koji zrai iz neke strane linosti. Mi to samo na-

17

zivamo drugaije, a nalazimo se ispred onog primitivnog oveka taman toliko koliko na to utie samo drugaiji naziv. To je, kao to je poznato, vrlo malo, pa ipak, s druge strane, vrlo mnogo. Za oveanstvo je to kada se nae neki novi naziv stalno znailo oslobaanje od komarnog sna.

Ova zagonetna pozadina, koja je kao oblacima prekrivalais nonu tamu prauma od nezapamenih vremena smenjujuim, ali ipak uvek slinim prilikama, podsea najvie na izoblieno ogle- danje dnevnog ivota, koje se nou ponavlja*ha udesan i zastra- ujui nain; to su ,,revenants duhova mrtvih, slike seanja, koje uzlaze beei i poput senki iz tamnice prolosti, koja ne odra- ava nita ivo, ili su to oseanja, zaostala u nekom upeatljivom doivljaju, koja su se personifikovala u oblije duha. Prividno sve samo posledino delovanje, nedobrodoli gorki naknadni ukus ispranjenog pehara proteklog dana, otpad i nekorisno. Ako, meutim, zagledamo paljivije, otkriemo da iz te, prividno samo negativne pozadine izlaze moni imperativi, koji u najveoj meri utiu na delanje primitivnog oveka. Ove odrednice imaju as magini, as religiozni oblik, a povremeno i oba oblika istovremeno kao nerazluivu meavinu. Oba su, pored borbe za posto- janjem, najvaniji inioci primitivne psihologije. U njima se sreemo sa duhovnim elementom, koji se pojavljuje samostalno u oblicima projektovane ulnosti isto animalno-reflektorno oboje- ne primitivne psihe, i mi Evropljani se povremeno moramo samo zauditi, koliko duevni doivljaj moe da ima ogroman uticaj na primitivnog oveka. ulna neposrednost objekta hvata se za njega i kod duhovnog oveka. Misao mu se javlja, on je ne misli, ve mu se ona pojavljuje u projektovanom ulnom opaanju, tako rei kao halucinacija ili bar kao izuzetno iv san. Zbog toga misao kod primitivnog ioveka moe u toj meri da mu pokrije i ulnu realnost, da bismo kod nekog Evropljanina, koji bi se po- naao na slian nain, govorili o opseni.

Ove svojstvenosti primitivne psihologije, koje ovde mogui6 tek da dodirnem, veoma su vane za shvatanje kolektivnog nesvesnog. Jedno jednostavno razmiljanje moe nam pomoi da razumemo znaaj ovog pitanja: mi imamo kao kulturni ljudi isto- rijsku starost od oko hiljadupetstotina godina. Pre toga dolazi praistorijski vremenski raspon, znatno vee,ali neodreene dui-

18

a onda dolaze neodreeno mnoge hiljade godina samo kamenog doba, do unazad verovatno beskrajno mnogo dueg vremena, u kome je ostvaren korak od ivotinje do oveka. Jo pre pedeset generacija bili smo tako rei primitivci. Kulturni sloj, ta simpati- na patina, mogla bi dakle da bude izuzetno tanka i delikatna u poreenju sa mono oformljenim primitivnim slojevima due. Ovi slojevi, meutim, formiraju kolektivno nesvesno, zajedno sa ostacima ivotinjskog, koji ukazuju unazad na beskrajne, maglo- vite dubine.

17 Hrianstvo je podelilo germanskog varvara na donju i gornju polovinu i tako mu je polo za rukom - potiskivanjem tamne strane - da udomi svetlu stranu i da je uini vinom za kultu- ru. Ali donja polovina strasno tei osloboenju i dmgom udom- ljenju. Do tada ostaje ujedinjena sa ostacima praistorije, sa kolektivnim nesvesnim, to mora da znai svojevrsno i rastue oivljavanje kolektivno nesvesnog. Ukoliko se vie gubi bezuslovni autoritet hrianskog pogleda na svet, utoliko e se osetnije okre- nuti plava neman u svojoj podzemnoj tamnici i zapretiti nam probijanjem napolje sa pustoeim posledicama. Ova pojava se dogaa kod pojedinca kao psiholoka revolucija, kao to moe da nastupi i kao socijalni fenomen.

18 Prema mom shvatanju, ovaj problem ne postoji kod Jevre- jina. On je imao ve antiku kultum i stekao je povrh toga i kul- turu svog domaeg naroda. On poseduje dve kulture, ma kako to paradoksalno zvualo. On je odomaen u veoj meri, ali je u opa- koj nedoumici za ono neto u oveku, to dodimje zemlju, to od- ozdo prima novu snagu, za ono zemaljsko, to germanski ovek u opasnoj koncentraciji u sebi skriva. Naravno da arijevski Evro- pljanin najdui deo vremena nije primetio nita od toga, moda e primetiti sada, u ovom ratu - moda i nee. Jevrejin pak ima malo od toga - gde e on dodirnuti svoju zemlju ? Tajna zemlje nije ala i nikakav paradoks. Morali smo na primeru Amerike da vidimo, kako se ve u dmgoj generaciji razmere lobanje i karlice kod svih evropskih rasa indijaniziraju. To je tajna amerike zemlje.

19 Svako tle ima tako svoju tajnu. O tome posedujemo nesve- snu sliku u dui: jednu vezu duha sa telom, kao i ono sa svojom zemljom. Neka mi italac oprosti ovaj fugurativni nain izraa-

19

vanja i pokua da shvati ta mislim. Nije lako da se to adekvat- no opie ma koliko inae bilo odreeno. Postoje ljudi - i to ne mali broj njih - koji ive s one strane i iznad svog tela, oni leb- de kao bestelesne senke iznad svoje zemlje, svog zemaljskog, upravo iznad svog tela. Drugi ive sasvim u njoj. Jevrejin ivi po pravilu u prijateljskom susedstvu sa zemaljskim, a da ipak ne ose- a mo zemaljskog. Ono je, ini se, s vremenom neto oslabilo.U toj okolnosti bi se mogla pojaviti specifi^a jevrejska potreba da sve reducira na svoje materijalne poetke: Jevrejinu je potrebno poetno, prvobitno kao protivtea opasnoj prevazi njegovih dveju kultura. Neto vie primitivnosti mu ne kodi, naprotiv: potpuno razumem, da FROJDOVE i ADLEROVE redukcije na primitivne seksualne elje i na primitivne tenje za mo za Jevre- jina imaju u sebi neto dobrobitno i zadovoljavajue jer je pojed- nostavljujue, zbog ega se FROJD sa izvesnom opravdanou zatvara pred mojim prigovorima. Za germanski mentalitet su, meutim, ove specifino jevrejske doktrine potpuno nezadovolja- vajue, jer mi Germani imamo u sebi jo uvek pravog varvarina, koji ne doputa da se s njim ali i ija pojava za nas ne znai olakanje i prijatno prolaenje vremena. Kad bi se iz ovog rata neto nauilo! Sa aljivim i grotesknim tumaenjima neemo se pribliiti naem nesvesnom. Jevrejski orijentisan psihoterapeut kod Germana ne dodiruje one setne i humoristike ostatke iz vremena Davida, ve varvarina od prekljue, naime bie kome neka stvar na najneprijatniji nain odjednom postaje ozbiljna. Ovu ljutitu osobinu varvarina zapazio je i NIE, svakako iz sopstve- nog iskustva - zbog toga ceni jevrejski mentalitet i zbog toga pro- poveda igranje i letenje i ne uzimanje za ozbiljno. On je pritom prevideo, da nije varvarin taj koji uzima za ozbiljno, ve ono to uzima njega ozbiljno. To zlo bie ga hvata. A koga je uzelo ozbiljnije nego upravo samog NIEA?

ini mi se da bi problem nesvesnog valjalo uzeti kao ne-20 to vrlo ozbiljno. Ogroman pritisak savesti ka dobrom, snana mo- ralna snaga hrianstva, ne govori samo u korist hrianstva, ve dokazuje i snagu potinjene i potisnute suprotnosti, antihrian- skog, varvarskog elementa. To to u nama jo postoji neki deo, koji uopte moe da nas dohvati, koji moe da nas uzme ozbiljno, ne smatram samo opasnom, ve i dragocenom i simpatinom

20

osobenou. To je jedna jo nedodirnuta svojina, jedno mladala- tvo, jedno blago nepotroenog, jedno obeanje ponovnog raanja. Bilo bi ipak potpuno pogreno ceniti nesvesno iskljuivo zbog njegovog vrednog svojstva i posmatrati ga u izvesnoj meri kao izvor otkrovenja. Ono i nije nita drugo do svet prolosti, oivljen jednostanou svesnog stava. Kada naime ivot poprimi neki jednostrani pravac, onda radi upravljanja organizma samim sobom u nesvesnom dolazi do nagomilavanja svih onih faktora, koji su u svesnom postojanju paralelno mogli vrlo malo da govore i ive. Iz te injenice proizilazi teorija o kompenzaciji u odnosu na nesvesno, koju sam postavio naspram teorije o potiskivanju.

21 Nesvesno se ponaa dopunjujue u odnosu na sadraj svesti; ne nekako suprotstavljeno, ve moe ponekada da se poklo- pi sa sveu i to onda kada se svesni stav priblii ivotnom opti- mumu. Ukoliko se, pak, vie svesni stav pribliava ivotnom op- timumu utoliko postaje slabija samostalna delatnost nesvesnog, utoliko vie pada njegova vrednost i postaje, u momentu kada je dostignut optimum, jednaka nuli. Moe se, dakle, rei da dokle god sve dobro stoji i dok je ovek na onom putu, koji za njega znai individualni i socijalni ivotni optimum, nema uopte govora o nesvesnom. To to upravo u nae vreme uopte dolazimo na to da govorimo o nesvesnom, ve je dokaz, da ne stoji sve kako treba. Govor o nesvesnom se, meutim, ne moe staviti na teret samo analitikoj psihologiji: sa tim se zapoelo u celom obra- zovanom svetu posle Francuske revolucije i to sa MESMEROM. Tada se, dodue, nije govorilo o nesvesnom, ve o animalnom magnetizmu, koji pak nije nita dmgo, nego ponovno otkric primitivnog pojma energije due iz nesvesnog, upravo kroz ponovno oivljavanje u potentia postojeih, izvornih mogunosti predstava. Dok se animalni magnetizam postepeno proirivao kao epidemija u itavom zapadnom svetu, to potpuno nalii ponovo oivljenom verovanju u fetie - oivljavanje neivog predmeta - ROBERT MAJER (MAYER) je uzdigao primitivan dinamiki stav, koji se i njemu, kao to je sam opisao, prisilno namet- nuo iz nesvesnog kao inspiracija, do naunog pojma energerike! U meuvremu se pomeranje stola pri seansama oslobodilo svojih poetaka i poraslo do spiritizma, do modernog verovanja u du- hove, novog raanja amanistike religiozne forme naih predaka. Ovaj razvoj ponovo oivljenih sadraja nesvesnog, koji jo

21

traje, poslednjih decenija je doveo do snanog irenja sledeih vi- ih razvojnih stupnjeva, naime do gnostiko-eklektinih sistema, teosofije i antroposofije, istovremeno do poetaka analitike psihologije, koja je prvobitno proizala iz francuske psihopatologije, specijalno iz kole o hipnozi, a koja pokuava da nauno do- kui fenomene nesvesnog: iste pojave, koje teozofsko-gnostike sekte ine pristupanim naivnim duama u obliku misterija.

Iz ovakvog razvoja se moe uvideti da nalitika psihologi- 22 ja nije nikakav izolovani inilac ve da pripada odreenom isto- rijskom okviru. To to ovo ometanje ili ponovno oivljavanje nesvesnog pada upravo u vreme oko 1800. godine, moram da dove- dem u vezu sa Francuskom revolucijom, koja je bila manje politika, a vie duhovna revolucija, jedna opta revolucija zapalji- vog materijala, koji je sakupilo francusko prosvetiteljstvo. Prvo zvanino sputanje hrianstva u revoluciji, moralo je ostaviti snaan utisak na nesvesnog paganina u nama, jer od tada nije imao mira. U najveem Nemcu onog vremena, GETEU (GOET- HE) smeo je ak da ivi, a u HELDERLINU (HOLDERLIN) smeo je bar da glasno priziva blaenstvo Grke. I od tada je dehristijan- zacija pogleda na svet brzo napredovala, uprkos povremenoj re- akciji. Uporedo s tim, ruku pod mku, uvoeni su tui bogovi. Po- red ve pomenutog fetiizma i amanizma, od vremena OPEN- HAUERA (SCHOPENHAUER) uvozio se budizam. Misteriozne religije su se brzo irile, kao i onaj vii oblik amanizma, Christi- an Science. Zaetak monistike religije sreemo u monistikom pokretu. Ova slika ivo podsea na prve vekove naeg raunan- ja vremena, kada je Rim poeo da ismeva svoje stare bogove i kada se zbog toga ukazala potreba da se uvedu drugi, efikasniji bogovi. Tada se isto tako primalo gotovo sve to se pojavljivalo, od najnieg, najprljavijeg sujeverja do najviih procvata ljudskog duha. Nae vreme na fatalan nain podsea na onu epohu, kada i nije sve stajalo tako dobro i kada je isto tako nesvesno izbilo u prednji plan i ponovo donelo ono prastaro. Da, duhovni haos je tada bio verovatno jo uvek manji nego danas.

Kao to e italac primetiti, propustio sam da govorim 0 2 3 medicinskoj strani nesvesnog, na primer o pitanju, kako nesvesno stvara simptome nervoze. O tome sam govorio na dmgim mestima i zbog toga sam to ovom prilikom izostavio. Uostalom, ne iz-

22

lazim iz okvira svoje struke, jer psihoterapija ne shvata samo neke porodine razmirice, nesrene ljubavi i sline stvari, ve i ono opte pitanje psiholokog prilagoavanja uopte; naime, pitanje kako treba da se postavimo s jedne strane prema ljudima i stvarima i, s druge strane, prema sebi samima. Lekar koji se bavi telom, mora da poznaje telo; lekar koji tretira duu, mora da je poznaje.Ko posmatra duu samo iz ugla seksualnosti ili line ud- nje za mo, poznaje samo jedan deo ljudske due. Taj deo mora da se poznaje, ali i drugi delovi, i posebno one stvari, koje sam ovde naznaio - problem modemog odnosa izmeu svesnog i nesvesnog. Samo prost bioloki kolovan pogled nije dovoljan da bi se ovaj problem shvatio, jer sa rasnom higijenom se ne sprovo- di ni jedna praktina politika, a posmatranje ljudskog ivota sa stanovita samoodranja i razmnoavanja je suvie jednostrano. Nesvesno nudi svakako mnogo razliitih pogleda na sebe. Do sada se, meutim, predugo zastalo kod izvesnih spoljnih svojstava nesvesnih izraza, naime, kod starinskog jezika nesvesnog i sve je bukvalno shvaeno. Nesvesno ima snaan, slikovit jezik. Nai snovi to dokazuju. Ali to je primitivan jezik, kakav je od ranije bio - verna slika bogatog, vedrim bojama obojenog sveta. Takva svojstva ima i nesvesno; ono je kompenzaciona, dopunjujua slika sveta u ogledalu. Smatram da se nesvesno ne moe iskazati ni samo kao prosta nagonska priroda, ni kao metafizika realnost, niti se ikako moe podii do osnove sveta, ve ga treba razumeti kao psihiku pojavu, kao i svest. ta je dua znamo isto toliko, koliko i ta je ivot. Dovoljno tajna da budemo nesigumi, koliko sam Ja svet i koliko je svet Ja! Nesvesno je, meutim, u svakom sluaju stvarno, jer deluje. Ono ima svakako drugaiju vrstu stvarnosti nego spoljni svet, naime, psiholoku stvarnost. Stoga izgleda kao da naa svesnost stoji izmeu dva sveta ili dve stvarnosti, ili, moda bolje reeno, izmeu dve sasvim razliite vrste psiholokih pojava ili stvari. Jedna polovina opaanja dolazi do svesti kroz ula, druga kroz intuiciju, kroz posmatranje unutranjih, od strane nesvesnog podstaknutih zbivanja. Spoljna slika sveta nam doputa da sve razumemo kao delovanje pokretakih fizikih i psiholokih sila, ali unutranja slika sveta dozvoljava da sve razumemo kao delovanje duhovnog bia. Slika sveta, koju nam prosleuje nesvesno, ima mitoloku prirodu. Umesto prirodnih zakona stoje namere bogova i demona, umesto prirodnih na-

23

gona deluju due i duhovi. Obe slike sveta jedna drugu ne podnose i nema logike koja bi mogla da ih objedini: jedna slika povreuje nae oseanje, druga na razum. Ipak je oveanstvo jo ranije osetilo potrebu, da obe slike sveta nekako ujedini. Na tom zadatku radili su filozofi, zatitnici religije i umetnici.

Traimo i svakako emo uvek traiti srednji put , trasu, na24 kojoj se podeljeno spaja. ILER (SCHILLER) je verovao da je pronaao taj put u umetnosti i to u ,,simboli^ umetnosti. Umet- nik bi stoga morao da poseduje tajnu srednjeg puta. Usuujem se na osnovu iskustva da u to sumnjam. Ja sam, naime, miljenja da se spajanje racionalne i iracionalne istine dogaa manje u umetnosti, a mnogo vie u simbolu, jer simbol ima u svom biu dve strane, racionalno (prema razumu) i iracionalno (prema nerazu- mu). U jednom se istovremeno izraava i drugo, tako da obuhva- ta oba istovremeno, a da nije ni jedno ni drugo.

Odakle pak potie simbol? Sa ovim pitanjem dolazimo do 25 najyanije fukcije nesvesnog: naime do funkcije formiranja simbola. Sa ovom fukcijom imamo sasvim udnovatu okolnost. Ona, naime, postoji samo uslovno. Kompenzaciona (dopunjujua) funkcija je prirodna i stalno postojea funkcija nesvesnog. Ona proizilazi iz sasvim jednostavne injenice, da sve pobude, misli, elje i tenje, koje su pogodne da prolaze kroz na razumni sva- kodnevni ivot, bivaju od saivota iskljuene, na taj nain dospe- vaju u pozadinu i konano, padaju u nesvesno. Tamo se postepeno sakuplja sve potisnuto, potinjeno, nevieno i necenjeno i s vremenom raste u jednu veliinu, koja poinje da utie na svesno. Ovaj uticaj bi bio sasvim suprotstavljen naem svesnom stavu, ako bi se nesvesno sastojalo samo od nesvesnih i od sadraja iskljuenih iz svesti. U njemu, meutim, kao to smo videli, nije tako, ve nesvesno sadri i tamne izvore instinkta i intuicije, ono sadri sliku oveka, kakav je bio od ranije, od nezamislivih vremena, ono sadri sve one sile, ije ivo delovanje sama razum- nost, svrsishodnost i urednost graanskog bitisanja nikada ne bi mogla da probudi; one stvaralake snage koje uvek iznova mogu ljudski ivot da dovedu do uzvienih novih otkria, novih formi i novih ciljeva. Otuda uticaj nesvesnog na svest ne nazivam jednostavno suprotstavljenim, ve kompenzirajuim, dopunjujuim, u tom smislu to je u stanju da svesti sve to pridodaje, to sprea- va sasuivanje i okotavanje u jednom jednosmernom pravcu.

24

26 Ova funkcija deluje sama od sebe, ali je zbog obogaljeno- sti instikata kulturnog oveka viestruko preslaba, da bi mogla efikasno da preoblii jednostrani pravac svesti, koji ljudsko drutvo u celini podrava. Zbog toga joj je potrebna i bila joj je potrebna i stalna pomo umetnosti, da bi na svetlost dana izdi- gla lekovito sadejstvo nesvesnih snaga. Uglavnom su religije bile te koje su ovaj posao obavljale na razliite naine. One su odreenim shvatanjem ili sagledavanjem ile u susret nesvesnom, tako to su pojave nesvesnog oznaavale kao boje ili demon- sko ukazivanje prstom ili otkrovenja ili opomene. Time su skre- tale posebnu panju na sve pojave nesvesne prirode, bilo da su to snovi, vizije, oseanja, fantazije ili njihove projekcije (izme- tanja napolje) u osobenim, neobinim ljudima, ili u upadljivim dogaanjima u ivoj i neivoj prirodi. Ali time to su religije sa tako svesnom panjom ile u susret nesvesnom, omoguile su prelivanje nesvesnih sadraja i snaga u svesni ivot, vrile uticaj na njega i menjale ga. Religiozno shvatanje sa tog stanovita zna- i svesnu vetaku pomo, koja izlazi u susret nesvesnom time to njegovu kompenzacionu funkciju oprema sveu visoke vrednosti, funkciju koja, ako se na nju ne obrati panja, ee ostaje bez dejstva. Ona daje nesvesnom sadraju znaajnu vrednost kroz veru ili kroz sujeverje, to znai kroz shvatanje sa jako naglaenim oseanjima, koju ono a priori ne poseduje, koju pak s vremenom ipak moe da dosegne, ali tada, meutim, u vrlo neprijatnom obliku. Kada se nesvesni sadraji zbog trajnog neobraanja panje nagomilaju, onda oni konano izvre pritisak na svest, i to kao bolesni uticaj. Zbog toga postoje nervozne smetnje isto toliko kod primitivnih, koliko i kod kultivisanih Evroplja- na. Histerine Crnkinje ili Crnci nisu retkost. Iz tog iskustva potie u svakom sluaju veliki deo primitivnih strahova od demona, koji primorava na magijske postupke odvraanja od njih.

27 Kompenzaciona funkcija nesvesnog ne sadri, naravno, svesno vrednovanje ve potie sasvim iz svesnog formiranja shvatanja. Nesvesno daje najvie samo zaetke za svesno formiranje uverenja i respektivnih simbola. Stoga se moe rei: ftrnk- cija nesvesnog za formiranje simbola postoji i ne postoji, sve zavisi. Ovaj joj je paradoksni kvalitet inae zajedniki sa simbolom. Podseamo se na onu anegdotu o mladom rabinu, koji je bio

25

KANTOV uenik: jednog dana doe kod njega stari rabin da bi ga vratio verovanju otaca, ali svi argumenti propadnu. Onda konano starac izvue ozloglaeni ofar, rog, u koji se duva kod proklinjanja jeretika (kako se dogodilo SPINOZI) i upita mladi- a: Zna li ti, ta je ovo? . Mladi odgovori hladnokrvno: ,,Da, to je rog nekog jarca. Na to starac od zaprepaenja pade nii- ce.

tajeofar? Onjeste takoe samo rog jarca. On je isto 28 tako u odreenoj situaciji i simbol. Ali samo*kada je mrtav. Sim- bol se ubija ako uspemo da ofar poveemo sa rogom jarca. Rog jarca, meutim, moe kroz simbolizaciju postati i ofar.

Kompenzaciona funkcija se izraava u sasvim odreenim29 gmpama materijala, na primer u snovima, u kojima se ne nalazi nita ,,simbolino , toliko malo kao na jednom rogu jarca. Da bi se skinuo veo njegovog simbolikog svojstva, potreban je odreeni, svesni stav, naime voljnost, da se sadraj sna razume kao simbolian, najpre isto kao pokuaj i da se prepusti iskustvu iz ivota, da li se u slubi voenja ivota ispostavlja kao korisno ili potrebno ili preporuljivo, da se sadraji sna razumeju simboli- ki. Dau jedan mali primer za pojanjenje ovog tekog pitanja: jedna starija pacijentkinja, koja je, kao i mnogi drugi, na problemu rata malo posustala, ispriala mi je sledei san, koji je imala pre nego to je dola kod mene:

Ona peva crkvene pesme, koje posebno naglaavaju njenu 30 veru u Hrista, izmeu ostalih, poznatu protestantsku pesmu:

Christi Blut und Gerechtigkeit,Das ist mein Schmuck und Ehrenkleid;

Damit will ich vor Gott bestehn,

Wenn ich zum Himmel werd eingehn.

Ich glaub an Jesum, welcher spricht:

Wer glaubt, der kommt nicht ins Gericht *.

Dok peva, ona vidi kako ispred prozora divlje uokolo ska- e bik, kojiprijednom skoku odjednom lomi nogu. Ona vidi kako

* Hristova krv i pravednost, / to je moj ukras i odora asti; /s time u pred Boga stati/ kada na nebo doem. /Verujem u Hrista koji govori:/ ko veruje, taj ne ide pred sud itd.

26

ivotinja pati. Misli kako bi se ivotinja morala ubiti i ne eli vi- e da gleda. Potom se budi.

31 Patnja ivotinje oivljava uspomene na muenje ivotinja, iji je neeljeni svedok bila. Ona mrzi takve stvari i zbog njih se izuzetno uzbuuje, to se zasniva na nesvesnom izjednaavanju sa muenom ivotinjom (sa-patnja!) ena nosi neto u sebi to se izraava kroz sliku ivotinje koja se mui. Ova slika je oigledno izazvana kroz posebno naglaavanje verovanja u Hrista u pesmama koje je upravo pevala, jer dok je pevala, bik se uzbu- dio i pritom povredio. Ova svojevrsna povezanost budi u njoj odmah.

Asocijaciju na duboku religioznu uznemiranost, koju je oseala zbog svetskog rata, koji je duboko potresao njeno verovanje u Boju dobrotu i dovoljnost hrianskog pogleda na svet. Taj potres bi trebalo da se umiri kroz naglaavanje hrianskog verovanja, koje sledi u pesmi, ali on umesto toga pobuuje onaj animalni element u nesvesnom, koji se odslikava kroz bika. Taj element je upravo onaj, koji se kroz hrianski simbol rtve prikazuje kao rtvovan i savladan. U hrianskoj misteriji to je r- tvovano jagnje. U sestrinskoj religiji hrianstva, koja je bila i najuspenija konkurentkinja hrianstvu, u mitraizmu, nije to bi-lo rtvovanje jagnjeta ve bika, koji je bio glavni kultni simbol. Uobiajena slika na oltaru bilo je savladavanje bika kroz boju svetu zemlju Mitru. Nalazimo, dakle, istorijski sasvim blisku vezu izmeu hrianstva i rtve bika. Hrianstvo je ovaj paganski element potisnulo, ali u momentu kada se vaenje hrianskog verovanja pojavljuje kao uzdrmano, probija se ponovo onaj element u prednji plan. To je ivotinjsko-instinktivno, koje preti da probije, ali pokuaj oslobaanja mu slama jednu nogu, to znai instinkt osakauje samog sebe. Iz isto ivotinjsko-nagonskog proizilaze i one veliine koje ograniavaju mo instinkta. Iz istog korena, iz koga izbija neogranieni, slepi nagon, dolaze i prirod- ni zakoni i oblici, koji vezuju i slamaju izvornu snagu. Ako je pak animalno razdvojeno kroz potiskivanje iz svesti, onda moe nastupiti takav sluaj, da ono samostalno izbije, na nekontrolisan i nesavladiv nain. Takvo izbijanje se zavrava uvek nekom ka- tastrofom sa samodestrukcijom. Time opet prvobitno opasno postaje neto to je vredno saaljenja, to zapravo izaziva nae sao- seanje. Ogromne sile, koje je svetski rat oslobodio okova, vo-

27

de do samodestrukcije jer nemaju opstajuu mudrost ljudskog vostva. Na pogled na svet se pokazao suvie suenim da bi ova nasilja obuhvatio nekom kulturnom formom.

Ako bih sada ovoj dami u poodmaklom dobu objasnio bika 32 kao seksualni ,,simbol , ne bi time nita dobila, naprotiv, samo bi izgubila religiozno gledite, to nikada nije prednost. U jednom ovakvom sluaju se ne radi o ili - ili, ve o pokuaju nesvesnog- kada hteli ne hteli stojimo naspram prdbnom simbolinom shvatanju - da dovedemo u sklad visoku vrednost hrianskog principa sa naizgled nespojivom suprotnou ivotinjskog instikta, na putu saaljenja punog razumevanja. Svakako nije sluajno to istorijsko hrianstvo nema odnos prema ivotinji. Ovaj nedo- Statak, koji nii ljudi ee oseaju (posebno u poreenju sa bu- dizmom !), izazvao je, kao to je poznato, jednog modernog pe- snika, da prikae Hrista koji rtvuje svoj ivot i za patnju neme ivotinje. Princip hrianske ljubavi za blinjeg moe se proiriti i na ivotinju, naime na ivotinju u nama, i prihvatiti u ljubavi ono, to je jedno, definitivno suvie strogo shvatanje, grozno potisnulo. Kioz potiskivanje u nesvesno, u izvore, iz kojih je pro- isteklo, ivotinjsko postaje jo ivotinjskije, i zbog toga ni jedna religija nije u toj meri polivena nevinom, strano prolivenom krvlju, kao hrianska crkva, i nikada svet nije video krvaviji rat, od rata hrianskih nacija. Zbog toga se potisnuto ivotinjsko pojavljuje pod opasnim oblicima, ako izae iz sebe sama na povr- inu i vodi, ako probije, do samorazaranja, do samoubistva nacija. Kada bi, meutim, svaki pojedinac imao bolji odnos prema svojoj ,,ivotinji , imao bi drugaiju ocenu vrednosti ivota. On- da bi mu ,,ivot bio bezuslovni, moralni princip i on bi se ve instinktivno bunio protiv svake institucije ili organizacije, koja ima silu, da u velikim razmerama uniti ivot.

Ovaj jednostavni san ne stavlja snevaici pred oi nita dru- 33 go, do vrednost hrianstva, oseanje tog velikog dobra i postavlja uz njega suprotno, nesputano prirodno bie, koje se, prepute- no svom tutnjanju, nesretno povreuje i time izaziva saaljenje - nita vie. Tumaenje, koje bi afekat religioznog raspoloenja po- vezalo sa potiskivanjem nagona, bilo bi - posebno u ovom sluaju - sasvim neplodno i nekorisno razarajue. Ako, naprotiv, hoemo da objasnimo, da je sadraj sna simbolian i hoe da

28

snevaici da mogunost za pomirljivo, i njoj samoj unutranje objedinjujue shvatanje, onda time dobijamo dragocenu polaznu taku za tumaenje, koje suprotstavljene vrednosti dovodi u simbolian sklad i otvara novi put unutranjeg razvoja. Kasniji snovi onda moraju, pri konsekventnom pridravanju ovakvog shvatanja, da prue sredstva za njegovo razumevanje, to dalje sledi iz simbolinog spajanja animalnog elementa sa najviim moral- nim i intelektualnim dostignuima ljudskog duha. Prema mom iskustvu to i jeste stvamo sluaj, jer je nesvesno stalno ukompen- zacionom stavu prema odgovarajuem poloaju svesti. Stoga nikako nije svejedno kakav stav svesno zauzimamo prema problemu nesvesnog. Ukoliko o nesvesnom mislimo manje dobrona- memo, kritinije, odbojnije ili s vie potcenjivanja, utoliko e njegov sadraj biti vie meusobno suprotstavljen; i utoliko e nam vie izmicati stvarna vrednost nesvesnog.

34 Nesvesno ima, dakle, za nas samo onda funkciju stvaranja simbola ako smo voljni da u nesvesnom prepoznamo simbolini element. Proizvodi nesvesnog su ista priroda.

Priroda nije sama po sebi voditeljica, jer ona nije tu zbog volje oveka. Ali ako hoemo da je koristimo kao voditeljicu, onda smemo sa naim starima zajedno da kaemo: Naturam si se- quemur ducem, nunquam aberrabimus (ako sledimo prirodu kao voditeljicu, neemo nikada zalutati). Fenomen magnetne igle ne vodi brod. Moramo najpre hteti da kompas proglasimo za vodi- a i moramo na njemu jo da izvrimo odreenu korekciju, jer on ne pokazuje ni tano ka severu. Tako je i sa vodeom funkcijom nesvesnog. Nesvesno se moe koristiti kao izvor simbola sa po- trebnom svesnom korekcijom, ali koju mi treba da prenesemo na svaku prirodnu pojavu da bismo je stavili u slubu naih potreba.

35 Smatrae se da ovakvo shvatanje nije dovoljno nauno jer se nigde ne vidi povratna veza sa uzronim osnovicama, tako da bi se sigurno moglo rei, to nije nita do ovo ili ono. I u ovom sluaju se lagodno moe primeniti objanjenje koje u osnovi ima seksualnost. Pitanje je meutim: ta pacijent ima od toga? Sta ima ena na pragu starosti od toga ako se na njen problem odgovori na takav nain. Ili treba li da duevni tretman bude rezervi- san za ljude ispod etrdeset godina?

36 Naravno da se moe postaviti i protivpitanje: ta ima paci-

29

jent od odgovora, koji uzima religiozni problem kao prvi? ta je uopte religiozni problem? Kakve veze ima, konano, nauna metoda sa religijom?

Za odgovor na ova pitanja, kompetentna instanca je ipak37 pacijent. Ima li on neto od ove ili one vrste odgovora? ta se njega, konano, tie nauka! Ako je on ovek sa religioznim obrazo- vanjem, onda mu je njegov odnos prema Bogu svakako mnogo vaniji od nauno zadovoljavajueg objanjfnja, isto onako, kao to je telesno bolesnom potpuno svejedno na koji e nain ozdra- viti, samo ako taj put vodi do ozdravljenja. Na sluaj, uopte svaki sluaj, tretira se, meutim, samo onda ispravno ako se tretira individualno. U to spada da se unesemo u problem pacijenta, a ne da se preko njegove glave, na osnovu ,,naunih principa, daje neko moda bioloki ispravno objanjenje.

Prema mom shvatanju, nauna psihologija treba jednostav-38 no da se prilagodi ivotnim injenicama due, koju treba kao ta- kvu posmatrati i time najpre stvoriti dublja iskustva, koja joj ap- solutno nedostaju. Ako otuda ova ili ona individualna dua ima seksualni konflikt, ova ili neka druga pak religiozni problem, onda prava nauka treba da prepozna razliku koja bode oi i prema tome mora da se bavi kako religioznim, tako i seksualnim problemom, svejedno, da li bioloko veruju ostavlja mesto bogovi- ma ili ne. Istraiva, koji zaista nema predrasuda, ne mora nikakvim subjektivnim ispovedanjem vere da ometa i prisiljava materijal koji pred njim lei, a izuzetak u tom pogledu ne pravi ni bolesni materijal. Nedozvoljena je naivnost za nae vreme, da se na primer konflikt nervoznog bolesnika oznaava iskljuivo kao seksualni ili iskljuivo kao problem moi. Ovakav postupak je isto toliko proizvoljan, kao i tvrdnja, da ne postoji nesvesno i da ne postoji konflikt koji podstie bolest. Kao to vidimo da su ideje delujue snage na optem planu, takve su i u pojedinanim duama, u svesnom kao i u nesvesnom. Niko ne sumnja u seksualnost kao u psiholoki aktivan inilac, a isto tako ne treba sum- njati ni u ideje kao u psiholoki delujue inioce. Izmeu sveta ideja i sveta nagona deluje u svakom sluaju tako napeta suprot- stavjjenost, da je po pravilu samo jedan pol svestan. Drugi pol onda vlada u nesvesnom. Dakle, ako neko u svesti stoji sasvim pod predstavom i sugestijom nagona, onda se nesvesno stavlja

30

izrazito na stranu ideje. Poto sada nesvesni utieaj indirektno ipak dosee do svesti i tajno na nju utie, to u svesti nastaje kompro- misna tvorevina: naime, od nagona potajno postaje fiksna ideja, to znai da nagon postepeno gubi svoju stvamost na taj nain to ga nesvesno naduvava u jednu isto tako jednostranu i optu ideju. Obmuti sluaj se retko dogaa, naime da neko svesno stane na stanovite ideje i da postepeno mora da doivi, da nesvesni nagon njegovu ideju unutra tajno ponizi do sredstva koje slui nesvesnim eljama.

39 Poto dananje vreme i njegove tampane novine predstavljaju optu psihijatrijsku kliniku, to svaki paljivi posmatra ima dovoljno prilika da upozna takva stanovita u praktinoj na- stavi. Pritom se, meutim, mora potovati sledee pravilo: nesvesno jednog oveka projektuje se na drugog, to znai, ono to kod sebe samog previdi, prebacuje dmgome. Ovaj princip ima toliku optu rasprostranjenost, da inimo dobro, ako svaki put kada hoemo da nekoga grdimo, prethodno sednemo i briljivo odmeri- mo, ta sutina onoga, to hoemo dmgome da natovarimo na glavu, znai za nau sopstvenu linost.

40 Ovom naizgled sporednom primedbom nailazimo na jedno od najudnovatijih svojstava nesvesnog: naime, na injenicu da nam ono sa svim svojim delovima takorei stoji u svako doba dostino pred oima.

41 Ovo protivreno svojstvo poiva na injenici, da se sve nesvesno, ukoliko je uopte nekako oivljeno malim dodacima energije, premeta na odreene, manje ili vie odgovarajue objekte. italac e pitati, odakle se tako neto uopte zna? Do spoznavanja injenice o premeianju dolo se postepeno preko iskustva, to jest da u psiholokom prilagoavanju dolazi do smetnji i greaka, iji je uzrok naizgled bio u objektima. Paljivije ispitivanje je, meutim, pokazalo da se radilo o nesvesnom sadraju subjekta, koji se, poto ga subjekt nije video, prividno pome- rio na objekt i tamo nekakvu slinu mrlju tako uveao, da se po- javila kao dovoljan razlog za smetnju.

42 Postojanje ove projekcije (premetanja) uoeno je najpre na smetnjama u psiholokom prilagoavanju, kasnije i na njihovim poboljanjima, to jest na prividno pozitivnim svojstvima objekta. U ovom sluaju to su previene, potovanja vredne oso-

31

bine sopstvene linosti, koje se pojavljuju na objektu i ine ga posebno poeljnim.

Projekcioni karakter nesvesnog prepoznat je, meutim, U43 celosti, kroz analizu onih tamnih i neobjanjivih oseajnih pobu- da, koje nekim mestima, nekim prirodnim pojavama, nekim umetnikim delima, nekim mislima i nekim ljudima damju ne- shvatljivu ar. Ta arobnost se zasniva isto tako na projekciji, i to na projekciji kolektivno nesvesnog. Ako su totnrtvi predmeti, koji imaju ,,magini karakter, onda neretko, ve samo zajedniko reanje dozvoljava da se prepozna njihov znaaj kao projekcije mitoloke povezanosti u kolektivnom nesvesnom. To su najee odreeni motivi, koji su nam poznati iz literature o mitovima i bajkama. Pominjem, na primer, motiv tajanstvene kue, u kojoj stanuje vetica ili arobnjak, gde se dogaa neuveno zlodelo ili se dogodilo, gde ima duhova, gde lei skriveno blago, itd. Projek- cija te prastare slike se prepoznaje po tome to se jednog dana ne- gde naie na tu tajanstvenu kuu, to znai da se od stvame kue prima utisak maginosti. Najee je onda i itava njena okoli- na simbolina i otuda projekcija medusobno povezane nesvesne fantazije.

U najlepem obliju ovu pojavu nalazimo opet kod primi-44 tivnog oveka. Zemlja koju nastanjuje istovremeno je topografi- ja njegovog nesvesnog. U onom posebno stasitom drvetu stanuje bog gromova, u onom izvom je stara ena , u onoj umi je po predanju nastanjen kralj, po onom pliaku ene ne smeju jahati zbog prisustva nekog posebnog duha, kod one stene se ne sme pa- liti vatra zbog toga to u njoj stanuje demon, u onoj gomili ka- menja stanuju duhovi predaka i ene moraju brzo da izgovore jednu sroenu zakletvu da ne bi zatmdnele, jer bi duh predaka mogao da ue u njihovo telo. Na takva mesta je postavljeno mnotvo simbola i crtea i oko oznaenog mesta vlada smerna plaljivost. Tako primitivan ovek ivi istovremeno na svojoj zemlji i u zemlji svog nesvesnog. Svuda mu njegovo nesvesno ide ivo i stvarno u susret. Koliko je drugaiji primitivni odnos prema zemlji od naeg! Nama nepoznata oseanja prate primitivnog u korak ta mu govori kretanje ptice! ta njemu znai staro drvo! Za nas je itav taj svet oseanja zatvoren i zamenjen bledim estetskim dopadanjem. Uprkos tome, primitivni svet ose-

32

anja za nas nije sasvim izgubljenen; on ivi dalje u nesvesnom. Ukoliko se vie udaljavamo od njega kioz prosveivanje, kroz logino razmiljanje, utoliko nas ono pomera dalje, ali utoliko biva jae kroz sve ono to do njega dole propada, iskljueno naim jednostranim, samo razumom odmerenim usmerenjem. Ovaj nam se izgubljeni deo prirode, meutim, sveti, vraa se ponovo u iz- opaenom, iskrivljenom obliku, na primer kao epidemija tanga, kao futurizam, dadaizam i kakve ve druge ludosti i neukus ne pokazujemo.

45 U ovom ratu nam se u gigantskoj razmeri vratilo i ono ne- poverenje primitivnog oveka u odnosu na susedno pleme, za koje verujemo da smo ga odavno savladali kroz organizacije koje obuhvataju itav svet. A li nije spaljeno samo susedno selo, nije ,,skinuto samo nekoliko glava, ve se pustoe zemlje i ubija- ju milioni ljudi. U neprijateljskoj naciji se ne ostavlja ni jedan konac itavim, a sopstvene greke izgledaju na drugome fantastino uveane. Gde su danas mudre glave? Ako uopte postoje, niko ih u svakom sluaju ne slua; vlada mnogo vie opta amok tr- ka, zla kob jednog univerzalnog sudbinskog pritiska, protiv koga se pojedinac vie ne moe braniti. A ipak, ova opta pojava lei i na pojedincu, jer nacija se sastoji od sve samih pojedinaca. Stoga mora i pojedinac da razmilja o sredstvima i putevima, sa kojima moe da presretne zlo. Prema naem racionalistikom shvatanju smatramo da moemo da postignemo neto sa organizacijama, sa zakonima i ostalim dobronamernim formama.

U stvarnosti, meutim, samo promena razmiljanja pojedinca moe da dovede do obnove duha nacije.

46 Postoje dobronamerni teolozi i prijatelji ljudi, koji hoe da slome princip moi - kod drugoga. Princip moi se slama najpre kod sebe samog. Tada stvar izgleda verovatna. Slua se glas prirode koji nam govori iz nesvesnog. Onda svako ima toliko mnogo da se pozabavi sobom, da odustaje od toga da hoe da organi- zuje svet.

47 Laiku je moda strana injenica, to kod rasprave o jednom psiholokom pojmu ukljuujem i tako opte probleme. Ali to nije nikakvo odstupanje od teme, kako bi moda moglo da izgleda, ve tu takoe spada i zajedniki problem, jer ni pitanje odnosa svesti i nesvesnog nije neko specijalno pitanje, ve neto to je

33

najintimnije povezano sa naom istorijom i sadanjou, uopte sa naim pogledom na svet. Mnogo toga nam je samo zato nesvesno to mu na pogled na svet ne ustupa nikakav prostor, jer ga nae vaspitanje i obrazovanje nikada ne podstie, pa ako je moda kao povremena fantazija i dolo do svesti, ona ga je odmah potisnula. Granica izmeu svesnog i nesvesnog je u velikoj meri odreena naim pogledom na svet. Zbog toga moramo da govorimo o optim problemima ako hoemo da rafpravljamo o pojmu nesvesnog. Ako hoemo da shvatimo bie nesvesnog moramo se pozabaviti ne samo problemom sadanjosti, ve istorijom ljudskog duha u celosti.

Bavljenje nesvesnim ne znai za nas takoe samo teorijsko, 48 ve isto tako i praktino interesovanje. Jer na isti nain, kako je na dosadanji pogled na svet bio odluujui faktor za oblikovan- je i sadraj nesvesnog, tako nam je sada praktino neophodan zadatak preoblikovanje pogleda na svet u saglasnost sa delujuim sadrajima nesvesnog. Nemogue je, naime, da se neurorotine smetnje, koje se zasnivaju na karakternim tekoama, trajno le- e individualnim odobravanjem izuzetaka, jer ovek ne moe da ivi samo kao izdvojena individua s one strane ljudskog drutva. Princip, na kome on gradi svoj ivot, mora biti istovremeno opte mogu, inae se liava one prirodne moralnosti bez koje o- vek kao bie grupe teko moe da postoji. Jedan takav princip, meutim - ako se ne prepusti mraku nesvesnog instikta- postaje formulisani pogled na svet, a koji je potreban svim onim ljudima koji su navikli da polau rauna o svom miljenju i delanju. Ova okolnost bi mogla da bude objanjenje zato sam u ovoj kratkoj raspravi dodirnuo pitanja za koja bi svakome bilo potrebno vie od jedne glave i vie od jednog ivota da ih obradi u sebi samom.

Prvi put objavljeno u: Schweizerlan. Monatshefte fiir Schweizer Art und Arbeit IV/9 i 11/12, Cirih 1918, str. 464-472 i 584-558.

'Naravno da ,,simbolino uzimam u stvarnom smislu, a ne kao ,,semiotino, jednostavan znak za poznati, opiti princip.

35

II DUA I ZEMLJA

Postavljanje pitanja o dui i zemlji zvui malo poetino. 49 Pomiljamo nevoljno na suprotnost, da postoji i nebom uslovljena dua, otprilike kao to kinesko uenje razlikuje en i gui duu, od kojih prva pripada nebu, a druga zemlji. Poto mi, ljudi Zapadne Evrope ne znamo, meutim, nita o sadraju due, pa zato i ne moemo da dokuimo da li je neto u dui nebeske, a neto drugo zemaljske prirode, onda se moramo zadovoljiti time da govorimo o dva razliita naina posmatranja ili pojavna aspekta komplikovanog fenomena, koji nazivamo duom. Ume- sto da se bavimo nebeskom duom, dua moe da se posmatra kao bezuzrono stvaralako bie i umesto da se trai gui - dua, ona se moe shvatiti kao bie nastalo iz uzroka i sagraeno od dejstava. U odnosu na nae postavljeno pitanje, drugi nain posmatranja bi bio svakako odgovarajui, to znai da bi duu valjalo razumeti kao sistern prilagoavanja proizaao iz zemaljskih uslova u okruenju. Nije potrebno svakako da posebno naglasim, kako ovaj nain posmatranja mora da bude kauzalno jednostran, ako treba da ispuni svoju svrhu, ime je pak pravilno obuhvaena samo jedna strana due. Druga strana mora da ostane izvan posmatranja, poto ne spada u moje postavljeno pitanje.

to se sada tie predmeta posmatranja, upravo fenomenaso due, to ne bi nikako bilo suvino definisati, ta treba podrazu- mevati pod ,,duom . Postoje i stanovita, koja hoe da duevno ogranie sasvim na svest. U dananje vreme, meutim, teko da bismo izali na kraj sa jednim takvim ogranienjem. Mo- derna psihopatologija raspolae mnotvom posmatranja duevnih aktivnosti, koja su funkcijama svesti potpuno analogna, a ipak su nesvesna. Moe se nesvesno opaati, misliti, oseati, se- ati se, odluivati i delati. Sve to se dogaa u svesti, moe se ponekad dogoditi i nesvesno. Kako je tako neto mogue, moemo

36

sebi najbolje pojasniti, ako duevne funkcije i sadraje predstavimo sebi kao noni pejsa, na koji pada svetlosna kugla nekog reflektora. ta se u toj svetlosti pojavi u naem opaanju, to je svesno; ta, meutim, lei izvan toga, u tami, jeste dodue nesvesno, ali i pored toga ivi 1 deluje. Ako se svetlosna kugla dalje e- ta, onda oni jo svesni sadraji tonu u nesvesno, a novi sadraji stupaju u svetlosno polje svesti. Nestali sadraji u tami deluju i dalje i ostaju indirektno, simptomatski primetni, na najobiniji nain, kako je to na primer opisao FROJD u delu Psihopatolo- gija svakodnevnog ivota . Nesvesno postojanje spremnosti i blokada moemo dokazati i eksperimentalno pomou asocijativ- nih eksperimenata.

51 Ako, dakle ukljuimo i iskustva psihopatologije, onda nam se dua pojavljuje kao proirena oblast takozvanih psihikih fenomena, koji su delom svesni, delom nesvesni.

Nesvesno proirenje due nije, dodue, neposredno dostup- no posmatranju - inae i ne bi bilo nesvesno - ve moe da se otvori delovanjima, koja polaze od nesvesnih zbivanja ka svesti. I nai zakljuci ne mogu da iskau vie od toga nego: Tako je, kao a...

52 Ovde moram da pristupim biu i strukturi nesvesnog malo blie jer inae mi ne bi bilo mogue da dostojno odgovorim na pitanje o zemaljskoj uslovljenosti due. Kod ovog pitanja mora svakako da se radi o poecima i fundamentima due, dakle o stvarima, koje od pradavnih vremena lee rasute u tami, a ne o onim banalnim injenicama ulnih oseaja i svesnog prilagoavanja okolini. Oni pripadaju psihologiji svesti, a ja ne elim kao to je ve reeno - da svest stavim na mesto due. Dua je mnogo op- senije i tamnije iskustveno podruje nego to je usko ograniena svetlosna kugla svesti. Dui pripada i nesvesno.

53 U Strukturi due sam pokuao da prikaem opte vien- je strukture nesvesnog. Njegovi sadraji, arhetipovi su u izvesnoj meri skriveni fundamenti svesne due, ili - da upotrebim jedno drugo poreenje - njeni korenovi, koje je ona poloila ne samo u zemlju u uem smislu, ve uopte u svet. Arhetipovi su sistemi spremnosti, koji su istovremeno slika i emocija. Oni se nasleuju sa strukturom mozga, da, oni su njihov psihiki aspekt. Oni oblikuju s jedne strane najjau, instiktivnu predrasudu, a s druge strane su najuticajnija zamisliva pomo za instiktivna pri-

37

lagoavanja. Oni su zaista zapravo ktonini udeo due - ako smemo da upotrebimo ovaj izraz - onaj udeo, kroz koji je ona zaro- bljena u prirodi ili u kome se u najmanju ruku najrazumljivije pokazuje njena povezanost sa zemljom i svetom. U tim praslikama nam svakako najjasnije dolazi u susret duevno delovanje zemlje i njenih zakonitosti.

Ovaj problem nije samo vrlo zamren, ve i veoma supti- 54 lan. Pri obradi ovog pitanja moramo raunat^na sasvim neuobi- ajene potekoe, pre svega sa injenicom, da se arhetip i njegova funkcija mora razumeti mnogo pre kao deo praistorijske, iracionalne psihologije, nego kao racionalan, promiljen sistem. Neka mi bude dozvoljeno sledee poreenje: treba da opiemo i objasnimo jednu zgradu, iji je gomji sprat napravljen u 19. ve- ku; prizemlje potie iz 16. veka, a blie ispitivanje zidina ukazu- je na injenicu, da je napravljena od preraene kule za stanovan- jc iz 11. veka. U podrumu otkrivamo rimske temelje a ispod po- druma nalazi se zasuta upljina, na ijem su dnu otkrivena orua iz kamenog doba u gornjem sloju i ostaci faune iz istog doba u dubljem sloju. To bi bila otprilike slika nae duevne strukture: mi ivimo na gornjem spratu i samo smo nejasno svesni toga, da je donji sprat neto starodrevno. ta lei ispod povrine, toga nismo sasvim svesni.

Ovo poredenje je, naravno, kao i svako poreenje, malo nass krutim nogama; jer u dui nije nita kao mrtvi relikt, ve je sve ivotno, a na gornji sprat, svest, pod stalnim je uticajem ivih i aktivnih fundamenata. Oni ga, kao i zgradu, nose. I kao to se zgrada slobodno uzdie iznad zemlje, tako i naa svest stoji u odreenoj meri iznad zemlje u vazdunom prostoru sa slobodnim vidikom. to dublje, meutim, silazimo nanie, utoliko horizont postaje ui i utoliko vie dospevamo u tamu sledeih stvari, i konano dodimjemo golo stenovito tle, a time istovremeno ono prolo vreme, kada su lovci na jelene branili svoje jadno opsta- janje od elementarnih sila grube prirode. Ti ljudi su jo uvek u potpunosti posedovali svoje ivotinjske instikte, bez kojih bi im postojanje bilo nemogue. Slobodno vladanje instikata ne podno- si se sa jakom i opsenom sveu. Svest primitivnog je sporadi- ne prirode, kao i ona kod deteta. Da, u naem detinjstvu se prema osnovnom filogenetskom zakonu ponavlja i odziv praistorije rase i oveanstva uopte. Filogenetski mi smo izrasli iz tamne

38

teskobe zemlje. Otuda su sledei faktori postali arhetipovi i te praslike su one koje najneposrednije utiu na nas i zbog toga se pojavljuju kao najmonije. Ja kaem ,,pojavljuju, jer ono to nam se psihiki pojavljuje kao najvanije, ne treba po nudi da bude i uopte najvanije ili bar da kao takvo ostane.

56 Koji su to sada relativno nejneposredniji arhetipovi? Ovo pitanje nas vodi direktno do problema arhetipskih fimkcija i time u srce potekoe. Odakle, naime, treda da damo odgovor na pitanje? Sa stanovita deteta ili primitivnog oveka ili odrasle, mo- derne svesti ? Kako moemo da prepoznamo arhetip? I kada nam je uopte nuda, da naemo pribeite u ovoj hipotezi?

57 eleo bih da predloim, da svaku psihiku reakciju, koja je neprimerena u odnosu na uzrok koji ju je aktivirao, treba potom ispitati, nije li istovremeno bila uslovljena nekim arhetipom.

58 ta time mislim eleo bih da objasnim na jednom primeru: dete osea strah pred majkom. Ako smo se uverili da za to ne postoji racionalni razlog, na primer gria savesti deteta ili nasilje majke ili neto slino, i ako se inae nije dogodilo detetu nita, to bi moglo da objasni taj strah, onda bih predloio, da se situa- cija malo sagleda i iz ugla posmatranja arhetipa. Obino se ova- kvi strahovi pojavljuju u nonim satima i redovno se pojavljuju i u snovima. Dete sanja majku kao veticu koja proganja decu. Po- znati materijal u ovim snovima su ponekad Henzel i Gretel bajke. Stoga se esto misli da nije trebalo detetu priati bajke jer se veruje da je to uzrok straha. To je, naravno, pogrena racionaliza- cija, ali se u njoj ipak krije i zrno istine, u tome da je motiv vetice bar sasvim odgovarajui izraz za deji strah i da je to odu- vek bio. Zbog toga i postoji uopte takva jedna bajka. Infantilni noni strah je tipina pojava, koja se svuda i stalno ponavlja i koja se od vajkada izraava u tipinim motivima bajki.

59 Ali bajke su samo infantilni oblici legendi, saga i sujeverja iz none religije primitivnih ljudi. Ono to oznaavam kao nonu religiju , jeste magina religiozna forma, iji je smisao i svrha bavljenje tamnim silama, avolima, veticama, arobnjaci- ma i duhovima. Kao to je deja bajka filogenetsko ponavljanje iz stare none religije, tako je i deji strah ponavljanje iz primitivne psihologije, jedan filogenetski relikt.

60 Nije ni u kom sluaju nenormalno to to ovaj relikt razvija odreenu ivost, jer odreeni noni strah nije i u civilizovanim

39

okolnostima, ak i kod odraslih ljudi, nikakva bezuslovno nenor- malna pojava. Pitanje je sada: pod kakvim se okolnostima ta plaljivost poveava? Moe li se poveanje objasniti samo arhetipom vetice, iskazanim u bajci, ili se moraju prizvati i drugi razlozi za objanjenje?

Arhetip smemo da uinimo odgovoraim svakako samo U61 odreenoj, maloj normalnoj meri straljivosti; upadljivo, i kao nenormalno doivljeno poveanje, naprotiv, mora da ima poseb- ne razloge. Poznato je da FROJD objanjava ovaj strah kao su- dar incestnih tenji deteta sa zabranom incesta. On objanjava, akle, sa stanovita deteta.

Za mene ne postoji sumnja da deca mogu da imaju incestne tenje, u irem smislu kako ih FROJD primenjuje. Ali da li se ove tendecije bez daljeg smeju pripisati dejoj psihologiji sui generis, za mene je sumnjivo. Postoje, naime, vrlo dobri razlozi za miljenje, da psiha deteta jo stoji u stegama roditeljske, po- scbno majine psihe, i to u takvoj meri, da se psiha deteta najpre mora posmatrati kao funkcionalni privesak roditeljske psihe. Psi- hika individualnost deteta razvija se tek kasnije, poto je uspo- stavljen napustivi kontinuitet svesti. To to dete najpre govori o sebi samom u treem licu, po mom miljenju je jasan dokaz za odsustvo linosti u njegovoj psihologiji.

Stoga sam sklon da eventualne incestne tenje deteta pre62 objanjavam iz psihologije roditelja, kao to i svaka deja neuro- za u prvoj liniji treba da se posmatra u svetlu roditeljske psihologije. Tako se kao esti uzrok za porast infantilnog straha javlja posebna vezanost kompleksom kod roditelja, to znai potiskivanje i nepanju u odnosu na neke vitalne probleme. Sve to pad- ne u nesvesno poprima manje ili vie arhaine oblike. Ako, na primer, majka potiskuje neki muan kompleks koji izaziva strah, ona ga osea kao zao duh koji je proganja - ,,a skeleton in the cupboard , kao to kae Englez. Ova formulacija pokazuje, da je kompleks ve prihvatio arhetipsku formu. Nju optereuje ,,ko- marni san , mui je nona mora . Da li ona sada pria detetu nonu bajku , to jest straljivu bajku ili ne, ona i pored toga zarazi dete i oivljava kroz svoju sopstvenu psihologiju arhetip- ske slike straha u dui deteta. Ona moda ima erotske fantazije o nekom dragom mukarcu. Dete je vidljivi znak njene brane ve-

40

ze. Njen otpor vezi upravlja se nesvesno protiv deteta, koje treba da se negira. Na arhainom stupnju to odgovara ubistvu deteta. Na taj nain majka postaje zla vetica, koja, pak, prodire decu.

63 Kao kod majke, tako i kod deteta postoje spremne arhaine mogunosti predstava i onaj povod, koji je u toku itave istorije oveanstva prvi put stvorio arhetip i uvek ga ponovo iznova stvarao, a i danas je taj, koji ga ponovo oivljava od prastarog po- stojeeg arhetipa.

64 Nije sluajno to sam odabrao upravo ovaj primer deje manifstacije arhetipa. Najneposrednija praslika je svakako majka, jer ona je u svakom odnosu sledei i najjai doivljaj, koji se osim toga dogaa u najslikovitijem dobu ljudskog ivota. Poto je upravo u dejem uzrastu svest jo izuzetno slabo razvijena, to ne moe uopte biti govora o nekom individualnom doivljaju: majka je, naprotiv, arhetipski doivljaj; ona se doivljava u manje ili vie nesvesnom stanju, ne kao ta odreena, individualna linost, ve kao majka, arhetip pun neuvenih mogunosti zna- enja. U daljem toku ivota ovaj sud bledi i biva zamenjen svesnom, relativno individualnom slikom, za koju se smatra da je jedina slika majke koju imamo. U nesvesnom je, naprotiv, majka kao i ranije jedna mona praslika, koja u toku individualnog i svesnog ivota boji i ak odreuje odnose prema eni, drutvu, prema oseanju i materiji, svakako na dosta suptilan nain, da svest po pravilu nita od toga ne primeuje. Smatra se da se radi prosto o metaforama.

Meutim, veoma je konkretna injenica to da li se neko e- ni odreenom enom, zato to je slina svojoj majci ili zato to joj nije slina. Majka Germanija je za Nemca, kao i la douce France za Francuza, pozadina u politici, koja nije za potcenjiva- nje i koju mogu da previde samo od sveta otueni intelektualci. Sveobuhvatno krilo mater ecclesia nije nita manje od metafore, toliko malo kao i majka zemlja, majka priroda i ,,materia uopte.

65 Arhetip majke je za dete svakako najneposredniji. Sa raz- vojem njegove svesti, pak, stupa i otac u njegov vidokrug i oivljava jedan arhetip, ija je priroda u mnogim odnosima suprot- na arhetipu majke. Kao to majin arhetip po definiciji odgovara kineskom jin, tako i oev tip odgovara defmiciji jan. On odreu-

41

je odnos prema mukarcu, prema zakonu i dravi, prema razumu i duhu i prema dinamici prirode. ,,Otadbina podrazumeva granice, to znai odreenu lokalizaciju, dokjetle majinska zem- Ija, mirna i plodna. Rajna je otac, kao Nil, kao vetar, oluja, mu- nja i grmljavina. Otac je Auctor i autoritet, otuda i zakon i dra- va. On je ono to pokreue u svetu, kao vetar, ono sa nevidlji- vim mislima - vazdunim slikama - delatno i upravljako. On je stvaralaki dah vetra - pneuma - spiritus - atman, duh.

I otac je isto tako moan arehetip, koji zivi u dui deteta. I 66 otac je najpre otac, sveobuhvatna slika Boga, dinamiki princip.U toku ivota i ova autoritarna slika stupa u pozadinu: otac postaje ograniena, esto previe ljudska linost. Slika oca se naprotiv proiruje u svim moguim znaenjima. Kao to je ovek tek kasno otkrio prirodu, tako je tek postepeno otkrivao dravu, zakon, obavezu, odgovornost i duh. U onoj meri, koliko rastua svestpostaje sposobna da prepozna, za toliko se rastapa vanost roditeljske linosti. Ali na mesto oca stupa dmtvo mukaraca, a na mesto majke porodica.

Prema mom shvatanju bilo bi netano rei da sve ono to 67 stupa na mesto roditelja, ne bi predstavljalo nita kao zamena za neizbeni gubitak roditeljskih praslika. To, naime, to stupa na njihovo mesto, nije prosto samo zamena, ve stvamost koja je ve povezana sa roditeljima, koja je sa i kroz roditeljsku prasli- ku delovala unutar due deteta. Grejua, zatitnika majka, koja daje hranu je takoe i ognjite, zatitna peina ili koliba i okolne biljke. Majka je i polje koje daje hranu i njeno edo, boja pe- nica, sestra i prijatelj ovekov. Majka je krava koja daje mleko i stado. Otac ide uokolo, on pria sa dmgim mukarcima, lovi, pu- tuje, vodi rat, on prazni svoje loe raspoloenje kao nevreme, iz nevidljivih misli menja kao iznenadni olujni vetar itavu situaci- ju. On je borba i oruje, uzrok svih promena, on je bik sa razdra- enom silovitou ili apatinom lenjou. On je slika svih po- mauih ili tetnih elementarnih sila.

Sve ove stvari dolaze neposredno do deteta ve dosta ra- 68 no, delom preko, delom sa roditeljima. Ukoliko se vie slika roditelja smanjuje i pooveuje, utoliko jae istupaju sve one stvari, koje su najpre izgledale kao pozadina i sporedno dejstvo. Pod na kome se dete igralo, vatra, kraj koje se grejalo, kia i oluja, od

42

kojih se smrzavalo, bili su uvek stvarnosti, koje su, meutim, zbog nejasne svesti najpre viene i razumevane kao svojstva roditelja. I onda istupaju materijalno i dinamiko ove zemlje kao ispod odbaenog vela i razotkrivaju se kao prave snage, koje su prethodno nosile maske roditelja. One zato nisu zamena, ve stvarnost, koja odgovara jednoj vioj svesti.

69 Neto se ipak pri razvoju direktno gubi - a to je nezamen- ljiv oseaj neposredne povezanosti i jedinstva sa roditeljima. Ovo oseanje nije prosto sentimenalnost, ve jedna vana psiholoka injenica, koju je LEVI-BRIL (LEVY BRUHL) oznaio u sasvim drugoj konstelaeiji kao participation mystique . Ova injenica, oznaena ovim ne eo ipso lako razumljivim izrazom, igra veliku ulogu ne samo u primitivnoj psihologiji, ve i u naoj analitikoj psihologiji.

70 Ova injenica postoji - ukratko reeno - u jednom Biti Jedno u zajednikom nesvesnom. Morao bih to moda blie da objasnim: ako se u dvoje ljudi istovremeno zadesi isti nesvesni kompleks, onda nastaje udnovato emocionalno dejstvo, naime projekcija, koja uslovljava ili privlanost ili odbijanje izmeu oboje. Ako sam sa nekim drugim ovekom istovremeno nesvestan iste vane injenice, onda postajem sa njim delom identian i zbog toga u se prema njemu postaviti tako, kako bih se postavio prema dotinom kompleksu, kada bih bio njega svestan. Ova participation mystique postoji izmeu roditelja i dece. Op- tepoznat je primer tate, koja se identifikuje sa erkom i kroz nju udaje za zeta, ili otac, koji misli da brine za sina, ako ga na- ivno prisiljava, da ispunjava njegove - zapravo oeve - elje, na primer u izboru zanimanja ili pri enidbi. Obrnuto je sin koji se identifikuje sa ocem, isto tako dobro poznata figura. Ali posebno uska povezanost postoji izmeu majke i erke, koja se u datom sluaju ak moe dokazati kroz eksperiment asocijacije.2* Mada je participation mystique nesvesna injenica za odreenu osobu, on je ipak osea, onda kada ona vie ne postoji. Postoji, da tako kaemo, uvek odreena razlika izmeu psihologije jednog mukarca, iji je otac jo iv, i mukarca, iji je otac mrtav. Dokle god, naime, postoji participation mistique sa roditeljima, moe se zadrati relativno infantilni stil ivota. Kroz participation mistique se nekome, naime, ivot dovodi spolja u obliku nesvesnih

43

motivacija, za koje ne postoji odgovornost, jer su nesvesne. Zbog infantilne nesvesnosti teret ivota je laki ili bar izgleda da je lak- i. ovek nije sam, ve nesvesno egzistira udvoje ili utroje. Sin je imaginarno u krilu majke, zatien od oca. Otac je ponovo roen u sinu. Majka je oca podmladila u mladog supruga i tako nije izgubila svoju mladost. Nije svakako potrebno da navodim prime- re iz primitivne psihologije.

Ukazivanje na tu pojavu bi trebalo da bpde dovoljno.Sa irenjem i poveanjem svesti, sve to otpada. U vezi s tim7i

pratee irenje roditeljskih imaginacija o svetu, ili jo mnogo vi- e prodor sveta u maglu detinjstva, otklanja nesvesno biti jedno (Einssein) sa roditeljima. Ovaj proces se u primitivnim obiaji- ma posveenja ili blagosiljanja mukaraca izvodi ak svesno. Time arhetip roditelja stupa u pozadinu; on nije vie, kako se to kae ,,u konstelaciji . U svakom sluaju, sada se pojavljuje odreena participation mistique sa plemenom, drutvom, crkvom ili nacijom. Ova participacija je, meutim, opta i nelina i ne pru- a pre svega nesvesnom preveliki manipulativni prostor. Ako bi neko bio previe nesvestan i bezazleno pun poverenja, onda bi ga zakon i drutvo brzo prodrmali do osveivanja. Usled polne zre- losti nastaje pak mogunost jedne nove line participation mystique i time i mogunost zamene izgubljenog, linog udela identiteta sa roditeljima. Pojavljuje se konstelacija novog arhetipa: kod mukarca arhetip ene, kod ene arhetip mukarca.

Ove dve figure su bile takoe skrivene iza maske slike roditelja i sada iskorauju otkrivene napred, u svakom sluaju jo jako, esto ak i preteno, pod uticajem slike roditelja. Ja sam enskom arhetipu u mukarcu dao ime Anima, a mukom arhetipu u eni Animus, iz odreenih razloga, o kojima e jo biti rasprave.

Ukoliko je jai nesvesni uticaj kroz sliku roditelja, utoliko 72 se vie figura voljenog odabira kao pozitivna ili negativna zamena za roditelje.3* Dalekoseni uticaj kroz sliku roditelja nije nikakav abnormalni, ve naprotiv vrlo normalan i stoga veoma rasprostranjen fenomen. ak je veoma vano da tako bude, jer inae roditelji nisu u deci ponovo roeni, to znai da se imaginacija roditelja u toj meri temeljno gubi, da prestaje svaki kontinuitet u i- votu individue. Ona ne moe svoje detinjstvo da prenese u svoj

44

odrasli ivot; zbog toga ostaje nesvesno dete, to je najbolja osnova za kasniju neurozu.

Patie od svih onih bolesti, koje spopadaju neistorijske no- vajlije, bilo da su to pojedinci ili drutvene grupe.

73 U izvesnom smislu je normalno, da deca quasi ponovo e- ne svoje roditelje. Psiholoki je to isto tako vano, kao to je bioloki potreban izvesni gubitak predaka za razvoj jedne dobre rase. Na taj nain nastaje kontinuitet, jedan razuman dalji ivot prolog u sadanjem. Samo ono to je previe ili premalo u ovom pravcu, nije zdravo.

74 Ukoliko je, pak pozitivna ili negativna slinost sa roditeljima bila odluujua kod izbora ljubavi, utoliko nije bilo ni potpuno odvajanje od slike roditelja i time ni od detinjstva. Mada bi detinjstvo, upravo zbog istorijskog kontinuiteta trebalo poneti sa sobom, to se nesme dogoditi na raun daljeg razvoja. Jednom, oko sredine ivota, gasi se poslednji sjaj iluzija iz detinjstva - to svakako samo u nekom zamiljenom idealnom ivotu, a ne mali broj njih sputaju u grob kao deije glave - i iz slike roditelja izlazi arhetip odraslog oveka, slika mukarca, kakvog je ena upoznala od prastarih vremena, i slika ene, kakvu mukarac nosi u sebi od pamtiveka.

75 Ima , dodue, mnogo mukaraca, koji mogu tano da nave- du, kako izgleda slika ene, koju nose u sebi, precizno do u de- talj. Sreo sam, meutim, malo ena, koje su bile u stanju da za- misle isto tako jasnu sliku mukarca. Isto kao to je praslika majke, zbirna slika svih majku iz prethodnog vremena, tako je i slika Anime nadindividualna slika, koja kod mnogih, individualno vr-lo razliitih mukaraca pokazuje tano usaglaene crte, tako da se odatle moe rekonstruisati skoro odreeni tip ene. Uoljivo je, da tom tipu, materinsko u obinom smislu rei, u potpunosti nedostaje. Ona je drugarica, prijateljica u najpovoljnijem sluaju, u najnepovoljnijem prostitutka. Ove tipove nalazimo vrlo temeljno opisane esto u fantastinim romanima, sa svim njihovim ljudskim i demonskim osobinama, kao u RUDER HAG- GARD-ovom ,,She i u ,,Wisdom s Daughter", u BENOIT- ovom L Atlantide", fragmentamo u Heleni u ,,Faustu 2 . deo, najkrae i najupeatljivije u gnostikoj legendi o Simonu Magu- su, ija se karikatura pojavljuje i u prii o apostolima. Simona Magusa je na putovanjima uvek pratila jedna devojka, po imenu

45

Helena. Simon ju je otkrio u jednom burdelu u Tim. Ona je bila reinkarnacija trojanske Helene. Ne znam, koliko se GETE-ov motiv Helene u Faustu oslanja na legendu o Simonu. Slinu povezanost nalazimo ponovo u Wisdom s Daughter, gde smo sigurni, da ne postoji svesni kontinuitet.. Odsustvo uobiajenog majinskog dokazuje s jedne strane76 potpuno odvajanje od imaginacije majke, s dmge strane ideju jednog isto ljudsko-individualnog odnosa bez namere prirode o produetku sadnje. Preovlaujua veina mukaraca na dananjem stupnju kulture zaustavlja se na majinskom znaenju e- ne, zbog ega se ni Anima nikada ne razvija iznad infantilno- primitivnog stepena bludnice. Otuda dolazi da je prostitucija glavni nusproizvod civilizovanog braka. U legendi o Simonu i u 2; delu ,,Fausta nalaze se, meutim, simboli potpunog odrasta- nja. Ovo odrastanje je odrastanje po prirodi. Hriansko i budi- stiko monatvo se iskuavaju na istom problemu, ali uz rtvovanje mesa. Poluboginje i boginje ovde zamenjuju ljudsku linost, koju bi mogla da poprimi projekcija Anime.

Time dolazimo do strano kontroverzne oblasti, u koju se n ne bih usudio da se ovde dalje uputam. Mnogo je, svakako bolje da se vratimo elementarnom problemu, naime pitanju po e- mu moemo da prepoznamo postojanje jednog takvog enskog arhetipa.

Dokle god neki arhetip nije projektovan i u nekom objektU78 voljen ili omraen, dotle je on jo sasvim identian sa individu- om i primorava je da ga prikazuje. U tim okolnostima, dakle, mukarac e prikazati svoju animu. Na jezik poseduje ve dugo jednu re, koja karakterie ovaj poseban stav: to je ,,animozitet . Ovaj izraz se moe najbolje tumaiti kao opsednutost animom . Radi se, naime, o nesavladanim emocijama. Re animozitet nam treba svakako samo u smislu neprijatne emocionalnosti, u stvarnosti, meutim, Anima moe da izazove i pozitivna oseanja.4

Samosavladavanje je tipino muki ideal. Postie se poti-79 skivanjem nastalih raspoloenja. Oseanje je specifino enska vrlina, i ako sada mukarac radi dostizanja svog ideala mukosti, potisne sve enske crte, koje poseduje isto toliko, kao i ena mu- ke, onda on potiskuje i odredena kretanja raspoloenja kao ensku slabost. Time on nagomilava u nesvesnom enskost ili senti- mentalnost, koja, kada izbije napolje, upravo odaje postojanje

enskog bia u njemu. Poznato je da su upravo muevni mukar- | ci ti koji su intimno najjae podreeni enskom oseanju. Na | osnovu ove injenice bi se, s jedne strane, smeo objasniti znatno f vei broj mukih samoubica i, s druge strane, esto izuzetna snaga i vrstina, koju razvijaju upravo vrlo enstvene ene. Ako briljivo istraujemo nesavladane emocije jednog mukarca i pritom pokuamo da rekonstruiemo verovatnu linost iz koje takve emocije izlaze, onda najpre dospevamo do enske figure, koju sam upravo oznaio kao Anima. Otuda je i staro verovanje posta- vilo ensku duu, jednu ,,psihu ili ,,animu, a eklezijatski srednji vek nije bez psiholokog razloga postavio pitanje Habet mu- lier animam? (ima li ena duu?)

80 Kod ene je upravo obmuto. Ako kod ene Animus izbije napolje, to onda nisu oseanja kao kod mukarca, ve ona poinje da diskutuje i rezonuje. I kao to su Anima-oseanja svojevol- Jna i udljiva, tako su enski argumenti nelogini i nerazumni. Moe se govoriti direktno o antimora-razmiljanju, poto stalno Una pravo i poslednju re i zavrava sa onim upravo ba zato . Anima je iracionalno oseanje, Animus iracionalno miljenje.

81 Koliko dosee moje iskustvo, mukarac uvek lake razume sta se misli pod Animom, da, on ak ima ponekad sasvim odreenu sliku o njoj, tako da meu veem broju ena u svako doba Hioe navesti onu, koja se najvie pribliava Anima

Documents

K.G.Jung - Civilizacija na prelasku