Kiselost I baznost zemljišta

Studenti:

1. Dejan Pantelić2. Željana Božić3. Nevena Žužić4. Nemanja Marković

UvodУ земљишту се у највећој количини налазе кисеоник и силицијум, затим алуминијум и гвожђе, па Ca и Mg и најзад K, после чега се ређају остали елементи. Сви се они овде налазе како у слободном, елементарном стању тако и у различитим хемијским једињењима.Највећи значај за живот биљака имају, с једне стране, соли калијума, калцијума, магнезијума и гвожђа, а с друге угљена киселина и азотна, фосфорна и сумпорна једињења.Друга, такође важна, хемијска особина земљишта је његова реакција. Подлога може бити кисела, базна или неутрална што зависи од концентрације јона. Ако је концентрација водоникових јона већа од концентрације хидроксилних јона, онда је то кисела реакција (обрнуто је базна). Када је концентрација H јона једнака концентрацији OH јона онда је неутрална реакција.

Утицај фактора киселости и базности на раст и развој биљакаВећина биљака за свој добар раст и развој, а на крају и добарурод тражи плодна тла, повољне структуре и текстуре и тла (пХтла) - неутралне до слабо киселе (PХH5,5-7,5). Све негативне вредности изнад и испод наведеног пХ тла одговарајућереакције негативно утичу на, не само род, већ и на плодност земљишта и слабије деловање примљених ђубрива.Да је земљиштекисело, најбоље показује анализа тла, иакопостоје и другиначини препознавања (нпр тамо где се налазикамилица знак је да је пХ тла нижи.Вредност  PH знатан је показатељ агрохемијских својстававажних за исхрану биља. Испирањем лужина из тла (углавномкалцијума) долази до промене хемијских и физичких својставатла, на тај начин што се на адсорпцијском ареалу тлаповећавају водоникови јони на рачун лужнатих те се на тај начини повећава киселост земљишта. Кисела тла карактеристична сунакупљањем глине на одређеној дубини где се стваранепропусни слој.

Тада се услед вишка водоникових јона активирају јони алуминијума и гвожђа који у већим количинама делују негативно на биљке, најчешће блокадом фосфора и калијума који су биљкама неопходни.Једна од мера смањења киселости јесте калцизација. Њоме се у тло уносе кречњачке материје у одређеним границама, јер превелико уношење одједном изазива недостатак бора, мангана и других микроелемената. Већина операција уношења креча у тло обавља се након жетве житарица, а пред орање зимске бразде. Међутим, калцизација се може обављати и у предсетвеној припреми земљишта иу самој сетви.

Улога калцијума у одржавању реакције земљишта

Улога калцијума огромна је за одржавање реакције тла и утиче индиректно на друге елементе и повећање асорпцијске способности земљишта. Калцијум одржава структуру тла јер повезује честице у структурне агрегате заједно с хумусним материјама те тако регулише водоваздушни режим тла. Најчешћи материјали који садрже калцијум и користе се у калцизацији су млевени калцијев карбонат, лапор, доломит, сатурацијски муљ итд.Иако је калцизација позитивна мера, приликом примене треба бити опрезан јер може узроковати велике промене у стању прихране (фосфора, тешких метала...) и нпр. промена од врло киселе до неутралне средине мења физичка и хемијска својства тла те се тада морају уносити веће количине фосфора и микроелемената уз уношење органских ђубрива.

Долази до промене биогености тла па и само настајање разлагање хумуса мења у смеру јаче минерализације тла што доводи у каснијем раздобљу до пада која продуктивности. Недостатак калцијума изражен је на листовима биљака у виду хлороза, заостатка биљака у расту ,те на крају долази до сушења листова (симптоми су изражени од врха према рубовима, листови се увијају .).

Калцизација земљиштаКако често анализе тла на подручју северозападне Србије показују да земљиште има низак PH да значи да је потреба за мером калцизације углавном неопходна и зависна о захтевима поједине културе. Тако је неопходно Висегодишње додавање минералних материја које садрже калцијум. Да би се поправило стање у земљишту. Таква земљишта садрже и мало хумуса иако се органска ђубрива извозе редовно на оранице.Последица повећане киселости је недостатак калцијума у земљишту. То је елеменат који утиче на формирање стабилне и иситњене структуре што значи и повољног водоваздушног режима и плодности тла. Кад имамо довољно калцијума у земљишту повољан је утицај на стварање квалитетног и зрелог хумуса који је значајан за плодност земљишта.

Проблеми киселости земљишта

Земљишта киселе реакције имају нестабилну структуру и показују склоност ка формирању покорице после сваке јаче кише. Знамо што значи покорица за биљке у ницању.У таквим земљиштима неке храњиве материје постају мање приступачна биљци, поготово фосфор јер долази до фиксације фосфора. Примењене количине фосфора само се делимично искористе у тлу.

Из горе наведеног видимо да је корекција PH вредности земљишта прва мера којом повећавамо плодност и способност примања храњивих материја из земљишта. Да би знали какво је стање у тлу неопходна је анализа земљи шта која ће нам рећи с чиме располажемо те рационализовати своју производњу и не ђубрити без плана. За провођење калцизације на располагању су нам различити материјали на бази доломита и кречњака као што су агродол, агровапно, Фертдоломита, живо и гашени креч, опадне материја из индустрије као нпр сатурацијски муљ.

PH вредност земљиштаPH vrednost je jedna od osnovnih osobina zemljišta.Ona kontroliše hemijske,fizičke i biološke osobine zemljišta a takođe utiče i na:pristupačnost pojedinih hranljivih elemenata i efikasnost đubriva;kretanje đubriva kroz zemljište;stabilnost zemljišta;kretanje vode u zemljištu i prisustvo vazduha u njemutoksičnost jona;aktivnost mikroorganizama;razviće i rast biljaka;bolju i efikasniju iskorišćenost pesticida;

 Postoje 5 grupa zemljišta prema stepenu kiselosti:alkalna-bazna,neutralna,slabo kisela,kisela i jako kisela gde je pH<4,5. Veća kiselost stvara niz problema u ishrani biljaka.Ako se na određenoj dubini nakupi glina i stvori vodno-nepropusni sloj u takvim okolnostima ako je pH<5,5 višak vodonikovih jona H+ aktivira jone aluminijuma i gvožđa koji u većim količinama deluju otrovno na biljke, dovode do nemogućnosti snabdevanja fosforom i drugim elementima.

Sama pH vriednost predstavlja "negativni logaritam koncentracije jona vodonika", a faktor pH vriednosti meri se skalom od 1 - 10.Smatra se da je zemljište sa pH faktorom ispod 7,0 KISELO, a iznad 7,0 NEUTRALNO (bazno, alkalno, lužnato). Idealan pH za većinu biljaka je od 6,0 do 7,0. Tačan pH je važan zato što su određene hranjive materije dostupne samo biljkama unutar određenog raspona pH.

Reakcija zemljišta(PH vrednost)

Reakcija zemljišta (pH vrednost) Reakcija zemljišta ili njegova pH vrednost, javlja se kao edafski faktor, a upozorava na stepen zasićenosti bazama adsorptivnog kompleksa i otopine zemljišta. Ukoliko u otopini zemljišta prevladavaju H jona, onda je zemljište kiselo, a ako prevladavaju OH joni onda je ono alkalno a ukoliko je podjednako H i OH jona, onda je zemljište neutralne reakcije. Pri tome razlikujemo:

1. Aktivna kiselost je kiselost zemljišnog rastvora, odnosno , to je ukupna količina H iona u tom rastvoru. 2. Supstitucijska kiselost ili izmenjiva kiselost se dobije istiskivanjem adsorbovanih H iona i Al iona pod uticajem rastvora neutralnih soli (1 n KCl). Time se ne istiskuje celokupna količina adsorbovanih H i Al iona, nego samo oni koji su slabije vezani. Tako određena supstitucijska kiselost u sebi sadrži i aktivnu kiselost.3.Hidrolitička kiselost se dobije istiskivanjem adsorbovanih H jona pod uticajem bazičnih soli (1 n CH2COONa ili sa 1 n (CH3COOH)2Ca). Zbog bazične reakcije ovih soli, mogu se istisnuti svi apsorbovani H i Al joni, odnosno oni slabije i oni jače vezani. Hidrolitička kiselost uključuje u sebi aktivnu i skoro celokupnu supstitucijsku kiselost. Zato se ponekad naziva i ukupna kiselost zemljišta.

(oblici kiselosti zemljišta)

Štetnost preterane kiselosti odnosno baznosti zemljištaU kiseloj sredini prevladavaju procesi ispiranja, a to znači da adsorptivni kompleks nema dovoljno hranjivih materija. Kiselost ne pogoduje radu bakterija, pa prevladavaju gljivice i u zemljištu se nagomilavaju fulvokiseline. Nagomilavanjem fulvokiselina podupire se proces razaranja kompleksa apsorpcije, što je vrlo štetno za plodnost zemljišta. Ni jača alkaličnost(baznost) nije pozitivna. Ona blokira veći broj mikroelemata, ubrzava mineralizaciju organske materije, favorizuje pojavu nekih biljnih bolesti.

Osobito su štetne lako topive alkalijske soli jer povećavaju koncentraciju otopine zemljišta do stepena toksičnosti. Osim toga, pH zemljišta uveliko određuje stepen primanja hranjivih elemenata od strane gajenih biljaka kao i njihov stepen toksičnosti. Gajene biljke mogu rasti u rasponu pH 4-8, ali to su ekstremne vrednosti. Određivanje pH zemljišta vrši se u poljoprivrednim ustanovama opremljenim posebnim aparatima (pH-metrima), a pH vrednost se određuje u suspenziji zemljišta sa H2O i u nKCl. Za naša zemljišta pouzdanija je ocena reakcije zemljišnog rastvora u nKCl.

Većina poljoprivrednih kultura najbolje uslove za rast i razvoj imaju u umereno kiselim do neutralnim zemljištima. Optimalna pH vrednost zavisi od mnogih faktora, prvenstveno od tipa zemljišta i vrste biljaka koju uzgajamo.Utvrđivanje pH zemljišta, način je izražavanja koliko je zemljište kiselo ili alkalno (bazno). Obično se meri koristeći ekstrakt vode gdje je pH 7 neutralan, zemljišta s nižim vrednostima od 7 kisela su, a iznad 7 alkalna su. Većina poljoprivrednih zemljišta nalazi se između pH 6 i pH 7,5. Iako je 5,5 pH pogodan za rast trava i nekih usjeva, djeteline su osjetljivije na kisele uslove. Zemljišta pogodna za uzgoj djetelina i leguminoza neutralne su reakcije oko pH 7. Pre setve pojedinih kultura važno je utvrditi pH zemljišta.

Zakiseljavanje zemljista

Zakiseljavanje zemljišta prirodan je proces u svim zemljištima, a može biti povećano aktivnostima čoveka. Stepen zakiseljavanja zavisi o strukturi zemljišta, unošenju u zemljište atmosferskih zagađenja, mineralnih đubriva te o primeni agrotehničkih mera. Ako zemljištenije prirodno dovoljno obezbeđeno kalcijevim ili magnezijevim karbonatom ili nije redovno rađena kalcifikacija (dodavan kreč), pH zemljišta smanjuje se. Vrlo kisela zemljišta sa pH ispod 4, nisu pogodna za poljoprivrednu proizvodnju. Ocedne vode kiselih zemljišta mogu sadržavati materije, posebno aluminijum koji ima štetan uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda i negativno delovanje na biljke, životinje, posebno ribe u vodotocima i jezerima. Optimalna reakcija zemljišta nije jednka za sve tipove zemljišta. Na lakšim zemljištima niža je optimalna vriednost pH, a isto vredi i za bolje humusna zemljišta. Osim toga kod livada je optimalna vriednost pH niža za 0,5 do 1 jedinice nego na oraničnim površinama.

Rešavanje kiselosti zemljistaanalizom zemljišta (pH), odabirom kultura koja se mogu uzgajati na kiselom zemljištu,obavljanjem kalcifikacije prije uzgoja poljoprivrednih kultura,češćim obavljanjem kalcifikacije, s manjim količinama materijala za kalcifikaciju.

KalcifikacijaKalcifikacija je agrotehnička mera koja može izazvati drastične promene u raspoloživosti hranjivih materija, posebno fosfora i teških metala, pa se ona mora sprovoditi obazrivo. Poželjno je postupno uticati na promenu pH zemljišta, jer promena od vrlo kisele do neutralne sredine radikalno menja uslove (biološko-fizičko-hemijska svojstva zemljišta), što onda zahteva meliorativne doze mineralnih đubriva, prvenstveno fosfora i mikroelemenata, te unošenje većih količina organskih đubriva (humizacija).

Kalcifikacija radikalno menja biogenost zemljišta pa se pomiče ravnoteža stvaranja i razlaganja humusa u smeru pojačane mineralizacije, a to vodi, nakon početnog porasta efektivne plodnosti, u iscrpljivanje zemljišta i pad produktivnosti zemljišta. Meliorativnu kalcifikaciju treba odvojiti od đubrenja ostalim đubrivima, naročito ako se radi o vrlo aktivnim krečnim đubrivima (npr. živi kreč). Organsko đubrenje (stajnjakom) bi trebala biti operacija koja sledi operaciju kalcifikacije i to u vremenskom razmaku od najmanje 3-4 sedmice, jer u protivnom dolazi do štetnih posledica.

Proračun kalcifikacije na osnovu merenja izmenjivog PH

Proračun kalcifikacije na osnovu mjerenja izmjenjivog pH pomoću tablica za izmjenjivi pH, mehanički sastav i tip korištenja zemljišta, ako je pH veći od 5.5 ne bi trebala kalcifikacija, ako je izmjenjivi pH manji od 4.5 kalcifikacija je neophodna, ako je pH = 4.5-5.5 kalcifikacija je umjereno potrebna.

Proračun kalcifikacije na osnovu EUF metodeKod analize zemljišta EUF metodom na raspolaganju su, osim pH, i drugi parametri analize značajni za određivanje potrebe u kalcifikaciji, npr.: sadržaj kalcijuma, selektivno vezujuće gline i dr. Ovde je, međutim, već reč o redovnom đubrenju kalcijumom umesto meliorativne kalcifikacije. Kada je na raspolaganju samo podatak o izmenjivom pH (u KCl), može se koristiti jednostavna formula za izračunavanje potrebe u kalcifikaciji:

Glavna kalcijumova đubrivaživi kreč (oksid kalcijumaa); 70-90% CaO, gašeni kreč (hidroksid kalcijuma); 60-70% CaO, vapnenac (kalcijumovev karbonat); 50-55% CaO, dolomitno brašno (kalcijumovv i magnezijev karbonat); 30% CaO, sadra-gips (kalcijumov sulfat); cca 33% CaO, saturacijski mulj (pretežno kalcijumov karbonat); cca 22% CaO, lapori (kalcijumov karbonat); 10-95% CaCO3 i MgCO3

Zaključak

Kalcifikacija sama po sebi ne rešava problem plodnosti zemljišta, već da bi došlo do punog izražaja, u zemljištu mora biti dosta humusa i biljnih hranjivih materija.

Hvala na pažnji!!!