Klasik avangardeValentina Bulatovi | nedelja, 03.11.2013. | 22:08Po dva jezika, mentaliteta, kulture i drutvena sistema, rumunski i francuski, doprineli su razvoju originalne i upeatljive stvaralake linosti Eena Joneska Jedan od najuticajnijih dramaturga 20. veka, klasik avangardne drame, Een Jonesko (19091984) imao je dve domovine Rumuniju i Francusku. Dva jezika, dva mentaliteta, dve kulture i dva drutvena sistema doprineli su razvoju njegove originalne i upeatljive stvaralake linosti. Jonesko je rastao rastrzan izmeu oevog i majinog sveta, izmeu poslunosti i neobuzdanosti, autoritarnosti i slobodoumnosti, nasilnosti i blagonaklonosti. Poigravajui se reima i njihovim znaenjem, gradio je svet apsurda, satire i groteske. Neuobiajenim korienjem jezika, njegovim svoenjem na nizove rei bez smisla i znaenja, Jonesko je kritikovao drutvo i postavljao pitanja u vezi sa sutinskim, venim temama o ivotu, smrti, ljudskoj patnji, stradanju, smislu postojanja. Njegovi dramski junaci razgovaraju, ali ne uju jedni druge, niti se razumeju. To su malograani ije je ponaanje uslovljeno moralnim stereotipima, predrasudama, ideologijama i doktrinama. Oni asociraju na lutke iz izloga, esto bez glava, ruku i nogu. Svoj prvi pozorini komad elava pevaica, koji je premijerno izveden 1950. u Parizu, Jonesko je napisao inspirisan sopstvenim mukama s uenjem engleskog jezika. Dijaloge u toj antidrami gradio je koristei nepovezane, ablonske reenice iz svog jezikog prirunika. Likovi iz tog udbenika, kao i teme koje su u njemu obraene, takoe su mu posluili kao graa za dramski tekst. Junaci drame Smitovi i Martinovi postali su simbol malograanskog sveta koji je, ogrezao u potroakoj kulturi, izgubio sposobnost komunikacije.

Dve domovine Een Jonesko je roen u Slatini u Rumuniji, ali je veliki deo detinjstva proveo u Francuskoj, u koju se njegova porodica doselila jo dok je bio beba. Jo od malih nogu bio je zaljubljen u pozorite. Zahvaljujui svojoj majci Terezi kao deak je redovno poseivao lutkarsko pozorite koje se nalazilo u Luksemburkom parku u Parizu. Imao sam etiri godine, svi oko mene su se smejali, a ja nisam. Majka je mislila da mi je dosadno i htela je da napusti predstavu, ali ne, meni uopte nije bilo dosadno, naprotiv bio sam prikovan, oaran, gotov!, seao se Jonesko. Nakon ulaska Rumunije u Veliki rat 1916. godine, Eenov otac, po zanimanju advokat, vratio se u Bukuret. Tereza je ostala u Parizu, brinui se o Eenu i njegovoj dve godine mlaoj sestri Marilini, uz podrku svojih roditelja. Budui da se Een Stariji nije oglaavao pismima, niti se pojavljivao u Parizu, Tereza je pretpostavljala da je poginuo negde na frontu. Njen deak bio je krhkog zdravlja, zbog ega je odluila da ga poalje u francusku provinciju. Na selu je mali Een zajedno sa svojom sestrom proveo dve godine, koje je kasnije opisao kao najmirniji i najharmoniniji period u svom ivotu. Pred kraj rata ispostavilo se, meutim, da Eenov otac ne samo da nije poginuo nafrontu, nego ak nije bio ni vojnik. Bio je to ovek koji se trudio da uvek bude blizak vlasti, bez obzira na to ko je na elu drave, kralj, predsednik, nacisti, komunisti. Tokom boravka u Bukuretu poeo je da radi u slubi bezbednosti, zbog ega je izbegavao dopisivanje i potu. Pred kraj rata je unapreen u glavnog inspektora. Zahvaljujui poziciji koju je imao u policiji i navodima da se njegova ena preselila u inostranstvo, uspeo je 1917. da izdejstvuje razvod i da dobije starateljstvo nad decom. Een i Marilina vratili su se u rumunsku prestonicu 1922. i nastavili da ive s ocem i njegovom novom enom. Njihov odnos s maehom bio je veoma lo, zbog ega se devojica vratila majci, a potom i deak. Kada je stasao za studije, Jonesko se upisao na Univerzitet u Bukuretu, gde je izuavao francuski jezik i knjievnost. Seam se da sam s tri godine hteo da prodajem vrue kestenje. Potom sam eleo da postanem oficir, sa etiri sam eleo da budem lekar... U stvari, oduvek sam mogao i hteo da radim neto to ima veze s literaturom. Nikakav poseban anr, samo literatura, rekao je kasnije Jonesko.

Gnuao se ideologije Ve tokom studija suoio se s nacionalistikim i faistikim raspoloenjem koje je vladalo meu njegovim vrnjacima na fakultetu. Jonesko je iao suprotno od glavne struje, suprotstavljajui se velikom zlu koje je pretilo Evropi i svetu. Mladom piscu bilo je mrsko bilo kakvo ispoljavanje totalitarizma. Gnuao se ideologije i dogme, smatrajui da takva vrsta pritiska predstavlja ograniavanje ljudske slobode. Te svoje ideje Jonesko je dve decenije kasnije prikazao u drami Nosorog, jednom od svojih najpopularnijih dela. Zbog ideolokih razlika, mladi pisac se sukobio i s ocem, o kojem je zapisao: Poslednji put kad sam ga video zavrio sam studije (...) i bio sam oenjen. On je verovao u Dravu, bez obzira na to ta ona predstavlja. Ja sam prezirao Dravu. (...) Ukratko, na kraju naeg ruka, bili smo na no jedan s drugim: jednom u prolosti nazvao me je boljevikom; a ovoga puta mi je zamerio to sam na strani Jevreja (...) Seam se poslednje reenice koju sam mu rekao: Bolje je biti na strani Jevreja, nego biti glupi idiot! Tokom studija Een je upoznao Rodiku Burileanu, studentkinju filozofije i prava, s kojom se venao 1936. Dve godine pre toga mladi pisac je objavio uvenu zbirku kritikih eseja pod nazivom Ne!, koji su izazvali veliki skandal u rumunskoj knjievnoj javnosti. Re je o tekstovima u kojima je autor na vrlo sarkastian nain kritikovao tadanju literarnu elitu u svojoj domovini.Mladi knjievnik vratio se u Francusku 1938. godine, dobivi rumunsku dravnu stipendiju za doktorske studije na Sorboni. U francuskoj prestonici upoznao je Emila Siorana i Miru Elijadea, koji su mu ostali nerazdvojni prijatelji do kraja ivota. Svoju doktorsku tezu, posveenu poeziji arla Bodlera, nikada nije zavrio. Po izbijanju Drugog svetskog rata Jonesko se vratio u Rumuniju. Radio je kao uitelj francuskog u Bukuretu, u Srednjoj koli Sveti Sava. Ipak, situacija u njegovoj domovini bila je toliko loa da je s velikom gorinom alio to je napustio Francusku. Nekoliko puta je bez uspeha pokuavao da pobegne iz Rumunije, da bi se, najzad, sredinom 1942. vratio u Francusku, uz pomo prijatelja koji su mu nabavili paso. Pisac je prvobitno iveo u Marselju, a potom se preselio u Vii, gde je uspeo da dobije mesto ataea za kulturu u kraljevskom poslanstvu Rumunije. Pred kraj rata rodila mu se ki Mari-Frans, za koju je napisao seriju nekonvencionalnih dejih pria.

Propast kao trijumf Dramu elava pevaica Jonesko je poeo da pie 1948. godine. Prvobitni naslov tog dela glasio je Engleski bez muke, ali je reditelj komada Nikolas Bataj sugerisao autoru da ga promeni. Jonesko je predloio jo nekoliko naslova, da bi na kraju presudio jedan od glumaca, koji je na pozorinoj probi grekom izgovorio sintagmu elava pevaica umesto plava uiteljica. Autor drame i reditelj su odluili da taj lapsus postane naslov znamenitog komada, dopisavi dve replike kako bi ga opravdali. Premijera 1950. protekla je gotovo nezapaeno. Samo je nekolicina intelektualaca prepoznala vrednost tog dramskog dela, a meu njima su bili Andre Breton, Luis Bunjuel, Artur Adamov i Mira Elijade. Nakon elave pevaice usledili su brojni drugi komadi u kojima je Jonesko slikao svoj svet apsurda: as (1951), Stolice (1952), Novi stanar (1955), ak ili pokornost (1955), Nosorog (1959), Kralj umire (1962), etnja po vazduhu (1963), e i glad (1964), Magbet (1973), ovek s koferima (1975), Putovanje meu mrtvima (1980). U jednom od pisama 1957. dramaturg je uz veliku dozu ironije opisao svoj put ka slavi: Prolo je sedam godina od kada je u Parizu izvedena moja prva drama. To je bio skroman uspeh, prosean skandal. Nakon izvoenja moje druge drame propast je bila neto uoljivija, a skandal malo vei. Tek 1952. povodom Stolica dogaaji su poeli da dobijaju iri znaaj. Svake veeri u pozoritu je bilo po osam gledalaca, veoma nezadovoljnih dramom, ali je buku koju su oni stvarali uo znatno vei broj ljudi u Parizu, u celoj Francuskoj, i ja sam tako doleteo do same nemake granice. A posle pojave moje etvrte, pete... osme drame glas o njihovoj propasti poeo je da se rasprostire koracima dina. Uzbuna je prekoraila La Man. Prela je u paniju, Italiju, rairila se po Nemakoj, prela brodovima u Englesku... Mislim da e se neuspeh, ako se bude irio na taj nain, preokrenuti u trijumf. Jonesko je svoj dramski svet gradio po uzoru na ulini teatar, komediju delarte i cirkuske klovnijade, na komedije arlija aplina, Bastera Kitona i brae Marks, kao i na antike komedije i srednjovekovne farse. Bio je naklonjen dadaistima i nadrealistima, posebno svom zemljaku Tristanu Cari, mada nije eleo da se poistoveuje s njihovom umetnou. Bio je i lan Akademije za patafiziku, koja je sledila filozofiju nonsensa Alfreda arija. U okviru te grupe, kojoj su pripadali i Boris Vijan, Rejmon Keno, ak Prever, Marsel Dian i mnogi drugi umetnici, Jonesko je objavljivao svoje knjievne radove. Junaci idealni za manipulaciju Rumunski dramaturg je teio, kako je sam objanjavao, da stvori istu dramu, bez teme i bez ideologije. Njegov cilj bio je teatar u kojem se istrauje skriveni smisao ljudskog postojanja. Joneskovi junaci su zatoenici birokratije, potroake kulture, malograantine. Oni su idealni za manipulaciju i kao takvi spremni da postanu nosorozi. Nacizam je bio, u velikoj meri, izmeu dva rata izum pomodnih intelektualaca, ideologa ili pomodnih poluintelektualaca, koji su ga propagirali. Bili su nosorozi. U njih je, vie no u gomili, mentalitet gomile. Oni ne misle, ve recituju intelektualne parole, zapisao je Jonesko. Situacije, karakteri i dijalozi u Joneskovim dramama podseaju na prizore iz snova. Njegovi ljudi-lutke govore jezikom prepunim uoptenih fraza i besmislica. Francuski filozof an Pol Sartr nazvao je Joneskov teatar snom o jeziku. Roen izvan Francuske, Jonesko posmatra na jezik bukvalno s distance. On pronalazi u njemu opta mesta, rutinu. Ako neto proizilazi iz elave pevaice onda je to vrlo otra predstava o apsurdnosti jezika, toliko da vie nema potrebe za razgovorom. Njegovi likovi ne razgovaraju nego imitiraju u grotesknom kljuu mehanizam argona, Jonesko iznutra unitava francuski jezik, ostavljajui samo uzvike, rece, kletve, primetio je Sartr. Poetkom osamdesetih pievo zdravstveno stanje veoma se pogoralo. U februaru 1984. hospitalizovan je i leao je u dijabetiarskoj komi dva dana. Uprkos krizi, kasnije tokom te godine putovao je i uestvovao na konferencijama u nekoliko evropskih zemalja i u SAD. Ponovo je hospitalizovan 1989., to ga je spreilo da se aktivno ukljui u odbranu ljudskih prava i revoluciju tokom koje je svrgnut zloglasni reim Nikolaje aueskua. Govor protiv rumunskog lidera javno je proitala Joneskova ki. Pisac je umro 1994. u Parizu i sahranjen na Monparnasu.lan Francuske akademije nauka Rumunski pisac je u januaru 1970. izabran za lana Francuske akademije nauka, a za svoj knjievni i pozorini rad dobio je niz prestinih meunarodnih priznanja. Iako je poznat prevashodno po svom dramskom stvaralatvu, Jonesko se bavio i drugim knjievnim anrovima. U mladosti, pre nego to se doselio u Francusku, pisao je stihove.Pored svojih znamenitih komada, napisao je i brojne zbirke pria, mahom posveenih temama otuenosti i usamljenosti. Pisao je i eseje i biografske uspomene kao to su Fotografija pukovnika, Mrvice iz dnevnika, Prolost sadanja, sadanjost prola i mnoge druge. Poetkom sedamdesetih napisao je i svoj jedini roman Usamljenik, koji je kasnije adaptirao u komad Kakav kupleraj!.