Evropska KomisijaPoljoprivreda i ruralni razvoj

KLIMATSKE PROMENE:IZAZOVI ZA POLJOPRIVREDU

2 3

Sadržaj

1. Uvod

2. Klimatske promene se dešavaju

3. Dvostruki izazov za poljoprivredu prouzrokovan klimatskim promenama

4. Kako poljoprivreda utiče na klimatske promene

5. Kako EU politike mogu doprineti smanjenju emisije

6. Kako klimatske promene pogađaju poljoprivredu

7. Poljoprivreda može dati dopunski doprinos naporima protiv klimatskih promena

8. Poljoprivreda mora naći dalje načine za prilagođavanje

9. Poboljšanje naših znanja i dugoročno razmišljanje

10. Završne napomene

11. Korisni izvori informacija

Ja sam prezadovoljna što mi je pružena prilika da vam predstavim ovu brošuru jer ona objašnjava kompleksni odnos između poljoprivrede i klimatskih promena, kao i pozitivne napore, koje u poljoprivrednom sektoru preuzima EU u cilju rešavanja tog problema.

Kao pojedinci, svi mi, različito doživljavamo tekuće klimatske promene. Jasno vam je da su poljoprivrednici, koji su mnogo zavisniji od vremenskih prilika, puno svesniji ovih promena od većine nas. Čini se da sada imamo solidnu količinu dokaza za klimatske promene – one se događaju i pogodiće i nas u Evropskoj Uniji (EU). Kako klimatske promene dolaze, tako će i evropska poljoprivreda osetiti svom snagom silinu te nadolazeće pojave. Smanjenje nivoa prosečnih padavina predstavljaće ozbiljan problem mnogim regionima. Na celoj teritoriji EU očekujemo ćešće iznenadne toplotne talase, više iznenadnih oluja, više iznenadnih poplava.

Međutim, biće i dobitnika. Na primer, povećaće se žetve u nekim krajevima Severne Evrope. Sa druge strane, sigurno će biti i gubitnika. Puno zemalja u Južnoj Evropi već se suočavaju sa poteškoćama da obezbede dovoljno vode za svoje zemljoradnike, koji u nekim slučajevima koriste čak polovinu nacionalne potrošnje vode – a suše koje nas očekuju učiniće situaciju još težom. Istovremeno, štetočine doživljavaju ekspanziju, a šume su već sve osetljivije na požare.

Razume se, poljoprivrednici preppoznaju vreme kao svog prijatelja i neprijatelja od dana kada je poljoprivreda nastala. Oni su navikli da očekuju neočekivano. Međutim, postoje granice njihove izdržljivosti u borbi sa vremenom – posebno kad su pod postojanim i rastućim komercijalnim pritiskom.

EU razmatra ozbiljno ovo pitanje već duže vremena. Mi u Evropskoj Uniji smo predvodnici na frontalnoj liniji međunarodne bitke za srca i pamet – pomoći ljudima da uvide opasnosti, kao i da ubedimo naše partnere da se pridruže u preduzimu potrebne aktivnosti. Do sada je politika EU za klimatske promene bila fokusirana na ublaživanje posledica. Poljoprivreda je takođe uključena u borbu protiv klimatskih promena; poljoprivredni sektor EU-a je već ostvario značajni napredak u smanjivanju emisije štetnih gasova u atmosferu. Međutim, hitnost klimatskog izazova, traži od nas da održimo napore u ovom pravcu – čak i da ih pojačamo. Ublaživanje posledica nije dovoljno. Vreme je za prilagođavanje.

Srećom, u pogledu poljoprivredne politike, mi ne počinjemo od nule. Zajednička poljoprivredna politika (ZPP) već ima postavljene određene osnove, koje bi trebale da omoguće lakše prilagođavanje klimatskim promenama. Propisi takođe imaju svoje mesto u tretiranju ove materije. Poljoprivrednici su već sada zaduženi da poštuju veći broj pravila, koja se odnose na zaštitu okoline. Možda će dopun-ska pravila i propisi biti potrebna; ali ja sam ubeđena da ćemo, uvek kada je to moguće, dati poljoprivrednicima dodatnu pozitivnu stimulaciju – stimulacije za adaptaciju strukture njihovih farmi kao i proizvodnih metoda, i stimu-lacije za produženje pružanja ekoloških usluga. Pored toga, moraćemo bliže razmotriti potencijalne alatke za upravl-janje rizicima i mogućim krizama.

Dakle, molim vas produžite sa čitanjem ovog dokumenta kako bi uvideli koliko je uspešno nošdenje sa klimatskim promenama kritično za budućnost evropske poljoprivrede i kako može poljoprivreda pomoći u smanjenju uticaja na klimatske promene.

Marijan Fišer BojlKomesar za poljoprivredu i ruralni razvoj

PREDGOVOR

4

-30° -20° -10° 0° 10° 20° 30° 40° 50° 60° 70°

60°

50°

40°

40°

50°

0° 10° 20° 30° 40°

0 500 1000 1500 km

5

1. Uvod

Klimatske promene sada prepoznajemo kao jednog od najvećih i najozbiljnijih izazova za planetu – čovečanstvo, čovekovu okolinu i svetsku ekonomiju. Sada postoje evidentni naučni dokazi da visoka koncentracija gasova u atmosferi koji prouzrokuju efekat staklene bašte (GHG – greenhouse gases/ staklenički gasovi) jesu razlog za globalno otopljavanje. I dok se svet i ranije suočavao sa klimatskim promenama, ove je prvi put da se one javljaju kao rezultat ljudskog uticaja. To je izazov sa kojim se možemo i moramo nositi.

Veruje se da je najveći deo globalnog otopljavanja, kojeg smo danas svedoci, prouzrokovano emisijom stakleničkih gasova u atmosferi, kao rezultat ljudskih aktivnosti, naročito promene u upotrebi zemljišta krčenjem šuma, kao i sagorevanjem fosilnih goriva (ugalj, nafta i gas).

Evropa je toplija skoro za 1°С u poslednjem veku, što je više i brže od globalnog proseka. Klimatski uslovi su postali promenjliviji. Kiše i snežne padavine su se značajno uvećale u Severnoj Evropi, dok su padavine značajno smanjene, a suše su sve ćešće u Južnoj Evropi (vidi Gra�kon 1). Temperature postaju sve ekstremnije (na primer rekordne temperature letnjeg toplotnog talasa 2003. godine) a istovremeno poplave postaju sve uobičajenije.

I dok individualne vremenske pojave ne možemo pripisati jednom jedinom uzroku, statističke analize pokazuju da je rizik od nastajanja takvih pojava značajno uvećan kao posledica klimatskih promena. Ekonomski gubici pričinjeni vremenskim nepogodama i katastrofama su značajno narasli tokom zadnjih godina.

Sa obzirom na svoj široki dijapazon efekata, klimatske promene, srednjeročno i dugoročno, imaće jako veliki uticaj na menjanje načina donošenja politika. Danas, klimatske promene predstavljaju dvostruki izazov: kako smanjiti ispuštanje stakleničkih gasova koji su uzročnici globalnog otopljavanja (poznatije kao ublažavanje uticaja); i kako se prilagoditi tekućim i budućim klimats-kim promenama sa ciljem smanjivanja negativnog uticaja koje će imati na nas – prilagođavanje.

Klima koja se menja predstavlja jako veliki izazov i za poljoprivredu u procesu oblikovanja poljoprivrednih politika. Ova brošura objašnjava kako je poljoprivreda Evropske Zajednice (EU) pogođena od, i kako utiče na, globalno otopljavanje, i kako će se poljoprivredni sektor i EU poljoprivredna politika moći da se uhvate u koštac sa dvostrukim izazovom smanjenja emisija stakleničkih gasova sa istovremenim prilagođavanjem predpostav-ljenim učinkom klimatskih promena.

Gra�kon 1. Trendovi prosečnih godičnjih padavina (1990 - 1998) – Mediteranski region

< -15

Razlika upadavinama

Komentar: Srednji godišnjiprosek 1901–1910 vs1991–2000 u procentima(-35 to 104 % promena).

-15 to -5

-5 to 5

5 to 25

25 to 50

50 to 75

> 75

Izvor: Evropska agencija za okolinu (EEA), Tehnički izveštaj Br. 7/2005 „Ranjivost od, i prilagođenost ka klimatskim prom-enama u Evropi, bazirano na tekstu M. Halm (1999) – istorijski podaci o mesečnim padavinama na globalnim zemljišnim površinama od 1900 do 1998“ (http://reports.eea.europa.eu/technicаl_report_2005_1207_144937/en)

6 7

2. Klimatske promene se dešavaju

U ovom trenutku ne postoji nikakva sumnja da se klimatske promene dešavaju. Većina zabeleženih povećanja global-nih prosečnih temperatura od sredine 20-tog veka su verovatno rezultat zabeležene povećane koncentracije stakleničkih gasova, antropogenog porekla Primećeno je sve veće zagrejavanje atmosfere i okeana, praćeno sman-jenjem količine polarnog leda dolazimo, što podržava zaključak da se najverovatno ne radi samo o običnin prirod-nim promenama.

Ovo su samo neki od zaključaka u najnovijem izveštaju Međuvladinog Panela za klimatske promene (IPCC)¹ koji čine vodeći autoriteti na Međunarodnom nivou i koji je nedavno dobio Nobelovu nagradu za mir², za svoje uložene napore da se u javnosti što više probudi svest o klimatskim promenama. Zemlje i pojedinci, koji su do sada negirali koliki je stepen opasnosti problema sa klimatskim prom-enama, sada su se i formalno saglasili da taj problem postoji i da se treba suočiti sa njime.

1 Vidi: http://www.ipcc.ch Climate Change 20072 Zajedno sa bivšim zamenikom predsednika SAD, Alom Gorom

Prognoza za buduće klimatske promene

Termin klimatske promene se uobičajeno koristi da bi se opisao ljudski uticaj na klimu. Najveća opasnost dolazi od emisije stakleničkih gasova u atmosferu, koji doprinose stvaranja efekta zvanog „efekat staklene bašte“. Efekat staklene bašte je prirodan mehanizam od suštinskog značaja za život na planeti Zemlji, međutim i ljudski faktor utiče na narušavanje ravnoteže ovog mehanizma. Energija zračenja koju ispušta Sunce prolazi kroz zemljinu atmosferu zagrevajući njenu površinu. Toplota sa zatim vraća u atmosferu, međutim jedan deo te toplote ostaje zarobljen, i biva apsorbovan od gasova u atmosferi. Sa povećanjem koncentracije stakleničkih gasova, ovaj efekat se pojačava i na taj način se povećava i temperatura na Zemlji.

Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC), koji je formiran od strane Ujedinjenih Nacija 1998. godine, spojio je vrhunske svetske eksperte sa ciljem da naprave procenu stanja Zemljinog klimatskog sistema. Izveštaj obuhvata celokupnu procenu postojećeg znanja o klimatskim promenama. Četvrti IPCC Izveštaj za procenu stanja bio je objavljen u javnosti u jesen 2007. godine.

Globalni klimatski modeli, koji verno reprodukuju funkcionisanje atmosfere i okeana, koriste se zajedno sa različitim scenarijima ispuštanja stakleničkih gasova, da bi se što vernije procenile buduće klimatske promene. Scenariji su bazirani na osnovnim uzrocima povećane emisije gasova, kao što su ekonomski razvoj i populacijski trendovi.

Najnoviji IPCC-ov izveštaj neoborivo utvrđuje da se proces klimatskih promena događa u ovom trenutku na svim kontinentima i okeanima, a najviše na kopnenim površinama i na višim severnim geografskim širinama.

IPCC sa sigurnošću izveštava da je većina zabeleženih povećanja temperature rezultat veće koncentracije stakleničkih gasova u atmosferi izazvane ljudskim faktorom. Ovi faktori uključuju sagorevanje fosilnih goriva i konstantnu seču i pustošenje šuma i prašuma, koje prouzrokuju ispuštanje ugljen-dioksida (CO2) - osnovni gas koji je odgovoran za klimatske promene - kao i drugi staklenički gasovi, kao metan (CH4) i azotni oksid (N2O). Čak 25% od ukupne emisije stakleničkih gasova se dešava zbog promena u upotrebi zemljišta, naročito krčenja prašuma, kao jedne od najizraženiih promena. U Evropi su energetski i transportni sektor najveći izvori ispuštanja stakleničkih gasova. Od početka ere industrijalizacije (od sredine 18-og veka) koncentracije CO2 i CH4 su značajno povećane. Kada bi takve emisije u potpunosti prestale danas, tekuće klimatske promene nastavile bi se decenijama, zbog akumulirane količine gasova u atmosferi.

9

Šta kažu stručnjaci

U poslednjih 150 godina zabeleženo je povećanje globalne temperature za skoro 0.8°C. Mada ovaj podatak ne deluje tako dramatično, ipak ima značajan uticaj na mnoge �zičke i biološke sisteme (vode, staništa, zdravlje) u protekle tri decenije. Međunarodni istraživači su se saglasili da će uticaj klimatskih promena na celi svet u budućnosti biti progresivno sve oštriji, iako ovog trenutka ne možemo sa sigurnošću reći kojom brzinom i u kojoj meri će se desiti ta promena.

IPCC predviđa da će produžena emisija stakleničkih gasova u budućnosti izazvati ubrzano otopljavanje u 21-om veku, počevši sa promenama u globalnom klimatskom sistemu, koje će svakako biti daleko značajnije od promena koje su se desile tokom 20-og veka. Procenjuje se da, ukoliko ne dođe do globalne akcije sa ciljem limitiranja emisija stakleničkih gasova, globalna površinska temperatura može porasti od 1.1°C do 6.4°C3 do kraja 21-og veka, mada je verovatniji scenario da će rast temperatura biti u rasponu od 1.8°C do 4.0°C (oko 0.2°C svake decenije). U Evropi je najveći porast temeperature zabeležen u Južnoj Evropi i očekuje se da će i dalje tako ostati. Veliki raspon projekcija prouzrokovan je nesigurnošću �zičkih klimatskih modela i nepredvidljivošću budućih emisija, koje zavise od faktora poput tehnoloških promena i populacijskog rasta stanovništva zemlje.

Napori Međunarodne zajednice i EU u borbi protiv klimatskih promena

Klimatske promene su globalni problem, koji zahteva globalno rešenje. Međunarodne zajedničke akcije započele su još početkom devedesetih godina, a EU je od samog početka nad njima preuzela vođstvo. EU je imala ključnu ulogu u razvijanju Okvirne konvencije za klimatske promene Ujedinjenih Nacija (UNFCCC) i njenog Kjoto Protokola, koje su doneli i prve obavezujuće ciljeve za industrijalizovane nacije, da smanje svoje emisije stakleničkih gasova za 5% do 2012. godine. EU preuzima i veću obavezu: 15 starih Zemalja Članica4 obavezuje se da će smanjiti svoje emisije za 8%. Zemlje Članice, koje su se priključile 2004. godine imaju zadatak da smanje emisije između 6% (Mađarska i Poljska) do 8% (Češka Republika, Slovačka, Slovenija, baltičke zemlje, Rumunija i Bugarska). Kipar i Malta nemaju Kjoto ciljeve za ispunjavanje.

Početkom 2007. godine šefovi vlada država EU otišli su još dalje, prihvativši obavezu da smanje emisije stakleničkih gasova za 20% do 2020 godine (u poređenju sa 1990 godinom)5. Za vreme tekućih međunarodnih pregovora, EU zastupa stav da bi trebalo smanjiti emisije u svim industri-jaliziranim nacijama za 30% u do 2020 godine, kao i da treba ukljućiti i zemlje u razvoju, koje do sada nisu imale obaveze za smanjivanje emisija. EU veruje da je potrebno proširiti krug zemalja i ambicioznije pristupiti cilju sman-jenja emisija sa ciljem sprečavanja povećanja globalnih temperatura na više od 2°C iznad proseka pre industrijal-izacije, kako bi se izbegle veće ekološke, ekonomske i socijalne posledice.

Smanjenje ispuštanja stakleničkih gasova nije jedini cilj

Politika EU za klimatske promene se skoncentrisala na smanjenje koncentracije ispuštanja stakleničkih gasova u atmosferi. Ali, ovi napori sami po sebi možda nisu dovoljni da se izbegnu posledice promena klimatskih uslova. I dok je ublažavanje potrebno, kako bi se onemogućile klimatske promene koje se mogu izbeći, prilagođavanje je potrebno da bi smo mogli da izađemo na kraj sa posledicama, koje su nezaobilazne zbog činjenice da su te promene rezultat emisija iz prošlosti. Zeleni Dokument koji je od strane Komisije predstavljen Juna 20076 predstavlja opcije za EU aktivnosti usmerene u pravcu prilagođavanja klimatskim promenama (izgradnjom barijera protiv poplava, razvojem biljaka koje su otpornije na sušu, selekcijom šumskih vrsta i praksi, koje su manje osetljivije na oluje i požare). Pokušaji prilagođavanja moraju se povećati na svim nivoima i svim sektorima, i moraju biti koordinisani na nivo EU-a. Zeleni Dokumenat isto tako razmatra i političku ulogu EU - uključujući i zajedničku poljoprivrednu politiku - u pokušajima poboljšanja evropske otpornosti ka posledi-cama klimatskih promena i poziva na širu debatu na temu prilagođavanja tim promenama. Ovaj dokumenat će 2008. godine najverovatnije naslediti tzv. Beli Dokument koji će sadržati konkretnije opcije za prilagođavanje.

Priprema politike za klimatske promene posle 2012. godine

Prioritet EU je unapređenje pregovora o globalnom i sveobuhvatnom okvirnom ugovoru o klimatskim prom-enama. Međunarodni razgovori vezani za postavljanje novih ciljeva već su započeli za vreme konferencije članica UNFCCC i Kjoto protokola (Montreal 2005. i Najrobi 2006. godine). Cilj ovih razgovora je doći do novog, opšteprihvaćenog globalnog ugovora za period posle 2012 godine, kad će sadašnjim ciljevima Kjoto protokola isteći rok. Stoga je, važan događaj bio i sastanak svih članica u Decembru 2007. godine na Baliju, koji je označio i formalni početak pregovora. Namera je ila da se dođe do dogovora o obnavljanju međunarodnog okvira do 2009 godine.

3 Razlog za ovako veliki raspon je nesigurnost oko tačnosti podataka 4 Pre proširenja EU iz 2004 i 2007. godine, koje su donela 12 novih Zemalja Članica5 COM(2007)2 �nal, kominike Komisije “Ograničavanje globalnih klimatskih promena na 2°C- put ka 2020 i dalje“

6 COM(2007) 354 �nal, Zeleni Dokumenat “Prilagođavanje klimatskim promenama – opcije za EU aktivnosti“

10 11

Poljoprivreda mora rešavati dvostruki izazov smanjenja emisija stakleničkih gasova, a istovremeno prilagođavati se očekivanim posledicama klimatskih promena. Poljo-privreda takođe oslobađa stakleničke gasove u atmosferu, ali je to srazmerno manje u poređenju sa drugim ekonoms-kim sektorima. Poljoprivreda može ponuditi i rešenja za izazove koje donose klimatske promene u EU.

Smanjenje emisije sa farmi

Poljoprivreda je važan izvor dva moćna staklenička gasa: azotnog oksida (N20) i metana (CH4), vidi sliku 2:

• N20 se oslobađa u atmosferu najčešće kao rezultat mikrobske transformacije azotnih đubriva u zemljištu; nastajanje N20 u poljoprivredi predstavlja više od polovine od ukupne emisije iz poljoprivrede;• oslobađanje CH4 je najčešče rezultat crevne fermentacije kod preživara (stomačna fermentacija)7

• Emisije N2O i CH4 su rezultat skladištenja stajskog đubriva – raspadanje stajskog đubriva uskladištenog u uslovima smanjenog prisustva kiseonika – kao i njegovog razbacivanje po njivama i drugim poljoprivrednim zemljištima

Poljoprivreda skoro i da ne ispušta ugljen-dioksid (CO2) u atmosferi – najšire rasprostranjeni staklenički gas u atmos-feri (pogledajte podatke merenje emisija). Upravo suprotno, poljoprivredno zemljište, koje zauzima polovinu teritorije EU, sadrži velike količine rezervi ugljenika, koji pomaže u smanjenju količina CO2 u atmosferi.

Klima koja se menja je takođe veliki izazov za poljoprivredu i formiranje poljoprivredne politike. Ova brošura objašnjava kako je poljoprivreda Evropske Unije (EU) ugrožena od, i kako utiče na globalno zagrevanje, kao i kako se sektor i EU poljoprivredna politika može uhvatiti u koštac sa dvostrukim izazovom smanjenja emisija stakleničkih gasova i istovremenim prilagođavanjem projektovanim učinkom klimatskih promena.

3. Dvostruki izazov za poljoprivredu prouzrokovan klimatskim promenama

Gra�kon 3. Udeo poljoprivrede u emisiji Stakleničkih gasova – 2005 (EU- 27)Gra�kon 2. Sastav emitovanih stakleničkih gasova iz poljoprivrede (EU – 279) – 2005 godina

N20-Poljoprivreda

CH4-Pirinač

N20-Gnojivo

CH4-Gnojivo

CH4-Stomačni

Tlo; 51 %

Gajenje; 0 %

Rukovanje; 7 %

Rukovanje; 11 %

Fermentacija; 31 %Drugi sektori

Poljoprivreda

90,8 %

Azotni oksid(N2O) 5.3 %

Ugljen dioksid(CO2) 0 %

9.2 %

Metan(CH4) 3.9 %

Prilagođavanje rizicima klimatskih promena

Klimatske promene utiču na mnoge ekonomske sektore, a poljoprivreda je jedan od najizloženijih, zato sto poljo-privredni proizvodi direktno zavise od klimatskih faktora. Pristup prirodnim resursima (zemljište, vazduh, voda) je presudno za opstanak poljoprivrede. Ovo je podjednako važno za sve u Evropi, zato što obradivo zemljište, šume i šumsko zemljište, pokrivaju skoro 90% površine EU. Klimatska variabilnost je iz godine u godinu jedan od glavnih razloga, koji dovode do promene u godišnjim žetvama i predstavlja neizbežan rizik poljoprivredne proiz-vodnje. Stoga, poljoprivreda je u prvim borbenim redovima u borbi protiv posledica klimatskih promena. Prilagođavanje je kritičan izazov za poljoprivredu i ruralne sredine.

7 Preživari (goveda, ovce, bivoli) proizvode veliku količinu metana kao deo njihovog normalnog digestivnog procesa. Bakterije prisutne u stomaku ovih životinja prerađuju vlaknastu hranu u proizvod, koji nadalje može biti obrađen i upotrebljen od strane samih životinja kao hrana, ali za vreme ovog procesa nastaje i gas metan.8 Takođe poznati pod nazivom anaerobni uslovi – ovi anaerobni uslovi su često rezultat prisustva velikog broja životinja na malom zatvorenom prostoru (t.j. farme mlečnih krava, tovilišta junadi, svinjarske i živinarske farme)

9 EU sastavljena od 27 Zemalja Članica sa prikljućenjem Rumunije i Bugarske u Januaru 2007 godine.10 Pogledaj na : http://www.eea.europa.eu/themes/agriculture/indicators

1312

© fo

tolia

.com

© fo

tolia

.com

IELTLVFRDKROSEHUESSIPTEUPLNLATELFIBESKBGGBCYITDEEECZMTLU

0 % 5 % 10 % 15 % 20 % 25 % 30 %

26 % 18 % 18 % 17 % 15 % 13 % 13 % 11 % 10 % 10 % 10 % 9 % 9 % 8 % 8 % 8 % 8 % 8 % 8 % 7 % 7 % 7 % 6 % 6 % 6 % 5 % 3 % 3 %

Poljoprivredna emisija Stakleničkih gasova

Poljoprivredni sektor EU-27 oslobodio je skoro 475 miliona tona CO2–ekvivalentnih stakleničkih gasova u 2005 godini. Ovo predstavlja gotovo 9% od ukupne emisije stakleničkih gasova u EU (naspram 11% 1990. godine) čime je poljo-privreda bila treći najveći sektor koji oslobađa štetne gasove u atmosferu (pogledaj sliku 3). Oko 5% od ukupnih emisija je N2O* koji je rezultat upotrebe organskih i mineralnih azotnih đubriva na zemljištu i skoro 4% je CH4, najviše kao rezultat digestivnih procesa kod preživara i u manjoj meri zbog skladištenja stajskog đubriva. Uticaj poljoprivrede na emisije stakleničkih gasova u EU je ograničeno i u opadajućem trendu. Dalji napori za dopunsko smanjenje emisija u poljoprivrednom sektoru trebalo bi da uskoro donesu pozitivne rezultate. Posmatrajući situaciju u EU dublje od generalne slike, primetna je velika razlika između Zemalja Članica (slika 4).

2005. godine udeo emisija stakleničkih gasova u poljo-privredi bio je veći od proseka u EU u sledećim zemljama: Irska (26%), Letonija i Litvanija (u svakoj po 18%), Francuska (17%), Danska (15%), Švedska i Rumunija (13%), Mađarska (11%), Španija, Slovenija i Portugal (sve tri zemlje po 10%). Ovo je pre svega zbog relativne važnosti njihovih poljoprivrednih sektora - udeo poljo-privrede u ukupnom oslobađanju stakleničkih gasova u Zemljama Članicama zavisi u velikom delu od veličine i strukture sektora u odnosu na veličine drugih sektora emitera. Uloga poljoprivrede kao izvora stakleničkih gasova značajno se razlikuje i zbog različite poljo-privredne prakse (t.j. da li je uzgajanje stoke dominantno ili je možda sama poljoprivredna biljna proizvodnja intezivna ili ekstenzivna, itd.), različiti prirodni i klimatski uslovi kao što su karakteristike zemljišta i temperatura.

4. Kako poljoprivreda utiče na klimatske promene

Gra�kon 4. Udeo poljoprivrednog sektora u ukupnim emisijama stakleničkih gasova (27 EU zemalja članica) - 2005

11 Emisije metana i azot oksida su obično preračunate kao CO2 – ekvivalent (CO2 – equ) zato što ovi gasovi imaju različiti potencijal za globalno zagrevanje i dužinu zadržavanja u atmosferi u poređenju sa CO2. Potencijal za zagrevanje obično se preračunava tako što uzimamo CO2 za osnovu u periodu od 100 godina. Na primer: metan, drugi po važnosti staklenički gas posle CO2, ima 21 puta veću efektivnost u vezivanju toplote u atmosferi od CO2. Zato 1 tona CH4 jednaka je 23 tone CO2 – equ.12 Detaljne informacije vezane za emisije stakleničkih gasova u poljoprivredi možete naći u EEA tehničkom izveštaju br. 7/2007 godišnji popis stakleničkih gasova u EU od 1990 do 2005 i izveštaj za popis iy 2007. godine ( http://reports.eea.europa.eu/tehnical_report_2007_7/en)

* N2O ima 296 puta veći potencijal ta zagrevanje od CO2

Emisije iz poljoprivredi se smanjuju u EU

Cela priča je pozitivnija nego što to izgleda na prvi pogled. Ukupne emisije iz EU poljoprivrede su se realno smanjile za 20% u periodu od 1990 do 2005. godine, što je u velikoj meri zasluga promene matoda rada u poljoprivredi, kao i smanjenju broja grla stoke. Emisije Stakleničkog gasa EU-15 su se smanjile za 11%; emisije 12 novih Zemalja Članica (posle 2004) bile su smanjene za 45% u istom periodu, najviše zbog restruktuiranja poljoprivrede u ovim zemljama devedesetih godina. Ovi podaci se ne mogu porediti sa globalnom situacijom, gde su se emisije poljo-privrednih stakleničkih gasova povećale skoro 17%, kao rezultat, pre svega, povećanja kod zemalja u razvoju.

Smanjenje emisija Stakleničkih gasova u poljoprivredi je mnogo veće od opštog smanjenja kod drugih EU sektora, koje iznosi oko 8%. Stoga proizilazi zaključak da poljo-privreda daje značajan doprinos ispunjenju obaveza prezetih Kjoto protokolom. I pored ohrabrujućih vesti, poljoprivreda je još uvek odgovorna za najveći deo CH4 i N2O emisija. Sadašnja istraživanja pokazuju da je veliki deo klimatskih promena zasluga domaćih životinja. U jednom od izveštaja Organizacije za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim Nacijama13 dolazi se do zaključka da je domaća stoka proizvođač čak 18% od štetnih emisija stakleničkih gasova, što predstavlja veći udeo i od sektora transporta. Procena je napravljena korišćenjem metode izračunavanja ’ koja se raylikuje od standardne za izračunavanje emisije, a koja uzima u obzir i celokupni lanac proizvoda, počev od kultivacije i proizvodnje hrane za životinje pa sve do iznošenja životinjskih proizvoda na tržište. Istraživanje nije bilo fokusirano samo na EU. Međutim, glavni fokus i dalje ostaju staklenički gasovi oslobođeni na samim farmama, jer su gasovi koji se oslobođaju u ostalim delovima lanca proizvodnje tog produkta dosta mali.

13 Duga senka stoke: ekološka pitanja i opcijevidi: http://www.fao.org/newsroom/en/news/2006/1000448/index.html

Merenje emisija u poljoprivredi – neophodnost pažljivog korišćenja podataka

Na globalnom nivou emisije se izračunavaju po sektorima upotrebom standardnih IPCC metoda za popisivanje stakleničkih gasova. Sve Zemlje Članice EU su potpisnice Okvirne konvencije za klimatske promene Ujedinjenih Nacija i izveštavaju o svojim godišnjim emisijama stakleničkih gasova u skladu sa zajedničkim okvirom za izveštaje.

Popis gasova u poljoprivredi uključuje emisije metana (CH4) i azotnog oksida (N2O). Oba gasa se obično preračunavaju sa CO2 ekvivalentom zato što je to način da se usaglase njihovi različiti potencijali za globalno otopl-javanje. Emisije CO2 generisane od poljoprivredne mašinerije, objekata i farmi, nisu uključene u kategoriju poljoprivrede, nego u popis gasova „za energiju“. Izdva-janje ugljenika iz poljoprivrednog zemljišta i kultura takođ ne spada u proračune koji se vode pod poljoprivre-dom, već za njih se izveštava kroz deo nazvan “ upotreba zemljišta, promene u upotrebi zemljišta i šumarstvo“.

Stoga je, merenje emisije u poljoprivredi mnogo teže nego kod drugih industrijskih aktivnosti, zbog komplek-snih bioloških i ekoloških procesa uključenih u oslobađanje gasova iz poljoprivrednih sistema. Metod-ologija za izračunavanje emisija kombinuje upotrebu podataka speci�čnih za određenu zemlju (broj životinja, površine zasađene agrokulturama, upotreba đubriva) i standardnih faktora koji utiču na oslobađanje gasova (t.j. količina CH4 po životinji). Na primer: količina CH4, koja se oslobađa pri digestivnom procesu kod preživara, je izračunata prema broju životinja multiplicirano sa faktorom oslobađanja gasova po životinji. Ovi faktori emisija su nesigurni i sakrivaju važne izvore prostornih varijabilnosti i ne uzimaju u obzir mnoge aktivnosti preuzete radi ublažavanja posledica u poljoprivrednom sektoru. Na primer, podaci za emisije uzimaju u obzir predviđene promene u količinama korišćenja đubriva, ali zato nemaju predviđene promene tehnologije primene ili sastava đubriva. Stoga, mora se napomenuti da rezultati ne re�ektuju tačno emisije iz poljoprivrede, zato što uključuju previše nesigurnih faktora. Zaključak je, da je potrebno ra�niranje metodologije monitoringa, sa ciljem uvećanja tačnosti procene emisije stakleničkih gasova iz poljoprivrede.

14 15

0 % 10 % 20 % 30 % 40 % 50 % 60 % 70 %-70 % -60 % -50 % -40 % -30 % -20 % -10 %

MTCYESPTIEITSELUSIFRBEATELGBNLEUDEFIDKPLHUROCZSKLTEEBGLV

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

105

100

95

90

85

80

75

70

Pitanje je još komplikovanije zbog različitih sistema za uzgajanje stoke (različiti sistemi za ishranu i upotreba zemljišta) kao i raznovrsnost proizvoda koji su reyultat uzgoja stoke. Evropska Komisija planira da napravi specično istraživanje da bi kvanti�kovalo ukupno oslobađanje gasova u stoćarskom sektoru EU.

Poboljšanja kao rezultat povećane e�kasnosti u poljo-privrednim tehnologijama

Trend smanjenja emisija, poreklom iz poljoprivrede, u velikoj meri je rezultat poboljšanja u e�kasnosti poljo-privredne prakse (na primer: korišćenjem najnovije tehnologije u upotrebi đubriva i bolji uslovi čuvanja đubriva), sprovođenje“Nitratne Direktive“ (koja uključuje dobrovoljna i obavezna pravila za upotrebu i korišćenje đubriva) i ohrabrivanja iz Zajedničke Poljoprivredne Politike (ZPP), kao na primer stimulisanje direktnim plaćanjem poljoprivrednika ukoliko primenjuju i poštuju određene ekološke uslove.

U periodu od 1990 do 2005. godine značajna smanjenja su se desila kod najvećih izvora emisija u poljoprivredi: metan od preživara i azotni oksid iz zemljišta. Smanjenje oslobađanja metana (iznad 20%) od stoke je pre svega rezultat drastičnog smanjena broja grla (pogledaj sliku 6). Sve Zemlje Članice sem Portugala i Španije su smanjile emisije Stakleničkog gasa koja dolazi od stomačnog fermentiranja kod prezivara, a najveći uspeh imaju nove Zemlje Članice. Ispuštanje metana u vazduh, iz stajnjaka, je takođe smanjeno za 9%, sa najvećim poboljšanjima korz prevenciju u novim Zemaljama Članicama.

U istom periodu, emisije azot oksida iz zemljišta su sman-jene za 21%, najviše kao rezultat smanjenja upotrebe organskog i sintetičkog azotnog đubriva (pogledaj sliku 6). Oslobađanje štetnih stakleničkih gasova je smanjeno u više Zemalja Članica. Smanjenje od celih 50% je utvrđeno kod nekoliko novih Zemalja Članica (t.j. Bugarska, Češka repub-lika, Estonija, Letonija, Latvija i Slovačka). Velika Britanija, Danska, Grčka, Finska i Nemačka značajno su smaanjile svoje emisije štetnih gasova za oko 20%.

Na nivou EU ne postoje speci�čni ciljevii za smanjenje štetnih gasova (metan i azot oksid) u poljoprivredi. Međutim, nekoliko Zemalja Članica imaju speci�čne planove za smanjenje poljoprivrednih emisija i koriste širok spektar mera i instrumenata da bi umanjile oslobađanje štetnih gasova sa farmi.

Poljoprivreda će i na dalje smanjivati emisiju

Planirano je da se oslobađanje gasova iz poljoprivrede (EU–27) i dalje smanjuje - za 23% do 2010 godine (15% kod EU-15) poređujući sa 1990. godinom14 - kao rezultat konstantnih napora preuzetih reformama ZPP iz 2003 godine (pogledaj deo vezan za politiku EU) kao i drugi zakoni koji se odnose na ekologiju (vidi gra�kon 3). Ovaj trend re�ektuje kontinuirano smanjenje broja goveda kao i e�kasniju upotrebu đubriva. Očekuje se da i drugi ekonom-ski sektori smanje svoje emisije, ali u znatno manjem obimu od poljoprivrednog sektora. EU je jedini region u svetu gde se od poljoprevrednih emisija očekuje značajno smanjenje, dok se sa druge strene očekuje rast emisija kod zemalja u razvoju zbog njihovog pojačanog ekonomskog razvoja i rastućom potražnjom za meso i mlečne proizvode.

Manje metana – smanjenje stočnog fonda igra važnu ulogu

Očekivano smanjenje broja stokea i poboljšanje produk-tivnosti najverovatnije će doprineti smanjenju emisija CH4. Značajno smanjenje emisija predviđa se zbog očekivane redukcije EU mlečnog stada krava u narednim godinama (zbog činjenice da krave prizvode srazmerno veći deo emisije metana). Promene u načinu prehrane stoke, kao naprimer upotreba odredenih vrsta krmiva i speci�čnih dijetetskih dodataka, su ekonomski e�kasne opcije za smanjenje emisija metana koje nude veliki potencijal za dalji razvoj.

14 Ovaj plan je baziran na proceni Zemalja Članica koje uzimaju u obzir sve postojeće domaće politike i mere. Do 2010 godine, ukupne emisije stakleničkih gasova EU–27 očekuje se da će iznositi 11% manje od proseka godine uzete za osnovicu (obično se radi o 1990 godini) ukoliko se primene dodatne mere planirane od strane EU i Zemalja Članica.

Gra�kon 5. Promene ukupnih emisija CH4 i N2O (ekvivalent 1.000 tona CO2) koje dolaze iz poljoprivrede – 1990 – 2005 (EU – 27)

Gra�kon 6. Trendovi uzgoja stoke i upotreba azotnog đubriva 1990 – 2005 (indeks u odnosu na 1990 godinu) – EU-2515

Izvor: elaborat Generalnog Direktorata Komisije za poljoprivredu bazirani na podacima EEA-e (poljoprivredno – ekološki indikatori)16

promene u % 1990 - 2005: ukupne CH4 i N2O emisije Izvor: EEA, Agro-ekološki indikatori

15 EU sastavljena od 25 Zemalja Članica, pre uključivanja Bugarske i Rumunije u Januaru 2007. godine

16 Pogledaj: http:www.eea.europa.eu/themes/agriculture/indicators

Upotreba đubriva i gnojiva Broj stočnih grla

1716

Manje oslobađanja azot oksida – bolji načini đubrenja

Glavni razlog značajnog smanjenja emisija N2O leži u smanjenju upotrebe azotnih đubriva, zadivljujućih 25% u poslednjih deset godina, kao i smanjenje upotrebe stajnjaka. Evropska asocijacija proizvođača đubriva procenjuje smanjenje upotrebe azotnog đubriva u EU–1517. U EU–1018 doći će do malog uvećanja, naročito u Poljskoj zahvaljujući procenjenom povećanju proizvod-nje žitarica. Pored ovih promena do 2015. godine potrošnja azota u EU–25 trebalo bi da bude 27% manja u poređenju sa 1986. godinom kada je zabeležena najveća godišnja potrošnja.

Gra�kon 7. Planirani trend emisija u poljoprivredi do 2010 godine (EU-15)

Transport; 18

Energensi, izuzev transporta; -7

Sve sektori; -11,4

Poljoprivreda; -15

Industrija; -15

Otpaci; -47

% promenaIzvor: Saopštenje Komisije o napretku u ostvarivanju Kjoto ciljeva (u pripremi)

17 EFMA (2006): Prognoze za hranu, poljoprivredu i upotrebu veštačkog đubriva u Evropskoj Uniji 2006 – 2016. godine. 18 Deset Zemalja Članica koje su se priružile Evropskoj Uniji u Maju 2004. godine

Razvoj politika EU doprinosi smanjenju oslobađanja Stakleničkih gasova

Za razliku od drugih industrija, oslobađanje gasova u poljoprivredi ne može se tako jednostavno kontrolisati pritiskom prekidača na mašini. Pristup koji omogućavaju održivost poljoprivredi je da joj se omogući da isporuči određene ekološke rezultate istovremeno ostajući samoodrživ, konkurentni ekonomski sektor, koji nosi ekonomske i socijalne prednosti. Mere koje doprinose smanjenju ispuštanja stakleničkih gasova poteklih iz proiz-vodnje poljoprivrednih proizvoda nisu uvek rezultat primene speci�čne promene politike za klimatske promene nego su pokrenuti od strane opštih poljo-privrednih i ekoloških politika, koje imaju za cilj dugoročnu održivost sektora.

ZPP igra jako značajnu ulogu

Brojni su koraci koji su preduzeti do sada, kako bi zabrinu-tost za klimatske promene i se integrisala u ZPP – glavna inicijativa sprovodi se na nivou EU preko sleda reformi u poseldnjih nekoliko godina. Na primer, reforma ZPP iz 2003. godine preusemerila je �nansisku pomoć za poljo-privrednike ka direktnoj pomoći nevezanoj za produkciju proizvoda (t.j. nije direktno povezana sa količinom proiz-voda koja će se proizvesti) samim tim se smanjujući efekat motivacije za intezivnom proizvodnjom. Ova „ne-vezana“ podrška dolazi sa jasnim obavezama za poljoprivrednike da upravljaju svojim poljoprivrednim zemljištem na održlve načine. „Ukršteno pridržavanje“ povezuje direktno plaćanje farmera sa njihovim poštovanjem prirodne sredine i drugih pravila donetih na nivou EU. Korisnici direktnih plaćanja moraju isto tako održavati poljo-privredno zemljište u dobroj poljoprivrednoj i ekološkoj kondiciji. Zemlje Članice su utvrdile uslove za ovu namenu – ti uslovi uključuju obaveze vezane za samu farmu, kao što su poštovanje pravila za održavanje zemljišta koje pomaže zadržavanju organskih materija u zemljištu i održavanju pašnjaka, što povećava kapacitete zemljišta za upijanje ugljenika20.

Dalje, postoji ceo raspon mera za ruralni razvoj (pod takoz-vanim „Drugim stubom“ ZPP-a) koji može doprineti ublažavanju posledica, kao npr. modernizaciji farmi (na primer preko energetski e�kasnije opreme i objekata), obuke i savetodavnih usluga, i podrške za biogas. Naročito relevantne su agro-ekonomske mere. Ponuđena je kompenzacija za pokrivanje dodatnih troškova farmerima, koji će dobrovoljno doprineti zaštiti okoline, agro-ekološki programi koji imaju značajni potencijal za stimulaciju prihvatanja mera za smanjenje emisija i za poboljšanje upijanja ugljenika. Komisija ohrabruje Zemlje Članice da uključe mere za rešavanje problema ispuštanja štetnih gasova u atmosferu u pripremanju i ostvarivanju svojih nacionalnih programa za ruralni razvoj, zato što su klimatske promene jedan od ključnih prioriteta de�nisanih strateškim smernicama za ruralni razvoj EU21. Budući razvoj ZPP-a mora omogućiti dodatne mogućnosti za poboljšanje postojećih instrumenata za borbu sa klimats-kim promenama.

Ekološko zakonodavstvo ima svoju ulogu

I dok se mnogi problemi izazvani klimatskim promenama polako rešavaju razvojem strukture poljoprivredne proiz-vodnje i tehnika gazdovanja, ova dimenzija problema rešava se zakonskim putem, stavljanjem ograničenja na određene prakse u poljoprivredi. Različite delovi EU zakonodavstva puno doprinose smanjenju posledica klimatskih promena, kao na primer Nitratna Direktiva (pogledaj sliku sa objašnjenjem Zakonodavstva u oblasti životne sredine)

19 vidi: http://ec.europa.eu/agriculture/index_en.htm za više informacija20 Upijači ugljenika su šume i drugi eko sistemi koji na taj način vezuju ugljenik, odstranjujući ga iz atmosfere i kompenzirajući CO2 emisiju

21 Odluka Saveta 2006/144/EC od 20 Februara 2006. godine (OJ L55 25.2.2006)

5. Na koji način politike EU mogu doprineti smanjenju ispuštanja štetnih gasova

19

Slika 3. Zakonski propisi vezani za životnu sredinu

U produžetku je dat nekoliko primera zakona koji su, iako se ne tiču direktno klimatskih promena, ipak važni za izbega-vanje emisija stakleničkih gasova u poljoprivrednom sektoru.

Nitratna direktiva (Direktiva Saveta 91/676, 12. Decembar 1991. godine koja se odnosi na zaštitu voda od zagađivanja prouzrokovanim nitratima iz poljoprivrednih izvora OJ L 375 , - 31.12.1991 godine) – Direktiva ima dve osnovne namene: da smanji zagađenje vodenih tokova nitratima poljoprivrednog porekla i da spreči dalje zagađivanje istih. Direktivom se rukovode sve Zemlje Članice samostalno i uključuje: stalni monitoring kvaliteta vode u odnosu na poljoprivredu; određivanje zona osetljivih na nitrate; utvrđivanje (dobrovoljnih) kodova dobre poljoprivredne prakse i (obavezujuće) mere, koje se trebaju primenjivati u okviru Akcionih Programa za zone osetljive na nitrate. Nekoliko Zemalja Članica Unije su proglasile su celokupnu svoju terito-riju, za zonu osetljivu na zagađenje nitratima. Za ove je zone, Direktiva je takođe utvrdila maksimalne količine azota iz stajnjaka koja se može rasturiti na površini od jednog hektara: 170 kg N/ha godišnje. Kod dobre prakse uključuje i poljoprivredne aktivnosti kao što su: najpovoljniji termini za đubrenje, upotreba đubriva u blizini vodenih tokova i na padinama, skladištenje stajnjaka i metode njegovog rastur-anja, kao i rotacija kultura i druge mere za gazdovanje zemljištem.

Direktiva (IPCC) za Integriranu prevenciju i kontrolu zagađivanja (Direktiva Saveta 96/61, 24. Septembar 1996. godine koji se odnosi na integriranu prevenciju i kontrolu zagađenja, OJ L 257, 10.10.1996) – Direktiva ima cilj da minimizira zagađenje okoline i loše uticaje velikih instalacija/ postrojenja. IPCC Direktiva se odnosi na stočarske farme sa više od 2,000 tovnih svinja/ ili 750 krava/ više od 40,000 komada živine. Mere koje moraju biti sprovedene na tim farmama su najćešće usmerene ka redukovanju isparavanja amonijaka (t.j. prekriveno skladištenje životinjskog stajnjaka, poboljšani sistemi za čuvanje stoke, pročiščavanje vazduha, upravljanje/ tretiranje stajnjaka, aplikacija đubriva koje ima mali koe�cijenat emisije). Amonijak nije staklenički gas, međutim mere za tretiranje stajnjaka, isto tako utiču i na smanjenje emisija metana i azotnog oksida. 2006. godine Komisija je započela proces revizije IPCC Direktive sa ciljem daljeg poboljšanja sprovođenja ove direktive.

Direktiva za nacionalno ograničenje emisija (NEC) (Direktiva 2001/81, 23. Oktobar 2001. godine, vezana za nacionalno ograničenje ispuštanja gasova u atmosferi za određene zagađivaće atmosfere, OJ L 309 - 27.11.2001. godine) –

NEC Direktiva je deo ukupne politike EU za kvalitet vazduha, i predviđa gornje granice za svaku Zemlju Članicu u ukupnim emisijama 2010 godine, za četiri zagađivača odgovorna za acidi�kaciju (zakišeljavanje) padavina, vode i zemljišta, eutro�kaciju i zagađivanje najnižih slojeva ozona (uključujući i amonijakom). Ostavljeno je Zemljama Članicama, da same odluče koje će mere primeniti da bi ispunile zahteve Unije. Zemlje Članice su u obavezi da pripreme nacionalne programe u cilju pokazivanja na koji će način ispuniti obaveze nacionalnog ograničenja emisija do 2010. godine.

Okvirna Direktiva za vode (WFD) (Direktiva 2000/06, 23. Oktobar 2000. godine, oformila je okvir za aktivnosti zajednice u vezi sa politikom za vode, OJ L 327 - 21.12.2000. godine) – sveukupni generalni cilj WFD-a ja da se oformi okvir za zaštitu svih voda (površinskih i podzemnih voda), naročito zbog prevencije daljeg pogoršanja stanja i zaštite statusa eko-sistema i močvara, i posebno za promociju održive upotrebe voda, kao i da doprinesu ublažavanju efekta poplava i suša. Zemlje Članice su odgovorne za identi�kaciju vodenih slivova i za pripremanje planova za rukovođenje vodenim slivovima uklučujući i donošenje adekvatnih programa i mera. WFD takođe predstavlja i alatku za savlađivanje pritisaka poljoprivrednih aktivnosti na kvalitet i količinu vode, uz direktnu povezanost sa ublažavanjem posledica klimatskih promena i potrebnim prilagođavanju.

Okvirna Direktiva za zemljišta (predlog). Zemljište ima puno funkcija, uključujući i ulogu upijača ugljenika. Odatle, poljoprivredno zemljište doprinosi ublažavanju klimatskih promena. EU pokušava da poboljša zaštitu zemljišta i u tom smislu je predložila pravni okvir. Prema predloženoj Direktivi obaveze Zemalja Članica su da identri�kuju (u roku od pet godina) zone koje su pod rizikom od degradacije zemljišta, da utvrde (u roku od sedam godina) konkretne ciljeve za smanjenja rizika u ovim zonama i da oforme programe konkretnih mera, koji se moraju aktivirati u roku od osam godina, od dana usvajanja Direktive. Predložena Direktiva je trenutno u procesu EU odlučivanja. Direktiva će omogućiti Zemljama Članicama da odrede koji će nivoi erozija zemljišta biti prihvatljivi (na primer), u okviru sveukupnih ciljeva Direktive.

18

Klimatske promene utiču na poljoprivredu na global-nom nivou

U nedavno objavljenom izveštaju22 IPCC-a za ocenu situacije prognozira se da će čak i malo globalno otoplja-vanje umanjiti prinose useva and prouzrokovati viši stepen promenljivosti prinosa u regijama sa niskom geografskom širinom u celom svetu. Negativni utIcaj na poljoprivredne prinose biće dodatno pogoršano sa čestim ekstremnim vremenskim prilikama. Manji vlasnici i farmeri koji obezbeđuju puku egzistenciju ovim putem, biće najviše pogođeni, jer imaju manji kapacitet i sredstava za prilagođavanje. Očekuje se da će ovo dovesti do povećanog rizika od gladi; dodatni broj ljudi u rizičnoj grupi mogao bi da narasti i do nekoliko stotina miliona. Na višim geografskim širinama (t.j. na severu severne hemis-fere) očekuje se rast produktivnosti kultura uz umereni porast temperatura (do 3°C), ali i smanjenje ukoliko dođe do većeg rasta temperature (veći od 3°C).

Poljoprivreda EU je takođe pogođena

Klimatske promene predstavljaju, isto tako, realnu brigu i za EU farmerstvo. Poljoprivreda će se suočiti sa mnogo izazova tokom predstojećih decenija, kao što je povećana međunarodna konkurencija, buduća liberalizacija trgovačke politike, kao i dodatno smanjenje populacije u mnogim regionima. Klimatske promene dodatno povećavaju ove pritiske.

Istina je da će neke od predviđenih klimatskih promena, imati pozitivni uticaj na poljoprivredu u nekim evropskim regionima, naročito u severnim regionima, međutim prisutniji uticaj će biti negativan i desiće se u regionima, koji su već pod velikim pritiskom izazvanim socio-ekonomskim i drugim faktorima životne sredine, kao na primer, nedostatak vode. Očekuje se da će ova neravno-mernost uticaja globalnog zagrevanja pojačati regionalne razlike u poljoprivrednim uslovima u Evropi, povečavajući rizik napuštanja zemljišta, marginalizacije pojedinih regiona u nekim delovima EU, i povečanjem ekonomske nejednakosti između ruralnih regiona u Evropi.

Ključne brige evropske poljoprivrede u vezi sa klimatskim promena

Iako postoje značajne regionalne razlike očekivanim klimatskim uslovima, u 21-om stoleću predviđeni utecaj može se sumirati kao: blaže i vlažnije zime, toplija i suvlja leta i ćešče i intenzivnije ekstremne vremenske pojave. Slike VIII i IX, pokazuju simulirane varijacije temperatura u celoj EU, do kraja stoleća. Predviđanja su bazirana na osnovi jednog socio-ekonomskog scenarija, koje prog-nozira uvećane emisije stakleničkih gasova u poređenju sa današnjim nivoom. Prognozirane temperature najavljuju značajno otopljavanje u budućnosti, naročito na Iberijskom poluotoku i u centralnom regionu Istočne Evrope. Iako je prognoziranje padavina još nesigurnije od prognoziranja očekivanih temperatura, trend smanjivanja padavina u južnim delovima EU može se primetiti već sada.

Ekstremni vremenski uslovi, i u manjoj meri, promene u godišnjim i sezonskim padavinama i njihov međusobni utecaj sa temperaturom, prouzrokovaće, kratkoročno i srednjeročno, najverovatnije ozbiljne posledice po poljo-privredu. Moguće je, da najozbiljnije efekte promena srednjegodišnih temperatura i padavina, nećemo osetiti do 2050. godine, međutim značajni negativni efekti očekuju se puno ranije dolaskom ekstremnih klimatskih pojava, kao što su produženi toplotni talasi, suše i poplave. Očekuje se da će ovi ekstremni vremenski uslovi postati još žešći, pa će se događati puno češće i u više delova EU, i najverovatnije prouzrokovati učestalo propadanje useva.

Utecaj može biti i u formi negativnih posledica po plodnosti zemljišta prouzrokovanih klimatskim prom-enama, kao povećana ranjivost organskih materija u tlu i rizik od erozije zemljišta, zbog povećanih temperatura i češćih suša i padavina. I pored nemogućnosti da se bude krajnje precizan u prognoziranju uticaja, skorašnja istraživanja pokazuju važnost identi�kacije potencijalnih sinergija između upravljanjem sa zemljištem, povezivan-jem pitanja prihvatanja ugljenika, emisija stakleničkih gasova, i dugoročna održivost poljoprivrednih sistema.

22 W.E. Easterling, P.K. Aggarwal, P. Batima, K.M. Brander, L. Erda, S.M.Howden, A. Kirilenko, J. Morton, J.-F. Soussana, J. Schmidhuber and F.N. Tubiello, 2007: “Hrana, vlakna i šumski produkti. Klimatske promene 2007: Uticaj, prilagođavanja i ranjivost. Doprinos II Radne grupe Četvrtom Izveštaju o oceni situacije, međunarodnog panela za klimatske promene“

6. Kako klimatske promene utiču na poljoprivredu

20 21

© fo

tolia

.com

© fo

tolia

.com

-60

-40

-20

-10

-05

+05

+10

+20

+40

+80

[ % ]

0

[ ºC ]

Temperatura: promena srednjih godišnih temperatura (oC)

23 Projekcije su bazirane na scenariju A2 koji predviđa trend produženog oslobađanja većih količina stakleničkih gasova i daljeg povećanja temperate. Projektovani uticaj klimatskih promena odnosi se na period 2071 – 2100 godine u odnosu na period 1961 – 1990 godine. Karte su bazirane na podacima DMI/PRUDENCE data (http://prudence.dmi.dk), i obrađene od strane zajedničkog istraživačkog centra (JRC) EU u okviru studije PESETA �nansirane sredstvima JRC (http://peseta.jrc.es)

Padavine: promene godišnjih količina (%)

Slika 8. Prognozirane promene srednjih godišnih temperatura do kraja 21-og stoleća23

Slika 9. Prognozirane promene srednjih godišnih količina padavina do kraja 21-og stoleća

+2

+2.5

+3

+3.5

+4

+4.5

+5

+5.5

2322

Speci�čni rizici sa kojima će se suočiti poljoprivredaNedostatak vode

Najveći deo uticaja klimatskih promena na poljoprivredi doći će preko vode. Klimatske promene rezultiraće najvero-vatnijim smanjenjem godišnjih količina vode dostupnih poljoprivredi u mnogim delovima Evrope, zbog očekivanog smanjenja letnjih padavina – pre svega u južnim delovima Evrope, kao i u delovima Centralne Evrope. U zapadnim i atlantskim delovima Evrope, očekuje sa da će leta biti suvlja i toplija i smanjeni vodni resursi u ovom periodu godine mogu dovesti do suprotstavljenih zahteva između poljoprivrede i drugih korisnika. Uvećani rizik od nedostatka vode imaće značajnije posledice po poljoprivrednu proizvodnju i evropske predelima. Mnogi regioni EU, a najviše južne Zemlje Članice Unije koriste različite vrste navodnjavanja stotinama godina – ovo je deo njihove zemljoradničke tradicije – međutim sektor će biti primoran da obavi reviziju tehnika navodnjavanja, koja će uzeti u obzir klimatske promene. Nekoliko regiona će možda morati povećati površine, koje se navodnjavaju ne bi li osigurali kontinuiranu proizvodnju i u budućnosti. Međutim, nema sumnje da poljoprivreda mora preuzeti dalje korake u poboljšanju svoje e�kasnosti korišćenja vodnih resursa i u smanjenju gubitaka vode, dok planovi za navodnjavanje moraju biti bazirani na pažljivom planiranju i temeljitoj proceni njihovog uticaja.

Vremenske nepogode

Delovanje povećane učestalosti ekstremnih vremenskih pojava kao što su padavine - grad, intenzivne kiše, toplotni talasi i suše osetiće se svuda u Evropi. Smenjivanje poplava, suša, i oluja poslednjih godina su demonstrirala ranjivost Evrope u pogledu ekstremnih uslova, a njihova učestalost se može uvećati na kraći i srednji rok (do 2020. godine). Naročito se, očekuje uvećanje rizika od suša u južnim delovima EU kao i mogućnost poplava u centralnim i sever-nim delovima EU.

Uvećani problemi sa štetočinama

Nepovoljni uticaj se takođe može očekivati od povećanja prostorne distribucije i inetnziteta postojećih štetočina, bolesti i korova, zbog povećanih temperatura i vlažnosti. Teško je proceniti obim efekata, ali je za očekivati da će oni biti krajnje regionalizovani. Poljoprivrednici će biti suoćeni sa izazovom rešavanja uvećanog problema sa štetočinama, ili sa pojavljivanjem novih štetočina, u okvirima ograničenja koja su nametnuta naukom, i u zakonodavnom okviru EU za odobrenje pesticida.

Uticaj na veličinu prinosa i geografskoj distribuciji poljoprivrednih kultura

Predviđene klimatske promene imaće uticaja na nivo i promenljivost visine prinosa, gazdovanja stokom, dok će se lokacije agro-klimatskih zona verovatno pomeriti ka sever-nijim geografskim širinama. Ovi uticaji mogu ugroziti snab-devanje domaćim izvorima hrane u nekim delovima Evrope; oni takođe mogu dovesti do uvećane cenovne nestabilnosti; i konačno, oni će značiti veći rizik za prihode zemljoradnika. Dalje, situacija može biti dopunski pogoršana zbog posledica klimatskih promena koje će pretrpeti veliki proizvođaći hrane iz zemalja koje nisu članice EU, a iz kojih EU uvozi značajne količine poljo-privrednih i prehrambenih proizvoda.

Međutim, još uvek postoje značajne neodređenosti u utvrđivanju klimatskih trajektorija, kao i očekivanih posledica po poljoprivredu, osobito na detaljnom prostor-nom nivou. Postojeće varijacije između prognoza generi-sanih različitim klimatskim modelima i socio-ekonomskim scenarijima, i njihova usaglašenost sa različitim vremens-kim rasponima, su važan faktor prilikom proračuna uticaja.

Uticaj na potrošače

Izvesnost smanjene proizvodnje hrane u određenim delovima EU, nepostojanost prinosa, promene sezonskih obrazaca, moguće uvećanje troškova zemljoradnika, kao rezultat klimatskih promena, imaće posledice na potrošače. Ove promene mogu doći u formi premeštenih lokacija sa kojih dobijamo produkte i/ili varijacije cena produkata. U nekim Zemljama Članicama, međutim, prinosi i spektar poljoprivrednih proizvoda se mogu poboljšati kao rezultat klimatskih promena.

Efekti klimatskih promena na šumama

Šumski regioni EU biće široko obuhvaćeni promenama klimatskih uslova. Postoji velika verovatnoća da će globalno otopljavanje povećati rizik od šumskih požara i štetočina; na duži rok uticaće i na sastav šuma i njihov kapaciteta za proizvodnju stabala; mada treba uzeti u obzir da će učestalost ovih uticaja biti geografski različito raspoređeni. Ekstremne vremenske pojave, kao što su jaki vetrovi, oluje i produženi toplotni talasi i suše, imaće takođe značajan uticaj na šume. Na dugi rok, klimatske promene mogu ugroziti kapacitet naših šuma da obezbeđuju ekonomske, socijalne i ekološke funkcije.

Različiti efekti klimatskih promena u EU regionima

Svi delovi EU sve više osećaju nepovoljne efekte klimatskih promena, ali su neki delovi pogođeniji od drugih. Na primer, Južna Evropa i Mediteranski basen su među najranjivijim regionima zbog visokog rizika od nedostatka vode. Dalje, naglašeno ranjivi regioni su planinske oblasti, naročito Alpi, gde brzi rast temperatura vodi ka raspros-tranjenom topljenju snega i leda, i značajno promenjenim vodnim tokovima. Gusto naseljene ravnice biće pod uvećanim rizikom od poplava zbog oluja, intenzivnih padavina i bujica, što dalje vodi ka sveobuhvatnim štetama na poljoprivrednom zemljištu, infrastrukturi i građevinskim zonama.

Veliki raspon predviđenih klimatskih promena u poljo-privredi je prikazan na gra�konu 10.

2524

Južne i Jugo-istočne zemlje EU

Južni i Jugo-istočni regioni (Portugal, Španija, jug Francuske, Italija, Slovenija, Grčka, Malta, Kipar, Bugarska, i južna Rumunija) osetiće kombinovani efekat velikih temperaturnih povećanja u kombinaciji sa smanjenim padavinama u regionima koji uobičajeno već vode bitku sa nedostatkom vode i koji u velikoj meri zavise od veštačkog navodnjavanja. Prosečne godišnje padavine na Pirine-jskom poluostrvu mogu se smanjiti i do 40% u poređenju sa sadašnjim nivoom padavina, do kraja ovog veka. Ukoliko se ne primene adekvatna prilagođavanja, opadanje godišnjih prinosa moše dostići 10% do 30% (dugoročno) potencijalno kreirajući rizike za domaće snabdevanje sa hranom. Do 2050. godine može se očekivati pomeranje kultura (posebno prolećnih kultura) iz južnih krajeva ka višim geografskim dužinama kao rezultat klimatskih prom-ena. Mere za prilagođavanje, poput što je izbalansirana rotacija kultura preku uvođenja kultura, koje traže manje vlažnosti, koje će biti neophodne da bi izbegli najdramatičniji efekti.

Centralni regioni EU

U centralno evropskim zemljama (jug i istok Nemačke, Austrija, Poljska, Ćeška Republika, Slovačka, Mađarska, Severna Rumunija) klimatski modeli predviđaju povećanje padavina u zimskom periodu, kao i mogućnost značajnog smanjenja letnjih padavina u nekim regionima kao što su Mađarska i Severna Rumunija. Poljoprivredne aktivnosti biće najverovatnije pogođene visokim temperaturama i letnjim sušama, kao i povećanim rizikom od erozije zemljišta i migracije štetočina i bolesti. Međutim, neki regioni, kao Poljska, Češka Republika, Istočna Nemačka, mogu vuideti koristi od dužih vegetacionih sezona, što će im omogućiti uvećane useve, kao i povećan broj kultura koje odgajaju.

Zapadni i Atlantski regioni

U Zapadnoj i Severnoj Francuskoj, Belgiji, Luksemburgu, Holandiji, Zapadnoj Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Irskoj i Danskoj, predviđena povećanja srednjih temperatura biće umerenija od promena temperatura u drugim oblastima.Predviđa se da će ekstremne vremenske pojave, kao što su jake oluje i poplave, postati sve ćešće zbog visokih temperatura i povećanih količina i inteziteta pada-vina, naročito zimi. Međutim letnji periodi biće najverovat-nije sušniji, na taj način smanjujući vodene resurse, što može izazvati kon�ikt u potražnji vode između poljo-privrede i ostalih korisnika ovih, životno važnih, resursa. Jedan od najvećih problema sa kojim će se suočiti poljo-privreda u ovoj zoni biće povećanje nivoa mora, pri tom ugrožavajući nizije u Istočnoj Engleskoj i na obali Severnog mora u Belgiji, Holandiji i Nemačkoj, koja predstavljaju neke od najproduktivnijih poljoprivrednih regiona u tim zemljama.

Severni regioni

U severnim regionima (Švedska, Finska, Baltičke države) žestoke oluje i kratkotrajne poplave, sa povećanim i inten-zivnijim padavinama, su očekivane tokom zimskih perioda i naročito u najsevernijim regionima (Švedska i Finska). Sa druge strane, pozitivno je to što će biti moguće gajiti nove kulture i kultivisati nove prostore, zbog duže sezone, dok će prinosi značajno narasti ukoliko dođe do ograničenog povećanja temperature od 1°С do 3°С, međutim proizvod-nja može trpeti od najezde novih štetočina i bolesti. Toplija klima, istovremeno može intenzivirati i problem kvaliteta vode u Baltičkom moru. Topljenje večnog leda, zbog zagre-vanja, može biti od posebne važnosti zbog moguće promene strukture okolnog zemjlišta.Centralna Evropa

Severni regioniJužni i jugo-istočni regioniZapadni i Atlantski regioni

zimske padavine(poplave)

nivo mora

suvlja i toplija leta

prinosi, broj kultura

temperatura

godišnje padavine,raspoloživost vode

rizik od suša, toplotni talasi

prinosi

odgovarajuće kulture

nivo mora/ jezera

oluje, poplave

sezona odgajivanja

suvlja i toplija leta

potencijal useva

štetočine

otapanje zamrznutog tla

letnje padavine

zimske padavine(poplave)

rizik od suša

rizik od erozije tla

dužina sezone odgajivanja

prinosi i broj kultura

Gra�kon 10. Projektovani uticaj klimatskih promena na različite regione EU

Izvor: Elaborat Direktorata za Poljoprivredu Komisije, urađen na bazi raspoložive literature

26 27

Poljoprivredni sektor EU je u potpunosti svestan izazova koje nose klimatske promene i aktivno odgovara na iste. Sektor već primenjuje određeni broj praktika gazdovanja farmama, koje mogu potencijalno smanjiti ispuštanja štetnih gasova ispod trenutnog nivoa. Ove prakse variraju u svojoj rentabilnosti i praktične upotrebljivosti, ali uključuju: optimizaciju upotrebe veštačkog đubriva, smanjeno korišćenje (ili obnova) organskih zemljišta, kao što je tresetno zemljište, koje sadrži veliku količinu uglje-nika; i bolje kontrole sistema za upravljanje stajnjakom sa ciljem smanjenja ispuštanja metana u atmosferi – na primer, preko upotrebe čvrstih prekrivača za lagune, kompostiranjem, kao i anaerobnim sistemima za obradu (za zahvatanje metana, i njegovu preradu u biogas). Dalji razvoj obnovljive energije dobijene iz poljoprivredne biomase, može doprineti smanjenju emisija CO2 iz energetskih postrojenja i transporta, istovremeno obezbeđujući korist za poljoprivredni sektor.

Međutim, postoje ograničenja u tome koliko se može postići u smanjivanju emisija stakleničkih gasova sa farmi, pre svega zbog malog broja farmerima dostupnih tehničkih rešenja po pristupačnoj ceni, a sa druge strane, zbog potrebe EU da održi tekući nivo proizvodnje hrane. U budućnosti, moguće je pojavljivanje novih tehnologija, koje će omogućiti smanjenje ispuštanja metana iz diges-tivnog sistema preživara.

Važno je napomenuti da, dok se sa jedne strane smanji-vanjem poljoprivredne proizvodnje EU, nadilaženjem ili poštovanjem ekstremno zahtevih propisa u poljoprivredi, rešavaju problemi klimatskih promena, sa druge strane se suočavamo sa rizikom od „izvoza“ emisija u druge zemlje, koje i dalje proizvode poljoprivredne proizvode bez obraćanja naročite pažnje na problem klimatskih prom-ena, a koje će nastaviti da nadopunjunju nedostatak na tržištima svojim poljoprivrednim proizvodima. Na primer, porastom svetske potražnje za životinjskim proiyvodima, stroge mere za ublažavanje problema koje se preduzimaju u EU, neće rezultirati smanjenom neto emisije stakleničkih gasova na globalnom nivou, ukoliko dolazi do preseljenja aktivnosti gajenja stoke u drugim zemljama. Dalje, ukoliko dođe do povećane proizvodnje u zemljama u kojima je produktivnost životinja manja od one u EU, onda može čak doći i do neto povećanja globalnih emisija stakleničkih gasova, uključujući tu i gubljenje CO2 zbog potencijalne prenamene zemljišta (prenamena šuma u pašnjake). Ovo naglašava činjenicu da su klimatske promene, uključujući i one u poljoprivredi, globalan problem koji zahteva globalna rešenja. Neki speci�čni načini na koje poljo-privreda već doprinosi borbi sa klimatskim promenama su sledeći:

7. Poljoprivreda može dati dopunski doprinos merama protiv klimatskih promena Pretvaranje životinskog stajnjaka u biogas

Instaliranje anaerobnih sistema za preradu24 sa ciljem proizvodnje biogasa iz životinjskog stajnjaka, je možda jedna od obećavajućih mera za smanjenje emisija metana u atmosferi, i pored visoke cene koštanja. Ovaj metod je naročito e�kasan u onim regionima sa velikom gustine stoke i velikim količinama oslobođenog stajnjaka i osoke, a od toga imamo koristi i u naporima za zaštitu podzemnih voda. Sredstva iz fondova za ruralni razvoj EU se upotre-bljavaju za podršku postrojenjima za proizvodnju biogasa. Međutim, za uspešni razvoj razvoja proizvodnjebiogasa, potrebni su dopunski napori, kao što su mere za garanti-rane otkupne tarife25 električne energije.

Metodi organske proizvodnje

Organska poljoprivreda, budući da generalno ne koristi mineralna đubriva i takođe koristi manje količine organ-skog đubriva u poređenju sa standardnom poljoprivre-dom, doprinosi manje emisijama. Organska poljoprivreda, isto tako koristi i manje energije prilkom proizvodnje (kako po jedinici površine, tako i po jedinici proizvoda) u poređenju sa konvencionalnom poljoprivredom. EU ohrabruje organsku proizvodnju dugi niz godina. Evropski Akcioni Plan za organsku hranu i poljoprivredu iz Juna 2004.26 godine naglašava dvostruku ulogu, koju ima organska proizvodnja u društvu, kao odgovor na zahteve potrošača i preko omogućavanja dopunske koristi za širu javnost. Ovaj plan ima za cilj dali razvoj organske poljo-privrede.

Povećanje upijanja ugljenika u poljoprivredna zemljišta

Skladištenje organskog ugljenika u poljoprivrednim zemljištima (upijač ugljenika) nudi značajan potencijal za odstranivanje CO2 iz zemljine atmosfere. Hloro�lne biljke upijaju CO2 fotosintezom i koriste uskladišteni ugljenik prilikom izgradnje organskih materija. Uloga poljoprivred-nih eko-sistema, kao upijača ugljenika je priznata Kjoto protokolom, što omogućava uključenje absorbiranih količina (ili oslobođenih) količina ugljenika preko gazdo-vanja poljoprivrednim površinama, a prilikom preračuna ukupnih nacionalnih neto CO2 emisija27.

Značajne količine ugljenika mogu biti uskladištene u zemljištu preko niza poljoprivrednih praksi i promena u načinu upotrebe zemljišta, kao na primer: organska poljo-privreda, sistemi za sa smanjenim obrade ili bez nje što smanjuje ili sprečava narušavanje strukture zemljišta; upotreba kultura za vezivanje28; proteinskih kulture; sađenje žive ograde; održavanje trajnih pašnjaka i prena-mena obradivog zemljišta u travnjake. Dalje, značajne količine ugljenika se mogu uskladištiti putem pošumljavanja poljoprivrednog zemljišta, i putem agro-šumskih sistema, jer drvenaste vrste (na pr. brzorastuća vrba) mogu absorbiovati puno više ugljenika od većine drugih poljoprivrednih kultura, i to na dugoročnojosnovi.

Naučna saznanja stalno napreduju u ovoj oblasti, iako još uvek postoji veliki broj poteškoća vezanih za

24 Anaerobna prerada je prirodni proces biološkog razrađivanja organskog materijala u sredini bez vazduha. Anaerobni prerađivač je naprava, koja koristi ranije spomenuti proces da bi preradila različite tipove organskog đubriva i proizvela biogas. Dalje, biogas se može transformirati u toplotnu ili električnu energiju. Ovaj proces smanjuje otpuštanja gasova od upotrebljenih materijala, dok istovremeno proizvodi dragocenu obnovljivu energiju.25 Zakonska obaveza (sa striktnom minimalnom otkupnom cenom), za distributere električne energije, da otkupljuju električnu energiju od postrojenja koja proizvode obnovljivu energiju, kao što su centrale na biogas26 Vidi: http://ec.europa.eu/agriculture/qual/organic/plan/comm_en.pdf27 Član 3.4 Kjoto protokola za korišćenje poljoprivredog i šumarskog zemljišta28 Kulture za vezivanje su brzo-rasteće biljke koje se odgajaju paralelno sa, ili kao međuusevi, sa ciljem obezbeđivanja biljnjeg pokrivača za zemljište tokom cele godine.

28 29

implementaciju mera za absorpciju ugljenika i nesigurnosti oko njihovog konačnog ishoda u zavisnosti od regionalnih varijacija i različitih tipova tla, kao i stabilnosti sadržaja ugljenika u zemljištu. I pored nesigurnosti potencijala za skladištenje ugljenika preko mera za gazdovanje zemljištima, one su jako važne za održivu upotrebu zemljišta. U svojoj poslednjoj proceni, IPCC nalazi da absor-pcija ugljenika u poljoprivrednom tlu ima najveći potencijal za smanjenje globalnih emisija29.

Obnovljivi izvori bio-energije i bioproizvoda

Obnovljiva energija proizvedena iz poljoprivredne biomase30 može zameniti intenzivno emitirajuće energente u sektorima kao što su transport, grejanje i proizvodnja električne energije. Razvoj obnovljivih energija je jedna od ključnih mera kojom obezbeđujemo ispunjavanje EU obaveza za smanjenje emisija stakleničkih gasova.

Marta 2007. godine šefovi vlada EU Zemalja saglasili su se ispuniti sledeće ciljeve do 2020. godine: ukupni udeo obnovljivih resursa u potrošnji energije od 20%, i udeo biogoriva u fosilnim gorivima, koja se koriste u drumskom transportu od minimum 10%. U svojim politikama za razvitak biogoriva, EU planira mere kojima će osigurati da je njihovi sveukupan efekat na smanjivanju emisija CO2 poziti-van, uključujući i obavezu za minimalni nivo smanjivanja emisija stakleničkih gasova u poređenju sa fosilnim gorivima. Zakonodavstvo takođe promoviše i biogoriva druge generacije koja će se moći koristiti u širem rasponu resursa od biomase – nusprodukata i šumskog materijala – i dostići značajno smanjenje emisija stakleničkih gasova.

Potencijali za dopunsko smanjivanje emisija ima i u postupnom povećanju upotrebe poljoprivrednih resursa kao što su agro-materijali, bioplastika i biohemikalije, u industrijskoj proizvodnji. Brojna istraživanja pokazuju da mnogu proizvodi biljnog porekla omogućuju različite prednosti za životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Lokalna upotreba biomasa takođe potpomaže i balansiranu distribuciju poljoprivrednih aktivnosti na čitavoj teritoriji EU.

Pružanje ekoloških usluga

Uzimajući u obzir prognozirani ozbiljni uticaj koji će klimatske promene imati na staništa i biološku raznovrsnost, uloga poljoprivrede, kao izvršioca ekoloških usluga i usluga ekosistemima, postaće sve važnija u uslovima klime koja se menja. Upravljanje poljoprivredom ima jako važnu ulogu u pogledu, između ostalog, e�kasne upotrebe voda u sušnim regionima, zaštite vodnih tekova od prekomernog dotoka hranljivih materijaupravljanje poplavama, kao i održavanje i obnavljanje multifunkcional-nih pejsaža, kao što su poljoprivredni sistemi visoke vrednosti za prirodnu sredinu (HNVF), koja oebezbeđuju staništa i migracije boljnih vrsta. Promovisanje mera za zemljišta namenjena održavanju nivoa organskog uglje-nika i zaštita trajnih pašnjaka, su mere koje mogu poboljšati svojstva za upijanje ugljenika, istovremeno pomažući prilikom prilagođavanju rizicima koje nose klimatske promene.

Klimatske promene, poljoprivreda i potrošači

Poljoprivrednici ne pokušavaju da rešavaju probleme nastale klimatskim promenama, tek tako. Oni odgovaraju na zahteve tržišta na kom prodaju, ponekad povezanih sa klimatskim promenama, ali i kao rezultat inicijativa koje dolaze od EU. Mnogi proizvođači i potrošači hrane sve češće pokušavaju da smanje svoj ugljenični ili karbonski otisak (carbon footprint) preko svojih proizvodnih ili potrošačkih izbora (npr. poboljšanje informiranosti o karbonskom otisku31; kupovinom lokalno proizvedene hrane sa ciljem smanjivanja udaljenosti na kojoj se trans-portuju produkti). Neki proizvođači su se odlučili za ekološko održive proizvodne tehnike (nr pr. organska proizvodnja, integrisano upravljanje ratarskim usevima32). Međutim, postoji jako puno praktičnih problema sa kojima se treba suočiti. Na primer, još uvek ne postoje standardne metode za obračunavanje karbonskog otiska. Neke forme obeležavanja (etiketiranja) proizvoda su već u razvoju, ali je ipak rad na ovom polju još uvek u povoju. To znači da ni proizvođači, a ni potrošači nisu sigurni šta tržište može isporučiti.

29 Smith, P., D. Martino, Z. Cai, D. Gwarz, H. Janzen, P. Kumar, B. McCarl, S. Ogle, F. ’Mara, C. Rice, B. Scholes, O. Sirotenko, 2007: Agriculture. In Climate Change 2007: Ublaženje. Doprinos Radne Grupe III ka Četvrtom izveštaju za procene Međuvladinog panela za klimatske promene30 Pojmom biomasa označavamo sve poljoprivredne kulture, drveće i druge biljke, poljoprivredne ostatke (na pr. stajnjak) i šumski ostaci koji se upotrebljavaju kao sirovina u procesu dobijanja obnovljive energije (električne energije, zagrevanje i hlađenje) ili za transportna goriva kao i za proizvodnju bioprodukata kao što su vlakna, bioplastika ili biohemika-lije. Biomasa takođe može uključivati i industrijske nusprodukte i organske frakcije prerađenog čvrstog komunalnog otpada.

31 Karbonski otisak predstavlja ukupnu količinu ugljen-dioksida i ostalih stakleničkih gasova koji su oslobođeni za vreme trajanja životnog ciklusa svakog proizvoda ili usluge. Karbonski otisak se obračunava korišćenjem metode procenjivanja životnog ciklusa32 Strategije integrirane proizvodnje različitih kultura koje trebaju ponuditi povoljnosti kao što su kontrola štetočina, očuvanje plodnosti zemljišta, itd., istovremeno koristeći prednosti moderne tehnologije

30 31

© fo

tolia

.com

Klimatske promene su veliki razlog za zabrinutost sa aspekta održivog razvoja EU. Iznalaženje rešenja za prilagođavanje biće kritično važno u godinama koje predstoje, posebno u poljorivredi. Mere za prilagođavanje moraju stremiti smanjenju ranjivosti poljopivrednog sektora i uvećanju izdržljivosti ruralnih sredina, sa ekološkog i ekonomskog aspekta.

Široki dijapazon mogućnosti za prilagođavanje na različitim nivoima

Prilagođavanja uključuju politike, prakse i projekte u cilju smanjenja štete i/ili iskorišćavanje mogućnosti koje su u vezi sa klimatskim promenama, uključujući i klimatsku nepostojanost i klimatske ekstreme33. Postoji širok skup mera za prilagođavanje, počev od tehnoloških mogućnosti do upravljačkih (npr. prakse poljoprivredne proizvodnje), kao i političke (na pr. akcijski planovi za prilagođavanje).

Da bi izašli na kraj sa prognoziranim klimatskim prom-enama, poljoprivrednici mogu, između ostalog, da: promene uobičajene prakse rotiranja kultura u cilju najboljeg iskorišćavnja raspoloživih količina voda, i da usaglase dane setve sa temperaturnim šablonima i šablonima padavina, da koriste varijetete kultura koje su u većoj meri prilagođene novim vremenskim uslovima (na primer izdržljivije na toplotu i sušu), i da posade živicu ili male pošumljene parcele-pojaseve da bi smanjili odlivanje voda i da posluže kao zaštita od vetrova. Na nivou sektora, obezbeđivanje tačnih i ažuriranih podataka o klimatskim rizicima farmerima i podrška putem savetodavnih usluga i obuke, su ključne mere za prilagođavanje u usvajanje propisa zajednice. Neke Zemlje Članice su već preduzele aktivnosti i mere za prilagođavanje. Neodložna pažnja je bila posvećena na istraživanja (procenu klimatskih uticaja) i uvećanje znanja. Strategije za prilagođavanje poljoprivrednog sektora su već pripremljene ili su u procesu donošenja u određenom broju zemalja (na primer Finska, Španija, Francuska, Velika Britanija). U fokusu napora do danas se našla i prevencija od vremenskih ekstrema, koji se smatraju najneposrednijim rizicima (kao što su poplave).

Poljoprivredne prakse se već menjaju kao odgovor na nove klimatske uslove

Neke promene u fenologiji34 kao rezultat promena srednjegodišnjih vremenskih uslova se već mogu primetiti u Evropi, iako trendovi uvećane produktivnosti otežavaju identi�kaciju uticaja klimatskih promena. Na primer, u južnoj Francuskoj je primećeno prerano cvetanje kajsija i breskvi za jednu do tri nedelje. U Alzasu (Istočna Francuska) zagrevanje i produženje uzgajanja vinskog grožđa je već dovelo do uvećanja prosečnog sadržaja alkohola u vinima. U Nemačkoj, setva kukuruza i šećerne repe se već vrši desetak dana ranije nego obično. U Južnoj Francuskoj, setva kukuruza je pomerena 20 dana ranije nego obično. Takve promene u poljoprivrednom kalen-daru upućuju na činjenicu da se poljoprivrednici samos-talno prilagođavaju na novonastale vremenske uslove.

Kako se promene vremenskih šablona intenziviraju, poljo-privrednici će možda imati potrebu za uvođenjem sasvim novih varijeteta kultura, sa novim speci�čnim načinom gajenja.

33 EEA Technical report n° 7/2005 and glossary of the IPCC Third Assess-ment Report (http://www.ipcc.ch/pub/szrgloss.pdf )34 Sezonske promene životnih ciklusa (promene na biljkama i životinjama)

Neke metode prilagođavanja na klimatske promene mogu biti vrlo skupe, zbog potrebe investiranja u novu opremu i infrastrukturu, kao što je izgradnja i poboljšanje sistema za navodnjavanje gde se nadoknađuju izgubljene padavine u vreme rasta, ili prilagođavanje ventilacije u zgradama u kojima se drži stoka.

Na koji način ZPP podržava napore farmera za prilagođavanje

Poljoprivrednici ne mogu samostalno da se nise sami sa teretom klimatskih promena. Javna politika mora dati odgovarajuću podršku u cilju omogućavanja poljoprivred-nicima da prilagode strukturu svojih farmi i proizvodne metode, i da produže sa davanjem usluga ruralnoj sredini. ZPP već sadrži neke neophodne elemente, koji bi trebalo da olakšaju prilagođavanje klimatskim promenama.

Jedan od tih elemenata je „razdvajanje“ poljoprivredne podrške od proizvodnje (prvi put uvedeno sa reformom ZPP u 2003. godini i kasnije prošireno na šećer, kao i sektor voćarstva i povrtarstva) tako da direktne isplate poloprivrednicima više nisu u direktnoj vezi sa time šta oni proizvode. Jedan od ciljeva „razdvajanja“ je da se

omogući poljoprivrednicima lakše da odgovore na razne spoljašnje uticaje. Sposobnost da se odgovori na potrebe i zahteve tržišta potenciraju su veoma često. Međutim, „razdvajanje“ isto tako pomaže farmerima da odgovore na njihovu �zičku okolinu, na primer preko kultivisanja najadekvatnijih kultura.

Najnovije reforme ZPP su doprinele stvaranju okvira za održiv razvoj poljoprivrede u EU, kao i boljem upravljanju prirodnih resursa, što će biti jedan od osnovnih delova strategije za prilagođavanje poljoprivrede.

Sa olakšavanjem pristupa zemljoradnika do alatki za upravljanje rizicima, kao što su planovi za osiguranje, može im se pomoći da se nose sa ekonomskim posledi-cama ekstremnih pojava koje su rezultat klimatskih prom-ena. Politika za upravljanje rizicima i krizama je razmatrala moguće alatke, i ubuduće, one će možda biti ključne u osiguravanju prihoda farmi i ublažavanju posledica od značajnih �uktuacija prihoda. EU već ima speci�čne odrednice za alatke za upravljanje rizicima u najnovijoj reformi u sektoru za voćarstvo i povrtarstvo35. Na primer, organizacije proizvođača mogu da iskoriste svoja sredstva, delimično obezbeđena od budžeta EU,

35Pogledaj: http://ec.europa.eu/agriculture/capreform/fruitveg/index_en.htm(the reform of the common market organization in fruit and vegetables)

3332

© fo

tolia

.com

da podrže proizvođaće, koji osiguravaju svoje letine protiv rizika od prirodnih nepogoda kao i za administrativne troškove rada sa zajedničkom fondovima.

Drugi stub ZPP - politika ruralnog razvoja - obezbeđuje mogućnosti sa kojima mogu da se nadoknade negativni efekti, koje klimatske promene mogu doneti za poljo-privrednike i za ruralne ekonomije.Propisi EU o ruralnom razvoju za period 2007-201336 godinu sadrže kategorične napomene o ciljevima EU u pogledu ublažavanja efekata klimatskih promena na poljoprivredu. Fondovi za ruralni razvoj su već bili korišćeni na nekoliko načina da bi pomogli u nošenju sa problemom nedostatka vode, kao na primer u obezbeđivanju podrške za aktivnosti štednje vode i inves-ticijama u e�kasnu opremu za navodnjavanje. Agro- ekološki šema koja cilja bolje upravljanje zemljištem, vodama , i prirodnom sredinom , je takođe važna sa aspekta prilagođavanja na klimatske promene. Obezbeđivanje informacija o rizicima od klimatskih prom-ena i ostvarivih rešenja za prilagođavanje poljoprivred-nika, obezbeđivanje pomoći za bolje planiranje, su aktvi-nosti koje mogu biti podržane kroz savetodavne usluge i obuku.

Ranjivost poljoprivrednika je u vezi sa njihovom socio- ekonomskom situacijom, a ohrabrivanje kulture unošenja promena u način poslovanja je ključno za održavanje njihovog kapaciteta za prilagođavanje. Ruralni razvoj isto tako ima veliku ulogu i u zaštiti i održivoj upotrebi genetskih resursa. Održavanje opsežne i široke baze genetskih resursa je od suštinske važnosti za razvoj varijeteta, koji su otporni na stres koji je izazvan vrelinom ili vlagom. Neke mere šumarstva mogu isto tako da se upotrebe u borbi protiv efekata klimatskih promena, kao na primer preventivne aktivnosti protiv širenja štetočina i poboljšavanje otpornosti šuma, putem prilagođavanja na kombinovanje različitih vrsta drveća.

36 http://ec.europa.eu/agriculture/rurdev/leg/index_en.htm

Ekstremno različiti regionalni agro-klimatski uslovi i prog-nozirani efekat od klimatskih promena, počev od pozitivnih do veoma negativnih, čine donošenje opštih mera za prilagođavanje na nivou Unije veoma otežano. Rešenja za prilagođavanje će morati da se iznađu i na regionalnom i na lokalnom nivou. Uspešno prilagođavanje će tražiti saradnju i ućešće više nivoa vlasti; od EU do nacio-nalnih, regionalnih i lokalnih. Planiranje prilagođavanja u poljoprivredi ne može se ostvariti samo na osnovu opštih znanja o promenama klimatskih obrazaca, već je potrebna i detaljna informacija o regionalnom uticaju i razumljiva procena opcija za prilagođavanje i njihova izvodljivost na lokalnom nivou i na farmama.

EU promoviše istraživanje, u cilju pripreme za prilagođavanja. Znanje o rizicima od klimatskih promena i mogućnostima prilagođavanja i dalje treba da budu prevedeni u praktična rešenja za poljoprivrednike i ruralne planere u njihovoj oblasti rada. Korišćenje savetodavnih i usluga za obuku je ključno u pokretanju aktivnosti i donošenje odluka za prilagođavanje.

Istraživački projekti EU o klimatskim promenama

Naučni rezultati obezbeđuju osnovu za razumevanje uzroka i posledičnog uticaja na klimatske promene, i rada na identi�kaciji rentabilnih opcija za ublažavanje i prilagođavanje. Nekoliko projekata �nansiranih od strane Okvirnih istraživačkih projekata EU je doprinelo poboljšanju znanja iz ove oblasti.

Projekat PRUDENCE37, na primer, predvideo je uticaj na klimu u budućnosti u različitim regionima Evrope. Tekući proces ENSEMBLES38 razvija sistem za predviđanje klimatskih promena na osnovu globalnih i regionalnih „Zemljin sistem“ modela visoke rezolucije razvijenih u Evropi. Oba projekta daju značajan doprinos

pripremi za najnoviji Četvrti IPCC izveštaj o procenama. Drugi veliki tekući projekat, ADAM39 („Strategije za prilagođavanje i ublažavanje: podrška evropskoj klimatskoj politici“) procenjuje cenu i efektivnost politike za ublažavanje i prilagođavanje, i obezbediće veći broj dugoročnih strategija i mogućnosti. Projekat „CIRCE“ („Istraživanje klimatskih promena i njihov uticaj, Mediter-anska perspektiva)40 radi u saradnji sa Severno- afričkom i Blisko- istočnim zemljama u proceni posledica klimatskih promena za društva i ekonomije u Mediteranskoj zoni i identi�kaciji mogućih aktivnosti za prilagođavanje.

EU, ne samo što �nansira istraživanja već i promoviše i širenje znanja i iskustava u cilju osposobljavanja involvi-ranih partnera za razvijanje novih rešenja za izazove klimatskih promena. Na primer, ClimChAlp41 („Klimatske promene, uticaj i strategije za prilagođavanje na Allpskim prostorima) je Interreg42 projekat koji grupiše sve evropske Alpske regione. Alpi su posebno osetljivi na klimatske promene. Projekat ima za cilj da poboljša procenu klimatskih uticaja i razvijanje opšte održive razvojne strategije koja će uzeti u obzir klimatske efekte.

Projekat PESETA43 („Projekcije ekonomskog uticaja na klimatske promene u Sektorima Evropske Unije, koji se baziraju na „od osnove ka vrhu“ analizi“) je razvio metod-ologiju za procenu mogućih ekonomskih uticaja klimatskih promena na različite ekonomske sektore, uključujući i poljoprivredu. Projekat je izradio karte koje pokušavaju da predstave prognozirane promene u poljo-privrednim prinosima, na osnovu modelisanih promena klimatskih varijabila.

37 Vidi: http://prudence.dmi.dk38 Vidi: http://ensembles-eu.meto�ce.com/39 Vidi: http://www.adamproject.eu/

40 Vidi: http://www.circeproject.eu/41 Vidi: http://www.climchalp.org/42 Vidi: INTERREG je program �nansiran od strane EU koja pomaže evrops-kim regionima da oforme partnerstva u zajedničkom radu na uzajamnim projektima43 Vidi: http://peseta.jrc.es/index.htm

9. Poboljšanje naših znanja i dugoročnih razmišljanja

35

Tekući projekti za podršku poljoprivredne politike su PICCMAT („Politika podrške za unapređenje poljoprivred-nih tehnika za ublažavanje efekata klimatskih promena“)44 i ADAGIO ( „Prilagođavanje poljoprivrede u evropskim regionima, koji su uticajem rizika nastalih usled klimatskih promena“)45, u oblasti smanjenja emisije i odgovarajućeg prilagođavanja. PICCMAT projekat stremi ka identi�kaciji poljoprivrednih praksi, koje smanjuju ispuštanje stakleničkih gasova, i predlaže mere i alatke za zaintereso-vane strane i kreatore politike. Putem ukljućenja istraživača, lokalnih poljoprivrednih istraživačkih centara, savetodavnih uslužnih centara za poljoprivrednike, ADAGIO će proceniti potencijalne mere za prilagođavanje u poljoprivredi za izvestan broj evropskih regiona.

EU je takođe uključena i u agronomska i tehnološka istraživanja, kao i u razvoj druge generacije biogoriva. Primena biotehnologije46 je još jedna od oblasti za koju je EU zainteresovana. Na primer, biotehologija nudi različite mogućnosti za razvijanje kultura koje su otpornije na toplotu i suše. Istraživanja u biotehnologiji koja su �nan-sirana od strane EU, a koja se odnose na klimatske promene, su fokusirana na razvoj „bioekonomije zasno-vane na znanju“ 47 čiji je cilj da zameni fosilna sa obnovlji-vim biološkim gorivima. Ovo može da dovede do aplikacija i proizvoda u različitim oblastima, kao novost-vorena hrana, zelene hemikalije (na primer bioplastika), kao i održiva, ekološki prihvatljiva biogoriva.

44 Vidi: http://www.climatechangeintelligence.baastel.be/piccmat/45 Vidi: http://www.adagio-eu.org/46 Biotehnologija je tehnologija koja je pre svega bazirana na biologiji i genetici, naročito se upotrebljava u poljoprivredi, nauci o hrani i medicini47 Vidi: http://ec.europa.eu/research/biosocietz/kbbe/kbbe_en.htm

34

10 . Zaključci

Poljoprivrednici se suočavaju sa puno izazova prouzroko-vanih klimatskim promenama, ali mogu i ponuditi neka od rešenja za globalno zagrevanje. Poljoprivreda ima dopun-ske mogućnosti za doprinos ublažavanju klimatskih prom-ena preko smanjivanja emisija svojih gasova metana i azot oksida, preko poboljšanja sistema za sekvestriranje uglje-nika u poljoprivrednim površinama, i preko obezbeđivanja materijala za obnavljanje energije i industrijsku upotrebu.

Poljoprivrednici su odavno dokazali svoj kapacitet za prilagođavanje na nove izazove. Neprekidna evolucija u pogledu izbora kulture i varijeteta, i praksi upravljanja (na primer planiranje poljoprivrednih aktivnosti, navodnja-vanje) može se primetiti posvuda u EU. Ovo su uglavnom samostalne aktivnosti na regionalnom, i osobito na nivou pojedinačnih farmi ,koje je ohrabreno kratkoročnim okolnostima (na primer kao rezultat vremenskih prog-noza). Međutim, izazovi koje nam nameću klimatske promene u budućnosti prevazilaze granice autonomnih kapaciteta prilagođavanja na nivou pojedinačnih farmi, i biće potrebne politike, koje će omogućiti poljoprivred-nicima da se nose sa promenama, koje su neophodne u sistemima poljoprivredne proizvodnje. Politika ruralnog razvoja će odigrati veoma važnu ulogu u obezbeđivanju podrške za poljoprivrednike i ruralne zajednice, koji se suočavaju sa klimatskim rizicima.

Veći broj istraživanja je potreban da bi se objasnio uticaj klimatskih promena na poljoprivredu i obrnuto. U međuvremenu EU radi na prilagođavanju koristeći pouz-dane nalaz,e koje poseduje u pogledu, na primer, prog-noziranih promena prosečne temperature. EU je već usvojila bezbednosnu strategiju za borbu sa kratkoročnim efektima od ekstremnih vremenskih uslova. Buduća prilagođavanja ZPP bi trebalo da vode politici, koja će uzeti u obzir potrebu od prilagođavanja i koja će promovi-sati poljoprivredne prakse, koje su kompatibilne sa novim klimatskim uslovima i koje doprinose čuvanju prirodnih resursa. Naveći izazov je da se zagarantuje održivost evrop-ske poljoprivrede i ruralnih regiona, noseći ekonomsku i socijalnu ostvarljivost i otpornost na klimatske promene.

U okviru redovnih provera solidnosti ZPP, Evropska Komisija obuhvata neke od novih, međusobno ispre-pletenih izazova, koje je poljoprivreda u EU bila pozvana da sagleda: klimatske promene, bio-energiju, i upravljanje vodnim resursima. Komisija će ispitati da li je potreban dodatni podsticaj za poljoprivrednike i ruralne regione, u okviru mera za ruralni razvoj, koje se odnose na klimatske promene. Isto tako, biće razmotreni i načini za e�kasnije korišćenje vode i bioenergije uljučujućo i drugu generaciju bioloških goriva, kao i zaštita biodiverziteta koja će takođe biti dodatno istraćivana. Ova, i druga pitanja su otvorena za dalju debatu.

11. Korisni izvori informacija

Evropska KomisijaGeneralni Direktorat za poljoprivredu i ruralni razvojpogledaj: http://ec.europa.eu/agriculture

Evropska KomisijaGeneralni Direktorat za okolišpogledaj:http://ec.europa.eu/environment/climat/eccp.htmhttp://ec.europa.eu/environment/climat/adaptation

Evropska Agencija za Ekologijupogledaj: http://www.eea.europa.eu/themes/climate

IPCCpogledaj: http://www.ipcc.ch

36

Evropska KomisijaGeneralni Direktorat za poljoprivredu i ruralni razvoj

Tekst ove publikacije ja samo za informativne svrhe i nije pravno obavezujući

Za više informacija:Rue de la Loi 200, B-1049 BrusselsBelgium

TelefoniDirect line (+32 ) 2 295 32 40Exchange (+32 ) 22 99 11 11

Faks(+32 ) 2 299 17 61

Internethttp://ec.europa.eu/agriculture/index_en.htm©Štampano u EUŠTAMPANO NA BELOM NE-HLORIRANOM PAPIRUNaslovna strana © fotolia.com

European Communities, 2008

Evropa Direkt je usluga koja vam pomaže da pronađete odgovore na vaša pitanja u vezi sa Evropskom UnijomBesplatni telefon: (*) 00 800 6 7 8 9 10 11

(*) Neki mobilni operateri ne dozvoljavaju pristup 00 800 brojevima ili naplaćuju ove pozive