KnutHamsun

Pozaraslimstazama

I

Godinaje1945.Dana26.majadošao ješefpolicije izArendalauNorholm[1] iodredioza

mojusupruguimenekućnipritvorutrajanjuodtridesetdana.Nikomeotomenijeprethodnoobavestio.Nanjegovzahtev,mojasuprugamujepredalamojeoružje. Posle sam napisao šefu policije da posedujem i dva velika pištolja sposlednjeOlimpijade[2]uParizu,idamožedaihpreuzmekadgodhoće.Uztosammunapisaokakonesmatramdakućnipritvortrebashvatitibukvalno,jeroko svoje kuće imam prostrana poljoprivredna dobra o kojima moram dabrinem.

Posle nekog vremena posetiome sudski službenik iz Eidea i odneo obapištolja.

Dana 14. juna odvezli su me iz kuće u bolnicu u Grimstadu,[3] a mojasuprugajenekolikodanaranijeodvedenauženskizatvoruArendalu.Odsada,znači,nećuvišemoćidanadgledamsvojeimanje.Apritomjenajgoreštojezaprivremenogupravnikamogimanjaimenovannekimladić.Alitunemapomoći.

U bolnici me neka mlada sestra upitala želim li odmah da legnem; uAftenpostenu[4]je,naime,pisalodajeHamsun„pretrpeonervnislom,pamoradaseleći“.

-Bogstobom,dete,pajanisambolestan-rekaosamjoj.-Samosamgluv!Uovojbolnicinematezdravijegčovekaodmene!

Biće da je to shvatila kao hvalisanje, pa se nije upuštala u razgovor samnom.Ne,nijehteladarazgovarasamnom,atakvućutljivostprihvatilesuisvedrugesestretokommogboravkaubolnici.Jediniizuzetakbilajeglavnasestra-Marija.

Krećem se područjembolnice. Gore na uzvišici je jedna starija zgrada, aovdedolenovija-pravabolnica.Jasamsmeštengore,itamosamsasvimsam,nadrugomspratuživesamotrimlademedicinskesestre;uzgradiinačenemanikoga.

Hodamnaokoloiposmatram.Svudajemnogostarihhrastova,aizbrojnih,koji su već davno pali, izrasta divlje hrastovo šipražje koje ničemu ne služi.Odavdepremazapaduširisepoglednamnogamalaimanja.

Policajackojimedovezaoovamonapomenuomijedanesmemdaizlazim„vanovesobe“.Naravno, tone trebashvatitisasvimbukvalno,ali jaželimdabudem poslušan zatvorenik, i neću se udaljavati više od domašaja bačenogkamena.Čudnojeprisvemutomepomislitikakonikadausvomživotunisamniu jednoj zemlji imao ikakvog posla sa policijom, mada sam skitao svetom istupio nogom na četiri od pet kontinenata, i tek sada, u dubokoj starosti,postajemuhapšenik.Pakadsetovećmoralodesiti,desilomise,eto,predsmrt.

Provodimdanzadanom.Trimlademedicinskesestre,zapravojošučenice,smenjuju se i donosemi hranu ovamo na brdo, okrenu se na peti i nestanu.Mnogovamhvala!-vičemzanjima.Osećamseusamljeno,alisamvećnaviknutnasamoću,jernikodkućenisumnogorazgovaralisamnomkadsam,eto,takogluv,paipomalotežak.Čimpojedemonoštomidonesu,iznesemposlužavniksasudovimauhodnik,odaklegazatimodnesu.

A onda ili izađem u šetnju, ili bacim karte za pasijans. Nemam ništa začitanje,anedobijamninovine.Poslenekolikodanapriupitaosamdevojku: -Videosampoštara.Zarnemanikakvihnovinazamene?

Na moje zadovoljstvo odgovorila je, i to glasno i jasno: - Vama nijedozvoljenočitanjenovina!

-Jel’?Akojetorekao?-ŠefpolicijeuArendalu.-Takoznači!Hvalavam!Aliglavnasestrajeitosredila,idozvolilamijedaprekopavampoormaru

sastarimknjigamaistarimnovinama.Dobronamerniljudidarovalisubolniciškolskeknjige,časopisezadecuiomladinu,ukoričenenovinskefeljtone,verskelistove For Fatig og Rik, Santalen i Evangelisten, a usred svega toga - blago:knjigaodTopsoea.[5]Štedljivosamčitao,kakobimitekstovištodužepotrajali,a najviše sam očekivao od nekoliko svezaka feljtona iz Morgenbladeta![6]PrimetiosamdapripadajubiblioteciSmit-Petersena.TajSmit-PetersenživeojenekaduGrimstadu,ibiojevažnaposlovnaličnost.

Aliuprkosnameramadaracionalizujemčitanje,krvožednosamsebacionaTopsoeovu knjigu i progutao je u jednom zalogaju. Onog Topsoea o kojemBrandes[7]nijehteodapiše.Asadsuobojicamrtvi.

Došao je neki policajac i postavio mi nekoliko pitanja, zapisujući mojeodgovore.Tomenimalonezanima.Vlastimajeizgledavažnodasaznajuštaja

sve posedujem. U Morgenbladetu bilo je, naime, govora o mom „velikombogatstvu“.Daosampodatkeoonomeštoposedujem.

A onda je nekoliko dana vladaomir, osim što je jedan policajac došao sOdlukomoupravljanjuimovinom,adrugisOdlukomopodizanjujavneoptužbe.

-Voleobihdaimamvašlepibicikl-rekoh.-ZarnećetepročitatiOdluku?-upitaome.-Dalijetoneštohitno?-Ne,nije,barnezasada,ali…

Dana23.junaodvelisumekodistražnogsudije.Dočekaomesmeškajući se: -Mislimdavi imatevišenovcanegošto ste

naveliusvojojizjavi.Ostaosambezreči,isamosamposmatraotogčoveka.-Nisamzainteresovanzanovac-rekaosam.-Dobro,dobro,aliipak…-Mojaimovinaiznosibaštolikokolikosamnaveo,značiokodvadesetpet

hiljadaugotovom,dvestadeonicauGildendalu[8]iimanjeNorholm.-Uredu.Alištajesautorskimpravima?-Akomidanasmožeterećineštootome,bićuvamsamozahvalan.Moja

sudbinakaopiscaneizgledanimaloprivlačnouovomtrenutku.OBože,moradasamgaozbiljnorazočarao.Akolikotekdruge,kojisuse

ponadalidaćemoćidanjuškajupomom„velikombogatstvu“. Istina,moja jeimovinavelika,prevelika.Aliniukomslučajunečeznemdajeponesemugrob.

Saslušanje je bilo korektno i bez odluke. Na mnoga pitanja sudijeodgovarao sam neodređeno, izbegavajući direktan odgovor, da ne bihnepotrebnouzbuđivaodobronamernoggospodina.TajsudijaopštinskogsudaStabel je fanatik, fanatičan je u svojoj mržnji prema Nemačkoj, i kao u zrnogorušice[9]verujeuplemenitoičistopravosaveznikadauništenemačkunacijuiistrebejeslicaZemlje.Uzonoštojevećobjavljenosasaslušanjaspomenućujošnekolikositnica.

Upitaomeštamislimonacionalsocijalističkomdruštvuovde,izGrimstada.Odgovoriosammudajeutomdruštvubiloiboljihljudiodmene.Prećutao

samdasuunjemubilabarčetirilekara,daspomenemsamojednukategorijuljudi.

Čulosedasam ja,uopštenogovoreći,bioprevišedobardabihpripadaonacističkojzaveri.

-Bilojetuisudija-rekoh.- Da, nažalost. A kakav je bio vaš odnos prema stravičnim nemačkim

zločinimauNorveškoj,kojisusadizašlinavidelo?-Kakomi je šefpolicije zabranio čitanjenovina, ne znamništao svemu

tome.-Zarništanisteznalioubistvima,teroru,mučenjima?-Nisam.Čuosamneposrednoprehapšenjadasepričaotome.- Da, jedan momak po imenu Terboven,[10] koji je primao zapovesti

direktno od Hitlera, mrcvario je i klao norveški narod punih pet godina. Ali,Boguhvala,miostalismoizdržali.SmatrateliNemcekulturnimnarodom?

Nisamodgovorio.Ponoviojepitanje.Posmatraosamga,ništaneodgovarajući.- Da sam ja šef policije, dozvolio bih vam čitanje novina. Vaš predmet

zakazanjeza22.septembar.Dakle,joštrimeseca.Čitam,šetam,bacampasijans.Dabihmalozaposlionoge,auokvirimaograničenogprostorakojimi je

odmeren,penjemsedosamogvrhabrdašca.Strminajevelika,papovremenomoramčvrstodaseodupremozašiljeništapkakonebihkliznuonizbrdo.Atonije sve: uhvatilame takva bezobrazna vrtoglavica da sam gotovo povratio ijedva sam se na silu suzdržao. Očigledno sam prekasno započeo splaninarenjem. Svakog dana penjem se istim putem, i tako iz dana u danpovećavamstručnostutomnovomzanimanju;ali,kadstignemdocilja,drhtimcelimtelom.

Navrhujezaravan,i,doksedimnanjoj,vidimnekolikosvetionikakojiseredajunaulaskuuGrimstad.PogledmisepružanekolikodesetinakilometarapremaSkageraku.Upočetkusammoraosamodasediminipoštonisamsmeodaseuspravimibudempravičovek,alimijezatomozakživoradio.Gledamnasat-o,Božedragi,pazausponmi jetrebalosamonekolikobednihminuta,asad,eto,sedimovdenavrhuiuživamkaodasamuradioneštoznačajno.Dabiizsvega toga zaista ispala neka prava šetnja, moram da se spustim na drugustranubrda,iodatleseneprimećenodšunjamnatragdobolnice.

Pošlomi jeza rukom, i stigaosamdole.Ali tu samdošaodonekogputakojim ne smem da krenem, jer bih mogao nekoga da sretnem. A kad sampogledaonasat,videosamkakoništanećebitiniodkakvešetnje,većdamijedinopreostajepovratakistimputem,uzbrdoinatrag.

Nijemitobilopreteranoteško,madasamjednomnespretnopaoiizvrnuoruku.Atostrmospuštanjepremabolnicirešiosamtakoštosamseonanekogranjebogatolišćemisamoseotklizao.

Jedinoštobihmogaodakažemjekakosvezajednonisamloše izmislio iizveo.Aniposlenisampravionikakveizmeneutimsvojimšetnjama.Samosamseplašiodame,tokommogodsustva,nekipolicajacnepotražiubolnici.

Alikadasamposlevišedanainedeljarazmišljaookoristiodšetnjiprekotogbrdašca,nisambionaročitozadovoljan.Nijetobiopraviradzamojemišićei udove; sve me je to previše iscrpljivalo i zamaralo, a telo mi nije postalonimalo gipkije. Noge su me i dalje izdavale. Osim toga, ni moje cipele nisupodnelesvatanaprezanja,pasuseraspukleiodozgoiodozdo.Adrugenisamimao.

Glavnu sestru sam retko viđao. Nije imala pomoćno osoblje, pa je samamoraladakuva.Akadsejednompojavila,bezoklevanjamijerekladatrebaštovišedasekrećemnaokolo.PrstommijepokazalaputpremaSmit-Petersonovojspaljenojvili,preporučivšimidašetamtimputem.

-Kakovikažete,glavnasestro.Hvalavam!Tomijebiloodvelikepomoći.Sadasammogaodahodambržeilisporije,

kakosamvećhteo.Anajednomodusputnihimanjabilojeinekokučencekojijepazilonamojdolazakiuvekmeveselodočekivalo.

Ipak, nisam hteo da se odreknem ni šetnji preko brdašca. Sâm sampronašaotajsvojput,prepoznavaosamvećdrvećeikamenjeuznjega,iosećaoprijatnošuštanjeokosebe,madasambiogluvinisammogaodagačujem.

Sedim na jednom raskršću i držim dopisnicu u ruci. Pisao sam kući uNorholmdapokušajudaminađunekecipele.Isadčekamdasepojavinekokoseuputiouselo,padaponesedopisnicu.

Prvisepojaviomomčićodšesnaestakgodina,mrkog,neprivlačnogizgleda,alijaipakustajemi,držećidopisnicuuruci,govorim:

-Hoćetelibititakoljubaznidaovukartubaciteupoštanskosanduče?Dečak se trgao, licemu se izmenilo i, pre nego što sam stigao sve i da

izgovorim,začuosamnekomumlanje,amomakjeprodužioputem.-Oprostite,vimoždanistepošliuselo!-vičemzanjimizvinjavajućise.Onništaneodgovara,samohoda,udaljavajućiseodmene.Kakomisenijeposrećilostimprvimobraćanjem,nisamsevišeusudioda

seobratimnekomdrugom,pasamsevratioubolnicu.

Nema nikakve sumnje dame je tajmomak prepoznao. Očigledno je vrlodobroznaodasamzatvorenik,isadajehteodapokažesvojponosnistavpremajednomtakvomstvorenjunaovojZemlji.

Dobili smo političkog zatvorenika u Norveškoj. Pre naših dana političkizatvorenik jezanasbiosamopriča izruskihknjiga; takoneštonikadanismovideli,isamtajpojambionamjeneštonepoznato.ImenakaoštosuTrane,[11]Kristian Loftus[12] i Hans Nilsen Hauge[13] tu se ne računaju. Ali danas smodobilijednogkojiseračuna.TakavujatimaprolaziNorveškom,imaga,kažu,učetrdeset,pedeset,šezdesethiljadaprimeraka.Amoždaiumnogovišehiljada.

Panekabudeštaćebiti.Ljudidovodepolitičkogzatvorenikauvezusnečimkriminalnim,onhoda

naokolosamitraljezom,trebasečuvatinjegovogfinskognoža,aposebnotrebaodnjegačuvatidecuiomladinu.Primetiosamtoovihnedeljaimeseci;dirljivojebiloposmatratisveto.Štabisedogodiloonomdečakudajebiopristojaniuzeo moju dopisnicu? Meni to ništa ne znači, to je jednostavno tako. Ali jesvakako vrlo problematično poslati jednu dopisnicu u moje ime. Mlademedicinskesestre,kojesuodlazileuselo,sigurnosuhteledabuduslobodne,shvatam.Anipoštarjenebiuzeo.

Čitam,šetamibacampasijans.

Aproposfinskognoža.Domenejeodnekudstigaojedanfinskinož,itomije bilo jasno. Lep nož sa izrezbarenom drškom od novog srebra, u kožnimkoricama. Upitao sam čoveka koji čisti dvorište bolnice da li je njegov, ali jerekaodanije.Moraćudapitamglavnusestru.

Došaomi je neki gospodin u sivom letnjem odelu i klimnuo glavom, neprogovorivši ni reč. Možda je pretpostavljao da ga poznajem, ali meni jenepoznat.Učinilomisedajeneštopromrmljao,rekavšidajelekar,ipritomjespomenuosvojeime.Nisamgadobročuo,pasamgaponovoupitao.Eriksen?AlipoznajemsamojednogdoktoraEriksena,aonje,kakosamčuo,uzatvoru.Nepoznatičovekjetražioneštoposvomnovčaniku,moždakarticusaimenom,alinijejenašao,pajeodustao.Itakosmoobojicastajali.

-Trebalivamneštoodmene?Odmahnuojeglavom,ishvatiosamdajesamohteodamepozdravi.Zahvalio sam mu. Ipak je to ljubazno. - Ja, znate, u poslednje vreme

komuniciramsamospolicajcima,jasam,naime,zatvorenik,razumete,izdajnikdomovine…

-Kakovamjeovde?-upitaome.-Odlično!Ubrzojeotišao.Biojevrloljubazan,alinijegovoriodovoljnoglasnodabih

gasasvimrazumeo.

Uostalom, ipak ne nedostaje znakova ljudske pažnje. Postoji ovde jednaprečica,stazakojavodidomogbrdašca,imnogiprolazetimputemumestodaprođuporedpravebolnice.Tupovremenosedim;nađesetuzgodnihmesta,paugluvommiruposmatrammraveipostajemmudriji.Aljudiprolazeiponekadmepozdrave.Znajuzaštosamtu,aliipakpozdrave.

Neka starija dama zastala je jednog dana i pogledala me. Ustao sam iskinuošešir.Počelajedagovori,upozoriosamjedanečujem,alijeonaidaljegovorila.Ondajepokazalakanebu,ajasamklimnuoglavom.Nekolikoputajetakopokazivalakanebu,kaodabitotrebalodavažiizamene,ajasamponovoklimnuoglavom.Zaustavilajezatimnekudruguženukojajeprolazila,iobesuseženeunečemusložile,pasumipružilerukeiprodužilesvojimputem.Čistaljubaznost.

Ajasam,usvojojrasejanosti,zaboraviodaimdamdopisnicudajeponesudopošte.

Zavrteosamglavomipočeodasepenjemnajstrmijomstranombrdašca,samomsebizakaznu.Sadavećtrebadauradimneštoozbiljno,jersumicipeleusve gorem stanju. Stare su već osam godina, još od onda kad samboravio uSrbiji.[14]

Stigaosamnadrugustranubrdašcaihodaodalje,svedoknisamugledaocrkvenitoranj.Naravno,sadasambionazabranjenompodručju,aliakosejošmaloprikradem, samo jošmalo,moći ćudauporedimvremena svomsatu sonimnacrkvenomtornju.Uostalom,ovdesamsamozatodapronađemnekopoštanskosanduče.

S desne strane pružala se ulica bez znakova života. Počeo sam da sespuštamtomulicom,akakomejebilostrah,hodaosamnaprstima.Nasamomdnu ulice opazio sam Grefstadovu gvoždaru, ispred koje je bilo poštanskosanduče.

Dabudemdrzak?Samojošnekolikokorakadatoobavim.Opreznogledamnaokolo.Nigdeživeduše.Usledećemtrenutkumunjevito jurnemprekoulice,ubacim dopisnicu u sanduče i vratim se, opet preko granice natrag. A ondakrenemuzbrdicom.

Nisam stigao daleko kad sam osetio kakome neko gura u leđa. Policija.

Poslednjihnedeljapostaosampomalosluđenipreosetljiv,pasamseupadljivotrgao.

-Moramdavamkažemdasatnacrkvenomtornjukasnidvadesetminuta-rekaosammu.-Imatelisat?

Izvadiojesvojsat,pasmoihuporedili.-Alitovamnimalonećepomoći-rekaomije.Viodličnoznatedanesmete

dasepojaviteovdenaulici.Kakovamjetouopštepalonapamet?!Svesammuobjasnio.-Upitanju je samo jednadopisnica,nekoliko reči.Pogledajte samomoje

cipele.-Mipričamoodverazličitestvari-rekaoje.-Mada,upravuste-složiosamse.Ondasamseizvinio.-Damenistevi

ondadovezliubolnicu?-Nisam-kratkojeodgovorio.-Alijesasvimsvejednokojetobio.- Dobro, tako je. Samo sam smatrao za neophodno da pošaljem ovu

dopisnicu,izatosamdošaodopoštanskogsandučeta.-Slušajte-rekaoje.-Vamajenaređenodabudeteubolnici,izatoneželim

davasikadvidimovdeuselu.Jasno?!- U redu - rekao sam. - Sad mi je sinulo da u stvari nisam imao sreće.

Trebalojesamomalodapričekam,iondavamadamtusvojudopisnicu;vibistejeondaubaciliusandučeisvebibilopozakonu.

Posmatraomenatrenutak,izatimrekao:-Ovogputavasnećuprijaviti.Aliodmahsegubiteodavde.Marš!

U prošlim vremenima,Morgenbladet je imao čudesno dobre feljtone.Neznamkakvi sudanas, ali uvremeSmit-Petersenabila je to srećno ipametnoodabranaliteratura,iboljalektiradanasmizaistanetreba.Samoštotifeljtoninetrajugotovonitrenutka,madasuispisaninastotinamastranica.Imampunukućuknjiga,imogaobihdaihovamodopremimautomobilom,alijemojnovacuhapšenistokaoija,trebaseitogaprisetiti.Neljutimeto,svemijetosmešno,inikomezbogtoganećudaseulagujem.NekaljubaznadamasJaveposlalamijesanduk cigara preko Holandije; ona i njen muž pročitali su nekoliko mojihknjiga,kaže,pamepozdravlja i zahvaljujese. Ineka jeblagoslovenavećzbogtoga što je tako nešto htela da uradi za nekog stranca koji je toliko daleko,razmišljam.Ljudiimajupoštovanjapremastarcima.Alijednogdanavišenećuimati nijedne cigare, i šta ću onda? Tada ću prestati s pušenjem, prestaću.Učiniosamtovećtriputujednojgodini,oddatumadodatuma.Tolikomoguda

budemsvoj gospodar, padaprekinemspušenjem.Dobro.Ali opet ćupočeti.Tolikomogudabudemsvojgospodar,padaopetnastavimspušenjem.

Inimalonenameravamdastavimtusvojusvećupodkotao.[15]

Usvakodnevnomživotuovdesenedogađaništaznačajno.Nekistaracvučesvojakolicauzbrdo,anakolicimamrtvačkisanduk.Njegovaostarelaženaidezakolicimaiguraihotpozadi.Tojevećdrugiputotkakosamovdedatajpardolaziovamo s kovčegom.Doleubolnici neko jenoćasumro i sad ga, pre sahrane,stavljaju tu, u neku baraku na brdašcu. Tiho i mirno, ništa posebno. Staracodvezuje konopac, prilazi jednoj strani sanduka i vuče.A žena gura. I sanduklaganoklizinapod.

-Danistemoždaviostaviliizaboravilifinskinož?-pitam.-Finskinož?-kažeon.Vidimkakoseopipava,zatimodmahujeglavom.Usledila je bujica reči, hteo je da sazna više o tom nožu, kakav je, kako

izgleda?Ajasamotišaosvojimputem,kaodasamsebašutomtrenutkusetiodatrebaneštohitnodaobavimnaposlu.

Austvarijetako.Nisamjabašnitakoslobodan,ijamoram,kaoisavostalisvetuovovreme,svakodnevnodakrpimsvoječarape,a istavljamzakrpunarukavpotkošulje.Tometrebadodatijošnizsitnihposlova,kojenajradijenebihni spomenuo: moram da nameštam krevet, pušim jutarnju cigaru i pobijemmuve.Moramjošidapričvrstimjednunogustolakojaneprekidnoispada,aidaukucamklinuzidzasvojšešir,pasamutusvrhunašaoiodgovarajućikamen.Nakraju, trebalobi idaodgovorimnanekolikopisamakojasustiglaprošlogmeseca,alikakojanisamkancelarijskipisar,ostavljamihdapričekaju.

Svaštatrebauraditi.O okolini ne mogu mnogo da kažem. Na ovom mestu je samo ogoljeni

brežuljak bez ijedne cvetne leje, vreme je neprijatno, a vetar je skoro uvekhladan;aliodavdenijedalekododrvećaišume,smalimpticamauvazduhuisvimmogućim stvorenjcima što gamižupo zemlji.O, lep je svet čak i ovde, itreba da smo zahvalni što smo na njemu. Sve je bogato bojama, i kamenje ilišajevinanjemu,svejepunopapratineuporedivihoblika,ainajezikuostajeprijatanukusosladenakojusamnaišao.

Paprođeavioniznadbrdašca, isvenekakooživi.Dvekraveprivezanesudolenapadini,ižaomiihjedoktamomuču,pokazujućinestrpljivostštoihneodvodenadrugomesto,aižednesu.

Kaddođevreme, eto imogobroka. Jednaod trijumladih sestara stavljaposlužavniknamojsto,okrećesenapetiiodlazi.-Bašvamhvala!-dovikujem

zanjom.Tetrisestrenikakonemenjajutaktiku.Jednostavnoimjeteškodasepopnuuzbrdicomadapritomneprolijukafuilisupu.Neznam.Isveondaplovinaposlužavniku.Takomi i treba,očiglednosamto izaslužio.Upočetkusvogboravka ovde pokušavao samda im objasnim kako nikoga nisamubio, ništanisam ukrao, niti sam podmetnuo požar u nekoj kući, ali sve to nimalo nijeuticalo na njih, bilo im je dosadno da slušaju tako nešto. Sada ništa više neobjašnjavam,jerihtonimaloneuzbuđuje.Supa,kafa,itojedobro.Asadsamsaposlužavnika upecao jedno pismo; bilo je otvarano, pa ponovo zatvarano,policija ih je takoslala. Ili je to isečak izšvedskihnovina? Iliminekapažljivadanskaglumicašaljepozdrave?Eto,kadasamgaupecaosaposlužavnika,prvosamgaosušionasuncu. I tako jedobro.Ali štetaza te trimedicinskesestre,mladeilepe,atakološevaspitane.

AevolegendeospaljenojviliSmit-Petersena.Premanjoj,vilajebilaneštozaistavrednodasepogleda,abilajeinekavrstaizletišta.

Prvosamstigaododrvenogmostabezogradeirukohvata,gotovobrvna,ali zastao sam pored nekoliko ogromnih jasenova, stoletnih i vrednihpoštovanja,samopet-šestnjih,neviše,ostalisuočiglednozavršilisvoje.Počeosamdasepenjemkamenitimizapuštenimputem,istigaodoruševina.

Vila je bila izgrađena od drveta, zidovi koji su ostali podsećaju namalukućuu seoskom stilu, s nadogradnjama i proširenjimapremapotrebama.Nemogu sebi da dočaram nešto više, ali bilo je u njoj neke unutrašnje veličine,prisnosti iudobnosti, raskoši i sjajaovog sveta, ine znamčega još. I ovde jemoglobitiproslavaivelikihtrenutaka,noćiizpriča,noćikojepostojesamoulegendama. Tu je vladala dinastija Smit-Petersen, i to samo određeni članoviporodice.JedanSmit-PetersenbiojekonzuluGrimstadu,isadsepričaoSmit-Petersenovojpivnici. Janištaneznamnio jednomodnjih,samosamjednomdobiopismoodnekogSmit-Petersena,s tugaljivonečitkimrukopisom.Nije lionbiofrancuskikonzul?Vozioseukočijiukojusubilaupregnutadvakonja,skočijašemkojijeimaosjajnudugmad,štojebilomnogounjegovodoba,asadbiimaodvelimuzineisigurnobiizgradiosolidanputdoovogsvogmesta.

Alinijemibilaželjadanaglasimtestvari,većnjihovusuprotnost:kolikosamomalotogadugotraje.Ikakodinastijepropadaju.Ikakoveličinenestaju.Utakvim mojim mislima i razmišljanjima nema nekog pesimizma, već samospoznajekakoježivotnestalanidinamičan.Sve jeupokretu isveseživahnokreće, dole, gore i na sve strane; kad jedno padne, uzdiže se drugo, ukaže senekovremedabizatimumrlo.UHaavamali[16]verujuučistustatičnutrajnostzagrobneslave.Aopet,naMadagaskarupostojiposlovica:„NevoleTesake[17]

stvarikojepredugotraju.“O,blebetavigusanisMadagarskara,bićeimkaoštožele.Mi ljudi ipak nismo toliko mudri da se oslobodimo obmane o svojoj

večitosti.PravouliceBoguisudbiniprobijamosekaposmrtnojslaviisećanjunanas,premabesmrtnosti, ljubimoitapšemosopstvenuglupostdabismonakrajusasvimsvenuli-bezstila,bezstava.

U mislima vidim crtež slikara Engstróma[18] od pre pedesetak godina:jedanvrlostariparsedinaklupiuparkuipomalodremucka.Jesenje.Onimadugu,čekinjastubradu.Rukamajeobgrlioštap.

Tadzatreperisledećirazgovor:-SećamsejednedevojkekojasezvalaEmili.-Ali,dragimoj,patosambilaja.-Takoznači?Tosibilati?Bjernsonjebiosvestansvojeprolaznosti:Vremenasodnosi!Imamolimi

drugiištadadodamotome?Što semene tiče, ja sedimovde,pišembeleškeonekoj izgorelojdrvenoj

vili,iprebiremmisliotomdogađaju.Atamokodobližnjegimanjatrčkaratam-oamonekokučence, lajenamene, alimi tonimalone smeta. Imamsvojmir,mislisumibistre,asavestslobodna.Primampismaukojimapišekakoćesemojadelavečnočitati,čaksuijosingeri[19]ponosninamene.Videćeseštaćebiti od sve te ljubaznosti.Međutim, samomalo togaopstajeduže, vreme sveodnosi,vremeodnosisve isvakoga. Izgubićuponeštoodsvog imenausvetu,nekusliku,poprsje,jedvadaćeostatinekikipjahačanakonju.

Ali ima neštomnogo gore u svemu tome. Mislio sam da sam u dobrimodnosima sa decom. Dolazila su povremeno sa svojim knjižicama da im sepotpišemunjih,aondabipozdravljalanaklonomglaveilisavijanjemkolena,ibilobinamlepozajedno.Asadmepredstavljajukaostrašilozadecu.

Neka bude kako bude, i tako. Za stotinak godina, a možda i pre, bićezaboravljenaimenaitedece,aimoje.

JaneznamkakavjebiočovekkojijekupioTopsoeovuknjiguiponeojeubolnicu.Razmišljaosamotomenekolikodana.Asada,kadsamopethteodajeuzmem,otkriosamdajenestala.

Nestala!?Ko li ju je uzeo?Nikakve koristi od toga da pitam; neću dobiti odgovor,

ovdegorećemiodgovoriti:Neznamo!Abašsamhteopažljivodajepročitam,

stranicupostranicu,ipotražimmogućebeleške;žaomiještotoodmahnisamuradio,jerjesadaprekasno.Biojetolepoočuvanprimerak,akupljenverovatnopre pedesetak ili sto godina - ne pamtim više godine, a nemam gde ni daproverim.

U svojim relativno mladim godinama upoznao sam porodicu Topsoe uParizu, ali samo gospođu i troje dece; sam Topsoe bio je već mrtav. Lepa isrdačnaporodicasmnogointeresovanja,jednajekćerkasviralaviolinu,adrugastudiralaumetnost,ništaodtoganijepripadalomomdelokrugu.

Alikolijebiotajpacijentkojisejednogdanapojaviougrimstadskojbolnicis Topsoevim knjigama u ruci? U svojoj dokonosti i opuštenosti igrao samkomedijusasamimsobom,ipraviosekaodamiseradioglaviakoneotkrijemtu tajnu, mada me, ustvari, sve to ni najmanje nije zanimalo. Jasnim rečimarekaosamsâmomsebi:Glupojetoodtebe,gorenegodarešavašukrštenerečiiliotvarašpasijans,inemislidajatoneznam.

Posletogaodlazimdaperemveš,samodabihučinioneštokorisno.Ovdenematoplevode,alizatoimamsapunaisnalazimse;znamjatuveštinujošizmladihdanaupreriji,gdenijebilonitragatoplojvodi.

Neko iznenada kuca na vrata. Malo sam razgaćen, ali ipak dovikujem: -Izvolite!-Tojenekadama,mladadevojka.-O,Bože!-izmaknemi.Nesamoštomijegornjideogo,većnisamstavionisvojezube.

Onarukomprekrijeusta.Postiđenajeibleda.-Gospođice,janečujem.Onanapišenapapir:-Izvinjavamseštosamuzelavašuknjigu.-Kojuknjigu?Topsoea?Patonijemojaknjiga.-Uzelasamjesinoćsvašegstola.-Takoznači?Ajasamjenašaouormarunahodniku.Tojedanskaknjiga.-Da!Izvanrednaje!-napisalaje.-NisamznaladapostojijošjedanTopsoe.Umeđuvremenusamuspeobarneštodaobučem.Devojkanastavljaspisanjem:-Molimvasdamezaistaizvinite.Mnogosam

putakucalanavašavrata,patakoijuče,zaista,verujtemi.Aondasamušla.Uzbunjenostikažem:-MisliosamdasteDankinja.Onaodmahneglavominapišesvojeime.Ispričala mi je da stanuje s majkom na obali. Ona i njena majka dolaze

ovamo svake godine na letovanje. Na tom ostrvcu postoji samo ta njihovakućica.Aovihdana,nažalost,morajudaotputuju.

-Zaštohodatenaokolospapiromzapisanje?Pravitelibeleškepričitanju?

Onapocrveniinapiše:-Znalasamdastegluvi.-Zarnećetedasednete,gospođice?Aonapišeipiše,rukesujojlepe,noktinegovani,nalevojruciimadva-tri

prstena.Nekarminišeusnenitirumeniobraze, iničimposebnimneulepšavalice.Mladajeiprirodna,hteobihreći-nevina.

Malosamseraspričao:-Smešnomiještostemezatekliovakvog.Štaćetesamopomisliti?Viditei

sami,moramponekestvariisamdaperem;istina,mogaobihdaihšaljemkući,alizatotrebavremena.Teksamdanasprimioodkućeparcipelazakojemijebilobašstalodaihdobijem.

-O,sirotičoveče!-Mane!Menijesvetosmešno!Svejetoprolazno.-Toi ličinavas!Ponekadsekodkućesvismejemokadpročitamonešto

veselouvašimknjigama!Aliponekad…-Imalivasmnogoukući?-Imamsamosestru,alionajeudataiimasvojdom.Takosmoostalisamo

otac,majkaija.-Avašotacnijesvamanaostrvu?-Ne.Ovegodinenije.Zatvorenje.Pauza.-Lepoodvasštostesvratilidomene.- Nemojte tako. Mi smo dobro znali da vi to ne želite. Ali, kako sad

putujemo,poslalisume.Došlasamuimećeleporodice.Ha-ha-ha-nasmejalasenakraju.

-Naprotiv,tojebašlepoodvas.Pravaistinajedamijestalodoposeta,alito je onako, teoretski. I sami vidite da sam gluv, i niko nema strpljenja darazgovarasamnom,pasamtakonakrajuisamzaboraviodagovorim.

-Pitanjejedalistesasvimgluvi.Smemlidaproverim?Izgovorilamijepolakoitihimglasomnekolikobeznačajnihstvariumoje

levouvoiondameupitnopogledala.-Da-odgovoriosamiklimnuoglavom.-Jestelizaistačuli?-Da,svakureč,mislim.Akakosteznalidamijelevouvobolje?-Pasamozatoštosamuočiladaseprislušanjunaginjetenalevustranu.Razgovorsmonastavilibezpisanja.Pohvaliosamnjenooštrozapažanje,a

onamijeispričaladajepočeladaučizamedicinskusestru.Zahvaliosamjojšto

jedošla,čaksamjeblagoslovio.-Ispričaćutokodkuće!-odgovorilaje.Počelajedatražineštopotorbici,našla,ipružilami.-Tojeodmame!Ovo

vamjekonaczašivenje.Jučesamprimetiladasteuzelidakrpitečarapu,bilajeiglaunjoj,nalazilasenakrevetu…

-Takoznači?-Da.Inemojtetodamiuzmetezazlo,molimvas-reklaje.-Nijemiinače

običajdaradoznalonjuškamposobama…-Manaravno,detemojedrago.-Tonikadaneradim.Alisamprimetiladakrpitevunenečarapepamučnim

koncem.-Da,nisambašstručnjakzatajposao…-Alimoždaniste…mamamisli damoždaniste imali vunice zakrpljenje

čarapa.-Imaosam,alisamjezaboravio.Nabavićuje.-Agdeto?Panemožedasekupi.Pravanapastoddeteta,priklještilame,pasambioprimorandaodgovorim.-Molimvas,zahvalitemajciumojeime.Svejevišenegoljubaznoodnje.

Dobitivunicuudanašnjevreme,takoneštosenedogađa.Da,eto,razgovaralismoiišloje.Alitekpoštosežrtvovalaistalabližemom

uvu.Reklajedajojjedragoštomejedanassrela,jersutravećputuju.Zahvaliosamjojsenadolaskuirekaodamiježaoštovećputuje.-Zaista?-upitalame.-Itoćuispričatikodkuće!

Kadjeotišla,ponovosamseoipočeodarazmišljam.Biojetoblagoslovensusretzamene.Izanjejeostalačudnatišina.AsadnastoluopetležiTopsoeovaknjiga,jednakonerazjašnjenakaoipre,alisadamenijevišebrigakojojjebiovlasnikuprošlomstoleću.Ništasenemožeuporeditisadaškompravogživota.

II

Drugi jedan septembra.U sobu jeušaopolicajac i rekaomibez ikakvoguvoda:

-Preselićetese!-Jel’?Agde?-ULandvik.Došla je i glavna sestra i spomenula Landvik. Upitao sam gde će me

smestitiuLandviku.Odgovoranijebilo,alimi jeglavnasestraobjasniladauovu bolnicu sada dolaze bolesnici s poliomielitisom, pa će i moja soba bitizauzeta.

Zahvaliosamjojsenaboravku, inaknjigamakojemi jepozajmila.Ondasamspakovaostvariukovčegiušaouautomobilporedvozača.

Nisamviše ispitivao gde ćeme smestiti u Landviku, bilomi je svejednokudasevozimo.Kodjednogputokazaskrenulismonasporedniput,anajednojkrivinisamugledaovelikubeluzgradunakojojsampročitao:Staračkidom.

Zatosuznačiglavnasestraipolicajacbilitakotajanstveni,nisuželelidameuplašestaračkimdomom.Alitosesasvimdobrouklapa,ismešanmijenjihovobzir.Spokojan,polakoseizvlačimizautomobila.Prenemažemse.Ustvarisammalozbunjenštovidimtolikostaracanajednommestu.

Pozdravljamsesupravnicom,dobijamsobunaprvomspratu,imašemnapozdravpolicijskomautomobilu.Nedeljaje,sunčanoje,izatosenastepeništuokupilotakomnogoljudi.Umešamsemeđudruge,nikomiseneobraća,atosenebiniisplatilo,njihovnovidrugjeveomagluv.

I sada ću u staračkom domu proživeti dane koji dolaze. Za mene nemanikakve razlike, i sve ide svojim tokom.Pustolovine?Većipotresi?Dalekoodsvega. Osim ako se može nazvati iskustvom čitanje o komplementarnosti uGeteovomučenjuobojama,pričemunemogudauhvatimnit.

Zahvalansampolicijištomejepreselilaovamo,jermijeovomestobašpovolji. Ovdemogu nadaleko da šetam, ne slušajući ni o kakvim granicama, dajedem, spavam i čitam. Pomalo i pišem, ali to neću spominjati, da nekog nenaljutim.

Staračkidomčinijednuvelikucelinu,kaonekonaselje.Ovdesuopštinskeustanove,različitekancelarijeijavnabiblioteka,tusvakodnevnostižepošta,tusutelefoniradio;mnogoljudidolaziovamodabiobavljalosvojeposlove.Izvan

ovogsredištaprostiresečitavazemlja.Najvažnijaodkancelarijasvakako jeBlagajna,auKancelarijizasocijalnu

zaštitu sede dvemlade devojke, dve lepotice usred ovog neverovatnog svetastaraca,osamdesetoidevedesetogodišnjaka.

Kakominijebilodopuštenodačitamnovine,donjihsamdolaziokrišom.Ubolnici mi je tomnogo teže polazilo za rukom, ali kad sam od kuće dobijaoopran veš, stizale bi i različite novine u posebnim smotuljcima, pa sam ipakponeštouspevaodasaznamštasedogađa,itakoprviputognusnimnemačkizločinima po našoj zemlji. Zbog takvog načina obaveštavanja, preko opranogveša,nastalesuvelikerupeumojimsaznanjima,alianalfabetaipaknisambio.

Ovde u staračkom domu mi je lakše, jer u kuhinji svakodnevno imammogućnost da pročitam lokalni Grimstadbladet, i to mi mnogo pomaže. Usvakom pogledumi je ovde bolje. Upravnica je žena smnogo razumevanja idobre jenaravi;ovajdomvodivećdvadeset trigodine i,mada joj je tekpolagodinaupoređenjusavećinomnas,kadastignesledovanjenamirnica,onanas,svojudecunačuvanju,redovnoobilazi,delećinamčokoladu,slatkišeikolače.Jedino nije uspela dami pomogne da steknem naklonost bibliotekara. On jezavršiostudijezanastavnikaijestenastavnik,alinipokojucenuneželidamipozajmibilokojuknjiguizbiblioteke.

Moždabihneštomoraodanapišemosvimanjima.Neznam.

Kadaodlazimušetnje,hodambrzoiodlučno,panemoramsamogsebenizaštadaprekoravam.Idemutešetnjezbognoći,nebihlizaslužiosankojimipripada.Sanjeboljiodhraneinetrpipoređenja.Sannijeistoštoisedetiitrpatihranu u glavu, nemojte to misliti. San je neuporedivo ludovanje u komepronalazimudžepunovackojinikadanisamizgubio,alizakojimsammnogotragao.Sanjekadasekonačnooslobađamsnažnogmornarakogasamgotovoubio, a koji me zauzvrat rezucka baštenskim makazama. Da, san je divnamešavinapriče,životaičuda.

Aliihranaipaknečemusluži,naravno.Vremezašetnjenijeminičimodređeno,pa,kadgodmipadnenapamet,

uzimamsvojupalicuikrećemušetnju.Palicaminijeneophodna,alijeuzimamkaodavodimnekogpsa.Većinamojupalicunazivaštapom,štapomzašetnju:„Davamdonesemštapzašetnju!?"-nejednomsumepitalipohotelima.Bićedasamipakprevišeuglađen,paštapuveknazivampalica.Povijenejedrške,anadonjemkraju imagumeniprsten;nažalost, tikuzdonjikraj se raspukla,pa jeneprikladnoojačanažicom.Nasebi inačenosi imetričkeoznake,pauslučajupotrebemožedobrodamiposluži.

Pozdravljamdecukojususrećem,akakosunekidečaciočiglednočulidasam nagluv, zabavljaju se time da mi se približe i onda mi nešto doviknu.Pozdravljamiodrasleukolikopokažususretljivost,aliukolikoizrazeodbojnosttako što se okreću odmene, prođem i ja ravnodušno pored njih. Ali ja radopozdravljam,tosenemožeporeći,japozdravljamiodvišerado.Tomijeostaloizdetinjstva,učilisumedajelepopozdravljatidruge,patoidanasživiumeni.

Jednog jutra punog sunca tražio sam trafiku po Pragu. Kada sam ušao,ugledaosammonahakomeježenaizatezgepružilanovčić.Monahsezahvalioikrenuo.Tascenajebilapotpunostranamomnorveškomsrcu,pasamtrenutnoizvadio još jedan novčić da ga pridodam prethodnom. Monah se zbunio,pokušao jedakaženešto, ipri tompodigaoobe ruke. Sasvimsamzaboraviosvrhusvogdolaska,pasamodmah izašao iuputiosedaljeulicom. Idoksamtakošetaonaokolo,volećiiljudeisvet,pozdravljaosamsvakogakogabihsreo,a ljudisumiuzvraćaliosmeheipozdrave,nikomenijeomeoutome, isve jebilolepo.Aštasuljudimislili,štajemislilaulica,tojaneznam,moždadaseteksadvraćamkućiiznekekafane.Štamebrigazato!Jasamonoštosam,aPragjedivangrad.

Čitaosam,davnojetobilo-jasamvećveomastar,asvesetodogodilopremnogo,mnogogodinadakle,čitaosamnekuanegdotuoSokratu.Šetaojetakosprijateljem i pozdravio nekog u prolazu. - Nije ti otpozdravio! - ljutitomu jerekaoprijatelj.ASokratsesamonasmejaoiuzvratio:-Aštajatumogukadsampristojnijiodnjega.

Sadamipadanaumtolikotogaštobihmogaodakažemusvojuodbranu,ali-ćutaću.DapodsetimsamokakosustariNorvežanipozdravljalipruženomdesnicom,kakobipokazalidasubezoružjauruci.Pakakosambiozajednosjapanskimministromu nekom liftu uOslu, a kako smo obojica bili pristojni,nijedanodnasnijehteoprvidaizađeizlifta.InimalonežalimštosamustaoiprepustiosvojemestojednojženiutramvajukojijeišaopremaVersaju.Tadsuustaliidrugimuškarci,alisamjaipakbioprvi.Bilajetonekalepastarijaženasvelom udovice preko lica i bisernom ogrlicom oko vrata, možda nekavojvotkinja po krvi, mogla je da me usvoji. Ali, kako god bilo, toj gospodiFrancuzimadaosamlekcijuizpristojnostikojunećezaboraviti,jersamjabioprvi.

Da,tojebiloumladimdanima,isadatonijevišezanimljivo,panećudaljeotome.AličakiuNordlandu,[20]uokruguSalten,sećamse,smernosmoulaziliuprostorije,držećikapupodlevomrukom, ipozdravljalismosa:„Mirsvama!"Onimakojisuneštoradili,govorilismo:„Blagoslovenivambilinapori!“akad

smoizlazili,pozdravljalismosa:„Ostajteumiru!"Takvojebilonašepozdravljanje.

Danas,22.septembra,ponovosampozvankodistražnogsudije.Ranojejutro,malopreranozameneizaceostaračkidom.Moglisuranije

dameobaveste,čemuslužitelefon?Zapolicajcatonijevažno,onjednostavnosedneuautomobilidođe,azatvorenikondamorasamodapođezanjim.Voleobihdapresusretasaistražnimsudijombudemspremaniodevenkakotreba.ČaksuiucarskojRusijizatvoreniciunapredupozoravaninatajsusret.Aliovdetoganema.

Promrmljaosamneštouznak izvinjenja,astari iuglađeni istražnisudijaprihvatiojemojeopravdanje.Austvarinijebiloničegposebnogštojehteodamisaopšti:damijesdanašnjimdanomistekloutvrđenovremeistrage,idaćeseprodužitido23.novembra.Svejetobiloobjašnjeno,napisanoipotkrepljenorazličitimpitanjimakojamijesudijauručioupisanomobliku,danebigovorioumojegluveuši.Odgovoriosamredomnasvapitanja, iostaopriprethodnojizjavidastojimizasvegaštosamuradio.

Takosmozavršilinašrazgovor,pasumeodvezlinatrag,iondasammogaodaseobučem.

Još dva meseca! Dobro, to neće ništa bitnije promeniti. Ovom domu ustvari ne pripadam, uljez sam ovde, ali su starci ljubazni prema meni, i nedopuštajumidaosetimsvojusuvišnost.Onisudobrovoljnoizabraliovomestodadođuituprovedusvojeposlednjedane,ameneje,suprotnoodnjih,ovamoprisilnoubacilapolicija.Doduše,idrugiverovatnoimajusvojenedostatke:nekiuleđima,nekisuslabinanogama,ali jemojnedostatakusamojosnovi.Meniskorosasvimnedostajenekočulo,zbogčeganisamkadarčaknidapromrmljamnešto.Nijetonekimalinedostatak,a imamihimnogoviše:dešavamise,naprimer, da se čvrsto uhvatim zaneku reč kojubihhteoda kažem, ali, da bihmogaodajekažem,prethodnomoramdakažemneštodrugo.Nebolujemsamojaodtemučnebolesti,onaje,uostalom,staraiotmena,azoveseafazija;velikiSviftuEngleskojimaojejošvećihnevoljasafazijomodmene.

Čemu gunđati, ionako svaki od nas nosi svoj krst. I nema to nikakvogznačaja ovde u staračkom domu; imamo svoju slobodu kretanja, odlaženja idolaženja,međusobnogposmatranja.Punajeovokuća,petnaestak,dvadesetakljudiobapola,višenjihvezanojezapostelju.Nekiodnasiumru,tosenemožeizbeći,alinanaspreživeletoneostavljavelikiutisak.Pogledomispratimobeli

kovčeg,alikadkolaodu,opetseokrećemosebi.Uostalom,nijelimodaovogvremenadamrtvačkisanducibudubeleboje?

Janeznamštabitrebalodabudeispravno,alisuumomdetinjstvusanducibilicrni.Samosusanducizadecubilibeleboje.Amodailiobičajitakođesemenjajuod mesta do mesta: u ovim krajevima je zastava u čast mrtvome ceo danspuštenanapolakoplja,auNordlandujeobičajdazastavu,čimsekovčegspustiuzemlju,podignuspolakopljasasvimnavrhitakojeostave.

Obasunačinadobra,verovatnojednakodobra.

Doksamjednogdanašetao,usputzapisujućiponešto,približiomisenekičovek.Tomijebilopriličnočudno,jersamšetaosporednomšumskimputem,dalekoodsvihuobičajenihstaza,imisliosamdasamuspeodasesakrijem.

Čovekjedvadasenasmešioipočeojedahodauporedosamnom.Tominijebiloninajmanjedrago,izastaosamunameridasevratim.Nijepomoglo.-Ja ne čujem! - rekao sam mu. Klimnuo mi je glavom i odjednom mi jeiznenađujućejasnorekao:-Znamkostevi!

Nasmejao sam se njegovom smušenom pokušaju da se valjda našali, irekaomu:-Jaipaknajradiješetamsam.

Ali čovek me nije ostavio na miru, već je nastavio da govori o nekimnevažnimstvarima,pričemusamrazumeosamoponekureč.

Nije mi ličio na nekog razbojnika, ali je bio navalentan, hteo samjednostavnodaseokrenemipođemsvojimputem,pravećisedačitamonoštosamzapisao,anjegadaineprimećujem.Aliondasamodjednomčuokakomigovori,upotrebivšipravisaltenskiizraz:-Žalibožeakosekajete!

Tejednostavnerečiprobudilesuumenisećanja,srceihjezačulo.-JesteliviizNordlanda?-upitaosamga.

-Aha!-odgovorioječovek.-Alivimenepoznajete.Počeojenaizmeničnodamiseobraćasa„vi“i„ti“,trudećisedagovorišto

jasnije, u kratkim rečenicama, a sasvim blizu mog uva. Možda mi je baš tanordlandska melodija u njegovom glasu omogućila da ga najvećim delomrazumem.

Nemoguništadakažemonjegovomizgledu,jerjebiotakoobičan,previšeprosečan:osrednjevisine,dobrodušnogizrazalica,mršavisredovečan.Moždaiz nužde, a možda iz sopstvene skromnosti, nosio je međusobno povezanecipeleprekoramenaihodaobos.

-Dragomiještomiseukazalaprilikadavassretnem-rekaoje.Dođavolaistimčovekom!Samoštonisamzaškrgutaozubima.

-Kadbistesamohtelidamesaslušate-nastavioje.-Alijasamgluv-rekaosam.-Aištabihtomoraodačujem?-MismoobojicaizHemroja.[21]

Da,pa!?Praviosamsedaiztoganetrebaizvlačitinikakvezaključke,alimetačinjenicaipakučinilapopustljivijim.

Ondamijepružionekikalendarizprošlihgodina,uvećpriličnoizlizanomkožnompovezu,smnogoispisanihstranicakojemijeponudiodapročitam.

Tosamiočekivao:pripovetke,pričeoproteklomživotu.-Nije livećpomalohladnodasehodabos?-upitaosam,dabihskrenuo

razgovor.-Bližiseoktobar.- Sve što je ovde zabeleženo potpuno je istinito nastavio je, zaokupljen

svojimmislima.O,kakomijesvetopoznato!Dopredesetakgodinaprimaosampoštom

paketestakvimistinitimintimnimpripovetkama,pričamaoljubaviipesmama.-Nemamvremena da to čitam - rekao sammu. - Ne stižem… Iako smo

obojicaizHemroja.Aodaklestevi?-IzSagfjordena,saKlotrana.-Kakovamjeime?-Meni?Martin.PoprezimenusamEnevoldsen.- Pokušaću malo da zavirim u to - umorno sam rekao, listajući po

kalendaru.-Alinemogudapročitamsve,tekponešto…PisalojeonekomučiteljuiočovekupoimenuBerteus,primetiosamime

Alvildanekolikoputa,pakakoseizmiriosBogom,oputovanjuuKlingenberg,pa o nekom svešteniku, odlaženju u ribolov, traženju plemenitih metala pobrdima…

O,ne,takoipaknemogudačitam.Čovekjestajaoporedmeneiposmatraome.Vratiosammukalendar,alibilojesasvimjasnodanećumoćitektakodaseoslobodimtogčoveka,anakrajutosadvišenisamniželeo.Molećivomegledao,inisammogaodamuokrenemleđa.

Selismoipočelidarazgovaramo.Zapaliosamlulu,aonnijepušio,samojegovorio.Primetiosamdaseplašidaćemezamoriti,pokazaomijekalendarirekao:-Boljećebitidatočitašsam.

Alijasamradiježeleodaslušam.-Čudnoještotakodobromogudatečujemrekoh,uzvraćajućimusa„ti".-I

toboljenegobilokogadrugog.-Navikaosamjasnodagovorimdokpropovedam

-rekaoječovek.-Agdetopropovedaš?-Naskupovimavernika.-Takoznači.-Janisammislionareči,većnasamglas,nazvuk.Zvučanje

reči.Njegovglasnijebiojak,alijebioprijatanzauvo.Timglasommogaojedačitastihoveiosvajaslušaoce.

-Čitašlipsalme?-upitaosamga.-O,da.Davidovepsalme.-Pevašli?-Ne,nepevam,alisviramorgulje.-ZnačibilajetunekadevojkapoimenuAlvilda?-najednomsamrekaoipogledaoga.Biojeiznenađen,iodgovorioje:-Da,zvalaseAlvilda.Akakotitoznaš?-Pročitaosamukalendaru.-Tomijedrago.Ivišenegodrago!Nemaništalošeusvemutome.-Ispričajmiondakakosesvetodogodilo.-Pomilostibožjoj-rekaoje.- A, tako. Pa zar si tek tako došao iz Klotrana u Sagfjordenu i počeo da

propovedašnaskupovimavernika?-One,ne!-bespomoćnojerekao.-Sveštenikmepodstakaonato.Tokom

jednogpogrebasam,naime,osetiopoziv.-Iondasipočeodapropovedaš.Štasitomprilikomrekao?-Ništanisam rekao. Samo sam semolioBogu.Bilo je tonaBerteusovoj

sahrani.Svejetoovdeispričano.Nijebilopomoći,nisammogaoda izbegnem,pasamuzeodačitam. Ine

mogudakažemdasamnešto izgubio,dalekood toga; jednostavnimrečima iopisimaispričanajedobrapričakojamejeprivukla.

Čitaosam…

SvejezapočelosačovekompoimenuBerteus,kojijedošaoizKvaedfjordaiovde senastanio.Bio je oženjen, i imali su jednodete. Često sambio snjim,madajebiostarijiodmeneikapetannaribarskombrodu.Biojetozaistadivančovek, apremamenikaobratmeđubraćom. Iz SeningauHilingenudobio jegrede,ijasammupomagaopriizgradnjinjegovekuće.Dobijaosamsamohranuinisamtražioništaviše.UjesenseuputionatraguKvaedfjordeniotploviona

Lofotska ostrva, gde se nalazio njegov oveći ribarski čamac sa osam vesala.Njegova žena je ostala kod nas, u svojoj novoj kući. Ništa ne bih mogao dakažemprotivnje,aliipak:ostavljalajedetesamoukućidokbisdrugimaišladaberebobice.Napočetkuzime,Berteusasučamcem,veslajući,dovezlikući.Imaojetifusiostaojedvadanaukrevetu.Neprekidnojeležaoipričaoosebi,anikonijesmeodabudeuznjega,jerjepostojalaopasnostodzaraze.Niženasenijeusudiladaostanesnjim,jerje-kakojerekla-mogloidetedaimserazboli.Itakosamsamojasedeosnjim,gasiomužeđzašećerenomvodominakvašenimperomvlažiomuusne.Aonjesvevremepričaosamoosebi.Takojepotrajalodvadana,iondajeBerteusumro.

Tomeužasnopotreslo,jersmosviverovalidaćeseipakizvući,ali,eto-nije.Nisamznaokakoćupodnetitubrzusmrt,kakodasepomirimsnjom;pabio je tako zdrav i snažan kad smo još nedavno gradili tu kuću, a sad muodjednom stiže poruka da ode! Noćima sam ležao i razmišljao, nemiran inespokojan. Žena je htela da ga prebace na groblje u Kvaedfjordu, ali bilo jepredaleko; njegov čamac se s ribarima već vratio na ribarenje po Lofotskimostrvima, a drugog prevoznog sredstva nije bilo pri ruci. Neki dobri ljudiodveslali sudoKlingenbergadabidonelisanduk ineštohranezadaću,ali janisambiosnjima.JerkudaćesamnomakoimenekaoiBerteusapozovesmrt?Posetiomeiučitelj,razgovaraosamnom,govoriomikakoipaknebitrebalodasvetotakoprimamksrcu,aliminitonijepružilonikakvupomoć.ItadasamsesteškommukomprobiokrozsnegdoKleksena, jedneliticeuplaninikojaje idobilasvojeimezbogpovijenostiisličnostisaorlom.Tusampaonakolenaiusvojoj nevolji zazvao Gospoda i Isusa. I to mi je pomoglo. Molio sam da miprosvetleumidušu,imolbamijebilatakoistinskiuslišenakaonikadadotada.Prošlojedostavremena,isuncejevećzalazilo,ajasamodozgoposmatraokakosedole,okokuća,vrzmajumnogistraniljudikojisuseizKlingenergavratilisasandukom.Tadajeumeninastalovelikoprosvetljenjeineverovatan,predivansjaj.Biosampotpunovansebe, iglasnosamgovoriosvevremedokuće,aninakonpovratkanisamprestaodagovorim.Sveštenikjevećbiodošao,imrtvacasu upravo polagali u sanduk. Sada je trebalo još staviti pokrov, pa su ljudipokušalidameućutkaju.Alisveštenikimjedaoznak,jermejedobropoznavao,asvojevremenoipričestio,paimjerekao:-OstaviteMartinanamiru!-Jasamtada skupio ruke i visoko ih ispružio,molećimilost i oproštaj za Berteusa injegovudušu,izasvenas.Utimtrenucimanisambiosvestansebe,ineznamkolikosamdugogovorio,svedokmisvešteniknijestegaorukuizahvaliomi.Aposle, čim sam seo, zaspao sam dubokim snom na jednoj stolici, potpunoiscrpljen.HvaljendajeBoguvisinama!IovoštosamzapisaopričajeoNjegovojDobrotiiMilostipremameniodonogdananaKleksenupasvedodanas.

Vremejeprolaziloiništaseposebnonijevišezbivalo.Udovicajeodlučilada se vrati uKvaedfjord, i čekala je da s ribarima stigne taj njihov čamac saosamvesala,pada jeodvezukući.Bio je april. Šta ćeuraditi sovomkućom?Pokušala jeda jeproda,alinijeuspela,pamezamoliladaoblasnognačelnikaobavestim o kući, što sam i obećao da ću učiniti. Kada sam se vratio odnačelnika,predložilamijedaseuselimukućudokseneštonepromeni.Upitaosamještatimemisli.Odgovorilamijedanisamaneznaštajetimemislila,alireklajetozatoštosamipakjasaBerteusomgradiotukuću.Niposletihnjenihrečinisamsasvimshvatioštajeustvarihtela.

-Tisvevrememislišnanekogdrugog-reklamijetada.-Aonatesamovučezanos.Onamislinaučitelja,samodaznaš!

-Da,znamjato-odgovoriosamjoj-izatonećemovišeotome.A sledećeg dana je stigao čamac, i ona se s detetom vratila svojima u

Kvaedfjord,gdejeipripadala.Itakosesvesredilo.Stiglojeleto,anjenujekućukupioučitelj,uselioseunju,itupočeodadržinastavu.KrajemletaseoženioiuKlingenbergu nakupovao sudova i svakojakih kofa i čabrova, kao i drugihpotrebnihstvari.Bilisusrećanpar,poštovaniizadovoljni.Učiteljjenedeljamalutaopobrdima s čekićemu ruci, ne bi li našaoplemenitemetale dauzorkepošalje na ispitivanje, ali je sve bilo uzalud. Kako ništa nije našao u brdima,propaomujeiugovorokupovinikuće,anijeimaosrećenisadrugimstvarimakojejepokupovao.

Tokomjeseni,učitelj jedobioboljemestouHelgelandu,pa jeotputovao.Mnogo nam je nedostajao, jer je bio u svakom pogledu sposoban i pametančovek.DošaojeizpedagoškeškoleuTromsou,punznanjaiumeća,znaojedaizmisliponekumašinutekonako,izglave.Štetazatakvogčoveka;naučiomedasviramorgulje,aidrugejeučiorazličitimveštinama.ZvaoseHansNaes,biojevisoki lep,alimujemoždanedostajaloupornosti,a izaboraviojenaBoga.UHelgelandu jekupioneko imanje,alini tunijedobroprošao.Posedovaoga jesamonekolikogodina,iondajemoraodaganapusti,asvamujeimovinabilapopisana. Na kraju je zaključio da bimorao da otputuje u Ameriku, i da je ustvarivećodavnomoraodabudetamo.Idrugisusesložilisnjim,jerzatakvogčoveka bistre glave i sposobnih rukuAmerika je ipakmorala da bude jedinapravazemlja.Pozajmiojenovaczakartuiskupiohrabrostizaput.BašsambiouHelgelandu kada se opraštao od svoje porodice. Jedino što sam mogao daučinimbilo jedaseusebipomolimBogunekamubudeodpomoćiunovomživotu i novom svetu. Zamolio samGospoda da čuva i štiti učiteljevu ženu injihovodvojedecekojisuostaliovde,alikojićepoćizanjimčimsteknenovaczanjihovdolazak.NekabudevoljaBožja!Nikadagavišenijevidela.

Ne, nikada ga više nije srela na ovoj zemlji. Primila je od njega samo

nekoliko pisama, kako je srećno stigao tamo i kako namerava da krene kaZapadu, i otada nije više bilo znaka života od njega. U novinama je čitala ostrahovitompožaruuČikagu,ukojemjepoginulomnogoljudi,pasesrazlogomplašiladajeionbiomeđunjima.Nikadanijeprestaladatragaiispituje,imislilaje na njega svih tih godina, živeći u najvećoj bedi. Bilo je to teško vreme unjenom životu: niti je bila udata niti neudata, a o svemu jemorala da brinesasvimsama.Menenijemoglani da smisli, i kadbih sepojaviou tomkraju,govorilamijekakobibilomnogoboljedamunikadanisampozajmionovaczabrodskukartu, čimesamsvenjihuvaliounesreću.Ništanisammogaoda jojodgovorimnato,samosamodlaziostugomusrcu.Zbogtakvognjenogstavanisamseusuđivaodasepojavljujemprednjom,samobihjojposlaočestitkuzaBožićilidrugepraznike.Itomijezamerila,pakadsamjeidrugiputposetio,bilajepunagorčineičuosammnogotogaružnognasvojračun.

-Ne shvatamzašto se smucašpoovomkraju reklami je. - Zar ti nisi izHamroja?

-Pabašdolazimsajugaiputujemdalekonasever,samosamsvratiousput.- To nije istina, samo se šunjaš naokolo - rekla mi je. - Šta će ljudi da

pomisle?Pavaljdanemislišdaćuzaboravitionogakogasiudaljioodmene?Ha-ha-ha…mojMartine,nadamsedasenećešponuditiumestonjega.

-One,nijemitobilanamera-rekaosam.- Samo ti ponesi to što si doneo, ne želim to da gledam - nastavila je. -

Namaništanijepotrebnoinemojdanasgnjaviš!-Patosusamositnicezadecu-rekaosam.-Nemogudashvatimzaštonasneostavišnamiru-dobacilamije.-Dobro,ondaihoću-uzvratiosam.Odmah sam se pokajao zbog tih reči, jer sam od zla samo učinio gore i

naveo jenaplač.Teško jebiloposmatratisve to.Rekaosamjojdanimalonedržimdoonogaštomijereklaidasamvećsvezaboravio,alionajepočeladakrivisebe,kakojenajgoriološiživotinja,nedopuštajućidajetešim.Akadsamodlazio,pratilamesvevremeusuzama.

-Dalijetoposlednjiputštotevidim?-upitalame.-Nepričajtako-odgovoriosam.-Veććešdosledećegputamoždadobiti

nekevesti.Boguništanijenemoguće!

* * *

Nisamčitaodalje,ivratiosammukalendar.Togajerazočaralo.Bilomije

vrlodobropoznatodatakvipojedincinemogudashvatekakonekoneželidapročitaipreostalideo.Koji,uostalom,nijemogaodabudelošijiodonogkojijeprethodio.

-Značidajelošekrenulosatimtvojimučiteljem-rekaosammu,tekdagaohrabrim.-Alvildasezvalatanjegovažena,zarne?

Trgaose.-Alitonestojiutekstu-rekaoje.-Nestoji,tačno.-Tonijespomenutoninajednommestu.- Pa ispričaj mi onda, zar si sve dane svoje mladosti proveo tamo

propovedajućiposkupovimanakojimaseokupljajuvernici?-Janegovorimmnogo,zatonisamdovoljnoučen.SamoseobraćamBogu.-Alisvetegodine,patojeskoroceojedanljudskivek.-Da,moglobitakodasekaže.Nažalost,vremejeprošloisvesutegodine

prošle,ajanisamuspeoništadauradimzaljudenaovomsvetu.-Kakosidošaočakovamo,dalekonajugzemlje?-Hodam.-Pešice?-Da,japutujemhodajući.BiosamuŠvedskoj,iuFinskoj.-Oprostimištopitam,ali…dobijašliištazato?Mislim,plaćalitineko?-Ne,alijeBogmilostivpremameni.Nestradavam.Čestoradimjedandan

dadobijemneštomalo,amnogoputatolikodamiipretekne.Takoda,eto,nemogudasepožalimdamijeloše.

-Daliidešipokućamaimolišzahranu?-Tone!-uzvratiojeiodmahnuoglavom.-Alidesisedaručavamsonima

kojisuvećzastolom.-Da,dobro.Alištakadsetakoneštoipaknedesi?-Ondačekamdosledećegmesta,aliništaminetreba.Nepadamitotoliko

teško.Pogledaosamtogmršavogputnika-lutalicuirekao:-Izvinjavamseštose

petljamutvojestvari,alizartinebibiloboljedauđešunekodruštvoiliverskuzajednicu,padaipakimašmaločvršćetlopodnogama?

-Da, to bi bilo zgodno - odgovorio je. - Ali znaš, ja nemamni potrebnihškolaniznanjadabihmogaodasepozivamnanjih,pazatosveradimnasvojuruku,uzdajućiseuBoga,atomijeinajsigurnije.Lakojemeni,molimseBoguiosećamsesigurnim.Uđemliunečijukućuilidom,zahvalimnajpreGospoduštomi je dopustio da stupim pod taj krov, a onda od neba zamolim blagoslov i

oproštajzasveukućaneisebe.Katkadsedogodidadođuidrugiljudi,paakoseprirucinađuinekekućneorgulje,ondabudeipevanjapsalamaihimni.Itakotoide.

-Azaštojetebitakovažnodajapročitamtvojkalendar?-Eh,izatoimarazloga.NaHemrojusamponekadslušaootebiusvojim

mladimdanima,itakoznamzatvojeime.-Alikakosidoznaodasamovde?-Nekomijerekao,pasamrešiodapokušamdatepronađem.-Takojeto,znači,bilo?-Čuosam,istina,dasiogluveo,alitomenijeposebnozabrinulo.Imojotac

imajkasubiligluvi,inikakvekoristinijebiloodtogaakoimvičeš,ionakoništanebičuli.Mnogojegluvihljudipoparohijama,kojigotovonikadanemogudačujunekurečoBoguilimolitvuupućenunjemu.

-Azaštosiuopštehteodamevidiš?-Pa,itomogudatikažemsamoakosenećešuvreditizbogtoga.-Neću,samoreci.-Rećićutitonajkraće:trebadasredišsvojukuću.Krajnjejevreme.Starsi

čovek.Obojicasmoućutali,iodnjegasenirečvišeniječula.Nikakvepropovedi,

imaojedobarosećajzameruinijerazvodnjavaosvojereči.Moždajeismislioterečinarastanku,amoždaihjeuvekupućivaostarcimakojebisretaonasvomputu.

-Zahvaljujemtinatvomnastojanjudarazgovarašdanassamnom-rekaosammuigurnuounjegovdžeppapirnunovčanicuomanjevrednosti.Tonasjeobojicupomalozbunilo,pasamrekao,dabihpopraviosituaciju:

-Akudaćešsada?-Uselo.-Obujcipele-posavetovaosamga.-Hoću,alinemanikakvežurbe-rekaoje.-Čuvamihdoknedođemdoljudi.

III

Stigao jeoktobar.Naravno,većnekovremenemamvišecigara,ali tominišta ne znači, imam duvana po kutijama, norveški mešanac, pa pušim lulu.Jednogdanaprimetiosamnekogstarcakakosevratiokućisovećomstabljikomduvana,pravimžbunom,dokojejedošaokoznagde,pažljivojeotkidaosvakipojedini osušeni list sa stabljike, trpao ga u lulu i palio. Sasvim je uspešnoobavljao sve to, a nama, ostalim starcima, pružalo je zadovoljstvo da gaposmatramo. Od leta, otkako sumi od kuće stigle bolje cipele, ništami nijenedostajalo;izDanskesamdobiopodebelustudijuokulturi,zatimBibliju,kojusamuostalomiovdemogaodapozajmim,ijednuovećuknjiguoNovojGvineji.

Jednevečeridošaojelekarirekaomidaćemepregledati.-Ačemuto?-upitaosam.-PolicijarazmišljadavaspošaljeuvašdomuNorholm.-Dasesvučem?-Nigovora-odgovorioje.-Samomalozadignitekošulju.Osluškivaomepogrudimaileđima.-Moždavamjemalopovišenpritisak-

rekaoje.-Dalibistehtelikući?-Jaželimistoštoipolicija.Nemamvišesvojuvolju.Gotovo.Svejepotrajalodesetakminuta.Nisam pridavao nikakvo značenje tom pregledu. Policija se premameni

ponašaprevišepažljivo.Zdravsamičio.Krvnipritisak?Štabitobilo?Nikadanisamništačuootome.Samnomjesveuredu.Samosamstarigluv.

Posledvadanapojavio seneki činovnik smnogovelikihpapira.Zadatakmujebiodapopišesvumojuimovinu,kakojerekao.Nabrojaosammu,istokaoiistražnomsudiji:mojagotovinaiznosidvadesetpethiljadakruna,posedujemimanjeNorholmidvestadeonicauGildendalu.

-Aliivašaautorskaprava-dodaojeiupisaostohiljadakrunanaimenjih.Tojesamonagađanje!Rekaosammu:-Onamoždaivredestohiljada,amoždanevredenipetkruna,nikotone

zna,jerjasamvećmrtavčovek.RaspitajteseotomeuGildendalu,tamosuljudiodstrukekojićetoznati.

Precrtaojestohiljadaiumestotoganapisaopedesethiljada.-Imatelinakita?-činimisedameupitao.

Kakonenosimprstenje,uhvatiosamsezaprsluk,želećidamupredamsvojsat,aliodmahnuojeglavom.Gotovo.

* * *

Prošlojenedeljudana.Biosammiraninisamosećaonikakvuopasnost;uposetu sumi stiglemojakći i snaha izNorholma. Salio samse i smejao se snjima,pričaoimraznesitniceizživota.IspričalesumikakoćusadauOslo,ujedan„leppansion“,saznalesutoodsvojihpoznanikaupoliciji.Nemamništaprotiv toga. Policija je dala da se nasluti kako ću biti odsutan oko četrnaestdana.Obesumidalesvakasvojumalusvotunovca,kojubitrebalodasakrijemodnjihidamimkadsevratim-takosuobičnoradilekadgodbidošledonekognovca.

Sledećevečeridošla jepolicija, iodvezli sumeuArendal.Bila jenedelja.Ušaosamuprepunvagonvoza, jošuvekneznajućiciljsvogaputovanja -svedok mi jedan od policajaca nije posebno obzirno gurnuo u ruke novineAftenposten,ukojimajepisalodaćemeuputitiuPsihijatrijskukliniku.Iovdejesvebiloobavijenovelomtajne.DokjevozstigaodoOsla,odsedeosamunjemućelunoć,ukupnodvanaestsati.A janisambiomladić.Brodombiseputovalosamosedamsati,amogaobihidaležim.

Biojeponedeljakprepodne,15.oktobra,izmeđudesetijedanaestsati,kadsumeuveliuPsihijatrijskukliniku,vodećimekroztrojezaključanihvrata,kojasusezamnomopetzaključavala.

Dočekao me roj medicinskih sestara u belom, kojima sam morao dapredamsveizdžepova:ključeve,sat,svojnotes,perorez,olovku,naočare,bašsve.Narazrezumantilaimaosamdvepribadače,injihsumiuzeli,skinulesučak i presvlaku samog kovčega, očigledno iz straha da sam tamomogao dasakrijemneštoopasno.Ondasuotvorilekovčegipočeledarovareponjemu.

Postavljalesumipitanjaouputimaodlekara.Zarnemamništapismenoodlekara? Ne, nemam. Evo, policija je došla samnom, ja sam samo zatvorenik,izdajnikzemlje,nekaznaju.Ljubaznaglavnasestrameupitalakakomiseuopštedesilodazapadnemutakvenevolje.

-Nijetoništa-odgovoriosamjoj.-Alijeste,kakonije,lošejetosavama,veomatužno.

Odgovorio sam joj kako ću posle svega dati svoje objašnjenje o svemutome.

Odvelisumeukupatilo.Rekaosamimdasamgladaniumoran,alisumiuzvratilida ipakmoramdaseokupam.Kadasamseponovoobukao,utvrdiosamdaminedostaje iglazakravatu.Skinulisu jesakravatedoksamležaoukadi,aliminikoništanijerekao.Tražiosamjepopodu,aliništa.Upitaosambolničara,ništa.Naljutiosamseirazgalamio.Tišina!Tišina!Objasniosamdajerečo skupocenojmaloj igli, sa istočnjačkimbiserom.Nakraju je jednasestrarekladajeiglasklonjenasaostalimstvarima.

Najzadsumidalinekolikosićušnihkriškihlebakojesampolakopočeodažvaćem.Doksamsetimebavio,postalomijeihladno.Nisamrazumeoštamigovore,akadsam ihzamoliodanapišu,napisali sunanekipapir rečdoktor.Kakav sad doktor? Klimali su glavama. - Pa meni ne treba nikakav doktor -govoriosamim.-Nisambolestan.

Doktorsenalazionaprvomspratu,imoraosamdasepopnemdonjega.Usvom uzbuđenom stanju govorio sam svašta, žalio sam se što sam iznuren,trebalo je da putujembrodom. Stenografkinja je sve zapisivala, doktor je biostrpljiviželeojedamipomogne:

-Pabrodomnisteputovalisamozatoštojevozmnogobrži-objašnjavaoje.

-Da,da,došaojesamopetsatikasnijeodbroda-uzvratiosammu.Upitaosamgakakosezove.-Ruud-glasiojeodgovor.-Strašnosamumoraniželeobihdaspavamrekaosammu.

IV

Kratakpredgovor.Smeštensam,dakle,uPsihijatrijskuklinikuuOslu,zdravstvenuustanovu

za„nervneiduševnebolesti“.Godinaje1945,od15.oktobranadalje.DanimiprolazeuispisivanjuodgovoranapisanapitanjaprofesoraLangfeldta.Mojisuodgovori pisani na brzinu, pod vrlo lošim uslovima, u pravilima tačnoodređenom vremenu, pod lošom rasvetom i uz porast depresije. Ni u komslučajunesmatramdasutizapisinekazbirkabisera.Alitosuipakmojiradovi.

Kako nije bilo vremena da napravim prepiše svojih odgovora, i kako jeprofesorodbiodamipozajmimojeoriginale,nemamništaštobihmogaodastavimuovuprazninukojasetakostvorilaumomživotu.

* * *

Godinaje1946,11.februar.NisamvišeuPsihijatrijskojbolnici.Timenemislimdakažemdasamslobodan,alibarmoguopetdadišem.A

to„disanje"jeustvarnostiijedinoštopovremenomogudaučinim.Veomasamdepresivan.Dolazimizzdravstveneustanove,adepresivansam.Biosamzdravkadsamušaounju.

MoždaćejošbitivremenadasekasnijevratimnaboravakuPsihijatrijskojbolnici; ljubazne negovateljice, srdačna i dobra glavna sestra, Božić 1945,pacijenti,šetnjenasvežemvazduhu-svetomorazasaddaseodloži.Moramdadođemsebi.

PresvegamorampokušatidasevratimustaračkidomuLandviku.Tonećeići lako, dom ima novu upravu,moju bivšu sobu zauzeo je neki drugi starac,kućajepuna.ŠefpolicijeuArendaluuradiojezamenesveštojemogao,sviljudiudomusložilisusesmojimpovratkom,ijasamponovoušaoudom.

Ovdebi trebaloda seoporavim, alinisamvišemladić, teškomi jeda sevratim u normalan život prekinut pre četiri meseca; trebali su mi meseci imesecidabihseoporavio.Nikoganisamželeodavidim,pristizalasumipisma,nisamodgovaraonanjih,nisammogao.Išaosamnasvoješetnjepobljuzgavici,aposlebihdrhtao.Mnogosamdremaoispavao,čakikadbihusreddanasedeonastolici;ljudisugovorilidajetoodiscrpljenosti.

Pribraosamse,došaosamsebiiudaljioodsebeonajfinskinož.O,tajfinskinož!Nikadanijepostaomojevlasništvo,prilepioseuzmenetamoubolniciuGrimstadu, i sada je četiri meseca ležao zakopan zajedno sa ostalim mojimstvarimaupodrumimaklinike.Poslaosamgapoštomubolnicu:„Izvolite,evovamvašnož,uzmitegaodmene,neželimvišedagavidim,nijetomojnož.“

Koliko god sammogao, pokušavao sam da sredim i ostale svoje stvari,označiosamukalendaruvažnijedatume,čaksamseibezdozvolepreplationanekoliko novina, iskrpio svoju odeću. Usred smo zime, ali sunce već pomalootapaledisneg,adanisusvedužiiduži,tojenekavrstaekvatorskogvremena:usedamsatinastajesumrakprednoć,akadjeopetsedamsati,nastajesvitanjepredzoru.Takototrajenekovreme,svedokseekvatoropetnepremesti.

Utovremenisamimaonikakvuželjuzačitanjem.Imaosam,istina,ionuIstorijukulture,iBibliju,ionodelooNovojGvineji,alitakvesumeknjigebrzozamarale, pa sam radije čitao razne koještarije i - novine. Povremeno bih ukuhinjinaišaonaponekiverski listukojibihseondaudubio;često jetubilodobronapisanihstvari.BiojetolistEvangelisten,kojisuovamoslalibesplatno,aiadventističkiSkrifter,kojesuisporučivalipoverenici.Ovajposlednjijebionafinompapiruiveomalepoodštampan,takodajelistanjetogčasopisabilapravasvečanost, a čitanje - odmor mom oslabljenom vidu. Morao sam se da seprisetimsvogprijateljaizKlotranauNordlandu;trebalojedasepriključitomogromnom adventističkom društvu, i tako bi bar prestao da hoda bos. Alinjegovojebilodaidesamtakojerekao.

Jedne večeri stigla je automobilomglavna sestra iz bolniceuGrimstadu.Došlajeposlom:damivratifinskinož!

Tadajošnisambiosposobandadubljerazmišljam,pasamsamozastao.-Nožkojistenamposlali-reklaje-nepripadabolniciimineželimodaga

zadržimo.Toje,istina,lepnož,alinijenaš.-Alinijenimoj-rekaosam.- Pitajte svoje kod kuće - nastavila je. - Biće da ste ga ipak dobili iz

Norholma.Nisampitao,nisamtojednostavnobioustanju.

V

Dani idu,meseciprolaze,ameninijenimalobolje.Ponekoumreudomu,imamomiovdestaracazaotpis,itakonekiodlaze,aliseumestonjihpojavljujudrugi,nematonekoguticajananaspreostale,jertotakomorabiti.Nestalojesnegaiprolećeje,svevišeivišedobijamželjuzaradom,aliminedostajesnage.Napismajošneodgovaram.

Pušenjejedozvoljeno,alinenalazimnikakvouživanjeutome,ništa.Štaustvariželim?Štajetonaopakosamnom?Iprolećeje,ileto,aliuprkostome,oBože,glupavoglistanja!Zarezaosamdvenoveolovkeonimfinskimnožem,nebihlibionaoružanzanekouzvišenoobjašnjenje,aliništaminepadanapamet.Štadaradim?Savsamsepromenio,utomejestvar,dostami jesamogsebe,nemamnikakvihželja,ništamenezanima,nemazadovoljstavaumeni.Četiriilipetčulaudubokomsnu,ačestosurastrojenaiporemećena.

Azasvetomogudazahvalimdržavnomtužiocu.

* * *

StaračkidomuLandvikuGrimstad,23.jula1946.

Gospodinudržavnomtužiocu,Oslo

Biosamunedoumicidalidanapišemovopismojerionakonikakvekoristiod njega. U svojim poznim godinama trebalo bi svakako da se bavim nečimdrugim. Ali izgovor nalazim u tome što ga ne pišem za današnji dan, već zapojedincekojićegamoždačitatijednomposlenas.Pišemzanašuunučad.

Posle nekoliko preseljenja u toku prošlogodišnjeg leta, smešten sam 15.oktobrauPsihijatrijskuklinikuuOslu.Razlog za to je zagonetka, ne samozamene,većizamnogedruge.Unazivuustanoveukojusamsmeštenstojidajetoustanova „za nervne i duševne bolesti", ali ja nisambio ni nervni ni duševnibolesnik.Biosamsamostarčovek,igluv,akadsumeizbaciliizmognormalnogživotairadaizatvorili,biosamsasvimzdravičio.Moždaćenekoipakjednompitati za razlog čudnog i nerazumljivog postupka g. državnog tužioca prema

meni.Mogli stedamepozovete i porazgovaratenakratko samnom, aliVi toniste uradili. Mogli ste da nabavite lekarsko mišljenje iz koga proizlazi damorambiti upućenuPsihijatrijskukliniku, aliVi tonisteuradili.Okružnimelekarpregledaodesetakminuta,„samosomatski",kakoseizrazio,spomenuojemožda „malo povišen pritisak" imoj svojevremeni izliv krvi umozak. Pa zarpovišenikrvnipritisak zahtevaupućivanjenapsihijatrijskoposmatranje?Zarizlivkrviumozak,kojinijeostavioninajmanjegtragaumomnačinumišljenjaiponašanjadajekvalifikacijuzasmeštajupsihijatrijskuustanovu?Nijemalibrojljudi koji su pretrpeli izliv krvi u mozak, a zakrečenost arterija nije nikakvoretkoniposebnooboljenje.Poznajemčovekakojijepretrpeoizlivkrviumozak,štomunijezasmetalodasteknedvadoktorata.Objasnio jedamuizlivkrviumozaknimalonijenaškodio.

Primoransamdapretpostavimda jeg.državnomtužiocumoje ime ipaknepoznato. Ali trebalo je da se obavestite tamo gde se to već radi. Neko biverovatno mogao da Vam ispriča kako ja nisam sasvim nepoznat u svetupsihologije, da samu toku svog vrlo dugog života kaopisca stvorio nekolikostotina likova, stvorio ih i oslikao iznutra i spolja kao živa bića, u različitimduševnimstanjimainijansama,unjihovimmaštanjimaipostupcima.Vinistetražilitakvaobaveštenjaomeni,većsteme,bezpravograzloga,predalijednojustanoviijednomprofesorukojitakođenijeimaonikakvaobaveštenjaomeni.Prišaomijenaoružansvojimknjigamaiučenimdelimakojajeznaonapametiizkojihjepolagaosvojeispite,alitusuposrediipaknekedrugestvari.Kakojedržavnitužilacpokazaodanepoznajeproblematiku,profesorjemoraoodmahda odbije moj slučaj. Trebalo je da se uzdrži od uplitanja svoje stručnosti uzadatakkojiležisasvimizvannjegovogpodručja.

Osim toga - čemusve to?Da li je svrhau tomedameproglaseduševnobolesnimitakoneodgovornimzasvojepostupke?Dali jetodobronamernostkojuježeleodamiiskažeg.državnitužilac?UtomslučajuVipraviteračune,alibez mene. Ja sam se još od prvog trenutka na saslušanju u istrazi 23. junaproglasiopotpunoodgovornimzaonoštosamuradio,iodtadanisamnimaloizmeniosvojiskaz.Biosam,naravno,uverendaćesesituacija,samoakobudemsmeoslobodnodagovorim,okrenutiupravcumogoslobođenjaodkrivice, ilisasvimblizuoslobođenja:granicućusamodrediti,asudćejeprihvatiti.Znaosam da sam nevin, gluv i nevin, i da ću sasvim dobro proći kroz ispitivanjadržavnogtužiocagovorećijedino-istinu.

Ali takvamogućnostporemećena jeokolnošćudasamzatvoren, idavećmesecima nisam na slobodi, lišen mogućnosti slobodnog odlučivanja, podprisilama,zabranama,mučenjimaiinkvizicijom.Menijejasnodaovaustanovamožeda stekne vrlo pozitivna svedočanstva, koja će pokazati i nešto sasvim

drugo.Ineka.Nisusviljudijednakoosetljivinautiske,tojedobroililoše,aliusvojim postupcima mi različito reagujemo. Neki žive, odmaraju se i rade ujednom zamahu, oni nemaju prilike da bilo šta izmišljaju. Pa ako im nebesapodaretrenutaksna, i taj improlaziuzbrci, ilipakpadajuudepresiju.Štosemenetiče,jabihdesetputaradijesedeouokovimaunekompravomzatvoru,nego da patim živeći zajedno sa tim više ili manje duševnim bolesnicima uPsihijatrijskojklinici.

Aliostaćuovde.Zatvorenikanetrebaštedeti.Profesormepitao,ajasampisaoipisaojer

samgluv, trudiosamsedanasveodgovorim.Sedeosampribednojsvetlostizaklonjenog svetla visoko na plafonu. Bili su to najmračniji meseci u godini,osećao sam kakomi postepeno slabi vid, ali sam pisao, kako se stručnost inauka ne bi nasukale na meni. Profesor je zahtevao da objasnim svoja „dvabraka“,kako ih jeonnazvao.Odbiosamprviput takoglatkodasamsmatraokako će to biti sasvim dovoljno. Ali nije bilo dovoljno. Profesor je svojenečuvenopitanjeponoviodvaput,itopismenoiusmeno,svaljujućikrivicuna„vlasti“.Nirečmunisamodgovorio.Nijemibiociljdabiloštaskrivam,samosamhteodasprečimbezobrazluk.

Alijeprofesoritomenašaoleka.Izdejstvovaojedozvoluod„vlasti"daizArendala u svoju kliniku privede na ispitivanje moju suprugu. Rezultat togsusretamožesepročitatinastr.132velikogopusaposlatogsudu.

Zatvorenikanetrebaštedeti.Nipokojucenu!Kad sam jednom prilikom spomenuo da bih voleo da vidim zaključak

stručnog veštačenja, profesor mi je dao da pročitam nešto što je nazvaosudskim ispitivanjem ili nalazom. Pokazalo se da to nije ništa novo. Sve usvemu,bilojetobašonoočemusumesecimapitaliitražiliodgovor.Nijedanjediniputnijepromenjentonispitivanja,nijedodatnekinovipojamilibarnekopostepenonijansiranje,nekarazlikakojabipokazaladasetomposlupristupilomaloozbiljnije.Bašništa.Samojeutrošenovreme,nedeljeimeseci.

Poslednji put, kad sam se usudio da pomislim kako smo stigli do kraja,profesoru su dostavljena trimoja pisma koja je sada trebalo objasniti. Ta supismanapisanaprenekihpedesetgodina,iunjimanijebiloničegaštobimoglodametereti,većsučakgovorilaojednommučnomrazdobljukadasamisamteško patio u vreme zloglasnogMosinovog doba u policiji. Sada samponovomoraodapišemo svemu tome, jer samgluv; čitava stvarnije višemogladabudeniodkakvoginteresa,nizaživenizamrtve,alijeposlužiladamejošmalopomuči. Preživeo sam i to, ali sam to poslednje izdržao jedino i isključivoiscrpljujući sopstvene zalihe. Kada me neki prijatelj pronašao i izvukao meodatle,biosamkaoželatin.

Ačemujesvetoposlužilo?Pravoipravda,čitavjedanogromniaparat.Dvaunapredpostavljenapsihijatrakoja imenuje istražni sudija,prevoženje tamo-amo pod policijskim nadzorom, reklamiranje uz posetu stranaca kojima seprikazujezatvorenaživotinja,četirimesecadabisestavileučenenalepnicenasvakozamišljenoduševnostanjeukomesamsenalazio,inakrajupresuda:Nitijesamniti sam ikadabioduševnobolestan,ali sumiduševnesposobnosti trajnoumanjene.

Nažalost, tako je. A one su znatno umanjene upravo tokom boravka uPsihijatrijskojklinici.

Ispitivala sume dvojica stručnjaka, ali se jedan držao - ili su ga držali -daleko izvan svega. Upravnika sam video dvaput, svaki put možda samo načetvrt sata; ostavio je na mene utisak otvorenog i ljubaznog čoveka,neumišljenog,moglo se razgovarati s njim.Učinio je samo jednu grešku, i toondakadmijegurnuopodnosnekireferatomojojposetiHitleru,ukomesamnavodno pokazao antisemitski stav. Do dana današnjeg nisam pročitao tajreferat,nitisamgapriznaozasvoj. JadasamnapaoJevreje?Osimtoga, imaosammeđu Jevrejima i suviše dobrih prijatelja, a i oni su meni bili prijatelji.ZamoliosamupravnikadaucelokupnommomknjiževnomstvaralaštvunađebarjednomestokojebimoglodasetumačikaonapadnaJevreje.

A kad pišem o drugom stručnjaku, i protiv tog profesora, onda nemamnamerudadovodimnjegove sposobnosti u sumnju. Za takoneštonemamninajmanje uslove.On sigurno poznaje svoje područje, što će reći da ima svojepodručje.Jedinotvrdimdanjegovostručnopodručjenemožedaseodnosinamene.Nitajčovekninjegovposaonemajunikakvevezesamnom.

Gospodinedržavnitužioče!Uistovremekadasteobjaviliosudustručnjakanadamnom,dalistejavnostiizjavudasteodustalioddaljnjegsudskoggonjenjaprotivmeneipovuklisteoptužbu.

Oprostite,alisvestetoučinilibezmene.BiloVamjenezamislivodabihjamoždamogaodabudemnezadovoljantakvomodlukom.Zaboravilistedasamiuistrazi,aikasnije,neprekidnostajaoizaonogaštosamuradioipretpostavljaosamdaćemeosuditi.Vašimpulsivniispadprouzrokovaojedasenađemklatećise između neba i zemlje, ali moj slučaj time ipak nije zaključen. Preostala jepolovina.Vismatratedabihjamoraotimedabudemzadovoljan,alijatonisam,ismatramdaćeminekiljudidatizapravo.Svedonedavnojabašinisambiobilo ko u Norveškoj i u svetu, i nipošto mi ne odgovara da preostale daneprovedemunekomviduVašeamnestije,abezodgovornostizasvojepostupke.

AlisteVi,gospodinedržavnitužioče,izbilioružjeizmojihruku.Verovatnoćeterećikakostetoispravilisada-sada,poslesvega-sudskim

pozivomzaokružnisud.Ništatoneispravlja,jasamudaljenodsvogčvrstogičistogstava.AštaćesadbitisVašim„odustajanjemoddaljegsudskoggonjenja“i Vašeg „povlačenja optužbe"? Vi dopuštate da Vaše pravnike i činovnikeintervjuišu u vezi s mojim predmetom, i to s najrazličitijim stavovima, Viupotrebljavate moju osobu kao oglednog kunića u Vašoj vrlo čudnovatojpravnoj tehnici. Bolje bi bilo da ste se rukovodilimojim stavovima u istrazi,tako biste barmalo-pomalomogli da izbegnete primanje uputstava za svojepostupke od novinara i štampe. I šta ćete na kraju uraditi s mojomčetvoromesečnom golgotom ovde u klinici? Treba li da mi to bude pruženobadavaizVašihruku?Trebalidamitobudekaonekipredujamnakaznu,kaododatakonojkojaćetekdastigne?

Da steme pustili namiru, ja bih na okružnom sudu poveo postupak zaoslobađanjeodkrivice.Tomijebilanamera.AtapomisaoinijetakodalekakaoštoVimoždamislite. Ja jošuvekposedujemostatkesvojih „trajnoumanjenihduševnihsposobnosti“iupotrebićuihpresvegadanavedemnekematerijaleiondapozovemsuddapravednorazmotrimojpredmet,inikakodrugačijenegopravedno.

Alinapustiosamtajplan,izgubiosamhrabrost.Čakiuslučajuuspehanasudu, ništa neće sprečiti da se zavrtanj javnogmnenja za pola okreta čvršćestegne.Takoćuopetpostatioglednikunić.

Spoštovanjem

VI

Letoprolazi.Neosećamusebinikakvevećepromenéuodnosunagodišnjadoba, ona ne klize više s mesecima, jedno za drugim, vreme mi postajebezvremenoiletomijejednostavnoprošlo.

Aliovdese ipakneštodogodilo. Janepišemknjigu, čaknidnevnik,Božesačuvaj, vazdušnim linijama preskačem neizmerna prostranstva, i ne vodimračunaoonomštosedogađa.Aliponeštoizmojeokolineipakdopiredomene.Stara upravnica doma je otišla, i umesto nje je došla nova. Jedna od dvejulepoticadoleukancelarijinasjenapustila,alinamjejednaipakpreostala.Našostareli starački dom sasvim je oronuo, pa se bavimo idejom da podignemonovi.

Nijetositnica.Primećujemkakosmomistarcidobilineštovažnoočemumožemomeđusobnodamrmoljimo.Zanasdvadesetak, tridesetakosobapodjednim krovom, dobićemo kupatilo, perionicu veša, odeljenje za bolesne,pekaru,živinarnik,šupuzadrvaisveostalespoljneprostorije.Dotadanismoniznali za takve divote, i sad odjednom u našoj mašti nastaje polet koji smodoživelisamousvojimmladimdanima.Nekiodnaspokušavajudabranenašstaridom;paovdenamuopštenijebilološe,aosimtoga-pazarnismoovamodošlidaumremo?Panaravno!Alibašzatomoramouzetizaistasveštonamsepruža do našeg poslednjeg časa. Pa zar nećemo slediti naše vreme, zar senećemoosavremeniti izgradnjomnovogdoma?Dajtevi tosamo,mićemoseodlično priviknuti na nove potrebe, sve do poslednjeg časa, i umrećemo scigaretomnausnama.

Naravno da ćemo umreti. Ali ipak ne baš ovog trenutka, kako kažeAugustin.

Krenuosamdakupimpertlezacipele.Predugačkesu,imoglebitriputdaobigrajucevanicu,alinimalomenijebrigazato.Otkriosamnekogčovekakakogradikućunabrdu.Sramotajetoipogledati,svojnovikrovgradipodoštrimuglom, i to preko staroga krova koji neće da ukloni. Ili sam ja to potpunopogrešnoproceniogledajućiodozdosputa?TajčovekjeradionagrađevinamapoAmerici,pavaljdaznaštaradi.Ali janikakodadođemsebi,pasampošaogore,daustanovimkoodnasdvojicegreši.Trebalojetodauradimjošprošlegodine,prenegoštosamdospeoušakelekara.

Uočijesenisamvećnekovremerazmišljaokakodapopravimsvojekaljače.TrajumijošodPrvogsvetskograta,aisadjošuvekimajudobređonove,samoštojedesnapopucalapavišenestajenanogu.Godinamametomučilo,alisadajevećprevršilosvakumeru,jersamsespotakaonanju,pasammoraourucidaje nosim kući. Ta kaljača mi je postala kao neki krst. Zašio sam je čvrstimvunenimkoncem,alinijepomoglo,ponovo se rasparalapo šavovima i sve jepostalojošgore.Inemavišeništadasekažeonjima,osimdasutobiledobrekaljače,prošaosamunjimamnogezemlje,paikadjetajednapočeladasepara,išlesusamnomiuBeč,paiHitlerutogznamenitogdana.Arazlogštoihvećodavnonisamodbaciojetoštomitrebajucipelesadebelimđonovima.Itakojednozavisioddrugog.Zatosamtukaljačuiprivezaopertlomsjedneodmojihcipela.

VII

Jedan, dva, tri, četiri… pišem, beležim i skicirammale pričice za samogsebe.Ničemutonesluži:samodobarstariobičaj.Pažljivoslažemreči.Slavinasamizkojekaplje:jedan,dva,tri,četiri…

PostojilinekazvezdapoimenuMira?Mogaobihdapogledam,alinemamgde. Mada to uopšte nije važno. Mira bi trebalo da bude zvezda koja sepojavljuje, neko vreme svetli, i onda nestaje. To je sav njen životni put. A ti,čoveče,sadrazmišljamotebi.Odsvegaživognaovomsvetutisirođenskoronizašta.Bivašdobarilizao,postojišbeznekogzamišljenogcilja.Stižešizmagleivraćašseunju,tolikosinesavršen.O,čoveče,sednešlinanekogretkogkonja,tajkonjnećevišebitinipočemuredak.Dobrosedrži,danjuiputem,opreznoipolako…

Hoćešlidaskočišsnjegaisvojimšeširomdodirnešzemljuradidvaoka,dvaokakojasretneš?Nemaštisnagezato.

Izpodzemljaukovitlacimastiženekinovirod,punnadanja.Tekjerođeninevin,čitamonjemu,alimuneznamimena,tojeionakosvejedno.Svisuonizajednoputujućasvetlost,stižu,zasijajumaloiodlaze.Dolazeiodlazekaoštosamijadošaoiotićiću.

ImaosamnekadujakauHamroju,okorelogneženjuistarogmomka,škrtogiusukanog,vrloćutljivog,tzv.dobruglavuiimućnogčoveka.Nijeonbionikakvazvezda,alijeimaokućunapastorovomimanju,ibiojepoštarzaćeluparohiju-utodobanijebilopoštenasvakihdesetkuća.Tajmojujakbiojeposebantip,svojevrstanmomak.Kupiojeovećukućusapripadajućimdrvenimspremištemnastubovima,zgradekojesupripadaleparohijskomdvoru.Kako jedošaodotoganeznam,apastorskojimjeočiglednosilomprilikamoraodatrgujezvaoseBentFrederikHansen,iposlejeotišaouOrlandet.OndajekodnasuHamrojdošao FrederikMozfelt Raum Fladmark, da bi posle otišao u Nordre Odalen.Poslednji je došao Kristian Engebret Nikolaisen, ali ne znam šta se s njimdogodilo,jersamotputovaoiizgubiogaizvida.Asvetovremeživeojetajmojujak u svojoj velikoj kući s pripadajućim spremištem, koju je kupio kao deoparohijskogdvora.

Osimpošte,brinuose iza javnubiblioteku,koju jeuostalomispasaoodpotpunoguništenja.Ibezdozvolejepomalotrgovao,dobijaojesjugaknjigenaprodaju,isamjepisao,aiknjigezabibliotekunabavljaoposvomnahođenju.Otomega,nakrajukrajeva,nikoništanijenipitao.Njegovadomaćicasezvala

Sisel,moždajebilačakidobrostvorenje,alimejegodinamahranilavrlo,vrlooskudno.

Umojevremeujakjošnijebiostarac,alisumuserukekočile,takodanijemogaodapiše.Bilomijeosamgodinakadsamdošaounjegovukuću,itusumetakoobučilidasamsvemoraodapišemzanjega.Toobučavanjeobavljaloseuzbesramnustegu.Aonječitavedaneležaonanekojvrstisećije,nakojojjemogloidasesediidaseleži,ipostajaosvevišeivišeoduzet.

Svejetopriličnonevažno.Ali jednogdana,kadmijemoždabilookodevetgodina,došaojeupoštu

nekicrnomanjastivrlovisokčovek,pravidiv.Gledaosamgaučudu.Pružiomijenekopismoinovčićodčetirišilingazamarku.

Ujakjepočeodarazgovarasnjim.ZvaoseHansPaulsenTorpelvand,iživeojeususednojparohiji,alijedošaodonašepoštejermujebilabliža.

-Štaje?Krenuosinaput?-upitaojemojujak.-Da,šaljempisamcesinuuKopenhagen.-Čitaosamonjemu-rekaojeujak.-Manemoj?Ijasamneštočitaoonjemu,alislaboserazumemusveto.-Tja,takojeto.-Njegovasemajkaponadaladaćenastavitisučenjemzasveštenika.Ali,po

svemusudeći,ništaodsvegatoga.Mojujakjerekaosasećije:-Paonjepostigaovišeodsvešteničkogpoziva!Nemampojmaodaklemomujakutakavodgovor,alijeverovatnodonjega

došao iz raznih novina i knjiga po kojima je njuškao. I ko je bio taj sin uKopenhagenu u koga su se polagale tolike nade?! Paul Boten-Hansen[22] Nimanjeniviše.BiojejedanodnajboljihljudisvogvremenauNorveškoj.

Imojotacjeimaojednomsinaukogasusepolagalevelikenade.Azatakvavelikanadanjanijedovoljnamalabriga.Inemojmo,razočarani,

postatitragični.Nijevredno.

VIII

Malasmrekasmestila seniskodoleuzapuštenomvrtususednekuće,alištasetomenetiče?Zatojedvaigledamutomsmeru.Naravno,lošejojsepiše,iočiglednojedajeosuđenanasmrt.Lepajeimala,samometarvisokairavnakaosveća,alijujezasenilasnažnatopola,dodirujućijedaninoćsvojimlišćem,itakojenitrenutakneostavljanamiru.Kadmisamonebistajalanaputu,alidrugogputanemam,ikadsamonebibilatolikobespomoćna-alitomenedira.Kakonemambašništastim,tokommračnihjesenjihvečeriponekadskrenemkanjojiotkidammalotopolinoglišćaigranja,dabismrekamogladaimamalomirautokunoći.Alimnogihjutarapojavisenovolišćeinovegranekoje,zbognove visine, više ne mogu da dosegnem. Nameravao sam da uzmem nekisanduknakojibihsepopeo,alijesvetiousvimprozorima,aipasupozorava.Azaštonebihkrenuopripunomdnevnomsvetlu,ijednomzauvekproredioilišćeigranje?Tosammogaodauradimiprošlegodine,alinisambioovde,prisilno.

Kakojesvetoglupo.Primetiosamsuseda,pasamgapozdravioirekaomu:-Moglibistemalodaokrešeteovutopolu,itakospasiteonumalusmreku.Ništaminijeodgovorio,očiglednojepročitaounovinamadasumevodili

napsihijatrijskoposmatranje.-Žaomijetemalesmreke-rekaosam.Čovek se podrugljivo nasmejao, nakrivivši usta, gledajući prema

otvorenomprozorunakući,i-otišao.Tokom svojih slobodnih šetnji provodim vreme tako što u tamnim

jesenjim večerima kidam lišće i lomim grane, ali ne mogu da dosegnemdovoljno visoko, pa vetar njiše sve novim lišćem i novim granama. Čistobeznađe.

Ali jednog jutra se pojavio neki čovek sa sekirom i testerom, i počeo daobrezujećelutopolu,odvrhadodna.Nijetomojabriga,alibićedagajenekopozvao, jer je istovremenoobrezao idrugoveliko listopadnodrveće.Njegovastvar.

Možda je neko sedeo iza prozora, slušao moj razgovor sa susedom prenekolikodanaiprimetionjegovpodrugljiviosmeh.Pomišljamnaženu.

Ipak,tekćesenaprolećepokazatidalijevršaksmrekejošuživotu.Dugovremečekanja.

Nekomedoziva,čujem…Nije istina, to je samo plod moje mašte. Hteo bih da budem zanimljiv

samomsebi.Mojpropustještopsihijatrimanisamskrenuopažnjunatusitnupojedinost,nadenulibionitomenekodivnoime.Evomeovdečilogizdravog,pa svojom voljom samog sebe zavaravam. U najmanju ruku biće da je tošizofrenija.

Dame neko zove, čista je i obesna šala kojom se prilično grubo rugamsamomsebi,inebihmogaodapodnesemdamitonekodrugiučini.Nikomenijezvao,alijasepravimkaodajeste.

Zaštotoradim?Misliimajutakoširokopodručjeleta.Tomidođekaonekavežba, kao pokušaj da se opet sredim posle depresije u vreme boravka uPsihijatrijskoj klinici. Tokom proteklih meseci depresija kao da me pomalonapustila,alinikadsasvim.Prestarsambioutrenutkukadasunamenipočelidavršeopite. I sad - trebavremenadabi se toprevazišlo.Uzdamsesamousvojuseljačkutrezvenostiopštezdravstvenostanje.

Zarjetajmojumišljajdamenekozovedošaobezveze,izvazduha?Mogaobi damu se pronađe trag u nekim od pitanja profesora Langfeldta: Jesam liikadadoživeoneštočudno,neštoštobisemoglonazvatinatprirodnim?Počeosamnaivnodarekonstruišemnekivrlodubokilepdoživljajizsvogdetinjstva,alinijemiseposrećilo,iuzsvanaprezanjanijemogaoamabašništadarazumeniti da izvuče iz toga. „Recite, jeste li ikada nešto čuli?“ upitao me. Nisamodgovorio.Nisamželeodaodgovorim.

Itoje,eto,prisećanjenatajrazgovorkojisekretaookopitanjajesamličuodamenekodoziva.Ništadubljenebihmogaodakažemotome.

Aliipaksamkonačnodošaodoistineuovomcarstvuzemaljskom,auvezis onim finskimnožem.A tomi je bilo baš drago, i neočekivano. Sasvim samnenadanonaišaonarešenje.O,miubogiljudi,nevidimodaleko,nemamoideja,neznamodanaslutimo.Moraosamisamdasedosetim,alinisam.

KadjeStivenson[23]pisaonaostrvuJužnogmora,začuojeusebiglasBožji.Ništa nije pitao, nije uzeo da kopa po knjigama, na trenutke je bio genijalan,doživljavao je otkrovenja. Bio je bolestan, ali je ozdravljao pišući u svomnebeskomludilu.Čitaojeonama,ljudimaizbetonskogdoba,iumroodkapi.

Da,finskinožjeipakmoj,aposlaomigajeErikFridenlund,upravnikpošteuAurdalu,itopredostavremena.Štetaještomitajdobarnožnijebioprirucikadsamtokommračnihjesenjihvečerikidaolišćeigranje.

Ali kako je taj nož mogao potajno da stigne do mene, u bolnicu u

Grimstadu?Pričajevrlojednostavna.BiojetumaliEsben,ionjesilnoželeodasedokopatogvelikogiretkognoža,panjegovojmajcinijepreostaloništadrugonegodasakrijenožnadnosandukazadrva.Dobro.Alikadjeotputovalakući,zaboravilaje,naravno,damitokaže.

Idokpišemsveovoonožu,bićenajboljedaspomenemijednudrugustvar:dobiosamnovekaljače.Eto,oblačemeoniodkuće,očiglednosuskupilisvojekruneiere.

Samo što meni nove kaljače više ne trebaju, jer sam na stare privezaodebeleđonove, i sad većmesecimahodamunjima.Au kojubih inače svrhumogaodaupotrebimsvojepredugepertle,osimdamiposlužezavezivanje.Svajesrećadasumogledamiposlužezatusvrhu,čakseineprimećujedasamtovezao.

Novekaljačenipoštonenameravamdastavimnanoge.Samodaovazimaprođe!ZaBogamiloga,samodaprođe!Vid me pomalo napušta. Čudnomi je što sve slabije vidim, i u početku

jednostavnonisamverovaodabitomoglodabudeistina,pomisliosamdamijenešto upalo u oko. Imao samdo sada odlične naočare, i sve do pre nekolikomeseciodličnosamvideouznjihovupomoć.Dasenisuoštetile?

Dostasamparadaozaautomobildameprevezedookuliste.-Slušajte,nevidimvišedovoljnooštro,nemogudačitamkaopre,nemogu

višedaudenemkonacuiglu,kakvesutosadčudnepojave,štamisetodogađa,itoistovremenouobaoka?

Nekoiscrpnijeobjašnjenjenisamdobio,okulistajesamookretaodugmaddabidobiobelepacrvenecrte,slovaibrojeve.

-Očiglednomineštonijeureduslevimokomrekaosamdabihgausmerio.Aliodgovoranijebilo.Tomemalonaljutilo,pasamupornonastavio:- Znate, kad prekrijem levo oko, onda uspevam da pročitam tekst pisan

jasnoivećimslovima.Aliakouradimsuprotno,paprekrijemdesnooko,ondaprimećujemsamoovećucrnumrlju.

-Hmm-glasiojeodgovor.Tomesamojošvišerazljutilo,pasamglasnozaključiodaneštonijeuredu

smojimlevimokom.-Daćuvamprizmatičnenaočare-nakrajumijerekao.-Dobro,uzećuprizmatičnenaočare,tojeneštosličnokaosdvogledom,a

kroznjegasedivnovidirekaosam.-Mislimdajetosveštomožemodaučinimozavas-rekaojeinakloniose.Nečuveno!Opetsevozimautomobilomnatrag,ozbiljnozabrinut.Nemam

poverenjautogokulistu,ninajmanje.

Spremam se na put u Oslo. Božić se bliži imoramda požurim. Kako nemogudvanaestsatiukočenodasedimuvozu,pažljivosamzabeležiodankadpolazi brod u Oslo, i tako krenuo. Sve je dobro išlo, svi su mi pomagali,uostalom,nabrodusambioodličnoraspoložen, čovekunajboljimgodinama.Svemi je u Oslu bilo sređeno: došao sam u hotel, dobio hranu, obrijao se ikrenuokodokuliste.

Alitusamzapaoupotištenostanje.Biojenekisumorandan,kišagaučinilatakvim, ulice užasno izgledaju, a ja ne vidim. Popeo sam se do trećeg spratanekezgrade,aondasamsišao.Posumnjaosamdasamušaoupogrešnuzgradu,pasamstaodaproverimbroj.Odjednommepozdravionekičovekispredmene.Biojeudruštvumladežene.

-Mogulidavampomognem?-obratiomise.-Ne,hvala.Tražimsamookulistukojibitunegdemoraodabude-rekao

sam.-Enotamo!-rekaoječovekipokazaorukom.Ženasesmešila.-Kakovamjepalonapametdapoovomodvratnomvremenupomognete

neznancudanađeput?upitaosam.Osmehmladeženepostaojejošupadljiviji.-Javaspoznajem-reklaje.Iskrenoimsezahvaljujemiulazimuzgradu.Pazarvećnisambiotu,itona

trećemspratu?Temeljnočešljamspratposprat, svakiseprotegaouvečnost,pažljivo čitam sva imena, i najzadpronalazimdoktora.U čekaonici su trojicaispredmene.

Po starom običaju želim da zavirim u novine i časopise, ali mi oči nedopuštaju.Moramdačekam.Pacijenti izlazepaopetulaze, jedanzadrugim,aondadolazimedicinskasestraitešimerečimadatrebajošmalopričekati,alitonećejošdugodapotraje.

Međutim, ja samsavršenomiran; evo,uskoro ćuponovovratiti svoj vid.Zaista jebilopreljubaznoodonogčoveka iženekoji sumipomoglipoovomkišovitom vremenu. Jedna od pacijentkinja neštomi govori, ali ja sam gluv iodgovaram joj onako nasumce, klimanjem glave. Ona i dalje govori, a ja jojpokazujemnasvojeuši,ikažemjojdauposlednjevremevrloslabočujem,alisvidom nije ništa strašno, samo neka smetnja u levom oku. U dobrom samraspoloženju, pa sam se razbrbljao.Na kraju je žena verovatnoposumnjala u

mojačula,pameostavilanamiru.Bašjepotrajaloprenegoštosumepozvalikoddoktora.Umeđuvremenu,ženajenapisalanekolikorečinaparčetupapira:zahvaljivalamijezanekeknjigeilitakonešto…

Doktor je svašta ispitivaokodmene, ali je ipakbio ljubazan i nije tražioprepoznavanje crvenih crta i slova. Zajednički smo probali različita stakla isočiva,aondasammoraodasevratimučekaonicu.Redjestigaonatumeninepoznatuženuizčekaonice,iposletogajenikadavišenisamvideo.

Preostalovremekodlekaraprošlojevrlobrzo.Predložiomijedadiktiram.Da diktiram?! Pa to ne mogu, nikada nisam mogao. Ali zašto bih morao dadiktiram?Pajanepišemviše,prestaosampredesetakgodina.Ibašzatobibilolepo da mi se vrati vid, pa da mogu pomalo da čitam. Ali da, naravno.Telefonirao je optičaru i dogovorio nešto za januar, a do tadamoram da sestrpim.

-Negorecite,doktore,dalibistemogliodmahdamidatenaočare?-upitaosam.

-Dajtedavidimvašenaočare.Paonebitrebalodavambudusasvimdobre.-Oda,divnesu,jošprenekolikomesecivideosamkroznjihkaoumladim

danima,alisadbimiipakbilepotrebnedruge,moždamalojače,iline?Napisaomi je neki recept, gotovo da nisam ni pogledao u njega, ali šta

treba da dobijem, dobiću u januaru. Naočare ipak nisam dobio, već neštosasvimčudno,aštouopštenisamtražio:receptzalupu,ibočicujoda!Rekaomijesamodapođemuapotekuiodmahuzmembočicusjodom.Kadsamhteodaplatim,samojeodmahnuorukomivratiosezasvojsto.

I tako sam se vratio u hotel s bočicom joda i receptom za lupu koju ćupodićikodoptičaraujanuaru.Zapoboljšanjesvogvidaništanisamdobio.

Čudansusvettiokulisti.Stekaosamvrlološutisakonjima.Inače,mojboravakuOslubioječistouživanjeizadovoljstvo,doživeosam

najlepši Božić koji se može doživeti u nekom hotelu. Šetao sam naokolo,obilaziodecuiunučad,razgledaoizložbe,udobromraspoloženjušvrljaosvudanaokolo,iposlesvihtihgodinapažljivonjuškaopoOslu.Mnogotogabilomijestrano:autobuskiprevoz,svitirestorani,menipotpunonepoznatamladežkojaživiidanjuikasnouveče.Tokommojihšetnjisvisubilipristojnipremameni,spremnidapomognu,ustupalisumisvojamestailinovine,akadbiprimetilidaželimdasiđem,otvaralisumivrata,madasamisamumeodasesnađem,jersamtokomboravkauČikagubiokondukterutramvaju.Nigdenisamnaišaonanekuledenupristojnostuodnosunasebe,madasamjošuvekbiozatvorenik.

NekamladaženazaustavilamenasredKarlJohana,reklamijenešto,nasmejalaseizagrlilameokoramena.Sećamsenjenihsmeđihočiju.Nekičoveksrancemnaleđimapogledaomeirekao:

-Pazarnematedrugekaljače?Dođitesamnom,daćuvamdruge!Uhvatiome i hteo dame povede sa sobom. Kakomi je to išlo na živce,

zahvaliosammuiotišaouhotel.Alisada,uovoprazničnovreme,bilojemnogomukesbrodovima.Morao

samdačekam,ilidanekonedođenabrod, ilidaotkažeputovanje.Tekposledesetdanauspeosamdasevratimusvojstaračkidom.

* * *

Sramnosamnemaran:nitiodgovaramnapisma,nitizahvaljujemzacvećeilimale darove s priloženim karticama i pozdravima. Sada je, evo, već drugagodina otkako nisam zahvalio svom pažljivom izdavaču iz Barselone, kojinikadanezaboravidamipredkrajgodinepošaljetelegramsadobrimželjama.Nadnumogkovčegaležičitavagomilapisamaizinostranstva,ajošvišeihjeizprošle godine. Oni i ne znaju da sam na neki način zatvoren, nemogu ni dazamisledanisamdobiosvojemestoiposle„promenesistema“.Alijamogu.

Daniprolaze.Idaljenisamprevišeupoznat sa svimeštosezbivausvetu,madačitam

novine, proučavam telegrame, ali jošnemamdovoljno sposobnosti, potrebnomi je još vremena da sasvim dođem sebi. Ovaj izlet u Oslo bašmi je dobrodošao,madanijemnogopomogaomojimočima.Domaćuživotinjuvežemozasebeblagošću,pružamojojmogućnostdelovanjaiostavljamoje.Aliipakostajeprivezana,naravno.Usvakomslučajumoramdabudemzahvalannajavnomipodarenojblagostikojamijedozvoliladakrenemnatajput;bilobimisvakakoteže da do toga nije došlo. Mnogo se toga i dogodilo. Za onu damu kojamezagrlila nasredKarl Johana ja svakakonisambioneki predivni starac vredangledanja.Istotako,nisambioudronjcima,većsamnasebiimaovrlolepkaput,a ipakme uočio čovek koji je hteo da mi pokloni kaljače. A osim to dvoje inebrojeno mi je drugih ukazalo svoju ljubaznost. Ljudi me nisu ni mrzeli niprezirali.Atojedobro.Ukrajnjojliniji,tobimoglodamibudesasvimsvejedno.Pajasamvećtolikostar!

IX

Međustvarimakojeteškorazumemneshvatljivomijezaštosepiskaralaponovinama još uvek bave mnome i podstiču interesovanje javnosti za moj„predmet",izaštoseonneprekidnoodlaže.

Prošlogletajemoj„predmet"bioodlagannimanjenivišenegotriput,itouvekna različitovreme.Aništa senijepromeniloni kada sam1.maja1946.primio službeni poziv za okružni sud, koji mi je svečano uručen u policiji uGrimstadu.Nikakvepromene:mojpredmetseodlažedojeseni,doseptembra.Biojetosvakakodobarpreskok.Ali,daprostite,sadajetajmoj„predmet"opetodložen, ali od septembra1946. zamart1947.Tako je svepostalokomedija,cirkuskaveštinahodanjapožici.Nećuništavišedapišemotome.

Moždanisamsvetopratiodovoljnopažljivo,nitisamsedovoljnopotrudioda se obavestim? Ali kud god se obratio, svuda sam nalazio samo nanespokojstvoipremeštanja.Prvojeotišaodržavnitužilac.Aondajeiokružnisudijaprestao sa službom, iponovopreuzeo svojpoložajnotara.Tadanas jenapustio i naš okružni tužilac, i postao sudija u susednom okrugu. Mene supostupno obaveštavali da je moj predmet zaključen. Jednostavno se nećepojavitinasudu.

Razmišljao sam i pokušao da ustanovim postoji li neka pravno-tehničkaprednost u svim tim „odlaganjima" mog predmeta. Možda neko špekuliše smojom starošću, s mojim preostalim satima, računajući da ću ionakojednostavno sam od sebe umreti? Ali u tom slučaju sve će ostati za večnavremena nerešeno, a kakva je prednost u tome? Zar ne bi ipak bilo lukavijeuraditineštosamnomdoksamjošuživotu?Osimtoga,čekanjenanečijusmrtveoma je zamorno i nema kraja.Mnogi naslednicimogli bimnogo štošta dakažuotome.

Boganispripovedaopsukojijeizgubiotrag,aligajenanjušioodmahpoštojepreskočioprekonekogjarka,azatimjednostavnoprodužiodrugomstranom.Naravno,uradiojebaštako-produžio.

Jošoprodužavanju:poslednjemojeodlaganjevažilojedomarta1947,zarne?Asadasmoumartu1947,tekštonismoušliuapril,idanassamuspeodapročitamkako jemoj„predmet"odložen„do leta".Nepravimjaodtoganekovelikopitanje,samopotvrđujemklimanjemglavedamijetajfenomenpoznat.Posle1947.dolazi1948.Domaćaježivotinjaprivezana.

Moždabibilonajpraktičnijedasetajmojpredmetodlaženapolagodine,ili

jednomu godinudana. Jer kako inačepodneti žilavuotpornostmog životaunarednimgodinama?Strašnojedatakvakoještarijamožedazakočistvari!

KrivicusadbacajunaVrhovnisud,koji-eto-nijeokončaotajmojslučaj.Kakojelepoimatineštoneoborivonaštasemožesvalitikrivica.

X

Nijelipremnogo,mnogovremenabilolepšebitičoveknegodanas?Moždasamisvestanda jetopitanjepogrešnopostavljenoi lošenapisano,alisvetoradimnamerno,neštosekrećeumeni.Štabi tomoglodabude,moždanekapomirenostsasopstvenimnedostacima?Nekanamernabespomoćnost,zarazaizBiblije?

OvdemipadanapametjednaBanianova[24]rečenica:„Stigoh,evo,ovamo,aprošaosamkrozmnogepredele!“TuseizavršavacelokupnomojeprisećanjenaBaniana.Aliumeniostajeslatkapomirenostuodnosunatuizreku.Srećanslučajunutarmojihnedostataka.

Spustio se Laponac s planinskih visoravni, ugledao zelenapolja i šume izajojkao:„Sveovotakojedivnodamenasmehnavodi!“-Rečenojetoupesmi,aznačilojevišeodpesme!„Selah!“[25]-rečeDavid.Neznamjašta„selah“znači,aliDavidtakoreče.Atojelepo.

BlagosiljaBogisveštonijeobičnaljudskarečkojusvirazumemo.ItišinajeBogomblagoslovena.

Uvremeratamogaosampodrugimadaprimetimdasepuca.Alitopovenisamčuo,moradasubilipredaleko.Koristilajemenimojagluvoća,alisamodoktonisubilipištolji ihici izpušaka;ondamigluvoća, jednostavnorečeno,nijevredelanigovanceta.Laganijiudaracisadčujem,pačakilaganokuckanjena vrata jednim prstom, ali sam ipak gluv i ne razaznajem povezanost uljudskomrazgovoru.Zamenejetosamošumkojiprotiče.Tolikisudosadazamenećutalidasamisamzaboraviodagovorim;biosamsâm,presamidobrovideo, ali nisam čuo. Bližio sam se ponekim istočnjačkim stavovima:neophodnosti ćutanja. Čak više i ne razgovaram sa samim sobom, sve zbognedostatkanavike.

Međutim, ja i ne vidim više tako dobro kao nekad, a to je još gore odgluvoće.Ujanuarujetrebalodadobijemlupuzačitanje;sadjevećprolećeijošjenisamdobio.

AlipreblagiBože,ipaknešto-prolećeje!Prolazimporedmalenesmreketamousnegu.jošjetu.Prolazim,aliniza

trenutaknezastajemispredprozora.Nemaštadasevidinasmreki,govorimsamomsebi,zatoprođiumiru.Ali,naravno,svakomožejasnodauočikakojojjevećsada,umartu,vršakoživeo.

Zatridesetakgodinabićetoogromnasmreka,pravovelikoivisokostablo.

Malo je ptica. Zima je bila surova pa su, sigurno, mnoge uginule; poredzgrada staračkog doma tek katkad zaleprša poneka mršava vrana ili svraka.Jednog dana zapazio sam nešto zakasneli nagoveštaj proleća, ali kako nisammogaodobrodarazaznam,nisamuočiodalijetobionekičvorakilikoskojijepreživeozimu.Ovdeusvakomslučajuimaprobuđenogživota:postojekodnasčetiridebelemačke.

* * *

Kad tako krenem na svoje dnevne šetnje po bljuzgavici, dogodi se dasretnemmalogžućkastogpsakojinemaništaprotivtogadagapotapšemilimupričam, inače, duž celog mog puta ni traga životu. Potpuno mi odgovara tasamoćadanemoramvečitoda tragamzarečimakojemi ljudiupućuju.Snegpostepenonestajeskamenjauzivicustaze,paihponovoprepoznajem,suncepostajetoplijeisveprijatnije,apošumiiskrsavajubrojnestazice.PomišljamnaMartinaizKlotrananaHemroju;imavećgodinuiligodinuipodanaotkakomijeprišaobašovdeušumi.Ionjevoleodahodasam,alije,zarazlikuodmene,timhodanjemišaokanekomcilju.LutaojezemljomimolioseBogu.

Treperijednagrana,ananjojmajušnaptica.Zastaosampredtomgranom.Anadrugojgraniidrugomdrvetuzaseladrugaptičica,bićedasuzajedno:parvrabaca koji naleću jedno na drugo i gotovo predmojim nosem pet puta sesusrećuiponovoodvajaju.Podrhtavajutakokojusekunduparećiseuvazduhu,dabiseutrenutkuudaljiliizatimseopetsusreli,sadevovećpetiput.Kadihposmatram otpozadi, i ne primećuje se šta rade. Mužjak se posebno drskoponaša,ikaodasvukrivicusvaljujesamonanju.Nisampodviknuo,nipošto,alisammuspravičnimogorčenjemzameriodajepodlaineviteškaduša,aliobojesuočiglednobilipodjednakokrivi.Trenutakkasniježenkajeodlepršalasvojimputem,štojenjemupotpunoodgovaralo.

NeznamštabiFranjaAsiškimogaodakažeotome.O,kakojetobeskrajnasitnicauovombeskrajnoogromnomineuporedivomsvetu!Bašmijedragoštoopetživim.PutuOslodobromiječinio.

XI

Šta li jedoživljajproleća, tajsilovitinaletštosvakegodinepravineredunašimčulima?!SamoBogzna!Nekiženskimisionarustranojzemljimogaobiga nazvati zovom zavičaja, ne bi li mu tako dao pečat religioznog inezemaljskog,a jaga,naprotiv,doživljavamsasvimovozemaljski: tajdoživljajimaneposrednevezesadomomizavičajem.Želimodasevratimo,želimokući.Ustranojzemljineosećamodoživljajproleća,većsamonekiporivunama,kojinasterakanekomnovommestu.Nekiporivbezsrca.

Javlja mi se neko sećanje iz Helsinkija, godine 1898. ili 1899. Prošlo jepedesetak godina i nije više pouzdano, a redosled događaja se verovatnoporemetio.

Kada sam ušao u tu knjižaru, naišao sam tamo na dvojicu muškaraca:jednog sredovečnog, gologlavog čoveka u beloj rubaški i visokim čizmama, idrugog,mlađeg,sazidarskommistrijomuruci.

-Sadće - rekaomi jeprvi. -Prodavačica jeotišlagoredaminađe jednuknjigu.

Uzeosamstolicuiseo.-JasamRus-rekaomiječovek.- Nije to baš nešto čime bi čovekmogao da se podiči! - narugaomu se

čoveksmistrijom.-AjasamizNorveške-rekaosam.Russezainteresovao.-Ajel’?VisteizNorveške?Nameravatelidaostaneteovde?-Da.Godinudana.-Nijevažnoizkojihsmozemalja.Svetodođenaisto-ubaciosezidar.-Ja

samizFinske,izsveta.Njegoverečinisuprivuklenikakvupažnju.Rusmiseobratio:-Nisamvasdosadavideo.Gdestanujete?-Nestanujemugradu,priličnosamdaleko,naFolisovegenu.-Ajasamprimorandastanujemovdeugraduičekam,alimisenimalone

sviđa.Rus se spontano raspričao, došao je tu sa svojim gazdama koje su

otputovale, nije znao gde, ali nekud daleko, u inostranstvo. Dostamu je biločekanja,umoriose,ovdemusenijedopalo,hteo jekući.Aodaklesad i todajedan Rus govori švedski?! Da, švedski je naučio još kao dete, a učio ga je ikasnije;naime,roditeljisumubilišvedskiFinci,sadasuvećmrtvi,aonjerođenuRusijiitakoje-Rus.

- I ti se toga ne stidiš - dobacio je zidar. Ali reči sumu opet ostale bezodjeka.

PomisliosamkakobitajčovekmogaodabudejedanodonihRusarođenihu zarobljeništvu, u nekoj udaljenoj severnoj guberniji, ali nisam mogao dashvatimkakoseipakstvorioovde,anisamhteodapitam.

Nastavio je da priča kako ima kolibicu, divnu crveno obojenu kolibicu imnogodrveća,pašumuipotočićštotečeporedkolibe.-Takojeto,mojBože!-A sad ga čekaju i žena i njegova deca, on inače radi na grofovom imanju, naogromnomposedusastotinamaljudikojituživeirade.

Devojka je sišla sa sprata s knjigom za Rusa. Čovek se bacio na knjigu,prekrstioseigurnuojeudžep.

- Još uvek čekam novac, mnogo novca - obratio se devojci - a onda ćuodmah da vam platim. Ovaj gospodin ovde je iz Norveške - predstavio medevojci.

Nasmešilase.-Gospodinostajeovdegodinudana,alimenisetunimalonesviđaihteo

bihdasevratimkući.Devojkamepogledala:-Viželite?-Manjirusko-švedskirečnik.Rusjeizdžepaizvadiosvojuknjigu,prekrstioseipočeodajeprelistava.Na

omotujebilanekaikona.-Kakvatijetoknjiga?-upitaogajezidar.Kakonijebiloodgovora,nastavio

je:-Neštoosvecima,a?Damisamopadnenamistrijupadajebacimdaleko,daleko…

-Alinjemujevrednaidraga!-usprotivilamusedevojka.Zidarseokrenuopremameni:- Šta vi kažete na takvu glupost? Pa oni su kao životinje, ništa ne znaju,

čitajuknjigeosvecima,krstese…„RođensamuRusijiijasamRus!“kažeon.Pazartonijesasvimsvejedno?!

-Painije-reklajedevojka.-Štahoćetetimedakažete,gospođice?-oštrojojseobratiozidar.

-Patonijebaštakosvejedno.Svimiimamonekuzemlju,domovinu.- Baš tako! S tom pričom smo rođeni i odgajani s njom, tako piše u

novinama i takosegovoripo trgovima.Alidozvolitemidavamkažemšta jamislimosvemutome.

Rusgajetada,savuzbuđen,prekinuo:-O,tivelika,svetamajčiceRusijo!-Znate,postaojeskorohisteričanodsvoječežnjezaotadžbinom-reklami

jedevojka.Zidarjeresiodaodeodnas,daodesatogmesta;bledulicu,jetkojerekao:-Domovina…koješta!Znatešta?Hoćetelidasaslušatemojemišljenje?Sva

taljubavpremadomoviniipadanjenakolenaisvetesladunjavepriče…Aznateli šta jamislim? Domovina je tamo gde nam je dobro. Da, baš tako. Tako jamislim.Domovinanijeništadrugo.

Devojkamusesosmehomobratila:-E,tosubaštevašereči,vašeučenjekojeprenositeinaostalezidare.Onseiznenađenobrecnuonanju:-Aštaviznateotome?-Papričalisumidadržitegovoreudruštvu.Trenutakkasnije,pošto jezidarotišao,uknjižarusuušladvagospodina,

očiglednoputnika.GovorilisuengleskiizatražilikartuFinske.Rusjeodmahpočeodasepredstavlja:-JasamRus!-Ššš…-tihogajeupozoriladevojka.Dva čoveka sumeđusobno razgovaralapored tezge.Hteli su i nekuveću

kartuRusije,dabimoglidaustanovekudasuputovali.ObjasnilisudadolazeizKine, da je to bilo veoma plodno i dugo putovanje, trajalo je mesecima,proputovalisućeluRusiju.NakrajusureklidasuAmerikanci.

Devojkajegovorilaengleski,pasetakoisporazumevalasnjima.-Štakažu?-upitaojeRus.-Šššš…-stišavalagajedevojka.-PahteobihsamodačujemdolazeliizRusije.-Da,dolaze.- O, hvala i slava Hristosu, pa onda su oni došli onom železnicom kojoj

nigdenemakraja.Spominjao je pritom gubernije i sela, imenovao je neku žutu skladišnu

zgradu na železničkoj stanici od koje je nekih dvadesetak vrsta bila udaljena

njegovakoliba.Smestilase tamouzpotočić,auznjusvesamebreze ižbunjeborovnice,adaseobezbrojnimpticamainegovori.

-Štatajčovekželi?-upitaojejedanodAmerikanaca.Devojkasenasmešila:-Ah,zanimagadalistemoždaprošliporednjegovekolibeuRusiji.Amerikanacćezbunjeno:-Šta?NjegovekolibeuRusiji?Kakodatoznamo?- Pa eto, strahovito ga muči čežnja za zavičajem. Njegove gazde su

otputovale,aonovderazmišljaosvomdomu…-Pazarsugatektakoostaviliovde?-Naredilisumudaodmahotputujekućiidalimunovaczapovratak,alion

jeskrenuoipropionovac.-O,sirotimomak!-nasmejalisuseAmerikanci.-Asadtugujezakućom?Is

namavamjeisto,imibismoradokući-reklisu.-Tovamjekaonekabolest,dobronamjepoznata.Ibašzatoodmahkrećemokući,itoprvimbrodom.

-Pasrećanvamondaput!-Najlepševamhvala.Agdestenaučiliengleski?-UAmerici.Sadasamsamoukraćojposetikući.-A,tako!-klimnulisuglavomAmerikanci.Ondase,znači,uskorovraćate

kodnas?-Tomijenamera.Russeponovoubacio:-Pitajteihdalisubarprimetilionemnogobrojneptice?-Toipaknemogudaihpitam-ljubaznomujerekladevojka.Amerikanci su nas pozdravili i krenuli svojim putem. Kod vrata su se

okrenuli iupitalida libibiloodnekekoristiakobi tomčovekudalinovaczapovratakkući.

-Mislimdanebi-rekla je. -Usvakomslučajumorasadovdedapričekanoveporukesvojihgazda.

-Vidite,otišlisu,ajaništanisamčuo-zajecaojeRus.-Alisenadamdaćeipakbititamokadsejednogdanavratimkući.Štamislite?

-Akoto?Vrapci?O,da,sasvimsigurno.- Eh, moja gospođice, kad biste ih samo videli kako se spuštaju prema

potokupagurnukljunićeuvodubaškaodasužedni.O,kakosu tosićušneadivnestvari.

IRusjezaplakao.

-Bilesuto,istina,nekejadneptice-nastavioje,pribravšise.-Sive,pažute,iskoroihnijebilomogućeoterati,jerbiseodmahvraćale,nebosemračiloodnjih,namilioneihjebilo…

Suzesuteklepremanjegovojsivojbradi.Dodijala mi već ta njegova histerija, i čudio sam se strpljenju koje je

devojkapokazivalapremanjemu.Reklamije:-JasamFinkinja,isamapatimodtugezazavičajem.Zatimsenaglaprekotezgeišapnulami:-Jasammusestričina,potpunogarazumem.Alineželimdaontozna.

XII

Jednogdanapunogmagleivlagekrenuosamkacentrugrada.Bilojetouvremeizmeđudvarata,tadasambioslobodanišetaosamnosećipodmiškomnekoliko knjiga koje samkupio, nekoliko u papir umotanih knjiga koje sumineprekidno klizile niz ruku i takomemučile. Usmerio sam se ustvari premapošti,sjednomknjigomnamenjenomCrvenomkrstu.

Itadaseneštodogodilo.Iznenada jepredamnom iskrsnuonekimladić,obratiomi sepo imenu i

rekao:-Moramdavasprebijem![26]

Bio je to sasvim dobro odeven mladić i nije bilo ničeg razbojničkog unjegovomizgledu.

-Moramdavasprebijem!-ponoviojemladić,pričemusečinilokaodamujeneprijatno.Teškojedisao.

Zastaosam,aondaion.-Ne,ne,gluposamtorekao,barsamglupozapočeo,alisamustvarimislio

davaszamolimakobistemoždamoglidamipomognete…-Ajasampomisliodaćetese,eto,bacitinamene.-Manigovora.Dalekoodtoga.Uškripcusamistrašnomiježaoštomoram

davasneštozamolim,alihteosamdačujemdalićebitinekogodzivakodvas.-Davampomognem?!- Da, da mi pomognete. To inače nije moj običaj, ali sada sam zaista u

teškompoložaju.Pružio sam mu svoje knjige i gurnuo ruku u džep, imao sam nekoliko

preostalihšilinga.Alidoksamtražionovac,utrenutkusampomisliodamionustvarinijetražionekubednumalunovčanicuveć-pomoć.Auostalom,slicamusečitalačestitostipouzdanost.

Dok sam ja tako zbunjeno razmišljao, on je polako krenuo. U prvi mahnisamobratiopažnjunanjegovokretanje,itekkadjeodmakaonekolikokorakarekao sam „Izvolite!" i pošao za njim.Međutim, on se do tada već popriličnoudaljioodmene,pasampočeodagadozivam,držećiurucinovac,aliseonsvevišeudaljavao.Jošnekolikoputasamviknuozanjim,alijeonubrzaokorakeiveć se udaljio ulicom Pilestradet, da bi odmah zatim iščezao u jednoj odsporednihuličica.

Samo sam stajao i gledao. Još jedan doživljaj više! I dok sam takonepomičnostajao,počeosamdasesmejem,budalastoizačuđeno.

Tajmladićjejednostavnopobegaosmojimknjigama,itojesve.Aliakojeračunaodasumojeknjigevrednijeodnovcakojisamhteodamudam,ondasepreračunao.Ustvarisamdobrozaradiozbognjegovoglošegproračuna.

Alinisampreteranorazmišljaootome,većvišeonjemu.Zašto je počeo time da hoće da me „prebije"? Da bi se ohrabrio, da bi

mogao dami se suprotstavi ako ga odbijem?Ali on je odmah odustao od tetaktike i klonuo. Sledeći korak je učinjenkad se zbuniodržećimojeumotaneknjige - on koji je prišao da me zamoli za pomoć. Da sam bolje pogledao,primetiobihtuzbunjenostnanjegovomlicu,itadbihgajošvišezbunio,alibiosamobuzet traženjemnovca.On je bio u nezgodnoj situaciji, pa je promeniopoložaj,krenuokoraknapred.Uosnovimunijebiloninakrajpametidaode,nigovora,pokušavaojedaizigravamalogdrznika,pomisliojekakoćegatajkorakučvrstiti,podići,aondamujejedankorakodmamiodrugi,itogajenavelodapobegne.

Međutim,teksadsenašaoumučnompoložaju,upaojeugadnuklopkukojujesamomsebinamestio.Čuojemojedozivanje,mogaojenavremedasevrati,ali baš bi to, da se posle svega toga vrati i suoči se samnom oči u oči, bilonajgoreodsvega,izato-štajeuopštemogaodauradi?!

Mladi čoveče, ti nisi navikao da tražiš, nisi izvežbandamoliš za pomoć.Ostavio si namene utisak da potičeš iz dobre porodice, da si dobar i čestitmomak. Neka „trenutna neprilika" iskrsla je pred tobom, pa si odlučio dazatražiš „pomoć". Možda neki račun zamleko ili neka druga sitnica, eh, mojBože,naićićeštinajošmnogogorestvariuživotu.

Asadsuteknjigeispredtebe,nemožešdaihvratišvlasniku,anemožešnitek takoda ihostavišnastolu,predočimasvih.Moždaćešpokušatida ih senekakootarasiš?Pitam,jermislimdajeutomeizlaz.Sustežešsedaihpretvorišu novac, jer to ipak nisu tvoje knjige, i to odbijanje služi ti na čast. Ali šta tipreostaje?Oprostimištosemešamutvojeprobleme,alipođistimknjigamauOmtvedtovuantikvarnicu.Tosuipakprimerciulepompovezu,svakakoćešzanjihdobititolikodamožešdaplatištajračunzamleko.

Kakotijeuopštepalonapametdaopečešprstenatimknjigama?Itobisemogloobjasniti.Jednostavnosihteodapoštedišstarogčovekadamašeonimnovčanicamanauliciitakoprivlačipažnju.Tojebilaodličnaideja.Ali,naravno,proračunaosidanećumoćidatepratim,nitidatestignem.Airazumljivojedasamnisimogaodavikneš„drž’te lopova!“,amoždai jesi?Inakraju,utebi jenastalatakvazbrkadasiverovatnopomislioinasamoubistvo.Eto,takosesve

tomožeobjasniti.Štosemenetiče,nemoguvišetakodastojimnaovommestu.Iljudisuveć

počelidamegledaju,moramdatenapustim,uostalom,krenuosamupoštu…Tlomiizmičepodnogama.Pošta…knjigazaCrvenikrst…gospođaVogt…Gospođa Vogt učestvuje u organizovanju neke dobrotvorne priredbe u

koristCrvenogkrsta,pamezamolilazajednumojuknjigukojabiposlužilakaozgoditaknalutriji.Kupiosamtuknjiguinapisaounjojnekolikoreči.Alikakomisetoučinilokaosuvišeskromandar,uknjigusamstavioijednunovčanicuodstokruna,nebihlilutrijskomzgoditkuuvećaovrednostiučiniogaprivlačnijim.Zatražiosamdamijelepoumotaju,isnjomsamkrenuonapoštu.

A sad je sve pošlo naopako. Jedan mladić pristojnog i čestitog izgledaočiglednojestajaouknjižariiprimetiokakoseodvijasituacijasatomknjigom,aondajekrenuozamnom,pažljivoizabraotrenutakinamagarčiome.

Sknjigamaje,naravno,otišaokući.Sasvimsigurno.A gospođi Vogt sam poslao drugi primerak te knjige, s novim mudrim

rečima.Kasnijesamodgospođedobiooduševljenuzahvalnostza idejusastokruna.

XIII

Negderanije,najednommestuuknjizi,obećaosamdaćusemoždavratitinasvojživotuPsihijatrijskojklinici.Nisamobećaoništaposebno,alinebihniobećao ako to ne bih kasnije i spomenuo. I dan-danas nosim u sebi mučnasećanjanaonoštojeboravakutojkliniciuništioumeni.Nemožesetoizmeriti,nepostojezatomere.Bilojetolagano,lagano,laganočupanjesamogkorena.

Kosnosikrivicuza to?Nikoposebno,krivica jeusistemu.Vladavininadživim životom, pravilima bez intuicije i srca, u psihologiji tačaka i rubrika, učitavojjednojnaucikojaprkosinauci.

Drugimoždamoguda podnesu tomrcvarenje, alimene se to nimalo netiče,jatonemogu.Psihijatarbitomoraodashvati.Biosamzdravostvorenje,postaosamdrhtaviželatin.

Nemam nikakvog razloga da se žalim i budem nezadovoljan svetom iživotom,paniovde.Nisamjanikakvacepidlaka,čestosešalim,radosesmejem,vedrog sam duha. Nasledio sam sve to od oca, koji je bio poznat po sličnimosobinama.A zadrugedobreosobinekojemoždaposedujemmogu zahvalitisamosvojojmajci.Jasamobičanproizvod.

Alinenameravamsadadaopisujemčitavsvojživotnitok.Hoćusamodazabeležimnekolikoslučajnihdogađaja,nenaročitovažnih

prisećanjasboravkanamuškomodeljenjuPsihijatrijskeklinike.Spomenućupritominekolikovažnihstvarikojesesamenameću,madaihseprisećamveoma,veomanevoljno.

Tojeustanovakojajeorganizovanaiupravljanamalopojezuitskomuzoru,saokopet-šestodraslihmomaka(daposlužeakoseukažepotreba),isbezbrojubeloodevenihsestarakojeoživljavajuatmosferu,šumnoulećućiusobekaobelegolubice.Bilojetudragihsestaraibistrihbolničara.Upodrumusenalazilaradionica za pacijente koji su hteli da održavaju svoju telesnu kondiciju, a ugornjemdeluzgradebilajelaboratorijaukojojsulekaripraviliopiteidolazilidootkrićanapodručjuduševnogživotaljudi.Usredinisusepružaleprostorijezadnevniboravak,ispavaonicezanekihpedesetakpacijenatakojisupatiliod„živčanihsmetnjiiduševnihbolesti",iutomsmislubiliodvojeni.Vremejebilopodeljenonaminute, jersenajošmanjedelovenijemoglorazdeliti.Svudasuvladali red i tačnost, svuda hladnoća, bezličnost i pravila, svuda i na svakommestustegaivera.

Stekaosamiskustvodasubolnicailudnicavrlorazličitestvari,madasui

jednaidrugaustanovanamenjenenegovanjuzdravlja.Delimičnosamupoznaotu ludnicu, i noću sam budan ležao, želeći da se nađem u nekoj uobičajenojbolnici,uobičajenomzatvoru,podobičnimnadzorom,naprisilnomradu,bilogde,samoneutojpsihijatrijskojludniciuVindernu.Proživeosamtamočetirimeseca,inebihvoleodasenađemnijedanjedinidanvišenatommestu,madatamonisamustvaribiopacijent,većsamoonajkojitunoći,kojikošta.

Moj boravak je započeo u prvom odeljenju, u ćeliji sa „špijunkom“ navratima.Dobiosamkašikuzajelo,upozorensamdanekašljemprevišeglasno,nijemibilodozvoljenodasamotvarampaketesrubljemkojisumistizaliodkuće, nisam smeo da zadržim nikakve pertle i slično. Tu sam ostao nekolikomeseci,aondasamsepopeonasprat.Tonijevišebilaćelija,većnekasporednasoba s običnim vratima koja su mogla da se otvaraju, na čemu sam im bioosobito zahvalan. Tu je bilo i svetlije i prijatnije, nije toliko podsećalo naduševnubolnicu;dobiosamuzjeloviljuškuinož,aposlenekogvremenaisvojsat.Aliitujebiloistogpreturanjapostvarima,isteatmosferenjuškanja,listalosepomojimpapirimaiknjigamapodizgovorompravljenjareda,aidugomijetrebalodasepriviknemdaminoćuuzimajuodećuikacejenapolju.

Nisamprimećivaonikakvespomenavrednerazlike izmeđupacijenatanaspratu i onih u prizemlju, možda je ovde bilo nešto više onih koji su bilipodvrgnutilečenjuelektro-šokovima,pasuseposlijeterapijeodmarali.Tokomšetnjiposvežemvazduhumešalismosesvizajedno,samosamja,poštonisamčuo, smeo da se odvojim, kako ne bih gnjavio ni druge ni sebe neprekidnimuzaludnimpokušajimadamigovoreidameispituju.

Jednogdanazaustavilasepredamnomnekavisoka,tamnoputalepotica,inasmešilami se. Ispod tamnog ogrtača nazirala se odećamedicinske sestre.Nisamjeranijeuočio,pasamsadustaosklupe,pozdraviojeirekaojojdanečujem.

-Ahda,znamjato!-primetiosamdajeodgovorila.Iondajeotišla.Prošlo je nekoliko sedmica pre nego što sam je ponovo sreo. A jedne

nedelje-mislimdajebilanedelja-pojavilaseona,odevenazaput,naizlazuizženskogodeljenja.Nosila jeomanjikovčeg, ibila jeupratnjinekogmuškarca.Pozdravio sam je i ostaona svommestu.Prišlami je i reklakako želi damepozdraviizahvalimizanekeodmojihknjiga.Upitaosamjehoćelinaput,aonamijeodgovorilakakosamoidenaizletsasvojimmužem.Bilajevrloljubazna,itrudilasedamigovorisasvimporeduha.Poslesamje,tuitamo,opetsretaopohodnicima. Ne, nije bila medicinska sestra, to sam se zabunio: i ona je bilapacijent-nervozna,grozničavadama.

Drugejednenedelje-akojetobilanedelja-pozdraviomenekimladičovek.Šetaojesastarijomdamom,verovatnosvojommajkom.Nijeminištagovorio,

samomepozdravio. Ženamu senijepridružila, odvratila jepogledodmene.Nedelju dana kasnije, opet smo se sreli i on me pozdravio, a pri tompozdravljanjujedamaunjegovomdruštvuponovookrenulaglavu.Moždajeontouradioprotivnjenevolje,pakakosamhteodasprečimdajetopozdravljanjeiubudućemoždavređa,otpozdraviosammladomčovekuirekaomudasamja,akomoždanezna,zatvorenik,idameovamouputilapolicija.Nisamčuonjegovodgovor,alisamipakulovioreči:„menijednakovredan…“Nisamodtadavišesreonimladićanitudamu.

Bilomi je zagonetnokakoosoblje kojeopslužujebolnicu izdržavaunjoj.Muškarci su bili zastupljeni u nešto manjem broju, ali su medicinske sestresigurnodolazilejošusvojimmladimdanima,iostajaleipodvadesetakgodinatu. Pitao sam ih o platama. Ćutali su. O penziji. Opet su ćutali. O slobodnomvremenu.Tako, eto -nekolikodana!Zaključio samdabidalje ispitivanjebilonezgodno,pasamprestao.

Ali tu počinje zagonetka zamene. Bilo je tumnogo ljubaznih sestara sasmislom za ophođenje s ljudima i kultivisanog jezika, obrazovanih žena,školovanih;pročitalesumnogeknjigepresvogdolaskatamo,sadvišenečitaju.Mogu li izdržati bez čitanja?Da, očigledno. Svuda sunaokolo verski časopisi,biblijskitekstoviiverskeknjige,alinisamprimetiodabisebilokojaodsestarazanimazanjih.Službeno,tamojesvebilouverskomduhu,alitimenimalonisubilesprečenesasvimljudskepojave,naprotiv,mnogosetoga„ljudskog"tamodopuštalo.Akobinekaodsestarapočinilanekugrešku,tosenebioglašavalonasva zvona.U svimdrugimživotnimokolnostimaonabi semoždapozvalanasvedoke,aovdetonijebilopotrebno:bilajezaštićenasopstvenimćutanjem,alii ćutanjem sviju drugih, takav je bio sistem. Ako bi upala u nešto za što bitrebalo odgovarati, jednostavno nije odgovarala. Ako bi neke stvari izbile navidelo,onajetojednostavnomoraladaotrpi.Nemogutosvi,ali jednasestratamo-može.Kadbinekasestraradilaneštodužetamo,naučilabipraktičnogjezuitizmadovoljnozaceoživot.Ainasamrtnojposteljinijejojtrebalonikogosimsveštenikadajojoprostigrehe.

Čestoseprisećamtihsestara.Štetazanjih,ivazduhjetamološ,aonesekrećutudaistare.Nikakveradosti,nikakvogohrabrenja,nikadsmeha,nekaihbogsačuvaakosenasmeju.Mnogemeđunjimabilesuveomadrage,mogaobihda im navedem imena, ali se ne usuđujem, da ih možda ne bih izložioneprijatnostima.Krajnjihovihkolevkipevaloseoljubavi,deciidomu.Apevaloimseustvariotrimazatvorenimvratimanjihovogživota.Itakoprotičevreme.Aoneninaštavišenemisle,onesusamotu.

Doksambioutojklinici,počitavedanemiuglavinijebiloničegsnažnijegodželjedasemojboravaknatommestuštopreokonča.Osećaosamseizdana

udansverazdraženije,svevišeivišepodlokano,inikakonisammogaodasepomirimsasvojomulogomdaposlužimkaokunićpsihijatrijskimnaukama,ainišta lično nije moglo da me približi tamošnjoj administraciji. Prolazili smohodnicimaistepeništimajedniporeddrugih,bezijedneprozborenereči.

Na vrhu je stajao gospodin Langfeldt, primarijus ustanove i profesor nafakultetu. Nikada nisam čuo nijedno od njegovih predavanja i, kao čovek saulice, dakle nestručnjak, nemam nikakvih pretpostavki da bih išta o njimamogao da kažem. Sasvim je sigurno da nisu baš svi njegovi studenti bilioduševljeninjegovimpredavanjima,alitojeistinakojapratipredavačeizsvihpodručja.Svojsudgradimnaličnomutiskuinaintuiciji,gradimganatemeljuepizoda,činjenica,inaosnovuonogaštoeventualnoposedujemodosećajazapsihološko. U svom pismu državnom tužiocu istakao sam svoj stav premaprofesoru Langfeldtu, stav koji ni kasnije nisam izmenio. Smatram da je tajčovek tip seminariste koji se vratio iz seminara sa svim svojim knjiškimznanjem kojeg se dokopao iz školskih knjiga i naučnih delà, a koje je on,naravno,daljimstudijamadokrajaažurirao.Ovoposlednjenipoštonemogudaprocenim, već to jednostavno smatram prirodnim, pa tako i pretpostavljam;menito,nakrajukrajeva,inijevažno.

Onjetakosiguranusvojeznanje!Alitonijeistokaoibitiuverenustarumudrost: ništa što znamo nije sigurno! U svojoj osobenosti, svom biću, g.Langfeldt inadaljeostajenavrhusvojomučenošću,kojasenemožeosporiti,svojomćutnjomnaprimedbe,uopštecelokupnomsvojomnadmoćnošću,kojasesamočiniveštačkom.

Tokomjednevizite,videosampomoćnulekarkukakomupodnosiizveštaj,što je potrajalo više minuta. Pri tom se cela povorka osoblja zaustavila, iprimarijus je lekarku mirno saslušao, da bi odmah zatim, bez ijedne rečiupućenetojženi,bezijednogpokretaglavom,krenuodaljeupratnjisvogštaba.Ista ta lekarka se jednom prilikom glasnije nasmejala nekoj priči, nekoj šalivaljda?-aonjujesamopogledao.

Jabihmogao idaodampriznanjepsihijatrovimistraživanjima,damusebarjednompojavioosmehnausnama.Osmehkojibiunekimprilikamamogaodasetičeinjegalično.

Njegovoledenoisuzdržanodržanjesvakakonijebilobašpravo,prebisemoglorećida je tostavzauzetzbogmestanakomesesveodigravalo, izbogokoline.Onnipoštonijeneki fosiliziran iukočen čovek.Da jeste,nebinibiotako spreman i uspešan u poslu. Osim što se bavio svojom predavačkomdelatnošćuisvojimnaučnimpozivom,nalaziojevremenadanapišeiknjigusuputstvima o domaćim lekovima, namenjenim seoskim domaćinstvima, i da,čak je jednomprilikomnapisao članak o biologiji za pretplatnike popularnog

mesečnikaSamtiden.Mlad jepogodinama,vrlopoznat, i sigurno je izabranusvamogućaučenadruštva.Nigovoradajeukočen.Moždasutakvidrugi,alineion.Njegovajeukočenostvišenekavrstapoze.Onjesasvimdovoljnoživotanidaprećutiidakažesvoje.

Nasumičnoćunabacitisamonekolikoprimerazaovuposlednjutvrdnju.Bolničarisuoštetilimojpriborzabrijanje,izrezavšimukožunabrusnom

remenuibacivšiuztojedanvažandeocelogaparata.Nigdevišenijemogaodasepronađe.Bolničarisuposletogaotišli,ijednostavnomeostavilidastojimnatommestu.Nekasestra,kojajevećdvadesetakgodinaradilatamo,odvelameusporedni sobičak, gde sammogaoda se obrijem, ali bez ogledala, i tako samuspeodasenjenom, ilinečijomtuđombritvom,poštenoposečem.Odjednomsmozačulinekubuku.Biojetoprofesor.Čitavauzbuna:napogrešnomsmosemestunašliijaimojebrijanje.Profesorjedahtao,nesuvislogovorio,obratiosesestrisa„mladadamo"(bilojojječetrdeset-pedesetgodina),zatimjeuspeodaseobuzda,ali jedugostajao izurio,nijeotišao,samoje idaljeostaodastoji,dolazećisebi.Kakvajetoslikabila!Sestrajestajalakaooduzeta,jasambrisaosapun i krv.Ni reči opravdanja od nje,mogla je jednostavnoda se odbrani snekoliko reči, alinijebilonijednogznaka suprotstavljanjaprofesoru,ne, to jebiloisključeno.

Nijemi sasvim strano kako treba postupati s ljudima koji rade za vas, ipitamseštabisedogodilokadbihjautakvojnekojprilicistolikomgalamomnapao nekog od svojih radnika. Verujem da bih, umesto da galamim, krenuosvojimputem,pravećisedaništanisamprimetio.

Jednogjutra,profesormijeprišaoirekao:-Mislimdapogrešnopamtite,jerdokstebiliuHardangeru,ipakstenosili

naočare!Time je svakakohteodapred svojim štabompokažekoliko jebeskrajno

duboko prodro u mene svojim istraživanjima, gotovo do mog boravka umatericimojemajke.Aliimenijebilobeskrajnodostatognjegovogbrbljanjaomojimnaočarima, koje zaista nisumogle da imaju nikakvog značaja zamojeduševno zdravlje. U Hardangeru sam bio 1879, dakle pre nekih sedamdesetgodina,štoznačiumojimnajdečačkijimgodinama.Naravnodasammogaodamupružimipunoobjašnjenje,alimijetobiloprevišedosadno.Naimanje,gdesamtadaboravio,stigaojejednogdanaputujućilekar.Padalajekiša,ionjebioogrnutkišnomkabanicom,aglavumu jepokrivaošeširzakišu. Imao jenekoprezime od više reči, nešto kao Maartman-Hansen, ili slično. A kako su senajbliži doktor i optičar nalazili tek u Bergenu - udaljenom jedan danbeskonačnogputovanjalekarjeusvojojpriručnojputnojtorbinosioilekoveinaočare koje su se najčešće koristile. Tako sam i ja dobio svoje naočare u

Hardangeru.Ali, ne lezi vraže, trebalo je, naravno, da pred štabom pokažemo i svoju

mentalnuhigijenu.Pozvalisumeprofesoru.Osobakojajedošladamitosaopšti,nestrpljivose

premeštala s noge na nogu, kako bime podstakla da se što pre spremim. Uordinacijime dočekao profesor i njegov štab. Tu sumi bila data na uvid tripismakojasamspomenuousvomprikazudržavnomtužiocuod23.juna1946,iokojimasamvećranijerekaoonoštosamhteo.Bićedasamnekimpokretompokazaonestrpljivost,pamiseprofesorrazdraženoobratio:

-Nematenikakvograzlogazaljutnju,jerovdenikoneželidavamučiniištanažao!

Terečinisubileupućenenekomodnjegovihstudenataispredkatedre,većjednomstarcu.Iuzto,slučajnostkojamujeizmaklakadjerekao„nikoneželidavamučini ištanažao!“Pa to jemogaodakaže jedinousvoje ime,aniukomslučajuu imedrugih.Tosam inapomenuo.Profesor je,uzbuđen,ustao, ibezikakvoguvoda,neupućujućisvojštabniušta,upitaomepovišenimglasom:

-Jestelipozajmljivalinovacodžena?(Tako je, naime, pisalo u tim anonimnimpismima).Mora da sam zinuo,

potpunozanemeo.Priprethodnimtakvimzgodamamoraosamdaupozoravamprofesora da ipak nismo sami, ali sada to nisam uradio, jednostavno nisamsmogaoreći,samosampromrmljaonešto.Nisamneznamda lisamikadausvomživotupozajmljivaonovacodžena,paakoi jesam,ondasamgasasvimsigurnoiurednovraćao.Alikakavjesmisaoimalotopitanjetada,utojprilici?Usvomovećemdosijeusudu,profesorjepokušaodaublažituepizodu,isadvišenemogudajepronađem.

Alirečjeotonu.Hteojedasenapravivažanpredsvojimštabom.Eto,takojeneki profesorLangfeldt bio kadarda govori s nevinimostarelim čovekom.Znaojeondobrodaćeštabćutati.Utojustanovisegovorilokaoještabtamodabi„učio“,profesorjebiogazda,imogaojedagovoritonomkakvimgodjehteo,patakoipoučavadruge.

Padobro,nekamubude!Usvemutomeštosamspomenuopostoje,naravno,nekiodnosikojiimaju

svojuvažnost,inaosnovukojihprofesormožedaopravdasvojepostupke.Nijemi do spominjanja ičeg drugog. Moglo bi se ukazati na sveobuhvatnostnjegovog položaja, kao upravnika i domaćina svoje klinike, šefa hotela sastotinak stalnih, više ilimanje bolesnih gostiju, s brojnimmuškim i ženskimosobljempodsobom.Nesumnjivojedabisvetoišlonaživceibilokomdrugomprofesoru fakulteta. I mogu da zamislim i dopustim da je za održavanje

poslušnostiutojkućiuVindernubilopotrebnoipopriličnostrogostiistege,amoždaponekadi„galame".

Nasuprot tome, profesoru se ne bi mogla oprostiti odgovornost zapostupkeiodlukezakojesamsnosikrivicu.Tumislimnanjegovaprikrivena,aliupornanastojanjadaprivedemojusuprugusebina ispitivanja,kakobinjenaobjašnjenja upotrebio protiv mene, pa da onda kroz tekstove provuče njenosvedočenje,izatimdozvolidasestimeupoznajupravniciičinovniciizraznihdelokruganasudu.UovomslučajuprofesorLangfeldtnemožedaimanikakvorazumno opravdanje. A šta se ustvari dogodilo s mojom ženom? Mesece jeprovelauzatvorskojtišini,dabiseodjednomnašlaovde,islakoobjašnjivomuzrujanošćupočeladapriča i šta treba i štane treba. Saslušavao ju je visokidržavničinovnik,astenografjebeležionjenereči.

Nenameravamdasezbogbiločegažalim.Profesorjemnogoputatražioodmene objašnjenja u vezi smoja „dva braka". Ni rečmu nisam odgovorio.Poslednjiputjeodmenezahtevaoipismenuizjavu.Usvomkratkomodgovoru-takođepismenom-rekaosamosvombraku:„Užasavamsepomislidasebiloštapetljaizaledamoježene,sadadokjezatvorenaistokaoija."

Dalijetodovoljnojasnorečeno?Neželimprivatnodasakrijemsamosebe,većcelokupnuovučudovišnost.

Međutim, profesor nije bio nimalo zatečen: uz pomoć državnog tužiocadoveo jemoju suprugu iz zatvora u Arendalu do klinike u Vindernu, da bi jeispitao.Rezultatještivopristupačnobilokome,celokupnojjavnosti;nalaziseuvelikomdosijeu.

Ja sam stvorenje koje je upućeno na posmatranje u kliniku za duševnebolesti,štojezamenenedopustivoinezamislivo.ProfesorLangfeldtjemogaodaradisamnomštagodjehteo,ahteoje-mnogo.

Verujemdabion,dajeunapredpažljivorazmisliooonomeštojeplaniraodauradi,odustaood tog svogplana.Mesecimasamsvoju suprugudržaovansvegatoga,ismatramdasamutompogledubioupravu.Jergdebitonakrajumogloda završi? Zar ne želi svako, kad se tiče njega ili njegovogporodičnogživota - pa tako i profesor - da se ne kopa po tome? Obično se inače nepovređujubliskiuporodici,decabimogladapatezbogtoga,anakrajukrajeva,zanormalneljudepostojeiodređenegranicekojenetrebaprelaziti.

Utrenutkukadjemojasuprugabilaprisilnodovedenaukliniku,profesorujevećodavnomoralobiti jasnodajanipoštonisamduševnobolestan.Koji jeondamoraodabudeciljnjenogprivođenja-osimznatiželjeiskandala?Hoćeliprofesor možda izjaviti da bi posmatranje poprimilo drugačiji tok bezuključivanja moje supruge? Hoće li možda izjaviti da bih ja bez njenog

uključivanjamogaodabudemproglašenslaboumnim?Materijalipostoje.Moždaihnekojednogdanaiprouči.Ja, međutim, tvrdim već sada da se postupci profesora ničim ne mogu

odbraniti.Odsamogpočetkasvojihrazgovorasmojomsuprugommogaojedapronađe neku srećniju formu. Kad je video i čuo kojim putem to ispitivanjekreće, trebalo je da dalje kopanje prepusti drugim rukama, rukama nekesposobne doktorke. Njemu očigledno nije palo na pamet tako nešto, ali ta,moždapreteranarevnostkoja jeuloženadabise izvukloštovišepodatakaotuđimgresima ili glupostima,moglabinekog suptilnijegpsihologanaveladapostanepomalosumnjičav.ProfesorLangfeldtjeverovatnoisamsvestankakonijenaročitosposobanzakopanjeiprčkanjepointimnostinekognjemutuđegbraka.Previšejeonkrutiuglast,njegovajeglavapunanaučenihstvari,atakvestvarisvrstanesumuporubrikama,kakouživotu,takoiunauci.

Setio sam se slučaja koji nije isti, ali je sličan ovome, iz jedne od našihsusednih zemalja, gde se profesor nije odrekao samo svog mesta, već seodrekao i celokupnog svog položaja, dopustivši da ga premeste u druguustanovu.

XIV

Vratimosestaračkomdomu.Japišemositnicama ipišemsitnice.A štabi todrugo imoglodabude?

Nalazim sepod starateljstvom i smešten samu starački dom, ali, da sam i uzatvoru,nebihvoleodapišemovećimstvarimanegoštosuove,moždačakiomanjima.Svizatvorenicimorajudapišuovečitimsvakodnevnimdogađajima,ida čekaju svoju presudu; nikakvog drugog posla nemaju. Silvio Peliko[27] jesedeounekomodaustrijskihzatvoraipisaoomalommišukojegjeusvojio,osvomadoptiranommišiću.A japišemonečemusličnom, i to izstraha, jerneznamštabimoglodamisedogodiakobihpisaoonečemudrugom.

Imamo ovde među ostalima i jednog petlića koji bi prvi put trebalo dazakukuriče.Atojeneštoozbiljno.Nijednomdosadanijepokazaodajemuško,asve iz straha da bi neko mogao da dođe i proveri. Međutim, sada je uradionekolikohokus-pokuspokretavratom, iosetiodamožedakukurikne.Aondajošnekolikoprobranihhokus-pokuspokretavratom,alibezzavršetka.Jadnikjebiosamnatomsvetu,inijeseusudiodapokuša.Aondajezačuoneštoizsvoggrla,bilojestravično,iuistomtrenutku-uspeoje.Kokoškesuseokupileokonjegaiposmatralega.Štalisusamohteledautvrde?On?Ne,ontonijeučinio.Postideoseigrobnoućutao,inijebilonikogkobimogaodaganateradapriznakakojetajzvukipakdošaoiznjega.Utokudanamujeopetkrenulo,alisadnijeuspeo da porekne samog sebe, nikakve koristi od toga, stvari su morale dakrenusvojimtokom.O,kakojesvetpostaoneizmeran!Iodtadasejavljaočesto.

A kad je jednog dana postao već odraslamomčina, ali još uvek ništa neshvatajući, dogodilo mu se da odjednom zaleprša krilima. Neka je kokoškauzdiglaglavu.Jošjednomjeudariokrilima,akokoškajeponovouzdiglaglavu.Štajetosad?Zarpravibudaluodsebe?!Opetjeoborilaglavu,štogajejošvišerazdražilo.Ne, takoneštonijemogaodadozvoli.Odjednomsebacionanju ičvrstoseukopaounjenaleđa,bogatoobraslaperjem.Nastalajeozbiljnabitkapunaperjaipaperja.Oživote,ukakvojjetodivnojneizmernostizavršilo!

Nekevečeriposlesvega togaspavao jeon takonasvojojprečki i sanjao.„TorarineStreličaru,ubojsekrenuljut…“itd.[28]Azatimgadohvatinekarukaisvemusesmrači.Inastaneizmeranmrak.

* * *

Pada kiša, ali tek pomalo, pa mi nimalo ne smeta, a imam i kišobran.Pronalazim puteljak prema skrovištu u šumi, gde sam već i ranije bio. Alizauzetoje.Kakosadto?!Da,zaistajezauzeto!

-Martine!-rekoh.-O,onisumeznačiprepoznali-rekaoje.MartinizKlotrananaHemroju.Istijekaoiprethodniput.Uobičajenogizgleda,sredovečan,moždasnešto

gušćom bradom i poraslom kosom. Nije bio u dronjcima, ali zakrpljen, punzakrpa,isadjenosiocipeleprekoramenaihodaobos.Nogesumubilelepeičiste,jerjetogdanahodaopokiši.

Ničega tajnog ili izveštačenog nije bilomeđu nama, bili smo samo stariznanci,onmeoslovljavaosa„oni“ili„ti“,ibiojedobroćudnostvorenje.„Dragomi ješto teopetvidim!“- i jednomidrugomizletelo jesusana,ali jeonsamrekao:„Bogunekajehvalaštosamtezatekaoživog!"

-Zaključiosamdatijeovdeskrovište,izatosamsetusmestio.Nijetižaozbogtoga?-dodaoje.

-Kakositozaključio?-Panašaosamovde,evo,ovepapiriće.Datiihvratim?-One,netreba.Tosumisamonekebeleške.-Nekepesmeilistihovi,štali?-Da,možda,alislobodnoihbaci.Dolazišsasevera?-Da,ovogputapravosajezera.Aopetsevraćamgore.-Idaljeobilazišzemlju?-Tačno,boljetonebimoglodasekaže.-AmolišliseBogu?-Oda,milostivjeBog.Tokomprolećnihpoljskihradovabiosamnajednom

imanju,mestupunomblagoslova,imalisuiorgulje.-Jesulitineštoudelilizato?-Nisu.Odnosnojesu.Dobiosamvrećukrompira.-Krompira?!-Jainisamtražiodrugo.Pavelikajestvardanasdobititakonešto.Uskoro

ucelojzemljinećebitikrompira.-Čitašznačinovine.Možešlidačitašbeznaočara?- Ja, bez naočara? Naravno, nisam ja tako star. Ali da, čitam ja pomalo

novine. Nego znaš, na onom imanju na kojem sam bio održano je nekolikocrkvenihskupova.Kakosulepopevaliuzorgulje!

-Doksičitaonovine,jesiliištapročitaooTrumanu?-Ne,nisam.Truman?-Da,onjeameričkipredsednik.-Ah,kakosamslaboobavešten-rekaoje.-AjesiličitaooKirstenFlagstad?[29]

-Šta?FlagstadnaLofotima?Da,da,naravno,znamzato…-Aline,onajevelikapevačica.Putujepomnogimzemljamaipeva.- Eh, to već ne znam.Malo ti ja znam o tome. Kažeš, ona samo naokolo

putujeipeva?Tomoradajelepo.-Da,itopovelikimdvoranamaicrkvama.Slušajujehiljadeihiljadeljudi.-O,velikiBože!Alikakosadastojisamnom,janemogudapevam.Morao

bihdanaučim,padapevampoimanjima. Imeni jeBogpodariosposobnosti,nema tu štadrugoda se kaže, samo ja ipaknepevam tako lepo,mada znamnote.Nego,posmatramteovakoipitamse:jesiliprivezaosvojukaljaču?

-Jesam,alisadimamnove.-Sad?-Sasvimnove,koje jošnikadanisamobuo.Oniodkućebrinusezamoje

pristojnoodevanje.-Prošaosamporedtvogimanja,kakoseonozvaše?Da,Norholm.Nedavno

jetobilo.Velikoimanje.Samobigatrebalourediti.-Da,trebalobi.-Vidiškakojeuživotusveprolazno,samoakosenečuvaiuređuje.-Imašpravo,Martine.Aštoćešsakrompirom?- Sa krompirom?Šta ću s njim?Pa znaš, kad ti ja hodamovakonaokolo,

znamdagaispečemupepelu,itomijeodličanobrok.Zartonisiznao?-upitaome.

-Jesam.Isâmsamgapekaokadsambiodete.Itomnogoputa.-Takoispečenzaistajedivan.-Slažemse.-Neznamništaboljezajeloposledugoghodanjaikadogladniš.-JesilibionaHelgelandu?-NaHelgelandu?Da,naravno.-MoždasineštočuooonomučiteljuštosepreseliouAmeriku?-Da,alinemaglasaonjemu.-Sirotamuporodicakojajeostalaovde-rekoh.-Akakoseonozvalažena?

Alvilda?Ionodvojedece.Ćutaoje.-DaliseraspitalakodCrvenogkrsta,iliuVojscispasa?-Da,da,pitalaje-odgovorioje.-Alinisuganašli.-Recimi,Martine,zaštosenijepreselilanatragnaHemroj?Tamojojjeipak

kuća,bilabikodsvojih.Dugojećutao,itekondaodgovorio:-Nemožeonadasevratikući.-Kakoto„nemože“?-Prenekogvremenadesilajojsenesreća.Otomenetrebapričati.-Nesreća?!Kad jeućutao, i ja samsezamislio, inisamvišepostavljaopitanja. Setio

samseteopreznejezičkekonstrukcijesaHemroja,kadbisezanekudevojkureklodajojsedesila„nesreća“.Shvatiosamukomgrmuležizec,ipočeosadaprebiremposvojimmislima.

-Svejetotakočudno-polakojerekao.-Jednamaladevojčica,malianđeoBožji,sedelajeutravi,alinisamsmeodajojsepribližim,dajenebihuplašio.Vazduhjebiotopaoiprijatan,pajenasebiimalasamohaljinicuiplavusvilenutrakuokovrata.Nikadanisamnipomisliodabinekomogaodabudetakolep.

-Zarnemašnijednunjenusliku?-Ja?One!Nisamčaknikadaniušaoukuću,padajojtakopokažemdasam

tu.-Azaštonisiulazio?-Nisam.Kadsamdolazio,samobihjojnapravioštetu.Žalosnojeto,aliona

jeuverenadasamjakrivzaučiteljevodlazak,jersammujapozajmionovaczakartu.

-Da-brutalnosamgaprekinuo-alitiipaknisikrivštojojsesaddogodilodete.

- I ona to kaže - odgovorio je. - Iakomi prebacuje da sam upropastio ipromenioceonjenživotnazemlji.

Obojicasmoućutali.-Tekštonijestala!-rekaojeokišiiprovirionapolje.Bašutomtrenutku

pojaviloseopetsunce.-Evostalaje!Razvedravase!ŽaomijeMartina,alinesmemtodapokažem,žalimga,savjeukrpamai

zakrpama.Mogaobihdaganazovemsvojimbratomilirođakom,aliontonebivoleo.Kakvihsveimaljudskihsudbina!

-Bašbihvoleodaznamkakoseonazove-rekaoje.-Sedelajetamoutraviiprstimaneštocupkala.BilobibašzgodnokadbihtodoznaodoBožića,dabihmogaodaimpošaljemnekusitnicu.Akadbihznaokakosezove,mogaobihdajespomenempoimenu.

-Pazarnemožešdanapišešpismoiupitaš?-Ne.Toneide.Nemožešnidazamisliškakojelepa.Videosamjairanije

mnogodece.Svasuonalepa,slikaiprilikaBožja,nematuštadrugodasekaže.Sedelajetamotakotiha, i igralasesamasasobomutravi,nikadatodetejošnijezgrešilo.

Njegoveplaveipomaloumorneočiseorosiše.-Kojojjeotac?-upitah.-Neznam-kratkojeodgovorio.-Verovatnonekostamošnjihimanja.-Misliosamtimedakažemdabimoždamogladaseudazatogčoveka.-One,dalekoodtoga.Paonajevećudata.-Jesilijepitao?-Ja?Paštatimislišomeni?Odaklebihja…?Jednomjesamaspomenulada

senikadvišenebiudavala.-Bićedajesadavećpomalozašlaugodine?-Ona?One,nepomišljajtakonešto. Isadjemladakaošto je iprebila, i

nikakvesepromenenevidenanjoj.-Dobro,Martine.Bašmijedragoštosamteponovosreo-rekoh,sklopivši

kišobran. -Znaš,čestosamrazmišljaootebi, tisiprava lutalica, trebati takomalo,isamoputuješ…putuješ…Takavsi,ištasetumože.

-Štamisliš,hoćemoliseopetsresti?Hteosamdaizbegnemnekakvevećerastanke,paništanisamodgovorio.A

ondagaipakupitah:-Nećešliseumoritiodsvegtoghodanjasvetom?-Neću.Znaš,kadseumorim,ondaćuileći.UBožjeime.-Nego,recimi,Martine,dokmislimotome.Jesiliprošlegodine,kadsamte

onosreo,znaovećzasveovoštosedogodilonaHelgelandu?Neodređenojeodgovorio:-Nije trebalodagovorimo tome.Nisamsmeodadozvolimdamipređe

prekojezika.-Alijesilivećprošlegodineznaozasveto?-Jesam-kratkojerekaoMartin.Osvemujećutao,sve jestrpljivonosiousebi.Da li jebiokukavica?Nije

takodelovao,biojesamomiranidobarčovek.-Martine, jauopšteneželimdadonosimsudoveo tebi.Alimislimda ta

žena nema nikakva prava da svaljuje krivicu na tebe zbog toga što joj sedogodilo.Nikakva.

- Sada joj nimalo nije lako - odgovorio je. - Ona sad nije ni udovica, većneštoneodređeno.Atamobimoraladaživisostalimsvetom.

-Shvatamdabitisvetohteodaponesešsamnasvojimplećima,aliipaknemogutodashvatim.

-Daponesemnaplećima?imamjaodličnogpomoćnikautimstvarima.Sasvim svojim brigama obraćam se Bogu. Inače bimi sve išlo naopako.MolimBogadamenenapusti.Atobiitimoraodačiniš.Usvojimgodinamamoraobidaseprisetištoga.

-Kakvesutinamerekadkrenešodavde?-Vratićuseposvojranackojisamostavioujednojkolibi.Presvućićuseu

čistu i lepuodećuprenego što večeras krenemna skup vernika. Velika je tokućasmnogoprozora.Abićeidostaljudi.

-Ništanebihmogaodačujem,čakdaidođemtamo.-Upravu si.Ali setiću se tebekadbudem tamo.Biću veoma srećan ako

večeraspronađempraviputkaBogu.Sasvojimstarimprijateljem.KadsmovećipakobojicasaHemrojaiprijatelji…

Bilo je sunce i leto. Otišli smo svaki svojim putem, a ja samneprekidnorazmišljaokakodagaipakopetsretnem.Dadođemdovrata,poželeosam,idasamoposmatram.

O,Martine,tidobradušo,ideštisvojimputem.Dubokousebinosišcvet,prozračancvetakogrešenja:svojubeznadežnuzaljubljenostudevojkuAlvildu,kojanikadanijemarilazatebe.AlijednogćešdanaipakčutidasetvojaAlvildaudalaza togčovekas „tamošnjih imanja",drugog izlazanema,moraćešdasepovinuješpodtimudarcem.ItadaćešseopetobratitiBoguirećikakojojtonijebilodobro.

Putemnatrag,osvemusampodrobnijerazmislio.Drugogodelanemam,aliskinućuokovratnikkakomenekonebiprepoznaoipočeodaseiščuđavaštoja,gluvčovek,dolazimnaskupove.Obavićuvratnekimtamnimšalom,anećudauzmemnisvojštap,kojijebiomaloprevišesvetaoižut.

Ovog puta nije spominjao svoj kalendar, razmišljao sam. Bio je tokarakterističanznak,nijevišebilovažnohoćeliganekočitatiilineće,prošlojevrememimopiscainjegovogdoba,novesusestvaridesile.

U svojim razmišljanjima nisam mogao da mimoiđem njegovu glupost;

postojala je ona, ali sam je radije nazivao naivnošću, detinjarijom. Kada jespomenuodevojčicukojajesedelautraviinikadanijezgrešila,biojezapravosvetac,oruđeBožje,isamjebiosasvimnevin.

Nijemibiloteškodapronađemputdozgradeukojojseodržavaoskup.Poogradama i telegrafskim stubovima bili su pričvršćeni oglasi sa dva imena:mladog teologa Simona Trostdala, i Martina Enevoldsena. Biće da su oba taimenavećbiladobropoznatauzainteresovanimkrugovima.Večerassastanak.Svisudobrodošli.Našlosetumnogosveta,inapoljuiunutra,svisuprozoribiliotvoreni,pasumnogistajalikrajnjihislušali.

Kvartetljudisaobližnjihimanjaotpevaojejedanpsalam,aondajemladiteologpočeodagovori.Poizgledujebiopristojanmomak,očiglednouvežbanupredavanjuitumačenjuodabranihstranicaBiblije,aliihitrihprstijuakobi,popotrebi,moraodapronađeinekodrugomestoizBiblije.Nemogudapišemoonomštojegovorio,amoždatuinijebiloničegposebnog,jergajednostavnonisamčuo,samosamgastojećiposmatrao.Govoriojeokopolasata.

Pogledmi jebioprikovanzaMartina.On jesvepratio idelovao jezaistasrećno.Kadajemladiteologzavršio,Martinjeklimnuoglavom,pokazujućitimeda je te večeri na tom skupu svebilo dobro, iznad svih očekivanja, i pevanjepsalama,igovormladogteologa.Boljeinijemoglodasezamisli.Zatimjeustao,sklopio ruke i počeo da mrda usnama, po čemu sam razabrao da se sadmolitvomobraćaBogu,pogotovoštosuimnoginatomskupuuistomtrenutkusklopili ruke i priključili mu se u molitvi. A tada je i on počeo sa crkvenimgovorom.

MartinsenijedržaonekogmestaizBiblije,dabigovorionaosnovunjega,ibilojesasvimslučajnoštobituitamopoložiorukunaBiblijukojasenalazilanastolu.Alijeidaljejemrdaousnama,ibilojeočiglednodaćeprogovoriti.DobrimojMartinnijebiopreteranonačitan,nitijebiovelikimislilac,jedvaseimogaozadržatinanekojtemipadapričaonjoj,kaoštočinedrugipropovednici;biojejednakaneznalicakaoiIsusoviapostoli.Njegovoseverskoiskustvozasnivalonasnažnomdoživljajuizmladosti,kadajeonojednomsedeousnegu,nanekojlitici,ikadgajeproželasilnasvetlost.Alitonijebilanikakvasvetlost,većneštoneobjašnjivo,ćelosenebospustilo,samBog.

Imaojeobičajdakažekakoonnegovori,nemanidovoljnoznanjazato,većsesamomolitvomobraćaBogu.Tojeustvaribio,kaoštojesamobjašnjavao,tajnjegovposebannačin.Primetiosamkakoseslušaocimaočicakle,pojavilesuseimaramice,nijenemogućedasusepojedinci isažalilinadtimdobrodušnim,sredovečnim čovekom koji je bos pešačio ovom zemljom, skoro uopšte ne

tražećihrane.Onjezaistabiočovekkojijemogaozasobomdapovučeidrugenamolitvu,pridobijaojeljude,ljudisusevezalizanjegaipratiligapogledom.Primetiosamjednomkakopokazujenanekuslikukojajevisilaporedogledala,ali sa te razdaljine nisam mogao da uočim šta je prikazivala. Kasnije samugledaokako se zaustavio ispreddvojemale dece koja sumu se približila; utrenutku im je prišao i uzeo ih na ruke, nekako iznenađen i blistajući oduzbuđenja.Nekaihjemajkaočiglednospustilaskriladasenakratkoodmoriodnjih,atojeMartinubilokaoporučeno,paihjesadobojepodigao,molećisezanjihBogu,savustreptaoizažarenihobraza.

Čitavo to vreme nisam uspeo slušno da doživim način njegovogizražavanja.

Alištajesvetouopštebilo?Verskapouka,kakosetovećnaziva;narodjedoživeojednoverskipoučnoveče.Zanjihjetobiodoživljajživestvarnosti,kojaimjedalasnaguzasledećedane.

Doksuserastajalipredzgradom,vraćalisuseusvakodnevicuovezemlje,uručivali pozdrave susedima koji su ostali kod kuće, i tako dalje. Ali tada jemladiteologponovopočeodagovori,želeojeneštodadoda-činimisedamejeodjednomuočio,pasamsenamestunakojemsamstajaosavuvukaousebe.Bio je odličan propovednik, koliko sam uspeo da razaberem svojim gluvimušima,iuztojetajteologbiovrlosimpatičansvojimnačinomkomuniciranja.

„Ateistitvrdedaimjenemogućedaverujuuonouštamiverujemo.Kažuda je ovo naše verovanje ustvari praznoverica - ili jednostavno naša glupostkoja nas navodi na verovanje. I pri tom navode niz mesta iz Biblije koja serazumomnemogudokučiti.Međutim,dragimoji,pazarmedunamanemaljudikoji veruju baš kao imi, a ipak ih nemožemo optužiti zbog gluposti?Nije litako?Pasvionivelikiučiteljiinaučnicikojepoznajemo,moglibismoihjednogpo jednog nabrojati, a oni nimalo ne zaostaju za samimPaskalom. I kako dakonačnoobjasnimosveteženeimuškarcekojisurečjuipismomsvedociistogovogverovanjakojeimiimamounašespasenjeiblaženstvo.Janetvrdimzasebe da mnogo znam, daleko od toga, ali sam ipak kadar da bez ikakvogustručavanjaobjasnimtopitanje.Tojejednostavno-čudo!SamopomoćuDuhaSvetogmožemousvojimsrcimadoćidotogačvrstoguverenjaivere.Toječudokoje se zbiva u nama po milosti Božjoj. Ne znam da li je moje objašnjenjedovoljno dobro, ali svakako je čudnovato što ljudi bez vere ostaju potpunoravnodušni,većizbogsopstvenesudbine.Njihovzdravrazummoraobidaimsavetujeneštobolje."

Itakoseostvarilajošjednaverskapouka.Martinjevećodavnootišao.

XV

Dalijetobiloprošlegodine,ilijošdavnopretoga,kadasamseosećaoupunoj ljudskoj snazi? Prisećam se toga kao neke vizije. Ujutru sam znao datrčkaramnaokolosasvojimčudesnimkrhkimzdravstvenimstanjima,aakobihponeštoipisaonoću,jošbihivišetrčkaraonaokolo,zahvaljujućiproviđenjuštojoš postojim. Sada to više ne radim. Nisam u staračkom domu zato da bihizazivaopažnju.

Aipak,jaustvariineznamzaštosamovde.Podvadesetiput,opetjednanovostuvezismojim„predmetom“:pročitao

samunovinamaod3.junadajeobradamogslučajakonačnozavršena,idasusvi dokumenti poslati opštinskom sudu u Grimstadu na razmatranje. Poslenekogvremena,unovinamajepisalodaopštinskisuduGrimstadunijeprimionikakvadokumenta,idajemojslučajponovoodloženzajesen.

Posle1947.doćiće1948,pa1949,zatim1950…1960…Primećujemdajezastavaspuštenanapolakoplja.Nekoje,znači,umro,ali

tonisamja.Guramosemikroztajsvojsvakodnevniživot,ineupuštamoseulakoumnosti, o ne! S druge strane, ne izmiče namnijedna sitnica. Pazimonasvakog ko prođe kroz vrata, uočavamo odmah ako je neko izdeljao sebi novštap, vidimo ako je neko kupio nov kamiš za lulu. A kad dođemona to da jesusedovpasnoćasdugolajao,ondapričinemakraja.

Činimisedasamvećspomenuokakonasjejednaodnašihdvejulepoticaizknjigovodstvauprizemljunapustilajošprošlegodine.Nikoodnasnijeimaomoćidajezadrži.Asadajeidrugabukvalnootišlasvojimputemiostavilanasovde.Kaodanasjeošinulabičem.Ništasetunemožeuraditi,alijetoisramotazanas.Obe subile takovešteudonošenjumojihnovina, a kadbi seponovospuštalestepeništem,izanjihbiostajaocrveniosmeh.Međutim,nikoodnasnemožesebiništadaprebaci,mismozateženeuradilisveštosmomogli.Jasnojedasmomi,mlađimuškarci,kojijošnisuvezanizakrevet,priželjkivalidanamsepružinekaprilika,alitadasepojavioonaj96-ogodišnjak,ponovosepridigaoizpostelje, i svima nama je ama baš sve pokvario. A čemu sve to? I onda jenekolikoputaobaviosvojdebelivunenišalokovrata,samozatoštojenanjemubilomalocrveneboje.

Posedali smo po velikoj verandi na drugom spratu, koja nam je data naraspolaganje, lepo smose razbaškariliponjoj, pušimo ibistrimopoovom ilionom.Udobromsmoraspoloženju, iusnenamnemiruju,predivnojevreme,

takvojošnikadanismodoživeli,nelijekišaponamakaoštovećzna-nedeljamaimesecima.Trava se osušila, na zimunećebiti dovoljno stočnehrane, baštevapezavazduhom,krompirnecveta.

Ali u ovom trenutku se ne bavimo time, to nas je zanimalo pre jednogljudskog veka, kad smo bili mladi. Umesto o tome, raspravljamo o dugomstepeništukojesespuštaodnaspadodvorišta;kolikoimastepenica,komožedasepopneponjimabez štapa, i ko jekadardau jednomkorakupređedvestepenice. Ima tu izvanredno bistrih i dosetljivihmomaka od sedamdeset iliosamdesetgodina,kojitvrdekakosuponosupočelidadobijajupegicebaškaoiu mladosti. Jedan je nedavno slavio rođendan, i povodom toga zamolioupravnicudamuispeglapantalone,alitakodabugovinanjimabuduupadljivoizoštreni.Da,takojeto.Alitakvestvariizazivajuzlukrv.Savdrhturavhodaojenaokolosnekomotužnoizlizanomtorbomzaspisenapatent-zatvarač,kaodajeovdesasvimposlovno.Kicoš!Štajehteodapostignetimsvojimodevanjem,sa torbom za spise i zveckanjem brojnih ključeva u džepu?Ne treba se takoisticati.Auztoiuglačanecipeleusredsedmice, inaglaviukošenikačket,baškaodajenedeljailineštoslično.

Morada seu tom trenutkunečim silnohvalio, adrugimunisuverovali,dalekood togadabimupoverovali, samobi zatresli glavom i smejalimu sepravoulice.Nakrajuihjeprezirnopogledaoiotišao.

Alidonekakvoglomakojibidoživotnovredeoipaknijenikadadolazilo,nigovora, niko mu nije hteo nikakvo zlo. U osnovi je taj čovek bio popularan,neizbežan,nijemubiloravnogakadjetrebaloobjasnitineverovatnestvarikaošto su zemljotresi, nebeska tela i atomskebombe.Kadbi senanebupojavionekiavion,dodetaljabinamispričaokakvamujeunutrašnjost.

-Aliunutranemanijednogčoveka-reklibimu.-Nema!?Imaih,ima,itomnogo-glasiojenjegovodgovor.Nastalabineverica.-Dobro,alinikosenevidi.Onbipogledaokaavionu:-Ponjegovompoložajuuvazduhu,mislimdaseuavionunalazipetnaest

dodvadesetosoba.-Ha, ha, ha…hvala ti lepo na takvomobjašnjenju. Pa gde su onda svi ti

ljudi?Danisusvilegliipokriliseprekoglave?!

XVI

Znam da druge ne bi trebalo gnjaviti svojim razmišljanjima, idejama iosećanjima,nepodnosimjatonikoddrugih.Ališumineštoumojojglavi,ilijetomoždaumom telu, ili u duši, samo šumi…Nije topočetaknekeprehlade,neštoštobisemoglosredititakodanasebenavučemodećuilijesvučem;tiho,tišina, to je nešto silno anđeosko, smnogo violina. Evo, sad se sasvim tačnorazaznaje!

Amalozatimopetneštodrugoštosesasvimdobrorazaznaje.Stihjeto,ilihaos,aličujesešum.Mukaizameneizadruge.

Kadmijedostasamogasebe,kadsamprazaninizašta,odlazimušumu.Nemaodtogapomoći,alinebivanigore.Ušuminečujemvišeonajšum,alividimkakosegranepovijaju,atojevećneštozbogčegasemožebitiradostan.Tuimamsvojemesto,istoonokojejenanjušiomojprijateljMartinsaHemroja.To jenekavrstaudubljenja ili pećine ispod litice, smalo trave i vresana tlu.Nikomitunemožedapriđeizaleđaidavidištaradim.Atojedivanosećajzaonogakonečuje.

Širokesutirukeiširokjetvojdlan,jerzdravasiseljankaštoradi.Pozemljisvudteviđamkodobrogduhadan.Tižanješžitozrelo,tiberešplavilan,itakvenemakadsekrompirvadi.Tinemarišzaknjige,ipesmanijetvojihsnovaplod,al’usvojčastiiznadsvihsilûda,dobezbožjasigrešna,svogsvetazdravrod.Posadašnjostigaziš,itadječvrsttvojhod,nastazitojživotauveksrećeščuda.

Javidimtvojadelainjihovzlatnisjajštonosemajkeidojiljeznamen,irad,ibrigu,patnju,kojimnikadkraj.Nek’Bogtezatočuva,nagradinaportaj.

Širokesutiruke,ukosisedihsjaj,al'smehjetvojidanasžarkiplam.

Mislimdasveusvemuovoinijetakološe,zaista.Imaihmnogokojinepišunimaloboljestihove.Naravno,prikrajusampogrešio,raširiose,dobioprevišestihova, anekenisamniupotrebio.Panisam jaRobertBarns.[30] Znam ja to,jasnotoosećam,dobijamprevišeilipremalo,ipostajemuznemireniočajan,pačupam vlati trave na mestu gde sedim. Sad će to Arild otkucati na pisaćojmašini,pa iliuzeti sve to, iliodbaciti,većkakohoće.Nisamsrećan.Naviknutsam, doduše, da bacam svoje papiriće, bacao sam ih godinama, bacao, pa ihpoštedeo, a onda ih opet bacao. Zbog ovih poslednjih stihova tri dana samsedeo,odbacivaopapirićeiopetihpomilovao,svetouovojmojojpećini.Ikaoneki majstor filigrana, morao sam da pazim kad bi poneke lepe, ali ovdenepoželjnestrofepokušalesvetodaunište.

Sedelismotakozajedno,nasnekolicinadrugova.Upravosamizdaonekuzbirkusvojihstihovanihradova,savsrećanštoonjimaništanisamčuo.AlijetadaušaoDanijelirekao:

-Nemamekoćeutvojimstihovima!Mislioje,valjda,dajetoneštonovozamene.Alinijebilo.Onjeuvekbiou

pravu.Amojimstihovimanijenedostajalasamomekoća,većiprevišedrugog,zapravosve.Vidimjatokoddrugih,imogudasepostavenaglavuiplačuusebinad tuđim stihovima, ali takvima ja nisam kadar da ih stvorim. Meni jeProviđenjedalamnogoblagoslovenihdarova,alizastihovene.Dovoljnojedaihdotaknem,prstimadodirujempolennacvetu.

NeznamdalimeKenig[31]ilinekodruginagovoriodaizdamtuzbirku,alisamtusvakakoglupopostupio.Danijelnijebionimaloglup,hteojesamodaseponašaaristokratski.Čitavogživotajepripadaogornjojklasi,govorioje.Svakoimasvoještonosi,pajeiontoimao.Asadjevećsasvimsigurnopokojan.

Idanasodlazimušumuipišemstihove,madanemamdarazato.Tojemojnačin prenemaganja. Ljutim se na sebe zbog te zbirke, ali šta je urađeno,urađenoje.Akosekoupustiiprolutanjom,moždaipronađeponekuiskru,alisamoiskru.Sećamseikakosambioravnodušanprematojknjizi;ništanisamsređivao,samosamuzeoonakouhrpi ispisanelistove,stavioihunekivelikikoveratiposlaoihKenigu.

Nekoliko godinaposle toganalazio sam se u podrumuhotela uBodeu, ispalio sve što sam napisao u stihu. Tako je to bilo. Ali, oprostitemi,mnogogodina posle toga opet sam se našao u podrumu jednog hotela, ali sada u

Henefosu, itusamposlednjiputspaliosvojestihove.Nesećamsekakosusezvalivlasnicihotela,alisumisvakakopomagaliprirasplamsavanjuvatre.Sela!-štobirekaoDavid.

Ne želim timedanaglasimkako sambogat stihovima.Ne,ni govora. Jeronoštosamspalionijebiloniboljenigoreodonogaštosenalaziuzbirci.I,nakraju krajeva, sve tomoje stihotvorstvo zaokupljalome i radovalo samodoksamsenjimebavio.Moglojetubitiilepihtrenutaka,moglojebitiiskrica.

XVII

UnovinamaVerdensGang[32]pisalojeletosdaćemojpredmetdoćinareduseptembru.Tridanaposle togapisalo jeunekimdrugimnovinamadamojpredmetnećedoćinareduseptembru.Nikoništanezna,alisvimisledajebašzgodnopisatiotome.Zaštonebimalozaćutali,iomeni,iomompredmetu?

Isto sunčano vreme, ista suša. Idem u svakodnevne šetnje okolinom iposmatram kako je sve spaljeno. Zlo je to neko čudo. Suma je u opasnosti, isigurnoćetrebatidelimičnodasepresadi,vresnemadovoljnocvetovazapčele.Dalisetoikadranijedogodilo?Pčelesevraćajunasvojastaramesta,gledajunaokolo,zazujemaloivraćajusekući.

Stigao sam do mesta na kome se put strmo obrušava. Plašim se tognezgodnog mesta, i hodam sasvim po suprotnoj ivici puta. Ovde se dugoodronjavalo sitno kamenje i otpaci najrazličitijih vrsta, a na najgoremmestuodvaliloseiivičnokamenje.

Alipripovratkuhodamsunutrašnjestraneirizikujemglavu.Ljutimsenasamogsebeštomehvatavrtoglavica,auztosambojažljivirođenakukavica,alidanas sam odlučio da bar jednom zastanem i pogledam niz strminu.Podrhtavam i nesiguran sam na nogama, ali se obuzdavam i prilazim bliže…pogledamdole…

Ipaksampredalekootišao…Nijebiloništaopasno,nisampočeodasekotrljam,samosambespomoćno

naleđimaskliznuonizpadinu.Iondasamsezaustavio.Pogledaosamokosebe:patonijebiloamabašnimaloopasno.Smestana

kojemsamsezaustavioizaseonijevišebilotakobeskrajnodalekodoponora,nije tobilanikakvadubinabezdna; osećao samsenadmoćnim jezeru što sepružalodalekodole,posmatraosamgasprezirom,potcenjivački.Slučajjehteoda sam se našao ovde, i nisam takvom slučajumogaoda prepustimpobedu;praviosamsedasamsilnoobuzetkopkanjemičeprkanjempotomđubrištu,bilojetu,nakrajukrajeva,ivrlozanimljivihstvari:komadičeličnežice,uginulamačkaipraznelimenke.Akobisegorenaputuzaustavionekivozač,tajnebinipokojucenusmeodazaključikakosamprostoljosnuoutođubrište,većbihsepotrudio da ga ubedim kako baš tu nešto tražim, tragam za nekim veomavažnimlistovimapapirakojemijevetaristrgnuoiodneobašovamo.

Parče papira virilo je iz te gomile odbačenih stvari, stranice iz nekihnovina.Pokušaosamdaiščupamćelenovine,alibezuspeha,ostaosamtakou

sedećempoložajusotkinutimlistomuruci.Kakonisamprisebiimaonaočare,nisammogaodagapročitam,ali sevideloda je štampangoticom,bile su to,očigledno,lokalnenovine.Strpaosamtoparčepapiraudžep.

Itakojedošaotrenutakdaseponovopopnemnaput.Aliakogorestojinekivozač, neću mu pružiti zadovoljstvo da me posmatra kako puzim pravo uzstrminu, ne, krenuo sam ukoso, krstarim. Kako god bilo, ovaj moj izlet nađubrištenijebiouzaludan,vraćamsesparčetompapiraudžepu.Slučajnostnijeodnelapobedu.

Vratiosamsenatragpomaloiscrpljen,alitojemojproblem.Istina,plenjemogaodabudeibogatiji,aličemutrošitireči.Moždatootetoblagoinećebititakobezvrednokadgaproučim.Tojeotkinutideonovina,kojinemanipočetkani kraja, neki duži tekst, ali tako nesrećno izvučen iz celine da je ostao bezznačenja.Kolikosamuspeodadokučim,bilajerečonekomčovekuinjegovojženikojimanijebašbilonaročito lepozajedno,nekapriličnootrcanapriča izumetničkog života.Mogao sam i da bacim taj papir, ali sam ipak poželeo dadonesemneštosatešetnje.Nipoštonisamželeodaodtepričenapravimnekudramu.Sadasam ja imaomoć, iod togasammogaodauradimštagodmi jevolja.Mogaosamjednostavnodaizmirimtodvojeljudi,todvojebukvana.Svejebiloumojojmoći.Zato,krenikućiipomiriih!

* * *

-Pazarnemožešvećjednomdasmirištodete?-Nemogu,čuješisam.-Lepotitomenipomažeš!-Evo,molimte,pokušajtidajestišaš.-Padobroznašdamoramdazavršimtuprokletusliku.Rečjeodvadeset

petkruna,zartinijejasno?-Tonijedovoljnonizakiriju.-Stobomsenemožerazgovarati.Samomineprekidnoprigovarašiždereš

me.-Kolikovećdugoradišnatojslici?-Odjuče.Alisadidemnapolje.-Neideš.jerjaidemuperionicuveša.-Dobro,ondaidešiti.-Amaladaostanesama,jel’?Padaimamsadjošjedno!?

-Da,štajepalošeutome?!-Pomalomijevećdostasvegatoga.-Utome,draga,nisinimalousamljena.-Zamislisamo-jošjedno!Aipaksamjošmlada.-Negočuj,Olea,kadbihotišaounekidrugilist,moždabihdobioviše?!-Pamožda…-Alinisamjejošdovršio.- Pa dobro onda, preostaje ti da sedneš i završiš je. A ja ću probati da

smirimmalu.- To bi bilo dobro. Dotle ću da premažem glavu jevanđeliste Ivana. Ona

prethodnaionakonijevaljala.-Ipaknemoj.-Aštatiznašotome?Premazaćujeigotovo.-Moždabiondamogaodanađešmestazaštalicuikolevkuunjoj.-Šta!?-Šššš…tiho…uplašićešje.-Matisi,Olea,pošašavila,itopotpuno.-Jasammislilasamonanekomestoućošku,naivici.-Ha-ha-ha…PaovojekraljevskapalatauJerusalimu.-Neznamtijato,aliovoštosidosaduradiobilojesasvimlepo.Satoliko

boja.Sasvimbiselepouklopiloubožićnibrojnekoglista.-Slušaj,Olea,tićešmesasvimuništiti.Štasitorekla?!Božićnibrojnekih

novina?-Da.-Natakoneštonisamnipomislio.-Ninaštatinepomišljaš.Samoznašdacrtašinacrtanobrišeš.-Naravno,kadtonijeonoštosamzamislio.Jasamumetnik,nezaboravi.-Da,tisiumetnik,aja-pralja.- Ah, tu smo, znači. U takvom si raspoloženju… Ali to o božićnom broju

nekihnovina…-Onisigurnonajboljeplaćaju.-Upravusi.Nego,gdemijegumicazabrisanje?-Aodakledajatoznam?!-Mada,upravusi.Alimiimamosamojednusobuzasve,aunjojmorami

daboravimidastvaram.

-Jazatonisamkriva,Frode.-Boljećuti.Jel’tijasnodamoramdaizbrišemćelupalatu.-Manijevaljda.Nepreterujkaoiobično.Imatumnogodivnihboja.-Zarnisirekladaostavimmalomestazatutvojuštalicu.Izatonemojviše

damismetaš,pustimedanastavimsradom.Učinimiusluguiizađismalommalouhodnik.Ondaćutepozvati…

-Hek,dodisad,vratise.Evotitvoještaliceikolevke.-Kakositoleponapravio!-Jesam,zarne?Svećebitipomešano,zbrda-zdola.Pričekajmalo,videćeš.

Evo,ovdejepalataigomilasveta.Herodijadinakćiigra.-Da,tomijepoznato.- Ništa tebi nije poznato. Pa svi ti ljudi, svetina. Sve sami kraljevi, pa

kneževi,dvorani.Višeoddesethiljadaljudi.-Paostaviihtako.Nakrajukrajeva,pišedanijebilomestapokonačištima.

Ej,aštajeto,stani!PatisiiHerodijadinukćiizbrisao.-Naravno,ionamoranapolje.-Znaš,nisitibašuvekgovoriodaijamoramdanestanem.-Aštajesadto,patiplačeš!-Mogaosiipakdameostaviš.Nisamjatrčalazatobom…-AlidragamojaOlea,panemožešdaigrašpredštalicom.-Azaštonebihmogla,molimte?-Eh,nikadasenasdvojenećemosložitikadjerečomojojumetnosti.Aliću

zauzvratnapravitidrugusliku,nakojojćešbitisamoti,nećešimatiskoroništanasebi,tekponekiveoimnogo,mnogonakita.

-Alitaslikanećebititakolepakaoova.-Naprotiv,bićemnogo lepša.Timene jošnimalonepoznaješ. Sposoban

sam da naslikam drago kamenje tako da blista plamenim jezicima. Imaćeštrostruki lanacokovrata.Ali samome sadpusti daprvodovršim tubožićnusliku. Ustvari bih morao da naslikam sasvim novu sliku, ali nemam viševremena,anaovojimatolikodivnihboja,kakobitirekla.Lepoodtebeštosiumirilamalu.

-Zaspalaje.Trostrukilanacokovrata,ne,opetpreteruješ.Alinebihimalaništaprotivvećihminđuša.

-Sadjošsamodanaslikammagarca.-Samodaseneugojim.Atomipreti,jersadmečekajošjednabeba.

-Nebrini.Oslonisenamene.Pajasamumetnik.-Daseoslonimnatebe?!Oprosti,alitonemogu.-Paondaradištagodtidrago.-Opet,znači,počinjemo.-Neznamštatiradiš,alijasetrudimistvaram.Radimodjutradomraka.-Ajastvaramsasvojimpranjemvešaodkojegživimo.-Slušaj,Olea,tisitakomala,aliimašužasnujezičinu.Dozvolimi,vidi,sad

moramdanaslikamobičnumaluporodicusmagarcem.-Nezanimame,neželimtovišedagledam.-Nijemijasnozbogčegaseuopšteljutiš.Pajanisamizbrisaosvegledaoce

koji bi trebalodaposmatraju tvoj ples.Naprotiv, vidiš i samada sve vrvi odsveta. A i onu trojicu kraljeva ostavio sam da stoje tamo u svojoj raskošnojodeći, i da tako predstavljaju mudrace sa Istoka. Možeš da budeš potpunozadovoljna.Isadsamsasvimušaoutemu.

-Dobro,odohjaondanapranje.- Čekaj još trenutak. Samo da naslikam još nekoliko žbunova i poneki

libanonski kedar. Toga se nisi setila. Za ovako veliku sliku dobićeš sasvimsigurnoičetrdesetkruna.

-Ja?!-Naravno,panemanikakvesumnjedaćeštisvakakodobitivišenegoja.

Dosadajeuvekbilotako.Atiznašdasamjaisuvišeponosandabihslušaoteljudeiznovina.PokušajuBetlehemskojzvezdi,Olea.Ajaćuradijedaponesemtajtvojteškiveš,jadnicemoja.

-Hoćešli,zaista?-Da,naravno,pazarnisamtvojmaliFrode,reci?!

* * *

Uovimzapisimahteosamdapišemomnogočemu,aliipaknisam.Imaosamdovoljnorazlogadaseplašimneprijatnosti,pamijezatomilijedaćutim.Štosemenetiče,ovajnašživotiovonaševrememožedaidesvojimtokom,svenekaidesvojimtokom.Ajaostajemovde.

Juče smo opet spustili zastavu na pola koplja. Nisam umro ja, već nekisredovečan čovek od 56 godina. Nije bila posredi nikakva nesreća, većsvakodnevniiobičan-rak.

Uosnovisasvimsvejedno.Ionjeimaosvojeplanove,pagajetosprečilou

njihovomostvarenju.Ami,prezreli,palimosvojeluleinastavljamodapričamosvakisvoje.[33]

Uostalom, kad se sve uzme u obzir, nije li potpuno svejedno kakoupotrebljavamojezik?Bitnojedasenjimemožemoispomagati.

BilajetopomisaoOl’Hansa,aonjebiokaostvorendajeiobjasni.-Evo,naprimer,samoglasniciisuglasnici-govorioje.-Štoćemostakvim

rečimaakosebimožemodapomognemoibeznjih.„Svejetoisprazno"-kaoštokazuje Propovednik u Bibliji. Ol’Hansa je pročitao mnoge knjige i upućen ječovek u mnogim veštinama i naukama, da budemo pravedni. Posedovao jenevelikoimanje,malozemljeinekolikodomaćihživotinja,štojebilodovoljnoza život njemu i njegovoj porodici. Ničega ne bi preteklo, ali nije bilo nisvakodnevne nužde, ni dugova kod trgovca. Probijao se sasvimdobro. Bio jenovinarkadjezatoimaoprilike,ičestosehvataopera,abiojeivelikipisaciodličan pripovedač kojeg smomnogih večeri s uživanjem slušali. Njegova ježivotnamudrostkazivaladasmomiljudisebinametnuliiprevišemukeučećisvemogućenepotrebnestvari,čegatekkasnijepostajemosvesni.Pustimodasvetečesvojimtokom,paćeseisvesreditisamoodsebe.Njegovalogikanijeuvekbilaprevišepouzdana ičvrsta, „međutim, logika“ -govorio jeOl’Hansa-„nijebašuvekprekopotrebna.Atomoguidokazati“-zaključioje.

-Dačujemoonda,dokazuj-reklismo.-Počni.Jednommijedošaosuseddapozajmiklepetušu.Idobiojuje.Alinijeses

njomvračao,pakadjeposlegodinu-dveimenizatrebala, jersamdobionovukravu,otišaosamdonjegaizamoliogadamivratimojuklepetušu.

-Jasamtisiromašančovek-dočekaomesusedgotovoplačući.-Aštabismojomklepetušom?-upitaosam.-NekamijeBognapomoći,pazarnečuješštasamtirekao-rekaoje.„Kakvalimujetologika“,pomisliosam.Ondasamotišaodonjegovestajei

počeo da tragam za klepetušom. I našao sam je, ali nije bilo života u njoj,izgubilosebrence.

Zastao sam i počeo da razmišljam. Susedmi je sve objasnio i bez nekeposebnelogike,uverendaćugazbogteklepetušetužiti.Tadasamgotovoisamzaplakao. Stekao sambesramnovelikumoćnadnekimčovekom, ali jenisamiskoristio,inisamonjemupisaoponovinama.Nijemitakoneštobiloninakrajpameti,naprotiv-mnogomesvetodirnulo.

-Da,Ol’Hansa,svimiznamodasitiizuzetnodobrostvorenje.Alištajeonobilosatimsamoglasnicimaisuglasnicimaokojimasipočeodapričaš?

- A, da. Ali to je priča iz mojih mladih dana, pre nego što sam napunio

dvadesetu, dakle skoro dečak. Ako vas u tim godinama upitaju ponešto osamoglasnicimaisuglasnicima,problediteineznateštabitrebaloodgovoriti.Jednaodnajnezgodnijihsituacijaukojunekomožedaupadne.Čuosiotome,aiučio,alikadnakrajupočnešdaodgovaraš,a jasamomaloprotresemglavu, ivećjedosta,tisisesasvimpromenioigovorišonečemusasvimsuprotnom.

-Padačujemo!-NasvojimputovanjimastigaosamdoGildeskalauSaltenuiraspitaose

kod okružnog načelnika za neko zaposlenje. Ništa nisam postigao. Procunjaosammalopotomkraju,inašaosenaimanjukojesezvaloIndir.Idoksmotakosedeliipričaliudnevnojsobi,stvorilasenavratimapastorovasupruga.Bilajemladailepa.Svisujepozdraviliiponudilijojdasednesnamaudruštvo.Jasamustaounameridaodem.

-NezoveteliseviOleHansen?-upitalametalepažena.-Da-klimnuosamglavom.-Župnikbivrloradoporazgovaraosvama-nastavilaje.Pogledalameizarumenelase,štozbogsvojemladosti,štozbogprenošenja

teporuke.Sutradansamotišaopastoruizatekaogakakosedinaklupi ispredkuće,

sedebradeisovećimslamnatimšeširomnaglavi.-Znate,potrebanbinambioučiteljutomitomokrugu,paakobistehteli

dapreuzmetetajškolskiposao…-Bih,zaštodane-spremnosamodgovorio.Predložio mi je da mu pročitam neki odlomak iz Novog zaveta,

proveravajućikolikoćubrzopronaćitomestouBibliji.Akadsampročitaotajodlomak,rekaomije:

-Vistenaviklidačitate.Recite,kadstedobiliprvupričest?-Pretrigodine.- Sigurno se prisećate božjih zapovesti. Od koliko se molitava sastoji

Očenaš?-Očenaš?-Pada,verovatnomislitedajetosamojednamolitva,atojejednimdelom

itačno.Znatelidaračunate?Devetputadevet?Sedamputašest?Međutim,decubistepoučavaliiveronauku.Znatelidapišete?Evovamovdepapiriolovka,paminapišitereč-posvećenje.

Napisaosam-posvećenje.-Nemate lošrukopis,ali stenapisali „č“umjesto „ć“.One,dragimojOle

Hansen,znanjevamipakjošnijedovoljno.

Ipastorjepočeodaustaje.Da bihmu se dodvorio, nastavio samda pišempo papiru, i to sve neke

duge reči. Ali pastor jedva da ih je i pogledao, stvorio je u sebi otpor premameni.

-Lošepišete-rekaomije.-Neznatepravopis.-Oprostiteonda-rekaosam.Tomoje izvinjenje očigledno ga je dirnulo, pa je odlučio dame ipak ne

oboriodmah.Nastaviojedameispitujeojedniniimnožini,ointerpunkciji…Odgovaraosamkakomi ještapadalonapamet,aliznao-nisamništa.A

onda…-Samoglasniciisuglasnici-čuosamgakakomepita.Bilojestravično.Bićedasammurekaoneštosasvimbezrepaiglave,jerje

odmahpokupiosvojestvari,mahnuomisvojimvelikimšeširom,zahvaliomiseinestao.

Ostaosamjošmalodasedim,azatimsamotišao.Gledaosamuprozorepastorovekućeiosećaosenekaoslomljeničovek,većkaopas.Naravno,pastorje ušao u kuću i odmah sve ispričao svojoj ženi. „Vidi ga kako samo piše",sigurno joj je rekao. „Pa tako nešto još nisam video. A o samoglasnicima isuglasnicimapojmanema…

I zaistanisam imaopojma.Ali sam istovremenobio i nekako srećan. Pakojetostvorenjeuopšteizna?!Pokušaosamsvedaihnabrojim,itoodpočetkapremakrajuiobrnuto,alimetonijeispunjavalonizadovoljstvomnisrećom.Nitraganekojradostiuduši,inajboljećebitiakopljucnemnasveto.Ičemusvetekoještarijesluže?Prelivanjeizšupljeguprazno.Aitajpastor!Kakavmujesamotajnjegovglas!Rezakineljubazan,samomeplašionjime.IzvaoseDaae,kolikosesećam.

-Dobro,Ol’Hansa,alijanisamsasvimshvatio…-Naštajatociljam,zarne?Alirećićuvam.Svetenepotrebnestvarikoje

moramodaučimodaihkasnijekrozčitavživotnikadanebismoupotrebili,većzaboravili-suvišnesu.Pogledajtesamonovinare,štaonirade.Nekoristevišeta papagajska znanja, snalaze se oni i bez njih, i svi ih razumeju. Video samdanas neku olupinu od stare fotelje. Pripadala je nekom starom školskomdirektoru,sedeojeutojfoteljisvedosvojesmrti.Prodavaojetasvojanabubanaskupocena znanja punih sedamdeset godina, a sad su mu deca prodala tunjegovufotelju.

Sad sam odjednom postao lukav. Dobro sam sve izmešao: i novinare, i

Ol’Hansa,aisamogsebe,panekasvakomislisvoje, inikonećemoćiništadaprigovori.

XVIII

Prolazivreme,stiglisuzimaisneg.Ovdećuzastati.Nikoneznakolikosamsedugozadržaonaovommestu i razmišljao,alinisammogaodalje.Verovaosamdabihmogaodakažemneštozgodnoijošnečuvenoozimiisnegu,aliminijeuspelo.Alisvejedno.Probudiosamsejednogjutrainaišaonasnegizimu,itojesve.Madainije.Snegizimazamenesuzlo.

Godišnje doba koje je toliko samotno da postaje stravično. Devojčica gaspominje cvokoćući zubima, mudri se mravi probijaju na metre u dubinuzemlje,samodabiizbeglizimu.Zameneonanijenikakvaopasnost,dobiosamdobre cipele, ali sam juče pročitao telegram iz krajeva zahvaćenih glađu, unjemusegovoriodecibezmrvicehrane,odecikojasemorajugrejatinatelimasvojihmajkidasenebismrzla.

I na to ljudi ništa ne mogu da kažu, ne mogu da postavljaju nikakvanametljivapitanja.Ondaudaljini,samezasebe,sasvojomveličinomitežinom,stojeplanine,šumesuizumrle,mrtvedamrtvijenemogubiti,vladabeskrajnatišina, sneg je beo i deluje dobroćudno, a mraz odbija svaku mogućnostpoređenja,inedopuštačovekudasenametne.

Idevreme.Moj „predmet“ se i dalje razvlači. Predstavnik Ministarstva za

kompenzacije[34]nijemogaodauradiništavišenegoštojeuradio:službenojeobjavljivaoukraćimrazmacimadazamoj„predmet“jošnije„utvrđendatum".Uoktobrujenajaviokakosenadadaćedoćinared„najesen".Iunovembrujeunekolikonovina izrazionadudaćemojpredmetdoćinared„u jesen".Bašsetakoizrazio-„ujesen"!Atojeznačilodaćestvaripakjošidaprezimi.

Umeđuvremenu,togpredstavnikajenazvalanekaosobakojujemoraodaposluša.Razmenilisunekolikorečiisložilisedasemojpredmetvišeneodlaže.Trebalojedadođenared16.decembra1947.godine.NedeljudanapreBožića.

Krenuosamsa tomporukompo svomstaračkomdomu, javljajući šta sedogodilo, ne, nisam samo krenuo, gotovo sam trčao od čoveka do čoveka ijavljaonovost.

* * *

Idošaojetajdan.Raspravajezapočela.

Kakonisamčuo,aividmisepriličnopogoršaoposlednjihgodinudana,biosammalo izgubljen i smeten.Ušao samunekumračnu sudnicu, pri čemu sumoralidamipokažuput,irazabiraosamsamoponekuosobu.Aondajegovoriotužilaciodgovorioposlužbenojdužnostidodeljenimibranilac.Zatimjenastaoprekid.

Nitisamvideo,nitisamčuoštaseokomenezbiva,alibiosammiranisveboljeiboljesampočeodarazaznajemstvariiljudeokosebe.Posleprekidasamdobioreč,trebalojedadamsvojiskaz.Bilomijepriličnoteškopritomslabomosvetljenju,pasumidalinekulampu,alinitadaništanisamvideo.Urucisamdržao neke beleške, ali uopšte nisam više ni pokušavao da pronađem šta unjimapiše.Nakrajukrajeva,svejebilosvejedno.Onoštosamgovorionavodimunastavkupremastenografskimzapisimanasudu.[35]

* * *

Dobro.Neželimpoštovanomsududaoduzimampreviševremena.Nisamjaobjaviouštampi, imavećdugo,dugovremena,godinaidana,dabitrebaloizneti celokupan popis mojih greha. Time se bavio čovek iz Ministarstva zakompenzacije, neki pravnik, zajedno s jednim novinarom. I to mi, uostalom,sasvimodgovara. Jošpredvegodinenapisao samudugompismudržavnomtužiocukakobihvoleodaiznesemsveosebiisvomslučaju.Isadse,eto,pružaprilika,ijabihvoleodadoprinesemdaseispravnoimoralnoizložipopismojihgreha.

Tokomproteklihgodinavideosamsasvimdovoljnokakosuljudinasudubilipametniibranilisesmnogovolje,auzpomoćadvokata,pravnihzastupnikaisavetnikakojisuimumnogomepripomogli.Alipresudejedvadasubilepoduticajemtihpromućurnihsnalažljivosti.Sve jenajčešće išlopremazahtevimajavnog tužioca, tužiočevim zahtevima, takozvanim zahtevima. To je zamenemističanpojamkojiustvarinerazumem.Naovommestuisadaodričemsebilokakvepromućurnesnalažljivosti.

Jedinomoramdaseizvinemsuduzbogsvojeafazije,zbogkojebimojereči,izraz koji samu ovom trenutkumoraoda izaberem,mogle dapređu granicuonogaštosamhteodakažem,ilijepaknedosegnu.

Međutim,kolikomijepoznato,jasamvećiranijeodgovorionasvapitanja.Upočetkusu sasvim iznebuhadošlikodmene ljudi izpolicijeuGrimstadu, snekakvimpapirimakojejauostalomnisambionipročitao.Azatimsuusledilaispitivanjakodistražnogsudije,predve,triilipetgodina.Tolikojetodavnodasevišenesećam,aliznamdasamodgovorionapitanja.Aondasamnaduže

vremebiozatvorenunekojbolniciuOslu,gdejepokušalodaseutvrdijesamliumnobolestan,ilijemoždapokušalodaseutvrdidajesamumnobolestan,igdesammoraodaodgovorimnasvamogućaidiotskapitanja.Takoovdenemoguništadakažemjasnijenegoštosamtovećiranijeučinio.

Onoštometereti-jedinosuisamomojičlanciponovinama.Nemaničegadrugogštobimoglodamiseprebaci.Utolikojemojračunvrlo jednostavanijasan. Nikoga nisam prijavio, nisam učestvovao ni na kakvim sastancima, anisam bio ni umešan u bilo kakve crnoberzijanske poslove. Nisam davaonikakve priloge norveškim vojnicima u nemačkoj službi, niti nekom drugomobliku nacionalsocijalističke stranke, a sad mi se pripisuje da sam čak bionjenim članom. Ništa, dakle. Ja nisam bio član nacionalsocijalističke stranke.Pokušaosamdashvatimkakvajetostranka,pokušaosamdasesaživimsnjom,aliništanijeispaloodtoga.Moglosedesitidasamponekadumeodapišemuduhunacionalsocijalizma.Neznam,jerineznamštobitajnacionalsocijalističkiduhustvaritrebalodabude.Alimoglosedesitidasamponekadumeodapišemuduhunacionalsocijalizma,štoznačidaseumeneuvukloponeštoodonogaštosam pročitao po novinama. Kako god bilo, moji članci stoje na raspolaganjusvačijimočima.Janepomišljamdaihumanjim,daihučinimmanjeznačajnimnegoštojesu,tobičakbiloglupo.Naprotiv,jastojimizanjihisadakaoipre,kaoštosamuvekčinio.

Zamolio bih da se naglasi kako sam pisao u okupiranoj zemlji, vojskomzauzetoj zemlji, pa bih u vezi s tim hteo da iznesem nekoliko vrlo kratkihobaveštenjaosebi.

ZavaravalisunasdabiNorveškatrebalodadobijevisoko,istaknutomestouvelikogermanskomsvetskomdruštvukoje jebilouformiranju, iukojesmosvimiiverovali,višeilimanje,alismoverovali.Jasamverovaouto,izatosampisaoonakokakosampisao.PisaosamoNorveškojkojabi trebalodadobijetakvo visoko mesto među evropskim germanskim zemljama. Da sam uodgovarajućem stepenu morao da pišem i o okupacionim snagama, to bitrebalo da bude sasvim shvatljivo. Nisam nameravao da se izvrgavamsumnjičenju,aštomiseustvari-vrloparadoksalno-idogodilo.Usvojojsamkućisvevremebiookružennemačkimoficirimaivojnicima,da,ponekadinoću,mnogoputainoćimasvedojutra,takodasamtuitamostekaoutisakdasamokruženposmatračima,ljudimakojimajebiozadatakdanadziruimeneimojukuću. S odgovarajuće visokog nemačkog položaja dvaput su me, koliko sesećam, dvaput su me upozorili da ne radim onoliko koliko su uradili nekiimenovaniŠveđani,pričemusumepodsetilikakojeŠvedskaneutralnazemlja,aNorveškanije.Ne, samnomnisuvišebili zadovoljni.Odmene suočekivaliviše nego što su dobili. Kad neko pod tim okolnostima, u timuslovima piše,

ondajesasvimrazumljivodasamdoodređenogstepenamoraodabalansiram,kaoštoijesam;kaočovekmogimena,moraosamdabalansiramizmeđusvojeidrugezemlje.Negovorimtodabihseopravdao,branio.Uopštesenebranim.Govorimtosamokaoobjašnjenje,samokaoobaveštenjeovomčasnomsudu.

Inikoučitavojzemljinijemirekaodajepogrešnotoštopišem.Sedeosamsâmusvojojsobi,upućenisključivonasamogsebe.Nisamčuo,biosamtolikogluvdanikonijemogaosamnomništadauradi.Kuckalisumiodozdouceviodpeći kad je trebalo da siđemna neki od obroka; taj sam zvuk čuo. Sišao bih,pojeosvojobrok,vraćaosegoreisedeo.Takojetotrajalomesecima,godinama,sve te godine. I nikadami nije bio dat bilo kakav znak.Nisam ja bio nikakavdezerter. Moje ime je bilo donekle poznato u zemlji. Smatrao sam da imamprijateljauobanorveškatabora:imeđukvislinzimaimeđujosingerima.Alidomenenikadanijedoprobarnekiznak,nekimali,alidobarsavetizokoline.Ne,okolina se vrlo suzdržanodržala po strani. A odmoje kuće ilimoje porodiceprilazilomisevrloretkoilinikada,dabihmogaodadobijemnekaobaveštenjailipomoć.Svejemoralodaseobavljapismeno,štojezahtevalopriličannapor.Aja sam boravio u svojoj sobi. Pod tim okolnostima bio sam vezan za svojenovine:Aftenposten iFritt Folk,[36] a ni u jednoj od tih novina, naravno, nijestajalokakojepogrešnotoštopišem.Naprotiv.

Inijebilopogrešno toštosampisao. Inijebilopogrešnoštosampisao.Bilojeispravno,ionoštosampisaobilojeispravno.

Da objasnim. Šta sam ja to pisao? Pisao sam kako bih sprečio norveškuomladinu i odrasle da se ponašaju glupo i izazivački prema okupacionimsnagama,anizakakvukoristnaovomsvetu,osimzasopstvenupropastismrt.Tosampisaoivariraotumisaonamnogerazličitenačine.

Onikojisadlikujunadamnom,jersupobedili,pobedilispoljagledano,napovršini, njih nisu posećivale porodice, od najmlađih u njima pa nadalje, iplakale zbog svojih očeva, svojih sinova, svoje braće, zatvorenih u ovom ilionomžicomokruženomlogoru,kojisubiliosuđenina-smrt.Da,bilisuosuđeninasmrt.Nisamjaimaonikakvemoći,alionisuipakdolazilimeni.Nisamimaoninajmanjemoći,alisamslaotelegrame.ObraćaosamseiHitleruiTerbovenu.Obraćaosamseposrednoidrugima,naprimerčovekupoimenuMiler,kojijebionavlasti,iimaouticajaimoćiizazavese.Negdesigurnopostojinekaarhivaukojojmogudasenađusvi timoji telegrami.Bilo ih jemnogo.Slaosamih idanju i noću kad bi vreme bilo kratko, a radilo se o životu ili smrti mojihzemljaka.Naređivaosamženiupravnikamog imanjada telefonomšaljemojetelegrameakosamtonebihmogaodauradim.Itosu,dakle,bilionitelegramikoji suna krajuNemceučinilimalopodozrivimpremameni. Smatrali sumenekom vrstom posrednika, pomalo nepouzdanog posrednika, kojeg je ipak

najbolje držati pod prismotrom. I Hitler je na kraju počeo da odbija mojetelegrame. Dojadili su mu. Uputio me na Terbovena, a Terboven mi nijeodgovarao.Kolikosutimojitelegramibiliodpomoćineznam,iistotakomaloznamkolikosumojikratkičlanciunovinamabudilistrahkodmojihzemljaka,apisaosamihsamoutusvrhu.Umestotesvoje,moždabeskorisnedelatnosti,slanja telegrama, bilo bi verovatno bolje da sam se sakrio. Mogao sam dapokušam da prebegnem u Švedsku, kao što su mnogi uradili. Ne bih tamopropao. Imam tamo mnogo prijatelja, imam svoje velike i moćne izdavače.MogaosamdapokušamdaodemuEnglesku,štosuistotakomnogiuradili,dabi se posle odande vratili kao heroji, jer su napustili svoju zemlju, pobegli izsvojezemlje.Ništautomsmislunisamuradio,nisamsepomerio,nikadamitonijepalonapamet.Želeosamdaštovišeslužimsopstvenojzemlji,ostajućigdesam i vodeći svoje imanje na najbolji način u tim teškim vremenima kad jenarodunedostajalo svega, a uz to se služiti svojimperomu koristNorveške,koja je trebalo da dobije tako visok položaj među germanskim zemljamaEvrope.Tamemisaoodpočetkaprivlačila.Jošiviše,oduševljavalame,obuzelame.Neznamdalisamijednomuspeodajeseoslobodimzačitavotovremedoksam živeo tamo u svojoj usamljenosti. Smatrao samda je to veliki izazov zaNorvešku,a idan-danasmislimda jetozaNorveškubilavelika idobra ideja,vrednada se zanjubori i radi:Norveška - samostalna i sopstvenim svetlomobasjanazemljanaiviciEvrope!Biosamnadobromglasuunemačkomnarodu,aistotakoiuruskom,tedvemoćnenacijedržalesurukenadamnom,isigurnomenebiodbilekadbihimseobratio.

Ali je loše krenulo s tim mojim nastojanjima, krenulo je u pogrešnomsmeru.Priličnosambrzopostaoisâmnesiguranusebe,anajdubljuzbunjenostdoživeosamkadsukraljunjegovavladadobrovoljnootišliizzemlje,napustivšifunkcijeovdekodkuće. Izgubio sam temeljpodnogama.Ostao samdavisimizmeđu neba i zemlje. Nije bilo više ničega čvrstog za šta bih mogao da seuhvatim.Itakosamsedeoipisao,slaotelegrameirazmišljao.Stanjeukojemsamsenalazio tovremebilo je stanje razmišljanja.Razmišljao samo svemu.PrisećaosamsetakodajesvakovelikoiznačajnoimekojeimamouNorveškojprvoprošlokrozgermanskuNemačku,dabi tekzatimpostalovelikousvetu.Nisamgrešiokadsamtakomislio.Alitomisezamera.Zameramise,madajetokaosuncejasnaistinaunašojistoriji,našojnovijojistoriji.

Međutim,tomenijedovelocilju,ne,nijemedovelocilju.Naprotiv,dovelomedotogadasamusvimočimaisrcimasamosedeotamoiostavljaonacediluonuNorveškukojusamtolikoželeodauzdignem.Dasamjeostavionacedilu.Panekaondatakobude.Nekabudeonozaštameteočiisrcacelogsvetaželedaoptuže.Tojemojgubitakijamoramdagasnosim.Azastogodinasvećebiti

zaboravljeno.Čakiovajuvaženisudbićezaboravljen,potpunozaboravljen.Svanašaimenaprisutnaovdedanasnestaćezastogodinainikoihsenećesećati,nećesevišespominjati.Inašasudbinabićezaboravljena.

Doksamunajboljojnameriovakotelegrafisaodanjuinoću,jasam,znači,izdavaosvojuzemlju,kažese.Biosamizdajicadomovine,kažese.Panekaondatakobude.Alijatonisamtakoosećao,nisamtotakoshvatao,anidanastotakoneshvatam.Utompogledusamsasvimspokojan,savestmijepotpunočista.

Priličnovisokocenimjavnomnjenje.Našenorveškopravosuđecenimjošviše, ali ga ne cenim toliko visoko koliko sopstvenu svest o dobru i zlu, opravomikrivom.Dovoljnosamstardaimamsopstvenumisao-vodilju, i to jemoje.

U svomvremenskipriličnodugomživotu, i u svimzemljamaukoje samputovao, kao i među svim narodima s kojima sam se mešao, uvek sam ineprekidnobranioičuvaodomovinuusvojojsvesti.Nameravaminadaljetamodaječuvam,paisadadokočekujemkonačnupresudunadsobom.

Zahvaljujemcenjenomsudunapažnji.Ovomprilikomželeobihdakažem tihnekoliko jednostavnihmisli, kako

sve vreme ipak ne bih ostao nem koliko sam gluv. Cilj mi nije bila nikakvaodbrana.Akojeneštoodtogaizazvučalotako,razlogjeusamomsadržajumoggovoraukomesambioprimorandaspomenemponekečinjenice.Aliništanijebiloizrečenousvrhuodbrane,pazatoiništanisamrekaoosvedocima,nakojebih se u ponečemu, naravno, mogao da osvrnem. Nisam takođe hteo daspomenemnisvojcelokupnidrugimaterijal,kojeg imapriličnomnogo.Tosemožeodložiti.Možedapričekadosledećegputa,domoždaboljihvremenaidonekogdrugog suđenja, a ne ovog. I sutra će biti dana, pamoguda pričekam.Vremejenamojojstrani.Bioživilimrtav,to jesasvimsporedno,azasvet jepogotovo svejedno kad je reč o pojedincu, u ovom slučaju o meni. Mogu dačekam.Tojeijedinoštomogudaučinim.

* * *

Poslemog odgovora došao je na red tužilac, a posle njegamoj branilac.Sedeosamtakonekolikosati,neznajućištoseokomenezbiva.Nakrajusamdobioodsudanekolikoispisanihpitanjainanjihsamodgovorio.

Itakojeprošaodan.Većejebilomračno.Okončalose.

XIX

Stiglomijeneštopošte,pisamaitelegrama.Svesamstavljaonagomiluiotvorićusvetokasnije.Prošlojenekolikodana.StigaojeBožić.Otišaosamkući,na Norholm, i ponovo sve video. Čudno je bilo sada gledati sve to: padineprekrivenesnegom,zaleđenuuvaluistarinebeskisvodiznadsvega,baškaoipre.Svakodnevno,alizameneipakneštoposebno.

PoslepresudejeusledilomirnorazdobljesprepisomzapisnikasasudskogprocesaižalbomzaVrhovnisud.Znači,kaoipre,trebaloječekati,opetćebitidugihočekivanja,alikrenulosedalje,korakdalje.

Obnovio sam svoje dnevne šetnje iz doba boravka u staračkom domu,šetamna sličnim razdaljinama kao i tamo, a i u isto vreme odNorholma domosta iznadkanala, paponovokući - sat i po ili dva.Nijenaročitoprivlačnošetatisamozatodabisešetalo,alinibiloštadrugonijeposebnozanimljivo.Mojerukenisuvišezaposao,većodavnojetrebalodabudemmrtav.Paštajatojoščekam?!

Arild mi sređuje staru i novu poštu, zahvaljuje se u pismima ovome ilionomeizrazličitihzemalja,aostalapismabaca.Neračunamsnekomvelikompovorkomnasvompogrebu.

Uzgredbudi rečeno:meneuostalom i neće sahraniti, spalićeme, i to doposlednje trunčice, uz moju zahvalnost Gospodu za život koji mi je dao daproživimovdenazemlji.

Sadmi se pruža prilika da iznesem svoje mišljenje o spaljivanju leševa.Imamjaknjiga,mogaosamdabudemmarljiviutimknjigamanađemmnogotogaospaljivanjuleševa.Zaštotonisamuradio?Izjednostavnograzlogaštodotihknjiganemogudadođem.Gotovodasuminadohvatruke,aliipaknemogudaihuzmem;nalazeseuposebnojkući,tamoporedonoguzvišenja,alijezbogovogodišnjezimeisnegatajdeosvetapostaonepristupačan.Takojeto!

Dalijesveštopričamsamokoještarija?Pazarnebihmogaodazatražimdase raščistiputdo tekuće?Dabudem tačan i jasan,padaobjasnim: imajumomciidrugihposlovakojemorajudaobave.Konjitrebadaprevezuđubrivona velika tresetišta, a do njih je dug put, i teško je nedeljama i mesecimaprobijatisekrozidometarvisokesnežnenanose.Mogaosamtoidazatražim,alinitonebibilodovoljno,jeriispredkućepostojinanoskojisamoručnomožeda se očisti. A ni to nije sve: postoji tu i jedno stepenište, veliko kamenostepenište sa više metara snežnog nanosa, a kako uz te stepenice nema

nikakvog rukohvata, ono je opasno na mnogim mestima, a mene hvatavrtoglavica,iuztoimamzakrečenekrvnesudove.

Jesamlisetimeopravdao?Drugo je nešto leti, kadmogupolako da se penjem tim stepenicama, jer

nemasnegadamiremetivid.Atajmojvidnijenikakavizgovor.Jošoddetinjstvahvatalamevrtoglavica,

ali mi nije preterano smetala. Čitam o odvažnim momcima koji se veru povrhovimacrkvenihtornjevaipritomsečvrstohvatamzastolicunakojojsedim.LežimispodAjfelovekuleičvrstosehvatamzabiloštadokposmatramliftkojese penje ka vrhu. Dok se penjem stepeništem, obavezno se naizmeničnoosvrćemdesnopalevo.Nijeturečonekojstaračkojslabosti,jersamtakavvećosamdesetgodina,dakleiprenegoštosamostario.OBožemoj,kakojesveto,naravno,nekomlekarujednostavnoobjašnjivo!Imaosamstarijegbrata,pravogmajstora kad je trebalo da se igra, a inače sasvim običnogmomka, ali ni zapedaljnijesmeodasepodigneodzemlje.Kadbiuvečetrebalodovestiovcesabrda,njegabihvatalavrtoglavica.Bilajetozanjegaprevelikavisina.Ainače-sveuredusnjim.Umroječioibistrogduhausvojojdevedesetprvoj.

XX

Smenjujuseblagovremeihladnoća,alijesvakenoćimraz.Nemasenaštapožaliti.PopuštazimauNorholmu,dabiponovostegla, inakrajupriteglazastalno,januarje,praznikSvetatrikraljaihodzime.Mračniikratkidani,novinemesecimaprazne,dahizlaziizustaljudiiživotinjanaliknaparuilidim.

Vreme je to kad su trojica odraslih momaka krenula preko zaleđenognorholmskog zaliva, gurajući sanke između sebe. Kad se nisu usudili dalje,zaustavilisuse,probušilirupeuleduipočelidapecaju.Sedelisutamodokihnije zabolelo, sedeli su do večeri i sumraka, pušili, smrzavali se i postojanotrpeli.Tu i tamobiukočenimprstimazašliudžepove,dabi iznjih izvuklipokriškuhleba.Akousvojimlenjimglavamaimajuinajmanjumisao,onisenjomnekoriste,anemajunizaštadajeiskoriste,strpljivisuiprazni,ničimprožeti.

Aondasuustaliikrenulikućama.Nisu pokazivali želju da obelodane svoj ulov. Samo je jedan od njih

pokazivaodargovora;kadsamgaupitao,odgovoriomijekaoprotivvolje,akadsampogledaousanke,odvratiome,govorećikakonemaštadasevidi.Kaodase nečega stide, a možda i to nije bilo nimalo čudno: tri odrasla čoveka, tricelodnevnaradnazadatka,arezultat:neštomalojadnih,sitnihribljihleševa.

-Toipakinijetakološe-rekaosamoulovu,alilažemodglavedopete.-Moglojedabudeigore.

-Naviklismomiinabolje,aliinagore-rekaomijeonajsdaromgovora.Njegovi drugovi produžiše, ljutiti na njega što se upustio u razgovor sa

mnom.-Negočujte,nijelivamhladnotamo?-Pajeste,alištasetumože.-Da,bašništa.-Aznate-nastavioje-obroksvežeribeuveknamdobrodođe.O Bože, na tako nešto uopšte nisam pomislio. Stidim se i kajem u sebi.

Porodica.Deca.-Hoćešlinajzad…?-doviknušeostaladvojicaikrenušedasevrate.Pogledaosamih.Jedvaihraspoznajemusumraku:patosudečaci,kakva

porodica,kakvadeca!

* * *

Kakoljudinalazezadovoljstvousvetuzamrlomusnegu,kakoodraslimogudacvokoćuiuživajuhodajućiputevima…

Na mom putu prema mostu pojavila se neka žena ispred mene. Nisamobraćaopažnjunatoodaklejedošla,dalisnekogsporednogputa,iliiznekeodkuća,aliprimetiosamdanasebiimatamnikaputigumenečizme.Melemjetaosobabilamomvidu,kaonekiputokazutojsuludojbelini.

Napokon, posle dužeg vremena, zastala je. Kao da joj je dojadila mojapratnja.Baškadsamhteodaprođemporednje,podiglajekameru(ilikakosetovećzove),želećidamefotografiše.

Odmahnuosamglavom.Nasmešilamise,itužnoglicalepomezamolila.-Zarnesmem?-Ne,menesusasvimdovoljnoslikaliuživotu.-Čekamautobus,aovdenigdenekogmestadasesedne-reklamije.Skinuosamogrtačiraširiogaposnegunaiviciputa.-Aline,dalisteviprisebi!-uzviknulaje.-Buditeljubazniiodmahobucite

kaput!-Padobroonda.Ali toplo je.Kadsamkrenuo,samoštonisamuzeosvoj

slamnatišešir,alinisamganašao.-Panekolikojestepeniispodnule.Svašta!-reklaje,paseugrizlazausnui

pogledalame.-Ideteugrad?-upitaosamje.-Zarzbiljanebihsmeladavasfotografišem?Mnogobihtovolela.-Jesteliviiznekihnovina?-Ja?O,ne,nigovora.Samo,takostedugohodaliizamene.-Jaloševidim,pamijebilozgodnodaimamnekogispredsebe.-A,zatoznači…-Snimatelivitosneg?-Da,itosnegnadrveću.Tojelepo.-Evo,dolazivamautobus,gospođice.Samojeletimičnopogledalaipropustilaautobus.Alijeistovremenodobro

pazilaiočiglednomeuslikala.Tojesadvećprevršilomeru,pasamrekao:

-Kakosesamousuđujete!-Aštodaseneusuđujem?-nevinojerekla.Uplašiosamsedaljihsmicalica,pasamjepozdravioiprošaoporednje.Doksamsevraćaoodmosta,onajošnijebilaotišla.Približilamise,želeći

daječujem:- Zar vi niste maločas bili kod mosta? A tamo odlazite svakog dana. I

usuđujetese.Visepovoditezasvojomhrabrošću,ajazasvojom.Moradajehteladasepovuče,alijasam,nažalost,zagrizao:-Dokseviovdezabavljatesvojimdetinjarijama,ovdeubliskojnamEvropi

decaumiruodgladi.Znatelito?-Čitalasamotome-reklaje.-Čitalisteotome?!-Da,aštadrugomožedaseuradi?Štasteviučinili?Dačujem!Moraosamdaoćutimioborimglavu.Neznamdalisamipomeriousneu

svojuodbranu i svihostalihkrivaca.Svi smomiveomakrivi.Mi smomilionidužnika.

Neki je autobus zatrubio, ona mu je mahnula, stao je i ona se popela.Pokazalosedauopštenijenameravalaugrad,one,odvezlaseuistomsmeruodaklejeidošla.

Šta li se to pomaklo u njoj? Baš ništa. I kakve su to naše jadno tananezamislidasepoigravamopoputevima?

Onajeočiglednobilanovinarkailitakonešto.Nikadajeposletoganisamvideo.

XXI

Prolećnevode.Mart je. Posle ovog divnog vremena sada, u februaru imartu, led je oko

Norholmapočeodapopušta,lomise.Alijeivišetogapočelodaselomi,dragimoji, led je i u ljudima počeo da se oslobađa. Grundtvig[37] je u pravu: „I ponama,decisvetlosti,znasedajenoćikraj.Neprimećujemolikakoseživotbudipo našimmračnim ruševinama? Tokom zime smo sasvim dovoljno načuli ostrvinarimakojisusenakupiliponašemstaromevropskomdomu.Naravnodajesmo.Alinijelinekočuogakanjedivljeguskejutros?Bićeproleća.“

Snekegomileštampanihtekstovadopaomijestarikalendar.Štosemenetiče,nijebilobašničegaštobitajkalendardozvaloizmraka.Počeosamdagalistam, poprilično odsutnog duha. Naišao sam na tekst Vernera fonHeidenstama.[38] Dobro, listao sam dalje. Ej, čekaj malo, šta to tu piše oHeidenstamu?! Vraćam se nekoliko listova i čitam. Isto godište, rođeni istegodine,iobojica-mrtvi.Pamadajesamojedanodnasdvojicepostaosablastsavešala, obojica smo u našim srećnim satima služili istoj boginji. A sada smomrtvi.

Prelistaosamodjednommnogolistovaiondaodbaciokalendar.NegdeprikrajupisalojeoŠileru.Rođenistegodinekadimi,samostogodinaranije.Umroje.

Napoleon je posetio Getea. Da li je svetom prošao glas o tome? Nije.Popričalisu,alijeNapoleonimaopremalovremena.KadajeodlazioodGetea,kažudaseonjemupohvalnoizrazio:„Kakvogličoveka!“Itojebilosve.Kaodaseinisusreli.Aionisumrtvi.

Azaštonebismoumrli?!Tacit smatra da smo mi Germani vrlo sposobni da umiremo. A u tom

pogledu Vikinzi nas ni najmanje nisu osramotili. Naše neštomlade spoznajedalesunamobjašnjenjačemusmrtuopšte:pamineumiremozatodabismobilimrtvi,daneštobudemrtvo,umiremozatodabismomoglidapređemouživot, umiremoda bismo živeli, nalazimo se u nekakvomplanu. Isti taj Tacithvali nas što ne pravimo velika pitanja oko grobova. Samo malo zemljenabacamo na sebe. Mirisa radi. Hvali nas uz to što ne želimo ogromnespomenikenagrobovima.Odričemosemitoga,kažeon.Nijeračunaosnašimstidljivimpropadanjemuposlednjevreme.

XXII

Prolećne vode i drugi znaci proleća. Ukinuta su noćna ograničenjapotrošnje struje, tako da mogu da se probudim kad god hoću i da čitam: snebesavelikdariblagoslov.Kakosamgluvinečujem,neosećamusebitonoveimuziku,alimisevrtiuglaviodživotneradosti,inadolazemibrojnebleštavemisli,eh!Naprimer,netrebaubijatitetrebetokomnjihoveljubavneigre.Takonešto ne priliči nama, ljudima; kukavički je i zao taj čin. Može se dogoditi,priznajem,alitonipoštonemanekevezesmojomnarednomnabačenommisli.Ušaosamjednomunekukapelu, ilikakobisetovećzvalo,nekimuslimanskihram,kojijebiojadnomaliiruševan.Ponjemujehodaovisok,riđobradičovekiprostiraopopoduneketkanine,pananjihstavljaokamenčiće.Aondasečovekbacionakolena.ZaključiosamdasemoliBogu.Zaštojekamenčićenatkaniniprebacivao napred i natrag? Ništa od svega nisam razumeo, ali sam sesuzdržavaoinisampokazaodabineštomoglodamibudesmešno.

Prisećamsekakosamjednomprišaooltaruucrkvi.Bilojetouvrememogpričešća.Sveštenikmijeneštostaviouusta,aondamijepružiočašudasrknemnešto iz nje. Oko mene je bilo mnogo ljudi koji su sve to posmatrali, i nisupokazivalidabiimneštomoglobitismešno.

Odakle se sad odjednom svega toga prisećam? Nije mi to ni za štapotrebno,ainikakvemudrostinemautome.Svemijetopalonaumjersamveseoiopijenzadovoljstvom.Tonazivamoiznenadnomiskričavošćuuma.

Oživljavam u sebi i neki uspomenu na vreme svoje prve emigracije. Ne,neće tu biti govora o nekim velikim stvarima i retkostima, već samo o nizujednostavnihdoživljajakoji susesmenjivali jedanzadrugim izdanaudan,ustranompredeluimalom,žegomosušenomgradićuupreriji.Čaknireketunijebilo, pa ni šume, samo neka šikara. Bilo mi je prilično dobro, radio sam napoljoprivrednom imanju kod pristojnih običnih ljudi, alimemučila čežnja zazavičajem,pasamčestoplakao.Mojadomaćicamiseblagosmeškalainaučilamereč„homesick".

Poslenekolikomesecirada,Lavlendovimajeponestaloparadabimoglidamezadrže.Neradosmoserastali;danjebiovećpriličnonaizmakukadsamseuputiopremagradu.Nigdemiseniježurilo,adogradanijebilonikakvogputa,samostaza.Svremenanavremebihseo imaštao.Kadovdevoda teče ispodleda,nijetokaokodkuće.Tamokodkuće,onositnopulsiranjeispodledabilojelepše,imodrije.Itadasamopetproplakao.

Začuosamkorakenastazi.Mladadevojka.Prepoznaosamje,kćerkajedneudoviceizsusedstva.Taudovicajevećnekolikoputaželeladamezaposlikodsebe,kadprestanemsradomkodLavlendovih.

-Helou,Nut.Jesamliteuplašila?-Ne,nisi.-Ijaćuugrad-reklaje.Nosilajebućkalicuzapravljenjeputerakojojseslomilaručka.Uzeosamjoj

spravuiponeojeumestonje.Dobrosamznaotakvebućkalicejošizsvojekuće,i,dasamimaoparčesuvogadrveta,lakobihsvojimdžepnimnožićemizdeljaonovu.

Hodalajeporedmeneisvevremecvrkutalaibrbljala,ajasampokušavaodajojodgovaramsonomaloengleskihrečikojesamznao.Svemijetobilovrlonaporno,pasampoželeodajednostavnopropadnemuzemlju.

-Uh,očiglednojejošdalekodograda,zarne?-Da,nadamse-pakosnojereklainasmejalase.Onanijeimalaništaprotiv

togadatakohodaibrblja.ItakosmostiglidoLarsenoveradioniceugradu.Padaojemrak.-DragiNut,sadbimoraodameispratišnatragreklaje.-Šta?-uzviknuosam,zablenuvšiseunju.-Bićesuvišemračnodaidemsama-objasnilaje.Larsen je bioDanac, i rekaomi je da bihu svakom slučaju trebaloda je

otpratim.I takosmokrenulinatrag.Bilo jesvemračnije imračnije,anakrajusmo

moralida sedržimoza ruke ipazimonagranekoje sunas šibalepo licu.Aliništa,slatkojebilodržatituruku.

-Zaboravilismobućkalicu!-najednomsamuzviknuo.-Vrlovažno!-reklajeBridžit.-Zaistanijevažno?-Nije.Zatoimamtebe!Zašto li je to rekla?Mogao sam to da shvatim samo tako da sam joj se

dopaoidasevaljdazaljubilaumene.Kadsmostigli,hteosamodmahdaseokrenemivratim,alitoipaknijeišlo.

Moraosamneštodapojedem,večeram,paiprespavam.Bridžitmijepokazalaneki sobičak s jednim krevetom. A ujutru sume i majka i kći nagovorile daostanemnekovremedaradimkodnjih,pasamtakootišaodamalorazgledampoimanju.Imalesudvemazgeitrikrave.

-Nemogusedobitiljudi-reklamijeudovica,žalećise.Nisambionavikaodaradimsamostalno.KodLavlendovihjemužbioživ,i

mogaojedameuputiuposao,aovdesubilesamoženekojesumogledamiukažusamonaononajvažnije.Naravno,nisamsmeodalenčarim.Nacepaosamgomiludrva,aposlesamsamazgamaodvezaođubrivonapolje.Itakojetoišloizdanaudan.

Udovicajeočiglednoisamauvideladamoradasepobrinezabožjupomoć,pa se jednog dana uputila u grad. Vratila se u društvu nekog Finca, svakakoveštogmomka, koji je znao svoj posao, i bio je rodom izOsterbotena.MladaBridžitnijevišebilatakosrećnaštomesedočepala,ne,nigovora,nijemevišenigledalanitimehvatalazaruku.

O,jadanja,zelenislinavkoizsvojedalekedomovine!Alinikadvišeusvomživotunećuverovatiuženskureč!

Međutim,idaljejevladalavelikaoskudicaradnesnage.Kadsamsevratiougrad,zaustaviomenaulicinekifarmerihteodamepovedesasobom.Većjeipomojojodeći,aiinače,mogaodaprimetidasamnovopečenidošljak.Inisamsezabunio,mnogosambiotražen.Pošaosamsnjim,čovekjeimaokolasadvasnažnakonja, pa smo sepovezli, a čim smo stigli kući, odmahmeupregaouposao.Uzivicušumemoraosamdaiskopamnekujamu,ionmijeodrediomereustopama.Zatomijetrebalovrlomalovremena,akadsamokončaotajposao,došaoječovek,nosećinaramenumalimrtvačkisandukispustiogaujamu.Bilojetozačasgotovoi,doksamčekaonanovenaredbe,daomijeznakdazatrpamgrobiprekrijemgabusenjemtrave.Zatimjeotišao.

Ali,milimojBože,dalićesevratiti?Neće?Zabaviosenečimokozgradanaimanjuičinilosedajevrlozauzet.

Čudiosamseineprijatnoseosećao,pomalosamseplašio.Sahraniosamnekodete,itojebilosve.Nikakveceremonije,nijednogstihaizpsalama.Došaosamočiglednokodmladihljudi,alinisammogaosnjimadarazgovaram,nidasaznamkojojveripripadaju.

Nisam inače ni na šta mogao da se požalim. Kuća i imanje su odličnoodržavani;bilojetukonjaikrava,dobrezemlje.Bezdece.Posaomijebiolak.Čovekjesammuzaokrave,timariostoku,amojajebilaobradazemlje.Štosetičemojedomaćice,onajebilasvazaobljena,debelairadosesmejala.Naučilamemnogimengleskimrečima idalamina raspolaganje sobicu sprozorom ikrevetom.Veseosvet;paloimjenapametdameizmerenakantaru,alijekukapukla,pamekantarudariopoglavi.Ništaod toganisamrazumeo, ali suoninapravilisilnugužvu,hvalećimeštosamtakotežak.Kadbimojagazdaricaišlaugradsputeromipšenicom,idaponeštokupi,ijasamjeponekadvozio.

Kadsmozavršilisprolećnimradovima,čovekjehteodamezadržinaduževreme,pasamtakoostaosvedoknijezavršenažetva.Tojebilonegde1880.ili1881.Jasamsepomalosmirio,ipočeosamdaseprivikavamnateljude.Obojesubilinemačkogporekla izvalisuseŠper.Kadsamodlazio,rukovalismosekaoljudiodmeđusobnogpoverenja.

Tadameuhvationovigazdaiponudiomiposaoprekoćelezime,trebalojetesatipragovezaželezničkepruge. Ipaksenisamusudiodaseprihvatim togposla.Ondamijeuzakupponudiosvojemaloimanje.Kakonitonijebiloništazamene,hteo jedaminazajamprodaparkonja ikolazaprevozrobe.Bio jeprepunidejaišpekulacija,ioslobodiosamgasetekuzmnogomuke.

Jednog dana ponudili su mi u gradu posao raznosača. Prihvatio sam tuponudu.Takosampogradunarazličiteadresedonosiopaketeikutije,anakonzavršeneturevračaosamseudućan.Bilajetonajvećatrgovinautommestu,aizatezgijebilomnogoprodavača.VlasnikjebioEnglezizvaoseHart.Prodavalismo svemoguće i nemoguće stvari: od kolomazado svilenog veša, konzervi,prslukaihartijezapisma.Ovdenisammogaodaizbegnemučenjenazivanašihprodajnih artikala, i takomi je rečnik, namoju radost, poletno rastao. Poslenekogvremenajemojgazdarešiodamestoraznosačapoverinovomčoveku,aja sam dobio sigurno mesto iza tezge u dućanu. Sada sam hodao saokovratnikomiblistavimcipelama,unajmiosamsobuugraduijeoujednomodhotela. Farmeri koje sam ranije poznavaonisumogli da se načude kako sambrzo uspeo da se vinem u visine. Pa i ona mlada Bridžit sa imanja došla jejednomudućan,ikadjevidelamojenovevrednosti,moždajesmrtnozažalilaštojepustiladasveštojebiloizmeđunas-prođe.Neznam.

Vrlosamdobroshvatiodabiželelasamnomdarazgovara,čimjerekla:- DragiNut, da li bi bio tako dobar i pomogaomi da iznesem ovemoje

pakete?- S najvećim zadovoljstvom! - odgovorio sam. Naravno, mogao sam da

novom raznosaču dam mig da preuzme taj posao, ali samo sam rekao: „Snajvećim zadovoljstvom!“, i tako joj lepo odgovorio. Lično sam odneo njenepaketeukola,zatimsamočetkaoodećuipristojnoseraspitaooimanju,njenojmajci ionomFincu.Alida,Finac jevećotišao, jer je žetvabilagotova.Njenumajkunijevišeprivlačilapoljoprivreda.Nameravalajedaprodaimanjeipreselise u grad, gde bi otvorila restoran sa čokoladom, kolačima i bezalkoholnimpićima. Mlada Bridžit se oduševljavala tom idejom, pa su i pronašle nekizapuštenikućerak,nekušupu,kojabisedalapreureditiunjihovrestoran.

Tada jeudućanušaomojprijateljPatrik,Pat, Irac,neštostarijiodmene,pustolov, draga i čudna osoba. Pat je, kao i ja, stanovaoumalom tavanskomsobičkuugradu,čestosmomeđusobnorazgovarali,obojicasmopatiliodčežnje

za zavičajem, i slagali smo se da ćemo se odmah vratiti kući, čimprikupimodovoljnonovcazato.

Pat semoždadelimičnobavio građevinarstvomu svojojdomovini, i nijeimao ništa protiv toga da ga zovu arhitektom. Isplanirao je i izmerio njihovrestoranustopamaipalčevima,dobropazećidasvebudeurađenokakotreba.Nabaviojedaskeigrede,aumojojtrgovininakupovaoekserailepka.Itakojevrednogradio.

Imalismomipopriličnostvarikojesunasmeđusobnovezivale,pasmoseisvakodnevnosastajali;svremenanavremeimaobiponekiodnasdolarkojibizatrebaodrugome,apozajmljivalismoiknjigejedandrugom.Alitomeđusobnopozajmljivanje knjiga nije nambilo od velike koristi, jer ja nisam znao tolikoengleskidabihmogaodačitamPejnovromanAgeofReason,[39]aonopetnijerazumeo knjigu J. P. Jakobsena Fru Marie Grubbe[40] koju sam kupio prekoČikaga.Bilisutomladidani,danilutanjaitežnji,alinikadanismozaboravljalidaželimodaodemoiztezemljeivratimosekućama;plakalismozajedničkiižalilisamisebe.

-MožešlidashvatišdamladaBridžitnijepalanazemljuizajecalakadjenjen rodni dom prodat! Bila je tamo stazica koja je vodila prema šumi, a podrveću u šumi skakutale su male ptice koje je sad ostavila. A uz to su bilaproleća,icveće,ikišasneba,išumžitatokomletnjihdana,pazarjeBridžitsvetomogladazaboravi?!Pa ionajpotočićšto je tekaotakodomaće iprisnouzćelo imanje, ion jeprodat.O,GospodeBože iOče,pa ipotok jeprodat! Ionasobarazmišljaoovomeionomeštosetudogađalo,neobojenijedrvenizidoviposmatraju.Trebalobidanasloniobrazuztajzidinikadaseneodvojiodnjega.

-Ne razumemomi te ljudeovde - rekao jePat. Zato se tu i ne osećamoprijatno.ProšlegodinesamradionanekomimanjuuVajomingu.Mojgazdajepažljivorazgledaoodštampaneoglaseislikekojejedobijaopoštom,aondajesamojednogdanarekao:„Selimse!"PoveojesvojuporodicuiotišaonaFloridu.OstaviojetektakosvojeimanjeuVajominguiodlepršaouFloridu.

-Istina,Pat,mineshvatamooveljudeovde.Hajdemomiodavde.-Ali,čuj,Bridžitjezgodnacura-rekaojePat.-Štahoćeštimedakažeš?-upitaosam.-Dajezgodnaidasadradimzanjuinjenumajku.TinepoznaješBridžit.

Onehoćedaotvorerestoran.-A,tako…-rekaosam.Ali,odtogdana,počeosampomalodasumnjamuPatainjegovučežnjuza

zavičajem. Razgovarali smo i raspravljali o tome. Da, Pat je i dalje vatrenogovorio o povratku kući - u Erin,[41] nabrajajući sve draži i veličanstvenosti

zavičaja. Namilje se pružaju zeleni pašnjaci, s govedima, ovcama, crkvama izamkovimakojisenemoguizbrojati.

Sedeo sam i slušao, klimao glavom, govoreći da sve to imamo imi kodkuće.

Međutim,Patjezapaouratobornoraspoloženje,tvrdiojekakosenijednazemljanemožeuporediti saErin, snjenimdugimplaninskim lancimakoji sepružajuprekodesetdodvadestgrofovija,skrozdoAtlantika.Pasveonevelikerekeigradovi,jezerapokojimaplovebrodovi,iprocesijenačelusakardinalom.

Svesam ja topotvrđivao, idodavaokakosve to imamo imi.Nakraju jeispalotakodasmosvakinasvojnačinukrašavalislikusvojezemlje.

-Galdopigen[42] - rekao sam. - Pa Lomsegen.[43] Kraj Lomsegena postojicrkvaiunjojsamsepričestiohiljaduosamstosedamdesettreće-rekoh.

I to, što bi inače i kamen dirnulo, Pata nije ni dotaklo. Postao je sveratoborniji i sve je žustrije govorio. Spomenuo je nekog irskog pronalazačamašine kojim je moglo da se leti po vazduhu. Da, da. Počeo je da se kitipećinamabazaltauAntrimu, isamjebio izAntrima,kakojerekao,atesusepećine spuštale sve do središta Zemlje. Širio se sa svojim maslinjacima,vrtovimaružairibarimakojisu,sabijenijedniuzdrugesedelipoobalamareka.

-Ha,ha,ha,ha…ribari…-smejaosamse.Pazaronništaniječuoonašimribama,oLofotima,oFinmarku?!

-Ne,nisam.Aimalismomiisvedrugo.Zarnašihogromnihšumaivodopadaimatek

tolikodanavrhnoktastanu?- Hajde ućuti malo, Pat! Pa zar nismo mi pronašli Ameriku pet stotina

godinapreKolumba?Azarnašegranicenedopiručakidan-danasdoRusije?-DoRusije?-zabezeknuosePat,neverujućimi.Dobro,nekaga.Aliglavnojedasmoobojicaopetžalilizazavičajem.Sveusvemu,počeosamdasumnjamuPata.SumnjatiuPata?Pazarsenijeionzlopatiotamo,stanovaoupotkrovljuuz

svetlostpetrolejke?Samokadbinjegovitoznali,kadbimutoznaliotacimati.Aliotomenijehteonidaimpiše,nidaimpriča.On,kojijekodkućeimaouštalidva jahaćakonja, imao jeovdeukošenkrovnadglavom,smalimprozoromugvozdenomokviru,isamojetajprozormogaodaotvori.

-Imašlizaistajahaćekonjekodkuće?-Tote iznenađuje?Znaš li tikolikoprozora imananašojglavnojzgradi?

Mnogo više nego u ćelom ovom gradu. A ovde, kad isturim glavu kroz krov,vidimsamookačeniveškakosesušinanekomzemljištu.Nemaštipojmakako

metajvešnakonopcunerviradokseonakobučnopovijaileprša,ajamoramtačnodapreračunavamsvojegrađevinskenacrte.Aliotrpim,isvetozaljubavBridžit,jeronajeipakzgodnacura.

- A kako ti to misliš da se vratiš kući ako se ovde spetljaš s nekomdevojkom?

-Povešćujesasobom.-Povešćešjesasobom!?-Da,pazarmislišdaćudajeostavim?Ondatimeneuopštenepoznaješ.

Jednostavnoćujepovestisasobom.-Bašbihtovoleodavidim-rekoh.Itakojeodtadasvekrenulonaopako.Gorezaistanijemoglobiti.OnajvešjepripadaopekaruKlajstu,koji jenatomzemljištuimaoisvoju

pekaru. Jednenoći, Pat jeodrešio sve tekonopce i lepo ih složiopo zemlji, aujutrojenastaosveopšticirkus.KlajstjebioAustrijanac,Bečlija,ljubazančoveksrednjih godina, alimu se takvapodvalani najmanjenije dopala.On i Pat supopričalisasvimozbiljnootome,iPatmujepritomobjasniokakotunipoštonijerečonekojnjegovojpodvali,većdagatajvešnervira.

-Pazartinemožešdaotrpišpoglednaveškojisesuši?-upitaogajeKlajst.-Ne-glasiojePatovodgovor.-Ha,ha,ha…-smejaoseAustrijanac,očiglednosezabavljajući.Aondajeponovoprivezaokonopce.Alisadanijevišebiloninajmanjezabavno.DesilosenekakodajebaštadamladaBridžit,onaBridžitsaimanja,došla

daučizanatkodtogpekara.Trebalojedanaučidapečeniznajobičnijihkolačaipeciva, a idrugeposlastice za svojbudući restoran.Bićeda je tobila sasvimdobraimajčinaikćerkinazamisao,isasvimbiseisplatila,ainekovremejesvebašdobrokrenulo,pasečakniPatnijeprotivio.

Aliondajesvepošlonizbrdo.Restoran je otvoren i počeo je da radi s mnogo uspeha. Arhitekta Pat

pretvorio je šupu u kuću, u kojoj nije bila samo prostorija sa stolicama istolovima za kojima je mogao da se popije neki voćni sok ili kakao, već idograđene prostorije za kuhinju i pekaru, a gore se nalazilo više sobica,privatnihodajamajkeikćerke.

I pekar je imao svojih zasluga u davanju dobrih saveta, ali je svakakopreterao. Zar nije mogaomalo da se suzdrži dok ne dođe vreme? Bio je jošsuviše mlad. Deca su mu već odrasla i zaposlila se, a u njemu se javilointeresovanjezamladu,zgodnudevojkukojajehteladaizučinjegovzanat,ipri

tomsepokazalabistrom.Bilokakobilo,pomogaojedaseudogradnjusmestioveća peć samnogim rernama i pločama, i tako je tu prostoriju pretvorio upekaruzapečenjekolača.

Svejetobilodobro.Ali jestari lisacpočeodapereiBridžitinorublje.Posvojimvelikimlavorimauvekjeimaotopleihladnevode,pakadbipraosvojupekarsku odeću, umrljanu testom, mogao je isto tako da opere i Bridžitinu.Shvatiojedaonabašinemaprevišenovca,pajehteodajojpomogne,moždajepritomimaonajboljenamere,alijeipakpreterao.AtojeuPatustvorilozlukrv.TakojepekarKlajstpraoipregače,igornjedelovepregača,aimaramice,kojenipoštonisumoglebitinjegove.

Iondajesvetookačionakonopcezasušenjevešanadvorištu.Patjedošaokodmeneudućanihteojedapođemsnjim.Biojebledkao

mrtvac.-Morašdaseodselišiuzmešdrugusobu-savetovaosamga.-Panemislišvaljda…?-rekaomijePat.-Hoćudasveimamnaoku.Pošlismokodpekara,iPatmujepredložiodakupitozemljišteodnjega.Ali

kakoPatnijeimaonovca,Klajstnijehteodagaproda.- Pa šta ti je? - upitao ga je Kleist. - Ja perem i kačim veš. Čitavog dana

moramdabudemčistibeokaosneg,zartonemožešdashvatiš?-Aštajestimženskimrubljemkojekačiš?-upitaogajePatidobaciomu:-

Svinjojedna!-Atinemožešdagledašženskorublje?-rekaomujeKlajst.-Ne,nemogu!-rekaojePat.-Ha,ha,ha…-bučnosesmejaoAustrijanac.Istina,Patunijebašbilolakodaostanesuzdržankadtreba.Stajaojetakoi

sad tamo, a usne su mu podrhtavale. Na kraju je patetično zapretio svomneprijatelju kako neće više postupati s njim u rukavicama, javiće on sve tosvojojporodiciuErin,anjegovajeporodicaplemenitogroda.

To nije ostavilo nikakav ozbiljniji utisak na Klajsta, delovao je kao daustvari ne razume baš mnogo od svega toga, pa je samo klimnuo glavom iotišao.

-Morašdaseodseliš,kažemti-rekaosamPatu.-Pazarnevidišdatotakoneide.

-Jaseneselim-biojePatovodgovor.Ne,naravno,jošnijepokazaodovoljnoglupostiibudalaština.Mnogosam

seljutionanjega,itosammuipokazao.ŠtasammogaodanađemutojnovojPatovoj strani? Video sam samo njegovu očajnu i komičnu zaljubljenost i -

plemstvo,štagodmutobilo.Možda je tou Irskojbiloneštoprefinjeno,ali janisamznaoštabitomoglodabude.Govoriosammudajebudala,zatoštogajetamalafarmerskakćitolikoopčiniladajesasvimizgubiorazum.

-Mogaobihusmrtzbognje-rekaoje.-Tojeipakmalopreviše.Itoti,kojisiplemićrekaosamnasumice.-Nisamjaplemićkogporekla,većmojamajkaobjasnioje.Izdžepajeizvadiopismoipokazaomiga.Nazadnjojstranikovertabilaje

malafigurauzelenojgleđi,zakojujerekaodajeplemićkigrb,azamenejetajgrbzaistapredstavljaoneštoaristokratsko.Ništajaodtoganisamshvatio,pasammoraodaćutimibiosamzbunjen.Ipaksammuserugaozbogonanjegovadvajahaćakonja.Odgovoriomije:

-DragiNut,ništatiodsvegatoganerazumeš.Miimamovelikoimanje, izatomogudaimamdvajahaćakonja.

Nisadminištanijebilojasnije.Sve u svemu, od tog vremena je Patova glava sve vreme virila iz krova,

držeći na oku veš koji se sušio na terenu. Sasvim je pobenavio, obuzetljubomoromzakojuseniječinilodabimogladaprođe.Smejaosammuse,alinanjegatoninajmanjenijedelovalo.Očisumupostaleružnolukave,ne,nikonećenjeganasamariti,nekasepojaviivišedelovaženskogveša,alinjegovompogleduništanećepromaći.

Potpunojepoblesavio.ItakojenekovremepekarKlajstpoučavaomladuBridžitsvompekarskom

umeću,aondajejednogdanaobjaviodajeizučilazanat,idaodsadamožedapečekolačenasvojuruku,kodkućeurestoranu.Itadajedošlodopopuštanja.

Pekar Klajst je bio dobroćudni Bečlija starog kova, i daleko od istinskilukavog lisca, već višemajstor svog zanata, i ponosan na svoju znanja željnuučenicu.Pokazalosetadadanjemunijebilostalodoonihdesetdolarakojejetrebalodadobijezasvojuobuku,jerihjejednostavnoodbiodaprimi.Ugradujeimaosvojpoznatdućan, iodnjegajesasvimlepoživeo.Asad,poslenedeljaimeseci, uplovio je u opet u svoj uobičajeni svakodnevni život, i ništa se nijedogodilo.

Ali je kod Pata došlo do ogromne promene: prošla ga je zaljubljenost uBridžit.Bilojetočudo.Itokakvočudo:nijevišebiozaljubljenuBridžit!

Pazarjetomogaodabudeistimomak,sasvimsrozan,teškopovređen,kojijedonedavnotvrdiokakobiiusmrtzbognje;kakosvetoshvatiti?Moglobiserazumetijednostavnotakoštonijevišebilonikogainičeganakogailinaštabimogaodabudeljubomoran,unjemunijevišepostojaloneštonaštabimogaodasvalikrivicu,pamujetakosplasnulažestina,iščezlajenasilnost.

Siroti Pat, sav je oslabio i osušio se, jer vremena za jelo nije imao,stražarenjes tavanskogprozorčićanijemudopuštalodasemakneodatle.Aliubrzoseopetoporavio,uzdigaoglavuiuspraviose.UradiojetoPat.

Zajednosmootišliurestoran.Patnirečdakaže,dobilismosvojkakao ikolače,iplatili.Patunijevišebilodonegovanjasvojeljubavi,naprotiv,postaviojezahtevzaisplatu.Majkaikćibilesuiznenađene.Neverovatnosepromenio,sasvimdrugiPat.

-Isplata,a,da-zaposao,naravno.Alinebilionmoždamogaodadođekodnjihistanujeujednojodonihsobicakojejesamurediogore?

Patjeodmahnuoglavom.-Alizaštojeondapraviosvetesobice?-Trebamimojnovac-odgovoriojePat.-OdlazimuVajoming.Nisupokazaleninajmanjuvoljuzaisplatomioklevalesu.Bridžitjeutome

možda bila i gora. Razmazio ju je njezin očinski prijatelj, pekar Klajst, pa jepostalahirovita.

-Naljutiosamsenanju,postalajesuvišepromišljena.Gizdasenaokolougradskim haljinama, a kad joj se prodavao njen rodni dom nije pokazala ninajmanjetuge.Ne,nijeonadobra.

-PrenekidansamprošaoporedLarsenoveradionice-rekaosamBridžit.-Tvojabućkalicajejošuvektamo.

-Štato?-Patvojabućkalica.Nisijepodigla.-Nisam, tumojubućkalicu…manetrebamiviše,slobodno jeuzmi,Nut.

Ha,ha,ha…-Takoćubarnaplatitineštozatoštosamjedoneotamo-rekaosam.-Ućutiviše,Bridžit!-reklajojjemajka.-Mojposaokoštadvestačetrdesetdolara-rekaojePat.Imajkaikćisklopilesuruke.-Daćemodaseproceniposao-reklesu,podloseponevšipremaPatu.Znale su one šta rade, vreme će se do procenjivanja otegnuti, a Patu je

trebaonovac.Nakraju jemoraoda se zadovolji ipolovinom, samodadobijenovacnaruke.

-Bitange!-promrsiojePat.Meni je bilo vrlo drago što je Pat raščistio s Bridžet, pa smo opetmogli

zajedničkidaraspravljamoobudućnosti.Prolećejebilonavidiku,iopetnasjeobuzelaželjadakrenemokući.Štosemenetiče,biosamspremandaprestanem

sradomudućanu,radiosamtamovećtrećugodinu,aplatajebilaniskainijebilanizašta.Hteosamnazapad,upreriju,gdebihimaobesplatnuhranu,i,dokbudemradio,nikakvihdrugihizdataka.

- Nema ni u tome nikakve budućnosti - rekao je Pat. - Ja odlazim uVajoming.

-Aštaćeštamo?-Daprošvrljammalo.Amogaobihidaprodamonufarmu.-Kakvusadfarmu?-Nakojojsamradio.-Šta,zarjetobilatvojafarma?-Da,onajčovekjujenapustioiotputovaonaFloridu.- Posmatrao sam ga bez reči i razmišljao: „Pa zar je tako farma postala

njegova?“-O,Pat,Pat, tisinekočudnostvorenje ipustolovpodovimnebom,opet

nisamnačistostobom.-Svakakoćujeprodati-rekaoje.-Pavaljdaimašipravonato-rekoh.-Tvojajeplataugrađenautufarmu.-Da-presekaomePat.-Sadteshvatam.Tisitamoradioodjutradomrakainištazatajradnisi

dobio.-Da-ponoviojePat.Klimnuosamglavomdapokažemkakosamsvedobroshvatio.-Biositamopriličnodugo,moždaivišeodgodinudana…-Godinuipo-rekaojePat.-Onda,naravno,ništatinestojinaputu,dragomiještosimitoispričao.

Setisedamidašadresuprenegoštootputuješ.Kad je Pat otputovao, u gradu mi je postalo još neprijatnije. On je bio

nenadoknadivdrug,imnogomijenedostajao.Pisaosammunekolikoputa,aliodgovora nije bilo. Možda nije imao vremena, a možda je bio obuzetpripremama za povratak kući. Kad se primakao kraj mom boravku u gradu,došao mi je na kraju g. Hart i ponudio solidnu povišicu ako bih želeo daostanem.Bilojeprekasno.

DošaosamnaDalrumplovoimanjeuRedRiverVelijuiostaotamodokrajažetve.

XXIII

Većsutrigodineprošleotkakosamuhapšen.Ievomeovde.Timeminištanijeučinjeno,tomesejednostavnonetiče.Prošlojepored

menekaonekislučajnidogađaj, inijeminameradakažemištavišeosvemutome.Uvežbaosamseućutanju.

Svismominaputupremajednojzemljiukojućemouveknavremestići.Nigdenamsenežuri, iputemprikupljamoslučajnedogađaje.Samosebudalekreveljekanebesimaipronalazevelikerečiotimdogađajima,istrajnijimodnasineizbežnim.Da,prijateljumoj,kakolisusamoistrajniineizbežni!

Sada smo već duže vreme imali toplo leto, do 23”C u hladu. A onda jeodjednom došlo do promene, i nebo je postalo čisto kao staklo i nekakoukrućeno. Noć je, izlazim da bih video šta se zbiva. Pun je mesec, ali nigdemeseca. Šta je sad to? Svuda tišina, ni komarca. Dva sata kasnije izišao samponovoivideokakosemesectekpenjekavrhovimadrveća.

Moždausvemutomeinijebilonekogvećegnesklada,ali je ipakpomalozbunjivalo.Dasamdvasataranijestajaonanekojuzvišici,videobihmeseckakoizranjaizmora,kaonekameduza,zlatnaimokra.

O,mojetrajnoumanjeneduševnesposobnosti,kakomepraviteglupim!Naravnodasumikrvnisudovizakrečeni,alimetonebrine,netičemese.

Kad sam pristojan prema samom sebi, nazivam to kostoboljom. Ima moždagodinudanaotkakosamodbacioštap.Štaćusaštapom?Pabilajetosamonekavrstaprenemaganja,kaokadbihnakriviošeširnaglaviilitomeslično.Dalimijetajštapslužiozanekakvopodupiranje?Ne,nije.Mismopostalidrugovi,aliništavišeodtoga.Kadbisepadalo,uvekbismosenašliusnegu,dalekojedanoddrugoga.

Štoseoddrugovaimožeočekivati.Međutim,mojajekostoboljadokrajnostimučna.Nečujem.Paneka!Alijai

nevidim,atojegore.Nisamvišeustanjudačitamnovine,ninajbednijenovine.Panekaitobude,uostalom,nijeliitonekavrstarazmetljivostikadkažemdamoguodličnodačitamkadmijakosunceosvetljavaštivo.

UNordlandusmoimalineštoštosmonazivali„vidzasnalaženje“,čulovidasamozahodanje.KadbiMarenMariaKjeldsendolazilahodajući,reklobisedaima„vidzasnalaženje",ali jeonaipakkoristilaštap,a imala je idostadrugihtegoba.MarenMariabilajemeđunamanekomističnostvorenje,nikonijeništaznao o njoj, ali se pripovedalo da je nekada bila zgodna devojka, kći nekog

pomorca ili tako nekog, ali sve je to bilo samo nagađanje, sama ništa nijegovorila. Da je bila dete iz bolje porodice, to su svi verovali, jer se preživalaKjeldsen, a tako se u našem kraju niko nije preživao. Kad bi hodala našimkrajem, jedini joj je posao bio da žvaće baguš, i to zbog zubobolje. U svojimmlađimdanimanaviklasenaduvaninijevišemogladagaseoslobodi,žvakalaje taj baguš kao neka mornarčina. A i inače je bila prilično neprijatna i bezikakvogstida.Alitojestvorenjezatoimalonajlepšedevojačkeruke.Diviosamsetimrukama,žućkastim,alitakomekimiprefinjenim,nikadaupotrebljavanimdaneštourade,nikadsasvimčistim,aliprekrasnimzagledanje.

Na kraju je Maren Maria došla pod starateljstvo i postala opštinskaštićenicakada joj jebilasedamdeseta iliosamdeseta.Videla jedahodasamasvojim zacrtanim putanjama između imanja, i to bez pratnje, i sve do krajaimalajesvoj„vidzasnalaženje“.

Dobrobibiloimati„vidzasnalaženje“mnogogodinaunapred.

* * *

Ivanjdan1948.DanasjeVrhovnisuddoneopresuduituzavršavamsasvojimpisanjem.

Napomene

[←1]Novackojijedobiozaknjigu„Plodovizemlje“Hamsunjeistegodineuložiou kupovinu imanja Norholm, koje je nosilo beleg danske tradicije. Imanje senalaziu južnojNorveškoj(Sorlandet),okošestkilometaraodGrimstada.(Svenapomeneuknjizipotičuodprevodioca.)

[←2]MislisenaOlimpijaduodržanu1924.godineuParizu.

[←3]Grimstad:gradićujužnojNorveškoj.Nalazisenasamojobali,istolećimajebiovažankao ribarski centar i luka.NekolikodesetinakilometaraudaljenoddanasvećegsredištaKristiansunda.

[←4]Norveškenovine,osnovane1860.godine,konzervativnousmerene.DanassujedneodvodećihnovinauNorveškoj.

[←5]Topsoe,Vilhelm(1840-1881),danskipisac inovinar,uveonaturalizamudanskuknjiževnost,ostaopoznatkaoizvrstanstilista.

[←6]Norveškenovine,osnovane1819.godine.Udugomrazdobljusvogizlaženjamenjale su svoju poziciju u norveškom društvu, a i sadržajnu orijentaciju. Uvreme nemačke okupacije pokazale su svoj beskompromisni stav u prilogslobodneNorveške, pa su urednici zatvarani, a 1943. novine su i prestale daizlaze.Danasnosepodnaslov„slobodaninezavisankonzervativnidnevnik".

[←7] Brandes, Ceorg Moriš Koen (1842-1927), najznačajnija kritičarska iknjiževno-teoretičarska ličnost u nordijskoj književnosti svog vremena,zastupnikidejeorealističkojknjiževnosti.

[←8]Gildendal(NorskForlagA/S),jednaodnajvećihizdavačkihkućaudanašnjojNorveškoj,osnovana1925.godinesodvojenimkapitalomodistoimenestarijedanskeizdavačkekuće(od1770).

[←9] Slika prema Bibliji (Luka, 17.6): „Ako zbilja imate vere koliko zrno

gorušice…"; ili (Matej,13.31.): „Kraljevstvo jenebeskosličnozrnugorušice…"Hamsunželidanaglasičvrstouverenjesudije.

[←10] Terboven, Josef (1898-1945), nemački državni komesar(Rcichskommissar)uokupiranojNorveškoj,od24.4.194«.(posleneuspešnogpokušaja da se formira pouzdana pronacistička norveška vlada), do krajadrugogasvetskograta,kadajeizvršiosamoubistvo.Usvojimodlukamabiojepotpuno nezavisan od Kvislinga (i smatrao ga neupotrebljivim), direktnopodređenHitleru,odgovoranzaratnezločinenemačkihokupatorauNorveškoj.

[←11]Thrane,MarcusMoller(1718-1890).Osnivačradničkogpokreta,ponjemunazvanog „tranitistički pokret“, koji je bio blizakmarksizmu, iako samTranenijepoznavaoMarksoveideje.PokretjezačetuDramenu18-18.poduticajemfebruarskerevolucijeuFrancuskoj.Skršenje1855.hapšenjemnjegovihvoda.UNorveškojjetoprviradničkipokretiuopšteprvomasovnopolitičkookupljanje,aumeđunarodnimrazmeramaznačajanjekaonajsnažnijisocijalističkipokretunekojzemljisajošnerazvijenomindustrijom.

[←12]Lofthus,KristianJenscn(1750-1797),bogatinapredanseljakizArendala(jugoistočna obala Norveške), koji je stao na ćelo seljačke pobune protivčinovničke samovlade u tom kraju. Posle niza žalbi uručenih kralju uKopenhagenu,l.ofthusasuvlastipokušaledazatvore,alisuimseorganizovaniseljacioduprli,itojepoprimiloznačajpobune.Kraljjenakrajuudovoljiodeluseljačkihzahteva,alisuLofthusideonjegovihpristalicaipakuhapšeni.LoftusjeosuđennateškudoživotnurobijuuosloškojtvrđaviAkershus.

[←13]Hauge,HansNielsen(1771-1824),propovednikortodoksnogluteranstva.Svojimpreteranimzahtevimaomoralnoj čistoti, propovedanjembezdozvolecrkvenih vlasti, i osnivanjem preduzeća od prikupljenih novčanih prilogavernika(radistvaranjakapitalazajačanjesvogapokreta)postajenepoželjanucrkvenimkrugovima,iosumnjičendaželidaseobogatiprilozimavernika.Zbogtoga je više puta zatvaran; devet godina bio je u zatvoru u Oslu (tadašnjojKristijaniji) dok je istražna komisija utvrđivala njegovu krivicu. Na kraju jeosuđennadvegodinetamnice.Onjemujevladaloopštemišljenjedaniukomslučajunijevaralica,većidealistaisanjar,itakojeušaounorveškuistoriju.

[←14]KnutHamsunboravioje1938.gotovopolagodineuDubrovniku,očemusedostapisaloutadašnjojštampi.

[←15]SlikapremaBibliji(Matej5.15):„Netežesesvećadasestavipodkotao,nego na svećnjak da svetli svima u kući.“ Hamsunov zaključak da se ne stidisvogpostupka.

[←16] Haavamaal (isl. Hävamäl). po novijom norveškom pravopisu Hävamäl,najdužaodislandsko-norveškihoda(dugoepskoposrnenejasnogvremenskogpostanja, prvi put zapisane u izgubljenom starijem rukopisu Codex regius izprve polovine 13. veka, odakle ih je verovatno i uzeo u svoj rukopis podnaslovomEddaSnorriSturluson,negdeizmeđu1220.i1230.godine),obuhvata164 strofe i moralist itko je kazivanje vrhovnog boga nordijske mitologijeOdina.Zatosetakoinaziva:hävamäl=kazivanjenajvišeg.

[←17] Tesaka ili Antaisaka: plemena jugoistokuMadagaskara, sa oko 220.000pripadnika,poreklomodcrnihKomoriena.

[←18]Engström,AlbertLaurentiusJohanncs(1869-1940),švedskicrtačipisac.KaocrtačstekaojeafirmacijuzahvaljujućihumorističkomlistuStrixkojijesamosnovao1896.iunjemuobjavljivaosvojeznamenitecrteže.

[←19]Nazivzapripadnikenorveškogpokretaotporauvremedrugogsvetskograta.Imepotičeodgeografskogpojmalossingfjorden,fjordanazapadnojobaliNorveške. Tu se nemački brod Altmark 14. 2. 1940. sklonio tražeći zaštitu unorveškim, tada neutralnim, vodama. Silom, ali bez borbe s norveškommornaricom,engleskirazaračCossackušaojeufjordioslobodio300engleskihpomoracakojisuse,zarobljeni,nalazilinanemačkombrodu.Tajizrazjeinačeprviputupotrebljenupronacističkomšvedskom listuSverige Fritt (Slobodnašvedska)31.1.1941.,čimesealudiralonanorveškunaklonostpremaEnglezima,auz to sepokušaloda se tako stvori zvukovnoodgovarajućipojamsuprotanreči„kvislinger".

[←20]PokrajinanadalekomseveruNorveške,gdejeHamsunživeokaodete.

[←21]PoluostrvoinazivoblastiuokruguSaltonuNordlandu.Hamsunjeproveodetinjstvo u tom kraju gde su se njegovi roditelji doselili kad sumu bile trigodine.

[←22]Botten-Hansen,Paul(1824-1869),poznatinorveškipisacibibliograf.

[←23] Stivenson, Robert Louis (1850-1894), svetski poznat škotski pisac,naročito pustolovnih romana, koji se pred kraj života, tražeći spas odtuberkuloze,nastanionajednomodsamoanskihostrvauPolineziji.

[←24] Bunyan, John (1628-1688), propovednik i najčitaniji engleski pisacreligiozne proze. Tokom jedanaestogodišnjeg boravka u zatvoru, u koji jedospeo zato što je, kao pripadnik nekonformista, uprkos zabrani, i daljepropovedao,napisaojesvojanajčuvenijadela.

[←25] Selah: reč nejasnog porekla iz hebrejskog „saelah“, a pojavljuje se upsalmimaisluživerovatnoilikaoliturgijskailikaomuzičkaoznaka:liturgijskimoždauznačenju„amen"ili„aleluja“;muzičkimoždauznačenjustanke,refrenailipodizanjaglasa.

[←26]Neprevodivaigrareči:norveškiglagol„sla“,ovdevišeznačnoupotrebljen:„udariti“(inačenajčešćeznačenje)i„tražitiodnekoganovac"(nauliciisl.).

[←27] Pellico, Silvio (1789-1854), italijanski pisac iz doba romantizma, koji jezajednosaManconijemidrugimrodoljubimaradionaoslobođenjuiujedinjenjuItalije. Proveo u veoma teškim uslovima punih osam godina u austrijskomzatvoru,itunastajenjegovačuvenaknjigaLemieprigioni(Mojatamnovanja)nakojualudiraHamsun.

[←28]StihizjednepesmenorveškogromantičaraJohanaSebastianaWelhavena(1807-1873).

[←29]Flagstad,KirstenMalfrid(1895-1962),čuvenanorveškaoperskapevačicakojajenastupalaunajznačajnijimsvetskimoperskimdvoranama.

[←30] Burns, Robert (1759-1796). jedan od najvećih škotskih pesnika, koji jepisaoisključivonadijalektu.Uzimajućitemeizsvakodnevnogživota,postaojeproslavljennarodnipesnik.Oduševljenfrancuskomrevolucijom,aliiopterećennesrećnimljubavimaialkoholizmom,ranojeumro.

[←31] König, Christian (1867-1935), značajna ličnost u danskoj i norveškojizdavačkoj delatnosti. Od 1907. do 1927. bio je direktor izdavačke kućeGyldendalskeBoghandel, itonjenogodsekazanorveškuknjiževnost,auistomrazdoblju i direktor u tada osamostaljenoj izdavačkoj kući uOslu -Gyldendal

NorskForlag.

[←32] Norveške novine, osnovane 1945., neposredno nakon oslobođenja odnemačkeokupacije.

[←33] U daljem tekstu izostavljena je otprilike jedna stranica originalnogHamsunovogteksta,ukojempisacrazmatranekepojaveunorveškomjeziku.To izlaganje, bez primera iz norveškog ili srodnih mu jezika, bilo binerazumljivo, a u prevodu potpuno nejasno. Uz to, taj tekst nema neke većevažnostizacelinu.

[←34]Privremenidržavniorgan,stvorenodmahposlijeoslobođenjaNorveškeodnemačke okupacije, sa svrhomda utvrdi imovinu onih koji su se u toku rataogrešili o norveške državne interese, i da na osnovu te imovine naplatieventualnekazneisl.

[←35]Sleditekstnaosnovustenograma,kojipisacnijeispravljao.

[←36] Norveške novine, osnovane 1936. godine. Posle okupacije Norveške izabraneizlaženjanovinaArbeiderbladetnjihovuštamparijupreuzimajunovineFrittFolk,kojepišuorežimskomduhu,ali imbrojčitalacautovremeznatnoopada.Poslednjibrojtihnovinaizašaoje7.maja1945.

[←37]Grundtvig,NikolajFrederikSeverin(1783-1872),danskiteologipesnikizdobaracionalizmairomantizma.Značajanjeposvojimteološkimpostavkamaisvojojreligioznojpoeziji.

[←38]HeidenstamvonVerner (1859-1940), švedskipisac i dobitnikNobelovenagrade za književnost 1916. godine. Tvorac je teksta švedske himne i pisacpoznatog udžbenika švedske istorije (Šveđani i njihove vode). Izdao nizistorijskih romana i zbirki pesama. Veliki Strindbergov protivnik.Konzervativan.

[←39] Paine, Thomas (1737-1809), britanski pisac koji je živeo i u Evropi i uAmerici. Učestvovao je u američkom građanskom ratu, a u Engleskoj izdaoknjiguRightsofman(Pravačoveka)branećiidejefrancuskerevolucije.KasnijeizdajeiknjiguTheageofreason(Dobarazuma)gdehvalitzv.prirodnereligije.

[←40] Jacobsen, JensPeter(1847-1885),danskipisackoji jeznatnouticao ina

dansku i na evropsku književnost simbolizma. Kad je oboleo od tuberkuloze,potpunoseposvetioknjiževnomradu.Počeoje1872.snovelomMogens,dabinajveći uspeh postigao knjigama Gospoda Marija Grube i Nils Line kojima udanskoj književnosti stvara prve psihološke romane u duhu Flobera iTurgenjeva. Za njega su karakteristični izraziti lirizam i unošenje jezičkihinovacija.

[←41]StarinazivzaIrsku.

[←42] Najviši vrh u lancu Jotunheimna (srednja Norveška), 2469 m. aistovremenoinajvišievropskivrhmeduplaninamakompaktnogsastava.

[←43]MestašceporedvarošiceLomupodnožjuJotunheimena.