Koji su najzaga|eniji

gradovi u Srbiji i u svetu

S p e c i j a l n i d o d a t a k l i s t a D A N A S

broj 5s r e d a , 1 9 . s e p t e m b a r 2 0 1 2 .

An|elka Mihajlov, predsednica Ambasadoraodr`ivog razvoja i `ivotne sredine

Zaga|iva~i treba da

plate

Carstvo plasti~nih

kesa

Carstvo plasti~nih

kesa

Dobro je {to nemamo kitove,jer bismo ih potamanili

III

Foto: Stanislav

Milojkovi}

s r e d a , 1 9 . s e p t e m b a r 2 0 1 2 .

Sprovo|enje na~ela „zaga|iva~ pla}a“ dopri-nelo je da se u Srbiji kvalitet vazduha posled-njih godina pobolj{a. To na~elo prakti~nozna~i da bi zaga|iva~ morao da uplati ve}asredstva Fondu za `ivotnu sredinu, ukolikovi{e zaga|uje, te su mnogi pokrenuli procesuvo|enja ~istijih tehnologija - ka`e za DanasAn|elka Mihajlov, predsednica Ambasadoraodr`ivog razvoja i `ivotne sredine i nekada-{nja ministarka ̀ ivotne sredi-ne. Ona nagla{ava da bi u na-{u zemlju ulazile prljave teh-nologije da nije uvedena prak-sa da zaga|iva~ pla}a.

Da li su Bor, Pan~evo iObrenovac i dalje ekolo{ke„crne rupe“ ne samo Srbije,ve} i Evrope, zbog lo{eg kva-liteta vazduha?

- Situacija u Boru, Pan~evui Obrenovcu dosta se izmenila u poslednjihdesetak godina. Merenja su uspostavljena iredovno se objavljuju. To, naravno, ne zna~ida su u Boru, Pan~evu i Obrenovcu svi pro-blemi re{eni. Istakla bih da u na{oj zemlji jo{nije sistemski re{eno upravljanje otpadom izrudarskih aktivnosti onako kako je to u~inje-no u zemljama Evropske unije. Tako|e, jo{nisu potpuno razvijeni mehanizmi kojima senadokna|uje {teta u~injena ̀ ivotnoj sredini.

Kakvo je stanje vazduha u Srbiji? Kojematerije najvi{e zaga|uju? Da li je zdravljegra|ana u pojedinim sredinama ugro`eno?

- O uzro~no-posledi~noj vezi ̀ ivotne sre-dine i zdravlja, na bazi raspolo`ivih podata-ka, ura|ene su mnoge studije i istra`ivanja.Donete su strategije i dr`ava se obavezala da}e sprovoditi niz me|unarodnih ugovora.Nedavno sam bila i mentor za doktorskudisertaciju u vezi s uticajem zaga|enja va-zduha na zdravlje ljudi, iz koje je proiza{lametodologija i predlog kako bi trebalo po-

bolj{ati pra}enje i smanjitinegativne uticaje.

[ta treba da u~inimo dase stanje popravi?

- Najefikasniji rezultati po-sti`u se ako se uti~e na uzro-ke. ̂ esto, iako znamo {ta tre-ba u~initi i koji „lek“ prime-niti, ra~unamo na to „da sebolest ne}e primetiti“, jerprocesi promene ̀ ivotne sre-

dine su dugotrajni. I onda se borimo sa po-morom ribe kada se ve} desi, sa poplavamakada stignu do nas, sa su{ama i po`arima ka-da nas zahvate.... Dakle, podse}anje na pre-ventivno i stru~no postavljanje sistema za{ti-te ̀ ivotne sredine nikada nije na odmet.

Fabrike rade sa zastarelim tehnologija-ma, a postrojenja za pre~i{}avanje vazdu-ha su skupa. Me|utim, zatvaranje fabrikaugrozilo bi socijalni mir, jer bi mnogi lju-di ostali bez posla. Kako na}i balans?

- Analize pokazuju da pri~e da se zaposle-nost smanjuje ukoliko se prelazi na ~istije

tehnologije - nemaju osnova. Na{ sistemobrazovanja je vrlo nefleksibilan da bi seusmerio na znanja koja }e biti potrebna ubudu}nosti. U na{oj zemlji, sprovo|enjeobrazovanja za odr`ivi razvoj i `ivotnu sre-dinu je „na ~ekanju“. U postoje}im profesi-jama poku{avamo da nau~imo studente

„alatima“ kao {to su „analiza ̀ ivotnog ciklu-sa“, procena uticaja na ̀ ivotnu sredinu, pro-cena uticaja klimatskih promena, i sli~no.^istije tehnologije i odr`iva proizvodnja jesuimperativ za one koji `ele da njihovi proiz-vodi imaju mesto na tr`i{tu u budu}nosti.

Kao nekada{nja ministarka za{tite ̀ ivot-ne sredine, predsednica NVO „Ambasado-ri ̀ ivotne sredine“ i predava~ na fakultetu,dobro ste upoznati sa stanjem u ovoj oblastiu Srbiji. Kako biste ga ocenili? Koji su po-maci u proteklih desetak godina?

- Vi{e od 20 godina fokus svog stru~nograda usmeravam na oblast ̀ ivotne sredine, ito iz razli~itih pozicija. Pa`ljivo posmatramsektor `ivotne sredine u Srbiji, kao dete, ko-me smo konceptom integralne za{tite ̀ ivot-ne sredine i odr`ivog kori{}enja prirodnihresursa iz 2002. godine, kada sam imala ~astda predvodim tim kao ministarka, pokazalikako mo`e da se kora~a unapred, a da semnogo ne sapli}e, ne pada i ne puzi unazad.I mogu da ka`em - ide se napred, bar do sa-da, uprkos tome {to svaki put kada se menjainstitucionalna nadle`nost i prave nova mi-nistarstva ima potresa. Ukratko, u poslednjih10 godina situacija se popravila. Rezultati bimo`da bili i bolji da ponekad nije bilo „kora-~anja u krug“. Posebno su se u poslednjih ne-koliko godina zna~ajno popravili ekonomskiinstrumenti u vezi sa `ivotnom sredinom,kada je „zaga|iva~“ zaista po~eo da pla}a.

Katarina @ivanovi}

Gra|ani Srbije udi{u ~istiji vazduh nakon stupa-nja na snagu Zakona o za{titi vazduha pre tri go-dine, ali zbog industrije i saobra}aja, njegov kva-litet u pojedinim gradovima i dalje je zabrinjava-ju}i. Najzaga|eniji gradovi u Srbiji su Beograd,

Bor, Ni{, Novi Sad i Pan~evo, a za njima sledeKosjeri} i Smederevo. Prema poslednjim podaci-ma Agencije za za{titu ̀ ivotne sredine, vazduh uovim gradovima spada u tre}u kategoriju kvali-teta, odnosno u prekomerno zaga|en vazduh. Uovim gradovima su grani~ne vrednosti mnogihzaga|uju}ih materija - prekora~ene.

Godi{nja vrednost sumpor-dioksida u Bo-ru je iznad dozvoljene granice, ~ime je vazduhu ovom gradu najzaga|eniji u Srbiji. U ~itavojzemlji, nivo sumpor-dioksida pro{le godinebio je vi{i za sedam odsto u odnosu na 2010,

dok je nivo azot-dioksida bio vi{i za ~ak 15 od-sto. Vrednosti ugljen-monoksida su ~esto bilepovi{ene u velikom broju gradova.

^injenica je da ve}ina industrije kod nas ra-di sa zastarelim tehnologijama. Kao veliki za-ga|iva~i ozna~ena su termoenergetska postro-jenja u Obrenovcu, Kolubari i Kostolcu, rafi-nerije u Pan~evu i Novom Sadu, hemijska in-dustrija i metalur{ki kompleksi u Pan~evu,Kru{evcu, [apcu, Boru i Smederevu. Pan~evoi Bor na mapi Evrope odavno su ozna~eni kao„ekolo{ke“ crne rupe.

Dok je situaciju u Pan~evu donekle popra-vljena proteklih godina usvajanjem Akcionogplana, Bor i dalje ~eka dugo najavljivanu fabri-ku sumporne kiseline, koja bi imala postrojenjeza odsumporavanje, te bi va-zduh u ovom gradu bio znat-no ~istiji.

[teta koju prouzrokujezaga|eni vazduh na godi-{njem nivou u Srbiji iznosiizme|u 500 miliona i milijar-du i po evra. Precizni podacio tome ne postoje. Nadle`niupozoravaju da najve}e zaga-|enje vazduha ne dolazi odindustrije, ve} od saobra}aja,odnosno izduvnih gasova au-tomobila, koji emituju velikukoli~inu benzena i olova.

Svi zaga|iva~i u Srbiji du-`ni su da do 2015. pribave in-tegrisane dozvole, nabave neophodne pre~i-sta~e i usklade svoj rad sa me|unarodnimpropisima. Zakon o integrisanom spre~avanjui kontroli zaga|iva~a `ivotne sredine (IPCCzakon) usvojen je decembra 2004. Prema nje-govim odredbama, sva preduze}a ~ije poslo-vanje mo`e da ugrozi ̀ ivotnu sredinu morajuda ispune stroge ekolo{ke uslove, u skladu sastandardima EU, najkasnije do 2015. godine.

K. @.

OBNOVA OZONSKOG OMOTA^A DO 2075. Svetska meteorolo{ka organizacija i Program UN za za{titu prirodne sre-dine saop{tili su da }e ve}i deo ozonskog omota~a biti obnovljen izme|u2050. i 2075. godine, odnosno da }e se vratiti do nivoa pre 1980-ih. O~e-kuje se uspe{na obnova omota~a nad Evropom, Severnom Amerikom iAzijom, na severnoj hemisferi, kao i na jugu Azije i Australije, LatinskeAmerike i Afrike, na ju`noj hemisferi, navodi se u izve{taju ove dve me|u-narodne institucije koju prenosi onlajn magazin RTC (Responding to Cli-mate CHange). Ovaj izve{taj je ra|en povodom 25-godi{njice „Montreal-skog sporazuma o {tetnim supstancama po ozonski omota~“, koji je pot-pisan 16. septembra 1987. U izradi dokumenta u kojem je u~estvovalo oko250 nau~nika iz celog sveta, nagla{eno je da }e obnavljanje ozonskogomota~a nad Antarktikom, gde se nalazi jedna od ozonskih rupa veli~ineSAD, verovatno trajati do 2065. zbog specifi~nih klimatskih uslova. Beta

VI[E ZA[TI]ENIH PRIRODNIH DOBARA U BEOGRADU Za{ti}ena prirodna dobra, kao o~uvani delovi prirode posebnih vrednostii odlika, prostiru se na oko tri odsto teritorije Beograda, a radi se na tomeda se do 2015. pro{ire na najmanje osam procenata, {to je standard EUza urbane zone, saop{tio je Sekretarijat za za{titu `ivotne sredine grada.„U toku je izrada dve studije za nova za{ti}ena prirodna dobra na terito-riji glavnog grada koje bi trebalo da budu zavr{ene i usvojene do kraja go-dine“, izjavio je stru~ni saradnik u Sekretarijatu za za{titu `ivotne sredi-ne Beograda Dejan Tripkovi}. Kako je istakao, u postupku za{tite je stani-{te zvezdaste gljive i kolonije malog vranca na Adi Ciganliji, {uma Ko{ut-njak, Boj~inska {uma, forland leve obale Dunava, preko puta Velikog rat-nog ostrva, Obrenova~ki zabran, Lipovi~ka {uma i stablo kestena na Dor-~olu. Tripkovi} je istakao da se zavr{ava i studija za{tite Zvezdarske {ume,a „u planu je i za{tita Ade Huje i Mili}evog brda u podno`ju Avale“. Beta

RECIKLA@A ELEKTRI^NOG I ELEKTRONSKOG OTPADA Novo postrojenje za recikla`u elektronskog i elektri~nog otpada E-recikla-`a, vredno osam miliona evra, otvara se sutra u Ni{u, a u okviru fabrike Ju-go impeks eer, saop{tila je ta kompanija. Generalni direktor Jugo impeksaeer Ninoslav Milenkovi} kazao je da novo postrojenje za preradu fri`idera,malih i velikih ku}nih aparata i televizijskih katodnih cevi predstavlja najve-}u doma}u grinfild investiciju u Ni{u u poslednjih deset godina. Beta

STUDENTI NAPRAVILI EKOLO[KU SU[ARU ZA VO]E Tim od sedam studenata Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu osmislioje su{aru za vo}e sa solarnim kolektorom manjih kapaciteta, namenjenpre svega individualnim proizvo|a~ima. „Re~ je o kolektoru toplotne so-larne energije koji je napravljen od iskori{}enih aluminijumskih limenki,koji ne zaga|uje sredinu, a nema ni izduvnih i {tetnih gasova“, kazala jejedna od ~lanica tima Vesna Radojevi}. U svetu postoje sli~ni sistemi zasu{enje duvana, ali su u Srbiji takve su{are bile gotovo nepoznate. Beta

NADZOR ZBOG UGINU]A RIBE U KANALU BARE Inspekcija Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planira-nja saop{tila je ju~e da je obavila vanredni inspekcijski nadzor zbog uginu-}a ribe u kanalu „Bara“, koji se uliva u Kolubaru na potezu Veliki Crljeni. Usaop{tenju se navodi da je ukupno prikupljeno 15 kilograma uginule ribe,od ~ega je 80 odsto bilo babu{ke, 15 odsto bodorke i pet odsto bandara i{arana. Inspekcija je navela da }e se preduzeti zakonom propisane merenakon dobijanja rezultata analiza uzorkovane kanalske vode i drugih po-trebnih podataka. Kanal „Bara“ je odvodni kanal du`ine oko ~etiri kilome-tra i uliva se u reku Turiju. U kanal se upu{taju industrijske otpadne vodeTE „Kolubara“, a za jo{ jedan ispust se ne zna kome pripada. Beta

UZNEMIRENI ZBOG EKSPLOATACIJE NIKLA Najava ministra rudarstva Milana Ba~evi}a da }e u Srbiji po~eti eksploata-cija nikla na vi{e lokacija, me|u kojima je i Topola, izazvala je uznemire-nje u ovom {umadijskom gradu, saop{teno je u op{tini Topola. Kako je iz-javio predsednik te op{tine Dragan Jovanovi} jo{ 2005. godine firma „Di-nara Nikl“ poku{ala je da istra`uje lokacije na ovom prostoru, ali je to nasilu spre~eno. On je rekao da bez saglasnosti lokalne samouprave ne mo-gu nikakvi radovi da se obavljaju i ako to neko poku{a fizi~ki }e biti spre~eni ne}e se dozvoliti izgradnja nikakvih postrojenja za preradu nikla. Beta

LONDONU STATUS ZELENIH OLIMPIJSKIH IGARA Ovogodi{nje Olimpijske igre su progla{ene „najzelenijim igrama“ u istorijiovog doga|aja, jer su doprinele uspostavljanju novog me|unarodnog stan-darda ISO 2012. za upravljanje odr`ivo{}u doga|aja. Ovaj standard pred-stavlja zajedni~ki me|unarodni jezik kojim se reguli{e organizacija velikihdoga|aja poput Olimpijskih igara, a predstavlja „me|unarodnu specifika-ciju za menad`ment ekolo{kog okru`enja ~iji je glavni cilj smanjenje ekolo-{kog otiska“, navodi se u izve{taju Komisije za odr`ivi razvoj London koji jeobjavljen na njihovom zvani~nom sajtu (cslondon.org). Beta

Pri~e da se zaposlenost smanjujeukoliko se prelazi na ~istije tehnologije nemaju osnova

An|elka Mihajlov, predsednica Ambasadora odr`ivog razvoja i `ivotne sredine

Zaga|iva~i treba da plate

EKO-VESTI

Dobro je {to nemamo kitove,jer bismo ih potamanili Kada me je pozvala novinarka Danasa da dam svoj komentar o ekologiji u Srbiji,mislio sam da znam prave odgovore, jer kao ve}ina ljudi sa kompjuterom u Srbiji~itam na internetu tekstove o svim temama koje postoje na ovom svetu. Onda samnaravno shvatio da o ekologiji znam samo poznate stvari, a to su: da je ekologijanauka o ̀ ivotnoj sredini, da postoji ekolo{ka organizacija Grinpis i da }emo svi dapocrkamo ako ne budemo ~uvali na{u milu planetu Zemlju.

[to se ti~e Srbije, mislim da je dobro {to nemamo kitove, jer bismo ih ve} odavnopotamanili. O pra{umama da i ne govorimo. Ovoga vrelog leta izgorelo nam jetoliko {ume da bi ona ~uvena partizanska pesma „Po {umama i gorama“ morala damenja naziv u „Po pepelu i zgari{tu“. Po`ari su uni{tili veliki deo flore i faune, takoda }emo tek osetiti promene u ekosistemu. Ipak, najpreciznije odgovore da}evreme, jer vi{e nema @il Verna da nam ka`e {ta nas ~eka u budu}nosti. M. Krtini}

Prljaviinspektor

Bla`a muzi~ar

EKO RAZGOVOR

Tona ugljen-dioksidakoji se osloba|au vazduhu mo`e

se zamenitistandardnimsijalicama od

75 vati saenergetskiefikasnimsijalicama

II III

POGLED U STVARNOST

Vazduh najgori u BoruEKO PRICA¨

Od 1880. godine dodanas temperatura na Zemlji se

zbog emisije gasova od fabrika, industrije i vozila pove}avala.

„Svi znamo da planeta apsorbuje vi{e energije nego {to emituje.Zbog toga }e temperature i dalje rasti“, rekao je D`ejms Hensen,

direktor Nasinog instituta za Studije svemira i dodao je da je uprkos efektima hla|enja i niskoj solarnoj aktivnosti poslednjih par godina, 2011. ipak jedna od najtoplijih zabele`enih godina. Razlika izme|u 2011. i najtoplije zabele`ene godine u Nasinom

rekordu - 2010. jeste samo 0,22 stepena. Prvih 11 godina 21. veka zabele`ene su mnogo vi{e temperature u

pore|enju sa kasnim 20. vekom,zaklju~io je Hensen.

Dejlimejl

Rast temperature na Zemlji najzaga|enijihgradova sveta

1. Ahvaz, Iran2. Ulan Bator, Mongolija3. Sanadaj, Iran4. Ludhiana, Indija5. Kueta, Pakistan6. Kerman{ah, Iran7. Pe{avar, Pakistan8. Gaberon, Bocvana9. Jasuj, Iran

10. Kanpor, Indija

10

Poslednji izve{taj Svetskezdravstvene organizacijepokazao je da su najzaga|enijisvetski gradovi zapravo udr`avama u razvoju. Siroma{nijezemlje poseduju starijeautomobile, fabrike i elektrane, aretko imaju ili sprovode ekolo{kepropise, koji su uobi~ajeni urazvijenom svetu. E. Z. D.

Ulan Bator

Nivo SO2

u Srbiji pro{le

godine bio jevi{i za sedam

odsto u odnosu na

2010, dok jenivo NO2

bio vi{i za ~ak

15 odsto

Foto:

Stan

islav

Milo

jkovi}

Stokholm - Svet bi do 2050. trebalo da predstavlja me-sto u kome svi imamo isti pristup osnovnim higijen-skim potrebama, ~istoj vodi, hrani i zdravlju; imamozdrav ekosistem; mesto gde postoji inkluzivnost za-postavljenih grupa kao {to su `ene, mladi, stare oso-be prilikom dono{enja odluka; gde gledamo izvan sa-da{njosti; gde smo svi obave{teni, svesni i aktivni gra-|ani, koji znaju vrednost hrane i vode i koji mudrokoriste resurse; gde postoji transparentnost i odgo-vornost; gde imamo korporacije koje su izgra|ene napoverenju svih aktera. Ovo su samo neki od zaklju~a-ka donetih na simpozijumu Svetska nedelja vode, ko-ji je od 26. do 31. avgu-sta odr`an u Stokhol-mu, i vizija budu}nostikoje je razvila grupa

mladih profesionalaca koji su, tokom konferencije, in-tervjuisali svoje vr{njake.

Izve{taj je sa~injen od sugestija, mi{ljenja i ideja iz-lo`enih tokom sto sastanaka, kako bi trebalo da se po-stavi prema trenutnim izazovima vezani za hranu, vo-du i energiju.

Me|utim, ~injenica je da mi i dalje `ivimo u svetugde: 2,6 milijardi ljudi nema osnovne higijenske uslo-ve; oko 800 miliona ljudi nema ~istu vodu za pi}e; mi-lijardu ljudi ide na spavanje gladno; tri milijarde ljudije neuhranjeno; stanje 60 odsto ekosistema se sve vi-{e pogor{ava; milijardu ljudi je gojazno; izme|u 30 i

50 odsto hrane koja seproizvede bude ba~eno.

Da bi se vizija koju suovi mladi stru~njaci inau~nici na~inili ostva-rila, neophodno je da se:pove}aju odr`ive inve-sticije u poljoprivredi;prihvati efikasniji odnosprema resursima hranei iskoreni bacanje hrane;promovi{u povoljnijiuslovi koji uklju~ujupodsticanje mehaniza-ma, politiku kohezije,dizajniranje i ja~anje in-stitucija; bude prilago-dljiviji; razumeju vezeizme|u vode, energije ihrane; prilagode per-spektive poslovnog mo-dela u razvojne projekte;razvije obnavljanje re-sursa; osna`e zajednice;te`i pravi~nijoj trgovinina tr`i{tu; u~i iz gre{akakao i iz uspeha.

M. Krtini}

Zavr{ena Svetska nedelja voda u Stokholmu

Vizija sveta do 2050.

Urednik Eko-zone: Aleksandar Rokni}

Dizajn vinjeta i ilustracije:Jelena Dugali} Mila{inovi}

Foto-dokumentacija: Stanislav Milojkovi}

Lektura: Marjana Stevanovi}

Prelom: Zoran Spahi}

Svake godine oko ~etirimilijarde tona ugljenikaakumulira u vazduhu, a oko 30 posto od toga

dolazi direktno od paljenja pra{uma

Staklo proizvedeno odrecikliranog stakla umesto

od sirovina smanjujezaga|enje vazduha

za 20 odsto, a vode za 50 posto

EKO-STAV

Carstvo plasti~nih kesa

Pi{e: Mihajlo Panti}, knji`evnik

IV

Destruktivan odnos prema prirodi najve}a je od svih jedvaprebrojivih nepodop{tina koje savremena civilizacija ~ini samasebi. [ta li sve radimo jedinoj ku}i koju imamo, na{oj planeti, tokolektivni um nikako da shvati. A kada se to, kona~no, jednomdogodi, a dogodi}e se sigurno, tada }e biti „zbogom zauvek“,jednom re~ju - kasno.

Saglasno tome, ni Srbija nije ekolo{ki raj, iako nas sa svihstrana zasipaju vestima o netaknutoj prirodi i proizvodnjiorganske hrane. Pali}ko jezero je gotovo mrtvo, u Borskoj reci ne`ive ni mikroorganizmi, nebo nad Pan~evom zastrveno jeotrovnim oblacima, u Velikom ba~kom kanalu kraj Vrbasa ̀ ivemutanti a ne ribe, pejza` oko Bora i u Kolubarskom basenu li~i naMese~evu povr{inu, ne znam da li u Smederevu, prema onomstarom vicu, bolje ra|a gvo`|e ili gro`|e, a {ta tek da ka`em omilosrdnom bombardovanju sa glavama punjenimosiroma{enim uranijumom... Te{ka pri~a, zaista.

Ipak, kao ribolovac znam da jeSrbija carstvo ne samo srebroljubivihpoliti~kih partija nego i plasti~nihkesa, {to nikako nije bez uzro~no-posledi~ne veze, prisetimo li se oneKi{ove misli da je banalnostneuni{tiva kao plasti~na boca.

Elem, na koju god vodu da se zaputim, dobrodo{licu mineizostavno po`ele plasti~ne kese. Kao u kakvom lo{emapokalipti~nom filmu one tu`no, u grozdovima, vise sa grana, iodavno mi se ve} de{ava da iz vode udicom izvu~em vi{e njihnego riba. A kako li je tek ribama u tom redizajniranompodvodnom okru`enju, to ne mogu ni da zamislim. Dunavskaobala i voda uz obalu od hotela „Jugoslavija“ pa do U{}aprekrivena je debelim naslagama plasti~nih kesa, i svakogdrugog sme}a, nadaleko nema tako bogate deponije.

I {ta da se radi, {to bi rekao ̂ erni{evski. Budu}i da kolektivni ipoliti~ki um o tome nema pojma niti ̀ eli da misli, potrebno jerazvijati filozofiju malih koraka. Ukoliko vidite kesu na ulici,nemojte da vas je sram da je podignete i ubacite u prvu kantu.Ne}e vam zbog toga niko aplaudirati, kao u onom kanadskomtr`nom centru u kojem, kada jedna devojka u~ini ba{ to, nekolikostotina inkognito prisutnih pripadnika ekolo{kog pokreta ustanei taj gest pozdravi ovacijama. Ali, bi}e sasvim dovoljno da samiznate da ste u~inili ne{to korisno. I jo{ ovo: odbijte da usamoposluzi uzmete plasti~nu kesu, a ukoliko vam prodavac napijaci i pre nego {to ste odlu~ili {ta da kupite gura u ruke tajopskurni smotuljak, jednostavno ga zaobi|ite.

Zakon o zabrani upotrebe plasti~nih kesa je prioritet svihprioriteta, kao gra|anin to javljam Narodnoj skup{tini. A posle,

polako ali sigurno: Pan~evo, Pali}, Borska reka, Vrbas i

sve tako redom.

NagradaNa Svetskoj nedelji vo-de Me|unarodni insti-tut za upravljanje voda-ma (IWMI) dobio je na-gradu koja se dodeljujeza dostignu}a u nauci,in`enjerstvu, tehnolo-giji, obrazovanju ili jav-ne politike koja je u vezisa za{titom svetskihvodnih resursa. Nagra-du dodeljuje Me|una-rodni institut za vodu uStokholmu (SIWI). Dok-tor Kolin ^artres, gene-ralni direktor IWMI, pri-mio je nagradu u imeorganizacije. Kristalnuskulpturu i ~ek na150.000 dolara uru~iomu je {vedski kralj KarlXVI Gustaf.

Utvr|ena lista 100 najugro`enijih vrsta Seul - Me|unarodne organizacije za za{titu sredinepredstavile su spisak 100 najugro`enijih `ivotinja, biljaka igljiva i poru~ile da je potrebna hitna akcija da se oneza{tite. Vrste su identifikovane u izve{taju predstavljenomna globalnom forumu za o~uvanje sredine, koji je odr`an naju`nokorejskom ostrvu ^ed`u. Vrste naseljavaju 48 zemalja,

a me|u njima se nalaze i tarzanskikameleon, patuljasta {ljuka vrste

Eurynorhynchus pygmeus i patuljastilenjivac. Zoolo{ko dru{tvo u

Londonu i Me|unarodnoudru`enje za o~uvanje prirodesmatraju da bi 100 ugro`enihvrsta moglo izumreti jer nisuod koristi za ~oveka.Stru~njaci veruju da jemogu}e spre~iti izumiranjeskoro svih vrsta sa spiska.

Beta-AP

Pingvini ̀ ive samo na ju`noj hemisferi,

nikad na severnoj

PPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPP PPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPP

P

s r e d a , 1 9 . s e p t e m b a r 2 0 1 2 .

Ukoliko vidite kesuna ulici, nemojte da vas je sram da jepodignete i ubaciteu prvu kantu