Foto:

EPA G

UILL

AUM

E HOR

CAJU

ELO

Specijalni dodatak lista Danas | petak, 9. februar 2018.

Stevica De|anski, profesor Fakulteta za poslovne studije u Beogradu

Unapre|enje efikasnosti u{tedelo bi 40 odsto energije

Stevica De|anski, profesor Fakulteta za poslovne studije u Beogradu

Unapre|enje efikasnosti u{tedelo bi 40 odsto energije

Koje su najprakti~nije alternative kori{}enju centralnog grejanja

Pelet isplativ, toplotne pumpe

za dublji d`ep

Krediti me|unarodnih finansijskih institucija za manju potro{nju energije

Kreditiranje energetske efikasnosti

nikad jeftinije

Koje su najprakti~nije alternative kori{}enju centralnog grejanja

Pelet isplativ, toplotne pumpe

za dublji d`ep

Krediti me|unarodnih finansijskih institucija za manju potro{nju energije

Kreditiranje energetske efikasnosti

nikad jeftinije

A ko se kao merilo energetskeefikasnosti uzme energetskiintenzitet koji predstavljaodnos utro{ene energije ibruto doma}eg proizvoda

neke zemlje, tada mo`emo re}i da jeenergetski intenzitet u Srbiji dva do triputa ve}i nego u susednim zemljama,~lanicama Evropske unije i ~etiri do petputa ve}i nego u „starim“ ~lanicamaEU. Ovaj indikator mo`da nije najpre-ciznije merilo energetske efikasnosti, alion ipak ukazuje na zna~ajan potencijalza unapre|enje energetske efikasnosti sobzirom da se za proizvodnju jedinicebruto doma}eg proizvoda u Srbiji po-tro{i ~etiri do pet puta vi{e energije negou zemljama EU. Na primer, samo ener-getski intenzitet u industriji Srbije je ve-}i za oko 20 odsto od proseka Evropskojuniji - ka`e u razgovoru za Danas Stevi-ca De|anski, profesor Fakulteta za po-slovne studije u Beogradu.

Da li je energetska efikasnost u Sr-biji ve}a ili manja nego u zemljama uokru`enju?

- Ako uporedimo energetski inten-zitet sa zemljama u okru`enju, on je zaoko 10 odsto ve}i nego u Bugarskoj,oko 20 odsto manji nego u Bosni i Her-cegovini i oko 40 odsto ve}i nego u Hr-vatskoj.

[ta bi trebalo u~initi da Srbija do-stigne ili se bar pribli i {tednji energi-je koju ostvaruju razvijene zemlje usvetu?

- Srbija je ve} dosta u~inila u uspo-stavljanju pravnih okvira za sprovo|e-nje intenzivnije politike energetske efi-kasnosti. Posle godina, ispostavilo se,praznih pri~a i la`nih obe}anja, Zakono efikasnom kori{}enju energije je do-net 2013. godine, a u me|uvremenu jedoneta i odgovaraju}a podzakonska re-gulativa na osnovu ~ega je 2014. po~eoda radi Bud`etski fond za unapre|enjeenergetske efikasnosti, a u toku je uspo-stavljanje sistema energetskog menad`-menta u javnom sektoru i kod velikih

potro{a~a energije. Tako jestvoren i uslov za sprovo-|enje specifi~ne vrste jav-no-privatnog partnerstvagde privatni partner (ES-KO) snosi tro{kove inve-sticija koje se ispla}uju izu{teda energije koje ESKO ga-rantuje kao i obaveza kupovineenergetski efikasnih proizvoda od stra-ne javnog sektora. Pored toga, zako-nom su uvedene i razne druge obaveze,kao {to je na primer obele`avanja klaseenergetske efikasnosti ure|aja koji senalaze na tr i{tu, minimalni zahtevi zapostrojenja za proizvodnju, prenos i di-stribuciju energije, a u najskorije vreme}e preko propisa o eko dizajnu biti uve-

deno i ograni~avanje plasmana na tr i-{te energetski neefikasnih ure|aja.

U cilju unapre|enja energetske efi-kasnosti i ispunjenja me|unarodnopreuzetih obaveza Vlada Srbije postavi-la je 2010. godine cilj u{tede finalneenergije od devet odsto do 2018. godi-ne. Radi dostizanja ovog cilja, na pred-log Ministarstva rudarstva i energetikeVlada Srbije je usvojila tri akciona pla-na za unapre|enje energetske efikasno-sti, APEE. Zaklju~no sa 2015. godinom,po osnovu realizacije APEE, ostvarenesu u{tede na nivou od 93 odsto cilja zaperiod od 2010. do 2015, odnosno oko50 odsto u{teda koje treba ostvariti za-klju~no sa 2018. godinom, uz smanje-

nje emisija od oko 2,1 miliontona CO2.

[ta dr`ava mo`e dau~ini sa svoje strane da bise pove}ala energetskaefikasnost?

- Dr`ava pre svega trebada radi na uspostavljanju re-

gulatornog i institucionalnog okvi-ra, ali i na obezbe|enju podsticaja zasprovo|enje unapre|enje energetskeefikasnosti. Ne treba zaboraviti ni zna-~aj podizanja svesti i edukacije koji su uovoj oblasti veoma va`ni, i da bi to po-stigla, izme|u ostalog dr`ava mora dada primer dobre prakse i u tom smisluje uvedena i obaveza javnog sektora dasprovodi sistem energetskog menad`-menta koja podrazumeva da javni sek-tor mora da vodi ra~una o svojoj potro-{nji energije, da planira mere za njenosmanjenje kroz imenovanje energet-skih menad`era i dono{enje programai planova za ostvarivanje obavezuju}eu{tede energije od jedan odsto potro-{nje primarne energije u prethodnojgodini. Tako se na primer sprovo|e-njem projekata unapre|enja energet-ske efikasnosti u objektima javnog sek-tora na svakih 50 dinara investicijeostvaruje u{teda energije od jedan kilo-vat-sat. Procenjuje se da bi za rehabili-taciju celog fonda javnih zgrada bilopotrebno oko 1,2 milijardi evra, ~ime bise ostvarila godi{nja u{teda od oko 125miliona evra godi{nje. Procena je da setro{kovi energije u tim objektima kre-}u oko 270 miliona evra godi{nje. Veli-ki izazov u ovom trenutku predstavljapronala`enje na~ina i uspostavljanjeodr`ivog dugotrajnog mehanizma fi-nansiranja projekata i mera energetskeefikasnosti. Posebno je bitno da se pod-sticaji obezbede za rehabilitaciju posto-je}eg stambenog fonda jer rok otplateovakvih projekata u Srbiji mo`e biti ipreko 10 godina. Ministarstvo je u ciljuobezbe|enja finansijskih sredstava zainvesticije u energetsku efikasnost po-

red ostalog predlo`ilo u Zakonu o na-knadama uvo|enje naknade za ener-getsku efikasnost, ~ime bi se na godi-{njem nivou mogla obezbediti sredst-va u visini od oko devet miliona evrakoja bi bila ulo`ena u unapre|enjeenergetske efikasnosti u svim sektori-ma potro{nje energije.

Koji je zna~aj energetske efikasno-sti za potro{a~e, a koji za elektroener-getski sistem Srbije?

- Unapre|enje energetske efikasno-sti ima vi{estruke koristi i zbog toga jojse u EU pa i u celom svetu daje sve ve}izna~aj. Unapre|enjem energetske efi-kasnosti u isto vreme smanjuje se uvo-zna zavisnost i pove}ava sigurnostsnabdevanja energijom uz smanjenjenegativnog uticaja sektora energetikena ivotnu sredinu. Finansijski efekti suzna~ajni, a efekti }e biti jo{ daleko ve}ikad na proizvodnju energije iz fosilnihgoriva budemo morali da pla}amo do-datne tro{kove u cilju borbe protiv kli-matskih promena, {to nas neminovno~eka ulaskom u EU. Pove}anjem ener-getske efikasnosti u sektorima potro-{nje, pored navedenih efekata, mo`ezna~ajno doprineti boljem standardu`ivota gra|ana kako kroz bolje uslove

ivota tako i kroz smanjenje ku}nog bu-d`eta za pokrivanje tro{kova energijeodnosno smanjenje izdataka dr`ave.Primenom mera energetske efikasnostiposti`e se i ve}a konkurentnost indu-strije na tr`i{tu a realizacija projekatamodernizacije zgrada kako u javnomtako i u privatnom sektoru mo`e imatizna~ajan efekat na regionalni razvoj iaktiviranje doma}e privrede.

Koliko gra|ani {tednjom mogu daunaprede energetsku efikasnost i ko-liko je na tom planu bitna edukacijapotro{a~a? Da li postoje i da li se spro-vode u Srbiji projekti edukacije po-tro{a~a kada je re~ o energetskoj efi-kasnosti?

- Edukacija potro{a~a je veoma bit-na jer su potencijali za u{tedu energije udoma}instvima najve}i, u pore|enju saostalim sektorima potro{nje, i u tomsmislu je i uvedeno obavezno vidnoobele`avanje energetske efikasnostiproizvoda koji uti~u na potro{nju ener-gije i koji se nalaze u prodavnicama. Mi-nistarstvo rudarstva i energetike uovom trenutku nema kapacitet da spro-vodi ovakve aktivnosti ali je u planu dase kroz projekte koji se finansiraju iz do-nacija, na primer IPA, pripremi strate-gija podizanja svesti u oblasti energet-ske efikasnosti a potom na osnovu stra-tegije sprovode odgovaraju}e aktivno-sti. U proces podizanja svesti moraju seuklju~iti i nevladine organizacije i sred-stva informisanja.

Koliko bi {tednja struje, odnosnove}i stepen energetske efikasnosti po-godovao radu Elektroprivrede Srbije?

- Jedna od glavnih prepreka za po-stizanje optimalnog nivoa energetskeefikasnosti u Elektroprivredi Srbije jestarost elektrana. Zbog starih tehni~ko-tehnolo{kih re{enja, faktor prose~neefikasnosti termoelektrana je 3,5 do ~e-tiri odsto ni i od projektovanog a gubi-ci u distributivnom sistemu su tako|eveoma zna~ajni. Postoje}i termobloko-vi koje }e zameniti novi termoblokimaju stepen korisnosti 35 odsto dok }enovi termoblok u Termoelektrani Ko-stolac B3 imati stepen korisnosti 38 od-sto. Dakle, na svaki kilovat-sat proizve-dene energije iz novog termoblokau{tede}e se oko 225 vati primarneenergije. To zna~i da godi{njoj proiz-vodnji od 2.200 gigavat-sati odgovaragodi{nja u{teda primarne energije od495 gigavat-sati, {to ~ini oko 0,4 odstoprimarne proizvodnje energije u 2015.godini. Smanjenjem gubitaka u distri-butivnoj mre`i sa 15,1 odsto koliko suiznosili u 2012. godini na 14,9 odsto u2013, ostvarena je u{teda energije u ap-solutnom iznosu od 100 gigavat-sati.Takva pozitivna promena se nastavljasvake godine od kada se o energetskojefikasnosti ozbiljno brine.

Uskoro u Srbiju dolazi visoka dele-gacija francuske energetske kompa-nije EDF. Da li se saradnjom sa tomkompanijom mo`e pove}ati energet-

ska efikasnost kako postrojenja EPS-a tako i uop{te?

- Srbija i Francuska u oblasti energe-tike ve} imaju visoko razvijene odnosepra}ene velikim u~e{}em francuskihkompanija u zna~ajnim projektima uSrbiji. U cilju nastavka uspe{ne saradnjepotpisana je 18. januara i izjava o name-rama izme|u Ministarstva rudarstva ienergetike Srbije i Ministarstva za eko-lo{ku i solidarnu tranziciju Francuske.Poseban fokus ove saradnje bi}e stavljenna razvoj infrastrukturnih projekata ve-zanih za modernizaciju distributivneelektroenergetske mre`e kako bi sma-njili gubitke u toj mre i i pobolj{ali njenupouzdanost kroz primenu naprednogupravljanja i optimizacije mre`e. Opera-tor distributivnog sistema je investicio-nim aktivnostima u prethodnom perio-du zna~ajno doprineo na smanjenju gu-bitaka energije u mre i. Me|utim, te ak-tivnosti se u narednom periodu morajunastaviti i dalje intenzivirati, po{to gubit-ke treba {to pre svesti na tehni~ki pri-hvatljiv nivo. S obzirom na sve bolje od-nose Srbije i Francuske i odnosa pred-sednika Makrona i Vu~i}a koji }e rezul-tirati posetom predsednika FrancuskeSrbiji mislim da se otvaraju nove {anseza produbljivanje saradnje sa Francu-skom na svim nivoima. Rezultati Srbijeu ekonomskim i fiskalnim reformamadoprinele su stabilnosti i mogu re}i po-`eljnosti Srbije za investiranje u nju. Po-sle godina la`nih obe}anja i nada danasse Srbiji zaista ni u prilike.

Da li su za unapre|enje energetskeefikasnosti u Srbiji potrebna velikanov~ana sredstva ili ne?

- Kako je Srbija preuzela obavezeprema Energetskoj zajednici da uskla-|uje pravne i finansijske okvire sa ze-mljama ~lanicama EU, time su nov~a-

na sredstva koja je potrebno obezbeditiza unapre|enje energetske efikasnostisve ve}a i ve}a. Ali i u tom slu~aju pra-vovremenim delovanjem i pravilnimodabirom mera mogu}e je uticati da seobaveze koje se postavljaju pred dr`avuispune na najefikasniji na~in. Na krajukrajeva za u{tedu energije interes upra-vo ima dr`ava, ali i gra|ani.

Da li Ministarstvo energetike imaodre|ene programa za unapre|enjeenergetske efikasnosti?

- U cilju realizacije projekata energet-ske efikasnosti u Srbiji 2014. godine us-postavljen je Bud`etski fond za unapre-|enje energetske efikasnosti. Ovaj fondpredstavlja bud`etsku liniju u okviruMinistarstva rudarstva i energetike kojeje nadle`no za dodelu sredstava kraj-njim korisnicima putem javnih poziva.Zbog veoma malih raspolo ivih sredsta-va 1,2 miliona evra godi{nje i ograni~e-nih ljudskih kapaciteta ministarstva uprethodnom periodu obezbe|ena susredstva samo za realizaciju 39 projeka-ta, 230 miliona dinara i 500 hiljada dola-ra donacije UNDP-a u jedinicama lokal-nih samouprava. Prose~ne u{tede u rea-lizovanim projektima iznosile su oko 40odsto. To je donekle delimi~an odgovori na pro{lo pitanje. Ako unapredimoenergetsku efikasnost, ma koliko to upo~etku ko{talo, na kraju }emo imati 40odsto u{tede. I dr`ava i gra|ani Srbije

G. Vlaovi}

14 19

petak, 9. februar 2018. Energetska efikasnost

ZANIMLJIVOSTI

Posebno je bitno da se obezbede podsticajiza rehabilitacijustambenih objekatajer je rok otplateovakvih projekata ipreko 10 godina

Uvo|enjem naknade za energetskuefikasnost godi{nje bi se prikupilo

oko devet miliona evra zaunapre|enje energetske efikasnosti

ENERGETSKA EFIKASNOST, specijalni dodatak dnevnog lista Danas. Za izdava~a Dan Graf d.o.o: Du{an Mitrovi}Urednik: Aleksandar Milo{evi}.Grafi~ko oblikovanje: Branislav Be{evi}

RAZGOVOR

Stevica De|anski, profesor Fakulteta za poslovne studije u Beogradu

Unapre|enje efikasnosti u{tedelo bi 40 odsto energije

Za rehabilitaciju svih javnih zgrada treba oko 1,2 milijarde evra,ali bi se u{tedelo 125 miliona evra godi{nje: Stevica De|anski

Novi blok u termoelektrani Kostolac B3 ima}e stepen korisnosti 38 odsto, ~ime }e se godi{nje u{tedeti 495 gigavat-sati: Polaganje kamena temeljca

Foto:

FoNe

t Vlad

a Srb

ije Sl

obod

an M

iljevic

Godi{nje se pla}a

270miliona evra za

energiju u javnimzgradama

Raste svest o {tednji energije[tedljive sijalice u doma}instvu kori-sti ne{to vi{e od polovine gra|ana Sr-bije, a u proteklih nekoliko godina 38odsto gra|ana Srbije ugradilo je novustolariju i toplotnu izolaciju.

Koja sijalica[tedljive led sijalice traju i do {est putadu`e i mogu da se recikliraju

Pet puta ve}e tro{ad`ije od EU

Oko 2,5 miliona doma}instava u Srbi-ji potro{i gotovo pet puta vi{e struje odevropskog proseka, a samo manjimmenjanjem navika u na~inu kori{}e-nja elektri~ne energije mo`e se sma-njiti potro{nja i za 20 odsto.

Isklju~en TV tro{i struju

Televizor, iako je isklju~en tro{i 24 od-sto energije, te ga je potrebno isklju~i-ti iz struje nakon izlaska iz stana.

Mali trud, veliki u~inakIzborom energetski efikasnih sijalica,kuvanjem sa poklopcem, isklju~iva-njem ure|aja kada nisu potrebni, pri-menom odgovaraju}e termoizolacije,kao i malim promenama u pona{anjukada se rukuje ostalim aparatima udoma}instvu, mogu}e je posti}i velikerezultate u u{tedi.

Beogra|ani nemaju izolacijuOko 62 odsto gra|ana u Srbiji nemaugra|enu izolaciju i to najvi{e u regi-onu Beograda.

Led neprijatelj fri`ideraSamo jedan centimetar leda u fri`ide-ru pove}ava potro{nju tog aparata zadeset odsto, te je neophodno redovno„topiti“ fri`idere.

Izvor: Istra`ivanje Elektroprivrede Srbije i agencije Ninamedia

Foto:

Med

ija ce

ntar

Foto:

EPA T

IM BR

AKEM

EIER

Foto:

EPA-

EFE F

ELIPE

TRUE

BAFo

to: EP

A ROB

ERT S

CHLE

SINGE

R

20 petak, 9. februar 2018.

P otro{a~i koji u svojim domovima ne-maju centralno grejanje imaju mo-gu}nost da za zagrevanje svojih sta-nova ili ku}a koriste takozvane obno-vljive izvore energije, kao i gas, drva,

ugalj itd. Stru~na javnost ne spori kvalitet kojenudi tehnologija poput toplotnih pumpi i pod-nog grejanja, ali nagla{ava da je to ipak dostup-nije gra|anima sa „dubljim d`epom“ pa takoonima koji su skromnijih plate`nih mogu}nostipreporu~uju pelet kao znatno jeftiniju varijantu.

Vojislav Vuleti}, generalni sekretar Udru`e-nja za gas Srbije, nagla{ava za Danas da su toplot-ne pumpe prili~no skupe te da su prakti~ne sa-mo za bogatije gra|ane dok se podno grejanje is-plati samo kod novogradnje.

- Zagrevanje stanova pomo}u toplotnih pum-pi je veoma u~inkovito, ali problem predstavljavisoka cena opreme koju treba instalirati kako bise stanovi ili ku}e zagrevali na taj na~in. Podnogrejanje je ve} dostupnije {irem sloju potro{a~ame|utim isplati se samo u slu~aju da se ugradi unove ku}e. Ako je re~ o objektima koji su ve} po-dignuti, to ko{ta papreno mnogo. Potrebno je ski-nuti postoje}i parket i izgraditi ispod ku}e potreb-nu infrastrukturu, to jest ~itav niz cevi, {to znat-no pove}ava tro{kove - navodi na{ sagovornik.

Prema njegovim re~ima, s obzirom na visinu`ivotnog standarda u Srbiji potro{a~ima koji ne-maju centralno grejanje daleko se vi{e isplati dase greju na pelet a tamo gde postoji distributivnamre`a da se za te potrebe snabdevaju gasom.

- Pelet je veoma prakti~an na~in za zagrevanjestanova, mo`e da koristi postoje}e pe}i, a njego-va cena je takva da je dostupna potro{a~ima. Pritome re~ je i o obnovljivom izvoru energije, {tomu posebno daje na vrednosti jer se u Srbiji svevi{e insistira na kori{}enju takvih izvora - isti~eVuleti}. On dodaje da je zagrevanje doma}insta-

va na gas ipak najjeftinije i najprakti~nije re{enjeza potro{a~e od svih pomenutih.

- Pored toga {to nudi komfor i {to je jeftino,kori{}enje gasa nudi mogu}nost i da se pored za-grevanja doma}instva taj energent koristi i za ku-vanje. Problem ipak predstavlja to {to ne mogusva doma}instva da koriste gas ve} samo ona ko-ja se nalaze u onim delovima kroz koje prolazi di-stributivna mre`a - ka`e Vuleti}. Da je kori{}e-nje gasa veoma isplativo pokazuje podatak datro{kovi grejanja „plavim energentom“ u ovojgrejnoj sezoni iznose 42.000 dinara i da je jedinipovoljniji na~in zagrevanja doma}instava kori-{}enje najjeftinijeg drveta.

Ona doma}instva koja se greju na pelet u ovojgrejnoj sezoni su za te svrhe izdvojila 66.000 di-nara. Stru~na javnost smatra da su cene tog ogre-va neopravdano visoke. Naime, trgovci iskori{}a-vaju ~injenicu da je velika potra`nja za peletom,ali s obzirom da se pelet dobija iz biomase kojomje Srbija bogata cene tog ogreva bi svakako treba-lo da budu zna~ajno ni`e nego {to su sada.

S druge strane, toplotne pumpe se pak, ka`uupu}eni, odlikuju vrhunskim kvalitetom i omo-gu}avaju iskori{}avanje besplatnog toplotnogpotencijala iz zemlje, vazduha i podzemnih vo-da. Cene toplotnih pumpi se kre}u u rasponu oddve do skoro devet hiljada evra.

- Ono {to vam toplotna pumpa omogu}a-va pored fantasti~nog komfora i efikasnoggrejanja jeste i izuzetna u{teda energije. Jed-nostavno re~eno, za razliku od svakog dru-gog ure|aja za grejanje, kod koga morate daplatite mnogo vi{e energije nego {to iskori-stite, kod toplotne pumpe je to suprotno. Na-protiv, vi{estruko vi{e dobijete energije nego{to platite - ka`e za Danas ^edomir Lazare-vi}, in`enjer prodaje u kompaniji Vizman.On dodaje da kada govorimo o tro{kovimajednog sistema grejanja uvek treba razmisli-ti da li `elimo da pro|emo bolje investicionoili eksploataciono.

- Investiciono gledano toplotna pumpa zahte-va izvesno ulaganje, me|utim u eksploatacio-nom smislu toplotna pumpa je najbolje re{enje.Danas je cena toplotne pumpe prihvatljivija negoranijih godina, pa se iz tog razloga sve vi{e ljudiodlu~uje za prelazak na ovakav sistem grejanja -navodi Lazarevi}.

Cene toplotnih pumpi vazduh/voda se kre}uod 3.500 evra, a najprodavaniji modeli imajusnagu od osam kilovata i ko{taju oko 4.000 evra,dok pumpe snage 16 kilovata ko{taju vi{e od8.000 evra. Zbog visine po~etne investicije ova-kva oprema se uglavnom nabavlja na kredit, aproizvo|a~i neretko imaju ugovore sa pojedinimbankama, tako da se zajam mo`e dobiti pod po-voljnijim uslovima.

Kada je pak re~ o podnom grejanju, upu}enitvrde da je njegova osnovna prednost u odnosuna centralno {to je za odvijanje procesa potreb-na daleko ni`a temperatura vode. Cene podnoggrejanja kre}u se u rasponu od 15 do 40 evra pokvadratnom metru. Koliko }e ugradnja podnoggrejanja ko{tati zavisi i od podloge koja se kori-sti, tipa cevi i jo{ nekih drugih faktora.

G. Vlaovi}

S tavljanje fasade, zamena stolari-je ili kupovina novog kotla zagrejanje je zna~ajna investicijaza svako doma}instvo, ali je op-{ti pad kamatnih stopa na kredi-

te poslednjih godina u~inio da se ova-kva ulaganja brzo isplate. Na primer,procenjuje se da se potro{nja energije zagrejanje i hla|enje mo`e prepoloviti sta-vljanjem termoizolacije na ku}u ili zgra-du. Tako|e, zamenom stare i lo{e stola-rije novom mogu se smanjiti toplotnigubici za vi{e od 40 odsto.

Krajnji cilj ulaganja u energetsku efi-kasnost je svesti potro{nju energije naminimum, a pri tome ne naru{iti nivokomfora ve} zadr`ati ili ~ak pove}atiudobnost. Rezultat pove}ane efikasno-sti su zna~ajne u{tede u finansijskom

smislu, ali ne treba zanemariti ni direk-tan uticaj na o~uvanje `ivotne sredine.Naj~e{}e se kreditira nabavka PVC sto-larije, izolacionih materijala, toplotnihpumpi i kotlova nove generacije, a sve~e{}e i solarnih panela.

U Prokredit banci mogu}e je konku-risati za zeleni investicioni kredit zaunapre|enje energetske efikasnosti do-ma}instva u dinarima i sa fiksnom ka-matnom stopom. Iznos ovih kredita jeod 1,2 miliona do 3,6 miliona dinara, afiksna nominalna kamatna stopa je de-

vet odsto. Naknada za obradu kredita jejedan odsto iznosa kredita, a kredit seodobrava bez u~e{}a ili depozita.

Prokredit ima i stambene kredite na-menjene kupovini energetski efikasnihstanova, sa povoljnijim uslovima od

standardnih stambenih kredita. U Kre-di agrikol banci isti~u da je najve}e inte-resovanje za beskamatne kredite koji sudostupni u saradnji sa njihovim partne-rima, uglavnom proizvo|a~ima ili pro-davcima materijala i opreme. Ovi kre-diti su bez kamate, bez tro{ka obrade uzfiksne mese~ne rate u dinarima ili in-deksirani u evrima.

U Halk banci koja u~estvuje u kredit-noj liniji nema~ke KfW banke mogu}eje dobiti zajam indeksiran u evrima sarokom dospe}a do 84 meseca. Neop-hodno je u~e{}e do 30 odsto iznosa in-vesticije (odnosno vrednosti profaktu-re). Kamatna stopa je 5,7 odsto plus {e-stomese~ni euribor koji je trenutno ne-gativan, pa je u ovom trenutku krajnjanominalna kamatna stopa 5,47 odsto.Prilikom odobravanja kredita pla}a se inaknada za obradu kredita od 1,5 odsto.

Za kreditiranje privrede, posebnomalih i srednjih preduze}a u domenuenergetske efikasnosti, doma}e poslov-ne banke uglavnom koriste kreditne li-nije me|unarodnih finansijskih institu-cija poput nema~ke razvojne bankeKfW koja je odobrila kreditnu liniju zapoljoprivredu i energetsku efikasnostod 100 miliona evra. U decembru 2017.godine Svetska banka je odobrila tako|e100 miliona evra za infrastrukturu ienergetsku efikasnost u zgradarstvu,pre svega javnih zgrada.

Tako|e je aktuelna kreditna linijaEvropske banke za rekonstrukciju raz-voj (EBRD).

Za ove kredite firme uglavnommoraju ispuniti uslove kao {to je od-re|eni procenat u{tede energije kojidonosi finansirani projekat, zatim od-re|en broj u{te|enih kilovat-sati nagodi{njem nivou. Tako|e, ra~una se ismanjenje emisije ugljen-dioksida,kao i procena nov~ane u{tede koji biprojekat trebalo da donese na godi-{njem nivou.

Kako obja{njavaju u Prokreditu ban-ka finansira energetski efikasne projek-te kao {to su nabavka energetski efika-sne proizvodne ma{ine, izolacija obje-kata i stolarija, oprema za grejanje i hla-|enje (kotlovi, toplotne pumpe, sistemiza klimatizaciju...), osvetljenje objekta,elektro-motori, pumpe, frekventni re-gulatori, tehnologije koje koriste obno-

vljive izvore energije (solarni sistemi,kotlovi na biomasu...), energetski efika-sna poljoprivredna mehanizacija (kom-bajni, traktori i ostale samohodne ma-{ine), nestandardne tehnologije (~ileri,kancelarijska i ostala oprema), organ-ska proizvodnja i upravljanje otpadom.Kamatna stopa se kre}e od 3,9 odstoplus {estomese~ni euribor (koji je uovom trenutku na -0,27 odsto) sa ro-kom do 120 meseci.

Komercijalna banka daje kredite izkreditne linije EBRD-a za finansiranjeinvesticionih projekata koji doprinosepobolj{anju energetskih performansi.Maksimalni iznos kredita je dva milio-na evra, sa rokom otplate do 60 mesecii mogu}im po~ekom od 12 meseci.

M. Obradovi}

Krediti me|unarodnih finansijskih institucija za manju potro{nju energije

Kreditiranje energetske efikasnosti nikad jeftinije

Koje su najprakti~nije alternative kori{}enju centralnog grejanja

Pelet isplativ, toplotne pumpe za dublji d`ep

Naj~e{}e se kreditira nabavka PVC stolarije,izolacionih materijala, toplotnih pumpi i kotlovanove generacije, a sve ~e{}e i solarnih panela

U Prokredit banci mogu}e je konkurisati zazeleni investicioni kredit za unapre|enjeenergetske efikasnosti doma}instva u iznosu od1,2 miliona do 3,6 miliona dinara

Halk banka i Kredi agrikol tako|e nudenamenske zajmove gra|anima

Cena toplotnih pumpi kre}ese od 2.000 do 9.000 evra Za instalaciju podnog grejanja treba od 15 do 40evra po kvadratnom metru

Foto:

EPA P

ATRIC

K SEE

GER

Foto:

EPA M

IKE N

ELSO

N