Koka-Kola

Koka-kola (engl. Coca-Cola) je bezalkoholno gazirano piće i istoimena multinacionalna kompanija sa sedištem u Atlanti, gradu u kojem je Džon S. Pemberton 8 maja. 1886. godine prodao prvu preteču ovog pića spravljenu od sirupa i gazirane vode. 

To je u isto vreme i jedan od razloga što je Atlanta dobila organizaciju Olimpijskih igara 1996. godine, na stogodišnjicu moderne istorije ovih igara, a istovremeno i stogodišnjicu Koka-kole.Koka-kola je danas nakon više od sto godina postojanja jedan od najpoznatijih svetskih brendova.

Istorija Koka-kole počinje u Noksvilu, u Džordžiji, kada se 1833. godine rodio Džon S. Pember, slavni osnivač Koka-kole.  Mladi Pemberton je sa diplomom hemije krenuo u Kolumbus, gde će otvoriti svoju radnju u kojoj će moći da eksperimentiše i pravi nove proizvode. Posle četvorogodišnjeg građanskog rata Pemberton se našao u siromaštvu i rešava da započne novu karijeru u Atlanti, gde otvara apoteku. Njegov najveći san je bio da stvori jedan originalan proizvod. Tako je već 1885. godine apotekar osmislio tonik, Frenč Vajn Kola (French Wine Cola), veoma sličan današnjoj Koka-Koli. Vremenom je Pemberton iz njega izbacio alkohol, dodao druge biljne esencije i tako dobio novi sirup bez imena, a koji je pre svega, lečio glavobolju.U nedelju 8. maja 1886. godine u maloj apoteci u Atlanti prodata je prva čaša ovog neobičnog napitka koji se sastojao od sirupa i gazirane vode. Gospodin Robinson, Pembertonov partner, dao je ime napitku Koka-Kola Syrup and Extract ali se Pembertonu više sviđalo samo Koka-Kola. U gradskim novinama je 29. maja 1886. godine prvi put objavljena reklama Coca-Cola Delicious ! Refreshing ! Exilarating ! (Ukusna, osvežavajuća, uzbudljiva).

Piće je bilo spremno, ali čini se ne i javnost. Prve godine prodato je samo 25 galona sirupa, tj. 13 čaša dnevno, sveka po 5 centi. Pemberton je potrošio više za reklamu nego što je zaradio od prodaje. Kako je već bio u poodmaklim godinama, počeo je da traži partnera da mu posao ne bi potpuno propao. Jedini koji je naslutio veliki potencijal Koka-Kole bio je Ejza G. Kendler, mlad i ambiciozan trgovac iz Atlante. Posle Pembertonove smrti uspeo je da postane jedini vlasnik Koka-Kole. Kendler je otkupio čitavu opremu za proizvodnju napitaka i tajnu formulu za samo 1200 dolara, plus 500 dolara koliko je dao za sahranu staroga apotekara. Već 1890. godine napustio je sve ostale poslove kojima se bavio, da bi se u potpunosti posvetio uspehu napitka. Zajedno sa bratom i nekoliko prijatelja, 29. januara je osnovao društvo koje danas postoji - The Coca-Cola Company.

Kendlerova vera u proizvod ubrzo je bila nagrađena: poslovi su napredovali iz godine u godinu, tako da je već 1895. godine otvorio jednu radnju u Dalasu, a zatim u Čikagu, Los Anđelesu i Filadelfiji. Od 25 galona, koliko je prodao Pemberton, 1913. godine je prodato preko 6,5 miliona. Tri godine kasnije Kendler se povukao sa mesta predsednika kompanije.U istoriji Koka-Kole je bilo još ljudi koji su se pojavili u pravom momentu sa pravom idejom, reč je o dva mlada advokata, Benđžaminu F. Tomasu i Džozefu B. Vajthedu. Po priči Tomas je doživeo viziju dok je bio na Kubi, gde je otkrio flaše lokalnog gaziranog pića sa ukusom ananasa. Kada se vratio u zemlju njegov partner mu je ukazao na činjenicu da se Koka-Kola i dalje prodaje isključivo kao sirup. Sa Kendlerom su ugovorili sastanak sa predlogom da počne flaširanje pića. Trošak cele operacije je bio samo 1 dolar, a Kendler je dvojici mladića dao pravo da flaširaju piće na teritoriji celog SAD-a. Tada su još uvek samo retki mogli da zamisle uspeh koji će Koka-Kola doživeti u celom svetu.Prva flaša, koja se danas može videti samo u muzejima, bila je jedina koja se tada proizvodila i zvala se "Hačinson". Posle nje se pojavila cilindrična flaša sa romboidnom etiketom. Bendžamin Tomas je bio prvi koji je shvatio značaj karakteristike proizvoda, pozvao je svoje saradnike i rekao : "Moramo da pronađemo flašu koju će svako da prepozna čak i u mraku, flašu koja će biti jedinstvena". Bila je to flaša koju je proizvela staklara The Root Glass Company iz Indijane. Flaša je podsećala na žensku siluetu, verovatno inspirisanu dugim suknjama nošenim u tom periodu - takozvane hobleskirts.

Misija

Koka-kola misija izražava svrhu kompanije, služi kao standard po kome  odmeravamo naše akcije i odluke. To je osnova našeg Manifesta.

    * Osveženje sveta u telu, u umu i duhu.    * Inspiracija trenutaka optimizma kroz naše brendove i naše akcije.    * Kreiranje vrednosti i biti bolji u svemu sto radimo.

Vizija

Koka-kola vizija vodi nas kroz sve aspekte našeg biznisa i opisuje šta želimo da postignemo kako bi smo nastavili održiv rast.

    * Ljudi: Najlepše mesto za rad je gde su ljudi insiprisani da budu najbolji.    * Portfolio: Dajemo svetu kvalitetan portfolio brendova koji predviđaju i zadovoljavaju ljudske želje i potrebe.    * Partneri: Negovanje  mreže  klijenata i snabdevača, tako da zajedno činimo obostranu i dugovečnu vrednost.    * Planeta: Biti dobar građanin znači pomagati da se izrade i održe postojeće zajednice.      * Profit: Maksimalna briga o dugoročnim zaradama naših akcionara i ujedno briga o zajedničkim odgovornostima.

Vrednosti

Koka-kola vrednosti služe nam kao kompas za naše akcije i opisuju kako se mi ponašamo u svetu.

    * Vođstvo: Hrabrost da se pravi bolja budućnost.    * Kolaboracija: Uticaj na javno mnjenje.    * Integritet: Budi realan.    * Odgovornost: Ako nešto mora biti, zavisiće od mene.    * Strast: Predani u srcu i mislima.    * Raznolikost: Kao sšo to svi naši brendovi pokazuju.    * Kvalitet: Šta god da radimo, radimo dobro.

Dove

Dove je jedan od mnogobrojnih brendova koji pripadaju kompaniji Unilever. Ova kompanija, nastala ujedinjenjem britanske kompanije za proizvodnju sapuna Lever Brothers sa holandskom fabrikom margarina Uni.

Danas ova kompanija osim margarina i sapuna proizvodi i veliki broj drugih stvari, prisutna je u 88 zemalja, a pripadaju joj brendovi kao što su Dove, Cif, Axe, Signal, Knorr, Domestos, Rama, Rexona, Sunsilk i mnogi drugi.Brend Dove je rođen 1956 godine u SAD, kada su specijalisti kompanije stvorili jedinstvenu formulu krem-sapuna – sredstva za čišćenje kože, koje je sadržalo jednu čestvrtinu hidratantne kreme. Prvobitno je bio namenjen za čišćenje kože kod ljudi koji pretrpeli opekotine, ali je kasnije pušten u masovnu prodaju. Novi proizvod je naišao na dobar prijem kod potrošača, jer za razliku od običnog sapuna ne isušuje i ne iritira kožu, pa se može koristiti i za kupanje.

Klinička istraživanja su dokazala da krem-sapun Dove:- ne isušuje kožu- održava prirodnu strukturu zdrave kože- uspostavlja zaštitni omotač kože, koji je štiti od agresivnih uticaja spoljašnje sredine- može se kombinovati sa preparatima za lečenje dermatitisa- sprečava stearinsku kiselinu da prodre u dublje slojeve epiderma

Zbog uspeha koji je postigao krem sapun proizvođači su odlučili da 1995. godine puste u proizvodnju gel za tuširanje, a kasnije je razrađena cela paleta proizvoda za negu lica, tela i kose. Svi proizvodi sadrži ¼ hidratantne kreme ili mleka. Na ovaj način su se Dove preparati iz sredstva za čišćenje pretvorili u brend ženstvenosti, lepote i zdravlja, koji nudi široki asortiman proizvoda za negu tela i kose. Ali Dove se ne zaustavlja na onome što je već postignuto, več stalno traži savršenije načine nege kose i tela i zbog toga je kompanija Unilever 1980. godine osnovala MILD (Medical Information Link from Dove) koji okuplja specijaliste: kozmetologe, dermatologe i druge medicinske radnike zainteresovane za rad u ovoj oblasti.

Iz ponude Dove izdvajamo: krem-gel za tuširanje, proizvode za negu tela, dezodoranse, Dove liniju za pred spavanje, liniju Dodir svežine (obuhvata gelove, mleko za telo, sapune, dezodoranse), antiperspirante, mleka za telo, liniju Sjaj leta, liniju Osnovna nega, kao i liniju za negu farbane kose, kao i za kontrolu gubitka kose usled lomljenja.

Nivea

Dr. Oscar Troplowitz kompaniju Beiersdorf iz Hamburga kupio je od osnivača Paula C. Beiersdorfa 1890. godine. Sve do pojave NIVEA kreme Troplowitz je uspešno razvio i stvorio prvu samolepljivu traku i samolepljive flastere i prvu samolepljivu gumu. 

Njegov naučni savetnik, profesor Paul Gerson Unna, takođe je stremio prema razvoju i napretku. Upravo on je privukao pažnju dr. Troplowitza za eucerit koji je činio bazu NIVEA kreme.

Godine 1911.“rođena” je NIVEA krema. Za njen nastanak zaslužan je eucerit. Nakon decenije istraživanja, dr. Isaac Lifschütz otkrio je revolucionarni emulgator, a to je značilo da je moguć proizvod koji može kombinovati aktivnu supstancu, ulje i vodu kako bi se stvorila stabilna baza za kreme. Dr. Oscar Troplowitz iz Beiersdorfa upotrebio je eucerit za bazu potpuno nove vrste kozmetičke kreme: NIVEA kreme.

 

Ubrzo nakon njena otkrića u decembru 1911. godine, NIVEA krema našla se u limenoj žutoj kutijici. Maštovite dekorativne zelene ivice odražavale su popularni trend u umetnosti toga vremena, art nouveau (franc. „nova umetnost“) koji su karakterisali isprepleteni i ornamentalni oblici koji se mogu pronaći u prirodi. U skladu s tradicijom davanja latinskih naziva farmaceutskim proizvodima, dr. Troplowitz je snežnobelu kremu nazvao „NIVEA“ što je izvedeno od latinskog prideva „niveua/nivea/niveum“, što znači snežnobelo. Kao glavni proizvod palete proizvoda NIVEA, formula NIVEA kreme nije se mnogo menjala od svojih početaka.

Logo

Godine 1959. logo NIVEA kreme s karakterističnim slovima „krema“ prvi se put pojavio na NIVEA kutiji. Potpomognut snažnim NIVEA slovima u stilu klasičnog Roman fonta, ovaj logo prožeo je inače potpuno plavu kutiju. Slogani i objašnjenja za upotrebu proizvoda – slogani „za negu kože“ predstavljen 1928. i „ za kuću i sport“ iz 1931., više nisu bili potrebni jer je NIVEA krema stekla status međunarodno poznatog i klasičnog brenda. Uspešan logo zadržan je u nepromenjenom obliku sve do današnjih dana.

InovacijeGodine 1980. NIVEA je proširila evropsko tržište kozmetike za muškarce predstavljanjem Balzama koji se upotrebljavao nakon brijanja i nije nadraživao kožu, već ju je opuštao.

Godine 1998. NIVEA istraživački tim predstavio je inovaciju s područja kozmetike: sastojak protiv bora Q10.

Q10, sastojak strukture slične vitaminu, ima važnu ulogu u proizvodnji energije u ćelijama ljudskog tela. Naučni testovi pružili su impresivne rezultate i dokazali korisnost proizvoda s Q10 u borbi protiv starenja.

Dnevna krema NIVEA VISAGE nega protiv bora Q10 brzo je postala najprodavaniji proizvod protiv bora na celom svetu, iako je to samo jedan od mnogih proizvoda iz ove linije koji sadržava ovaj izvanredni sastojak.

Godine 1999. predstavljeni su izuzetno uspešni NIVEA SUN sprejevi za zaštitu od sunca. Vrlo praktični i ugodni na koži zbog nemasne i brzoupijajuće vodootporne formule sadržavaju i NIVEA zaštitni faktor australijskih standarda i aktivni kompleks s vitaminom E koji štiti ćelije kože. Osmišljena je cela serija kratkih TV reklama za NIVEA SUN sprej za zaštitu od sunca. Radnja je smeštena na plaži, a prisutan je osećaj bezbrižnosti i sreće dok svaka TV reklama prenosi ugođaj opuštene atmosfere na plaži.

Oglašavanje

Karakteristične plava i bela boja upotrebljavane su za pakovanje proizvoda, pisano oglašavanje i filmsko oglašavanje. Glavna tema oglasa bili su ljudi koji aktivno uživaju u svom životu.

Oglašavanje tokom ´60-ih zaslužno je za jedan element koji je stekao izuzetno veliku popularnost: NIVEA lopta na naduvavanje za plažu koja predstavlja klasični NIVEA dizajn.

 

Sport i aktivnost bili su vrlo popularni pa je zato lopta bila vrlo tražena jer je bilo jednostavno istovremeno se zabavljati i biti aktivan. Pisani oglasi i TV reklame prikazivali su sportske aktivnosti u slobodno vreme i upotpunili ih  NIVEA loptom koja je imala ključnu ulogu.

Kampanja s loptom je i prva kampanja usmerena prema nekom predmetu i vezana uz brend NIVEA, a ne uz pojedinačne proizvode.

Velika reklamna kampanja naglasila je slogan „Samo ja“ i kvalitet NIVEA proizvoda ujedinjujući na najbolji mogući način sve aspekte nege kože u jednom proizvodu: NIVEA dnevna krema, hidratantna noćna krema, krema za različite vremenske uslove kao i hidratantna i zaštitna krema. Grafički izgled serije oglasa nadahnut je modernim naivnim slikarstvom koje je bilo vrlo popularno ´70-ih. Mnogobrojni oglasi prikazivali su poznatu plavo-belu limenu kutiju kako se skladno stapa s prirodnom, prikazanu na privlačan, pomalo dečji način. Svaka reklama simbolizovala je barem jednu karakteristiku NIVEA kreme.

Ova serija oglasa pretvorila se u izuzetno uspešnu priču o NIVEA kremi, a kampanja je u Evropi trajala od 1973.-1988. godine te je predstavila više od stotinu različitih tema.

´90-ih se promenio duh vremena te su iskrenost, povratak porodičnim vrednostima i stvarnim osećanjima postale važne odrednice razdoblja. Izgled i duh vremena zaštitnog znaka NIVEA kreme simpatično su primenjeni na međunarodnom nivou za reklamnu seriju "Plava harmonija". Prve reklame u novinama i na televiziji kampanje lansirane 1992. prikazivale su predivne trenutke ljudskog zajedništva: nežnost, poverenje i sigurnost.

Stvarne osećaje prenela je TV reklama za NIVEA kremu pod nazivnom „Licem u lice“. Glumci u reklami, Maya Saxton i Anthony Bernards, zaljubili su se za vreme snimanja! U reklami razmenjuju nežne poljupce uz zvukove hita iz ´60-ih „I´ve got you, babe“. Stvarni osećaji bili su očigledni pa je impresivna reklama 1993. osvojila nagradu za najbolji poljubac u TV reklami.

Nivea i Internet

Prva međunarodna internetska stranica NIVEA ugledala je svetlost dana 1996. Tradicija duga čitav vek, korporacijske vrednosti i tradicionalni izgled pretočeni su u potpuno digitalni medij koji je pružao više od običnih informacija. Međunarodnoj publici predstavljena je predivno dizajnirana, razigrana i osećajna kampanja.

Uz manje-više obavezni sadržaj kao što su istorija brenda i važne informacije o proizvodima, internetska stranica sadržavala je opširne savete o nezi i igre. NIVEA.com nalazi se među prvim stranicama koja je osećanjima i zabavnim pristupom predstavila svoje vrednosti.

Levi Strauss

Levi Strauss & Co je poznata američka kompanija koja se prevashodno bavi proizvodnjom odeće od džinsa. O nastanku brenda Levi’s kruže mnoge legende, verovatno zbog toga što je veći deo arhiva izgoreo prilikom požara u San Francisku 1906. godine.

Ključne figure u nastanku brenda su mladi nemački emigrant Levi Strauss koji se bavio prodajom pozamanterije. U njegovoj radnji je kupovao krojač Jakob Dejvis, idejni tvorac džinsa. Ideja je nastala kada je kod Jakobsa po ko zna koji put došao klijent, kome su se odšivali džepovi na pantalonama i Jakobs je smislio način da ih pričvrsti metalnim nitnama. Problem je rešen, a građanima se ideja jako dopala. Pošto se bojao da mu ne ukradu ideju, Jakobs je želeo da je patentira. Međutim, pošto nije bio u mogućnosti da prikupi potrebnih 68 dolara, obratio se pismom Leviju, koji je prepoznao potencijal u ovoj ideji i tako je otpočela njihova saradnja.Tkanina od koje se šije džins, denim, naziv je dobila po natpisu na rubu na francuskom jeziku, koji je glasio «Serge de Nime».Po udruživanju novopečeni partneri su raspodelili posao, Jakob je bio zadužen za nadzor fabrika, a sam Levi za marketinški deo posla. Pošto se rok patenta bližio kraju, Levi je bio svestan da mora nekako da izdvoji svoj proizvod u odnosu na druge i tako je nastao zaštitni znak brenda: dva konja koja bezuspešno pokušavaju da pokidaju farmerke.Farmerke kakve danas znamo počele su da se proizvode dvadesetih godina dvadesetog veka.

 

Prvi model 501 nije imao petljice za kaiš. Kreirane 1873. godine kao radna odeća za muškarce, Levi's farmerke su doživele svoj zvaničan debi u svetu mode 1935., kada su se pojavile na stranicama magazina Vogue. Prihvaćene su od strane holivudskih buntovnika, avangardnih umetnika i muzičkih eksperimentatora. Uskoro Levi's farmerke postaju ikona kulture mladih i uniforma pobune. Kompanija Levi Strauss je posle njih postala velika kompanija na dobrom glasu, što je i ostala do devedestih

godina. Naime, kada su u modu ušle široke farmerka, Levi Strauss je i dalje proizvodio klasične modele, pa su se bolje prodavali drugi brendovi, posebno kod omladine, što je dovelo do krize u kompaniji.Zanimljivo je da naziv džins nije postojao do šezdesetih godina, do tada su se farmerke zvale prosto pantalone sa nitnama.Brendovi u okviru Levi Straussa: Levi’s – osnovni brend, stvoren još 1873. godine, Dockers (1986.) i Levi Strauss Signature, brend stvoren 2003. godine, a namenjen prodaji u velikim tržnim centrima.

 

Danas se Levis Strauss prodaje u velikom broju zemalja, a postoje i tri velika proizvodna pogona, evropski u Briselu, azijsko-pacifički u Singapuru i osnovni u San Francisku, koji predstavlja i štab kompanije.

Louis VuittonNakon što je Napoleon preuzeo titulu imperatora francuske 1852, njegova supruga je angažovala Louisa Vuittona da bude njen lični kreator kofera i paker. Ovo je otvorilo put LouisuVuittonu ka elitnoj i kraljevskoj klijenteli, koja će tražiti njegove usluge tokom celog njegovog života, ali i dugo posle smrti, dok će brend Louis Vuitton izrasti u jedan od najpoznatijih svetskih lajfstajl brendova u oblasti luksuzne kože. Istorija Louis Vuittona ima korene u uzbudljivosti sredine devetnaestog veka, u izuzetnom vremenu, kada se celim svetom širilo interesovanje za putovanjima. Nove tehnologije su učinile duža rastojanja dostupnim osobama koje su sebi mogle da priušte putovanje, a slike i fotografije udaljenih gradova i egzotičnih mesta su postale omiljene širom seta. Svet je želeo da putuje i Louis Vuitton je počeo da stvara svoju poziciju u istoriji, kao jedna od prvih kompanija koja je pokušavala da zadovolji potrebe istraživača i putnika.

Louis Vuitton je rođen 4. avgusta 1821. godine u Ančaju, malom seocetu u planinskoj Jura regiji istočne Francuske, koja je bila prebogata šumama.

Vuittonovi preci su bili stolari, tesari, farmeri i modisti.

Njegov otac, Xavier Vuitton, je bio farmer, a njegova majka, Coronne Gaillard je bila modistkinja. Vuittonova majka je preminula kada je on imao samo 10 godina, a njegov se otac ubrzo ponovo oženio.

Kako kaže legenda, Vuittonova nova maćeha je bila zla i okrutna poput Pepeljugine maćehe. Tvrdoglav i svojeglav, sputavan od strane maćehe i premoren provincijskim životom u Ančaju, Vuitton je odlučio da pobegne u Pariz.

Prvog lepog prolećnog dana 1835. godine, sa samo 13 godina, Vuitton je napustio roditeljski dom i pešice se uputio u Pariz. Putovao je više od dve godine, prihvatajući, pritom, najrazličitije poslove kako bi se usput prehranio, boravio je na mestima gde je bio u prilici da nađe sklonište, pešačeći 470 kilometara od rodnog Ančaja do Pariza.

Pariz

U prestonicu Francuske je stigao 1837. godine, kao šesnaestogodišnjak, u vreme industrijske revolucije, koja je stvorila brojne kontradikcije: neviđenu raskoš i neverovatnu bedu, brz rast i razorne epidemije.

Tinejdžer Vuitton je primljen kao pripravnik u radionici uspešnog proizvođača kofera i pakera, poznatog pod imenom Monsieur Marechal.

U Evropi XIX veka, proizvodnja kofera je smatrana urbanim zanatom, koji je bio veoma cenjen. Njihov zadatak je bio da po narudžbini naprave sve kofere u skladu sa potrebama klijenta i da ih zatim lično pakuju.

Vuittonu je trebalo samo nekoliko godina da stekne ugled među visokom klasom pariskog društva, kao jedan od najboljih majstora ovog novog zanata u gradu.

Napoleon

Godine 1851, 2. decembra, 16 godina nakon Vuittonovog dolaska u Pariz, Lui-Napoleon Bonaparta pravi puč.

Tačno godinu dana kasnije, on preuzima titulu imperatora Francuske, pod imenom Napoleon III. Ponovno uspostavljanje francuske imperije pod Napoleonom trećim je predstavljalo neverovatno srećan splet okolnosti za mladog Vuittona.

Supruga Napoleona III, imperatorka Francuske, bila je Eugenie de Montijo, španska grofica. Nakon udaje za Napoleona ona je angažovala Vuittona kao svog ličnog proizvođača kofera i pakera, davši mu zadatak da „pakuje najlepšu odeću na najsavršeniji način.“

Ona je Vuittonu otvorila put ka elitnoj i kraljevskoj klijenteli, koja će tražiti njegove usluge sve do kraja njegovog života.

Za Vuittona je 1854. bila godina puna promena i transformacija. Iste godine je Vuitton sreo sedamnaestogodišnju lepoticu, koja se zvala Clemence-Emilie Parriaux.Njegov praunuk, Henri-Lui Viton, se kasnije prisećao, „u treptaju oka on je menjao radnu odeću i obuću dvorskom. Transformacija je bila spektakularna, zahtevajući pritom svo znanje menadžera prodavnica, jer su Louisova ramena bila mnogo šira od ramena pariskih birokrata."

Vuitton i Parriaux su se venčali istog proleća, 22. aprila 1854. godine.

Nekoliko meseci nakon venčanja, Vuitton je napustio radnju Monsieur Marechala i otvorio sopstvenu radionicu za izradu kofera i pakovanje u Parizu. Na znaku ispred radnje je pisalo: „Sigurno pakujem najlomljivije predmete. Specijalizovani za pakovanje modnih predmeta.“

Louis Vuitton logo

Logo Louis Vuitton, inspirisan motivom japanskog cveta, predstavlja sinonim za luksuz još od njegovog prvog predstavljanja 1896. godine. Čuveni monogram je kreiran kao način da se spreči falsifikovanje prtljaga koji je pravila pariska kompanija. Ovo predstavlja pojavu prvog logotipa nekog modnog dizajnera, u smislu u kome ih danas poznajemo. Ironija je da je od tada upravo Louis Vuitton postao najfalsifikovaniji brend u modnoj istoriji, jer se smatra da je samo 1% svih proizvoda koji nose ovaj znak zaista autentičan i originalan.

Prva prodavnica

Godine 1858, četiri godine nakon otvaranja sopstvene radionice, Vuitton predstavlja potpuno nov kofer. Umesto od kože, on je bio napravljen od sivog platna koje je bilo lakše, izdržljivije i otpornije na vodu i loše vremenske uslove. Još važnije, za razliku od prethodnih kofera koji su bili zaobljeni, Vuittonov kofer je bio četvrtastog oblika, zbog čega je bio mnogo jednostavniji za transport u novim prevoznim sredstvima, poput železnice i parobroda.

Većina komentatora smatra pojavu Vuittonovog kofera rođenjem savremenog prtljaga.

Koferi

Koferi su doživeli trenutni tržišni uspeh, a napredak u oblasti transporta i širenje putovanja su doveli do rastućeg interesovanja za Vuittonovim koferima.

Godine 1859. godine, Louis Vuitton se seli u veću radionicu u selu Asnier pored Pariza, kako bi mogao da zadovolji rastuću potražnju za koferima. Poslovanje je beležilo izuzetan rast, a Vuitton je dobijao lične porudžbine ne samo od francuske kraljevske porodice, već i od Ismail Paše iz Egipta.

Godine 1870. Vuittonov biznis biva prekinut francusko-pruskim ratom, koji dovodi do opsade Pariza, koja je prethodila krvavom građanskom ratu koji je uništio Francusku imperiju. Nakon što se opsada konačno završila 28. januara 1871, Vuitton se vraća u Asnier i zatiče selo u ruševinama, zaposlene koji su otišli, opremu pokradenu, a radionicu uništenu.

Pokazujući identičnu tvrdoglavost koju je pokazao i pešačeći skoro 500 kilometara sa 13 godina, Vuitton se momentalno posvetio ponovnom razvoju svog biznisa.

Nova radionica

Za samo nekoliko meseci on je sazidao novu radionicu na novoj adresi, Rue Scribe 1. Zajedno sa novom adresom došao je i novi fokus na luksuz.

Locirana u samom srcu novog Pariz, Rue Scribe je bila dom prestižnog džokejskog kluba, odišući neuporedivo većim stepenom aristokratskog duha u odnosa na Vuittonovu prethodnu lokaciju Asineru.

Godine 1872. godine Vuitton je predstavio novi dizajn kofera koji su odlikovali bež platno i crvene štrafte. Jednostavan, ali ipak luksuzan, novi dizajn se dopao novoj pariskoj eliti, označivši nastanak marke Louis Vuitton kao savremenog luksuznog brenda.

Tokom sledećih 20 godina, Vuitton je nastavio da radi na adresi Rue Scribe 1, stvarajući inovativni luksuzni prtljag visokog kvaliteta, sve do svoje smrti 27. februara 1892. godine, u 70. godini života.

Modna linija Louis Vuitton nije nestala sa smrću njenog čuvenog osnivača. Pod vođstvom njegovog sina Džordža, koji je kreirao čuveni LV monogram, i budućih generacija porodice Vuitton, brend Louisa Vuittona će izrasti u svetski čuveni brend, zadržavši taj status do današnjih dana.

Nakon smrti Louisa Vuittona 1892. godine, njegov sin Džordž će proširiti poslovanje porodičnog biznisa do nivoa svetske korporacije. Iste godine, kompanija Viton počinje da kreira i prodaje ručne torbe, po kojima će u budućnosti postati i najpoznatija.

Godine 1896. godine, u cilju sprečavanja kopiranja Vuittonovih mustri, koje je uveliko uzelo maha među falsifikatorima, Žorž je kreirao Louis Vuitton logo i klasičan „Monogram Kanvas“ dizajn. Izgled logoa je bio inspirisan trendom azijskog/orijentalnog dizajna iz kasnog viktorijanskog perioda.

Tokom 1901. godine, Vuitton je dizajnirao popularnu „parobrod“ torbu, preteču mekog prtljaga kakav se danas koristi. U osnovi kreirana kao torba za nošenje veša, koja se čuva unutar većih kofera, „parobrod“ je postao kultni hit.

Zgrada Louis Vuitton je otvorena na Jelisejskim poljima 1914. Ova zgrada je bila najveća prodavnica opreme za putovanje u to vreme.

Danas

U savremenom svetu, Louis Vuitton asocira na otmeni, ekstravagantni životni stil poznatih ličnosti koje, poput nekog kultnog simbola, nose tašne i torbe koje krasi Vuittonov logo. Sa druge strane, ovo ime asocira i na brojne ulične prodavce falsifikovane robe, čiji kupci žele da osete dašak imidža koji ovaj brend pruža. Iza svega toga nalazi se istorija kompanije koju je stvorio pojedinac, koji je imao viziju spajanja bezvremenske elegancije sa inovativnom funkcionalnošću.