Embed Size (px)
Citation preview
Kolor: Patricija Canoti
U Parizu, kod knjižara Brijana, u Ulici Pave-Sent- -Andre-dez-Ark, broj 22, pojavila su se, burne 1790. godine, Putovanja u unutrašnje delove Amerike tokom poslednjeg rata. Autor, jedan engleski oficir po imenu Tomas Enberi, sakupio je, u dva toma, pisma pisana od 8. avgusta 1776. do 15. decembra 1781. godine, od kojih je prvo bilo napisano po polasku iz Engleske, a posled-nje po povratku u otadžbinu. Između ta dva datuma, proteklo je pet godina rata, od Deklaracije nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država do poraza engleskih tru-pa lorda Kornvolisa u Virdžiniji. Taj poraz najavio je kraj kolonija kralja Džordža na novom kontinentu.
Korist od tog teksta, već pomalo zaboravljenog, leži u tome što se iz njega mogu izvući uzbudljive crtice iz života i avantura protagonista iz Fort Vilinga. I kako to obično biva kad su u pitanju dobre priče, fikcija nasta-la dva veka nakon događaja ima verodostojnost opisa jednog svedoka. U oba slučaja, junaci su veoma mladi ljudi u borbi s ljudskim strastima: hrabrošću, ljubomorom, ku-kavičlukom, izdajom, željom, pohotom, surovošću i dobrotom. A tragedija o kojoj priča Hugo Prat, u kojoj je skalp istovremeno lajtmotiv i središnji ele-ment dramatičnog epiloga, zaslužuje da podsetimo šta je naš svedok pisao o kosi kao o trofeju: „Kad Indijanci skidaju skalp mrtvom neprijatelju ili onom koji nije u stanju da se brani, stave mu nogu na vrat, umotaju njegovu kosu oko leve ruke, kako bi skinuli kožu koja pokriva vrh glave, a drugom rukom izvlače iz grudi nož, koji uvek drže spreman. Da bi
izveli taj surovi postupak, iz dva ili tri precizna poteza skinu celu kožu s glave. Kad je kosa kratka i kad nemaju šta da obmotaju oko ruke, saginju se i čupaju je zubima. Nakon te veličanstvene operacije, ako imaju vremena, vezuju te svoje trofeje surovosti za obruč trakama od kore drveta ili žilama divljih životinja, kako bi ih sačuva-li od truljenja. Zatim deo skalpa i obruč boje u crve-no i čuvaju ih kao spomenik svoje vrednosti i kao simbol osvete koji su poneli kao suvenir od svojih neprijatelja. Na ulazu u jedan indijanski logor video sam više slič-nih trofeja obešenih o kočeve pobodene ispred koliba. Među njima je bio i jedan čija se kosa izdvajala lepotom i dužinom. Jedan oficir koji je bio sa mnom i koji je že-leo da dobije taj skalp ponudio je Indijancu flašu ruma u zamenu za njega, ali uprkos tako privlačnoj ponudi, vlasnik skalpa se uvredio i nije hteo da ustupi svoj var-varski trofej“.
Čaroban i čudesan, a ipak veran, ovo je izveštaj o avanturama Krisa Kentona, Patrika Ficdžeralda, Šoni Indijanca Tajnija,
lepe Mohene i drugih, tokom Rata za nezavisnost Sjedinjenih
Američkih Država...•
Sekira i nož•
Znamo koliko je osvajača Novog sveta, Španaca, a zatim Engleza, umelo da koristi, a ponekad i da podsti-če praksu skidanja skalpa, izazivajući nesuglasice među plemenima, ne bi li ih okrenuli jedne protiv drugih, ili ih pridobijajući za borbu protiv svojih rivala pristiglih sa Starog kontinenta. Ponekad, ako je verovati zvanič-nim izjavama, bilo je i licemerstva u odnosu prema tom ratničkom običaju. To vidimo i u rečima koje je engleski general Bergojn uputio Indijancima koji su bili u njego-voj vojsci, 20. juna 1777. godine: „Zabranjujem vam da prolivate krv onog koji nema oružje kojim bi vam se suprotstavio. Nećete se služiti ni sekirom ni nožem protiv staraca, žena, dece i zatvorenika, čak ni za vre-me bitke. Bićete nagrađeni za svakoga koga uspete da zarobite, ali ako nekome od njih skinete skalp, bićete ka-žnjeni. Ipak, iz obzira prema tom vašem običaju i pošto su to trofeji pobede, moći ćete da skinete skalp onima
16
17
18
koje budete ubili puškom, u slučaju da su pružali otpor. Zabranjujem vam da skidate skalp, pod bilo kojim iz-govorom, ranjenicima i samrtnicima, a posebno da ih ubijate iz lažne samilosti“.
Ta namera da se regrutuju Indijanci za učešće u su-kobima belaca ostvarena je u francusko-engleskom ratu za osvajanje Kanade. Nalazimo je i u američkom Ratu za nezavisnost u kom su se Englezi oslanjali na svoje saveznike iz prethodnih godina, dok su se pobunjeni-ci okrenuli Indijancima koji su živeli u blizini njihovih kolonija. Ali u Velikoj Britaniji taj savez morao je biti nekako objašnjen javnom mnjenju, koje je bilo zgra-nuto činjenicom da se vojnici Njegovog veličanstva bore rame uz rame sa „divljim urođenicima“. Njihovo prisustvo u redovima vojske moralo se nekako oprav-dati: „Svaki Indijanac je lovac, a oni love na isti način na koji vode rat. Samo menjaju cilj, skrivaju se, pa na prepad ubijaju čoveka ili životinju. Neophodno je da imamo Indijance u svojim redovima, ako mislimo da ih pobedimo. Kad među svojim vojnicima ne bismo imali ljude navikle na tu vrstu vojne tehnike, naša evropska disciplina bila bi nedovoljna u šumama protiv divljaka“. Ali niko nije gajio iluzije o razlozima koji vode određe-no pleme da se bori pod nekom zastavom. „Indijanci ostaju na vašoj strani onoliko dugo koliko ste u stanju da zadovoljavate njihovu pohlepu. Uvek su spremni da se okrenu neprijatelju, ukoliko im on da bolju ponudu.“ Ali osim mamca u vidu nagrade, nije se blagonaklono gledalo na još jedan faktor koji bi mogao da podstakne urođenika da se prikloni Američkom kongresu ili bri-tanskom vladaru – a to je sklonost ratovanju za koju su neki predvideli da je neće biti lako zauzdati.
Granica svih borbi
•
U 18. veku, u tom delu sveta, i dalje svi učesnici ratova imaju jednak ulog. Englezi, Francuzi, Indijanci i Amerikanci sukobljavaju se ili stvaraju saveze uz obo-stranu saglasnost, a svako preispituje i odmerava snagu drugog. Zatim, malo-pomalo, Francuzi i Englezi uviđa-ju da se njihove uloge menjaju pre konačnog sukoba između Indijanaca i Amerikanaca. Prvi čija politička važnost nestaje jesu Francuzi. Ipak, od istraživanja Žaka
19
Kartjea i navale kolonista u vreme Luja XIV, uspeli su da osnuju Novu Francusku, koja je krajem 17. veka bro-jala 100.000 stanovnika. Ali njihovo prisustvo, njihova ekonomska aktivnost, njihovi pokušaji da se prošire na zapad naišli su na neprijateljstvo engleskih kolonista koji su se već odomaćili južno i istočno od Sen-Lorana i jezera Iri i Ontario, teritorija na kojima je bilo dosta Francuza.
Sedmogodišnji rat (1756–1763) označava kraj fran-cuske kolonizacije u Severnoj Americi, ali zasigurno ne i kraj njihovog prisustva, pošto su manje ili više prihva-tili britansku vlast i održavali i dalje jezik i religiju na kojima se zasniva dugotrajnost frankofone zajednice u Severnoj Americi, što i danas Kvebek čini „lepom pro-vincijom“ s ljiljanom kao simbolom.
Ali u vreme kada se odlučivalo o sudbini Francuske na američkom tlu, ništa od ogromnih prostora Zapada
20
još nije bilo naročito poznato. Osvajači iz Evrope sve-sni su nepreglednosti još nepoznate zemlje, kao i moći i brojnosti njenih stanovnika: „Apsolutno je neophod-no da se Indijanci stave pod upravu“, piše dalje naš britanski oficir, „iako Evropljani poseduju ogromnu površinu zemlje u Americi, to nije ništa u poređenju s ogromnim regijama Novog sveta koje se protežu na zapad. Populaciju čine brojne nacije. Veoma malo znamo o njihovom položaju i čak postoji mnoštvo et-ničkih grupa za koje ne bismo ni znali da postoje da te Indijance nismo slučajno sreli kad su ih okolnosti do-vele u neki nama poznat kraj.“ Samo nekoliko decenija kasnije, naročito u drugoj polovini 19. veka, Indijanci će biti izigrani, prezreni, pobijeni, izdani i tada će postati potpuno nepoverljivi prema belcima. Kako je govorio poglavica Lukavi Lisac nakon masakra kod Ranjenog kolena 1877. godine: „Moguće je da među belcima ima
dobrih ljudi, ali pokloniti im poverenje jeste najbrži na-čin da budeš ubijen. Svaki put kad čujem neku ženu ili dete da urlaju od bola, setim se tog masakra.“
Krajem perioda prosvetiteljstva, koje, u svetlu ovde opisanih događaja, nije opravdalo svoje ime, iako mržnja postoji u osnovi ličnih osveta (setimo se Luisa Vecela...), još nije dobila razmere genocida. Naprotiv, mešanje je često, baš kao i prijateljstva i uzajamno po-štovanje. Najbolji dokaz za to jeste način na koji su neke indijanske poglavice bile prihvaćene u masonskim loža-ma engleskih pukova. Na dan podizanja velikog hrama, uzvišeno biće nije mnogo marilo za bakarne nijanse tena pojedinih slobodnih zidara...
Mišel Pjer
21
Abenaki Vabunaki PasamakvodiPenobskot Noridžvok ArosaguntakukPekvat i PekvotMalisit i KenebankNaraganset i Kenebek... jutarnja zemlja duž rekevoda koja u brzacima stojiOdvaja nas belo kamenjeili brojni kamenčićiuništitelji po imenu tabuiribe u potokuvuk crna mačka medved zmijadabar Svetog Franje
22
maskat i irvasjež i crvendać
Algonkvin iz sredinealgonkvinskih vezilja
jelen i morski raksmola i kitovi
krivudavost svetlog peskaveliki talas na Atlantiku
Veracanova bela jedra Šamplenovi ljiljani
jezuitska jevanđeljabiblije hodočasnika
23
psalmi i snegćurke i kukuruzproslava Dana zahvalnostipuške i strelecrni kupasti šeširiposrebrene kopče
veštice iz Salema i kvekeriNovi Amsterdam, zatim NjujorkIndijanci na putu zalazećeg suncaflauta i dobošadolescenti koji se igrajuudaraju poziv za smrt
26
27
može se umreti s bojom koju želimos jedne strane bežatis druge živeti prokletivećina umire u crvenom ili u plavom
može se umreti i u kraljevskozelenoj za lovu zelenoj oivičenoj crvenomkraljičinog rendžerau Lafajetovoj francuskobeloju koži i pruskoplavojza 7.000 hanoverskih konja
28
29
a zatim još i sa žutom gombom i belim trakamaza Heseneumreti umreti...
Boston Leksington Oriskani
30
Kraun Point SaratogaBenington Čeds Ford DžermantaunJunadilau poljima kukuruza i makau snegu pokrivenom borovim iglicamaboja smrti
i uvek je tu i crnagenerala u krpamanije više ostalo talka za perikeali koristimo plave skalpovedevojaka iz Džerman Fletsada perike napravimo
31
krznene životinje s jedne strane koštaju 200 funti
ili 400 dolara u valuti onih drugihlovaca je višeu vreme rata
dovoljno zarađujuloveći doseljenike i decuunutrašnjost skalpa obeležena je crnim krugom za noćcrvenim za dans malom sekirom u sredinikoja ukazuje na korišćeno oružjeali takođe nalazimo i crtež pištolja i puškeili čak noža
rat smrtkonzervativci i pobunjeniciumiru u crvenom ili u plavom,ali i u šarenomceo svet je u ropcusvi odlaze i dolazea šuma vrvi od heroja.
Hugo Prat
33
IMA JEDNA REKA U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA KOJA SLUŽI KAO GRANICA IZMEĐU TRI REGIJE: ZAPADNE VIRDŽINIJE, OHAJA I KENTAKIJA. IROKEZI SU JE NAZVALI OHAJO (LEPA REKA). NA FRANCUSKIM MAPAMA IZ TOG VREMENA TAKOĐE JE NOSILA IME „LEPA REKA“. ISTOČNA OBALA NAZVANA JE „TOMAHAWK LINE“, JER JE NA SVAKOJ MILJI U STABLO DRVETA BIO ZABODEN PO JEDAN TOMAHAVK (INDIJANSKA SEKIRA), KAKO BI SE OZNAČILO GDE SU POČINJALE ZEMLJE CRVENOKOŽACA (UGOVOR O MIRU POTPISAN IZMEĐU INDIJANACA I BELACA: ISTON 1758. I FORT STENVIK 1768). OHAJO JE BIO ZABRANJEN ZA KOLONISTE, ALI NE I ZA FRANCUSKE I ENGLESKE TRGOVCE.
NAJVAŽNIJI DOGAĐAJ U ISTORIJI REKE OHAJO ODIGRAO SE U MEANDRU JEDNE OD NAJMANJIH PRITOKA, POZNATE POD IMENOM VILING KRIK. DANAS JE TO TROMA, SIVKASTA REKA. JEDAN MOST SPAJA DVE OBALE NA KOJIMA LEŽI RUDARSKI GRADIĆ VILING U ZAPADNOJ VIRDŽINIJI. TURISTI U PROLAZU NEĆE TU NALETETI NI NA ŠTA ŠTO PODSEĆA NA ROMANTIČNU PROŠLOST, OSIM ŠTO STANOVNICI OVOG GRADA NOSE PREZIMENA PIONIRA KOJI SU STVARALI ISTORIJU OVE ZEMLJE…
DAKLE, PRE DVE STOTINE GODINA, NEDALEKO ODAVDE, POSTOJALO JE MESTO KOJIM SU PROMICALE SAMO INDIJANSKE BANDE ILI PONEKI USAMLJENI LOVAC.
O KOJIM JE INDIJANCIMA REČ?
ŠONIŠONI SU BILI PLEME PRISTIGLO S JUGA, IZ SAVANE U DŽORDŽIJI I SA FLORIDE. BILI SU PRIMORANI DA EMIGRIRAJU U OHAJO, GDE SU ŽIVELI ČIROKI, ČOKTO I KRIK INDIJANCI. BORILI SU SE PROTIV ENGLEZA I AMERIKANACA.
DELAVERIDELAVERE ILI LENI-LENAPE (PRVOBITNI NAROD), KOJI SU BILI U SAVEZU S MOHIKANCIMA, POBEDILI SU IROKEZI. TOKOM KOLONIJALNIH RATOVA, ZADRŽALI SU SAVRŠENU NEUTRALNOST.
NA JEDNOM MESTU NA RECI BILO JE ZABODENO KOPLJE I NA NJEMU ISTAKNUTA LOBANJA. UPOZORAVALA JE DOSELJENIKE DA ZA-OBILAZE TO MESTO U ŠIROKOM LUKU. ODATLE I POTIČE INDIJANSKO IME ZA VILING. WHEEL: LOBANJA, LING: MESTO. DAKLE: WHEELING: „MESTO LOBANJE“.
MENGVII, NAJZAD, MINGOI ILI MENGVI KOJI SU TAKOĐE VODILI POREKLO OD IROKEZA, KAO I NJIHOVI NEPRIJATELJI HTONI-VAJANDOTI (IME IM KAŽE DA SU NEUTRALNI). MALO-POMALO, OVA PLEMENA NA KRAJU SU POČELA DA ŽIVE ZAJEDNO U SVOJIM SELIMA.
35
OBAVEŠTENJA O TOM MESTU STRADANJA DAO JE 1749. FRANCUSKI OFICIR SELRON DE BLENVIL. SA SVOJIM KOMANDOSOM BIO JE ZADUŽEN DA SAHRANI MRTVE KOJI SU IMALI OLOVNU PLOČICU SA LJILJANOM, DA BI SE POTVRDILA PRIPADNOST TERITORIJA FRANCUSKOJ. GODINE 1751. ISTRAŽIVAČ KRISTOFER GIST DONEO JE DRUGE PODATKE: DELAVERI SU PRODALI JEDNO REČNO OSTRVO ISTRAŽIVAČU EBENIZERU ZEJNU, ZA NEKOLIKO PREKRIVAČA I JEDNO BURENCE RUMA. KASNIJE, NA BREŽULJKU PREKOPUTA OSTRVA, SAGRAĐENO JE UTVRĐENJE OD DEBALA KOJE JE NAZVANO FORT FINKASL, A ZATIM FORT HENRI, U ČAST GUVERNERA VIRDŽINIJE. SADA...
... NA TOM JE BREŽULJKU JEDAN HOTEL I NEKOLIKO PRODAVNICA... NA TROTOARU JE KAMEN MEĐAŠ NA KOM PIŠE: „SETITE SE POBEDE U FORT HENRIJU, 11. SEPTEMBRA 1782, POSLEDNJE BITKE AMERIČKE REVOLUCIJE“. SVAKE VEČERI TU SE ODLAŽE SMEĆE...
OVA PRIČA POČINJE 1774...
POČETKOM PROLEĆA, JEDNA GRUPA LJUDI RADILA JE NEDALEKO OD VILINGA. TRAŽILI SU UKRADENE KONJE.
VOĐA GRUPE, UGLEDNI KOLONISTA PO IMENU MAJKL KRESAP, BIO JE U DRUŠTVU NEKOLIKO SUSEDA. ČARLS POLK, EBENIZEROV BRAT DŽONATAN ZEJN, DANIJEL GREJTHAUS, HIL MAKLUR, PUKOVNIK EBENIZER ZEJN I NJIHOVE PORODICE ŽIVELI SU NA OBALAMA OHAJA, IZAZIVAJUĆI TIME BES INDIJANACA.
PRIJATELJI, ZASTANIMO OVDE NA TRENUTAK. EVO DŽONATANA ZEJNA. STIŽE PRE NEGO ŠTO SMO GA OČEKIVALI. SIGURNO NAM DONOSI VESTI!
HEJ, ZEJNE, KAKO SI?
DOBRO, KRESAPE! IMAM PORUKU ZA
VAS!
IZGLEDA DA VAŠ BRAT NIJE DOBRO... MISLIM DA NIJE OZBILJNO. IPAK, BILO BI PAMETNO DA ODETE U VILING...
OTIĆI ĆU! HVALA, ZEJNE... DOĐITE DA POPIJETE NEŠTO S
NAMA!
36
DŽONATAN ZEJN BIO JE JEDAN OD ONIH KOJE SU ZVALI UBICAMA INDIJANACA. ON I NJEGOV PRIJATELJ VECEL BILI SU NAJPOZNATIJI U REGIONU. SVRATIO SAM KOD BEJKERA, TAMO BORAVI NEKOLIKO INDIJA-NACA SA SVOJIM ŽENAMA.VI STE BEJKEROV PRIJATELJ, RECITE MU, PRE NEGO ŠTO SE NEŠTO NE DOGODI, DA SE TO NE SVIĐA PUKOVNIKU.
SLUŠAJTE, ZEJNE... BEJKER JE SLOBODAN ČOVEK I SIGURNO ZNA ŠTA RADI. IPAK, UPOZORIĆEMO GA DA
NE PRODAJE RUM.
KRESAPE, ZNATE LI DA SU PRE NEKOLIKO MESECI IN-
DIJANCI UBILI JEDNOG ZEJ-NOVOG BRATA... AKO BEJKER
NASTAVI DA PREGOVARA S INDIJANCIMA, NAUČI-
ĆEMO GA PAMETI.
SMIRITE SE I GLEDAJTE SVOJA POSLA. NE ZABO-RAVITE DA SU INDIJANCI NAŠI NEPRIJATELJI, A NE ON. SETITE SE TOGA I, ZA IME BOGA, OSTAVITE BEJ-KERA NA MIRU. ZBOGOM,
GOSPODO!
NAKON ŠTO SU POSLOVI BILI OKONČANI, MUŠKARCI SE OKUPIŠE DA PRIČAJU I PIJU OKO VATRE...
RUM NAM JE PRI KRAJU, MOGLI BISMO DO BEJKERA DA TAMO VEČERAMO... IDITE i VIDITE
KO SU TI INDIJANCI... IZ RADOZNALOSTI!
ŠTA ĆE REĆI KRESAP?
KRESAP JE SMEKŠAO ILI MU SE NEŠTO DOGODILO. NARAVNO DA JE POVEZAN S BEJKEROM... A NEĆE MENI NIKO GOVORITI KUDA DA IDEM... MANJE PRIČAJ,
GREJTHAUSE. ŠTA BI TAČNO HTEO DA RADIŠ?
SAMO DA BACIM PO-GLED... IMA LI NEČEG LOŠEG U TOME?
NE, ALI NE IDE MI SE SAMO DA BIH VIDEO INDIJANCE!
A JE LI?
ĆUTI!
OSEDLANIH KONJA, PIONIRI KRENUŠE KA OHAJU...
KOJI SU TO INDIJANCI BILI?
MENGVI I KAJUGE!
DOBRO, MENGVI SU TU PREKO, ALI
ČUDNO MI JE ZBOG KAJUGA, ONI SU STIGLI
BAŠ DALEKO OD SVOJE TERITORIJE!
NEKOLIKO SATI KASNIJE, GRUPA JE STIGLA DO KUĆE TRGOVCA BEJKERA...
HEJ! BEJKERU! OTVORI VRATA... SMRZLI SMO SE!
TRENUTAK, DOLAZIM... KO
JE TO?
KOJI JE SAD TO ĐAVO...
37
JA SAM, GREJTHAUS, A SA MNOM SU ZEJN, MAKLUR, SAPINGTON I DRUGI... ALI OTVORI NAM VEĆ JEDNOM... HLADNO JE!
DOBRO, OTVARAM... VIDEO SAM KRESAPA JUTROS... NEĆU PROBLEME
NI SA KIM, JESTE LI RAZUMELI?
MUŠKARCI UĐOŠE U BEJKEROVU KUĆU... ODMAH SU UGLEDALI INDIJANCE KOJI SU U TIŠINI SEDELI ZA STOLOM...
TU SU, DAKLE, PASJI SINOVI!
TRENUTAK! PUSTIO SAM VAS UNUTRA, ALI NEMOJTE DA PRAVITE NEPRILIKE OVIM
LJUDIMA... JASNO?
DOŠLI STE S LOŠIM NAMERAMA, ALI NADAM SE DA ĆETE RAZUMETI I DA
NEĆETE PRAVITI GLUPOSTI!
DŽOŠUA BEJKERU! PRESTANI DA PROPOVEDAŠ... NISMO ZABORAVILI DA SU ENDRU ZEJN, DŽON I
MARTIN VECEL UBIJENI PRE NEKOG VREMENA... A TI PRIMAŠ OVE PASJE
SINOVE...
OVA INDIJANKA NIJE LOŠA... HEJ, TI, USTANI DA TE POGLEDAM!
USTAJ, VEŠTICE!
38
SITUACIJA SE ODMAH ZAOŠTRILA... INDIJANCI USTADOŠE I POČEŠE DA SE RASPRAVLJAJU, TON JE SVE VIŠE PODIZAN. STARA MRŽNJA POKULJA, PREPLAVI SVA DOBRA OSEĆANJA...
LUDACI... SVE STE IH POBILI... ALI ZAŠTO... TO SU BILI DOBRI INDIJANCI...
SAD SU TEK DOBRI...
MISLITE DA ĆE SE SVE SREDITI NASILJEM... VERUJTE MI, NEĆE NA
OVOME OSTATI...
ZNATE LI KO SU ONI BILI? REĆI ĆU VAM... TO SU BILI MAJKA I BRAĆA POGLAVICE LOGANA. SESTRA IM JE BILA ŽENA KAPETANA GIBSONA, TRGOVCA... A OSTALI, PRIJATELJI, ROĐACI...
A VI STE URADILI TO ŠTO STE URADILI! SHVATATE LI?
POGLAVICE LOGANA? ZAŠTONISI RANIJE REKAO? JA... UOSTALOM...
ZEJN JE POČEO... ON JE PRVI PUCAO!
DANIJELE GREJTHAUSE! JA SAM UBIO JEDNOG RATNIKA, A TI SI UBIO ŽENU. JA NIKAD NISAM UBIO ŽENU ILI DETE... TI SI OVDE JEDINI GAD MEĐU NAMA... A I OTKUD BIH JA ZNAO DA
SU ONI BILI ROĐACI POGLAVICE LOGANA!
39
ZA MENE SU SVI INDIJANCI ISTI. IMA IH DOBRIH, ALI TO SU
ONI KOJI SU MRTVI... A SAD, IDITE SVI DOĐAVOLA, JA ODOH! UTICAJ RUMA JE
BRZO POPUSTIO. BEJKEROVE REČI SU ODJEKNULE I ZALEDILE OSTALE MUŠKARCE. ALI MALO KASNIJE, SVI SU OTIŠLI, OSTAVLJAJUĆI BEJKERA OČAJNOG...
NEŠTO KASNIJE, VESTI SU PREŠLE NA DRUGU OBALU OHAJA I INDIJANSKI GLASNIK PRENEO IH JE SVIM PLEMENIMA. DRUGI JE JAHAO OBALOM KA SELU POGLAVICE LOGANA.
UUUUP! HUP! HUP! DUGI NOŽEVI SU UBILI! DUGI NOŽEVI SU UBILI!
ISPRED LOGANA, GLASNIK JE PREPRIČAVAO DOGAĐAJE S MNOGO DETALJA. PORED POGLAVICE BIO JE TU JOŠ JEDAN ČOVEK, NJEGOV ROĐAK, KAPETAN I TRGOVAC DŽON GIBSON, ČOVEK KOGA SU CRVENOKOŠCI VOLELI.
... SAZNALI SMO DA SU TO LJUDI KAPETANA KRESAPA!
NEKOLIKO MINUTA LOGAN NIJE REKAO NI REČ... OSTAO JE NEPOMIČAN... ZATIM, POLAKO, IZGOVORI HLADNIM TONOM...
BELCI SU PROKLETSTVO... NE POŠTUJU SVOJU REČ. UBIJAJU ŽENE I DECU. I NAS SU POUČILI LUKAVSTVU I SUROVOSTI... NISAM HTEO DA SLUŠAM DRUGE POGLAVICE I PUSTIO SAM IH U MIRU, ČAK I KAD SU POBILI MOJEU KONESTOGI. A SAD SU PROLILI JOŠ MOJE KRVI... I JA ĆU DA UBIJAM, OSVETIĆU SVOJE...
TRENUTAK, LOGANE... NE GUBI PRISEBNOST... I MENE SE OVO TIČE... MENI JE JOŠ GORE, JER TREBA DA RADIM PROTIV SVOJIH... NEKI
OD NJIH SU NEVINI. ALI ODGOVORNI ĆE BITI KAŽNJENI. NE VERUJEM DA JE
KRESAP TO URADIO... DOBRO GA PO- ZNAJEM I...
BRANIŠ SVOJE... I DALJE SI BEO... OŽENIO SI SE MOJOM SESTROM, ALI IZGLEDA SAMO ZBOGTOGA DA BI MIRNO MO-GAO DA RADIŠ OVDE MEĐU NAMA ŠTA TI JE VOLJA...
PROKLET BIO... KAKO MOŽEŠ TAKO DA PRI-
ČAŠ? SPREMAN SAM DA SVOJIM RUKAMA POBI-JEM KRIVCE...
OŽENIO SAM SE TVOJOM SESTROM ZATO ŠTO SAM JE VOLEO... ALI SADA NE SMEMO DA GUBIMO GLAVU. NE-PRAVEDAN SI, LOGANE... ZA KRATKO VREME U RATU BI CEO TVOJ NAROD MOGAO BITI ISTREBLJEN! NE ZABORAVI DA SU BELCI JAKI, NAORUŽANI SU TOPOVIMA!
DOSTA... TREBA SAMO DA... SVE OVO GOVORIM ZATO ŠTO SU TVOJI
POBILI MOJE... PRIČAŠ MI O TOPOVIMA, ORUŽJU, VOJNICIMA... ŠTA TI MISLIŠ?
MISLIŠ DA NE UMEMO DA SE BORIMO? DŽONE GIBSONE,
UMUKNI! PRE NEGO ŠTO ZABORAVIM DA SI BIO MUŽ MOJE
SESTRE... IZLAZI!
40
LOGANE, SMIRI SE... SASLUŠAJ ME NA TRENUTAK! NISAM REKAO DA TVOJI NE UMEJU DA SE BORE...
ČAK BIH REKAO DA BI POD NEKIM USLOVIMA MOGLI I DA POBEDITE... ALI NE SADA... NE
ZABORAVI ŠTA SE DESILO PONTIJAKU!
PONTIJAK JE PONTIJAK! REKAO SAM TI DA IDEŠ!
ŠTA SE OVDE DEŠAVA?
POGLEDAJ GERTIJA... ON JE ROĐEN BEO, ALI JE VEĆI
INDIJANAC OD TEBE... ON ĆE TI REĆI ISTO!
JEDAN TRENUTAK LOGAN I GIBSON SU SE BESNO GLEDALI, ALI DOLAZAK NEOBIČNE OSOBE PREKINUO JE DISKUSIJU. SAJMON GERTI BIO JE BELI ODMETNIK. NJEGA I NJEGOVU BRAĆU DŽORDŽA I DŽEJMSA USVOJILI SU I ODGAJILI INDIJANCI, NAKON ŠTO SU IM RODITELJI UBIJENI. SAJMON GERTI, KOG SU ODGAJILI VAJANDOTI, SLUŽIO JE KAO IZVIDNIK I PREVODILAC KOD ENGLEZA I NEKIH DOSELJENIKA U BLIZINI FORT PITA. ODMETNIK POGLEDA POGLAVICU, PA UZDAHNU I REČE:
GIBSON JE U PRAVU, LOGANE! NIJE TRENUTAK
ZA BORBU!
TO JE TAKO! TO TI I JA KAŽEM... POĆI ĆU U POTRAGU ZA KRIVCIMA I DONEĆU NJIHOVE SKALPOVE... ALI RAT, U OVOM TRENUTKU, VERUJ MI – NE!
GADITE MI SE OBOJICA!
IDITE RASPRAVLJAJTE SE SA ŽENAMA... PONAVLJAM VAM, ODLAZITE!
DA SI ME MALO SLABIJE UDARIO, JOŠ BIH MOGAO I DA ZABORAVIM, LOGANE... IDEM I NEĆU SE VIŠE VRATITI. PRE NEGO ŠTO ODEM, SASLUŠAJ ME... AKO IZ BESA ZAPOČNEŠ RAT, OVDE ĆE SE ODIGRATI NEZA-MISLIV POKOLJ... DOĆI ĆE DRUGI PIONIRI, A SA NJIMA I VOJNICI... BIĆE TO GLUP RAT... MISLI NA SVOJ NAROD, LOGANE, ZBOGOM!
LOGAN JE UĆUTAO. GIBSON I GERTI IZAĐOŠE...
TO ŠTO SI REKAO JE ISPRAVNO, ALI SI PRETERAO... OVI IZ VILINGA
SU SE ZANELI, ALI TO NIJE KRESAPOVA GREŠKA!
SIGURNO DA NIJE, KRESAP JE POZNAVAO MOJU ŽENU... SIGURNO JE NEKO IZ NJEGOVE GRUPE... NEĆU IMATI MIRA DOK IM NE DAM ŠTA SU ZASLUŽILI. NAĆI
ĆU IH KAD-TAD!
41
IDEM S TOBOM... BAŠ IMAM POSLA U FORT PITU!
NE, RADIJE BIH POŠAO SAM, NE ŽELIM DRUŠTVO. JER SADA TEK POČINJEM DA SHVATAM DA MI JE
ŽENA MRTVA!
JADNA ŽENA... UVEK TAKO NEŽNA... NIKADA TOGA NISAM
BIO SVESTAN!
ZNAŠ, GERTI, MISLIM DA LOGAN IMA PRAVO KAD KAŽE DA SAM SE OŽENIO NJEGOVOM SESTROM IZ INTERESA... TO JESTE TAKO... JA SAM IMAO CILJ, BILA JE TO DOBRA TRANSAKCIJA... NISAM SE NIKAD MNOGO BRINUO ZA TO ŠTA JE ONA MISLILA O TOME... ŠTA BI MOGLA DA MISLI JEDNA INDIJANKA, RAMIŠLJAO SAM... A SAD GLEDAM ONE CRTEŽE NA CIPELAMA KOJE MI JE NAPRAVILA I SHVATAM KOLIKO SAM BIO GLUP... MOŽEŠ LI DA ZAMISLIŠ? TREBALO MI JE VREMENA DA SHVATIM...
GIBSON JE UMORNO IZAŠAO IZ VIGVAMA U KOM JE ŽIVEO S RADOSNOM VEVERICOM. TAKO SE ZVALA NJEGOVA ŽENA... OSEĆAO SE STARO I UMORNO...
DŽONE GIBSONE, PAZI I NE-MOJ DA SE NERVIRAŠ! AKO TI TREBA POMOĆ, RAČUNAJ NA
MENE!
HVALA, GERTI! IMAM OBI-ČAJ DA SAM RAŠČIŠĆAVAM RAČUNE. ALI AKO PROLAZIŠ KROZ JELOU KRIK, DOĐI KOD MENE... DOVIĐENJA... POTRU-
DI SE DA UBEDIŠ LOGANA DA NE ZAPOČINJE RAT.
GERTI JE GIBSONA SLEDIO POGLEDOM SVE DOK OVAJ NIJE NESTAO U ŠUMI. BILO MU JE ŽAO ZBOG ONOG ŠTO SE DESILO TRGOVCU, ALI NIJE NAJBOLJE RAZUMEO ŠTA JE OVAJ HTEO DA MU KAŽE... UOSTALOM, ŠTA JE ŽENA? ON VIŠE NEĆE NA TO DA MISLI. NEŠTO DRUGO MU JE PRIVUKLO PAŽNJU... VRATIO SE ODAKLE JE POŠAO...
... I UŠAO U LOGANOV VIGVAM...
OPET... AKO SI DOŠAO DA MI KAŽEŠ DA SAM LOŠE POSTUPIO, MOŽEŠ ODMAH DA UĆUTIŠ... ZNAM
I SAM... GIBSON JE OTIŠAO?
DA, OTIŠAO JE, ALI NIJE LJUT... SLUŠAJ, LOGANE, ONO ŠTO TI JE
REKAO JE DONEKLE TAČNO... STVARI NE STOJE NAJBOLJE IZMEĐU DUGIH NOŽEVA ODAVDE I ONIH S DRUGE STRANE VELIKE
SLANE BARE...
... ONI ĆE SE USKORO POTUĆI IZMEĐU SEBE I TI ĆEŠ MOĆI DA NAPADNEŠ KRALJEVE VOJNIKE... TO NEĆE BITI DANAS ILI SUTRA... ALI BIĆE USKORO... ŠTA MISLIŠ?
NE ZNAM... A NA KOJOJ SI TI STRANI?
NA STRANI SAJMONA GERTIJA!
DAKLE, ČUVAĆU TE SE... NISI NI BELAC NI INDIJANAC... POZNAJEM TE... ALI NE RAZUMEM TE... PRI-JATELJ SI MI, ALI SI I PRIJATELJ MOJIH NEPRIJATELJA... PUŠIŠ MOJ DUVAN, ALI I KRESAPOV... KAŽEŠ CRNOJ RIBI GDE SE NALAZE BUNOVI ŠATORI, A VOJNIK SI FORT PITA...
42
SAJMONE, MISLIM DA ĆE DOĆI DAN KAD ĆE GRANICA BITI NATOPLJENA KRVLJU, A TI ĆEŠ UMNOGOME BITI KRIV ZA TO. ČUDNO SI BIĆE... OKREĆEŠ SE KAKO VETAR DUVA... ODLAZI, ČUDAN SI... UH!
KAD JE ZAVRŠIO TIRADU, LOGAN ODE, A SAJMON GERTI OSTADE SAM. U GLAVI MU SE SVE POMEŠALO: SEĆAO SE KAKO SE, KAD JE BIO MALI, NJEGOVA MAJKA BRINULA O NJEMU I NJEGOVOJ BRAĆI... SEĆAO SE TRENUTKA KAD JE STIGAO ODRED INDIJANACA KOJI JE UBIO NJEGOVU PORODICU. KAKO SU GA USVOJILI INDIJANCI KOJI SU GA ZAROBILI. ODMETNIK SE SEĆAO SVEGA, ALI HLADNO, BEZ IKAKVE EMOCIJE.
NE RAZUMEM TOG LOGANA... ALI AKO
ŽELI RAT...
... BIĆE TO NJEGOV RAT!
KRICI KOJI SU SE ZAČULI ISPRED VIGVAMA PRIVUKLI SU SAJMONOVU PAŽNJU. IZAŠAO JE I UGLEDAO GOMILU KOJA GA JE OKRUŽIVALA, ZATIM OGROMNU FIGURU KORNSTAKA, ČUVENOG POGLAVICE ŠONIJA...
STVARI SE ZAKUVAVAJU... ŠTA LI SE SAD
DOGAĐA?
NAJVEĆE POGLAVICE ŠONIJA... KORNSTAK, SILVERTIP, ŠIGIS, HALFKING I LULA HURO-NA... BRZO DELAJU, MOŽDA ĆE KORNSTAK URAZUMITI LOGANA... ZASAD MI TO DELUJE TEŠKO IZVODLJIVO... PIH, NEKA SE ONI MEĐUSOBNO DOGOVORE...
KORNSTAK JE BIO VELIKI POGLAVICA ŠONI INDIJANACA I BIO JE NA ČELU NAJVEĆE INDIJANSKE FEDERACIJE OHAJA. ODJEDNOM, UGLEDA GERTIJA I...
OH, SAJMONE, TRAŽIO SAM TE... REKLI SU MI DA SI NEGDE OVDE. TREBA DA ODEŠ KOD TARA DA MUKAŽEŠ DA ĆU DOĆI KOD NJEGA KAD BUDE SLEDEĆI PUN MESEC...
RECI MU I DA OKUPI OSTALE VAJANDOTSKE POGLAVICE S KOJIMA TREBA DA RAZGO- VARAM... A OVDE? KAKOJE LOGAN? ČUO SAM DA SE POSVAĐAO SA ZETOM...
ISTINA... LOGAN JE VAN SEBE! AKO MOŽEŠ,
UMIRI GA, MADA SUMNJAM
U TO. ŽELI OSVETU...
DUGI NOŽEVI PRIPREMAJU SE ZA RAT. PUKOVNIK ZEJN U VILINGU JE KONCENTRISAO VOJNIKE FORT PITA. LJUDI DANIJELA BUNA NAPALI SU MOJE RATNIKE PORED REKE... SADA JE KAPETAN KRESAP UBIO LOGANOVE LJUDE. NIJE VIŠE MOGUĆE ODRŽATI MIR... MOJI RATNICI VEĆ SU NAPALI DUGE NOŽEVE IZ KENTAKIJA. MISLIM DA JE VREME DA ODEŠ I UPOZORIŠ TARA. RECI MU DA NJEGOVA BRAĆA ŠONI I MENGVI ŠALJU VAMPUM KOJI ZNAČI RAT. POŽURI, SAJMONE GERTI, POSLE ĆEŠ IĆI KUDA TE SAVEST VODI!
ODMETNIK ZAJAHA KONJA, POVUČE UZDE I USMERI GA KA VAJANDOTAUNU, KRENUVŠI STARIM INDIJANSKIM PUTEM.
NEMA NIKAKVE SUMNJE, ČAK JE I KORNSTAK ODLUČAN DA SE BORI... DOBRO... ŠTA HOĆE DA DOKAŽU? UOSTALOM, ŠTA MENE BRIGA? URADIMO KAKO ONI KAŽU...
43
