Drago RadoslaviÊ

STAROGROJSKEKOMEDIJEMarina RadoslaviÊa

Stari Grad, 2006.knjiga 3

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

K A Z A L O

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Tahir MujiËiÊ

Komedije i humoreske

Don Antuonij Kujiπ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Opozicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Glova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

For Julaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

Zloto . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

Snimka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

SpliÊani u lovu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

Posjet dobroj kapljici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

Æivotna pozornica Marina RadoslaviÊa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

Marinac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

Drago RadoslaviÊ

Fola Von, barba Marinko

Svaki dan u svijetu izdahne i nestane po nekoliko jezika. Jezik sela pokojnognam pradjeda, bakine none, ili vujËevog barba biænuonota... S jezikom moæda umrei knjiæevnost tog prostora koja je postojala ili je moæda mogla tek postati. A knji-æevnost ∑ naπa, pa i svjetska ∑ umjetnost je jezika. I jezika. Pa i ono najvaænije:zbroj svih literarnih djela jednoga naroda.

Jer, nema hrvatske knjiæevnosti koja se sastoji samo od DræiÊa, MaruliÊa,HektoroviÊa, BrezovaËkog, ©enoe, BrliÊ-MaæuraniÊke, Matoπa, UjeviÊa, Krleæe,©oljana i MarinkoviÊa. Njih samih teπko da bi bilo bez onih anonimnih, samoza-tajnih, marljivih, upornih dragovoljaca pera i zanesenjaka-ovisnika lijepe nam rijeËi.Ni jedan dio naπe domovine nikada nije oskudijevao takvim osobenjacima koji suse ne rijetko sukobljavali s okrutnim nerazumijevanjem okoline trateÊi ure i ureporad literature.

Mediteranski dio Hrvatske, jadranska obala s gradiÊima od Umaga do Cavtata,te posebno njezin srednjedalmatinski akvatorij koji je stoljeÊima prednjaËio uknjiæevnom stvaralaπtvu i u Ëijim su se urbanim prostorima dogodili Ëudesni europ-ski fenomeni jednog gigantskog Marula pa dum Marina, meπtra Petra i susjeda muHanibala, od uvijek su imali i one marljive knjiæevne pregaoce kakvi su bili Pele-grinoviÊ, SabiÊ-MladiniÊ, »ubretoviÊ, BenetoviÊ, GazaroviÊ i mnogi drugi. A uznjih su bili i oni koje rijetko ili nikako ne spominjemo i oni koje tek danas sra-meæljivo otkrivamo.

Meu te i takve treba ubrojiti entuzijasta iz Pajiza, oliti Storega Groda naHvoru, Marinka RadoslaviÊa. Mjesni barbir i kazaliπni dragovoljac napisao je zapotrebe diletantske druæine nekoliko kraÊih, uglavnom komiËnih predloæaka zakomedije temeljene na istinitim dogaajima iz njegovog vremena i okruæja.

RadoslaviÊ je bio “pacijent” od teatra i pera. U svojoj brijaËnici okupljao je sveondaπnje kulturnjake Pajiza i s njima je ∑ umjesto o balunu ∑ o umjetnosti ras-pravljao. Nije to ni Ëudno. Marinko je imao malu maturu splitske KlasiËne gim-nazije, a bio je i izuzetno nadaren glazbenik. Kao i svi Dalmatinci pjevao je uklapama, ali i u svim starogrojskim zborovima, pomaæuÊi usput kao pomoÊnidirigent. ©toviπe svirao je violoncello u netom pokrenutoj operetnoj pozorniciKUD-a Petar HektoroviÊ.

Ipak, ponajveÊa mu je strast bila kazaliπte ∑ scena i njezin neodovljivi izazov.Osim πto je glumio u svim komadima, bio je i pomoÊni redatelj Frane PlanËiÊaBalarina, ondaπnjeg “Gavelle” starogrojskih diletanata. Od uvijek se u kazaliπtuznalo da “pravi i istinski teatarski ljudi nisu specijalizirani” (jer ta je neprirodnaspecijalizacija pomalo i odljudila teatar) pa je i Marinko RadoslaviÊ bio redatelj kojije pisao, glumac koji je reæirao i glazbenik koji je glumio.

Tako su iz potreba diletantske druæine nastajali njegovi dramski tekstovi. Pisaoje kazaliπte koje se moglo i moralo igrati. Na svom jeziku ∑ starogrojskom hr-

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

3B b

vatskom jeziku. Bilo je to upravo ono istinsko, izvorno, moÊno... Jer, pisati i pisatiza kazaliπte, nije isto. Trebalo je istodobno misliti o reæiji i mizanscenu, glasovimai intonacijama, glumcima s kojima raspolaæeπ, a da o πuoldima ni ne govorimo.

Upravo tako je Marinko i razmiπljao. On nije bio knjiæevnik koji bi hlepiopostati vjeËnim knjiæevnikom-klasikom. A moæda je to i mogao postati? On jenesebiËno pisao iskljuËivo za predstavu, tu jednu i sada, a u njoj kazaliπte u svojojËaroliji jedino i postoji.

Pravi kazaliπni pisac ne misli na sebe i na svoju karijeru. On samo sanjasljedeÊu predstavu koju Êe tog trena podijeliti sa svojim likovima i sa svojim pri-jateljima-glumcima. Upravo takav bio je Marinko RadoslaviÊ. Zato su njegovi tek-stovi povrπni i nedotjerani, nedovrπeni i neuπminkani... Pa su stoga kazaliπno-literarno loπiji i tanji od slavnijih mu suvremenika. No, u Ëasu izvedbe na daskamastarogrojskog tejotra i pred svojim sugraanima oni bi zasljepljujuÊi zasjali istinom.Njihova je iskrenost u fanatiËnu igru pokretala i glumce i gledatelje. A osamdesetihgodina, Boga mi, i ozbiljnu kazaliπnu kritiku.

Marinko RadoslaviÊ nije mnogo znao o dramaturgiji, o zapletu i raspletu, okatarzi i ritmu, ali on za to nije ni vremena imao. A danas, tvrdim, za to nema nipotrebe. Jer, to je bilo kazaliπte “tu i sada”. I istina. A istina je bila u priËine priËepriËi, oliti facijendi, u soËnim dijalozima i u njegovom materinjem i jedinom pri-rodnom jeziku. U starogrojskom hrvatskom. Onom istom koji na sreÊu i danaspostoji i æivi. Onom kojega ∑ upravo zbog velikih malih RadoslaviÊa ∑ joπ nisuuspjeli ubiti.

I zato nije potrebno pisati esej ili teatroloπku raspravu o njegovom ponajveÊemi najpopularnijem tekstu “Don Antuoniju Kuiπu”, niti o “Zlotu” ili pak o “MikuliGlovi”. Treba ih jednostavno, unatoË dramaturπkim slabostima, od srca igrati. Izgeneracije u generaciju. I oËekivati da se dogodi joπ poneki novi, mladi RadoslaviÊkoji Êe Ëuvati i braniti rod i dom.

Ovaj tekst zato ne treba zavrπiti citatom iz nekog RadoslaviÊevog igrokaza iliproze.Za kraj treba citirati jednu njegovu iskrenu ljudsku i umjetniËku ispriku kojaje bila jedina suviπna u njegovom opusu:

“Pri svega ovo!u ovoj deπkricjuni som nastojol ∑ koliko som znol ∑ da se sluæim Ëa veÊom

numerom buodulskih besid, kojie se sad manje pratikaju, kako bi deπkricjun,kavando somega fata, i s tie bondie bila kurijuoæa. Za fale gramatike i stivone duge,neka me judi od pera skuæaju...”

Skuæali smo i fola Von, barba Marinko

kolega Tahir »iËindulin MujiËiÊ

4

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

B b

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

5B b

Don Antuonij Kujiπoli

“Prilike i neprilike don Antuonija Kujiπa”

Komedija u Ëetiri Ëina sa πest slika i predigrom

Don Antuonij

Raeno u St. Gradu, godine 1938.

Ovu komediju je dil iz Ëuvenjo, a dil iz svuoga “magazina” stivol i napisol: R. M.Komedija je piπena buodulskim dijaletom, kako se je govorilo u vrime kad je

bila po meπtre Viskotu skovona i don Antuoniju priπivena. I oni koji Êe je πtit, iskontrat Êe u πtivienju dosta “besid” spomienetega vrimena

kojie se sad veÊ u govoru ne Ëuju ∑ ne uæaju. Tako da je komedija kavando somegafata i s ovie bondie kurijuoæa.

A onima kojima su ove beside nepoznote, jer su mlodi, na kunju je πpjegonoËa kojo πenifiko.

Za u komediji uËinjene fale gramatike i stivone duge, neka mu πtudjoni judikompatiju, jer je komediju napisol Ëovik komun.

Autur

6

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

B b

Predigra(jedan gost, meπtar Visko, notor Bilizarijo i kafanar)

Scenarija: Sadaπnja kuÊa vlasnosti pok. Nikole PetraviÊa u predjelu Podloæa. Uprizemlju kuÊe nalazi se poznata kafana Sepich. InaËe ©epiÊ. Pred kafanom je pore-dano nekoliko stolova. Za jednim stolom sjedi jedan gost. Za drugim meπtar ViskoigrajuÊi sa igraÊim kartama.

Opaska: Iz daljine dopire tuljenje rogova, zvuk motika, limenki i tupi glas lo-naca. U stvari batarela u punom jeku.

Prizor 1.(Meπtar Visko, kafanar i Bilizarijo)

Visko (prisluπkujuÊi batarelu): O kojo lipo muæika! Kafanar (se pojavi na vratima): Koga ono trubidu?Visko: BiÊe siguro ©kaveÊuπu. Odoje se za nikega uduovca iz BroËa.Kafanar: Aha, imo bit. (ode)Bilizarijo (pojavi se dok Visko joπ gleda u karte): ©jor Vice! Bon divertimento! Visko: O πjor dotuor! Gracije! Hvola, kako hoÊete! Evo, divertin se malo. A

niste pospoli? Bilizarijo: Nisom! Nuπto rad ovih proklietih muh, kojie ne dodu oko zatvorit,

a drugo rad πuπura od batarele Ëa se Ëulo, izoπal son. I juπto arivol putiem pud ova-mo do njie kad ih je jandarmarija rastarmejala. Jedna debelo æiensko se je u biæonjuprid njima rebaltala nogami u arju da su se oni Ëa su bili okolo skupjeni nakurjoæitod dovili se od smiha. Bogme som se i jo nasmijol vidit preæientu panora-mu! Ma recte!

Visko (smije se): Bel kaæo per fotografija! BiÊe trubili ©kaveÊuπu Ëa se odojeza jednega uduovca iz BroËa.

Bilizarijo (sjedne): Da, da. Popuodnie Êe se rukovat, pok su njoj improviæaliovu muæiku.

Visko: Pari da je Ëapala dobru partid. Vo da imo koji patakun i u BroËu lipukuÊu. Onda velu poπidiencu.

Bilizarijo: Jie, bil je u “Ameriki” ∑ imo, imo svoju gazetu! Visko: Per dir il vero, lipo se je upravila. Ona se je imala odat sa nikim

Doljaninom, ma je u zodnju figura porka impjantol. Bilizarijo: Za njiezino boje! Jer, da je s ovim gobotom duoπla do kraja, siguro

bi njoj kako je grintov koji put nabil barilac. Visko: Koji put!? A jo intendin da bi njoj tuo bil kruh naπ svadonji! Bilizarijo: VeÊe nego siguro! A Ëa je, jie kojo drugo novitod?

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

7B b

Visko: Borme jie, i merito se je provjat. Bil som ojutros u Preturu i naπila sebarufa. Pobili su se niki ruzi fureπti. Duoπli su i skupili se u koridur, kako som kapil,za svidoËit u nike dibatimiente Ëa su bili za danas fiπoni.

U niko vrime su poËeli jedon drugega improverovat kako moæeπ svidoËit zaonega, il ovega kad te na fatu ni bilo? I ti si ti Ëas bil tamo, a ti onamo. Ti u Hvoru,ti u PiπÊeni, ti pok ko zno di! Onda jedon drugemu kako je primil piet, a drugi i treÊideset fiorinih dora za svidoËit kontra onemu, ol za onega πekondo kako je kojiploÊen. Tako je tuo tormentalo niko vrime dokli nisu poËeli letit kacoti i izmiπala sebarufa ∑ ma barufa! Kad je pretur Ëul ovu πarabatonu, a navlaπ rad Ëega, πaltol je ukoridur i svih je dol zatvorit. Tako, misto da su iπli u kapunieru oni koji su provduzamisili, iπli su njihovi svidoci koji po svemu πestu na temu misienju nisu bili.

Bilizarijo: I ti se temu Ëudiπ?! Ol se ne spominjeπ da je bil jedon ∑ ne znom,svakako iz naπih kontuornih ∑ koji je sviej komparil na sudu za svidoka, a pju partene bi bil aπeπtil di bi se skondal zamel. Pretur ga na jednuoj udienci, kad mu jevazimol konduvite zapitol: Ëa ste po funcjunu, zanotu? Odgovoril mu je: Gospodinpretur, joπ uvik svidok! Sad se ti figuroj!

Visko (smije se): Me rikordo, me rikordo! Spominjem se. »ini mi se da je tuobili niki Plaæanin.

Bilizarijo: Apunto! Kad si nominol Plaæanina, ojutros ih je bilo u mene ako Êeπi jedna duzina. Pok mi fra le altre provjodu da imaju u selu πtrombastega kurota. Tikoji tamo speso tamo frkventoπ znaÊeπ kojo je tuo pasjo vira? Ki æe πto dijavolo?

Visko: »a ga ne poznajeπ? Bilizarijo: Ne!Visko (zaËueno): Ma,.Ëa mi govoriπ! Ne poznajeπ ga? Bilizarijo: Govorin ti da ne! A kako bi kad evo danas je apiena petnaste don da

som arivol, a znoπ da mankon iz mista pasono dvo godiπÊa. Visko: O, per bako! Ti govoriπ da ga ne poznajeπ? A ti ne znoπ da som za pu-

tuon za luπtrat mu jedon obid? Bilizarijo: Obid?Visko: Da, da! Obid, obid! Somo som bil u imbarac za noÊ kumpanja. I eto, ti

kako da si stvoren za Ëinit mi kumpaniju kad te, kako si rekal, ne poznaje. O ke fali-Ëe inkontro! Kako da te je duh svieti apoæito ovuod danas dovel. Alora, jies ti za tuo,per dar una bonja manjada? Arivojen kapit da se nisom imbatil na arjevega kumpa-nja i na arjavi apetid. A, Ëa govoriπ?

Blizarijo: Per Dio! Kad se trato obo obidu i kako si rekal dobremu obidu,moæeπ kapit. Nego, πpjegoj se u Ëemu konπesti to tvoja opera?

Visko: Imoπ prov! Evo, sad Êeπ Ëut! Pri svega, vajo da znoπ da je ovi pop, poimenu don Antuonij, a po kazoti Kujiπ, jedon Ëovik koji ti u diπkuorπu Ëa mu drogobugne, a pjaæi ga ËeπÊe komuguod koju opravit. Uz tuo je malo avor, gledo dostasvuoj interes. Rekal bi nonje da je na sprovu, invece je furbast, provo je muπica. Ada ti ga boje iluπtron provjat Êu ti koju njegovu vraguliju Ëa ih je do danas opravil.Evo, Ëuj per eæempjo ovu.

8

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

B b

Pasoni misec pas ga je odnil na Mlit. Tamo se nahodi jedon fratarski konvenat.Stol je tamo u frotrih dvi πetemone. Jednega dneva dvo frotra rad nikega posla suiπli u Ston i rekli da Êe se pokaπnjieÊ vrotit. A uon je ostol som u konvientu salojkom i naπtudjol ako se kasno vrotidu pristraπit ih. Znol je di in stojidu vorπe, kojeuæaju za lovit ribu, i kad se smarklo a njih ni bilo vidit da se vroÊodu, iznil je vorπevonka i postivol ih je na diπtoncu piet, πiest πkrokih jednu od druge, sa obe bondieputa Ëa vodi od vrot vartla do vrot konvienta.

Bila se je nuoÊ dobro Ëapala kad su se frotri vrotili. »im su duoπli do vrotvartla, prizentala se je pred njima duplo filanπtroka nikih kako osojih. Kapi se da suostali ovo vidit kontuminoni. Ma jedon se je dol kuraja, pribliæil se je bliæje i vidilda su vorπe. Dol je i onemu drugemu s tim fuorce i uputili su se moleÊ niku molitvunaprid. Ma, sve u nikemu strohu i pensiru kako su se vorπe ovuod noπle?

Kad su duoπli u dil puta jedna se vorπa prid njima pripomakla iz jednie bondieputa na drugu, a malo dalje isto tako i drugo. A micole su se, jer je u jednuoj biluvuËien don Antuonij, a u drugu lojko. E, tuo ih je smutilo vidit da se vorπe miËu.Za momenat su se inkantali, a obe vorπe su se tad digle na put i nastavile se po nje-mu smutot. Jedna se vorπa dreto uputila kontra njima. Tuo ih je bogme pristraπilo ioba biæ niz put Ëa su ih noge boje sluæile. Iz vorπe kojo ih je πegvitala zaËulo sesnaæno klapatonje klapatuπe koju je vragometni don Antuonij iz πakreπtije sobuomdonil. E, tuo ih je pok de tuto iznebjuπilo, jer je silni πuπur klapatuπe u onuojnoÊnuoj gluhoÊi uËinil tako stroπnu impreπjun da su oba od velikega stroha pju depreπo puni utekli svaki na svoju bondu. Kad su se vrotili don Antuonija nisu noπli.©migal je da ga zla sriÊa ne bi noπla, jerbo su oba, jedon pribijenega kolina cotajuÊo πÊopu, a drugi izfriæonega nosa, apiena u rasvanuÊie arivali u konvenat.

Bilizarijo: Kaπpita, ke pipiu! Visko: I koji! A, Ëuj sad ovu. Ma, baπ je vraæji! Jednie nedije je imol predikat

seljanima obo paklu i poËel je ovako: BraÊo, danas vom imom intencjun predikatobo paklu. A da me boje kapite, dat Êu vom ovi pritaË. Svi mi borme doma imoteko mula, ko mazgu, ko tovara. Vazmimo za eæiempaj tovara. Kako svaki tako i uonimo odiznose, po karmi, svoje Ërivo. Eto tuo Ërivo bi vom mogal prikozat da suvrota pakla. A one muhe Ëa okolo njega letidu da su vaπe duπe. A oni riep - kapite,riep - tuo som jo, don Antuonij koji vos, jer ste puni grihuov, πnjim od vrot paklenihlotim. Drugim riËima reËeno, nastojim kako vaπ pastir da ne bi kojo vaπa griπnoduπa - da prostite - kroz ta vrota u jamu paklenu upala.

Bilizarijo: Per amor di Dio! (smije se) Sad se ne nasmij! Visko: A Ëekoj, evo jedna friπko od malo don nose. Tu som Ëul uËier kako je

za jubilej Pope recevil od biskupa uordin da πpjego seljanima æeæin koji je za tuokaæjun bil ordinon. PoËel je sa oltora πtit ti uordin πekondo kojega nisu bili obligoniæeæinat svi judi i æene povar 60 godiπÊ. Onda nemoÊnici, dica, nosieÊe æienske i svidrugi koji teæi lavur pratikaju, pok proπegvi: Eto tako su πjor Prisvitli ordinali. Makad ste deboto svi fora d obligo, ruog za ovo (udari desnim dlanom o lijevi lakat) Êumu i jo æeæinat!

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

9B b

Bilizarijo: »o, udij tako!? Ma, Ëa mi provjoπ!? Visko: A, Ëa je ovo!? Kveπto te æe una, due de centinaja altre. Evo, ovo bi ti bil

u krotko njeguov πtanap. A sad da se vrotim na koju smo ostali. Dakle, Ëuj! Doznolsom da je poslol iπtoncu Guviernu u BieËu kako je potriba da se u selu naËini crikva.Ovo je per dir vero od potribe, jer njoj je sva kuvierta in malora. Kad je Boæje vrimene moæeπ u nju stot, nego ako Êeπ pod lumbrelu. I na ovo Ëeko evaæjun. Sad stojatiento! Vajo uËinit ovako. Da jo tebe njemu prizenton kako inæinjiera poslonega odGuvierna da prigledo Ëa je na crikvi potriba napravit i konπtato sumu za ti lavureæegvit. A jo da duojden s tobuom kako meπtar kojega si vazel kako perita za lavureod maranguna i intierpreta za jazik tudeπki, jer Êeπ ti Ëinit da drugi jazik ne znoπ. Iovo Êe uËinit da mu luπtromo dobar obid. I neka se mogu πnjim narugat i reË mu -jer tuo ni lako - da se je noπal ko ga je i njemu fabrikol!

Bilizarijo: Boniπima idea! Nego, Ëuj! (obazre se na gosta) Ki æe kvel individuo la? Visko: Niente perikoloæo - gluh je kako kanun. Bilizarijo: Vaben! Ma, per onji bon rigvardo largojmo se na libero, ako obo

ovemu imomo Ëo joπ na tanje πtabilit. Jer, ako se akuæomo, nikad gore! Visko: ©i, kako hoÊeπ! Moæemo lipo kaminando do Fortina. Bilizarijo: »ekoj neka kupim jedon cigor (ue u kafanu)

Prizor 2.(gost i meπtar Visko)

Visko (sam, æivo): Per πan Pietro glorioæo - dobro je! Imprieæa Êe puoÊ inordine kad ga ne poznaje. A, d altra parte, imbatil som se propja na maËu! Od pri-æience da ne govorim. Provi je inæinjier!

Prizor 3.(gost, meπtar Visko i Bilizarijo)

Visko (opazi Bilizarija kako izlazi i pali cigaru): Alora, jesmo za putuon? Bilizarijo (joπ paleÊi cigaru preko zubi odgovara): Moæemo! Ma, da ti pravo

reËen, ferilo me je ono da si rekal da ja ovi pop provo muπica. Joπ k temu da imo ilipu doæu avaricije pok se straπin kad duojdemo tamo da non ga ne do okusit vrogumarve! I da se sva naπa furbarija kako dim kroz fumor izduπi. Ti znoπ kad se tratoza ovakove stvori da som jo stori berekin, ol da som uvik in prima fila. Ma, tako tiMuhameda, trato se iskresot put do Plaæe! Lipo bi non ga kalumol!

Visko: Istina je! Dobro ti govoriπ i lipo je sve eæaminat. Ma ne buoj se kad setrato obo ovemu, izgubi zvizdu tarmuntonu i zaboravi svu njegovu aπtucju i ava-ricju. Pok propensoj kad duojdemo tamo pridonje. Ti sa πÊopuon od muntanje isnopuon dokumientih ispod rukie, a iz æepa ti bude virit kompas i mietar ne kurdelu.

10

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

B b

A jo obo rame od late buπton punon deπenjih i uon nos vidi kako smo fodroni - amogu reË i naoruæoni ∑ a joπ k temu kad ti zaklapjeπ tudeπki, di moæe a da nos napogosti! Ma ne somo obidom nego pensom da Êe cili don durat manjaruola. I vidiπ,jo som za tuo sigur koliko da mi se makaruni, kozliÊ i paπticoda veÊ sad privoltojuu πtumku. (hvata se za trbuh pipajuÊi ga) Evo na, sve mi se pari kako da som napipolkus kozliÊa ovuod u ovuoj πtonci!

Bilizarijo (smije se): Bravo! Eto, jo se puπÊon u tvoje ruke, a kapin da ne biimalo puoÊ arjavo.

Visko (zadovoljno): Eto vidiπ! I sad homo ovu imprieæu, kako si proponil, dini drugih uπijuh dokonkludit i repetijem ti reË - imo puoÊ propja aπeπtono!

Zastor

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

11B b

Don AntuonijKomedija u 4 Ëina sa 6 slika

Scenarija: soba u stanu don Antuonija u sva Ëetiri Ëina

Lica:

1. Don Antuonij . . . . . . . . . . . . . . . . . . seoski æupnik2. Mandina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . njegova neÊakinja3. Matij . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . njezin vjerenik4. Meπtar Visko . . . . . . . . . . . . . . . . . . drvodjelac u St. Gradu5. Bilizarijo, toboænji injæinjir . . . . . . . notar u St. Gradu6. Borta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . seljanka7. Apoluonija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . seljanka 8. Sibe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . seljanin9. Mikula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . seljanin

10. Jure . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . seljanin11. Mira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . djevojËica 8 - 10 godina, Juretova kÊer

Tri djeËaka izmeu 8 i 10 godina

Dogaa se u jednom selu otoka Hvara.Izmeu 5. i 6. slike prolazi 10 dana.Vrijeme proπlo, oko 1880. godine

12

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

B b

Prvi Ëin

Slika 1.Prizor 1.

Mandina i Matij (Mandina æivo uz pjesmu Ëisti sobu, ËisteÊi sa pokuÊstva praπinu)

Matij (proviri kroz vrata i oglasi se): Dobro jutro!Mandina (iznenaeno): Obuoj meni bidnoj - Ëa som sprenula! (ugleda Matija)

A tuo si ti Matiju. A Ëa si sad duoπal kad πjor barba nisu doma? Matij (smijeπeÊi se ue): Rekli su mi da su iπli u Vrisnik na fieru, pok som pro-

pensol da je sad provi punat! Mandina: Ajme meni, govorim ti, Ëo kad nikoga ni doma? Matij: Kad smo jo i ti, Ëa je potriba od drugega. Amuor se, jubov, ne Ëini nego

u dvojicu. Mandina: Kapin da je tako, ma Ëa Êe svit ako dozno?Matij (smijeπeÊi se): »a Êe ti svit! Mandina: E, ni tuo tako! Jer, kad se pierje prospe, doj mi ga veÊ skupit. Matij: Ma Ëa ti dohodi na pamet? Kojo pierje? Bome nieÊemo sad ovuod

kokoπe peruπat. Mandina: Znom jo Ëa govorim.Matij: A hoÊeπ, jedon put kad som duoπal, da grien Ëa?! Borme ni prilika. Mandina: A eto, kapin - ma znoπ kako je. Ti se za svaku okaæjun largoj otuje.

Sed na ovu katridu, jer tentacjun ne spi. (postavi ga sjesti na sjedalicu u kraj sobe)Tako!

Matij: A eto, dobro je, dobro je! Posluh je svieto stvor. Mandina (sjedne u drugi kraj sobe): A Ëa je, ol nimoπ danas posla? Matij: Kako ne! Ma ko Êe Ëapat lavur u ruke kad mi se je prizentala ova

okaæjun. (primakne se sa sjedalicom bliæe Mandini)Mandina: Ma, Matiju! Jesom ti rekla da stojiπ podaje! Matij: Znom, ma na ovu diπtoncu te gledom kako u osoju. A Ëa je nojgore te

ne Ëujem Ëa govoriπ. Mandina: A tuo je tvoja skuæa. Ma, ti mene posluπoj, jer Ëa bi rekal ako kuo

duojde? Matij; Ma ko Êe duoÊ kad se zno da πjor kurot nisu doma. A pok znoπ lako je

tuo reparat - zaklopit Êu vrota. (uputi se vratima)Mandina (skokne za njim): Ol si lud?! NieÊeπ, ne! (krsti se) SaËuvaj me Boæe

i naπ svieti Augustine! (primi ga za lakat i opet postavi na sjedalicu) Nego, lipo sedovuod!

Matij: Pok onda?Mandina: Onda niπta, nego stoj tuot di som te stavila (sjedne)

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

13B b

Matij: HoÊu, Ëim ti iskoæem Ëa mi za tobuom, moja zvirice, ovi Ëas na sarcubujo! (dohvati se strane srca pa se opet skupa sa sjedalicom primakne skoro blizuMandine. U taj Ëas se iz dvoriπta Ëuo oπtar glas)

Glas: ©tuoj! ©tuoj! Mandina (da se ukloni pred Matijom, te dozna odakle glas dolazi, naglo ustane

i poæuri do prozora. U dvoriπtu vidi don Antuonija koji se je na mazgi vratio. Svauznemirena krikne): Obuoj meni, ovo su πjor barba, vrotili su se iz Vrisnika! Ujolismo se Ëa! Obuoj meni, Ëa Êemo sad? »a som ti govorila?! Barzo utec diguod, sakrijse nevuojni ËoviËe!

Matij (ne zna kamo Êe, bezglavo se vrti po sobi traæeÊi kamo bi se sakrio -htjeo bi poÊi pod stol): Evo mogu ovuod!

Mandina: Ne, ne nikako, nego u ormor, u ormor! (uhvati ga i poËme vuÊiprema ormaru)

Matij: Za Boga! Unutra Êu se uduπit! Mandina: MuË! (dovede ga do ormara i gurne unutra)Matij (prema puplici): Zbogom svite ∑ ako se veÊ ne vidimo, molte za moju

bidnu duπu! Mandina (hoÊe da mu priduπi usta, glas): Umukni, jama ti ga ne dola! (zakljuËa

ormar)

Prizor 2.Mandina, don Antuonij i Sibe

(Don Antuonij ulazi sa πtapom u ruci)

Mandina (uznemirena): O πjor barba, Ëa ste se dosle vrotili? Don Antuonij: Jesom! UËinil som im jednu prediku ∑ ma koju! Dobro obidvol

(tuËe se po trbuhu), tovaru put pod noge, e finita la feπta! »uj, dones mi Ëoguod zapopit i jov se gonjoËu da grie guor.

Mandina: Udija, πjor barba. (poe, obrÊuÊi se na ormar)Don Antuonij (smije se): Ofendil se je, ma Ëa Êu mu jo, neka biπe bit pametan.

Orka boja, Ëa me je (hvata se za haljetak) ova veloda izmorila! Ma, kad smo domamoæe se stavit Ëoguod tanje. (svlaËi haljetak, objesi ga i poe do ormara da uzmetanjeg, opazi da je ormar zakljuËan) A ko zno di je Mandina ostavila kjuË? (sjeti se)Aha, imom jo drugi.

(Matij kad je Ëuo da se don Antuonij sprema u ormar dohvati jednu bijeluplahtu i πnjome se pokrije da ga preplaπi, kako bi lakπe pobjegao)

DA (koji je uzeo kljuË iz ladice stola, uputi se k ormaru, otvori ga, ugleda unjprikazu, prestraπeno zaviËe i odmakne raπirenih ruku): Obuoj meni! Svieti Anto-niju! U pomoÊ, u pomoÊ! Martvac, martvac! (strugne u hodnik i zove) Mandina,Mandina!

14

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

B b

(Matij, dok se don Antuonij zadræava u hodniku, uoËi zgodan Ëas za bijeg.Izie iz ormara i skoËi kroz prozor)

Mandina: Evo me udija, neka utoËin vino! DA: Sve ostav i udij tarË ovamo! Mandina (sluteÊi o Ëemu se radi, smeteno iza kulisa): A Ëa je, Ëa se je naπilo?

(ue na protivna vrata) »a je πjor barba? DA (na vratima kroz koja je iziπao u strahu odgovara): Otvoril som ormor za

vaziest drugu jaketu, a unutra som introl jednega martvaca u bilemu lancunu! Mandina: Ma Ëa govorite, u lancunu?! DA: Jie - propja u lancunu! (ue) »ekoj di je πÊop? Aha, evo ga! (dohvati πtap

i oprezno se postrance pribliæi ormaru) Mandina (za sebe): Lipo pantomina! (Sibe ue s plahtom u ruci)DA (s ispruæenim πtapom): Zaklinjem te duhu da izojdeπ i da se liberoπ iz ovie

kuÊe pravednika! Ako imoπ arjave intecjuni - joπ pri - uËin ih kojiemu griπniku zapokoru grihov. Ako ti je Ëo potriba, rec mi, indiricat Êu te jo u onega koji moæe dati pomogne! »a muËiπ?! (kriæa se) Liberame Domine del morto in prezenca! (tiËeπtapom po ormaru) »a je, jies izoπal? Jer, po tastamienta, za nikoga ovo ni lipi kom-plimenat.

Sibe (Mandini): A Ëa ono Ëini, koga ono zaklinje? Mandina: Ajme meni, ostavte me se - da mu je martvac u ormoru! Sibe (domisli se o Ëemu se radi, prasne u grohotan smijeh): Boravom πjor

kurote, da se niste privarili? Pensali da je unutra martvac, a tuo je bil Matij! Mandina (za sebe): Ajme meni, propala som! DA: Matij!?Sibe: E, Matij, Matij! Dokli som bil joπ u dvuoru vidil som kako je jedno teleso

iskoËilo niz ponistru. A kad je vargal sa sebe lancun, (pokazuje ga) evo ga, vidil somda je uon in perπuona. I u vlos je smaklo da mi ni pol na glovu.

DA: Boæe svieti! Svieti Antuoniju - Matij?! (poviri u ormar i vidi da ga nema)Jie, ni nikoga! A Ëa je duoπal iskat u moju kuÊu kad mene ni doma? Borme ni zadrugo, nego furbo za lupieπÊinu! (Sibet) A tebe je mogal stavit na botu.

Mandina: ©jor barba, Ëa govorite? Za koju lupieπÊinu? DA: Onda, zoË je duoπal - πpjegoj mi? Mandina: Za da me vidi i niπta drugo.DA: Niπta, vrogu marve! (prama puplici) Jeste je Ëuli? (Mandini) »o, nonci da

ti je koji put rekal Mandice, duπo? A ti njemu Mote, sarce! I ni te kvando i kvandopogladil, zagarlil i po voji jubil?

Mandina: ©jor barba, falili ste! Jer, od svega tega Ëa pensote - daleko Mote! DA: A, moja? NoÊ se na taku skalu, ne puπÊo se pasat nominone karece i

dolËece. Da me boje kapiπ - milovonjo i slatkosti. A tuo je sve pri matrimuonijalupieπÊina! Ol pensoπ da je lupieπÊina somo komu kargat vrota i pokrast mu pineze?Na bondu pok ovi fufigot Ëa som Ëapol. Evo se joπ triesem.

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

15B b

Mandina: Tuo kompatijte! Znote, bilo me je rigvord, a i stroh da ga introte ukuÊi kad niste doma ol u selu. Pok som ga u onemu strohu parala, rikoverala, uormor. Drugega lika onega Ëasa ni bilo. A tuo bi svak uËinil.

DA: Nevuojno Êierce! Nis mogla kapit ako otvorim ormor da bi mogal ostatinkordon, noÊ unutra - kako je Sibe rekal - onakovo teleso. Joπ govoriπ da kom-patim. Ti ne znoπ koji si azord i dilit uËinila, a uon s tobuom zajedno. (oπtro) Sibe,puoj se jov onemu lazarunu neka duojde ovamo da mu otrijesem lecjun i nauËimkako se u tuju kuÊu dohodi!

Sibe: Udija, πjor kurote! (uputi se pud izlaza) DA: A Ëa si vidil, da nis vidil! Duπu u se! Jies kapil!? Sibe: Ne pensojte. (odlazi) Mandina: ©jor barba, ustorpte se i ne govuorte mu niπta. Jer, ako mu Ëo grubo

reËete, perikul je da naπa jubov ostane lampat na πuπu! DA: De reπto! Lipo jubov - po lupieπku!Mandina: Vi denuovo! DA: Sad baπta! Jer mi je potriba poËinka, a joπ Êemo govorit rad ovie tvojie

buzare!

Zastor

Slika 2Prizor 1.

Sibe, Mandina i don Antuonij(pozornica je prazna)

Sibe (ue): Ni nikoga! »ekom kojo vrime - di je ovi svit? (poe do vrata sobei zove) ©jor kurote, πjor kurote!

Mandina (izie iz sobe) Ko je? (ugleda Sibeta) O Sibe, vi ste! Ajme zoË ste murekli da je ono bil Matij?

Sibe: Imoπ prov, oni Ëas som se izgubil. Mandina: A, Ëa se moæe. Ni veË ripora. A rekal ste kad je iskoËil kroz ponistru

da vom je debota pol na glovu. Sibe: Ni, ono som rekal da πiena bude Ëa veÊe kurjuoæa, smiπna. Mandina: O kojo ste vi tantacjun! Ma stvor ni za smih. Sibe: Znom, i sad kapin da som uËinil jedno falo. Mandina: Niπta, jedonput fata, fata! Ajme, grien Ëa, jer bi svaki Ëas πjor barba

mogal kapitat. Sibe: Pok Ëa smieto, borme nisom jo Matij. Mandina: Imote prov, ostol mi je oni koæ in preπo pok me sviej stroh.Sibe: Ma Ëa ste nagratali.Mandina: Jeste vidil? I znote, ni mi laka. ©jor barba su πtabilili da ga rad onega

imon bandit Ëa. Jer, na zodnju, da je propensol kako som jo roba za veÊe perπuone.

16

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

B b

Sibe: O,o,o! Mandina: E, tuo mi je sinoÊ - kako se ono reËe - zakantol! Ma mola Ëa, pasat

Êe ludemu to fantazija. Nego Ëujte, Ëa Êe reË da ste se onako borzo vrotili. Sibe: »ekoj da ti provjom. Vrotar ga odnil, noπal je tamo nuπto Ëakul sa kuro-

tom u Vrisniku, jer ga je malo ofendil. Mandina: O vroæe, ofendil!? Sibe: E, tu je bilo ovako. Sad Êeπ se nasmijat. SinoÊ je don Antuonij priko fun-

cjuni predikol i reË bi da je u prediki puno bumbizol. Za veËerom pito don StipetaËa mu se pari jie dobro predikol? Uon mu je odgovoril da jie, ma da je puno bum-bizol. Don Antuonij Êe njemu: E, e ... govoriπ bumbizol, bumbizol. A ti ne bisvirovol kako se jo u prediki investim pok mi uteËe jazik i ni Ëudo ako od muhieuËinim konja. Ma niπta za tuo, sutra Êeπ me jopet pustit predikat i ti Êeπ duoÊsmenuom na pulpit. Sest Êeπ zbondu mene, vidit Êe te se, ma kalkulat Êe da Êemona izminice predikat jo i ti. Pok, ako jo u prediki idem vonka - kako se uæo reËvarnigola - ti Ëas Êeπ me potiegnit za veπtu, a jo Êu se po temu sinjolu korejit, dovestna put.

Tako su uËinili. Jutro priko vele mise, kad je duoπlo vrime predike, iπli su obana pulpit, kako su ostali intieæi. Don Antuonij je poËel sa predikom i u niko vrimese je Ëapol u prediki prikazivot moguÊnost svietega Morka. Rekal je: Oni lijun - lav- Ëa uzonje leæi, uon njegovu moguÊnost prikazije. Jer, koliko je lijun velik i snoæantako da je njegova moguÊnost pomoÊi velika i snoæna! A lijun da je velik, toπki damu somo u riepu imo pedesiet mietrih. Kad je don Stipe Ëul ovu bumbu, kako su sedogovorili, potiegal ga je za veπtu, a don Antuonij na tuo: E ...e, znote, da vom pravoreËem nisom mu ga miril, ma biÊe dvadesetipet, da ga brat bratu do. Don Stipe gaje denuovo potiegal. A don Antuonij: »ujte moæe bit da som falil, ma petnaste jiekako da som mu ga mietrom izmiril! Don Stipe je jopet zaπtrucol veπtom. DonAntuonij se rad tega iznervoæitol i na tuo reËe: Eto, jo som vom lipo πpjegol, a sadbi (pokaæe na don Stipeta) ovuod ovi buzdo barzo rekal da ga ni nonci imol ∑ da jebil bez njega!

Na ovo je nastol u crikvi æamor i silni smih i s tim je finila predika, a u maloi misa, jer je od smiha debota svak utekal vonka. Rad ovie nenodinje se je don Stipazasromil, a i ofendil Ëa je skrivilo da se pri vrotimo.

Mandina: Eto, i to njegovo nevoujno vragulija se je - ni kriva, ni duæna - nomeizlila. O, kojo je ono pedisa! A provjat Êu vom kako je meni jednie nedije, isto prikomise, dokli smo bili joπ u Humcu, jednu tremiendu opravil. »apol me je bil malojaËi kaπaj. BiÊe ga tuo deπturbovalo. Poslol je remetu da ide vidit, kako je rekal, kojiono vrog u podan crikve kaπje? Remeta je duoπal i vidil. Vrotil se je ter mu reËe: Aznote πjor kurote ko ono kaπje? Vaπa Mandina! Don Antuonij se je obornul i na vasglos Êe: A Mandina, ti tuo kaπjeπ? A jeson ti govoril da ne isvukujeπ debele mu-donte! Sad krepa i kah, kah, kah!

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

17B b

Sibe (smije se): Ma komu bi tuo duoπlo na pamet?Mandina: A jedon put, πteπo u Humcu, nekako u dvo dila mise, biÊe bil glodan,

jer je bilo barzo puodnie, dohodi reË: Dominus πvobiπkum, i bez Ëekot da mu ma-njamokuli odgovoridu, proπegvil je pri njih: Mandina puoj sloæ maniπtru!

Sibe: Ma, Ëa Êeπ govorit! A lipa je i ona od kriæa. Onda ona kad je bil u biskupana jeæame. Kad ga je biskup pitol: Don Ante Ëa biste vi uËinili da vom in momentookli ste priko mise posvietili kruh i vino pode muha u kaleæ, ol se iz njega sve pro-lije? Kako ni bil udija leπt za odgovorit, a da ne paso od divjoka, reËe mu ∑ kakofurbo ∑ da se tuo njemu nieÊe dogodit. A biskup de nuovo: Don Ante, ma ako sedogodi? A uon duro e duro da se tuo njemu ne moæe dogodit. I πjor Prisvitli je vajaloda pojaju, voltaju kartucelu. Sad vij kako se je izvukal. Provi je pakleni. Prosti miIsukarste! (tuËe se u prsa i kriæa) Odnit onu blagoslovjenu odiÊu s njega.

Mandina: Tako je! A Ëekoj, jie vom kuo provjol ovu. Ni ni ova za hitit. Kad jeza lonsko VodkarπÊe predikol obo tri kroja. Dvo je nominol po imenu Melkiora iBaltazara, a za treÊega se sve muËil i pensol kako mu je bilo ime. Bil je nikako oniËas zaboravil, pok Êe puku: Ma pomuozte mi reË kako se je zvol, ono ... ono krivegavroga u Foru, kaligier... kaligier. Ume tuo se je jedon iz puka jovil: Gaπpar! Bravo,Gaπpar! A tuo si ti Pirija! Poznol ga je po glosu i govori mu: Vidiπ Mikula koji somjo lipi... ovuod je brate (sklopi ruke) æbarol nuπto debelega, rekla bi vom, ma me jeprid vami muπkiemu tuo rigvord reË i proπegvil da som od hipa do Ëasa zobil kakomu je bilo ime? I ovo vom je bilo sve u crikvi.

Sibe: Sad pensoj! A Ëujem da je poslol biskupu, kad je bil kurot u Humcu naBroËu, niki ateπtot, certifikot, Ëa li? Znoπ ti Ëo o temu, Ëa je bilo?

Mandina: Kako ne! Evo Ëujte, neka vom provjom. Tuo je bilo ovako. Bil se jerazbolil i uËinil je iπtoncu na biskupa da mu konπenti misec don permeπa. Biskupmu je odgovoril neka poπje certifikot likora kako bi mu mogal na iπtoncu dat evaæ-jun. »a je pasja vira uËinil? Ni mi ga iπal u likora - a ke, nego je som sebi napisol ticertifikot. Napisol ga je taljonski, ma jo Êu vom ga πpjegat naπki. Stojte atiento!Spominjem se da je na poËietku pisalo “Certifikato”. Onda, koliko mi je ostalo napamet, ovo:

Jo duol potpiπeni don Antuonij Kujiπ, kurot u Guornjem Humcu, ovim svido-Ëim da je don Antuonij Kujiπ, kurot u Guornjem Humcu, beteæan na ronjune, bu-brige. Radi tega mi je potriba, bez prolonge, misec don permeπa za liËienje nomi-none malatije i za ovo vrime imat svuoj pokuoj. Certifikot od likora ne πajem, jerstojim na temu da je svak sebi nojboji likor! I lipo se πoto firmol, potpisol.

Sibe: Ma jie sotona u njemu!? Komu bi tuo duoπlo na pamet? Mandina: Sotona!? Svih sedam, kako se ono reËe. E, a znote onu kako ga je

MirËanima pribugal obo svietemu Izaiji? Sibe: Bravo, Ëul som, ma na pol uha. Mandina: »ekojte, provjat Êu vom i tu. Bilo je tuo u Mirca na BroËu kad je per

proviæorjo bil od biskupa tamo poslon da celebro funcjun na don svietega Izaije,njihove fiere. Dobro je. Svanul je don fiere i poËinjola je u crikvu jutarnja, puna

18

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

B b

ceremonijih. U deset urih poËiela je velo misa. Kantaduri su intonali “Kirije” iostalo rastezajuÊ sa kantonjem rad feπte kojo je tin don bila. Ma don Antuonija jetuo πtufalo, a od jutra mu je bila puna pipa tega - kako je rekal - palangora, voltolse je supreÊ njima i poËel (dreËeÊi) E, e, e, e, e, e... Onda im pribugal: Ma Ëa vipensote da je ti vaπ svieti Izaija Buog zno koji veliki svietac? A jo ga invece za muojkonat ne kalkulom ni za ovo (udari palcem po zubima), a kamo: e, e, e, e, e...Razbiekali ste se tuot kako da ste store uovce!

Sibe (smije se): Ma, jie tuo πpetakul Ëut! Ostaril je, a u sviej mu je ludarija utikvu. Propja nimo mira, ako makor jednu na πetemonu komu ne pripeto.

Mandina: Biæte, biæte! Opravil ih je veÊe nego niki Ëa su ga zvoli Bartuoldo.A Ëujte, poslol vos je bil zvat Matija, Ëa vom je rekal?

Sibe: NieÊe da duojde sad dokli je joπ topla rana. Napovidil ti je da se daræiπkuraja, a da ga mori, stijeæe æeja da govori stobuom.

Mandina: I jo tuo æelim i vapim kako duπa raja, ma recte mu neka se ustorpi,jer da se je i uËier ustorpil danas je mogal bit do mene. A kad bude momenat da Êumu napovidit, jer ne znom hoÊe joπ Ëo πkopjat. Provjala som vom Ëa mi je ludizakantol. (Ëuju se koraci) Baræ su ovo πjor barba? (napne uho) Jesu, jesu! Sibe grienËa da mu ne bi Ëo zadimilo. Zbogom!

Prizor 2.Sibe i don Antuonij

Don Antuonij (ue): O Sibe, Ëa je? Sibe: Evo πjor kurote, Ëekom vos kojo vrime. Nisom uËier udij duoπal, jer ko

zno di su Matija posli onie πkontradure noge bile prognale. Govoril som πnjimojutros i napovidil vom je da nieÊe joπ duoÊ, jer da bi dokli ste joπ u jidu moglo biti riËih, a da vom na nijedon muod ne æeli izgubit riπpet.

Don Antuonij: Vidiπ, vidiπ belece - kako je krejon! A da ga pitom di mu je bilriπpet uvuÊ mi se u kuÊu kad mene ni bilo doma? Ovo mi je drugu opravil.Deæguπtol me je sa Macavinom. Rekal mu je da som mu dol misto proha za opratπtumak “jelape”, proha Ëa se konjima za oËistit Ëriva doje. BiÊeπ Ëul kojo ga je tadreæentoda bila Ëapala. (kao u povjerenju) Tebi Êu se akuæat - rekal je istinu, ma daje, kako uon govori, imol riπpeta regula ga je bilo Ëinit kuco.

Sibe: Bome, bome! DA: Niπta! Ne okurije da mi se veÊ prezentoje, ni veÊ Ëo, jer kad je kapoc od

ovih Ëa som ti provjol fatih, odluËil som da se meju njima sve deπvo. Mandini somveÊ u ti konat napielil kokota! Mlodo - ludo, pok se unje namurala. IsparvuÊ nisombil toko kontrarij. Ma propensol som Ëa Êe njuoj golo kuost, oli kako vi ovuod reËetegologuza. Vidiπ, adato mi je ovo konbinalo za dat mu kec! Pok na kraju propensolsom i ovo - jo som kurot, a neputa kurota moæe pritendit Ëovika veÊega ronga. Pereæempjo, Ëovika guvernativa kojiemu su (tare prst o prst) piri, piri svaki misec siguriu tobolac! Jie ovako, Ëa bis ti rekal?

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

19B b

Sibe: Kako Svieto pismo! (u stranu) O judi, kud je zatrumbetol!? DA: Per bako! A Ëuj, Ëa ti se pari jesom onemu divjoku u Vrisniku dobro

pripetol? (smije se) Toko de kukumaro! Mene Êe uon uËit predikat! Sibe: Boje i drugaËije niste mogli! A kad smo na prediki, u nediju nisom bil u

selu nego su mi provjali da ste priko funcjuni predikali da imo duoÊ inæinjier zaprigledot crikvu.

DA: Jesom. Omuor Êeπ bit Ëul da som poslol iπtoncu Guviernu u BieËu da bije bilo potriba zakarpit, reπtaurat i nota bene da u svarhu tega poπju koji πuold, jerje u takovemu stonju da bi vos bidnih jednega dneva mogla samaπtrat. Riπpoπta jearivala, piπu da Êe Ëa pri poslat jednega inæinjiera da koπtato Ëa je sve potriba uËiniti kojo bi za ti lavur bila spiza? I jo ga Ëekom svaki don.

Sibe: Tuo je pametna stvor. Vi ste propja Ëovik koji se misli za selo i siromaha.(u stranu) A izil bi nom i Ëovle iz kuÊe. (glasno) A Ëa vom se pari hoÊe bit velikihspizih?

DA: Ma, Ëa govoriπ? Jo ti se Ëudim Ëa pitoπ! Ko doje te pineze, velike su tuomustaËe.

Sibe: Kapin, kapin.

Prizor 3.Don Antuonij, Sibe i skup djeËaka(Tri djeËaka nakon πto su zakucali nahrupe u sobu)

DjeËak: Zdravi bili, πjor kurote! A znote Ëa se je naπilo? Razbili su zvuon nacrikvi!

Don Antuonij: Razbili zvuon?! DjeËak (prekriæi ruke na prsi): Jie, na do duπie! Drugi djeËak: »uli smo da ste duoπli i pok smo vom dotorkali reË.Don Antuonij: A kuo, Ëo, kako? TreÊi djeËak: Ne zno se, nego se somo zno da ga je puno dicie potezalo i od

velikega potezonjo se je obornil i razbil, onda...Prvi djeËak (prekine ga): »ekoj ti - tuo je bilo ovako. Potezali su ga piet, πiest

njih i...DA (upadne): I vi meju njima! DjeËaci (uglas): Nismo mi, nisom jo, nismo mi! Prvi djeËak: ... i tuo Ëa som vom itil reË, jedon je od njih sve uskol ala boje,

ala boje! Ala boje, dokle se je obornil. IskoËil iz leæa. Stim je udril u pilaπtar i pukalpriko polovice. I eno sad hrupo kako parsura.

DA: Kako parsura?Drugi djeËak: E, e! I tuo kako storo! DA: Hodte, hodte sad Ëa. Udij som jo tamo. DjeËaci: Zbogom, zbogom. (odu)

20

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

B b

Sibe: Baπ da Êu vom provjat - i jo som Ëul da je onako nuπto bilo. DA: Eto, jesom sad i jo! Dobro je - a sad mi recte Ëa Êete, oli Ëa Êedu kad su

ga tako ranjali? (ljutito) Sad Êete zvonit u moja... itil som reË uË, ma boje muËat. Ati me kapiπ!

Sibe: A Ëa se smantojete? One mustaËe Ëa dodu pineze za naËinit crikvu mogudat i za zvuon. Tako Êemo imat novega.

DA: O pasja vira! Imoπ prov! Ben deta e petada! Sibe: E πjor kurote, griem vom sad Ëa, a Ëa ste mi provjali puno som kuntenat. DA: Grieπ Ëa? Adijo Sibe, hvola ti! Sibe: Zbogom ostavojte! (ode) DA: Zbogom! (sam) Joπ me pasoju jieæi rad onega koæa u ormoru kad propen-

som Ëa se je moglo naπit. Nisom straπiv, a joπ manje virujem u osoje, nevide imartvace, ma onako iz nebuha i na oni muod, Ëapol som bil pipiu! (Ëuje kucanje)Ko je, naprid!

Prizor 4.Don Antuonij i Mikula

Mikula (ue): Zdravi bili, πjor kurote! Don Antuonij: O Mikula ... ke nova? Mikula: A evo som duoπal k vami pitat koliko vos grie lemuozine za æiembu

muoga sina? Ma πÊeto Êu vom reË ∑ ni sad muhojora, piniez.Don Antuonij: Ni muhojora, piniez? Onda Ëa si duoπal? Kojega se pasa æenite

kad ni noÊ sest ni leÊ! Mikula: A vroga bi se bili joπ rukovoli da se ni naπilo Ëa se je naπilo! DA: Da, da, kapim. Popuzli su, je? Dobro je, kad nimoπ piniez onda...Mikula (upadne): Onda imojte pacience kojo vrime. DA: A ke, ke! Nisom intendil tuo reË. E, da! »a si furbast! Nego, uËinit Êemo

ovako. Bome imat Êeπ doma uja, proπeka, smokov, a i koji parπutiÊ ∑ jo i u temuprimom.

Mikula: Imom za sad, Ëa mi je do ruk, kad biste itili somo nuπto rogoËih. DA (skoËi): Zabod ih u oËi, figura porka! Mikula: Obuoj meni πjor kurote, nemuojte jidot! Jo som za ime Boæje intendil

reË karobelih! Bome vi u Komiæi zovete karobele rogoËi, pok som vom tako izjustilpo vaπu da me boje kapite.

DA (za sebe): O ke filoæofija! (Mikuli) Dobro je, dobro je. Ajde, donesrogoËih, karobelih, kako te je voja, somo obilato, jies kapil?!

Mikula: A gledot Êu πjor kurote svakako. (u stranu) Uja bi! Anke parπuta! Nauja, na! Da ga je meni i za po kaπi. (glasno) E, onda zbogom ostavojte.

DA: Zbogom. I kako som ti rekal ∑ obilato. Mikula: Dobro je. (ode)

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

21B b

Prizor 5.Don Antuonij i Mandina

Don Antuonij (sam): O, koji su ovo!? Ma se je imbatil na meπtra. Ovi bi seæenili, korπÊali, sprovodili, onako a maka! A tuo je ono Ëa don Antuoniju ne petoje.Jer, æivit u ovemu spuæu, a bit æejan gazete, duplo je tuo pokora! Pok zoË, kad miisto πekoju da som avarun, manjun i ko zno Ëo joπ. A ne oborÊu se na sebe kad ihkoji πjuor ol πjor kumpor u Pajizu zove na obid, kako se rad ingordije po cilu uru priobida lumbardaju kacotima u tarbuh da im se Ëa veÊe u nje stivo. Tuo muËidu.

Mandina (zakuca i ue, nosi pribor sa crnom kavom) Evo, πjor barba. (postavije na stol)

Don Antuonij: O bravo Mandina! (Mandina hoÊe da ode, a on je zaustavi)»ekoj, Ëekoj da proπegvimo di smo ono sinoÊ stali. Donkle, sa ovim lazarunuom daje sve finilo! Isto kako da si prut priko kolina prilomila. Tuo ti je moja πantienca imoja zapovid. NieÊu jo lupeæih i falsunih po kuÊi!

Mandina: Ma πjor barba, vi uvik istu, ter istu. A uon...DA: MuË! Tebe pripado kojo boje rilo. Ti, kako neputa kurota, moæeπ pritendit

per eæempjo profeπura, avokata, likora, inæinjiera...Mandina: Obuoj meni, a ko bi πnjim znol govorit? DA: U, u, u... Koliko se tuo hoÊe ∑ borme nieÊeπ vaziest Francieza ni Tudeπka,

nego naπega Ëovika harvoskega jazika. Tako som odluËil i tako vajo da bude. Mandina (uzvrpolji se): Ajme, πjor barba. Ne mogu, ne mogu. DA: »a ne moæeπ?Mandina: Ne mogu, nego njega. Uon je moja parvo jubov! Unje som se namu-

rala, unje, unje... (za sebe) O Matiju, moja jubavi, nimo sile kojo bi mogla da nosrastavi!

DA: »o, Ëo... Ëa si tuo rekla? Mandina: Niπta! DA: I boje da niπta, jer u mojuoj kuÊi jo som gospodor! Mandina: Grien Ëa, jer ne bi rada da vos smuÊujem. (stavi ruke nazad, nakloni

se i naglasi) Ma Mandina nieÊe ni inæinjiera, ni likora, ni avukata, ni profeπura, negomuoga Matija, izabroni cvit iz puka! (ode)

DA (smije se): Pomalo, pomalo, o, o... Cedit Êe ti to vigurija. (Ëuje se kucanje)Aha, biÊe jopet koji impjaπtar! Naprid!

Prizor 6.Don Antuonij i Jure

Jure (ue): Zdravi, πjor kurote! (pruæi mu jedno pismo) Ovo vom je poslolmeπtar Visko Pinjata.

Don Antuonij: O, ol si bil u Pajizu? (uzme pismo)

22

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

B b

Jure: Evo ovi Ëas som se vrotil. Don Antuonij: Hvola ti. Jure: E, zbogom vom! (ode)

Prizor 7.

Don Antuonij (sam otvori pismo i Ëita, opaæa se tokom Ëitanja na njemu nekozadovoljstvo):

Don Ante! Ovamo je arivol inæinjier gosp. Lovenstein iz BieËa. Poslon od Guvierna na

tvoju iπtoncu da prigledo crikvu i konπtato kojo Êe bit za reπtaurat je tratnja. Poπji sutra ranije dvoje æivinie, jednega za njega, a drugega za mene. Kako je

iznenodie arivol nikor ga ni doËekol, a uon se je rivoljil u komun da mu dodujednega Ëovika do tamo.

A jer se jo stobuom poznajem proponili su mene. Jo som se acetol i sutra noseto k tebi. BiÊu mu pri ruci, a pogotovo som mu dobro duoπal jer ne zno drugi jazikgovorit nego somo tudeπki.

Tebi Êe bit muËno Ëa se sa njim nieÊeπ moÊ razumit, ma buduÊ Êu jo bit tamosve Êe puoÊ u riedu. Introducjun za tvoje Ëa si zamislil dilo je.

In kurto! Na ovo ti se radujem. A za jedon dobar obid gospodinu inæinjieru ni potriba da ti rakomandojem!Pozdrovljo temeπtar ViskoDon Antuonij (ushiÊeno se smije): Obid!? Dobro je rekal da ni potriba da mi

rakomandoje. Per bako, ko je kalkulol da Êe ovako, mogu reË doletit! O, kojo lipostvor! Propja mi je iπlo za rukuom da ni moglo boje. Propja in pupa. Nego je arjavoda ga jo nieÊu kapit. Uon tudeπki, a jo harvoski i latinski, kojo Êe tuo bit Babi-luonija! Ma, kad Êe meπtar Visko bit preæient, sve Êe puoÊ kako po loju. (poe navrata i zove) Mandina, Mandina!

Mandina (ue): Evo me πjor barba ∑ Ëa zapovidote? DA: Udij puoj ∑ da ti reËem boje ∑ skoË do u »ivirinovih neka ti prododu

jednega dobrega ∑ kapiπ, dobrega ∑ kozliÊa. »uj, pri ga popipoj po bubrizima zaacertat se jie dobar. ZaklaÊeπ jednu, dvi boje kokoπe, a mieso Êe donit Sibe. UmisitÊeπ slatkiega, ma depju. Parπuta, sira, proπeka, πampanje imo koliko te voja!

Mandina (iznenaeno): A Ëa je?! ZoË je sve tuo blogo Boæje? DA: ZoË? Moæeπ reË za pir! Mandina: Za pir? »o zome i Matija? DA (pokaæe joj smokvu): Jie ti ovo! Za ne ukozat ti drugo! Sutra dohodi inæi-

njier prigledot crikvu i konπtatat kojo Êe bit tratnja za je napravit. Regula je da muse prikoæem s jednim dobrim obidom kako bi ga mogal boje (pravi rukom kretnju)zamuselat, pridobit da se crikva napravi i uriesi. A da mi se Ëoguod i ovo kuÊe ranjo.

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

23B b

I sad kad izojdeπ vonka, puoj do u Sibeta i rec mu neka Ëa pri duojde ovamo. Ala,sad ruke na posol, Ëula si ko dohodi!

Mandina: Dobro je! Ma, vajat Êe da mi koguod pomoæe, jer nieÊu moÊ na svedoprit soma.

DA: Tuo ni potriba ni pitat, nego nojdi jednu, dvi, somo poËmi! Mandina: Dobro je ∑ grien. (ode) DA (sam, pijuckajuÊi kavu) Ma, kako mi je reuπilo!? I u koliko malo vrimena?

E, ma iπtonca je skrojena de filoæofo! Kad u nedilju budem obo ovemu seljanimapredikat kojo Êe bit alegrija! A kako nieÊe kad se je prid menuom izminilo pustihduhovnicih, a nijedon ni mogal ovo otenit, nego jo don Antuonij! O Antuoniju, koli-ko si moguÊ! Kako da si svietac! A koliko Êe mi ovo vajat za ime u selu! Koliko Êemi rad ovega duoÊ u kuÊu uja, vina, proπeka, rakije, kozliÊ, parπutih, joj, sira, mlika,dor, smokov ∑ svake gracije Boæje! (æivo se kreÊe i tare ruke, kad zaËuje kucanje)Ko je ∑ naprid!

Prizor 8.Don Antuonij i Sibe

Sibe (ue): Poslali ste me zvat, πjor kurote? Don Antuonij (zanosom prie k njemu i stane ga grliti): O, Sibe muoj! Mogu

ti se radovot - veliku som vom stvor otenil. Eto Êe vom se in fine napravit crikva.»a ste bidni odovno vapili. Pisol mi je meπtar Visko da je inæinjier ∑ za vidit Ëa jena njuoj potriba napravit - arivol u Pajiz i za tuo som te zvol da ga sutra ideπ dignitna æivo. ©njim Êe duoÊ i meπtar Visko. Dakle, hoÊe se dvoje æivinie.

Sibe: Ma boravom! Sviej ste govorili da, pri nego idete iz sela, da Êete ostavitvaπu memoriju.

Don Antuonij: Eto vidiπ da som pravo govoril, jer kad smo duoπli na ovi punat,stvor je kako da je u vriÊi. A u jutro prokuroj ranije.

Sibe: Ne pensojte! Grien joπ sad pariËat sve ∑ zbogom! DA: Sibe zbogom! Imoj puomnju od gospodina inæinjiera. Pumjom ga vod

starmo da se po vrogu ne bi pritumbol. A punto! PuoÊ Êeπ, kad duojdeπ u Pajiz, doSarzentina da ti osiËe dvo kila govedine iz kojie dobre poæicjuni. A da Êu mu joπaldat konat.

Sibe: Dobro je, biÊete sluæeni. (ode)

Prizor 9.Don Antuonij i Mira

Don Antuonij (sam, smije se): Jopet govorim, ovo me imo uËinit prid seluonvelikega, velikega. (diæe ruku nad glavom) »a Êe reË kad za ovo Ëuje kumpor Luka

24

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

B b

Pipa? Bepo Hmujka? Stori Cekinor? Onda braÊa Karijuolinovi? A ©ime Katramoni?Ovi su me kapoci indorat, pozlotit.

Mira (zakuca i hitro ue te visokim glasom): Zdravi bili, πjor kurote! Don Antuonij (iznenaen): O, o! Debota som se pristraπil. Mira: Poslala me mama i zamolila vos da njoj uËinite jubov izvadit karπÊenicu

za stariju sestru Luciju. DA: E jubov, jubov! Koji su tuo diπkuorπi? Mira: Ne buojte se, evo ploÊa u æepu. (povuÊe iz æepa rubac u kojem jednom

njegovom kraju bijaπe umotan novac. IzvlaËiv ga, povuËe πnjim priliËan broj bajamakoji se prospu po podu) O poborica, prosuli su mi se omienduli! (poËme ih æivopobirati)

DA: A tuo je ploÊa? »a Êu jo sviej lavurat somo za smokve i omiendule?Mira: A ke! Ovo su moji omienduli, a vami je poslala (tare prst o prst)

piniez. (pokazuje rubac) Evo ih u gropu! DA: A, ne govorim. Njuoj bi uËinil zoË bilo, uËini ona i meni. Ma kad je

jedonput poslala pieneze... Mira: E da vi niste furbast! (poËme iz kraja rubca da odmotava novac)

Poslala vom je dvo patakuna. (metne ih na stol) Evo vom ih ovuod i rekla mi je danjoj u karπÊenici stavite makor tri, Ëetiri godiπÊa veÊe.

DA: Molo, ne virujem da je rebambila. Da ne bude manje? Mira (naglo se ispravi): E manje, manje! O, kako som divja, falila som reË. DA: »ujeπ ti molo virulice, ni ovo butiga Manjagazete u Pajizu pok da se mogu

siË godiπÊa kako kaπtradina. Rec lipo mami neka ona duojde. Mira: Omp! »a nieÊete, a ovamo da biste njoj uËinili zoË bilo? DA: »ula si Ëa som ti rekal! Mira (odluËno): Onda ovamo pineze! (brzom kretnjom sa stola uzme novac) I

sad, zbogom! (poe do vrata pa se okrene) A kad mama duojde, i da vos ne budevoja, vajat Êe da uËinite! (strugne)

DA (zapanjen): O tako ti bora! (prama puplici) Jeste kad vidili ovakovu kva-litod paprice?

Prizor 10.Don Antuonij i Mandina

Mandina (ue): ©jor barba, sve je u riedu ∑ ma kozliÊa ni. Rekli su da ga nepensaju za sad prodat.

Don Antuonij: Ma Ëa govoriπ? Biπeπ reË da je tuo rad populega interesa sela -niπta ne znoπ.

Mandina: Populega, populega, lipo vi govorite! Ma izist Êete ga vi dvo, trisomi.

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

25B b

Don Antuonij: Tuo se ne gledo, nego Ëa Êe se iz tega izlieÊ. Ol nis Ëula? Vidiπti nju! Niπta, grien jo do tamo, a ti sve ako je joπ Ëo za aleπtat aleπtoj. Jer, kavandoËa Êemo s ovim obidom otenit, vajo da se opoπtenimo jo i ti. (oblaËi se i ode)

Prizor 11.Mandina

Mandina (sama): Koju muku mi je napartil! Ma na zodnju da ne πorti od svegaovega ruog i niπta! Da se ovi dobro najidu, a crikva ostane u stonju kako do sad.Znom jo Ëa su inæinjieri! Oni miru ter miru, a malo je vidit da Ëo Ëinidu. Jer, zavrime mirenjo lipo izidu sve pineze s kojima je vajalo grodit ono Ëa su mirili!

Zastor

26

STAROGROJSKE KOMEDIJEdD

B b