Specijalizovani časopis o bojama i lakovimaBroj 36 Godina V Besplatan primerak

AkcijaIzbor za najbolji proizvod godine

Tema Zaštita podataka

KomentarTajne javnih nastupa

PitajteZorka Color

Poznati brend:

Betakol

str. 30

Ve sti

str. 10-25

Tema:

Kako sačuvati podatke

str. 32

Intervju:

Miloš Živković

str. 26-29

Pitajte:

Ivan Stanišić

str. 40

Pitanja i odgovori:

Silikonske boje

str. 46

Popularna psihologija:

Maja Petrović

str. 50

Stručni savet:

Plamstop

str. 44

Menadžment:

Zamke planiranja

str. 52

Ukrštenica

str. 65

KONA

C

AUTO

-

OZNA

KA

AUST

RIJE

LAZU

RNI

PREM

AZ

FIRME

DELFI

N AG

SLOV

O

STAR

O-

SLOV

ENS-

KE AZ

BUKE

POZN

ATA

MARKA

SATO

VA

VRST

A

ZANA

T-

LIJE

KARIP

SKA

OSTR

VA

UZVIK

(GLE!)

GR^K

O

SLOV

O

GRAD

U

ITALIJ

I

METAR

(SKR.)

STRA

NO

@ENSK

O

IME

NAZIV

ZA

BITLS

E

POGO

D-

BENA

SVEZA

ZA[T

ITNA

ZAVE

SA NA

PROZ

ORU

NALET

;

JURI[

TO JE

MARINI

,

PROIZ

VOD

DELFI

N AG

SAST

AVNA

SVEZA

SLAB

PRO-

VODN

IK

SRED

STVO

ZA PI

SANJ

E

VUKO

SAV

(SKR.)

GLUM

ICA,

MARTA

NAZIV

NA[E

G

^ASO

PISA

BOJA

IGRA-

]IH KA

RATA

STRA

NO

MU[. IM

E

VRST

A

POLU

DIS-

PERZ

IJE

POZA

MATER

I-

JAL ZA

PUNJ

ENJE

RUPA

BUGA

RSKI

REVO

LI-

CIONA

R,

VASIL

PRIZO

R;

POJAV

A

GLUM

ICA

LUPIN

O

ENER

GIJA

SPEP

I

PEVA

^

^ARL

S

HLAD

NI

HIDRO

IZO-

LACIO

NI

PREM

AZ

BA[T

A

OSIGU

RA-

VAJU

]I

ZAVO

D

LEKOV

ITI

^AJ O

D

VARE

NIH

TRAV

A

VERD

IJEVA

OPER

A

ENGL

ESKI

GLUM

AC

GEOL

O[KI

PERIO

D

ZEMLJE

EVRO

PA

RAGB

I

KLUB

(SKR.)

PLAN

INA

U SRB

IJI

POKL

ON

NETR

PE-

LJIVO

ST

ZA[T

ITA

OD VL

AGE

RANIJ

A

VLAD

ARS-

KA TI

TULA

U PER

SIJI

DRUG

I

SAMO-

GLAS

NIK

DRAG

I

KAMEN

(MN.)

PERS

ONE

NARO

DNO-

OSLO

BO-

DILA^

KI

RAT (

SKR.)

VRST

A

RIBE I

Z

PORO

DICE

[ARA

NA

SIMBO

L

KADM

IJUM

POST

ATI

SIROM

AH

PRVA

K

[AMPIO

N

FR. P

OLITI-

^AR,

ALEN

UDAR

AC U

TENISU

KANC

ELA-

RIJA

OKRU

@ITI

ODAS

VUD

OBIM

MESTO

U

HRVA

T-

SKOJ

OFAR

BATI

MALI

NO@I]

,

BRITV

A

TERMO-

ELEKT

RA-

NA (S

KR.)

U@I^A

NIN

NA[E

MU[KO

IME

VRST

A

KONJ

AKA

PARA

(SKR.)

IVANA

(DEM.)

JUGO

SL.

ODBO

R ZA

TURIZ

AM I

SPOR

T

GRUP

A

KOMPO

NE-

NATA

MALTER

A

SIMBO

L

KALIJ

U-

MA

LE^EN

JE

BOJAM

A

POVR

ATNA

ZAMEN

ICA

VRST

A

INSEK

ATA,

ZOLJE

MOLER

SKI

RAD

TIP TE

-

STEN

INA

VOJN

A

FORM

ACIJA

ZIDAR

SKA

ALAT

KA

GRAD

I]

U SLO

VE-

NIJI

SNAB

DEVA

-

TI OD

ELOM,

OBLA

^ITI

PRKO

S

ISTOK

(SKR.)

DEO K

RE-

VETA

(MN.)

ENGL

ES.

TITUL

A

VRST

A

MINERA

LA

PRED

LOG

(KOD)

SIMBO

L

TELUR

A

INDUS

T-

RIJSK

A

BILJKA

PRED

LOG

GLUM

ICA

SPAJS

EK

DOMA]

E

GOVE

^E

REKA

U

IRKUT

SKOJ

OBLA

STI

ZVER

IZ

PORO

DICE

KUNA

NEPE

R

OZNA

KA

ZA VO

LT

LITAR

(SKR.)

AUTO

R:

.R.

VRST

A

VE[T

A^KE

PODN

E

PODL

OGE

SAMOG

-

LASN

ICI

(LAT.)

Zanimljivosti:

str. 58

Komentar:

Igor Jovanović

str. 48

Anketa:

Ko bira boju?

str. 62

Moja kuća:

Lazura BORI

str. 38

Putopis:

Palma de Majorka

str. 56

Reč urednika

IMPRESUM

Izdavač:

FRAME media -

Generala Anrija 26, Beograd

za klijenta Roma Company

Urednica:

Marija Milosavljević

Marketing:

Dušanka Bakić/Frame Media

Urednica fo to gra fije:

Lena Nešić

Saradnici:

Zoran Knežević, Aleksa Urošević,

Srđan Zorić, Ratko Stojković,

Siniša Dedeić, Dragana Đorović,

Jelena Vemić

Le ktu ra i korektura:

Vesna Kalabić

Grafički urednik:

Dejan Pavlović

Prepress

Svetislav Bajić

Adresa redakcije:

Generala Anrija 26

(tel/fax) 011/ 3911-911,

011/ 3910-444

(e-mail) redakcija@framemedia.biz

Štampa:

AMD Grafika

List je upisan u registar javnih glasila koji se vodi u Ministarstvu kulture javnog informisanja Republike Srbije, pod rednim brojem 3391

Poštovani čitaoci,

uprkos velikim vrućinama moleri i dalje vredno rade, a i mi sa njima. I u ovom letnjem broju nastojimo da vam donesemo zanimljive tekstove u kojima ćete moći da pročitate nešto koris-no, što će vam pomoći u svakodnevnom radu i poslovanju, ali i nešto zanimljivo i lagano što će vam pomoći da malo pre-dahnete i razonodite se.

Osim što predstavlja vrhunac sezone, leto je takođe i vreme kada velike firme svoje najveće kupce vode na zasluženi odmor. Tako su Roma company i Jub svoje najvernije saradnike počastili avanturističkim splavarenjem Tarom uz odgovarajući zabavni i muzički program, logorsku vatru i nagradne igre koji su sve zajedno ovo trodnevno putovanje učinili nezaboravnim iskustvom

U ovom broju bavimo se jednom veoma zanimljivom temom koja je od značaja za svaku firmu, bez obzira na to da li je mala, srednja ili velika, i bez obzira na to kojom se delatnošću bavi. Naime, u pitanju je tema zaštite podataka i poslovnih informacija, što je naročito aktuelno u vreme kada su hakerski upadi u informatičke sisteme kompanija i zloupotreba pover-ljivih informacija sve češći. Ovo više nije samo problem informatički razvijenih zemalja, već se svi češće javlja i kod nas. Zato smo pitali IT stručnjake o čemu treba voditi računa i kako obezbediti što veću zaštitu podataka.

Druga posebno zanimljiva tema kojom se bavimo u ovom broju jeste lizing. Naime, ova bankarska usluga postaje sve popularnija i među privatnim i među pravnim licima, pa smo se raspitali šta ta usluga zaista podrazumeva i pod kojim uslovima, koje su prednosti lizinga u odnosu na druge slične bankarske usluge, kakve su tendencije na našem tržištu.... Na ova i mnoga druga pitanja odgovaraju strućnjaci iz UniCredit Leasing kuće.

Dugogodišnji saradnik časopisa Ton iz kompanije JUB Igor Jovanović otkriva koji su to sve elementi potrebni da bi javni nastupi na prezentacijama, seminarima i drugim vrstama stručnih skupova bili uspešni, efektni, profesionalni i iznad svega – ubedljivi.

Takođe, ponovo podsećamo na važnost adekvatne protivpožarne zaštite objekata i predstavljamo protivpožarni sistem Plamstop šabačkog proizvođača Zorka Color – njegove karakteristike, način primene, prednosti i značaj u kritičnim situacijama.

Naravno, ovo su samo neke od rubrika koje smo izdvojili za vas, a ukoliko postoje teme o kojima biste voleli da čitate u časopisu Ton – energija boja pozivamo vas da nam pišete i pošaljete nam svoje predloge i sugestije.

Do sledećeg broja, uživajte!

Marija Milosavljević

VESTI

10

Roma company i Jub su za sve svoje najveće kupce od 3. do 5. jula 2008. godine organizovali nagradno splava-renje rekama Tarom i Drinom, a ceo put bio je uprili-čen kao vid zahvalnosti za dugu i uspešnu saradnju. Na put je krenulo više od 100 kupaca iz cele Srbije ali i iz Crne Gore, kao i zaposlenih u ove dve kompanije, a svi su bili smešteni u DMD kampu na domak Foče, koji je puna tri dana bio u znaku Roma JUB rafting tour-a.

Svi gosti bili su smešteni u drvenim bungalovima u kojima nije bilo ni vode ni struje, sa ciljem da se ostvari pravi kontakt sa prirodom, ali i da se predahne od sve-ga što savremen, poslovni život nosi sa sobom – gužvu, kompjutere, mobilne telefone, stres... Vesela grupa iz cele Srbije zabavljala se do kasno u noć, uz piće i pesmu i uživala u ukusima kuhinje ovog dela naše zemlje. Osim toga, da bi uživanje i druženje bili potpuni bio je orga-nizovan i zanimljiv muzički program uz logorsku vatru ispred bungalova, u kome su učestvovali svi članovi raf-ting tima.

Narednog dana u ronilačkim odelima organizovanim džipovima cela grupa je prevezena do obale gde su ih čekali spremni čamci sa imenima Jubovih proizvoda ( Jupol gold, Jupol brilijant, Trend, Citro, Marmorin i sl.). Spuštanje niz brzake reke Tare donelo je svima mnogo uzbuđenja i trenutaka za pamćenje. Iako je vre-

JUB I ROMA COMPANY

RAFTING TURA

VESTI

11

Playboy ili Ton?U nagradnoj igri u kojoj je prva nagrada bilo prase, jedno od pitanja bilo je i kako se zove časopis u vlasništvu Roma com-pany? Ponuđeni odgovori bili su:

Playboy•Sexy News•Ton – energija boja•

me bilo sunčano, rečna voda bila je hladna, ali to nije sprečilo najhrabrije iz grupe da se ipak okupaju. Druženje je nastavljeno do ranih jutarnjih časova.

Trodnevno splavarenje je pokazalo zašto je ovaj vid zabave najomiljeniji na ovim prostorima jer su lica i utisci na povratku u Beograd potvrdili dobar provod!

VESTI

12

JUB

LJUBIČASTI TONERJUB kompanija je upotpunila ponudu ručnih tonera još jednom nijansom – Dipi Color

Ljubičasti. Razvojni sektor Juba je na taj način odgovorio na zahteve tržišta za ovom nijansom i nastavio praksu „osluškivanja“ zahteva kupaca. Sada Dipi Color porodica broji ukupno devet nijan-si i u potpunosti je pokrivena mogućnost kombinovanja boja za deo korisnika koji i dalje žele sami da osmisle nijansu boje.

Način i mogućnosti primene proizvoda su iste kao i kod ostalih nijansi, a pre svega važi pre-poruka da se na 15 l Jupola dodaje najviše dve bočice Dipi Color tonera.

Ovi toneri prodaju se u ambalaži od 100 ml, a proizvode se u fabrici u Sloveniji.

DUGA AD BEOGRAD

LEPAK ZA PARKET

Kompan i j a Duga ad Beograd svoju paletu pro-izvoda lakova za parket, p od robnom ma rkom L i g n o l u k s , d opu n j u j e Lignoluks lepkom za par-ket. Disperzioni lepak bez razređivača preporučuje se za lepljenje klasičnog parketa na betonske, drve-ne i slične podloge.

Dugin Lignoluks lepak za pa rket će s e kupc ima isporučivat i u plast ičnoj ambalaži u pakovanjima od 5 kg i 25 kg.

Uvođenjem Ligno luk s lepka za parket kompanija Duga ad omogućava svo-jim korisnicima da čitav sistem zaštite i dekoracije parketa pronađu na jed-nom mestu i time uštede vreme i novac.

HELIOS

NOVA BOJA ZA ZIDOVEVisokopokrivna boja za zidove SPEKTRA Sunny Colours u deset

intenzivnih modernih gotovih nijansi odnedavno je u prodaji i na našem tržištu. Proizvod je prijatan za čoveka i okolinu, jer nema poseban miris i nakon nanošenja prostor se ne mora posebno prove-travat i. Boja je već pripremljena za rad, pa je nije potrebno razređivati.

Zahvaljujući odličnim tehničkim i primenskim karakteristikama, rad je brz i jednostavan. Sa već pripremljenim intenzivnim nijansama SPEKTRA Sunny Colours možete da dekorišete jedan, dva ili više zido-va u prostoru, a ako želite kombinacije sa svetlijim nijansama, boju možete da pomešate sa belom bojom u željenom odnosu. Nekoliko predloga nijansi možete da vidite na poklopcu ambalaže.

VESTI

14

ZORKA COLOR

NOVA DISPERZIJALife je visokopo-

krivna periva paro-propusna disperzio-na boja i zuzetne pokr i v nost i koju post i žemo već u jednom nanosu.

Ukoliko je površi-na koja se tret ira porozna ili želimo intenzivniju nijansu, boja se može naneti i u više slojeva. Preporuka stručnjaka jeste da se dis-perzija Life nanosi u dva sloja.

Ovaj proizvod namenjen je za zaštitu i dekoraciju unutrašnjih površina, a da bi se izašlo u susret potre-bama i željama kupaca Life se proizvodi u 18 atraktiv-nih nijansi.

DUGA AD BEOGRAD

NOVA VODORAZREDIVA BOJA ZA BETON

Betakol vodorazre-diva boja za beton je akrilna boja name-njena zaštiti i deko-raciji betonskih povr-šina koje nisu izlože-n e i n t e n z i v n om h ab a n j u . B e t a k o l vodorazrediva boja za beton je ekološk i ispitana.

Lako se primenju-je, površini daje mat efekat, ima odličnu p o k r i v nu mo ć i

otporna je na pranje. Prijatnog je mirisa. Dugotrajno štiti u klimatskim uslovima.

Preporučuje se upotreba ovog proizvoda na podzi-dovima, betonskim ogradama i drugim betonskim elementima.

ROMA COMPANY

IZBOR ZA TOP COLOR BRENDRoma company

p o k r e ć e n o v u a kc i ju z a i zbor Top Color Brend na tržištu Srbije.

Reč je o akciji u kojoj je učešće omogućeno svima koji to žele, jed-no s t a v n im s l a -n j e m g l a s o v a p u t em s m s - a , i n t e r n e t om i l i poštom.

C i l j j e d a s e i zaberu najomiljeniji proizvodi u oblast i boja i lakova po izboru majstora i trgovaca, da se odabe-re brend koji je prepoznatljiv, pouzdan, konstantno visokog kvaliteta i koji ima najviše vernih i zado-voljnih mušterija.

Prvi krug glasanja traje do kraja avgusta, kada će se sabrat i sv i prist igli glasovi na osnovu kojih će biti izabrano prvih 10 proizvoda. Drugi krug glasa-nja podrazumevaće glasanje samo za tih odabranih 10 proizvoda koji su u prvom krugu osvojili najviše poena, i trajaće do kraja kalendarske godine nakon čega će svečano biti proglašen pobednik – proi-zvod koji će osvojit i laskavu t itu lu Top Color Brend 2008!

Pozivamo vas da se uključite u akciju i glasate za svoje najomiljenije proizvode!

VESTI

16

U kongresnom centru Master u Novom Sadu 12. juna 2008. godine održana je prezentacija firme JUB sa temom Stručna restrospektiva izvedenih radova u Novom Sadu 2002 - 2008: Fasade i zidovi u enterijeru, iskustva, proble-

mi, rešenja. Prezentacija je bila posvećena pre svega projek-tantima i stručnim strukovnim organizacijama kojima su JUB proizvodi i pravilna tehnologija ugradnje predstavljeni kroz konkretne primere - urađene objekte u glavnom gra-du Vojvodine.

Prezentacija je izazvala veliko interesovanje i među inve-stitorima koji su na licu mesta mogli da vide domete Jubovih materijala u praksi i da dobiju odgovore na kon-kretna pitanja u vezi sa objektima koje planiraju da grade. Posebno interesovanje bilo je iskazano za prikaz objekata koji su imali različite probleme i prikaz rešenja tih proble-ma koje su stručnjaci Juba preporučili, a koji su nakon toga uspešno sanirani.

Nakon stručnog dela programa za goste je organizovan koktel u prostoru Kongresnog centra Master gde su u opu-štenoj atmosferi nastavljeni razgovori i dogovori o objekti-ma koji treba da se u skorije vreme rade, a došlo je i do mnogih konkretnih dogovora na samoj prezentaciji između različitih aktera u fazama gradnje (kontakti na liniji inve-stitor - izvođač - gradske strukture, zavodi i sl.).

Zajednički zaključak prisutnih je da stručnih predavanja, kada su završni radovi na objektima u pitanju, skoro da nema i da je Jub izabrao pravi put kada je odlučio da na ovaj način informiše i edukuje partnere koji su uključeni u odluku o izboru materijala za završnu obradu zidova.

ROMA COMPANY

ŠTAND U NAJVEĆEM TRŽNOM CENTRU

Od 1. jula 2008. godine Roma company je otvorila info pult u tržnom centru Delta City. Posetioci Delta City cen-tra će na info pultu Roma company biti u prilici da pogle-daju uzorke tapeta iz kolekcija Raffi, Elle Decoration, National Geographic i Hotel Collection belgijskog proizvo-đača Home interiors, ali i da se informišu o ceni i da rezervišu dezen koji im se najviše dopada.

Pored promocije tapeta na Rominom info pultu u nared-nih šest meseci kupcima će biti omogućeno i da se upo-znaju sa celokupnim prodajnim asortimanom Roma com-pany, da pogledaju kataloge i da dobiju sve relevatne infor-macije u vezi sa proizvodima iz Rominog asortimana.

JUB

PREZENTACIJA U NOVOM SADU

VESTI

18

Sistem ekološkog menadžmenta (Environmental Management Systems – EMS) podrazumeva upravljanje uticajima kompanije ili organizacije na životnu sredinu.

Ovaj sistem nazvan ISO 14001 je prvi u seriji ISO 14000 standarda, a može se primenjivati za sve tipove i veličine organizacija. Cilj svih standarda serije ISO 14000 jeste sprečavanje zagađenja životne sredine.

U ISO 14001 životna sredina je definisana kao okruženje u kom organizacija funkcioniše, uključujući u to vazduh, vodu, zemljište, prirodne resurse, floru, fau-nu, ljude i njihove međusobne odnose. Iz ovoga sledi da je ekološki menadžment i njegov željeni rezultat proces minimiziranja uticaja organizacije na životnu sredinu, tako što se kontrolišu aspekti rada koji prouzrokuju, ili

mogu prouzrokovat i određene ut icaje na životnu sredinu.

Najvažniji ciljevi korporativnog ekološkog mena-džmenta zbog kojih je Zorka Color uvela ovaj sistem su globalni kao što je opstanak planete i poboljšanja koja postiže ta organizacija uštedom troškova, povećanjem efikasnosti, bolje tržišne mogućnosti, povećanje sposob-nosti pridržavanja ekoloških zakona...

Politika zaštite životne sredine deo je razvojne strate-gije i organizacione kulture u kompaniji Zorka Color.

Zorka Color kontinualno vrši procenu svojih stvarnih i potencijalnih uticaja na životnu sredinu sa ciljem stvara-nja osnove za upravljanje aktivnostima na način koji uva-žava potrebe zaštite životne sredine na trajnoj osnovi.

PRVI MAJ ČAČAK

DODELJENE NAGRADENa Sajmu građevinarstva održanom ovog proleća u Beogradu kom-

panija Prvi Maj Čačak predstavila je novinu u oblasti animiranja posetilaca sajma. Naime, svi posetioci sajma su imali šansu da uče-stvuju u nagradnoj igri, jednostavnim popunjavanjem nagradnog kupona. Kupona je bilo na hiljade, a poslednjeg dana sajma, kada je i izvršeno izvlačenje dobitnika, najviše sreće je imao Đorđe Vejnović, penzioner iz Zemuna koji je nagrađen Izoterm sistemom za objekat od 100 kvadrata, što podrazumeva kompletnu izolaciju kuće sa fasadom.

Dobitniku je prošlog meseca uručena nagrada u distributivnom centru u Zemunu. Čast da dobitniku uruči nagradu imao je Ivan Đorđević, menadžer prodaje distributivnog centra u Beogradu.

Dobitnik je izjavio da je za hemijsku industriju Prvi maj čuo još pre 30 godina, a sticajem okolnosti radeći u firmi koja je iz oblasti hemij-

ske industrije, govori o dugogodišnjoj saradnji sa hemijskom industrijom Prvi maj Čačak: - Prezadovoljan sam kvalitetom vaših proizvoda. Mnogo se zahvaljujem na nagradi, rekao je Vejnović, dodajući da se

nije nadao da će njegovo ime biti izvučeno. - Nisam verovao kada ste mi javili. Popunio sam samo jedan nagradni kupon, ali je očigledno i to bilo dovoljno.

Preporučio bih svima da probaju neke od vaših proizvoda, a posebno Izoterm sistem, čime sam posebno oduševljen, ima-jući prvenstveno u vidu kvalitet. Lično sam se u to uverio, poručio je srećni dobitnik Đorđe Vejnović.

HELIOS

HELIOMIX SUSRET NA KOPAONIKU Tradicionalni Heliomix Susret, Helios je i ove godine po šesti put za

redom organizovao za svoje poslovne partnere - kupce i korisnike Heliomix sistema u hotelu Grand na Kopaoniku. Tom prilikom prezentovane su novi-ne na Heliomix-u, istaknute prednosti Heliomix sistema, kao i profesional-ne komercijalno-tehničke podrške koju Helios pruža svojim kupcima i korisnicima proizvoda. Bilo je dovoljno vremena i za prijateljsko druženje sa gostima, a Helios se i ovoga puta pokazao kao izvrstan domaćin.

ZORKA COLOR

SISTEM EKOLOŠKOG MENADŽMENTA

VESTI

20

ZORKA COLOR

PRIZNANJE NA SAJMU U ZENICI Najveći sajam u Bosni i Hercegovini je Generalni BH sajam

Zeps u Zenici. Sajam okuplja predstavnike iz 31 drzave odakle se predstavila 631 firma izlagača.

Ovogodišnji sajam Zeps otvorio je generalni direktor Rafinerije ulja Modriča Rajko Ubiparip koji je pozdravnim govorom pozdra-vio sve prisutne. Na ovoj manifestaciji kolektivno su izlagali pri-vrednici iz Slovenije, Srbije, Hrvatske, Austrije, Mađarske, Nemačke i drugih zemalja. U okviru manifestacije Zeps i ove godine pred-stavljeno je nekoliko tematskih izložbi, a građevinarstvo je izuzet-no dobro zastupljeno.

Na ovom sajmu nastupila je i šabačka kompanija Zorka Color, koja je tom prilikom nagrađena za proizvod Plamstop, protivpo-žarni premaz za čeličnu konstrukciju.

Belinka, slovenačka fabrika koja je na regionalnom tržištu postala poznata po svojim bojama, a naročito premazima za zaštitu drveta, započela je svoj put pre 60 godina i to proi-zvodnjom vodonik peroksida. I danas su sredstva za belje-nje, pre svega industrijsko, dominantan program ove fabri-ke. Čak i samo ime Belinka proizlazi iz reči belo, beliti.

16. maja ove godine Belinka je zajedno svojim poslovnim partnerima iz više od 20 zemalja proslavila 60. godišnjicu. Među zvanicama našli su se brojni gosti iz Srbije.

Domaćini proslave bila su sva tri preduzeća koja danas nose ime Belinka: Perhemija, koja se još uvek bavi perok-sidnom hemijom; Belles, koji trži premaze za drvo; kemo-stik, poznat po svojim lepkovima.

Inače, od oktobra prošle godine sva Belinkina preduzeća nalaze se u sastavu Grupe Helios.

Svečana proslava odvijala se na srednjevekovnoj tvrđavi iznad Ljubljane, tako da je i sam ambijent isticao svečar-sku atmosferu. Brojne goste povezivalo je zajedništvo uspomena i partnerstva.

Govornik na ovoj manifestaciji unutar gradskih zidina bio je Uroš Slavinec, predsednik uprave Helios Group.

Istakao je kako je ponosan što se grupi pridružila tako ugledna robna marka kao što je Belinka, naglasivši da je kompnija Helios okrenuta prema budućnosti.

“Verujemo u snagu i potencijale Belinke, naročito u čvrste odnose s poslovnim partnerima – sa vama! Grupa Helios sa preko 30 preduzeća znači više pouz-danosti i sigurnosti u poslovanju, a više znanja i kom-petencija garantuje veći kvalitet proizvoda. Uređena i kvalitetna ponuda osigurava više mogućnosti za sarad-nju, a time i veće zadovoljstvo kupaca. Uveren sam da grupa uspešnih preduzeća može biti dugoročni partner svakome od vas, te da će ispuniti sva vaša očekivanja. Svesni smo da vaše poverenje bazira na ispunjavanju naših obećanja. Budite bez brige – odlike naših proi-zvoda brižno čuvamo i dalje razvijamo. Između ostalog, u procesu je podizanje posebnog razvojnog centra za lazure u Belinki.”

Prisutnim zvanicama predstavljen je i umetnički pro-gram u okviru koga je na veoma nekonvencionalan način prikazano šest decenija kompanije kroz događaje koji us bili važni za poslovanje ove kompanije.

BELINKA

BELINKA SLAVI 60. GODIŠNJICU

Kompanija Duga ad podržala je akciju koju je pokre-nuo Vaterpolo savez Srbije u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta i Univerzitetom umetnosti u Beogradu pod nazivom Karakterom protiv nasilja. Ova akcija za cilj ima povratak i afirmaciju morala u sportu i životu uopšte, pre svega kroz edukativne i preventivne aktivnosti.

U okviru projekta promocije pravih vrednosti u sportu i životu Fakultet likovnih umetnosti realizovaće murale na fasadama Beograda, koji će, uz pomoć Duginih stručnjaka pri aplikaciji, biti oslikani visokokvalitetnim proizvodima iz širokog asortimana kompanije Duga ad iz Beograda.

U prvom delu kampanje Karakterom protiv nasilja biće realizovano 13 murala na fasadi Fakulteta dramskih umetnosti u Bulevaru umetnosti, a zatim će se projekat nastav it i kroz izradu murala na fasadama drugih institucija.

Prva tri murala koja su izrađena na fasadi Fakulteta dramskih umetnosti su „Tigar“, „Plivač“ i „Skok“.

Uključivanjem u ovu akciju nastavlja se tradicija Duge da kroz svoje poslovanje uspeh koji postiže deli sa svojim okruženjem, unapređujući kulturni i umetnički život, po čemu je prepoznatljiva u okruženju.

DUGA AD BEOGRAD

AKCIJA KARAKTEROM PROTIV NASILJA

VESTI

22

ZORKA ALAS KAMEN

DOBIJENA DOZVOLA ZA KAMENOLOMEZorka Alas Kamen iz Šapca dobila je odobrenje ministarstava za zaštitu životne sre-

dine i rudarstva i energetike za eksploataciju dacita iz kamenoloma ćeramide na Rudniku. Kompanija je dobila odobrenje i za otvaranje novog kamenoloma, čiju kon-cesiju je kupila austrijska firma “Alas holding” iz Gudmena, u većinskom vlasništvu Manfreda Asamera.

U vezi s kamenolom ćeramide već nekoliko godina traje polemika s meštanima tog dela Rudnika i jedinstvene ekološke grupe Porodice bistrih potoka, koji tvrde da će kamenolom biti bez posebnih mera zaštite, tako da će eksploatacija kamena ugroziti životnu sredinu.

Predsednik Upravnog odbora Kompanije Zorka Alas Kamen Aleksandar Simić rekao je da su prevaziđeni svi nesporazumi i da će ekspolatacija kamena biti vršena po najvišim evropskim standardima, čime će biti obezbeđeno očuvanje prirode.

Iz novog ležišta dacita biće stvoreni uslovi za proizvodnju najkvalitetnijeg materija-la za putogradnju, koji je posebno tražen na tržištu Evrope.

FAŠA BORTOLO

NOVA FABRIKAItalijanska kompanija Faša Bortolo uskoro počinje izgradnju

fabrike žbuke i vapna (kreča) kod Obrovca, a investicija je proce-njena na više od 50 miliona evra. Završetak gradnje predviđen je za jesen iduće godine, a u novom pogonu će se proizvoditi 66.000 tona kreča i 175.000 tona žbuke godišnje.

U prvoj fazi predviđeno je otvaranje sedamdesetak radnih mesta, a nakon povećanja proizvodnje ukupno će biti zaposleno više od 200 radnika.

Italijanska kompanija kupila je još 2003. godine 28,3 hektara zemljišta u industrijskoj zoni Obrovca za izgradnju pogona, a od Hrvatskog fonda za privatizaciju prethodno su kupili obližnje Dalmatinske rudnike boksita Obrovac. Zajedno s rudnicima nasle-dili su i prava na nekadašnja eksploataciona polja boksita, a dobi-li su i koncesiju za eksploataciju kamena sa 75 hektara polja kamena na lokalitetu Kruševo.

Planirani pogon biće među najmodernijim takve vrste u Evropi, opremljen vrhunskom ekološkom tehnologijom i izgrađen po savremenim sigurnosnim i ekološkim standardima. Inače. kompanija Faša dobitnik je prestižne nagra-de Svetske fondacije za zaštitu prirode i životinja World Wildlife Fund za zaštitu okoline i prirode.

Faša će proizvode iz obrovačke fabrike plasirati na tržište Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a planira da u novom investicionom ciklusu izgradi pogone i u Albaniji, Španiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

LAFARŽ

PONUDA O PREUZIMANJUFrancuska kompanija Lafarž objavila je ponudu za preuzimanje preostalih 15,67

odsto akcija beočinske cemenatare Lafarž BFC za ukupno 1,2 milijarde dinara (oko 15,5 miliona evra). Lafarž namerava da otkupi još 79.105 akcija fabrike cementa iz Beočina po ceni od 15.600 dinara za komad. Ponuda je bila otvorena do 16. jula.

Knjigovodstvena vredost akcija cemetare Lafarž BFC, na osnovu poslovnih rezlu-tata u 2007. godini iznosi 11.606 dinara, a prosečna ponderisana cena akcija u pret-

hodna tri meseca je 15.112 dinara. Francuski Lafarž je 70 odsto kapitala Fabrike cementa iz Beočina kupila na ten-deru 2002. godine za 50,89 miliona dolara, a kasnije je kupovinom na Beogradskoj berzi povećao vlasnički udeo na 84,32 odsto odnosno 425.540 akcije.

Prema podacima Beogradske berze, tržišna vrednost cemetare Lafarž BFC je 7,9 milijardi dinara, odnosno oko 155 miliona dolara prema današnjem kursu. Zarada po akciji (EPS) u 2007. godini bila je 4.316 dinara, a povraćaj na kapital (ROE) 37,18 odsto. Cementara je prošlu godinu završila sa dve 2,18 milijardi dinara dobiti, što je 28 odsto više nego u 2006. godini.

VESTI

24

Austrijski proizvođač opeke Wienerberger kupio je 25 odsto udela u IGM ciglani iz Petrinje, s opcijom da kupi i ostatak deonica. IGM Ciglana u Petrinji je od privatizacije krajem devedesetih promenila nekoliko vlasnika, a u većinskom je vlasništvu italijanskih inve-stitora. Prema službenim podacima, IGM Petrinja je prošlu godinu ostvario promet od 7,5 miliona evra, a zapošljava 58 radnika. IGM Petrinja je po proizvodnji sedma po vel ič ini c iglana u Hr vat skoj , dok je W ienerberger I lovac kod K arlovca broj jedan. Wienerberger u Hrvatskoj, sa svoje dve ciglane u Ilovcu i Đakovu, drži oko 25 odsto tržišta, a glavni konkurent mu je Nexe sa oko 15 posto. Poslednji ciklus moder-nizacije ciglane u Petrinji obavljen je 2005. godine, a godišnji kapacitet proizvodnje opeke povećan je na 110 miliona standardnih jedinica opeke.

Iz Uprave Wienerbergera za tržišta CEE i Severne Afrike, saopštili su da je kompanija ovom akvizicijom pojačala poziciju u Hrvatskoj i potencijal za izvoz u BiH. Sledeći korak u Hrvatskoj biće dalje investicije u pogon u I lovcu, inače najveću ciglanu u Hrvat skoj. U Wienerbergeru očekuje dobru poslovnu godinu jer će biti izdato pet odsto više građevinskih dozvola u odnosu na 2007. godinu. Ipak, ulazni troškovi za ciglane ove će godine zbog rasta cene gasa porasti za oko 31 odsto. Wienerberger je jedan od najvećih svetskih proizvođača opeke, čije se akcije nalaze na Bečkoj i Njujorškoj berzi. U Beču, tržišna kapitalizacija kompanije iznosi 3,2 mili-jarde evra. Vlasništvo je disperzirano, a najveći pojedi-načni vlasnik deonica je kanadski investicioni fond AIM Trimark.

IGM PETRINJA

AUSTRIJANCIMA UDEO U CIGLANIRuski bizni-

s m e n O l e g Burlakov, koji je nedavno u B a n j o j Luc i osnovao kom-p a n i j u Privredni pre-porod, kupio je višegradsku fabriku boja i lakova NIRS -

Terpentin za 1,1 milion evra. Pogon će, kako je najav-ljeno, nastaviti da prozvodi boje i lakove za inostrano tržište i broj zaposlenih će biti povećan najmanje na 150 radnika, koliko je u fabrici radilo na početku stečajnog postupka. Kupoprodajni ugovor su potpisa-li direktor Privrednog preporoda Gordan Milinić i stečajni upravnik Terpentina Radoslav Bratić, koji je rekao da je pogon sačuvan i održan proizvodni pro-ces sa 35 zaposlenih iako je stečajni postupak trajao četiri godine. Fabrika boja i lakova Terpentin osnovana je 1913. godine u Dobrunu, nakon čega je preseljena u Višegrad, a na vrhuncu proizvodnje upošljavala je od 350 do 500 radnika. Kompanija je proizvodila boje i lakove za drvnu industriju, industriju papira i metalsku industriju, a izvozila je svoje proizvode na tržište Češke, Ukrajine i Poljske.

Burlakov je rekao kako će njegova investicija u Terpentinu zaposlenima osigurati egzistenciju, a nje-mu profit, te kako se u odlukama gde investirati rukovodio narodnom izrekom “idi tamo gde te vole”. Ruski biznismen je najavio da je spreman da u RS uloži još oko pola milijarde evra za kupovinu tri rud-nika i nekoliko drugih preduzeća. Oleg Burlakov, koji se nalazi među 300 najbogatijih Rusa, iskazao je inte-res da investira i u druge sektore kao što su metalska industrija i železnice, kao i Tvornica motora Famos iz Istočnog Sarajeva koju bi u zaokruženi sistem spojio s Fabrikom kamiona FAP iz Srbije.

NIRS TERPENTIN

RUSKI VLASNIK

OPECO

IZVOZ U MAĐARSKUVirovitički proizvođač opekarskih proizvoda Opeco ove će godine na

mađarsko tržište plasirati 20 do 25 posto svoje godišnje proizvodnje od 60 miliona jedinica opeke normalnog formata u vrednosti od oko mili-on evra.

Tu vrednost izvoza proizvođač opeke nekada je ostvarivao na tržištu Bosne i Hercegovine, na kojem je i danas prisutan s određenim količi-nama opekarskih proizvoda kako bi zadržao to svoje tradicionalno trži-šte u očekivanju povoljnijih uslova za snažniji plasman.

InTErVju

26

Ekonomičniji način finansiranja

Miloš Živković, rukovodilac sektora razvoja UniCredit Leasinga Srbija

Izuzetno dinamičan razvoj poslovanja u oblasti indu-strije boja i lakova u Srbiji tokom poslednjih godina,

kao i u drugim oblastima privređivanja, ali i nedostatak obrtnih i investicionih sredstava, primorao je mnoge poslovne ljude da pomoć potraže u različitim vrstama zaduživanja. Skupi bankarski krediti, varijabilne kamate i kreditna opterećanost koja je onemogućavala dalje širenje poslovanja primorali su mnoge velike kompanije, ali i male pre-duzetnike, da se okrenu alternativnim načinima širenja poslovanja, pre svega lizingu. Iako se poslednjih godina o prednostima koje ta vrsta obezbeđivanja investicionih potencijala donosi njenim korisnicima dosta govori, još je mnogo onih koji nisu upoznati sa svim predno-stima i pogodnostima koje lizing pruža.

A lizing može biti veoma važan izvor srednjoročnog i dugoročnog finansira-nja poslovanja, modernizacije opreme i povećanja efikasnosti i konkurentnosti. Iako je posebno pogodan za mala i srednja preduzeća, kao i za novoformi-

Dosadašnja praksa pokazuje da se na lizing najčešće uzimaju različite vrste vozila i opreme. Što se tiče vozila, klijenti se najčešće odlučuju za operativni lizing

rane kompanije koje često ne mogu da računaju na druge mogućnosti finansi-ranja, lizing je važan i za velike kompa-nije jer im omogućava veću fleksibilnost u korišćenju raspoloživih potencijala i oslobađanje kapitala za druge investici-je. Upravo zato, vlade mnogih zemalja podržavaju lizing kao važan metod pod-sticanja investicija, pa je danas lizing industrija veoma razvijena u svetu. U mnogim zemljama lizingom se finansira više od četvrtine svih nabavki poslovne opreme, a samo u zemljama u razvoju nabavka nove opreme i vozila vrednih više od 40 milijardi dolara.

O prednostima lizinga za rad i razvoj srpskih kompanija, kao i različitim mogućnostima koje se nude na lizing tržištu, za Ton govori Miloš Živković, rukovodilac sektora razvoja UniCredit Leasinga Srbija.

Koje su osnovne odlike lizinga?Lizing je ugovorni odnos koji omo-

gućava korisniku korišćenje nekog dobra (predmeta lizinga) koje se nalazi u vlasništvu davaoca lizinga u zamenu

za ugovorena periodična plaćanja. To je poseban oblik finansiranja čija je osnov-na karakteristika korišćenje, a ne kupo-vina predmeta finansiranja. Lizing je svakako fleksibilniji i ekonomičniji način finansiranja jer je prilagodljiv platežnim mogućnostima klijenta.

Da li se i zašto opredeliti za lizing umesto kredita? Koju biste opciju prepo-ručili klijentima i zašto?

Lizing je daleko bolje rešenje od kre-ditnog zaduživanja, pogotovu ako je reč o nabavci vozila. Operativni lizing nema konkurenciju u drugim vidovima finan-siranja, a jedna od njegovih prednosti jeste i to što transakcija nije od početka opterećena PDV-om, jer se on plaća na mesečnu ratu zakupa, pri čemu bilansi zakupca nisu opterećeni ukupnim dugom prema ugovoru o zakupu. Kod operativnog lizinga nema dugoročnog zaduženja, startni troškovi su najmanji (u poređenju s drugim vrstama finansira-nja), a zaduženje se ne evidentira u Kreditnom birou. Osim toga, korisnik operativnog lizinga kontinuirano može

InTErVju

27

Ekonomičniji način finansiranja

da koristi novu opremu, a na kraju ugo-vora o zakupu ili tokom trajanja ugovora, uz dogovor sa dobavljačem i zakupodav-cem, može zameniti predmet zakupa.

Kakva je razlika između operativnog i finansijskog lizinga, koje je uslove potrebno ispuniti za korišćenje robe?

Finansijski lizing je dugoročan najam sa jasnom namerom otkupa predmeta lizinga po isteku ugovora, pri čemu kori-snik postaje vlasnik predmeta ugovaranja tek po uplati poslednje rate. Pravni vla-snik predmeta lizinga je lizing kuća, a ekonomski vlasnik je korisnik lizinga. Predmet lizinga vodi se u poslovnim knjigama korisnika i kod njega se amor-tizuje. Važno je praviti razliku između pravnog vlasništva, koje predstavlja vla-sništvo nad predmetom lizinga (npr. davalac lizinga upisuje se u saobraćajnu dozvolu), i ekonomskog vlasništva, pri čemu se predmet finansiranja vodi u poslovnim knjigama primaoca lizinga na koga se prenose rizici i šanse koji su povezani sa vlasništvom nad predmetom lizinga.

Operativni lizing zapravo predstavlja oblik zakupa, odnosno dugoročni najam bez namere otkupa predmeta lizinga po isteku ugovora o zakupu. Pravni i eko-nomski vlasnik nad predmetom zakupa je zakupodavac, u čijim se poslovnim knjigama predmet zakupa i vodi. Za korisnike operativnog lizinga važno je da im se, posle urednog vraćanja pred-meta zakupa i ispunjenja svih ugovornih obaveza, vraća kapara, kao i da postoji mogućnost prenosa vlasništva po isteku trajanja ugovora, jedino na treću osobu, uz plaćanje PDV-a na otkupnu vred-nost. Kod ovog oblika lizinga pravno vlasništvo ostvaruje se nad predmetom lizinga (npr. davalac lizinga upisuje se u saobraćajnu dozvolu), a predmet finan-siranja vodi se u poslovnim knjigama zakupodavca na koga se prenose rizici i šanse koji su povezani sa vlasništvom nad predmetom lizinga. Otkupna vred-nost dobra kod ove vrste lizinga pred-stavlja vrednost predmeta nakon isteka ugovora o zakupu.

Prema zakonu o finansijskom lizingu, najkraći rok na koji ugovor može da se

zaključi iznosi 24 meseca. Kod zakupa nema tih ograničenja.

Šta se sve može uzeti na lizing (gra-đ e v i n s k e m a š i n e , k am i o n i , automobili...)?

Lizingom se mogu finansirati oprema (građevinska, stomatološka, proizvodne mašine, za drvnoprerađivačku industri-ju, viljuškari, štamparske mašine, grafič-ka oprema...) i vozila (putnička, dostav-na, kamioni, autobusi…).

Šta klijenti u Srbiji najčešće uzimaju na lizing?

Dosadašnja praksa pokazuje da se na lizing najčešće uzimaju različite vrste vozila i opreme. Što se tiče vozila, kli-jenti se najčešće odlučuju za operativni lizing, i to baš zato što se taj vid finan-siranja ne evidentira u kreditnom birou, a kada je zakupac pravno lice, ne opte-rećuje mu bilanse.

Kretanje kamatnih stopa u poslednje vreme zabrinjava mnoge korisnike kre-dita, pa i lizinga. Kakva je vaša prepo-

InTErVju

28

ruka klijentima kada je u pitanju vezi-vanje lizing zaduženja za određenu valutu (evro, dinar, CHF)? Šta je najpo-voljnije i zbog čega?

Finansiranje klijenata koji uzimaju određene stvari na lizing vezano je za varijabilnu kamatnu stopu. Finansiranje može biti vezano za libor (CHF) ili euribor (EUR). Za koje će se finansira-nje klijent opredeliti uglavnom zavisi od njegovih potreba i želja. Ono na šta mi ukazujemo jeste to da je kamatna stopa, kada se finansiranje vezuje za libor, niža nego kada se vezuje za euribor. Istovremeno, ako se klijent odluči da finansiranje bude u evrima, možemo da fiksiramo kamatu u trenutku plaćanja, tako da će klijent za sve vreme finansi-ranja imati istu ratu. Međutim, kada je

u pitanju finansiranje operativnim lizin-gom, kamata nije element koji najviše utiče na mesečnu ratu zakupa, već kal-kulisani ostatak vrednosti predmeta zakupa posle isteka perioda zakupa.

Lizing je relativno nova vrsta usluge koja se nudi klijentima u Srbiji. Kako se razvija to tržište i kakve su perspektive?

Klijenti su sve upućeniji u lizing na našem tržištu i u njegove prednosti nad drugim vidovima finansiranja, posebno kada je reč o finansiranju zakupom. Za fizička lica najvažnije je da se zakup ne evidentira kao njihovo zaduženje u Kreditnom birou, što je slučaj i sa kom-panijama. Za njih je veoma važno i da se u knjigama celokupna rata knjiži na troškovima. Smatramo da vreme lizinga,

a pogotovu operativnog, na našem trži-štu tek dolazi i da će taj vid finansiranja sve više tražiti zbog razloga koje smo naveli.

Šta se dešava ukoliko tokom trajanja lizinga nastane šteta na dobru koje je predmet lizinga? Da li su ta sredstva osigurana i ko nadoknađuje štetu?

Za svaki lizing obavezno je kasko osi-guranje predmeta finansiranja. Kod operativnog lizinga (zakupa) kasko osi-guranje uključuje se u mesečnu ratu, tako da klijent ostvaruje znatnije uštede nego ako bi svake godine plaćao kasko osiguranje. Ako za vreme finansiranja nastane šteta na predmetu finansiranja, osiguravajuća kuća nadoknađuje štetu po polisi osiguranja.

Kredit Finansijski lizing ZakupZakup sa uključenim kasko osiguranjem

Cena sa PDV-om 11800

Cena bez PDV-a 11000

Učešće 3540 2400 2000 2000

Iznos finansiranja(iznos kredita)

8260 9400 8000 8000

Period 60 60 60 60

Kamata

Mesečna rata**

Jednokratni trošak 165 170 170 170

Napomena

* Učešće se kod kredita i finansijskog lizinga obračunava u odnosu na cenu vozila sa PDV-om, a kod zakupa na cenu vozila bez PDV-a** Mesečna rata kod zakupa sadrži i PDV Kalkulacija rađena za vozilo marke „škoda“Sve vrednosti izražene su u evrima. Plaćanje u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu UniCredit banke na dan plaćanja

poznaTI brEnd

30

Zaštita i dekoracija betonskih površina

Betakol je boja pogodna za podove i zidove od betona, prirodnog kamena, neobrađenih keramičkih pločica, drveta, lesonita, iverice, kao i betonske podove terasa, garaža, balkona, podruma i ostalih prostorija u kojima postoji umereno habanje.

1. PRIPREMA ZA BOJENJEPrilikom zaštitnog ili dekorativnog bojenja Betakol

akrilnom bojom za beton, treba se pridržavati nekih opštih preporuka:

malter mora da bude star najmanje 28 dana;•ako se boji u eksterijeru, treba voditi računa o vre-•menskim uslovima; preporučuje se upotreba po sun-čanom i mirnom vremenu, bez vetra;površina koja se boji ne bi trebalo da bude direktno •izložena dejstvu Sunčevih zraka;kada se boji u enterijeru, preporučuje se prvo završe-•tak svih spoljašnjih radova.Što se tiče radne temperature, Betakol ima mogućnost

nanošenja na podlogu u širokom temperaturnom raspo-nu od 0oC do +40oC.

2. PRIPREMA PODLOGEKada je u pitanju nova podloga, delove prašine koji ne

prianjaju treba odstraniti struganjem pomoću čvrste čet-ke (ne žičane) ili brušenjem pomoću najgrubljeg bru-snog papira. Sastrugane delove i čestice prašine potreb-no je ukloniti suvom krpom.

Kod repariranja starih betonskih podloga, skidanje boje neophodno je u slučaju kada se boja ljušti, puca, mehura, ispraškava. Boja se može skinuti pomoću čvrste

četke (ne žičane) ili brušenjem pomoću najgrubljeg brusnog papira. U slučaju da stara boja dobro pria-nja na podlogu, otkla-n j a n j e n i j e neophodno.

Staru, neobojenu p o v r š i n u , o p r a t i rastvorom deterdženta i ostaviti da se podlo-ga osuši pre bojenja, a potom je prebrusiti d a b i p r i a n j a n j e narednog sloja bilo bolje.

3. NANOŠENJE BOJENačin nanošenja proizvoda Betakol isti je i pri bojenju

nove i pri repariranju stare betonske površine. Na pripremljenu podlogu nanosi se Betakol akrilna boja

za beton u dva ili tri sloja. U prvom sloju Betakol akrilna boja za beton razređuje se Betakol razređivačem do 10% i nanosi se četkom.

U drugom sloju Betakol akrilna boja za beton razređuje se Betakol razređivačem do 5%, a može se nanositi četkom, valjkom ili prskanjem.

Sušenje između slojeva je od šest do osam sati.Odmah posle upotrebe alat treba oprati Betakol

razređivačem.

Najčešća pitanja prilikom upotrebe Betakola:

Koliko je važna priprema podloge?Pažljiva priprema podloge je najvažniji faktor za uspeš-

no bojenje. Čak i ako priprema podloge zahteva mnogo više vremena od samog bojenja, to je vredno truda. Za uspešno bojenje podloga treba da je čista, bez masnoće, rđe, truleži, da ne ispraškava i da je čvrsta.

Šta je iscvetavanje mineralne podloge?Iscvetavanje je pojava belih kristala ili taloga na cigli,

gipsu ili malteru. Iscvetavanje se povećava u prisustvu vlage. Na takvu podlogu ne treba nanositi boju. Naslage treba ukloniti, i ako se ne povrate u roku od 14 dana, podloga se može bojiti. Ako se iscvetavanje ponovi, površinu treba izbrusiti i odstraniti vlagu.

Kako ukloniti stari premaz?Ako je stari premaz propao tako da je ispucao ili se

većim delom ljušti sa podloge, potrebno je da se potpu-no ukloni. Uklanjanje se obavlja na više načina, u zavi-snosti od vrste premaza i podloge: mehanički, hemijski ili toplotom.

Marka proizvoda BETAKOL

BETAKOLakrilna boja za beton

BETAKOL akrilna boja za beton je akrilna boja namenjena dekoraciji i zaštiti betonskih podova u enteri-jeru i eksterijeru. Ima svilenkast sjaj i odli�nu adheziju. Otporna je na at-mosferske uticaje i umereno habanje, kao i na masti, motorna ulja, soli i deterdžente.Potrošnja je 5-8 m2/l u jednom sloju.

BETAKOL razre�iva� Koristi se za razre�ivanje BETAKOL akrilne boje za beton i �iš�enje alata.

Dugina akrilna boja za beton Betakol

poznaTI brEnd

31

deterdženta. Potom ga treba dobro isprati i osušiti, pa boju naneti ponovo.

Zašto mora da se koristi Betakol razređivač?Korišćenje drugih razređivača prilikom primene Betakol

akrilne boje za beton može izazvati nepodnošenje i izbaci-vanje kompletne boje iz sistema.

TEHNIČKA PODRŠKA

DUGA svim korisnicima marke proizvoda Betakol nudi i tehničku podršku. Zato, ako imate nedoumica oko kori-šćenja naših proizvoda, pozovite Tehnički servis na broj telefona: 011/3217-289.

Kako ukloniti buđ?U uslovima velike vlažnosti i slabe ventilacije, kao što

su kuhinje i kupatila, razvija se buđ koja uništava pre-maz. Pre nanošenja boje potrebno je dobro ukloniti buđ. Podloga se pere rastvorom sredstva za beljenje i vodom, u odnosu 1:4. Posle 24 sata podloga se ispere i dobro osuši.

Zašto je važno dobro promešati boju pre upotrebe?

Zato što pri stajanju boje u ambalaži obično dolazi do delimičnog raslojavanja boje i pojave sloja tečnosti na vrhu.

Zašto boja loše prianja na podlogu?Boja može loše da prianja ukoliko je podloga vlažna,

prljava, praškasta, trošna, nepravilno pripremljena ili kad je korišćena neodgovarajuća osnovna boja.

Ako boja loše prianja, treba je ukloniti potpuno, pra-vilno pripremiti podlogu i odabrati odgovarajuće boje.

Zašto se pojavljuju neobojeni delovi na površini koja se boji?

Neobojeni delovi javljaju se kada je boja naneta na površinu zaprljanu uljem, mašću ili voskom.

Da bi se uklonile mrlje, potrebno je da se premaz potpuno osuši i onda prebrusi vodootpornim brusnim papirom i toplom vodom u koju je dodato malo

NOVO U PONUDI!!!

BETAKOLvodorazrediva boja za beton

BETAKOL vodorazrediva boja za beton je akrilna boja za beton namenjena zaštiti i dekoraciji betonskih površina koje nisu izložene intenzivnom haban-ju. Vodorazrediva boja, ekološki ispi-tana, površini daje mat efekat. Lako se primenjuje, ima odli�nu pokrivnu mo� i otporna je na pranje. Prijatnog je mir-isa. Dugotrajno štiti u svim klimatskim uslovima. Preporu�uje se za primenu na podzi-dovima, betonskim ogradama i drugim betonskim elementima.Izdašnost: 3-5 m²/kg u dva sloja u za-visnosti od poroznosti podloge.

Oglašavajte se!

ROMA Company, Milana Rešetara 11, Zemun 011/222 4 000

Naši čitaoci su vaši potrošači

TEma

32

TEKST Ivan Savić FOTO Dragana Đorović

Mnoge kompanije, državne ustanove i orga-nizacije pretrpele su manju ili veću štetu zbog gubitka poslovnih informacija, do čega je doveo neovlašćen pristup zaposlenih ili trećih

lica njihovim bazama podataka ili upad u njihov kom-pjuterski sistem preko interneta. Statistike INCERT-a (International Computer Network Emergency Response Tehnical Team) pokazuju da mapa sveta koja poštuje parametre uređenog i od hakera zaštićenog informacio-nog prostora ne postoji. Znatan porast upada u korpo-racijske informacione sisteme u Rumuniji, Bugarskoj, Litvaniji i Poljskoj poslednjih godina, pokazuje da je poverljiva i vredna poslovna informacija nešto za šta se

ELEKTRONSKA ZAŠTITA KAO PREDUSLOV USPEŠNOG POSLOVANJA

Kako sačuvati podatke

ne biraju sredstva, pa se čak ne preza ni od onih krimi-nalnih. Šteta koju zbog toga kompanije trpe meri se milionima dolara i evra godišnje. Deo te vrednosti pro-pada nepovratno jer je reč o gubitku podataka ili zara-de zbog toga što je dobijene informacije iskoristila kon-kurencija, a deo završava na računima ljudi koji imaju znanje i hrabrost, ali ne i osećaj krivice ili poštovanja zakona.

Slično se događa i u Srbiji, iako za sada u nešto manjem obimu i po razmerama bezbednosnih rizika i po visini štete. Činjenica da se problemi događaju u domaćim kompanijama primorala je njihove vlasnike ili rukovodioce da poslednjih godina znatno više pažnje

Pre nego što se neko upusti u nabavku opreme za zaštitu podataka i informacionog sistema, neophodno je da precizno sagleda sve poslovne procese koji mogu biti ugroženi i utvrdi šta hoće da štiti, koliko bi takve informacije nekome bile važne i kakva šteta može nastati ugrožavanjem nekog dela sistema

TEma

33

poklone obezbeđivanju internih informacionih sistema i nabavci opreme za zaštitu.

Pre nego što se neko upusti u nabavku opreme za zaštitu podataka i informacionog sistema, neophodno je da precizno sagleda sve poslovne procese koji mogu biti ugroženi i utvrdi šta hoće da štiti, koliko bi takve infor-macije nekome bile važne i kakva šteta može nastati ugrožavanjem nekog dela sistema. Kada se to zna, onda se stvara sistem koji će rizike svesti na minimum i obez-bediti odgovarajući stepen zaštite podataka i sistema. Sistem bezbednosti nije stvar koja se kupuje, jer vam niko ne može prodati sistem za zaštitu. On se gradi tako što će se protiv rizika delovati iz raznih oblasti. Naravno, glupo je kupovati skupu opremu ako ne znate šta, zašto i koliko štitite.

Ipak, treba upozoriti na složenost pojma zaštita poda-taka jer ona može biti informatičko-tehnološka, ali i fizička i bezbednosna. Podjednako je važna i zaštita od gubitka podataka unutar sistema, kao i ona od neovla-šćenog dobijanja podataka kojima kompanija raspolaže. Kako svaki podatak za nekoga ima određenu težinu i vrednost, zaštita podrazumeva svest o tome kolika je međuzavisnost između onih koji informacije imaju i onih do kojih one mogu da dođu.

Pogrešna je široko rasprostranjena pretpostavka da je zaštita isključivo informatički problem, jer podaci mogu biti čuvani u raznim oblicima, a elektronski je samo jedan. Veoma se malo govori o tome šta, na primer, može da se dogodi sa informacijama koje se nalaze na faksovima koje neko ostavlja pored aparata, a koji veoma lako mogu da dospeju do nekoga ko te informacije nikako ne bi trebalo da vidi. Naravno, važna je i fizička zaštita svih onih oblasti ili stvari koje mogu sadržati značajne informacije. Lepeza opasnosti zaista je široka, pa je zato, da bi se predupredile sve opasnosti, potreban integrisan pristup zaštiti podataka.

Informatička zaštita podrazumeva zaštitu od gubitka podataka, kvara računara i druge opreme, požara i slič-nih načina oštećenja, ali i obezbeđenje sigurnosnih kopija u određenim intervalima. Strategija zaštite koju svaka firma mora da ima podrazumeva i nabavku odre-đene opreme i back up podataka od značaja pošto nema potrebe apsolutno sve štititi istim nivoom zaštite.

Druga vrsta zaštite je ona od zloupotrebe ili neovla-šćenog pristupa informacijama. To podrazumeva neovla-šćen pristup zaposlenih, kao i osoba koje dolaze sa stra-ne, informacijama. Zato je potrebno da postoji razrađen sistem dodeljivanja različitih nivoa privilegija koje bi odredile ko ima pristup određenim vrstama podataka.

Najveću opasnost predstavlja socijalni momenat, odno-sno mogućnost da neko od zaposlenih zloupotrebi mogućnost pristupa određenim informacijama i da ih dostavi konkurenciji ili nekom drugom zainteresovanom, a takve stvari veoma je teško kontrolisati i sprečiti. Zato je potrebno znati da ne postoji gotovo rešenje već samo određeni alati koji se mogu upotrebiti za zaštitu, a njih treba ukomponovati u jedinstven sistem zaštite, koji, opet, zavisi od procene rizika. Kao metode zaštite mogu se primeniti kontrola ulaska u poslovne prostorije, zašti-

ta opreme, odgovarajuće kreiranje pristupnih lozinki i stepena dostupnosti podataka pojedinim zaposlenima, zaštita komunikacijskih linkova, bekapovanje i arhivira-nje podataka, kao i brz oporavak oštećenih ili izgublje-nih podataka.

Jedan od osnovnih problema srpskih preduzeća jeste neodlučnost pri kupovini proizvoda za kompjutersku zaštitu. Predrasude, na koje nisu imuni ni IT savetnici kompanija, uslovljavaju odabir različitih proizvoda, uglavnom velikih i poznatih kompanija. Vojin Stanojević, IT inženjer Hewlett Packarda, objašnjava da izbor pozna-tih kompanija za zaštitu sadrži i informacionu i eko-nomsku komponentu.

– U IT svetu postoje velike predrasude o antivirus rešenjima. Njih se, naravno, treba osloboditi kada je u pitanju donošenje odluke o primeni nekog bezbedno-snog rešenja. Svako antivirus rešenje pružiće neki vid zaštite korisniku, ali uložena suma određuje i vrstu uslu-ge. Konsultanti domaćih kompanija često prave grešku u izboru zaštite. Dešava se da preporuče dokazan i poznat sistem ne računajući na podršku koju taj proizvod pred-viđa, a koja kasnije izostane. Zato bi pri kupovini bilo kog proizvoda za kompjutersku zaštitu trebalo imati u

Šta je potrebno?

Antivirus rešenja u većim kompanijama često su zasno-vana kao server-client aplikacije. U takvim situacijama potreban je odgovarajući server sa koga će svi klijenti povlačiti kako definicije tako i same apdejtove antivirusa. Na istom sistemu može se podići i firewall, koji je danas nezaobilazna stavka u bezbednosti kompjuterskih siste-ma. Radi zaštite i povećanja dostupnosti podataka, kom-panije se mogu odlučiti za neki vid NAS (Network Atta-ched Storage) sistema, koji može biti u vidu file servera ili zasebnog NAS uređaja. Takvi uređaji koriste RAID metode upisa na diskove koji pružaju povećane performanse i sigurnost podataka usled podele upisa na više diskova i pravljenja mirror kopija. Sigurnost se može postići i nado-gradnjom u vidu nekog tape backup uređaja, što je reše-nje koje je, prema rečima Vojina Stanojevića, u praksi dalo najbolje rezultate.

TEma

34

vidu i to da li postoji predstavništvo takve firme u zemlji ili regionu – oprezan je Stanojević.

Bezbednost podataka ugrožava i kvar hardwera, što se dešava i zbog ljudske greške i zbog greške nekog drugog faktora.

– Za rešenje ovog problema važno je pronaći kompa-niju koja pruža kompletnu uslugu, počev od mrežne opreme, preko različitih servera, do sistema snimanja i čuvanja podataka – kaže Stanojević.

Zabluda je da samo najveći i najpoznatiji proizvođači opreme i softvera garantuju visok stepen zaštite podata-ka i informacionog sistema kompanija. Velike softverske kompanije svoje proizvode deklarišu prema nameni i veličini, kao i konzumentskom stepenu tržišta. Ipak, da ni najpoznatije kompanije nisu imune na hakerske upa-de, svedoči primer Monster. coma, najveće svetske baze podataka za zapošljavanje, kojoj je virus ukrao 1,6 mili-ona biografija klijenata koristeći accounte zaposlenih u kompaniji. Iako su stručnjaci Symanteca, čiji su sistemi štitili podatke, uspeli da analiziraju virus i oforme zašti-tu za budućnost, dosijei su nepovratno nestali.

Rizici koji postoje usled poslovanja na mreži mogu se smanjiti stalnim apdejtovanjem softvera i pravljenjem kopija podataka, ali se u tom segmentu često dešavaju problemi jer se takve stvari zaborave, a šteta koja može nastati je nesaglediva.

Uprkos svim naporima da se stvori pouzdan sistem zaštite podataka i informacionog sistema kompanije, šte-te su veoma često posledica ljudskog faktora.

– Posle odabira određenog sistema zaštite, sledeći korak je edukacija zaposlenih da bi na najbolji način koristili dato rešenje, jer greške najčešće nastaju zbog

neznanja i neupućenosti. Centralizovan sistem jedne korporacije ima prednost nad manjim sistemima zbog automatizma rešavanja backupa, što olakšava rad IT sek-tora, koji nadgleda sve. Rešenje je u IT kadru koji će uvek raditi na inovacijama bezbednosnih rešenja i njiho-vom korišenju. Takvu vrstu usluga pruža mnoštvo firmi u Srbiji, pa nije neophodno zapošljavati dodatni kadar, već se mogu iskoristiti usluge drugih i na taj način sma-njiti troškovi firme – dodaje Stanojević.

Iako provera lojalnosti zaposlenih izlazi iz domena IT sektora, veoma je važno da se zna ko u kompaniji šta radi i da svako ko ima pristup informacijama zna šta je sledeći korak.

– Možda ovo izgleda banalno, ali na takvim stvarima veoma često prave se ozbiljne greške koje mnogo košta-ju. Zaposleni mora da bude obučen tako da poznaje poslovni proces, zbog čega je neophodno da kompanija definiše procedure rada koje će zaposleni morati da poštuju – kaže Đuričić.

Pošto su mnoge kompanije uspostavile neki sistem zaštite ili to nameravaju da učine, najbolje je da se to „uradi proporcionalno vrednosti dobara koja se štite“.

– Potrebna je stalna sprega rukovodstva firme i IT menadžera, a dobro je imati i nezavisne konsultante koji će objektivno proceniti rizike i dati najbolje savete kako dodatno obezbediti da sistem bude zaštićen – kaže Đuričić.

Veza biznisa i IT inženjeringa i u slučaju srpskih pre-duzeća veoma je jasna: smanjenje troškova. Ipak, pravo je pitanje da li naši preduzetnici koji nisu uključeni u korporativno poslovanje, treba da ulažu znatne sume u sisteme zaštite.

– Manje su štete kompanijama naneli virusi nego kvarovi hardvera i sami zaposleni. Male firme obezbeđu-ju se lakše i jeftinije, jer je broj ljudi koje je potrebno nadgledati manji i lakše im je objasniti rizike. Srednjim preduzećima potreban je centralizovan sistem koji će nadgledati stručna lica, dok velike korporacije već imaju uhodane obrasce po kojima rade. Njihov problem je racionalizacija korišćenja resursa (preterana ulaganja u zaštitu su česta), koja bi smanjila visoke troškove – izri-čit je Vojin Stanojević.

Ako se pođe od činjenice da niko nije siguran, menadžeri mnogih malih i srednjih preduzeća pretpo-stavljaju da je novac uložen u zaštitu bačen. Ipak, ti isti menadžeri, često poučeni iskustvom svetskih kompanija, mnogi i sami obrazovani na Zapadu, ili jednostavno pra-teći korak sa novim oblicima sigurnog i efikasnog poslo-vanja, ulažu sredstva u želji da smanje gubitak podataka ili novca.

Tajna dobrog poslovanja podrazumeva jednu novu komponentu – sačuvati ostvareno – koja u svetlu razvoja informacionih tehnologija dobija sasvim drukči-ju dimenziju. Obaveštenost i kontinuirano usavršavanje smanjuju faktore rizika, ali i usklađuju ekonomično kori-šćenje i ulaganje u zaštitu podataka i informacionih sistema u kompanijama. Niko nije potpuno obezbeđen, naglašavaju eksperti, pa nam ostaje jedino da se trudi-mo da to budemo što više.

Dobar primer

Sama struktura zaštite, prema rečima Dejana Miloševi-ća, software inženjera u European Dynamicsu, jednoj od vodećih evropskih kompanija koje se bave informacionim tehnologijama, obuhvata tri osnovna aspekta: autentikaci-ju, autorizaciju i zaštitu tajnosti.

Autentikacija, objašnajva Milošević, ima dva osnovna modela: model predstavljanja (delegiranja) i model pover-ljivog servera. Oba modela su višeslojna, pri čemu se autentikacija korisnika odvija na srednjem sloju, koji čini WEB ili aplikativni server, a razlika između ta dva koncep-ta ogleda se u security accountu, kojim se pristupa poda-cima. Tako se autentikacija odvija u dva koraka: prvo apli-kacija na srednjem sloju autentikuje korisnika, a zatim ser-ver podataka autentikuje aplikaciju.

– Autorizacija omogućava određenim korisnicima ili ser-visima kontrolisan pristup resursima. Kada je jednom autentikovan, korisnik je autorizovan za izvršenje samo onih zadataka koji su mu omogućeni. Sa stanovišta sigur-nosti, veoma je značajno to što su nivoi pristupa ograniče-ni isključivo na autorizovane korisnike – objašnajva Milošević.

Zaštita tajnosti podrazumeva šifrovanje podataka radi sprečavanja neovlašćenog uvida u osetljive informacije.

moja kuća

38

Proizvodni program pre-maza za drvo kompanije HELIOS osvežen je novom generacijom lazura BORI

u novoj ambalaži. Poštujući zahteve Evropske unije za minimalni sadržaj isparljivih organskih supstanci, istovre-meno smo karakteristike lazurnih pre-maza približili zahtevima korisnika.

Predstavljamo HELIOS BORI impregnaciju i HELIOS BORI lazuru UV Protection, koje su namenjene zaštiti i dekoraciji drvenih površina.

HELIOS BORI impregnacija upo-trebljava se kao osnovni premaz pri prvoj zaštiti drveta u eksterijeru (nad-strešnice, ograde, drvene konstrukcije i slično) i u vlažnim prostorijama (kupat i l a , kuhinje, podrumi). Impregnacija štiti drvo od modrenja, plesni, drvnih gljivica i insekata.

H E L IOS BOR I l a z u r a U V Protection je završni premaz koji čuva prirodni izgled drveta. Odlikuje ga odlična zaštita od sunca i drugih vre-menskih uticaja, dimenzijska stabil-nost, nije škodljiv za čoveka i životnu okolinu, nema neprijatan miris, sadrži vosak koji povećava vodoodbojnost premaza, a u ponudi je u širokoj pale-ti nijansi boja. Upotrebljava se kao završni premaz drveta u enterijeru i eksterijeru, za građevinsku stolariju, lamperije, pergole, vrtne garniture, brvnare, baštenske kućice...

Želimo da prefarbamo drvene pro-zore i zastore. Međutim, voleli bismo i da tekstura drveta ostane vidljiva. Koju je boju najbolje upotrebiti u takvom slučaju?

Prirodni izgled drveta možemo da sačuvamo upotrebom lazurnih premaza BORI, koji čuvaju tekstu-ru drveta vidljivom. Za zaštitu pre-poručujemo svet l ije nijanse, jer drvo štite od ultraljubičastih zraka, a zagrevanje drveta, koje jednako šteti i drvetu i premazu, manje je nego kod tamnijih nijansi.

1. korakNajpre je potrebno pripremiti pod-

logu. Površinu temeljno očistite od prašine i druge nečistoće, a ukoliko postoje naslage smole, nju možete odstraniti HELIOS NITRO razređiva-čem. Zatim drvo izbrusite finim bru-snim papirom u smeru vlakana.

2. korakKao prvi sloj nanesite sa obe strane

HELIOS BORI impregnaciju. Nakon četiri sata drvo blago izbrusite da biste odstranili nabrekla vlakna.

3. korakZatim nanesite još dva sloja HELIOS

BORI lazure UV Protection u željenoj nijansi: kruška, bor, akacija. Sloj lazu-re spreman je za sledeći nanos posle tri-četiri sata.

Za drvene površine kod kojih želi-mo potpuno da održimo prirodan, svetao izgled drveta, preporučujemo upotrebu jednog sloja HELIOS BORI tankoslojne lazure sa biocidom i dva-

tri sloja bezbojne HELIOS BORI lak lazure UV Extra.

Litar HELIOS BORI impregnacije u jednom nanosu pokriva 10 m2 – 16 m2, a litar HELIOS BORI lazure UV Protection dovoljan je za 10 m2 – 12 m2. Stvarna potrošnja zavisi od vrste, hrapavosti, upojnosti i stepena obrade drveta, kao i načina nanošenja. Za nanošenje preporučujemo četku od veštačkih vlakana sa rascepljenim vrhovima, koji omogućavaju lepše razlivanje, ili valjak od veštačkih mate-rijala koji ne upijaju vodu, pa lazura lakše klizi niz podlogu.

H E L IOS BOR I l a z u r a U V Protection nudi se u 12 osnovnih nijansi, a željenu nijansu možete oda-brati i u prodavnicama koje imaju HELIOMIX sistem, između 75 dodat-nih nijansi, od kojih 31 po ton-karti HARMONIA.

HARMONIA je HELIOSOV sistem ton-karti u kome su predložene razli-čite kombinacije nijansi za različite površine u unutrašnjem i spoljašnjem prostoru. Nijanse po predlozima iz ton-karte HARMONIA po vašem izboru, mogu biti izrađene u svim prodavnicama sa miks sistemom HELIOMIX.

Nova generacija lazura BORI

Pitanja u vezi sa upotrebom HELIOS boja i lakova BORI, IDEAL, SPEKTRA i TESSAROL možete da pošaljete elek-tronskom poštom na info@helios.si

Za savete se možete obratiti tehnič-kom servisu DCB HELIOS na sledeće brojeve telefona:

011/3076-083; 011/3164-633.

Adrese prodajnih mesta sa miks si-stemom HELIOMIX, kao i tehničke in-formacije sa detaljnijim podacima o našim proizvodima, možete pronaći na www.colours.helios.si

NA BAZI ENZIMA I ODABRANIH MIKROORGANIZAMA

GARANTOVANOSPRE^AVA

POJAVU BU\I

WATERTITEHIDROIZOLACIONA BOJA

NANOSI SE SA UNUTRAŠNJE STRANE ZIDOVA

Garantovano pokriva vla`ne fleke na ziduZaustavlja pritisak vodenog stuba visine 8 mOdli~an za vla`ne i suve zidove i podoveGlatka zavr{na povr{ina, lako se nanosi SPECIJALNA BOJA ZA KUPATILA

I SVE PROSTORIJE U KOJIMA SE STVARA BU\Garantovano spre~ava BU\

®

Garantovano

efikasn

o!!! • oro{avanje zidova - kondenz• neprijatne mirise

Apsorber vlage SPRE^AVA:

suvi{n

a vlaga• pojavu alergena i bu|i

• infekcije disajnih puteva• reumatske probleme

ZA ZDRAVIJI ŽIVOT BEZ SUVIŠNE VLAGE I KONDENZA

Na vodenoj osnovi

Jednostavno nano{enje ~etkom

Mo`e se prefarbati ili tonirati

Potro{nja: 700 ml po m2

ZABORAVI]ETE da su i va{i zidovi izgledali

OVAKO

STOPKONDENZTERMOPREMAZ ZA ZIDOVE I PLAFONE

NANOSI SE SA UNUTRA[NJE STRANE, pre kre~enja 100% EFIKASNO

Podi`e temperaturu najhladnijih delova zida ~ime spre~ava ORO[AVANJE I POJAVU BU\I

DEFINITIVNO ELIMINI[E KONDENZ i BU\ SA ZIDOVA

VRHUNSKI PROIZVODI KOJI VAM ULEPŠAVAJU ŽIVOT

www.izoteh.co.yu– Beograd, 011/ 244-24-91

PREPORU^UJE SE ZA KORI[]ENJE U DE^JIM I

SPAVA]IM SOBAMA

TRAJNO ELASTI^NA HIDROIZOLACIONA MASA ZA ZAPTIVANJE RUPA I SPOJNICA

JEDNOSTAVNO NANO[ENJE ^ETKOM

NA BAZI ENZIMA I ODABRANIH MIKROORGANIZAMA

GARANTOVANOSPRE^AVA

POJAVU BU\I

WATERTITEHIDROIZOLACIONA BOJA

NANOSI SE SA UNUTRAŠNJE STRANE ZIDOVA

Garantovano pokriva vla`ne fleke na ziduZaustavlja pritisak vodenog stuba visine 8 mOdli~an za vla`ne i suve zidove i podoveGlatka zavr{na povr{ina, lako se nanosi SPECIJALNA BOJA ZA KUPATILA

I SVE PROSTORIJE U KOJIMA SE STVARA BU\Garantovano spre~ava BU\

®

Garantovano

efikasn

o!!! • oro{avanje zidova - kondenz• neprijatne mirise

Apsorber vlage SPRE^AVA:

suvi{n

a vlaga• pojavu alergena i bu|i

• infekcije disajnih puteva• reumatske probleme

ZA ZDRAVIJI ŽIVOT BEZ SUVIŠNE VLAGE I KONDENZA

Na vodenoj osnovi

Jednostavno nano{enje ~etkom

Mo`e se prefarbati ili tonirati

Potro{nja: 700 ml po m2

ZABORAVI]ETE da su i va{i zidovi izgledali

OVAKO

STOPKONDENZTERMOPREMAZ ZA ZIDOVE I PLAFONE

NANOSI SE SA UNUTRA[NJE STRANE, pre kre~enja 100% EFIKASNO

Podi`e temperaturu najhladnijih delova zida ~ime spre~ava ORO[AVANJE I POJAVU BU\I

DEFINITIVNO ELIMINI[E KONDENZ i BU\ SA ZIDOVA

VRHUNSKI PROIZVODI KOJI VAM ULEPŠAVAJU ŽIVOT

www.izoteh.co.yu– Beograd, 011/ 244-24-91

PREPORU^UJE SE ZA KORI[]ENJE U DE^JIM I

SPAVA]IM SOBAMA

TRAJNO ELASTI^NA HIDROIZOLACIONA MASA ZA ZAPTIVANJE RUPA I SPOJNICA

JEDNOSTAVNO NANO[ENJE ^ETKOM

pITajTE

40

ODGOVARA Ivan Stanišić direktor domaće prodaje

I u ovom broju nastavljamo da ostvarujemo bolji kontakt između najpoznatijih domaćih i stranih kompanija i trgovaca koji prodaju njihove proizvode. Na pitanja prodavaca iz više prodajnih objekata u Srbiji ovoga puta odgovara Ivan Stanišić, direktor domaće prodaje šabačke fabrike Zorka Color

Sve što vas zanima o...Zorka Color

pITajTE

41

U čemu vidite vašu snagu na tržištu Srbije?

Uvek se trudimo da budemo inovativni i interesantni tržistu, što činimo lansiranjem novih proizvoda, ali i zauzi-manjem novog nastupa na tržištu - boljeg odnosa sa svim kupcima i korisnicima naših proizvoda. Preko obučenih i motivisanih regionalnih menadžera na terenu uspevamo da prenesemo tržistu sve ono pozitivno što se dešava u Zorka Coloru. Održavanje i unapređenje visokog kvaliteta proizvoda i isto tako kvalitetan servis su takođe naša velika snaga.

Kakav odnos imate sa konkurencijom?

Nas cilj nije samo uspostavljanje dobrih poslovnih odno-sa sa našim direktnim poslovnim partnerima i korisnicima naših proizvoda već se trudimo da na viši nivo podignemo i naše odnose sa konkurencijom. Mislim da je to dobro jer konflikti ne vode ničemu, a pravo i jedino mesto za borbu je tržište na kom se sučeljavamo.

Uostalom, najjeftinije je ponekad, preslikati neki uspešan recept od konkurentske firme, ali isto tako i učiti na tuđim greškama i delovati preventivno. To se može samo ukoliko postoji normalna komunikacija sa konkurentskim kućama.

Kako ste zadovoljni radom miks mašina na terenu i plasmanom proizvoda iz Ambijenta programa?

Najveći rast prodaje u toku ove godine smo zabeležili upravo na programu Mix line i Ambijenta. U Zorka Coloru smo svesni tržišnih kretanja i značaja koji upravo ovi bren-dovi imaju na naš dalji razvoj. Formirali smo tim ljudi koji nezavisno od prodaje radi na održavanju i podizanju nivoa rada našeg miks sistema, kao i kontakte sa izvođačima radova.

Zorka Color na tržištu Srbije ima preko 100 instaliranih miks mašina čiji broj i kvalitet rada konstantno raste.

Zorkin emajl je u radnji znatno skuplji od naj-jeftinijih konkurenata, kako vidite taj problem i da li se to odražava na prodaju?

Zorkaluks emajl beli je proizvod vrhunskog kvaliteta koji po svim kriterijumima bitnim za ovaj artikal (ne gubi sjaj, ne žuti, dobro se razliva, ima odličnu pokrivnost) može da se nosi sa emajlima najvećih svetskih proizvođača. Uzevši u obzir njihove cene mi smo znatno jeftiniji. Uostalom, orjentacija Zorka Colora je upravo na proizvodnji visoko-kvalitetnih proizvoda. Najbolji dokaz ove priče je uspešan izvoz ovog artikla na tržište Evropske unije i to preko naše firme u Mađarskoj, tako da smatram da na našem tržištu Zorkaluks emajl ima najbolji odnos kvaliteta i cene, što pokazuje i rastući prodajni trend. Što se tiče nižeg cenov-nog razreda u našoj ponudi se nalazi i Duropal emajl – proizvod Alkaloida iz Skoplja koji je takođe kvalitetan pro-izvod ali se može nabaviti po nižoj ceni.

Ubacili ste veći broj novih proizvoda u asorti-man, kako ste zadovoljni njihovom prodajom?

Krajem prošle i početkom ove godine ubacili smo veći broj novih proizvoda na tržiste koji su odlično prihvaćeni. Do toga je došlo zato što smo pažljivo pristupili razvoju svakog novog proizvoda, postarali se da oni budu najvišeg kvaliteta, konsultujući se upravo sa njihovim današnjim kupcima i korisnicima. Proizvodi iz Brenda Ambijenta - Effecta (malteri), Life (gotove nijanse za unutrašnju dekora-ciju) i Linea Glet masa, kao i proizvod iz Brenda Decolux – Gardena (namenjena za zaštitu baštenskih garnitura) posta-li su nezaobilazni deo asortimana velikog broja malopro-dajnih objekata i omiljeni materijali majstorima.

Gde vidite Zorka Color u budućnosti?

Zorka Color u budućnosti vidim kao tržišnog lidera i kreatora svih tržišnih kretanja jer to po svom imidžu i potencijalu sigurno zaslužujemo.

STručnI SaVET

44

Stalna ugroženost industrijskih, stambenih i drugih objekata od požara uslovila je da se pro-blemu zaštite od požara posveti poseban značaj.

Prilikom požara dolazi do direktne i indirektne opa-snosti. Direktna opasnost je trenutna opasnost od poža-ra i dimnih gasova, a indirektna od mogućih popuštanja konstrukcija pod uticajem toplote. Direktnu opasnost je nemoguće izbeći, ali je indirektnu opasnost moguće sve-sti na najmanju moguću meru.

Da bi se čelična konstrukcija zaštitila od prekomernog zagrevanja prilikom požara, kako ne bi došlo do plastič-ne deformacije čelika i definitivnog rušenja može se koristiti Plamstop sistem.

Zašto Plamstop sistem? Postoji mnogo razloga zašto se preporučuje upotreba

ovog sistema. Plamstop ima sledeće karakteristike:produžava vreme evakuacije ljudi i materijalnih dobara •i omogućava efikasno delovanje vatrogasnih ekipaza objekte osigurane ovim sistemom plaćaju se manje •premije za osiguranje zadržava se elegantan izgled objekta•ne smanjuje koristan prostor kao prilikom korišćenja •montažnih vatrootpornih materijalamala težina premaza po m• 2 ne obavezuje projektante da povećavaju presek nosećih konstrukcija

Šta je Plamstop? Plamstop je intumescentni - ekspandirajući premaz,

izrađen na bazi sintetičkih smola u organskom rastvaraču, odabranih pigmenata i punila, kao i specijalnih dodataka za ekspandiranje premaza. Odlikuje se formiranjem mikroporozne pene koja ima znatno niži koeficijent provodljivosti toplote, te tako termoizolaciono štiti čelik. Formiranje mikroporozne pene je hemijski proces koji započinje pod uticajem izvora toplote na temperaturama oko 200oC i odvija se kao endotermna reakcija, te zbog toga ne pomaže širenju požara.

Plamstop pored gore navedenih osobina ima i sve oso-bine standardnog premaza za zaštitu metala.

Kako se ponaša čelik u požaru?Metal smatramo negorivim i teško zapaljivim materi-

jalom. Međutim, kod izbijanja požara nezaštićena čelič-na konstrukcija kao dobar provodnik toplote vrlo brzo postiže visoku temperaturu. Nosiva čelična konstrukci-ja potpuno gubi konstruktivna svojstva na temperatura-ma od oko 550oC u zav isnost i od vrste čel ika . Ispitivanja su pokazala da kriterijum stabilnosti može biti zadovoljen ukoliko temperatura čelika ne premaši ovaj nivo. Zbog toga je potrebno nosivu konstrukciju u objektima zaštititi premazima koji imaju svojstva zaštite od požara.

Plamstop – sistem za zaštitu od požara TEKST: Dipl. ing. Branislava Mrkonjić

Zorka Color, Šabac

STručnI SaVET

45

Čelični element sa većim obimom može da primi više toplote od onog sa malim obimom. Takođe, što je veći poprečni presek linijskog elementa to on ima veći toplotni kapacitet i moguće je da apsorbuje više toplote. Iz ovoga proizilazi da će mali element, debelih zidova, sporije dostizati kritičnu temperaturu u odnosu na veli-ki element tankih zidova.

Proračun debljine nanosa Plamstopa Debljina nanosa Plamstopa zavisi od faktora preseka i

željene dužine trajanja zaštite. U tom smislu, faktor prese-ka predstavlja podatak koji ukazuje na brzinu zagrevanja elementa određenog preseka u uslovima požara. Što je njegova vrednost veća, to se zahteva i veća debljina zaštite.

Faktor preseka se izražava relacijom F/V [m-1] gde je: F - efektivni (napadnuti) obim preseka linijskog ele-•menta [m] V - površina poprečnog preseka linijskog elementa [m• 2] Potrebne debljine Plamstopa za dužinu trajanja zaštite

od 30 min, odnosno 60 min:

Faktor preseka

Debljina filma za dužinu trajanja zaštite od 30 min,

(µm)

Debljina filma za dužinu trajanja zaštite od 60 min,

(µm)100 350 815

150 470 875

200 610 960

250 920 1370

300 1400 1900

Vrednosti navedene u tabeli za faktore preseka profila odnose se na 4-stranu izloženost požaru. Navedene vrednosti potrebnih debljina odnose se na nosače tipa greda i rešetkaste nosače konstrukcije.

Za primenu u funkciji zaštite konstrukcija tipa stubova vrednosti iz tabele uvećavaju se za 20 %.

Profili čiji je faktor preseka veći od 350 m-1nisu ispitivani.

Priprema površinePostoji nekoliko načina pripremanja površine pre tretira-

nja Plamstopom - odmašćivanje, mehaničko čišćenje po

standardu ISO 8501-1 mlazom abraziva - peskarenje do Sa 2½, otprašivanje, međutim, prihvatljivo je i mehaničko čišćenje do stepena čistoće St-3 po istim normama. Ukoliko je izvršena radionička zaštita konstrukcije mora se voditi računa o kompatibilnosti sa Plamstop prajmerom.

Sistem zaštitePlamstop• prajmer 1x40µmPlamstop• zavisno od faktora preseka i željene dužine trajanja zaštite Plamstop• emajl2x30µm – radi estetike

Potvrda o kvalitetu PlamstopaIspitivanje ovog sistema zaštite prema JUS U. J1.O42,

JUS U. J1.O43, JUS ISO 834 izvršeno je u IMS-u Laboratorija za građevinsku fiziku u maju 2005. godine, a saobraznost je dobijena 2007. godine u istoj laboratoriji.

Rad sa premazimaPre početka rada kantu sa bojom dobro izmešati

mikserom. Plamstop ne razređivati, a Plamstop prajmer i Plamstop emajl tek onda razrediti razređivačem ako je potrebno.

Uslovi nanošenja: neophodna je optimalna temperatura vazduha od +10 do +35oC, temperatura objekta mora biti najmanje 3oC iznad tačke rose, a relativna vlažnost vazduha ne sme iznositi više od 75%.

Optimalna debljina Plamstop prajmera je 40 µm, a Plamstop emajla 2x30 µm.

Plamstop se nanosi u više slojeva zavisno od faktora preseka i željene dužine trajanja zaštite. Optimalna debljina filma u jednom sloju je 250-300 µm. Ove debljine se postižu airles uređajem, valjkom, četkom. Mehanička oštećenja lako i jednostavno se popravljaju novim nanošenjem premaza.

Potpuna hemijska i mehanička otpornost sistema postiže se nakon 7-10 dana sušenja na temperaturi oko 20oC, i rh = max 75%.

Primenom Plamstop sistema dobijate kvalitetniju zaštitu od požara i tehničku podršku koja podrazumeva proračun potrebnih debljina Plamstopa, tehničku pomoć prilikom izvođenja radova i merenje nanetih debljina Plamstopa.

Ekspandiran premazTargett-Ba ka Palanka

pITanja I odgoVorI

46

Iz pitanja koja svakodnevno dobijamo, između ostalog i od čitalaca časopisa Ton, uvideli smo da je gotovo ravnomerno podeljeno interesova-nje za probleme iz oblasti enterijera i eksterije-

ra. Zato ćemo se ubuduće u svakom izdanju podjednako posvetiti odabranim pitanjima i odgovorima iz obe oblasti.

Počećemo od enterijera. Kao tema za ovaj broj poslu-žiće problem koji je prijavljen u Apatinu: majstor je došao da se požali trgovcu da ima problema sa šareni-lom na zidu, a kupio je proizvod Jupol Trend. Ulazeći u detalje problema, došli smo do sledećih informacija: podloga je bila beo zid; majstor je, poučen prethodnim iskustvima, samoinicijativno prebojio zid u zelenu boju (koristeći za to boju mnogo nižeg kvaliteta); na kraju je napravio još jednu grešku i uprkos jasnom uputstvu koje je dobio od trgovca, razredio boju.

Zašto je ovo zanimljivo za komentarisanje? Najmanje želimo da za sve okrivimo majstora i od problema sklo-nimo proizvođača (a i trgovca), ali u ovom konkretnom slučaju grešku je naprav io majstor. Zato ponovo poručujemo svim akterima ugradnje i prodaje materijala da za različite namene proizvođači u ponudi imaju i odgovarajuće boje i da je potrebno pridržavati se uput-stva proizvođača, pogotovo preporučenog razređivanja, perioda sušenja, načina toniranja i sl. Mnogi majstori imaju svoje male tajne koje koriste pri ugradnji, ali teh-nologija u proizvodnji boja toliko napreduje da i ti mali trikovi često ne daju adekvatan rezultat, pa se javljaju

reklamacije. Ako se vra-timo na početak prob-lema, možemo da nave-demo pravilne korake: za boje tipa Jupol Trend nije potrebna nikakva prethodna aktivnost u smi s lu prebojavanja zida: te boje pokrivaju podlogu, a dodatna prednost je što se to radi u jednom premazu – jedna ruka. Uslov da sve bude u redu jeste da se boja ne razređuje. Ove preporuke preneli

TEKST: Goran Prolić, dipl. inž. građ.tehnički sektor JUB-a

Rešavanje najčešćih problema

smo i izvođaču koji je posao završio, ovaj put uspešno. Kao zaključak, treba ponoviti da je, bez obzira na nesumnjivo iskustvo i ustaljene navike, bitno poštovati uputstva proizvođača jer ste tako zaštit ili i sebe i proizvođača. Cilj je da se materijal koji u kanti predstav-lja samo poluproizvod adekvatno i bez problema ugradi i postigne svoj krajnji efekat: prostor učini novim, lepšim, prijatnijim (slika 1).

Za pitanje iz oblasti eksterijera najilustrativniji je slučaj iz Zrenjanina, gde sam pozvan da bih predložio način sanacije problema na fasadi. U pitanju je termoizolacija, što je svakako aktuelna tema jer nas sve zajedno očekuje mnogo kvadrata koje treba uraditi.

Zatečeno stanje najbolje opisuje slika 2. Komentar nije potreban, ali ćemo naglasiti da vertikalnih i horizontalnih pukotina ima po celoj visini objekta koji je u sivoj fazi rada: nanesen sloj lepka sa mrežicom. Od investitora sam dobio dozvolu da malo „dublje“ analiziram problem: špahtlom sam zagrebao u dubinu lepka i vrlo brzo pojavio se osnovni uzrok te pojave, što je prikazano na slici 3. Naime, prilikom ugradnje mrežice nije uopšte urađen obavezni preklop mrežice (minimun 10 cm), a osim tog nedopustivog propusta, ni mrežica nije „utapana“ u sloj lepka koji je bio od onih „univerzalnih“.

Mera sanacije je, nažalost, neprijatna i skupa, a to je „oblačenje“ celog objekta specijalnim mikroarmiranim lepkom Jub Renovirnim Ometom, sa međuslojnim armira-njem plastificiranom mrežicom. Na kraju sledi obrada dekorativnim fasadnim malterom.

Ponovo se nameće zaključak da nedovoljna edukacija majstora i nedostatak znanja investitora dovode do veoma skupih sanacija. Upravo za tu svrhu JUB je napravio DVD izdanje Jubizol fasada, koje se dobija potpuno besplatno. Zahvaljujući tome, ovakve stvari neće promaći investitoru, a izvođač će ima priliku da popravi nedostatke u radu, čime će se izbeći veliki problemi i nepotrebni troškovi.

slika 2 slika 3

slika 1

komEnTar

48

Igor Jovanović, Rukovodilac tehničko-informativnog centra JUB-a

Tajne javnog nastupa

O ovoj tematici napisano je mnogo knjiga, elaborata i priručnika. U svima njima piše kako odraditi javni nastup, koje tehnike koristiti, koja su iskustva uspešnih itd. Korisno štivo koje će vam pomoći ako ste se namerili da stanete pred ljude u želji da ih u nešto ubedite. Ali, ako se vrati-mo na naslov teksta, nigde nećete pronaći baš „tajnu“ jav-nog nastupa. Ne zato što je ona u nekoj sakrivenoj knjizi, već zato što je tajna upravo u spletu niza elemenata koji treba da se usaglase u istom trenutku u istoj osobi. Zapravo, retkost proizvodi tajnu.

Ako i najbolji proizvod čami u laboratoriji fabrike čeka-jući da ga ljudi pronađu, čekanjem će mu isteći rok traja-nja. Treba izaći i reći ono što je bitno. Na kraju, to se oduvek i radilo hiljadama godina unazad: u kružocima po domovima, na skupovima po ulicama, trgovima, amfitea-trima... Interesantno je što se javni nastupi nisu promenili kroz vreme. Razlike su samo da li kao pomoćno sredstvo imamo laptop i projektor i to radimo u dvorani nekog hotela ili stojimo ispred ljudi na prašnjavoj raskrsnici.

Problem je što danas vlada prava džungla informacija, a ljudski mozak ima ograničen kapacitet. Kako da naša infor-macija prodre do svesti slušaoca i da ga navede na aktivnost u ostvarenju našeg cilja? Slušaoca moramo znati da ubedimo. Od raznih načina prodiranja do svesti potrošača (TV, radio, internet, štampa), mnogi se slažu da će večito ostati najsnaž-nije ono što beše i na samom početku – živa reč.

Treba da nam se veruje, a za to je neophodna istina, laž ima kratak rok trajanja.

Da bismo ubedili, moramo na pravi način približiti svoju priču tako da bude jasna i razumljiva, ne onako kako smo je čuli od učitelja ili savladavali iz knjiga, već na drugi, uvek novi način, primeren slušaocu i situaciji. Ne smemo zaboraviti da u 90 odsto javnih nastupa mi zovemo nekog da mu nešto kažemo.

Ako znamo da su na svakom sledećem javnom nastupu drugi ljudi, drugo mesto, vreme i situacija, to znači da za istu priču moramo imati bezbroj interpretacija.

Priču treba spakovati u određeni vremenski interval koji se takođe menja, od minuta u nastupu na televiziji, pa do više sati na stručnim seminarima. Cilj je da istu temu pri-kažemo i zaokružimo u bilo kom datom vremenu, a da pri tom slušaoce podjednako ubedimo.

Atmosfera je takođe važna, potrebno je stvoriti odgova-rujuću, svaki put drugačiju...

U javnom nastupu dozvoljeno je služiti se svim mogućim sredstvima i pomagalima. Prezenteri često pogrešno misle da je jedino moguće prezentovati priču uz što bolji projek-tor, laptop i power point prezentaciju. Greška je i to što PR menadžeri misle da na televizijskom nastupu od nekoliko minuta treba izneti što više podataka i informacija. Pogrešno je misliti da sve vreme treba iskoristiti isključivo na planiranu i stručnu priču. Pogrešno je misliti da će im se više verovati ako grade strogi autoritet stručnjaka i stva-raju visokostručnu atmosferu i gde treba i gde ne treba. Greške su u ovom zanatu brojne, lako ih je napraviti i upasti u zamke ako sebe ne zapitamo kome se obraćamo i šta nam je cilj.

Kada sve to usvojimo i sebi odredimo smernice pred jav-ni nastup, ostaje tajna: kako to izvesti? Rečima, mimikom, pokretom, izrazom, interakcijom, osmehom...? Proizvodom, znanjem, tabelama, grafikonima, fotografijama, primeri-ma...? Izgledom, vedrim licem, emocijom, ugodnom atmos-ferom...? Sve nabrojano je tačan odgovor.

Prave „izvođače“ ovih radova vrlo je teško pronaći, a možda još teže stvoriti. Tome se pristupa iz više uglova. Mnoge kompanije probale su sa:

– najboljim stručnjacima koji, osim znanja i iskustva, ništa više nisu imali; taj koncept uglavnom daje slabe rezultate i brzo propada;

– plaćenim glumcima ili veštim animatorima koji nisu iz struke; to je bolja varijanta i ima duži vek trajanja, ali može biti prozaična. Ograničena je na vrstu i dubinu jav-nih nastupa i brzo postaje neupotrebljiva kada slušaoci žele više informacija. Tada kompanije prebacuju klijente na drugu osobu iz struke koja slušaocu često sruši iluziju o priči koju mu je napravio vešti animator i klijent se razo-čarava i predomišlja.

– najbolja kombinacija, bez roka trajanja, jeste stručnjak iz određene oblasti istovremeno sposoban i vešt da svoje znanje iskazuje na bezbroj načina, svim sredstvima verbal-ne i neverbalne komunikacije, da prepozna i iskaže suštinu u bilo kom vremenskom intervalu koji mu se zada, da ume da stvori i da se jednako snalazi u bezbroj atmosfera i situ-acija prilikom prenošenja informacija i da ume to podjed-nako da uradi, kako uz pomoć najsavremenije tehnike tako i golim rukama.

Eto tajne: ako imate takvog u svojim redovima, vi ste bogata kompanija!

popularna pSIhologIja

50

Verovatno da ne postoje osobe koje do sada nisu polemisale o tome da li je moguće ostva-riti prijateljstvo između žene i muškarca. Najčešće muškarci smatraju da tako nešto nije

moguće i da iza takvog prijateljstva stoje skriveni (seksu-alni) motivi i interesovanja. Žene ipak misle suprotno, da je takvo prijateljstvo moguće i poželjno.

U potrazi za suštinom i svrhom takvog odnosa trebalo bi, pre svega, krenuti od različitih kvaliteta i vrsta prija-teljstva između muškaraca i žena. Naime, niko ne može sporiti da postoje prijateljstva između žene i muškarca koja datiraju iz detinjstva i koja mogu trajati i čitav život (bilo da su proistekla iz školskih klupa, komšiluka i sl.). Snaga tih prijateljstava je u njihovoj trajnosti, zajedničkim uspomenama, i ona obično „ne bodu oči“.

Neosporno, postoje i muško-ženska prijateljstva nastala u poslovnim okolnostima. Jednostavno, ljudi se sreću svaki dan, otvaraju jedni drugima, savetuju i gra-de odnose koji se mogu pretvorit i u prijateljstvo. Najčešće ta prijateljstva ostaju u poslovnim okvirima i čine neku vrstu ventila za svakodnevne probleme.

Najdiskutabilnija su prijateljstva koja počnu odjed-nom, bez spoljnih uticaja, u nekoj neformalnoj situaci-ji. Ona su nosioci dileme da li je moguće prijateljstvo između žene i muškarca. Naime, glavno pitanje je: koji su uopšte motivi za započinjanje takvog odnosa? Nije li u pitanju neka vrsta privlačnosti, prepoznavanja nečega što može zadovoljiti potrebe aktera takvih prijateljstava? A najveći teret takvog prijateljstva nose osobe koje su atraktivne, naročito žene. Jer, muškarac je ipak lovac koji ne može da ne primeti lepotu svoje prijateljice. U toj situaciji, kao i u svim drugim, žena je ta koja će podvući crtu i postaviti granicu. Strpljenje muškarca igraće važnu ulogu; ukoliko je prepoznao u toj ženi ličnost, njihov odnos može biti i ostati prijateljski (mada će on i dalje potajno maštati i o drugim stvari-ma). Ukoliko u ženi vidi samo plen, od tog prijateljstva

Prijateljstvo između žene i muškarca?

TEKST: Maja Petrović, psiholog

Svako od nas se bar jednom zapitao da li su prijateljstva između muškaraca i žena moguća. Neki smatraju da jesu, neki da nisu, a evo šta o tome misle psiholozi

neće ostati ništa. Ovde i godine muškarca igraju važnu ulogu. Mlađi muškarci su nestrpljivi i ne vide svrhu prijateljstva, dok zreliji mogu prepoznati i druge kvali-tete osim fizičkih.

Postoji i jedna vrsta specifičnog prijateljskog odnosa. To su ona žensko-muška prijateljstva koja su realizova-na i kroz prijateljski i kroz ljubavnički plan, u zavisno-sti od trenutka i situacije. Jednostavno, takve osobe povremeno prijaju jedna drugoj i na socijalom i na psi-hičkom i na fizičkom planu. Dakle, iza takvog prijatelj-stva može stajati zadovoljenje različitih potreba i moti-va. To su odnosi koji funkcionišu kao „neobavezne veze“. Kada se kod nas spomene seksualna komponen-ta odnosa, najčešće se isključuje svaka prijateljska dimenzija, iako ona u takvim odnosima može biti veo-ma kvalitetna i intimna.

Na kraju, najbitnije od svega je šta takav odnos donosi njegovim akterima. Nekada je zaista potrebno otvoriti srce i čuti mišljenje i stav suprotnog pola. Nekada takva prijateljstva mogu pomoći u životnim situacijama, rešavanju dilema i problema i obogatiti gledanje na stvarnost.

Preporuka muškarcima je da razviju svesnost o tome da se iza svake žene, ma koliko atraktivne, krije njena ličnost, sa svim njenim iskustvima i osećanjima. Možda će baš upoznajući svoju prijateljicu muškarac upoznati i svoju partnerku, suprugu, devojku. Ako muškarac svoju prijateljicu isključivo doživljava kao fizički i seksualno privlačnu osobu, najbolje je da ipak odustane od prija-teljstva i da ili krene u osvajanje ili se povuče iz odno-sa. Ipak, ukoliko je dovoljno hrabar i ima dovoljno pameti i snage da prevaziđe tu privlačnost, muškarac će možda otkriti da se iza te lepe pojave krije jedna divna ličnost s kojom je moguće ostvariti prijateljstvo. Dobitak iz takvog odnosa je veliki: upoznavanje suštine ženskih bića, a to je saznanje koje će svakako biti od koristi.

Menadžment ljudskih resursa i kvalitetLjudi – ključ kvaliteta i uspehaautor: Dobrila Vujić

Izdavač: Centar za primenjenu psihologiju ( treće, izmenjeno i dopunjeno izdanje)

U knjizi se analiziraju psihološko - organizacijski problemi upravljanja ljudskim potencijalom u funkciji kvaliteta kod nas, a zatim daju praktični odgovori na pitanja:

Gde smo grešili i gde i dalje grešimo, kada je u pitanju ljudski potencijal• Zašto je kod nas prodavac • »uvek u pravu«, a ne kupac i potrošač Kako se upravlja ljudskim potencijalom u uspešnim organizacijama na • Zapadu

i Istoku, a kako kod nas i kako pristupiti promenamaDa li je obrazovanje samo trošak i gubljenje vremena • Koji stil rukovođenja daje najbolje rezultate• Da li znamo da planiramo razvojnu karijeru• Kako uspešno motivisati zaposlene i rukovodioce• Umemo li da komuniciramo i da li se to može naučiti• Kako formirati i efi kasno voditi tim• Kako dominantne vrednosti u našoj sredini utiču na odnos prema radu i kvalitetu • Kako menjati organizacijsku kulturu i napraviti zaokret prema kvalitetu… •

Izvodi iz recenzija

Postojeći udžbenici iz Menadžmenta ljudskih resursa u našoj sredini nisu, u dovoljnoj meri, uspeli da povežu ljudski faktor sa organizacionim i društvenim okruženjem. U tom pogledu, je knjiga dr Dobrile Vujić najuspešnija sinteza ljudskog faktora i ekonomskih i društvenih činilaca koji utiču na biznis.Inovacija autorke je posmatranje svih postupaka u okviru menadžmenta ljudskih resursa u funkciji kvaliteta.Druge knjige iz ove oblasti pretežno predstavljaju prenošenje informacija iz zapadne literature. Autorka je, međutim, posebno u ovom trećem izdanju knjige, svestrano analizirala proces tranzicije u našoj zemlji. Ona je, na osnovu niza primera iz prakse u našim preduzećima, iznela značajan broj kritičkih primedbi zašto se taj proces ne odvija brže. Posebno su inspirativne analize koje objašnjavaju kako se naš tradicionalni mentalitet sporo prilagođava promenama koje zahteva moderni biznis.... Na taj način, autorka principe menadžmenta ljudskih resursa analizira u kontekstu naše sredine.... Knjiga Menadžment ljudskih resursa predstavlja dragoceno štivo za stručnjake u oblasti poslovne psihologije.

Prof. dr Radojica Bojanović

Autor ove obimne studije, dr Dobrila Vujić se gotovo dve decenije bavi problemom ljudskogfaktora, pre svega rukovodećih kadrova u privrednim organizacijama, preduzećima ikompanijama. Upravo od ovih čelnih ljudi, prevashodno analiziranih u našoj sredini, dobrim delomzavisi i uspeh organizacije, njen uspon, stagnacija ili pad, mada valja imati na umu i opšti poslovniambijent u kome oni delaju, koji objektivno može olakšavati ili otežavati njihovu misiju.Vredno je opredeljenje autorke da upravljanje ljudskih resursima (HRM) i kvalitet njihovog rukovođenjaposmatra u dinamičnom socijetalnom razvoju, ceneći njegove političke, pravne, ekonomske, društvene itehnološke perfomanse, u eri tranzicionih i globalističkih iskušenja... S toga je logično upozorenje autorada pored potrebe poznavanja vrednih internacionalnih iskustava, pre svega u zemljama uspešnogprivrednog prosperiteta, primera njihove dobre prakse, težište napora u našim uslovima mora bitiusmereno na traženje sopstvenog puta, sopstvenih rešenja i perspektive.Ova knjiga nesumnjivo može biti od koristi širem krugu zainteresovanih aktera u sistemu upravljanja irukovođenja u preduzećima, kompanijama , korporacijama, onima koji evaluiraju njihov rad, ali istudentima koji stiču svoj prva znanja u oblasti menadžmenta, biznisa, poslovnog administriranja. Njenkvalitet, solidna teorijska osnova i vredna empirijska građa, preporučuje ovu studiju da bude publikovanai time dostupna široj profesionalnoj populaciji koja će u njoj naći solidnu osnovu i podsticaj za praćenjeove sve aktualnije literature, koja je nažalost u nas ne adekvatno zastupljena.

Prof. dr Mijat Damjanović

Knjigu možete naručiti u Centru za primenjenu psihologiju, Đušina 7/ III, Beograd, tel: 32 32 961, fax: 32 39 685,e-mail: dpscpp@sezampro.yu. U periodu od 15. jula do 15. septembra 2008, možete se pretplatiti na knjigu po ceni od 670 dinara. Nakon objavljiavnja cena knjige iznosiće 960 dinara. Iskoristite povoljnost od 40 % popusta.

mEnadžmEnT

52

Često se mogu čuti primedbe da je strateško planiranje prosto spisak obaveznih poslova koje treba obaviti narednih godina, ili da nikad nije zgodno kad se organizacija suoči

sa velikim i teškim odlukama, ili da u stvarnosti ne pomaže kompaniji da zakorači u budućnost. Sve te pri-medbe javljaju se zato što organizacije ne uspevaju da izvedu temeljnu stratešku analizu u okviru svog strateš-kog procesa. Umesto toga, odlučuju se da prave planove samo na osnovu onoga što im je poznato. Zbog toga proces planiranja obično bude vrlo malo strateški, a mnogo više nagađački.

Mnogi menadžeri veći deo svog vremena provedu „gaseći požar“ na radnom mestu, odnosno identifikuju-ći probleme i reagujući na njih. Takvim menadžerima

veoma je teško da se odvoje od problema i objektivno ispitaju šta preduzeće želi da postigne i na koji način. Svi su i suviše zauzeti radeći ono što oni misle da će doneti napredak. Međutim, veliku razliku između menadžera novajlija i onih sa iskustvom predstavlja mogućnost da se stvari sagledaju šire. Jedan od najboljih načina da se ta veština razvije jeste stalno strateško pla-niranje. Ipak, treba imati na umu da se korist strateškog planiranja, u stvari, krije u samom procesu planiranja, a ne u dokumentu plana, ali i da postoje određene zamke u planiranju koje treba izbegavati.

Arlin Goldbard iz SAD-a, dugogodišnji stručnjak za konsalting, tvrdi da je glavna zamka pri planiranju, iz koje nastaju i sve ostale, pogrešno verovanje da planiranje može odrediti krajnji ishod. Takva greška je uobičajena.

Zamke planiranjaNe trošite vreme na sastanke na kojima se menadžeri i direktori smeše i klimaju glavama (i razmišljaju o nečem drugom), a ostali saradnici referišu. Treba zahtevati godišnju procenu potreba, ciljeva, mogućih načina intervencije...

TEKST: Bojana Ilić

mEnadžmEnT

53

„Planiranje vam ne može garantovati željeni ishod. Umesto toga, može vam pomoći u postizanju nečeg što je od ključnog značaja za svaki budući uspeh: spremnost da se suočite sa izazovima koji će se verovatno pojaviti. Prvo pravilo za savladavanje izazova sastoji se u razumevanju onoga protiv čega se borite.“ Ona dalje navodi nekoliko zamki pri planiranju protiv kojih se treba naoružati.

Planiranje je dobro onoliko koliko je dobar i podatak na kome se ono zasniva. Prečesto se organizacije oslanja-ju na neproverene pretpostavke ili na predosećaje i grade planove na nestabilnom terenu. Svako prosto „zna“ da neće biti teško obezbediti tehničara ili da će biti nemo-guće pronaći novu opremu ili da je „očigledno“ da osoba koja radi pola radnog vremena može da obavi nov zada-tak. Takve očigledne stvari koje svi prosto znaju najvero-vatnije će i predstavljati osnovni kamen spoticanja. „Jednom smo dobili poziv od klijenta koji je upao u mno-go nevolja zato što je pretpostavio da će lako rešiti pro-blem koji mu je godinama opstruisao oblast poslovanja. Klijentove optimistične zvanične izjave kolege su dočeka-le kao arogantne primere neopravdane samouverenosti zasnovane na nepoštovanju tuđih napora da reše taj isti problem. Naš klijent morao je mnogo da se izvinjava i izglađuje odnose, a to se moglo izbeći da je samo odvojio vreme i proučio kako su drugi pre njega pokušavali da reše isti problem. Osim toga, i osnovna pretpostavka bila mu je pogrešna jer su većinu njegovih ’novih’ solucija drugi već isprobali i otkrili da su nedovoljne. Ako name-ravate da pravite plan, dobro je da odvojite vreme da pretpostavke i predosećanja proverite u stvarnosti.“

Planiranje nije mađija: ne možete uvek da postignete •ono što želite. Često se dešava da kompanije koje raz-mišljaju o novim inicijativama – programu, opremi, proširenju kadra – u proces planiranja ne uvrste istra-živanje i ispitivanje. Treba postaviti pitanje da li je uop-šte potrebna neka nova aktivnost. Da li za nju ima publike i klijentele? Da li ste dovoljno stručni? Da li imate materijalnih izvora i vremena potrebnog da se posao dobro uradi? Ako su odgovori na ova ključna pitanja negativni, onda bi rezultat planiranja trebalo da bude odlaganje nameravanog proširenja posla. Ne trošite vreme na sastanke na kojima se menadžeri i •direktori smeše i klimaju glavama (i razmišljaju o nečem drugom), a ostali saradnici referišu. Treba zahtevati godišnju procenu potreba, ciljeva, mogućih načina intervencije i drugo. Uvek prilagodljivost, nikad tvrdokornost. Na planiranje •ne treba gledati kao na projektovanje kuće i ako stvari skrenu s planiranog puta, ne treba druge kriviti za to. Organizacija nije neki predmet napravljen od dasaka i klinova. Budućnost nije predodređena, treba se pripre-miti na prilagodljivost. Planovi koji ne mogu da se pro-mene, ne treba ni da se sastavljaju. Za dobar plan potrebno je i mnogo vremena i mnogo •truda. Da bi se dobili rezultati, potrebno je investirati. Organizacije koje toga nisu svesne nađu se u najgoroj mogućoj situaciji: posao im stoji jer su odvojile vreme za planiranje, a nisu razmotrile moguće implikacije, tako da im preuranjeni planovi ostaju nedovršeni.

Budite realni kada je reč o energiji, novcu i vremenu koje možete da uložite. Nemojte preterivati. Planiranje ne sme da zameni •akciju. Svakodnevan naporan rad, rutina i rasejanost mogu •odložiti konflikte u firmi. Međutim, kad organizacija zastane da bi napravila plan, sve potiskivane nesuglasi-ce mogu izbiti na površinu. Na primer, šta učiniti u slučaju kad svi zaposleni dobiju zadatak da zamisle buduća zaduženja ili projekte, a dva radnika uđu u konflikt? Počnu rasprave o radnim navikama, padnu optužbe, izmišljaju se opravdanja i uopšte pokažu sve pukotine u međuljudskim odnosima. Pre nego što se započne planiranje, mora se uzeti u obzir da će se pojaviti teškoće, svađe, sukobi. U proces planiranja morate uvrstiti i vreme potrebno za izmirivanje suko-bljenih strana kako biste budućnosti mogli da se okre-nete kao tim. „Često sam viđala konflikte među sarad-nicima koji su više energije trošili na međusobno napa-danje nego na postizanje zadatih ciljeva organizacije.“ Ponekad se na planiranje gleda i suviše šablonski: •muzeji bi trebalo da se razvijaju na ovaj način, medijski centri na onaj itd. Iskustvo određenih organizacija od velike je pomoći. Ipak, savršeno poklapanje s nekim prethodnim iskustvima češće je stvar slučajnosti. „Ne treba zaboraviti koliko su ljudi složena i različita bića. Čak i da postoji baza podataka određenih načina na koji su se stotine individua određenog godišta i porekla ponašale u različitim situacijama, ipak je vrlo teško pogoditi koji će im biti naredni korak i prema tome pružiti savet organizaciji koja ga je i tražila.“ Svaka organizacija morala bi da pronađe svoj sopstveni put.Često organizacije imaju odlična iskustva sa usmenim •planiranjem: dobre diskusije, trenuci neverovatne pro-nicljivosti, uzbuđenje zbog razmišljanja o budućnosti, ushićenje od razmene ideja. Ali osećanja ne traju dugo i ona se moraju preneti u delo vođeno dobrim planom. „Ponekad su planovi napisani tako neodređeno, apstraktno i uopšteno da su praktično neupotrebljivi ljudima koji su toliko investirali u razmatranje svoje budućnosti. Ako odvojite vreme da napravite plan, ura-dite to kako treba: razgovarajte o alternativnim moguć-nostima za realizovanje svojih ciljeva; odredite načine kako da ih proverite; budite konkretni kada je reč o ceni i rokovima“, savetuje Arlin Goldbard.

Različiti interesi

Svaki član organizacije mora da ima dvostruku savest, da misli i na svoje interese i na interese cele organizacije, a to ne mora uvek da se podudara. Jedan od načina na koji organizacije mogu da propadanu jeste kad zaposleni veruju sopstvenom sudu, ali nisu sigurni u procene svojih kolega. Svi bi da učestvuju u donošenju svake odluke i posle nekog vremena zaposleni prestaju da se prijavljuju za obavljanje ključnih poslova jer znaju da će najverovatni-je biti odbijeni čim svoje zamisli predstave ostalim saradnicima.

puTopIS

56

Pre mnogo godina kada smo poslednji put letovali na Majorci bili smo ubeđeni da ćemo doći i sledeće godine, ali pooštren je vizni režim za naše građane i agencije su

izbacile ovu destinaciju iz svoje ponude. Pre nekoliko godina stidljivo su se pojavili novi aranžmani, a na avanturu su se odlučivali samo najhrabriji, jer su Španci u to vreme imali običaj da vize izdaju za dva člana porodice, a druga dva da odbiju i tako je mno-gima propadalo letovanje. No, ta vremena su, nadajmo se, zauvek za nama.

Odabrala sam mesto po imenu Palmanova, 12 kilo-metara udaljeno od prestonice, odmah pored Magalufa gde smo letovali prošli put. Međutim, ovo letovalište je po svemu neuporedivo lepše od prethodnog, zato što je mirnije, ali i zbog lepšeg rasporeda ulica i trgo-va. Uličice su isprepletane i naviru sa svih strana, tako da čine jedan simpatičan lavirint čime je izbegnuta monotonija letovališta industrijskog turizma. Krcate svim vrstama radnjica i lepim restoranima i pabovima otvorene su do duboko u noć. Plaža je savršeno čista i uređena, a Španci posebnu pažnju posvećuju šetališti-ma pored mora sa neizbežnim pločicama umesto asfalta, parkovima i mnoštvom sadržaja. Pravo je zado-voljstvo šetati promenadom pored mora po mesečini ili slušati dobar bend u nekom od kafića na obali.

Ceo jedan dan proveli smo u vodenom carstvu Marineland, do kojeg voze sve linije prevoza za Palmu, a postoji i besplatni prevoz koji organi zuje sam Marineland. To je mali vrt sa morskim životinjama i egzotičnim pticama, akvarijumom i šou programom sa morskim lavovima, delfinima i arama. Kome se jednom

Palma de Majorka

Dragulj BalearaTEKST Mirjana Stanojlović

pruži prilika da uživo gleda sjajno izdresirane delfine ima neodoljivu želju da ih vidi još jednom.

Ali posebno uzbuđenje je tek sledilo za dan-dva kada je bio zakazan odlazak u Palmu sa vodičem. Sa koje god strane se ulazi u Palmu ugleda se najpre monumentalna gotska katedrala, koja ubedljivo dominira gradom. Bilo da se u šetnju krene atraktivnom avenijom Paseo Maritimo pored mora, koja sa velikom marinom, luksu-znim hotelima, nautičkim klubom i drvoredom palmi, neodoljivo podseća na Nicu i Kan ili pak iz samog cen-tra po imenu Plaza Espanja, kako se zove centralni trg u svim gradovima Španije, dolazi se do starog dela grada Palme koji datira još iz vremena Mavara, ali obiluje pre-lepim građevinama u stilu italijanske renesanse sa arap-skom ornamentikom, koje su podizali bogati moreplovci i aristokrate počevši od 15. veka. Majorkom, kao i ostat-kom Španije Mavari su vladali 500 godina i, naravno, ostavili svoje tragove kako u kulinarstvu, tako i u gradi-teljstvu, ali i u temperamentu naroda.

U 13. veku na Majorku je izvršio opsadu izvesni Jaume oslobodivši je od mavarske vlasti i proglasivši se za kra-lja. Ispostavilo se da je čovek bio izuzetno sposoban i savremen za svoje doba, tako da je ostao u sećanju kao veoma omiljen vladar. Poznat je kao Jaume I, a njegovi naslednici su sledili isti primer i poznati su u istoriji kao Jaume II i Jaume III. Majorkanci su im se odužili i glav-nim gradskim avenijama dali imena po svakom od ovih vladara.

Period vladavine kralja Jaumea I i njegovih naslednika poznat je po procvatu kulture, katalonski jezik (major-kanski dijalekt) dobija svoje pismo, a kraljevina Majorka postaje jedan od najznačajnijih centara gotske umetno-

puTopIS

57

sti, pre svega zahvaljujući svojoj impresivnoj katedrali. Period (majorkanske) renesanse označava književni i kulturni pokret koji je inicirao obnavljanje identiteta majorkanske nacije.

Još jedan od znamenitih ljudi bio je Huan Marč, poznat kao veliki biznismen i finansijer koji je umnogo-me uticao na savremeni finansijski procvat ostrva i za sobom ostavio silne legate, a i centralna majorkanska banka kao i jedna od većih avenija takođe nose njegovo ime. Upravo u jednom od njegovih legata smešten je Muzej savremene španske umetnosti, poznat po skupo-cenim slikama, ali i božanstvenoj arhitekturi. Ovde se mogu naći slike Huana Miroa, Pikasa i Dalija. Inače, u Palmi se takođe nalazi legat Huana Miroa i njegove supruge Pilar.

Od polazne tačke na Plaza Espanja put vodi kroz ljup-ki i neobično šarmantan deo Starog grada, koji se sasto-ji od lavirinta malih krivudavih uličica i minijaturnih trgova, radnjica i kafića gde sve vrvi od života - od talentovanih gitarista i slikara do mladih koji imitirajući skulpture, satima nepomično stoje na nemilosrdnom suncu, dok im se dive reke turista. Odmah tu, na Plaza Olivar nalazi i pijaca koja je priča za sebe. Na njoj se mogu naći tezge sa ogromnim bademom koji potiče upravo iz majorkanskih voćnjaka. Sve vrste ribe, mesa, povrća i voća izloženi su sa posebnom pažnjom, jer robu prodaje i lep izgled, a ne samo kvalitet.

Ukoliko je šetnja već postala malo zamorna, dobro je svratiti u Grand Café Capuccino, lanac kafea gde kažu da se služi najbolja kafa u Palmi, a koji se nalazi u srcu Starog grada. Posle šolje dobre kafe i kratkog odmora, vraća se elan i želja za daljim obilaskom.

Najznačajniji i poslednji trg na ovom potezu je Plaza Major, koji predstavlja centar svih zbivanja u Starom gradu i danju i noću. Sve ove uličice iz vremena Mavara blago se stepenicama spuštaju ka nižim delovima grada i u vidu razgranatog ušća uviru sa svih strana u noviji deo Palme sa širokim avenijama, veličanstvenim građevi-nama iz 18. veka i ogromnim luksuznim radnjama, zla-tarama i restoranima.

Ponuda izvanrednog tekstila i odlične obuće je ogro-mna. Nije ni čudo kada se zna da tradicija prerade vune i proizvodnje kože na ovom mediteranskom ostrvu dati-ra još iz 14. veka. Obuća i kožna galanterija u izlozima je uglavnom proizvedena u majorkanskim fabrikama. Tradicija zlatarstva takođe je prisutna i neguje se porodično.

Kad se napusti Stari grad put vodi do raskrsnice ave-nija Huana Karlosa i već spomenutog Jaume III. Ovde je smešten najpopularniji café u Palmi - Café Bar Palma (ili zvanično: Bar Bosch) gde ljudi strpljivo čekaju da se oslobodi sto. Usluga i kvalitet su izvrsni. Ovaj deo grada je najveća šoping zona sa čuvenom španskom robnom kućom El Korte Ingles. Aveniju Jaume III čine zgrade sa arkadama, tako da se izlozi mogu natenane razgledati po hladovini. U produžetku na istoj strani ulice je poslastičarnica sa majorkanskim desertima “crespells” i najpoznatijim slatkim specijalitetom “ensaimada” (pita uvijača sa jabukama, ili kremom). Ukoliko su gastro-

nomske želje ozbiljnije može se svratiti u jedan od mno-gobrojnih restorana i poručiti izvrsno rolovano meso “sobrasada”.

Još jedna divna avenija, sva u cveću i drvoredu - Avenida Borne vodi do katedrale koja je prava atrakcija za turiste, neprestano slikana i fotografisana. Često je kroz vekove restaurirana, da bi na njoj u 20. veku punih 10 godina radio čuveni Antonio Gaudi. Katedrala je na uzvišenom terenu i opasana je zidinama koje podsećaju na Kalemegdan. U neposrednoj blizini je i Nacionalni muzej Almudaina, sa kolekcijom slika, nameštaja i tapi-serija. Dalje, putem prema moru nailazi se na još jednu lepu građevinu u istom stilu - Sa Lotju, delo arhitekte Giljema Sagrere, konstruisanu za potrebe trgovinske berze. Pored gotskih građevina, Palma obiluje lepim pri-merima barokne, renesansne i moderne arhitekture.

U luci se svakodnevno odmaraju ogromni brodovi koji krstare Mediteranom, a prizor koji pružaju moderne i luksuzne jahte je zaista zadivljujući. Na izlasku iz Palme prema našem letovalištu nalazi se letnja rezidencija španskog kralja - Vila Marivent.

Prestonica Balearskih ostrva opravdala je naša velika očekivanja. Zahvaljujući svojim divnim plažama i pej-zažima, tirkiznom moru, bogatoj istoriji i kulturnoj baštini, Majorka je idealno odredište za ljude koji vole da kombinuju odmor, dobru zabavu i uživanje u umetnosti.

Tekst je preuzet iz Travel magazina

zanImljIVoSTI

58

Milijardu evra u dva hotelaCrna Gora uskoro će dobiti dva nova hotela u Budvi u koja će biti uloženo više od milijardu evra. In-vestitori tih objekata koji će biti smešteni na obali mora jesu ruski Metropol i investitor iz Ujedinje-nih Arapskih Emirata. Sporazum o izgradnji hotela sa šest zvezdica postigao je političar Svetozar Ma-rović, u svojstvu predsednika borda direktora Hotelsko-turističkog preduzeća Budvanska rivijera. Budvanska rivijera će, prema dogovoru, ustupiti šeicima iz UAE turističko naselje Slovenska plaža sa okolnim zemljištem na kojem će se graditi hotel, a za uzvrat će dobiti udeo u novoj kompaniji koja će upravljati tim hotelsko-turističkim kompleksom. Sa kraljevskom porodicom Emirata zvanično je potpisan sporazum o Slo-venskoj plaži, a investitor je obećao da će na toj lokaciji biti izgrađen jedan od najboljih hotela u Evropi. Ruskom Metropolu će pak biti ustupljeno oko 25.000 kvadratnih metara zemljišta na samoj obali duž Slo-venske plaže, takođe u vlasništvu Budvanske rivijere, koja će u hotelu koji tu bude izgrađen dobiti udeo. Marović sa saradnicima trenutno ugovara detalje saradnje sa Rusima, a moguća je i varijanta da umesto vla-sničkog udela u hotelu, Metropol izgradi još jedan hotel koji bi u potpunosti pripao Budvanskoj rivijeri. Ina-če, Marović je ranije preko svojih privatnih veza u Budvu doveo Grupu Miraks milijardera Sergeja Polonskog, koja gradi luksuzne vile na rtu Zavala kod Budve.

Novo pakovanjeFrancuski proizvođač vina Les Maitres de la Gourmandiere razvio je novu meto-du na osnovu koje je moguće proceniti kvalitet vina, a koju je predstavio na Lon-donskom sajmu vina i alkoholnog pića krajem maja 2008. Stručnjaci te kompani-je izumeli su nov način pakovanja i degustiranja vina: vino se toči u staklene tube u obliku cigara, a tokom točenja koristi se atmosfera iz koje je odstranjen kiseo-nik. Zahvaljujući tom postupku, aroma i ukus vina ostaju nepromenjeni mesecima. Osim toga, takva ambalaža veoma je laka i za transport i za konzumaciju. Zapre-mina jedne tube je 6 dl, što se uklapa u zakonski dozvoljen limit količine alkohola u krvi. Iz Les Maitrez de la Gourmandierea poručuju da je takav način pakovanja idealan za mlada vina.

Belgrade’s RecommendedCaffe&Bar izdao je specijalno izdanje, knjigu Belgrade’s Recom-men ded, koja se od kraja maja nalazi u prodaji. Knjiga Belgrade’s Recommended predstavlja kompilaciju lista preporučenih objekata koje je Caffe&Bar objavljivao proteklih pet godina u okviru akcije Caffe&Bar Recommended. U knjizi se mogu naći najbitnije informacije o 28 ugostiteljskih objekata: restorana, kafea, barova i klubova. Odabrani lokali predstavljeni su tako što je akcenat stavljen na vizuelnu prezentaciju, uz kratak opis njihovih najbitnijih karakteristika. Kao poseban kuriozitet, na kraju svakog predstavljanja nalaze se i recepti specijaliteta koji su postali zaštitni znak predstavljenih objekata. Tekstovi u knjizi su i na engleskom i na srpskom jeziku.Knjigu Belgrade’s Recommended preko Global pressa možete ku-piti u knjižarama IPS i Plato, kioscima Future i Štampe, Rakia Bar gift shopu i Chardak gift shopu, Beoizlogu, kod kolportera u centru grada, na aerordomu Nikola Tesla, u prodajnim objektima Global pressa, u Delta Cityju, Hyattu i Kontinentalu.Osim toga, knjigu možete naručiti i na sajtu www.horecabar.com.

belgrade’srecommended

restaurants·cafes·clubs·bars

SPECIJALNO IZDANJE ČASOPISA Caffe&Bar

UŽIVAJTE U PRIKAZU 28 BEOGRADSKIH OBJEKATA

Knjigu Belgrade’s recommended možete kupiti na kioscima, u knjižarama i brojnim ugostiteljskim objektima po ceni od 798 dinara

Specijalan popust od 40% ostvarićete ako pozovete redakciju Caffe&Bar-a na brojeve telefona 011/39 11 911, 39 10 444 ili popunite porudžbenicu na sajtu

www.horecabar.com

Knjiga Belgrade’s recommended predstavlja kompilaciju lista ugostiteljskih objekata koje je specijalizovani časopis za ugos-titeljstvo Caffe&Bar preporučivao u poslednjih pet godina.

Odabrani lokali predstavljeni su tako što je akcenat stavljen na vizuelnu prezentaciju, uz kratak opis njihovih najbitnijih karak-teristika i korisnih informacija: adrese i telefoni, kratke opise, podatke o platnim karticama i jezicima. Kao poseban kuriozitet, na kraju svakog predstavljanja nalaze se recepti.

oglas_a4.indd 2 6/18/2008 2:47:08 PM

zanImljIVoSTI

61

Skupa voda i voda sa kiseonikomLudostima bogatih nikad kraja, a najnovija u nizu odnosi se na specijalnu vodu u flaši koja se proda-je pod nazivom 10 Thousand BC, a pravi od 10.000 godina starog leda. Ono što tu vodu čini poseb-nom jeste to što je, kako tvrdi proizvođač, identična vodi koju su ljudi pili pre 10.000 godina. Još jedna veoma skupa voda jeste i Bling H2O, čija je cena 441 dolar po litru. U ovom slučaju eksklu-ziva ne leži u vodi već u njenom pakovanju: dizajnerskoj flaši ukrašenoj Swarowski kristalima. S druge strane, postoje proizvođači koji se trude da vodu učine što funkcionalnijom, pa se tako holandska kompanija O-Company dosetila da na tržište plasira OGO, vodu u kojoj se nalazi 35 puta više kiseonika nego u običnim vodama. Zbog toga se naziva i voda koja diše, a ima sposob-nost da smanji umor, ublaži mamurluk i glavobolju, podstakne koncentraciju i pamćenje.

Najodvratniji specijalitetiPlanetarno kulinarsko nasleđe prepuno je svakojakih delicija, ali se među njima nalaze i specijaliteti za koje retko ko ima stomak. Dakle, ako ste mislili da tu spadaju pithije ili škembići, pogledajte spisak osam zaista najodvratnijih nacionalnih specijaliteta na svetu.Balut - dolazi sa Filipina, a predstavlja pačji embrion koji se priprema tako što se kuva, soli i biberi i odmah je spreman za konzumaciju. Može se kupiti na štandovima pokraj puta. Dojo jigoku - japanski specijalitet koji se služi tako što se nasred stola postavi lonac sa supom ispod kog je otvoreni plamen, a u supu se ubacuju komad hladnog tofua i žive bebe ribe dojo. Vatra se pojačava na maksimum, a ribice pokušavaju da se spasu tako što se ukopavaju u tofu. Posle nekoliko minuta, iz supe se vadi tofu sa ribicama u njemu. Fugu - japanska delicija koja predstavlja otrovnu ribu. Umetnost je u njenom čišćenju, a ukoliko se ne očisti do-bro i u njoj ostane makar malo otrova, nastupa paraliza svih mišića čiji je rezultat spora i bolna smrt. H’karl - fini naziv za trulo meso morskog psa koje je specijalitet na Islandu. Kako morski psi nemaju urinar-ni trakt, urin izbacuju kroz kožu. Da bi krv i kožu očistili od urina, Islanđani komade morskog psa zakopa-vaju u zemlju, a posle dva meseca iskopavaju i – jedu. Kobrino srce - nalazi se na meniju u Indoneziji, južnoj Kini i Vijentnamu. Sve počinje tako što se živa kobra prezentuje gostu, zatim joj se odseče glava, napravi prorez i izvadi srce koje se poslužuje sirovo zajedno sa krvlju ili u čaši vina od pirinča. Majmunski mozak - jede se u Kini, južnoj Aziji i nekim delovima Afrike gde se veruje da majmunski mozak leči impotenciju. Žive hobotnice - omiljno jelo u Južnoj Koreji. Žive hobotnice umaču u ulje ili ljuti umak i gutaju. Kifto - svadbeni specijalitet u Etiopiji, gde se svatovima služi meso isečeno sa krave koje se odmah jede sirovo, pomešano sa krvlju.

Mediteranska kuhinja pod zaštitom UNESKO-a Španska vlada, uverena da je ono što zovu mediteranskom kuhinjom tako do-bro i zdravo da ga treba promovisati, pokrenula je sa Italijom, Grčkom i Maro-kom, akciju da ubedi UNESKO da mediteransku ishranu stavi na listu svetskog nasleđa. Ukoliko uspe, mediteranski način ishrane naći će se među kulturnim nasleđem sveta na listi sa, npr, kambodžanskim Rojal baletom. To će svakako doprineti i boljoj prodaji španskih proizvoda, uključujući maslinovo ulje, šun-ku i vino. I, mada definisati mediteransku kuhinju nije lako jer je čine i kebab u Turskoj, kus-kus u Maroku i usoljeni bakalar u Španiji, eksperti za hranu prepo-ručuju je kao “zlatni standard za navike u ishrani koje podstiču dug i zdrav ži-

vot”. Ishrana koja se preporučuje bazirana je na onoj sa Krita, iz Grčke i južne Italije iz 1960-tih, iz vremena kada su stope hroničnih bolesti tu bile među najnižim, a očekivani životni vek odraslih među najdužim u svetu, iako su medicinske usluge bile ograničene. Mediteranski način ishrane je bogat maslinovim uljem umesto buterom, podrazumeva dosta povrća, neprerađenih cerealija, ribu, umerenu količinu mlečnih proizvoda i mali sadržaj mesa i šećera.

ankETa

62

TEKST: Aleksa Urošević FOTO: Jelena Vemić

Nikola Grujić

Ja se više bavim fasadama nego unutrašnjim radovima sa poludisperzijama i 1. disperzijama. Za fasade koristum akrilne boje. Pre neki dan sam završio fasadu jedne kuće, gde sam za četiri dana utrošio 100 litara akrilne farbe. Ako to pomnožimo sa 25 radnih dana, dobijemo 625 litara mesečno. Konkretno, kuća koju sam poslednju završio imala je 300 kvadrata fasadne 2. površine, bez posebnih zahteva mušterije. Komplikovanije tehnike kod rada sa fasadama zahtevaju i duži rad na njima.Pošto i dalje živim sa roditeljima, boje zidova u kući biraju roditelji. Pošto je 3. otac lovac, sve u ‘’njegovom“ delu kuće je svetlo zeleno, dok je mamin izbor bela, prišarana sa par zidova intenzivne plave.

Nebojša Petrović Ja se uglavnom bavim adaptacijama objekata, pa i ne trošim neke ogromne 1. količine farbe. Drugim rečima, otprilike mesečno potrošim oko 15 kanti po 15 litara boje. Naravno, ima boljihi lošijih meseci, ali to je prosek. I broj kvadrata varira, ali mogu da kažem da sa tom količinom boje prebojim 2. oko 1.000 kvadrata zidova. Međutim, i tu ima odstupanja jer ponekad je to 1.000 kvadrata mesečno, a nekad, kao što je bio slučaj ovih dana, obojim 700 kvadrata za četiri dana.U mojoj kući su trenutno sci zidovi okrečeni belom bojom. Međutim, imam 3. neke lepe ideje sa Oikos farbom koje planiram da sprovedem u delo čim dođem do malo slobodnog vremena, pa se tada javite.

Pantović Radosav Za otprilike 25 radnih dana, mogu da utrošim i 500 litara disperzije i poludis-1. perzije. Radim kuće stanove, vikendice, pa u zavisnosti od toga koliko ima posla, zavisi i koliko ću farbe potrošiti.Jednostavnom računicom, ako pomnožimo 500 litara boje sa prosečnom 2. pokrivnošću zida, dođemo do toga da pokrivam oko 1.200 kadrata mesečno. Naravno, pokrivnost se razlikuje u zavisnosti od vrste farbe koju koristite. Ja najviše volim da radim sa Jupol bojom.U našoj kući boje zidova bira supuga, a trenutno su nam zidovi obojeni u blage 3. krem nijanse, sa nekoliko naglašenih tamnijih detalja. Ja se mešam samo kad tre-ba da se odluči kojom tehnikom i materijalom se radi, ali je izbor boja ženin.

Ko bira boju?

Počinje sezona godišnjih odmora. Što se naših molera tiče, rad se ne prekida ni po najvećoj vrućini, sve zarad stotina kvadrata novih, ulepšanih zidova. Zanimalo nas je koliko je to kvadrata i koliko boje je za to potrebno...

1) Koliko litara disperzije i poludispezije potrošite u proseku za jedan radni mesec?

2) Koliko je to okrečenih kvadrata?3) Koje boje su zidovi u vašem stanu i ko je birao boju?

Deo proširenog proizvodnog programa KARBONA čine:

GLET-MASE

• Polifix – za fino izravnavanje• Gletstar – za fino izravnavanje u

debljem sloju• Polifix T – tečna masa za fino

izravnavanje unutrašnjih zidova• Polifix VF – za izravnavanje fasada

DEKORATIVNI MALTERI

• Karboplast – akrilni zaribani malter

• Karboplast Full – akrilni puni malter• Karbosil – silikonski zaribani malter• Karbosil Full – silikonski puni malter

GRAĐEVINSKI LEPKOVI

• Siprokol – lepak za keramiku za spoljnu i unutrašnju upotrebu

• Siprokol specijal – lepak za stiropor• Siprokol rabitz – za izravnavajući sloj

DEMIT sistema• Siporeksol – lepak za gasbeton• Siprokol Flex – fleksibilni

lepak za granitne, mermerne i sinterovane ploče, lepljenje

pločica na pločicu

GRAĐEVINSKE BOJE

• Polikolor – disperzija za unutrašnje zidove

• Polikolor gold – koncentrovana disperzija za unutrašnje zidove

• Polikolor star – periva disperzija za unutrašnje zidove

• Poliflor fasadni – disperzija za spoljašnje zidove

• Poliflor steel – mikroarmirana boja za spoljašnje zidove

Topola Karbon d.o.o.

Karađorđeva 126 tel/fax: 034/705-000

034/813-598

ankETa

64

zabaVa

65

Deo proširenog proizvodnog programa KARBONA čine:

GLET-MASE

• Polifix – za fino izravnavanje• Gletstar – za fino izravnavanje u

debljem sloju• Polifix T – tečna masa za fino

izravnavanje unutrašnjih zidova• Polifix VF – za izravnavanje fasada

DEKORATIVNI MALTERI

• Karboplast – akrilni zaribani malter

• Karboplast Full – akrilni puni malter• Karbosil – silikonski zaribani malter• Karbosil Full – silikonski puni malter

GRAĐEVINSKI LEPKOVI

• Siprokol – lepak za keramiku za spoljnu i unutrašnju upotrebu

• Siprokol specijal – lepak za stiropor• Siprokol rabitz – za izravnavajući sloj

DEMIT sistema• Siporeksol – lepak za gasbeton• Siprokol Flex – fleksibilni

lepak za granitne, mermerne i sinterovane ploče, lepljenje

pločica na pločicu

GRAĐEVINSKE BOJE

• Polikolor – disperzija za unutrašnje zidove

• Polikolor gold – koncentrovana disperzija za unutrašnje zidove

• Polikolor star – periva disperzija za unutrašnje zidove

• Poliflor fasadni – disperzija za spoljašnje zidove

• Poliflor steel – mikroarmirana boja za spoljašnje zidove

Topola Karbon d.o.o.

Karađorđeva 126 tel/fax: 034/705-000

034/813-598