KOMPONENTE

HARDVERA

(PERIFERIJA)

U prvom delu smo naučili dosta o kućištu i komponentama koje se u njemu nalaze. Pored kućišta, neophodne su i još neke jedinice(uređaji)...

ILUSTRACIJA PRIKAZUJEUOBIČAJENI HARDVER U OKVIRUSISTEMA STONOG RAČUNARA. VAŠSISTEM MOŽDA IZGLEDA MALODRUGAČIJE, ALI VEROVATNO IMAVEĆINU OVIH DELOVA. PRENOSNIRAČUNAR IMA SLIČNE DELOVE, ALISU ONI SMEŠTENI U POJEDINAČNOPAKOVANJE VELIČINE SVESKE.

2

Spoljne memorije

SLUŽE ZA TRAJNO ČUVANJE PODATAKA (I KADA RAČUNAR NIJE UKLJUČEN). VAŽNE KARAKTERISTIKE SU: KAPACITET MEMORIJE, VREME PRISTUPA I VRSTA ZAPISA NA MEDIJUMU.

3

HARD DISK

Spoljna memorija koja se nalazi u kućištu (osim eksternog hard diska). Sastoji se iz nekoliko metalnih ploča koje se nalaze na istoj osovini. Svaka ploča ima upisno-čitajuću glavu koja lebdi iznad ploče na rastojanju manjem od zrna prašine. Ploče se tokom rada okreću brzinama i preko 100km/h

Zapisi na hard disku su magnetni.

Kapacitet: od 500GB do 1TB i više

Vreme pristupa: od 5 do 15ms

4

Compact disk (CD) CD je danas najrašireniji optički uređaj za skladištenje podataka.

Princip rada se zasniva na laserskom očitavanju sadržaja, bez direktnog fizičkog kontakta laserskog mehanizma i medija. Mali prečnik laserskih zraka omogućava veoma gust zapis. Cena ovog medija je veoma pristupačna.

Kapacitet CDa je 700MB.

Vreme pristupa CD-a iznosi oko 100ms.

CD-R (CD Recordable) mediji omogućavaju samo jedno narezivanje, dok CD-RW (CD Rewritable) medij omogućava višestruko narezivanje.

***Oznake na uređaju poput 52x, 48x i sl. predstavljaju brzinu CD uređaja, koja je proizvod osnovne brzine. Osnovna brzina CD-a je 150 KB u sekundi. Ukoliko se pomnoži na primer, 52 sa 150 KB/sec dobiće se 7.6 MB u sekundi što je brzina prenosa podataka današnjih CD uređaja.

5

DVD

DVD (Digital Versatile Disc) je sličan CD tehnologiji, jer se zasniva na laserskom očitavanju optičkog diska. Razlika je u tome što se koristi laserski snop manjih talasnih dužina što omogućava gušće pakovanje, odnosno veći kapacitet. DVD uređaji imaju mehanizam koji omogućava čitanje i DVD i CD medija.

Kapacitet DVD medija je 4,7GB (zavisi od toga da li je medij jednostrani ili dvostrani, jednoslojni ili dvoslojni)

Vreme pristupa iznosi oko 200ms

Postoje DVD Recordable i DVD Rewritable uređaji. Slično kao kod CD uređaja, DVD-R omogućava jedan upis DVD-RW omogućava višestruki upis i brisanje.

6

Ostale spoljne memorije

USB flash uređaj (USB flash stick ili jednostavno FLASH) je spoljna memorija koji u sebi ima Flash memoriju. USB flash stick koristi USB portza komunikaciju sa računarom koji je veoma praktičan jer ne zahteva nikakve dodatne drajvere za rad. Trenutno se kapaciteti memorije kreću od 4GB do 64GB i više.

USB flash uređaj se sastoji od male štampane ploče, na kojoj se

nalazi flash memorija, zatvorena u neko plastično ili metalno kućište.

USB flash uređaj je jedino aktivan kada je uključen u USB port koji joj i obezbeđuje napajanje strujom.

Pored Flash memorija u upotrebi su

i MEMORIJSKE KARTICE (SecureDigital:

microSD, miniSD; MMC, XD, CompactFlash-CF...).

Klase ukazuju na brzinu upisa, npr klasa 4 daje 4Mb/s.

7

Karakteristike memorije

Uređaj Zapisi su Kapacitet Vreme

pristupa

RAM magnetni 1GB i više 5-10 ns

Hard disk magnetni Od 500GB do

1TB

5-15 ms

CD optički 700MB Oko 100 ms

DVD optički 4,7GB Oko 200 ms

Flash magnetni 32GB 50 ms

8

Ulazni uređaji

9

Tastatura

Osnovni uređaj za komunikaciju sa računarom

Služi za:

Unos podataka (slova, brojevi...)

Upravljanje računarom (komande, tasteri)

Najčešće 101, 102 ili više tastera, QWERTY raspored tastera

Delovi: numerički (brojevi), alfanumerički (slova i brojevi), funkcijski (F1 do F12), komandni (Insert, Del..) i pomoćni tasteri (strelice)

10

Miš

Ulazni uređaj pomoću koga upravljamo računarom (zadajemo komande) i ređe unosimo podatke (npr. crtanje)

Miševi najčešće imaju 2 ili 3 tastera (mogu imati i scroll taster)

Vrste miševa - Danas je klasična podela na žične i bežične miševe. Stariji miševi su miševi sa kuglicom i oni više ne postoje u prodaji. Za ove miševe se uobičajeno koristila i podloga za miša (mousepad). Optički miš se najčešće koristi i ne treba mu podloga. Pored optičkog postoji i laserski miš. Bežični miševi se mogu podeliti po tome da li koriste IRDA ili Bluetooth vezu za povezivanje sa bazom. Bežični miševi se obično sastoje iz dva dela: miša i baze koja je kablom spojena na kućište.Načini povezivanja: PS2 ili USB priključka. Brzina miša se meri u DPI (Dots Per Inch).

Uređaji slični mišu su: tačped i trekbol

11

Skener

Uređaj koji prenosi podatke sa papira u računar u obliku rastera. Pojavljuje se u različitim oblicima: stoni, ručni, automatski,

skenetske glave. Glava skenera prelazi preko slike i osvetljava je. Svetlost se

reflektuje od papira i prima optičkim delom skenera koji registruje intenzitet i boju svakog piksela.

Slika dobijena skenerom je u formi rastera ali se može vektorizovati određenim programima.

12

IZLAZNI UREĐAJI

13

Monitori

Monitor ili ekran je uređaj na kome pratimo rezultate obrade i

trenutna dešavanja.

Služi za prikazivanje slova ili slika koje mogu biti pokretne ili

statične. Slika koja se prikazuje na monitoru obično se stvara u

grafičkoj kartici, posebnom sklopu čija je funkcija stvaranje i

obnavljanje slike.

Postoji nekoliko različitih tehnologija koje koriste monitori. Na

osnovu primenjene tehnoligije razlikujemo vrste monitora:

14

Vrste monitora

Monitori sa katodnim cevima - (engleska skraćenica CRT - catode ray tube) - prva poznata tehnologija, poznata još od crno belih televizora, ali pomalo nepraktična i glomazna jer daje izobličene slike koje stvara zaobljena katodna cev.

Tanki monitori

LCD- monitori ispunjeni tečnim kristalom (engl. skraćenica LCD-Liquid Cristal Display). Svetlost se apsorbuje a zatim se na različitim delovima više ili manje reflektuje (iz različitih uglova se različito vidi)

Plazma monitori (engl. Plasma Display Panel – PDP) slika se formira od minijaturnih sijalica ispunjenih gasnom plazmom, poređane su u mrežu između dve staklene ploče

LED monitori (Light-emitting diode –LED) slika se formira od LED dioda poređanih u obliku mreže na ekranu

15

***nove tehnologije***

OLED (Organic Light Emitting Diode) je organski materijal napravljen od ugljeničnih

vlakana koja emituju svetlo kada se kroz njih propusti struja. Ono što ga razlikuje od

LCD tehnologije jeste da OLED-u nisu potrebni pozadinsko osvetljenje i filteri. Na taj

način ova vrsta tehnologije je energetski efikasnija, jednostavnija i omogućava

proizvodnju znatno tanjih ekrana u odnosu na modele koji koriste LCD tehnologiju.

OLED tehnologija pruža izuzetan kvalitet slike - omogućava postojane i jarke boje,

duboke crne tonove, veoma brzu ratu osveženja slike, kao i široki ugao gledanja.

OLED televizori su kao završni proizvod

daleko tanji od LED varijanti s obzirom

da zahtevaju daleko manje slojeva.

Zahvaljujući minimalnoj količini slojeva,

pojedine kompanije su nedavno već

krenule sa prodajom OLED televizora

koji su tanki svega 4 milimetara, veoma

nenametljivi i neverovatno lagani, tako

tako da okačeni na zid dnevne sobe

predstavljaju pravo umetničko delo.

16

Ekrani osetljivi na dodir (engl. touchscreen) se najčešće viđaju na mobilnim telefonima, tabletima i uređajima za GPS navigaciju, ali ih ima i u većem obliku, recimo kod informacionih panela za turiste ili posetioce sajmova, kaoi komandnih panela za upravljanje procesima u fabrikama i postrojenjima.

Najširi krug korisnika povezuje touchscreenove sa mobilnim telefonima, ne sumnjajući da izum uopšte nije tako nov. Prvi članak u kojem je opisan načinda se napravi ekran osetljiv na dodir, po načinu rada identičan onom nanajmodernijim mobilnim telefonima, objavio je daleke 1965. godine izvesniE. A. Džonson, službenik u kontroli leta iz Velike Britanije.

Touchscreenovi su doživeli procvat poslednjih godina na mobilnimtelefonima i tabletima, gde predstavljaju osnovni korisnički interfejs za rad. Donedavno je većina touchscreenova mogla da detektuje dodir samo u jednoj tački. To je počelo da se menja razvojem jednog tipa kapacitivnogdispleja, koji se u poslednje vreme masovno koristi na mobilnim telefonima itabličnim računarima.

17

Karakteristike monitora

Rezolucija - je broj piksela (pixel), tj. obojenih tačaka, na monitoru. Rezolucija je izražena u brojevima pikselakoji se nalaze u vodoravnim i uspravnim linijama monitora (npr. 1024x768, 1280x1024, 1600x1200...) Brzina osvežavanja - se odnosi na brzinu osvežavanje slike monitora koja se meri uhercima (Hz). Što je veća frekvencija to je slika stabilnija i nešto mutnija. Ako je brzinaosvežavanja manja onda je slika puno oštrija ali zato i nestabilnija i napornija za ljudsko oko. Veličina ekrana - se meri u inčima (1”=2,54cm), najčešće veličine su: 19", 21", 22“, 23”.

18

Standard prikaza -standard prikaza ili odnos širine i visine kod

većine monitora je 4:3, iako postoji i wide koji je 16:9 (pretežno

služi za DVD filmove na widescreen ekranima).

Priključak može biti analogni (VGA, S-video) i digitalni (DVI,

HDMI)

OSD - kontrole na monitoru pomoću kojih se na monitoru

podešava kontrast, osvetljenje, broj boja, geometrijski oblik slike

i još mnogo toga

Najpoznatiji proizvođači: LG Electronics, NEC, Philips, Samsung,

Sony, ViewSonic...

19

Štampači

20

Štampači

Izlazna jedinica koja služi za prenos podataka(tekstualnih ili grafičkih) na papir

Zasnovani su na četiri tehnologije:

▪ Matrični

▪ Laserski

▪ Ink Jet

▪ Termički

21

Matrični štampač

Najstariji, rade na principu pisaće mašine Glava štampača udara preko trake (ribon) po papiru i ostavlja

trag na mestu udarca iglice preko ribona Najčešće se koriste matrični štampači sa 9 ili 24 iglice Tipična rezolucija je 120 dpi ili 240 dpi

(Dot Per Inch –tačaka po inču) Brzina štampanja se izražava brojem karaktera u sekundi (cps)

od 100 do 400 cps Prednosti: jednostavni su, niska cena

štampe i potrošnog materijala Nedostaci: mala brzina štampanja,

loš kvalitet otiska, bučni su.

22

Laserski štampač

Princip rada sličan fotokopiru Laserom se nanosi trag na valjku, privlači se mastilo u prahu

(toner) i ostavlja se otisak na papiru Tipična rezolucija je 600dpi ili 1200dpi Brzina štampanja se izražava brojem strana u minuti (10 do 30) Prednosti: najveća brzina štampanja, dobra rezolucija i najbolji

kontrast Nedostaci: Visoka cena štampača i potrošnog materijala

23

Ink-Jet štampači

Štampač sa mlaznicama (Jet), rade slično matričnim, a umesto glave imaju cevčice iz kojih se pod pritiskom izbacije mastilo (boja u kertridžima)

Broj mlaznica određuje kvalitet otiska (najčešće imaju 48 mlaznica)

Tipična rezolucija je 300 dpi, Brzina štampe: Brži su od matričnih ali sporiji od laserskih

(oko 5 strana u minuti) Prednosti: mala cena štampača, dobra grafika, nisu bučni Nedostaci: velika cena potrošnog materijala (boja u

kertridžima)

24

Termički štampači

TERMIČKI ŠTAMPAČI koriste toplotu za štampanje slike naspecijalno obrađenom papiru.

25

Ploter

Specijalni uređaji za iscrtavanje crteža na papiru. Štampači nam omogućavaju veličinu papira do A3, za crteže većih dimenzija i kvalitetnije crteže koristimo ploter

Postoje:

Vektorski ploteri (ploter sa perima)

Rasterski ploteri (fotoploteri, elektrostatički, termalni ploteri)

26