12. Kontrola Pristupa

Svaki izlaz je ulaz negde.-Tom Stopard

UVOD

Objekat koji zahteva I najmanji nivo zaštite će primeniti kontrole pristupa. Zaista, moglo bi se reći da je objekat bez kontrole pristupa nezaštićen objekat. Kontrola pristupa reguliše kretanje u, iz i unutar odredjenog objekta ili područja. Kontrola se primenjuje na ljude, transportna sredstva, i materijale. Ljudi na koje obično utiče su zaposleni, posetioci, mušterije, saradnici, trgovci, radnici na održavanju, radnici na održavanju i prodaji, kao i radnici na isporuci. Vidovi transporta uključuju automobile, kamione, motocikle i bicikle, vozove, autobuse, brodove i avione. Materijali koji se kontrolišu prilikom ulaza mogu biti sirovine, zalihe i oprema; unutar zaštićenog prostora, kontrole se mogu vršiti na novčanim, vrednosnim i osetljivim dokumentima; a prilikom napuštanja zaštićenog područja, kontrole mogu da se primenjuju na gotove proizvode i škart, kao i na lične stvari koje nose zaposleni.

LEGITIMACIJE ZA ZAPOSLENE I PROPUSNICE ZA POSETIOCE

Osnovni način za kontrolu pristupa je kontrola legitimacija zaposlenih. Radno mesto sa nekoliko zaposlenih i neznatnom potrebom za obezbedjenjem može da izabere da se pouzda u lično prepoznavanje kao alternativa legitimacijama, ali radno mesto sa velikim brojem zaposlenih i velikom potrebom za obezbedjenjem će primenjivati legitimacije, posebno u zaštićenim područjima.

Kontrola posetilaca se obavlja na drugi način. Propusnice za posetioce koje se pregledaju na ulaznu se koriste kao zamena za legitimacije. Propusnice su obično napravljene od papira i mogu da sadrže supstancu koja će da izazove samouništenje nakon jedan ili dva dana. Propusnica se (1) izdaje na odredjeno vreme, obično na jedan dan; (2) pregleda se na recipciji ili na ulazu u objekat; i (3) potrebno je da posetioci pokažu dokument sa fotografijom kao što je npr. vozačka dozvola. Uslov za izdavanje propusnice može biti odobrenje zaposlenog. U nekim situacijama, samo odredjeni zaposleni mogu da odobre pristup posetiocima,

kao i da unapred odrede dan i vreme posete. U mnogim situacijama, posetioci su pod pratnjom dok se nalaze unutar objekta.

Na potencijalno opasnim radnim mestima, posetioci će morati da idu na predavanje, odgledaju film, potpišu izjavu, i da nose zaštitu kao što je šlem, naočare i čizme sa čeličnim djonom. Vođenje evidencije o posetama je ključno.

VRSTE IDENTIFIKACIONIH KARTICA

Kontrola pristupa u zaštićenim objektima je često potpomognuta sa sistemom za proveru identifikacionih kartica da se proveri ovlašćenje svake osobe koja ulazi u objekat. Kao što se može očekivati, efikasnost i efektivnost sistema su pod ticajem pouzdanosti opreme za proveru identifikacionih kartica, brojem ulaznih mesta, veličine radnog kolektiva, časova rada, i, iznad svega, ljudskih sposobnosti. Dobro dizajniran i vešto vodjen sistem za identifikaciju kontroliše pristup bez uticaja na tok rada.

Postoji mnogo različitih identifikacionih kartica. Tip kupljene kartice mora da odgovara sistemskom hartveru. Nekoliko tipova kartica sadrže samo ime osobe, srodstvo, i potpis, ali najviše primenjena je kartica sa slikom od glave do ramena, delom za otkrivanje kvara i poštanski broj za slanje izgubljenih kartica nazad u organizaciju koja ih je izdala.

Skoro sve pristupne kartice su iste veličine i oblika, i obično izgledaju kao kreditne kartice. Najčešće pristupne kartice su Hollerith, kartica sa magnetnom crtom, barrium ferrite, bar code, Wiegand, proximity, i smart card.

Hollerith

Ovaj rani oblik pristupne kartice ima male rupice koji se kontrolišu pomoću svetlosnih izvora ili kontaktnih četkica. Današnja upotreba Hollerith kartica je ograničena na hotelsko obezbedjenje. Gost provuče karticu kroz slot koji se nalazi iznad kvake. Brava se otvara kada se očitana kartica poklopi sa registracijom gosta na recepciji. Ova jednostavna tehnologija obično nije pogodna za viši nivo obezbedjenja.

Kartica sa magnetnom trakom

Ova vrsta kartice sadrži traku sa podacima sa jedne strane. Kada je karta izvučena ili provučena kroz čitač, traka prolazi kroz magnetno polje kao kod kasetofona. Kod na traci se uporedjuje sa kriterijumima pristupa koji su ranije uneseni u sistem. Kriterijumi pristupa odražavaju identitet vlasnika kartice, područja na koja je on ovlašten da udje, i vreme u koje može da udje (nrp. u normalno radno vreme, uveče, tokom vikeda ili praznika). U poredjenju sa drugim tipovima kartica, magnetna traka košta manje i može da sadrži veliku količinu podataka; medjutim, magnetna traka može da se ošteti tokom vremena, a plastična konstrukcija kartice može vremenom da se ošteti i polomi.

Barium Ferrite

Ovaj tip kartice se ponekad zove kartica sa magnetnom tačkom ili magnetna sendvič-karta. Izradjuje se od troslojne plastike. Srednji sloj, ili srž, je barrium ferrite koji je namagnetizovan sa tačkicama koje su uredjene u raspored koji može da se pročita. Pattern sadrži kod od magnetskog polariteta tačaka. Barrium ferrite kartica je malo skuplja od kartice sa magnetnom crtom. Takodje uzrokuje probleme zato što se lako cepa i ranjiva je na dešifrovanje.

Bar Code

Ova kartica sa jedne strane (obično prednje) sadrži više linija koji formiraju kod koji se može pročitati pomoću optičkog skenera. Raspored linija (tj. Bar code) izgleda kao raspored linija koji se nalazi na robi u supermarketu. Ova kartica nije pogodna za strogo čuvane objekte, zato što je bar kod lak za falsifikovanje. Kartica, medjutim, može biti korištena za praćenje inventara; npr. noćni čuvar sa ručnim čitačem može da odredi lokaciju odredjenih predmeta. Procesor u kontrolnom centru analizira i štampa podatke kao što su pomeranje predmeta, trenutnu lokaciju predmeta, i predmete koji nedostaju.

Wiegand

Wiegand kartica se često naziva utisnuta žica. Tehnologija se zasniva na Wiegand efektu, fenomenu koji se dešava kada posebno pripremljene feromagnetske žice iznenada okrenu i izlože spoljno magnetsko polje. Žice unutar Wiegand kartice su formirane sa stalnim naponom kalema. Red i raspored žica obrazuje jedinstven kod za svaku karticu. Magnetna okretanja u žicama su pretvorena u različite, neprekidne električne pulseve koji se čitaju i procesuiraju. Debljina i izrada kartice je čine otpornom na oštećenja prilikom nošenja u džepu; medjutim, oštećenja se dešavaju prilikom čestog prolaženja kartice kroz slot za očitavanje. Karica je srednje skupa i sposobna je da primi srednju količinu podataka.

Proximity

Proximity karica sadrži ugradjenu mikrostazu koja emituje frekvencije koje otkriva čitač. Čitač reaguje na frekvencije kada je kartica u blizini ( od dva do četiri inča) Čvrstoća kartice je čini otpornom na oštećenja i vremenske uslove. Još dve osobine ovu karticu čine atraktivnom: emitovane frekvencije su dovoljno jake da budu očitane od strane čitača čak i ako se izmedju nalazi tanak zid i (2) kartica može da radi kroz odjeću ili ručnu torbu.

Smart Card

Označena kao kartica budućnosti, smart kartica sadrži sopstveni procesor koji je čini sposobnom da pokreće svoje unutrašnje programe. Velika količina podataka koja može biti stavljena u karticu omogućava joj da služi i za druge svrhe pored kontrole pristupa; na primer, medicinska istorija vlasnika kartice može biti stavljena u cilju brzog delovanja u slučaju medicinske uzbune, a može i da beleži i bezgotovinske kupovine. Loša strana smart kartice je cena. Sa druge strane, ona nudi nekoliko prednosti: (1) kartica je izdržljiva i otporna, (2) falsifikovanje i dupliciranje je teško, (3) šifrovanje predstavlja prepreku da se otkrije kod, (4) kartica može biti programirana da istekne na odredjen datum, i (5) smart card tehnologija je pogodna za mnoge stvari.

KONTROLA SAOBRAĆAJA

Kontrola vozila može da počne i da se završi na odredjenoj tački koja je blizu ili daleko od objekta. Ako se tačka nalazi pored javnog puta, šef obezbedjenja može da naredi preusmerenje saobraćaja.

Materijalna kontrola

Lokalni policajci i zamenici oficira mogu da obavljaju dužnosti usmerenja saobraćaja. Ova opcija ima tri prednosti: (1) povećava se bezbednost, (2) saobraćaj teče glatko, i (3) vozači vozila koji ulaze se podsećaju da ulaze u područje gdje se obavlja ozbiljna kontrola pristupa.

Tokom časova kada je gust saobraćaj, dobro bi bilo da se otvori više ulaznih kapija. Ako korištenje više kapija nije praktično, alternativa mogu biti rampe koje se dižu kada se proximity kartica približi čitaču. Ako je ulaz na parking ili garažu, rampa može biti otvorena da se omogući brže kretanje.

Kontrola saobraćaja može biti jednostavna, ali i problematična. Znakovi, označene linije, i vidljive snage obezbedjenja bi trebale biti dovoljne da se reguliše kretanej vozila, ali ipak pojedinci insistiraju na vožnji i parkiranju u područjima koja nisu odredjena za to.

Vozila koja se kreću u granicama objekata zahtevaju zaštitu od nedozvoljenog ulaza i parkiranja, kradje, i saobraćajnih nesreća. Rastući broj terorističkih dela koji uključuju eksploziv u vozilima parkiranim ili voženim blizu označenog objekta traže ojačanu kontrolu. Takodje je potrebna kontrola za prevenciju kradje vozila kroz kontrolu saobraćaja na ulaznim i izlaznim mestima.

KONTROLA MATERIJALA

Materijali koji zahtevaju kontrolu kretanja uključuju zalihe i sirovine koje ulaze u objekat, proizvode na kojima se radi ili one koji su proizvedeni (npr. važni dokumenti, proizvedena dobra), alat (nrp. oprema za kancelarije, oprema za komunikaciju, oprema za fabrike), i materijale koji napuštaju objekat (npr., gotovi proizvodi, vraćeni proizvodi, škart, papirni otpad).

Inspekcija materijala koji ulaze i kreću se unutar objekta

Pošta, paketi isporučeni kamionima ili pomoću kurira, stvarinošene od strane zaposlenih i posetilaca, i male isporuke primljene izvan kanala za snadbevanje mogu biti predmeti rutinske provere. Mora se voditi računa da se proverava, a ne da se traži. Inspekcija je administrativna kontrola koja se primenjuje na odredjene ili na sve materijale koji ulaze.

Samo posebno obučeni pojedinci mogu da obavljaju inspekciju. Primeri su oficiri za bezbednost koji kontrolišu prtljag na aerodromima ili zaposleni u pošti koji traže znakove pisama-bombi. Detektori za metal, oprema za pregled pomoću X-zraka, detektori eksploziva, sobe otporne na bombe, i psi-tragači se koriste za obavljanje posla. Korištenje inspekcija je stvar politike koja bi trebala da bude razmatrana na predlog šefa obezbedjenja i razmatrana od strane rukovodećih organa. Tipično, politika zabranjuje unošenje eksploziva, vatrenog oružja i municije, noževa, otrova, alkohola, ukradene imovine, stvari pornografskog sadržaja, ilegalne droge.

Skladista su često specijalne mete kradljivaca

Kontrola kretanja može da se primenjuje i na e-mail poruke i materijale koji se prenose elektronskim putem, kao što su poverljivi dokumenti, poslovni planovi i strategije, i trgovačke tajne. Inspekcije ovog tipa, pored što su stvar politike i ličih osećanja zaposlenih, često su ograničene na to šta će dozvoliti kompjuterski hardver i softver.

Evidencija Imovine

Razumna neophodnost za biznis je sprečavanje gubitaka i nedozvoljenog korištenja imovine organizacije. Potreba može biti zadovoljena pomoću sistema za kontrolu kretanja imovine iz objekta pomoću prostog portala, kao što su imovina u vlasništvu zaposlenih i posetilaca koji izlaze na prednja vrata, i sistem praćenja kretanja imovine unutar objekta.

Sistem za iznošenje imovine zahteva da propusnica bude pripremljena od strane onog koji je iznosi, potpisana od strane ovlaštenog supervizora, prilepljena ili stavljena uz inovinu koja se iznosi, pokazana oficiru za bezbednost na izlazu, i zadržana zbog evidencije.

Sistem za praćenje imovine zahteva da zaštićena imovina bude označena (npr. sa bar kodom ili nalepnicom), Nalepnica označava odredjeni predmet i njegovu lokaciju. Tokom neradnih časova, oficir za bezbednost postavlja električna palica na i unosi kod koji odredjuje trenutnu lokaciju predmeta. Palica prenosi podatke do procesora. Procesor uporedjuje podatke sa inventarom. Podaci u dokumentu koji se ne poklapaju sa podacima sa palice pokazuju da predmet nedostaje ili da je pomeren na drugu lokaciju.

Inspekcija odlazećih materijala

Neki objekti, iz bezbednosnih razloga, jednostavno zahtevaju inspekciju odlazećih vozila. Primeri su nuklearne elektrane, zgrade za odlaganje oružja, i fabrike za obradu plemenitih metala. Odredjene mere bezbednosti podrazumevaju: (1) osigurati da je program inspekcije u skladu sa Ustavom, zakonima, ugovorima, i dogovorom sa drugim stranama; osigurati da ljudi pod uticajem programa inspekcije budu unapred obavešteni; i (3) osigurati da agencije za obezbedjenje koji obavljaju inspekciju budu obučeni.

FIZIČKA BEZBEDNOST

Sistem kontrole kristupa je uvek opremljen logičnim barijerama ( ogradama i zidovima), fizičkim čuvarima ( sefovima i bravama), osvetljenjem, detektorima za otkrivanje uljeza, i ljudskim resursima ( zaposlenima i naročito oficirima za bezbednost). Saradnja izmedju delova je koordinirana i praćena od strane odgovorne osobe, obično ševom obezbedjenja objekta. Očuvanje celine predstavlja set pisanih procedura koji usmeravaju i vode osobe odgovorne za operacije delova. Nekoliko primera su standardne procedure i naredbe za obezbedjenje, instrukcije u slučaju opasnosti obezbedjene za ljude zaposlene u održavanju za gašenje mašina ili paljenje alternativnih izvora energije, vođenje do prizemlja u slučaju vatre i hitne pomoći, i lista koja se daje zaposlenima koji bi mogli da prime telefonsku pretnju bombom.

Kontrola pristupa podrayumjeva primanje i davanje dokumenata

PRAVNA ZAŠTITA

Kontrole pristupa su često rasporedjene da bi se smanjile šanse za neželjeni upad. Rasporedjeni sistem bi mogao, na primer, početi zahtevom da se radnici koji ulaze zaustave kod zatvorene, elektronski vodjene kapije sa spoljne strane imanja, i preko brojčanika na stubu da unese tačan brojni kod. Kako se zaposleni približava operativnom delu objekta, on ili ona se ponovo zaustavlja, ovaj put kod kapije koju pokreće stražar. Nakon što stražaru pokaže identifikacionu kartu, zaposleni prolazi ispod podignute rampe i parkira u području u kojem patrolira ili koji je pod prismotrom oficira za bezbednost. Sledeća kontrolna tačka su ulazna vrata zgrade gdje zaposleni radi. Elektronska brava na ulaznim vratima se otvara nakon što se važeća ključ-kartica provuče koroz ili se stavi u blizinu čitača kartica. Ulazna vrata vode do centralnog hola koji je praćen od strane oficira za bezbednost. Nakon što pokaže identifikacionu karticu, zaposleni ulazi u lift koji radi kada čitač kartice prihvati važeću ključ-karticu.

U prostoru lifta na njegovom ili njenom spratu, zaposleni obraća pažnju na kružnu kameru montiranu visoko u jednom od ćoškova. Zaposleni opet pokazuje ključ-karticu da bi prošao kroz vrata unutar prostora kancelarije. Zaposleni zatim ubacuje mehanički ključ u vrata kancelarije. Unutar kancelarije, zaposleni koristi drugi mehanički ključ da otvori sto i ladice, i da osećajnim pokretima točkića unese pravu kombinaciju. Zaposleni seda i pritišće dugme za start na računaru. Kada se ekran uključi, zaposleni su dužni da ukucaju ulaznu šifru i mrežnu šifru. Radni dan za zaposlenog u ovom obezbedjenom objektu je počeo.

POSLOVNA NAČELA

Poslovna načela za neophodnošću za kontrolom pristupa leži u filozofiji menadžmenta da radno mesto mora da bude bezbedno za svakoga. U praksi, filozofija se primenjuje tako što se eliminišu povrede ljudi, kao što je kontrola pristupa rizičnoj zoni i odbijanje pristupa kriminalcima ili drugima koji bi mogli da nanesu štetu. Načela se proširuju na sprečavanje kriminala, zlonamernosti, i neprijateljskih aktova koji narušavaju poslovne operacije, rezultirajući gubitkom i oštećenjem imovine, i gubljenjem važnih informacija.

Sistem kontrole pristupa potražuje sistemski proces koji radi pomoću pravila i logike koji podržavaju nameru. Sistem ima delove koji rade u harmoniji jedan sa drugim, i kada svi delovi funkcionišu pravilno za sistem se može reći da je funkcionalna. Tipičan sistem kontrole pristupa poseduje elektronski hardver i softver koji ga podržava koji je povezan sa fizičkom zaštitom (npr ograde, zaključana vrata) i koji je vodjen od strane ljudi.

Raznolikost je norma u sistemu kontrole pristupa. Iako elektronski hardver i softver mogu biti nabavljeni kao standardni, jedinstveni komercijalni paket, fizička zaštita vodjena od strane paketa i odredjena potrebama objekta i željama kupca. Šef obezvedjenja

Kontrola pristupa podrayumjeva i kontrolu vozila na ulazu

u Objektu A može da odluči da kontrola pristupa može da bude obavljena pomoću sistema za razmenu kartica koji se strogo pouzda na osoblje obezbedjenja, dok šef obezbedjenja Objekta B može da odluči da kontrola pristupa zahteva elektronsku tehnologiju. Šef obezbedjenja Objekta B može takodje da primeni tehnologiju ključ-kartica preko biometričke i tehnologije kontrole potpisa, i unutar tehnologije ključ kartica on ili ona mogu da primene Weigand ili karticu sa magnetnom trakom i optičko prepoznavanje lika. Zato što su potrebe i želje različite u različitim objektima, različitost je uobičajena.

Čak unutar jedne tehnologije postoje razlike u delovima, logici, opcijama, i ceni. Svi sistemi kontrole pristupa, ako zanemarimo tehnologiju, imaju jednu zajedničku stranu –sve zavise od ljudi. Fatalna greška šefa obezbedjenja može biti zamemarenje ljudske strane dok se naglašava tehnološka strana. Ovo se ponekad dešava kada vodja obezbedjenja vidi šansu da smanji troškove zamenom ljudstva elektronikom.

ZATVORENA MREŽA NADZORA (CCTV)

Kontrola pristupa je jedna od mnogobrojnih zadataka koji mogu biti obavljeni zatvorenom mrežom nadzora. Ostali zadaci uključuju gledanje i snimanje zločina u toku, i praćenje aktivnosti na važnim lokacijama kao što su nuklearni reaktori, mesta gde se broji novac, i mesta za prečišćavanje vode.

Sprečiti, otkriti i uvažiti

CCTV može da zadovolji tri sigurnosna cilja: da spreči, otkrije i uvaži. Psihološko zastrašivanje mogu prouzrokovati pravilno postavljene kamere

koje uveravaju lica koja nameravaju da počine krivična dela da pokušaju negde drugo. Na primer, menadžer hotela može da postavi CCTV sistem da primeti kriminalce koji ulaze sa sporednih vrata. U ovom slučaju, menadžer hotela je vođen potrebom da spreči gubitak sprečavanjem neovlašćenog pristupa. Sprečavanje, u tom slučaju, može da bude glavni cilj. Pored nenasilnih prekršaja, stepen širenja kriminala može biti posmatran. Veći broj provalnika i silovatelja su odlučili da odustanu od provale u objekte zaštićene CCTV-om ne da pokušaju „niz ulicu gdje je provala lakša“. Ovo oubičajeno osešanje upozorenja je u srcu teorije o sprečavanj zločina i polači svaku odluku instaliranja CCTV-a. Vlasnici preduzeća mogu a i ne moraju biti optimisti u predvidjanju zločina, nego vlasnik intuitivno zna da će pravilan raspored CCTV kamera sprečiti zločin.

Menadžer hotela može takodje želeti da CCTV sistem upozori kontrolni centar kada se desi upad tako da odgovor može biti brz. Ovde je cilj otkrivanje. U visoko bezbednosnim ustanovama, CCTV sistem je komponenta većeg sistema otkrivanja uljeza. Senzori i ograde, ulazi u zgradu, vrata, i prozori mogu biti napravljeni tako da šalju signal CCTV kamerama. Kamere se automatski okreću prema tački upada i prelaze na mod za snimanje.

Trenutni snimak se arhivira kada CCTV simi upad i koristi se prilikom istrage. Mnogi korisni detalji za vodjenje istrage mogu biti prikupljeni pomoću CCTV snimaka. Uvažavanje je takodje od pomoći prilikom upozoravanja

Pracenje radnika obezbjeđenja preko CCTV monitora u sigurnosnom Kontrolnom centru

sistema zaštite da se spreči ponavljanje. Uvažavanje može ili ne mora da sadrži snimak zločina, nego je takodje korišten prilikom ispitivanja procedura, ljudi, i materijala. Element preventivnog delovanja je prisutan kada, na primer, korisnik CCTV zaključi da odredjeni korak u poslu otvara vrata kradji ili nesreći. U ovom smislu, CCTV je alat za učenje. Korisnik gleda video snimak i uči o slabostima i ispravlja ih; zaposleni gleda snimak njegovih ili njenih delovanja na drugu smenu i uči kako da bolje izvodi zadane zadatke.

Nivo Podrške

Čak i kada CCTV nije opravdan prilikom sprečavanja zločina, vlasnici fabrika favorizuju CCTV zato što im daje podršku. Vlasnik javne zgrade, kao što je zgrada sa kancelarijama, želi da se uveri da ljudi koji ulaze kroz otključana vrata sa ulice budu pod prismotrom. Zaštita javnosti, zaposlenih, i imovine može biti i dužnost i neophodnost za posao.

Sistem CCTV sa vidljivim kamerama je neskriven; a sistem sa nevidljivim kamerama je skriven. Neskriveni sistemi obeshrabruju uljeze i otkrivaju neželjene bezbednosne dogadjaje. Skriveni sistemi su dizajnirani da otkriju prekršioce. Oni su takodje izbor gdje bi pojava kamera mogla da se izdvoje iz okoline.

Glasovi za i Protiv

Na pozitivnoj strani CCTV-a su ove prednosti: Mnoge lokacije mogu biti posmatrane zajedno sa jedne centralne lokacije. Prilaz uljeza i pokušaj upada može biti lako otkriven. Zamena skupe radne snage sa jeftinijim CCTV sistemom može da smanji

operativne troškove. U nekim slučajevima, CCTV može da izbegne ili smanji zavisnost od fizičke zaštite kao što su ograde i zidovi.

CCTV sistem može da izbegne neizbežne greške povezane sa ljudskim radom. Jedan sistem sa većim brojem kamera može da postigne tri cilja: (1) sprečavanje

zločina jasnim isticanjem kamera, (2) Otkrivanje zločina skrivenim kamerama, i (3) uvažavanje cilja stvaranjem snimaka dogadjaja.

Na negativnoj strani, kompleksni CCTV sistem je: Skup za kupovinu. Zahteva prilično vreme za postavljanje kamera i za razvijanje strategije i dizajna. Pojavljuju se bagovi i smetnje. Zahteva povremeno održavanje od strane sposobnih tehničara s vremena na

vreme. Postaje nefunkcionalan u ekstremnim uslovima kao što su tropske vrućine,

arktička hladnoća, vetar i peščane oluje, poplave, i zemljotresi.

Elementi sistema

Jednostavan sistem sadrži video kameru koja je povezana sa monitorom. Složen sistem ima veći broj digitalnih kamera koje su povezane sa kompjuterom, kamere na tablama i kopljima, i sočiva koja zumiraju i prave snimke iz širokih uglova. Digitalne kamere mogu da se brzo prenose, signali imaju lak protok kroz kompjutere, i digitalni snimci se lako smeštaju i zahtevaju malo prostora.

Korišćenjem belog i infracrvenog svetla, kamere mogu da naprave čiste, vidljive slike pod lošim svetlosnim uslovima. Kamere mogu da se kontrolišu pomoću daljinskog upravljača, da reaguju na pokrete u polju posmatranja, da prate objekte, i polako skeniraju. Mogu biti i otporne na vreme i da šalju signale pomoću kabla.

Oprema za praćenje i snimanje se razlikuje po načinu na koji se slike snimaju, prikazuju i čuvaju. Snimanje kamerama postaje sve popularnije. Neke kamere automatski prikazuju i snimaju slike po prijemu signala od senzora koji otkriva uljeze i snima nekoliko sati snimaka na samo jednoj traci.

Neprekidna dostava energije (UPS) je ključna da se izbegnu smetnje koje nestaju zbog električnih udara ili nestanka energije. UPS takodje može da neutrališe pokušaj uljeza da izbjegne otkrivanje.

Takodje je ključan kvalitet opremee i instalacija. Kupovina jeftinije opreme može da se ispostavi kao loš ekonomski potez zato što pokvarena oprema zahteva popravke, delovi popravke, zamenjivanje i remont.

Priprema i vodjenje kupovine

Prije izabiranja i kupovine CCTV sistema, šef obezbedjenja bi trebalo da bude apsolutno siguran oko toga šta je potrebno a šta nije. Čari savršenog sistema mogu biti dovoljno privlačni da odvrate pažnju šefa obezbedjenja od osnovnih potreba objekta koji se štiti.

Zahtevi se, naravno, odredjuju na osnovu analize rizika. Dokumenti koji se izradjuju na osnovu analize obično uključuju fotografije i video trake napravljene pod različitim svetlosnim uslovima, beleške, crteže i preporuke za tehnički dizajn. Pomoć prilikom analize rizika je analiza prednosti troškova. Da bi analizirao CCTV sistem, šef obezbedjenja uporedjuje troškove i prednosti. Čest pristup je uporedjivanje cene robe i novca koji se čuva sprečavanjem ulaska uljeza ( lopova i drugih kriminalaca) i smanjenja zahteva za radnicima u obezbedjenju. Potrebni su sledeći koraci nakon kupovine CCTV sistema da bi se on koristio pravilno i efikasno.

Rukovodjenje sistemomPrvi korak je obučavanje operatora sistemom. Dogovor o kupovini često uključuje obučavanje od strane proizvodjača ili dobavljača. Opis posla sistemskog operatora, koji se priprema od strane šefa obezbedjenja, može da posluži kao priprema za trening. Sledeći korak je priprema pisanih procedura koje se često dobijaju od proizvodjača.

PraćenjeObezbedjenje funkcionisanja sistema je odgovornost šefa obezbedjenja. Briga o odgovornosti zahteva pažnju o detaljnosti i tačnosti, sa brigom o radu opreme i operatora. Greške u radu su česte u periodu odmah nakon pokretanja sistema, sa nekoliko grešaka koje se dese tokom daljeg rada sistema. Kako se pojedine greške otkrivaju, prave se ispravke na opremi, zadacima operatora, pisanim procedurama, i sadržaju treninga. Bitna, ali često nerazmatrana ispravka je ukljanjanje uslova koji vode ka dosadi tako što se posao operatera napravi što izazovnijim i interesanijim.

OdržavanjeOdržavanje sistema na optimalnom nivou zahteva brzu tehničku podršku. Relativno složena i brzo napredujća priroda CCTV-a zahteva nivo tehničke podrške koji se ne može naći često u grupi obezbedjenja. Znanje uključuje razumevanje sigurnosnih potreba obezbedjenja i koncept zaštite šefa obezbedjenja.

Kao što je slučaj sa većinom velikih kupovina, šef obezbedjenja pokušava da nadje tri ponude. Generalno, proizvodjači vrhunskih sistema su u mogućnosti da ponude visoko kvalitetne tehničke uslove. Vodeći proizvodjači CCTV sistema se reklamiraju u katalozima za sigurnosne proizvode.

OTKRIVANJE ULJEZA

Izuzetno važna funkcija kontrole pristupa je otkrivanje uljeza. Otkrivanje uljeza je jedan od glavnih razloga za kontrolu pristupa. Bez nje, dovodi se u pitanje celovitost objekta.

Sistem za otkrivanje uljeza (IDS), kao što se kaže u Poglavlju 11, „Fizička bezbednost,“ je postavljanje elektronske opreme za otkrivanje ulazaka ili pokušaja ulazaka uljeza i uključivanja alarma. IDS često uključuje elektronski nadzor kao zamenu za ljudski nadzor, čime se može smanjiti potreba za ljudima u obezbedjenju. Efektivan i dugotrajan IDS je profesionalno dizajniran, isplaniran, instaliran, i često servisiran. Bez ovih minimalnih standarda, IDS može biti ranjiv na nadmudrivanje, kvar i lažne uzbune.

Delovi IDS-a

Osnovni delovi funkcionalnog IDS-a su sledeći: Senzori koji otkrivaju ulazak Putevi koji povezuju senzore sa kontrolnom jedinicom i kontrolnu jedinicu sa

pločom koja uključuje alarm Kontrolna jedinica koja prati senzore, prima signale od njih i prenosi signal

alarma Ploča koja uključuje alarm sa vizuelnim i/ili zvučnim obaveštačima koja

upozorava ljude koji prate obezbedjenje na upad

VODJENJE CCTV SISTEMA

Pre kupovine

Izvoditi analizu rizika da se odrede bezbednosne potrebe objekta. Pregledati mesto i tokom dana i tokom noći, napraviti fotografije i video snimke, pripremiti beleške, i predvideti faktore okoline koji mogu uticati na rad CCTV sistema. Takodje predvideti moguće mešanje obližnjih objekata, kao što su putevi, aerodromi, i industrijske fabrike.

Odrediti CCTV aplikacije koji odgovaraju odredjenim bezbednosnim potrebama. Razviti šemu za povezivanje CCTV aplikacija u jedan sistem.

Odrediti kako ce CCTV sistem da radi sa drugim bezbednosnim sistemima, kao što su otkrivanje uljeza i kontrola pristupa.

Pripremiti tehnički dizajn i napraviti analizu dobrobiti troškova.

Kupovina

Odrediti dobavljača (na bazi ponuda, ako je moguće) Zahtevati od dobavljača da testira sistem i/ili delove sistema pre nego što ih

isporuči. Pripremiti raspored za prijem, instaliranje, testiranje i prihvatanje sistema. Osigurati instalaciju pod nadzorom eksperta dobavljača. Osigurati kalibraciju od strane dobavljača. Kalibracija uključuje uglove sočiva,

rezoluciju, polje pogleda, programiranje i saradnju sa senzorima i sistemima za spajanje.

Razviti pisane procedure da vode svaku osobu koja je umešana u operacije sistema.

Trenirati sistemske operatore. Testirati sistem. Ispraviti probleme pre prihvatanja sistema.

Posle kupovine

Izvoditi povremeno održavanje, kalibraciju, i rešavanje problema. Izvoditi trening za osveženje i trening novih sistemskih operatora. Razviti instalirani i funkcionalni sistem u ono što je bilo planirano i očekivano Pogledati analizu troškova i dodatke. Ispravljati pisane procedure.

Biranje senzora

Biranje senzora je odredjeno pretnjom upada, operativnom okolinom (npr. unutar objekta, napolju, ispod mora, klima), i ograničenjima izvorima energije. Tipovi senzora su sledeći:

Zapreminski i prostorni senzori koji otkrivaju pokrete u na odredjenom prostoru, npr. u sobi, i koriste se prema njihovim mogućnostima (npr. ultrasonički - zvučni talasi, mikrotalas – prekid linijskog signala, i pasivni infracrveni – otkrivanje temperature tela)

Beam senzori koji rade na principu infracrvenih i mikrotalasa Kontaktni senzori koji se aktiviraju kada se prekine veza tako što se razdvoje

magneti. Kontaktni senzori se najčešće postavljaju na vratima i prozorima. Senzori vibracije koji se postavljaju na čvrste strukture. Oni imaju inercioni

prekidač, koji reaguje na fizičke vibracije; geofon, koji reaguje kada se piezoelektrični kristal pritisne fizičkim vibracijama.

Zatvoreni senzori koji se aktiviraju kada se električna veza prekine ( npr. presecanjem žice u zidu ili unutar mreže na prozoru)

Težišni senzori koji reaguju kada se odredjena težina nadje na površini, kao što je korak uljeza na ploču ispod tepiha.

Video pokretni detektori se aktiviraju kada je pokret otkriven od strane video kamere.

Minimalna očekivanja

Efektivan IDS vrši sledeće funkcije

Radi uprkos potencijalnom mešanju okoline, kao što je ekstremno vreme i klima, potrese, topografske prepreke, i buka.

Odoleva ometanju i otkriva ga. Bezbedan je na greške (npr. nastavlja da radi kada prekine da radi primarni izvor

energije i uzbunjuje stanicu za nadgledanje kvara opreme). Ima pomoćni izvor energije kao što je neprekidni energetski sistem (UPS). Povezan je sa stanicom za posmatranje. Ima razradjenu sposobnost za odgovor kao što je sila obezbedjenja. Dizajniran je i planiran od strane IDS-obučenog inžinjera, uz pomoć važnog

profesionalca obezbedjenja.

ANALIZA PRETNJE

Priroda suočavanja sa pretnjom u zaštićenom objektu može biti posmatrana iz dva ugla. Tradicija – ili šta se dešavalo u prošlosti – je prvi ugao. Naš nivo bezbednosti je oblikovan po onome što smo naučili iz iskustva.

Drugi ugao gleda na izvore pretnje, koji mogu biti unutrašnji i spoljašnji. Unutrašnja pretnja je od strane radne snage; spoljašnja pretnja postoji izvan organizacije. Naša najveća briga, iako nije naša najveća izloženost, je spoljašnja pretnja od strane neveštih i vrlo veštih kriminalaca, otpuštenih bivših zaposlenih, destruktivnih pojedinaca, i terorista.

Drugi način da organizujemo naše mišljenje je primena pretpostavki. Tradicionalno opasne osobe su insajderi, oprotunisti i profesionalci. Za sprečavanje tradicionalnih pretnji koriste se savremei tipovi. Zbog diskusije, mi ćemo podeliti savremene na dve osnovne grupe: ideologe i osvetnike. Hajde da pogledamo svaki tip.

Insajderi

Unutrašnja pretnja se obično ogleda u kradji, uništenju, oštećenju i ometanju. Kombinacija fizičkog i proceduralnog obezbednje je vredna kod okrivanja unutrašnje pretnje. Kontrole pristupa – bar one koje regulišu kretanje ljudi kroz prvi i drugi nivo odbrane – neće često otkriti insajdere. Barijere i senzori na osetljivim mestima zaštite moku biti efektivni kod smanjivanja delovanja insajdera.

Dizajniranje IDS-a da štiti protiv unutrašnje pretnje zahteva značajno nadgledanje. Može se očekivati da insajder ima pristup zaključanim kombinacijama i ključevima, ima dobro radno znanje o sigurnosnoj opremi i procedurama, i oslobodjen je sumnje.

Oportunisti

Često, IDS je dizajniran sa spoljašnjom pretnjom na umu. Oportunistički uljez najčešće prati stazu najmanjeg otpora prilikom pokušaja da zaobidje bezbednosnu odbranu i nada se da deluje u bilo kojoj prilici koja mu se pruži. Oportunista je obično beznačajan, običan kriminalac sa manjkom prefinjenosti, inteligencije, i veštine. Jednom kada udje u zaštićeno područje, on ili ona se kreće u cilju traženja meta i prilika (npr. lako zamenljive stvari kao što je keš, nakit, male stvari, kompjuterska oprema, i nezaštišćene automobile). Neki uljezi u ovoj klasi su orijentisani na seksualne napade; oni traže šansu da napadnu nemoćne.

Profesionalci

Treći tip spoljašnje pretnje je vešti profesionalac koji ima odredjenu metu na umu, poseduje tehničko znanje o bezbednosnoj opremi i kako da je pobedi, ima opremu za zaobilaženje obezbedjenja i ostalu opremu, i radi prema planu. Profesionalac je često strpljiv i voljan da prekine plan kada se on ili ona suoči sa nepredvidjenim rizikom.

Ideolozi

Ideolog često radi sam ali je gotovo uvek moralno ili materijalno podržan od strane grupe koja se bavi religijom, nacionalizmom, ljudskim pravima, pravima životinja, zaštitom životne sredine, ili drugim stvarima. Grupa ima svoj izbor meta, načine za postizanje ciljeva, i bazu za podršku.

Generalno pravilo, materijalna pohlepa i neostvarene psihološke potrebe nisu motivatori za ideološku grupu, iako grupe imaju istoriju korištenja pljački i kidnapovanja da bi ostvarili ciljeve. Taktika grupe može da varira od terorističkih akata, kao što su postavljanje bombi i ubistva, do čisto simboličnih akata, kao što su prolivanje krvi na zidove ili spaljivanje zastave na javnom mestu. Ideolog može i ne mora da bude vešt i često je inteligentan, čvrsto posvećen i odlučan, i voljan da rizikuje i snosi posledice u slučaju da bude uhvaćen.

Upad u cilju da se napravi problem se često radi od strane mnogo uljeza istovremeno, što nadjačava sposobnost odgovora. Kapacitet sigurnosnog sistema da se bori sa upadima može biti značajno proširen kada šef obezbedjenja ima sposobnost da skuplja inteligentne ljude i ima dovoljno vremena da pripremi i prilagodi nivo zaštite objekta.

Osvetnici

Broj incidenata koji uključuje nasilje od strane zaposlenog (ili bivšeg zaposlenog) protiv kolegi i nadredjenog se dramatično povećao poslednjih godina. Broj povreda i smrti na poslu se takodje povećao. Kada se uključi i pucnjava povezana sa pljačkom, ubistva na radnom mestu su vodeći razlog smrti na poslu.

Ubistva na radnom mestu su često rezultat toga da nestabilni zaposleni biva otpušten; radnik se vrati sa puškom i ubije nadzornika i ostale što mu se nadju na putu. Kada se poveća broj otpuštanja, nasilje je takodje u porastu.

Zaposleni koji oslobadjaju frustraciju kroz činove nasilja često imaju istoriju nasilja i menjanje ponašanja na poslu može da bude znak da im raste frustracija. Ovde je značajno da prethodne provere mogu biti od pomoći prilikom odredjivanja prijavljenih koji donose nasilje na radno mesto, i da nadzornik treba biti obavešten na radikalne promene u stavovima radnika i radu tokom perioda otpuštanja.

Šef obezbedjenja takodje treba da deluje brzo u cilju sprečavanja pristupa zaposlenima koji su otpušteni i da da upozorenje ostalim radnicima i radnicima obezbedjenja koje ih obaveštava o povretku na posao otpuštenog radnika. Još važnije, šef obezbedjenja treba da ima plan i procedure obračunavanja sa nasilljem na poslu.