KOR Svetomir Bojanin FG4

SVETOMIR BOJANIN

Defektolo{ki fakultetBeograd

Razvoj iidentiteta lli~nosti

Apstrakt: U radu se obra|uje razvoj qudskog identitetasa stanovi{ta ~ovekovog doìvqavawa u ravni svojeupojedina~enosti, u odnosu na svet u kome ìvi i premakome se odre|uje kao Neko sebi samima kao i drugima.Identitet ~oveka kao bi}a upojedina~ene egzistencije,doìvqava se i prepoznaje kontinuitetom vremena uokviru koga se primaju draì koje opaà i kontinuite-tom prostora tela, u vidu celine tela, u koje se ti opa-àji slivaju. Svaki opaàj uvek podsti~e izvesno ose}a-we prijatnosti ili neprijatnosti ~ime se on vrednujeza subjekt koji opaà i time doìvqava kao druga~i-jost od onoga {to se opaà. Ti opaàji proèti osnov-nom ose}ajno{}u, saìmaju se i prepoznaju kao sup-strat sopstvenog postojawa u toj nekoj vremenskojome|enosti, u odnosu na okruèwe, sa kojima je subjekt ustalnom dodiru telom i ~ulima, a kasnije, i istan~anomose}ajno{}u i mi{qu. On time otkriva svet sa kojim sedodiruje, kao ne{to sebi strano, ne-moje i kao ono {toon nije, kao ne-ja. Sam supstrat postojawa se prepozna-je u svojoj upojedina~enosti naspram okruèwa kao jednoJa koje postoji, kao postojawe koje se doìvqava samo so-bom kao: Ja jesam!, Ja èlim! i Ja mogu! Upojedina~en~ovek kao bi}e-u-svetu, susre}e se sa ~itavim nizom ne-jasa kojim je u neprestanom odnosu, stalno se opredequju}isvojim akcijama i u svojim mislima za ono {to jeste, ~i-me je obeleèn i u odnosu na ono {to nije. Tako nastaje~itav niz qudskih identiteta koje delimo u tri sloja ito na: – nepromewive identitete, odre|ene biolo{kim iprostornim ~iwenicama, na kojima se zasniva: identi-tet sopstvenosti jednog Ja jesam, porodi~ni identitet,

67

UDK 172.1:159.923.2

SVETOMIR BBOJANIN

68

Li~nost i identitet

Identitet je gradivni elemenat ili supstrat li~nostisvakog qudskog bi}a, grade}i wene vidove ospoqewa i voqnog is-poqavawa u zajednici. Osoba se prepoznaje po tome {to jeste, {topostoji i odre|ena je identitetom sopstvenosti, dok je li~-nost odre|ena i svim onim drugim identitetima {to se zasnivajuna kvalitetu odnosa neke osobe sa okruèwem, ispoqavaju}i este-ti~nost, eti~nost i kreativnost uspostavqenih i uspostavqa-nih odnosa u ravni Ja – svet.

Identitet ~oveka kao bi}a svesne, upojedina~ene egzisten-cije, doìvqava se i prepoznaje kontinuitetom vremena u okvi-ru koga se primaju draì {to ih opaà i kontinuitetom pro-stora tela u vidu celine tela u koje se ti opaàji slivaju.

Svaki opaàj podsti~e izvesno ose}awe prijatnosti ili ne-prijatnosti, ~ime se on vrednuje za subjekt koji opaà i koji setim opaàwem, proètim ose}ajno{}u, doìvqava kao druga~i-jost u odnosu na ono {to opaà.

Ja postojim samo kada sams drugim, sam nisam ni{ta.

(Jaspers, “Uvod u filozofiju”,. str. 140)

rasni identitet i zavi~ajni identitet; – promewiveidentitete, date odre|enim nivoom mentalne razvijeno-sti i duhovnosti: nacionalni i verski identitet i – socijalne identitete, date doìvqajem grupne i kla-sne pripadnosti, koji se mewaju uzrastom, promenom{kole, profesije, stale{ke i klasne odre|enosti i sl.Prva dva sloja identiteta se javqaju uzastopno, kako seodvija proces uzrastawa, i ~ine vertikalni pravac ra-zvoja samopoznavawa, dok se socijalni identiteti ja-vqaju, na svoj na~in, u svakoj od ovih etapa razvoja u ho-rizontalnoj ravni, traju}i onoliko koliko traje i da-to angaòvawe osobe u svom socijalnom poqu. Osnovnustrukturu svih identiteta ~ini eti~nost qudskog bi}a,po kojoj se i procewuje wihova vrednost i stalnost.

Kqu~ne re~i:identitet, helen-stvo, nacija, naci-onalna svest, qu-bav, moralnost,religija, verskoose}awe, bezuslo-vni zahtev.

RAZVOJ IIDENTITETA LLI^NOSTI

69

Saìmawem tih opaàja proètih osnovnom ose}ajno{}u{to ih uvek prati, izdvaja se doìvqaj sopstvenog, upojedina~enogpostojawa u odnosu na okruèwe, sa kojim je subjekt u neprestanomdodiru telom i ~ulima, kasnije i istan~anom ose}ajno{}u i mi-slima, otkrivaju}i ih kao ne{to sebi strano, ne-moje, i kao ono{to nije, kao ne-ja.

Taj supstrat postojawa koji opaà i vrednuje, prihvata iodbacuje, postepeno se prepoznaje kao upojedina~enost postoja-wa, kao sopstveno postojawe definisano svojim prisustvom uokruèwu, i svojim o~ekivawima od okruèwa. Ono stupa u aktiv-ni, kreativni odnos sa okruèwem, jasno izraèn stavom i, ne{tokasnije, jasno iskazan re~ju: Ja jesam! Ja èlim! i Ja mogu!

Svaki identitet svakog Ja jesam, nastaje susretom sa sop-stvenom druga~ijosti. ôvek se sa svojom upojedina~enosti su-sre}e sa ~itavim nizom ne-ja sa kojim je u neprestanom odnosu,stalno se opredequju}i svojim akcijama i u svojim mislima. Takose ospoqava ~itavim nizom svojih identiteta koje delimo na:

– nepromewive identitete, odre|ene biolo{kim i prostra-nim ~iwenicama, koje ~ine: identitet sopstvenosti jednog Jajesam, porodi~ni identitet, rasni identitet i zavi~ajni iden-titet;

– promewive identitete, date odre|enim nivoom mentalnerazvijenosti i duhovnosti: nacionalni i verski identitet i

– socijalni identitet zasnovan na doìvqaju grupne profe-sionalne i klasne odre|enosti koji se mewa tokom samog uzrasta-wa promenama razredne zajednice, {kole, sportske angaòvano-sti, profesije, staleà, klasne pripadnosti i sl.

Prva dva vida ~ovekovih identiteta se javqaju i nadogra|ujujedan na drugi, tokom uzrastawa, ~ine}i uzlazni redosled razvojasamoupoznavawa, dok se socijalni identiteti javqaju na svoj na-~in, u svakoj etapi razvoja u horizontalnoj ravni, traju}i onolikokoliko traje i dato angaòvawe osobe u razvoju u svom socijalnompoqu.

Telo i kvaliteti saznajno-emocionalnih odnosa sa realite-tom mewaju se tokom uzrastawa, i, kasnije, tokom ìvota, {to me-wa identitet svakoga od nas za druge, ali doìvqaj sopstvenog

SVETOMIR BBOJANIN

70

identiteta za nas same ostaje isti, jer sve novo {to donosi vre-me, i saìma sa prethodnim, u ravni pukih doìvqavawa uvek pra-ti ìvom svesno{}u. Identitet se uvek reorganizuje prema timiskustvima, kao svesnost ~oveka o sebi samome u svakom trenutkuìvota, usmeren uvek prema budu}nosti u svojim konceptima.

Promene koje se de{avaju u odre|enim situacijama, na pri-mer, tokom gubitka svesti, zahtevaju vreme da ih li~nost, kasnijeu svesnom stawu, ukqu~i u svoj identitet. Ili, kada se naglo, neo-~ekivano dese neke nesre}e, neprijatnosti, neke osobe nisu dugo ustawu da ih integri{u sopstvenom svesno{}u u svest o sebi i sop-stvenom na~inu postojawa, grade}i time klini~ke slike histeri-formnih kriza mentalnog zdravqa.

U svakoj etapi razvoja, li~nost se ospoqava onim identi-tetima do kojih je dorasla ili koje je, u toj, datoj fazi razvoja,razvila.

Nedogra|en prethodni ometa jasno}u ostvarivawa onog sle-de}eg. Svoj identitet kao:

– qudska bi}a prepoznajemo u susretawu sa prostorom i we-govom raznovrsno{}u oblika, sa ìvotiwskim carstvom i svetombiqa {to nas okruùje; kao

– li~nost se samosaznajemo susretawem sa drugim qudima, akao

– ~ovek, prepoznajemo se u odnosu na svest o Bogu, bilo reli-gijskim poimawem sveta bilo filosofskim konstruktima kojimase taj odnos razmatra, pri ~emu se prepoznajemo po svemu onome{to nismo dostigli ni u ravni biolo{kih kvaliteta, ni u rav-ni estetskih vrednosti i eti~kih vrlina, ni u ravni na{e te-`we za savr{enstvom u svom stvarala{tvu.

Samim tim, ~ovek se ospoqava onim {to jeste, a {to ga ~inibi}em neizmerne te`we za stalnim usavr{avawem, koja je osno-vno obele`je wegovog qudskog na~ina postojawa.

Bez jasnog identiteta nema ni jasnih moralnih stavova niodluka. Kod nejasnih, odluke se donose pod prete`nim uticajemspoqnih ~inilaca koji su promewivi i ~esto vo|eni nekim dru-gim, li~nosti nepoznatim ciqevima, {to im se time name}u kaoweni li~ni ciqevi. To dovodi do intrapsihi~kih konflikata,


71

razli~itih po dubini i op{tem u~inku na integrativne proceseli~nosti.

Centralni problem kriza mentalnog zdravqa u adolescen-ciji i jeste pojava krize identiteta.

Identitet sopstvenosti

ôvek se prvo prepoznaje u svojoj druga~ijosti od onog {toopaà, upojedina~en ba{ kao to bi}e koje se doìvqava da jeste iba{ u tom svetu, koji je jedino mogu}i svet za wega koji tu jeste.

Prepoznaje se svojim najsubjektivnijim potrebama, o~ekuju-}i da ih taj jedino poznati svet zadovoqi. Te potrebe dete doì-vqava kao op{te zakonitosti {to vladaju realitetom kojiìvi i za koji jedino i zna. Na tome se zasniva egocentrizam i sa-znajnih procesa i ose}ajnosti qudskog bi}a u tim wegovim prvimproplamsajima u socijalnom poqu.

Identitet sopstvenosti se gradi iskustvima:– tela i senzomotorike kao celine; – aktivnostima psihomotorike,– govora kao akcije (glas, na~in, jezik),– govora kao iskaza i– rasu|ivawa,

uz svesno prepoznavawe tih iskustava kao celovitosti doì-vqaja Ja, kao: Ja jesam, Ja postojim.

Dete se time “izqu{ti” kao sopstvenost iz prvobitnog do-ìvqaja homogenosti sveta, grade}i sebe naspram sveta, iz koga setime izdvaja u svoje upojedina~ewe. Personifikacija realitetau odnosu na koji se odvija upojedina~avawe qudskog bi}a u razvoju,jeste bi}e majke. Dete, za~u|eno likom majke (likom drugog) u tre-}em mesecu ìvota, koji lebdi neodre|eno na horizontu wegovogpoqa postojawa, otkriva svet i radovawe. Postepenim saìma-wem iskustava dodira sopstvenog tela sa telom drugoga, deteotkriva dve celine: sebe i drugog, koji je potpuno nezavistan odwegovog na~ina postojawa, ali uvek je ve} tu u poqu postojawa.Tek tada, negde posle osmog meseca ìvota, otkriva sasvim jasno

SVETOMIR BBOJANIN

72

da ne postoji sam nego da sapostoji uvek s nekim drugim i da pu-tem toga sapostojawa i samog sebe sebi otkriva.

To pobu|uje strepwu nad tim da li se u tom poqu odnosa sadrugim odvija sve kako bi to ba{ trebalo da bude, jer ono ne moèda kontroli{e ni namere ni aktivnosti drugog. Time zaìvqavaprvi sloj doìvqaja kojim defini{emo sami sebi me|e tela kaogranice sopstvenog bi}a, sopstvenog postojawa, sa svojom inti-mom skrivenom u tom telu, koja i daqe ostaje neome|enom u svo-jim dubinama. Pri tom, {to je saznawe granica sopstvenog poqapostojawa jasnije, to je i te`wa za komunikacijom sa drugim ve}ai raznovrsnija.

Jaspers }e na ovu temi re}i: “Ja postojim samo kada sam sdrugim, sam nisam ni{ta” (4; str. 40).

Putem opaàwa i baratawa sa predmetima i sve celovitijegsagledavawa i doìvqavawa majke kao pojave drugoga kojim se od-re|uje, dete sagledava:

– duìne trajawa prijatnih i neprijatnih ose}awa {to ihpobu|uju odre|eni predmeti, doga|awa i osobe u okruèwu,

– odnose u prostoru i oblike predmeta {to ih opaà,– li~nost majke kao okosnicu prema kojoj se odre|uje i sa-

mosagledava,– qubav usmerenu, sa mawim ili ve}im intenzitetom, prema

pojedinim predmetima, a posebno qubav prema majci, kao centruorijentacije u tom uzrasnom dobu i

– strepwu da je ne izgubi. Odre|uju}i se svojim telom u odnosu na predmete i postoja-

we drugog – majke, koja je uvek dominantna u svim tim odnosima, is-kustva deteta se uslo`wavaju i integri{u u celovit doìvqaj se-be sama, kao posebnosti u odnosu na svet predmeta i osoba oko nas.Taj doìvqaj uvek prati odre|eno raspoloèwe, koje se prepozna-je sve{}u deteta.

Raspoloèwe, kao osamostaqeni oblik ose}ajnosti, od tada,proìma sve opaàje, sve sadràje fantazmati~nog sveta i sve-snost deteta u datom trenutku, grade}i time jedinstven doìvqajsopstvenog postojawa kao celovitu i nedeqivu pojavu ìvota ~o-


73

veka. Ono moè da bude ovakvo ili onakvo, ali uvek je nekakvo iuvek ukazuje na jednost postojawa svakoga od nas (Bolnov, 5).

Tako ucelovqen doìvqaj sebe sama, negde se u tre}oj godi-ni prepoznaje u ravni misaonih procesa, kao pojam ja.

Svako ja nastaje istovremeno sa bilo kojim ti; oni su jednodrugom odsjaj kojim se prepoznaju i razumeju kao pojave u svetu. Satim parom ja – ti se i zasniva ~ovekov identitet.

Identitet sopstvenosti, koji se time uspostavqa, oso-vinska je struktura svih kasnijih identiteta, kao i pojave li~no-sti, {to se tako|e na wemu zasniva. Wega obeleàva egocentri~-nost sopstvenog Ja naspram svakog Ne-Ja u odnosu na koje se onoidentifikuje, o~ekuju}i da je svako Ne-Ja, u funkciji wegovih, sa-svim subjektivnih potreba. Tom egocentri~no{}u se, u stvari,ostvaruje i odràva postojawe svakog pukog Ja, i na kasnijim uzra-stima, posle tre}e godine ìvota, do kada je ono u punom formi-rawu i delovawu. Ukoliko se ne pojave strukture li~nosti ~ije sejavqawe o~ekuje na tim niìm uzrastima, qudsko bi}e ostaje uravni op{te te`we za osiguravawem opstajawa, ili u ravni iden-titeta sopstvenosti.

Otkrivawem drugog i sveta stvari, prepoznajemo i postoja-we paralelnih potreba i vrednosti drugih, sa kojima se proìma-mo i koje, postepeno, moramo da priznamo kao obele`je realitetau kome jesmo, odri~u}i se sopstvene omnipotencije u korist“pravednosti” koja se, tu, tek samo nazire, potom usvaja silom“stawa stvari”, sasvim parcijalno, a tek u pubertetnom dobu ikona~no razume u svojoj celovitosti.

Porodi~ni identitet

1.

Porodi~ni identitet je sazdan na biolo{ki motivisanimpotrebama za zajedni{tvom i na sabornoj udruènosti wenih~lanova. Unutar we se oblikuju identiteti sopstvenosti sva-kog pojedinog ~lana porodice, koji se me|usobno prihvataju i pro-ìmaju qubavqu. U okviru we se doìvqavaju bazi~ni me|uqud-

SVETOMIR BBOJANIN

74

ski odnosi koji podsti~u razvoj govora, estetskih i eti~kih po-treba li~nosti i oblikuju odnos prema kreativnosti, {to ga udetiwstvu ispoqava svako qudsko bi}e.

Kada se porodice me|usobno su~ele, u dinamici ìvqewa uokviru jedne zajednice, prepoznaju me|usobno svoje osobenosti.Svaka porodi~na zajednica je druga~ija od onih drugih po:

– broju svojih ~lanova, – razli~itosti wihovih izgleda, starosti ili uzrasta, i

temperamenata,– materijalnim mogu}nostima i tako redom.Porodi~ni identitet se zasniva na identitetu sopstveno-

sti, koji je odre|en likom i li~nosti majke i postojawa drugogsa kojim dete zasniva svoje prvo intersubjektivno poqe, koje jetemeq porodi~nih odnosa i svih kasnijih qudskih zajedni{tava.

Od same pojave bi}a deteta u svetu, ono istraùje i stalnopostavqa, dogra|uje i time odre|uje granice svoga postojawa te-lom, a potom i u ravni ose}awa i misli. Stalnim nastojawem da de-fini{e i u~vr{}uje sopstveno postojawe, ono se ome|uje od svega{to nije, da bi wemu samome bivalo sve jasnije to {to ono kao bi-}e jeste. Stalnim utvr|ivawem onog {to jeste od onog {to ni-je, dete–~ovek se, od tih najranijih dana svoga ìvota, upoznajesamim sobom i upoznaje svet u kome postoji. Ono tako utemequjesopstveni doìvqaj sebe samog, prepoznavaju}i se kao Ja–u –svetu.

Dakle, rani intersubjektivni odnos majka–dete ~ini da onodoìvi sopstveno bi}e, sebe sama, proètog egzistencijom drugog.Tako se ono, u sopstvenoj svesti, samosagledava prvo kao upojedi-na~eno u odnosu na ~lanove porodi~nog kruga, {to omogu}ava uvidu sebe kao pripadnika tog zajedni{tva upojedina~enih koji gradetaj porodi~ni krug. Tako se ja samosaznaje kao pripadnik porodi~-ne grupe.

2.

Svako ja je apsolutno to, samo u porodi~nom krugu. Porodi-ca je prvi sloj sveta koji dete sagledava, samosagledavaju}i se isamo u wemu. Izvan wega, svako Ja je prepokriveno i sa jedno mi,


75

ili sa nekim oni, sa nekim wihov, na{, va{, dakle sa ~itavim ni-zom identiteta kojima se kao qudi prepoznajemo, zavisno od situ-acije u kojoj se dete ospoqava kao pojava, ili ispoqava kao li~-nost.

Otkrivaju}i usmerenu qubav prema majci, dete tu qubav gra-na prema svemu onome {to opaà u wenom okruèwu, sa ~im onadolazi u dodir, otkrivaju}i tako maternalizovani svet koji usva-ja kao svoj svet, doìvqavaju}i ga wemu pripadaju}im posedom. Tajsvet ~ini porodi~ni krug osoba i predmeta, svet estetike ieti~nosti koje se u woj neguju i kojima se podre|uju biolo{ki da-te nagonske te`we ~ija se zadovoqewa mogu odga|ati pa i ukida-ti shodno slobodnoj voqi koju pokre}e i motivi{e wegova li~-nost, a koja se budi i modeluje u porodi~nom okruèwu.

Dinamika odnosa u porodi~nom krugu, usmerena prema dete-tu, ostvaruje u wemu doìvqaj prepoznavawa sebe kroz odnose kojeuspostavqa sa majkom i sa drugim ~lanovima porodice, zasnivaju-}i time prva iskustva o zajedni~ewu me|u qudima i odnosu sa sve-tom stvari koje se tu javqaju kao me|a{i poqa postojawa ili kaoupotrebni predmeti.

Iskora~uju}i izvan porodi~nog kruga, ono doìvqava nove idruga~ije na~ine opho|ewa, nove osobe i nove prostore, ose}aju}ise pri tim otkri}ima stranim u datim okolnostima. Tako uo~avai druge porodi~ne sredine, osobe i decu iz tih sredina, naspramkojih otkriva osobenosti svoje porodice i svoju porodi~nu pri-padnost.

Samosaznajemo se, dakle, prvo kao bi}a odre|ena pukim po-stojawem – kao ja, svojim identitetom sopstvenosti. Potom, sasvojim porodi~nim identitetom, prepoznajmo se kao bi}a dru-{tvenog i duhovnog pripadni{tva, sa sve jasnijim specifi~nosti-ma svojih èqa, zahteva i stavova, u odnosu na okruèwe – i takogradimo prve slojeve li~nosti u wenom stalnom nastajawu.

Rasni identitet

Rasni identitet se zasniva na boji koè ili na nekim drugimantropolo{kim parametrima, dakle na ~iwenicama datim gen-

SVETOMIR BBOJANIN

76

skim kodom u pukoj biolo{koj ravni, kojoj ne pripadaju druge uro-|ene ~ovekove osobine od kojih zavisi oqu|ewe qudskog bi}a ilihominizacija, a to su: jezik, potrebe za eti~no{}u, esteti~no-{}u i kreativno{}u u svom delovawu i pona{awu, koje su svoj-stvo i obele`je svih qudi od wihove pojave na zemqi do danas.

Rasisti~ke ideje koje dele qude na one vi{e i one niè vr-ste, ili na one vi{e opasne po opstanak qudi od drugih, ili naone koje su vi{e vredne da ìve od drugih, ne mogu da budu stimu-lativne ni za saznavawe istine o ìvotu, a samim tim ni za raz-voj qudske misli uop{te.

Zavi~ajni identitet

1.

Doìvqaj zavi~ajnog identiteta qudi se zasniva na se}a-wima na odre|ene prostore na kojima je ~ovek provodio deo svogìvota, u vreme kada mu be{e sve onako kako to treba da bude u jed-nom qudskom ìvotu, kada i on be{e Neko drugima, i kada svi onibehu Neko wemu samome, kada je ìvot bio zna~ajan, vredan da seìvi, a u wemu sve istinito. Qudi na tim prostorima, i ina~eudruèni zahtevima {to ih konfiguracija terena i klimatskiuslovi postavqahu wihovom zajedni{tvu, uvek su proèti jednidrugima, i me|usobno bliski po te{ko}ama i radovawima {to imto udruìvawe datim prostornim odre|ewem name}e ili nudi,doìvqavaju se u odre|enom zajedni~ewu, na svim stranama sveta.

Svako od qudi na svoj na~in odabire svoje zavi~ajne predele,koji, vezani za terene na{ih dvori{ta, gradskih ~etvrti, malihgradova, sela i zaseoka, dobijaju stalnost u se}awima svakog poje-dinca me|u qudima. Te zavi~ajne prostore i zavi~ajna vremenaprizivamo u se}awa uvek onda kada je realitet tako frustrantan,da imamo potrebu da to “zale~imo” svojim prise}awima na sasvim~vrstu ~iwenicu da i mi besmo jednom wegovi miqenici.

Zavi~ajnost se prepoznaje po geografskom odre|ewu i nazi-va se geografskim nazivom koje nosi podru~je datog zavi~aja.


77

Ona se zasniva na esteti~nosti qudskog ìvota, jer ga sei se}amo po tom {to tamo i tada ìvot be{e lep, prijatni odno-si sa drugima, a posebno oni prema nama.

Zavi~ajni identitet uplivava u nacionalni identitetteè}i uvek ka vi{oj ravni u procesima integracije qudskog na-~ina postojawa, kao {to je i identitet sopstvenosti uplovio uporodi~ni identitet, a ovaj u zavi~ajni, ne gube}i pri tom nije-dan svoju samosvojnost.

Rani oblici odnosa prema ìvotu su autonomni, konsti-tutivni elementi onih zrelijih, sloènijih, istan~anijih, kao{to se doga|a i u razvoju saznajnih procesa u celini ili po struk-turama koje grade te procese. Tako se razvijaju, na primer, proce-si dogradwe i zrewa inteligencije ili misaonih funkcija, kakonam je to razotkrio Pijaè.

U slu~ajevima razgradwe vi{ih oblika ìvota, pa i qud-skog identiteta, funkcije ponovo preuzimaju oni o~uvani iden-titeti nièg reda, na koje se, na primer, u slu~aju o{te}ewa saz-najnih sposobnosti, oslawa neuropsiholo{ka rehabilitacija.

2.

Porodica je uvek ome|ena jednim istim prostorom u kome or-ganizuje svoj ìvot. Svako izlaèwe izvan sopstvene sobe, stana,zgrade, otvara detetu nove mogu}nosti i nove neposredno doìv-qavane predmete, osobe i oblike prostranstava {to okruùje po-rodi~no tle, ~ine}i sa wim zajedno celinu.

Tim izlaèwima izvan porodi~nih prostora dete, postepe-no, sti~e sigurnost kretawa novim terenima, istan~ava sposob-nost prepoznavawa i vrednovawa ~ari novine i susretawa, pro-ose}avaju}i taj svet predmeta, osoba i {ireg okruèwa i usva-jaju}i ga time. Tako otkriva prostorni kontinuitet izme|umaternalizovanog sveta porodice, i {ire zajednice u kojoj ìveprijateqi wegovih roditeqa, deca tih prijateqa, poznanici {toim dolaze u ku}u, u stan, radi razli~itih potreba i tako se homo-

SVETOMIR BBOJANIN

78

genizuje, u ravni ose}ajnosti, ~itav niz porodi~nih identiteta,grade}i zavi~ajni svet detiwstva, koji ~ine:

– zavi~ajni prostor, – zavi~ajna atmosfera odnosa me|u qudima,– zavi~ajno vreme,

i time ostvaren zavi~ajni identitet.Zavi~ajnost prostora, vremena i ose}ajnosti {to ih pra-

ti, ~ovek otkriva tek kada ih prepozna u sebi i defini{e ome|e-wem sa nekim drugim prostorima, vremenima i li~nostima. Tekupore|ivawe, kao neka vrsta dijalo{kog odnosa, omogu}ava razli-kovawe jedne faze razvoja sopstvene svesnosti od druge.

Nastajawe prvih obrisa zavi~ajnosti, kao posebnog kvalite-ta ìvota koji smo proìveli, nazire se ve} kod sasvim male de-ce. Prepoznaje se u zahtevu deteta koji glasi: Pri~aj mi kad sambio mali, zahtevaju}i da mu se prepri~ava ne{to iz neke ranijefaze wegovog razvoja, {to be{e nekonfliktno ili uspe{no raz-re{eno.

Bez obzira na novo vreme koje je obeleèno i time da se mno-ge porodice ~esto sele, tokom odrastawa dece, iz jednog mesta udrugo ili iz jednog dela megalopolisa u drugi, ona uvek ponesu usvojim se}awima one predele i ona prijateqstva u kojima su seose}ali najcelovitije kao qudi.

Me|utim, tokom detiwstva, naro~ito u stawima disharmo-ni~nog razvoja, deca, koja se doìvqavaju usamqenom, doìvqava-ju svoju zavi~ajnost ~ak u intrauterinom dobu razvoja, {to semanifestuje potrebom da se klate – quqaju (vestibularno zadovo-qewe), kad se zateknu negde sami, izvan pogleda drugih ili “rokin-gom”, (okre}u glavu desno-levo) pri uspavqivawu.

Vestibularna zadovoqstva u vidu quqawa, javqaju se, usvom elementarnom vidu, jo{ u intrauterinom dobu. Od prvih ~a-sova po poro|aju, kao i tokom celog bebstva, quqawe se koristi usvrhu smirivawa deteta, ~ime se ostvaruje prenos ranih ìvotnihiskustava ploda, kao pomo} u ostvarivawu povoqnijih na~ina po-stojawa u wegovom novom ìvotnom realitetu. Klackalica, quqa-{ka, ringi{pil pruàju posebno zadovoqstvo deci, koja za ~astim igrama prekidaju i grupne igre i druèwa. Kako oblasti za


79

ravnoteù postaju zrelije tako i quqawa postaju sloènija: po-cupkivawe uz lepr{awe rukama, kla}ewa telom, roking, kojima,na primer, dete sa autizmom priziva svoja zavi~ajna vremena da mupruè radovawe u wegovoj tegobnoj sada{wosti (1).

Zavi~ajnost, dakle, ne leì u istim slojevima pro{lostiza sve nas jednako. Svakako, kada ~ovek pro|e ~itav niz ìvotnihetapa, moè da smatra svojom zavi~ajnosti uvek neki drugi periodìvota i na kasnijim uzrastima, znatno iznad detiwstva i ranemladosti, koji se, ipak, naj~e{}e uzimaju za doba kad ~oveku be{enajlep{e u wegovom ìvotu.

3.

Zavi~ajna pripadnost, kao prvenstveno, geografski odre-|ena, obuhvata sve stanovnike jednog zavi~ajnog podru~ja koji mo-gu da budu pripadnici razli~itih naroda, rasa i veroispovesti,i razli~itih klasnih slojeva. Wih sve homogenizuje istost pro-stornosti kao na primer: ravnice ili pobr|a, primorja ili po-re~ja, {umovite oblasti ili stepski predeli, urbane celine iliruralna naseqa, sa istosti klimatskih uslova, te su i doìvqa-ji svih stanovnika istih zavi~aja sli~ni, srodni, mnogi i zajed-ni~ki, koji im integri{u ose}awa {to uvek pripadaju nekoj is-toj sada{wosti koju su, neko vreme, provodili zajedno, u ta nekaista zavi~ajna vremena.

Qudi istog zavi~aja se nazivaju prema nazivu tog geograf-skog podru~ja, ali pri tom se ni malo ne poni{tava wihov poro-di~ni, rasni, nacionalni ili verski identitet kome pripadaju poostvarenom stepenu svesnog integrisawa qudske ose}ajnosti u sva-kom pojedinom ~lanu porodi~nih zajednica koje ~ine istu zavi~aj-nost.

Se}awa na zavi~ajnost su tim intenzivnija {to smo se daqeod we nekud odselili, ili {to smo se vi{e od we udaqili godina-ma ìvota koje su se ve} namnoìle i prete zaboravqawu vremenakad smo sebi samima toliko zna~ili.

Zavi~ajni identitet nam je uvek sve ~e{}e u svesti kao po-sledwa vrednost do koje smo do{li, {to nam je jasnije da smo se ma-

SVETOMIR BBOJANIN

80

we ostvarili u nekim novim predelima koje smo sebi obe}avali, ado kojih ili nismo ni do{li, ili koje smo tek dotakli, ostaju}i nawihovim marginama.

Zavi~ajnost se odre|uje ~ulnim opaàwima i ose}ajno{}u{to ih je pratila, uvek u odre|enom vremenu. Naj~e{}e se i ute-mequje tokom faze bajkovitog detiwstva i ra|awa te oblikova-wa konkretnih logi~kih operacija, u vreme potreba za polaznomo~iglednosti pri stvarawu legendi.

Nacionalni identitet

Nacionalni identitet je obavezni sloj ~ovekovog identite-ta. Nastaje u vreme:

– dogradwe posledwih faza inteligencije, – ostvarewa mogu}nosti homogenizacije doga|awa u trodi-

menzionalnom vremenu sopstvenom ose}ajno{}u, i – pojave odgovornosti za sve izre~eno i ura|eno, {to se do-

stiè na adolescentnom uzrastu, kada se i jasno defini{e sve-snost o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

Prepoznaje se po okupqawu ore|ene zajednice kroz vekove oko: – osobenosti kulture koju neguju i kojom doprinose op{tem

qudskom nasle|u, – hijerarhije eti~kih vrednosti koje po{tuju i– simbola kroz koje se sve to projavquje,

oblikuju}i time samosvest qudi te zajednice, kroz vekove.Zasniva se:– vrlinom u dubinama vremena,– kreativnim samoostvarivawem u sada{wosti koja pro-

ti~e,– opstajawem osmi{qenom budu}no{}u, u koju se slivaju na-

dawa i projekti jednog naroda, u celini.Nacionalni junak ili idol, koji je identifikacioni uzor

pripadnika jedne nacionalne kulture, uvek je posve}en vrlinama:– pravi~nosti prema drugima,– qubavi prema svom narodu,– spremnosti na po`rtvovawe za drugog.


81

Nacionalni identitet je dat saìmawem iskustava i te-ku}eg ìvqewa qudi jedne nacionalne zajednice, oko biofilnihkoncepata opstajawa u vrlini, kroz vreme.

Imenuje se specifi~nim nazivima koji samo wemu pripadaju,a dobijaju zna~ewa po osobenosti qudi te nacije, koju sami èle daistaknu ili kako ih wihovi susedi prepoznaju.

Nazivima naroda se, ~esto, obeleàvaju prostranstva na ko-jima oni ìve. Samo se neke nacije, obi~no one nove, tek u zasni-vawu, nazivaju po svom geografskom odre|ewu ili po administra-tivnoj jedinici kojoj pripadaju.

[ovinizam i nacizam su neprijateqi svakog nacionalnogose}awa i svakog nacionalizma. To su tanatofilni konceptirazgradwe qudskog zajedni{tva.

Nacionalnost nastaje homogenizovawemdoìvqaja zajednice u vremenu

Doìvqaj nacionalne samosvesti je zasnovan na mogu}nostihomogenizovawa doga|awa kroz istoriju ose}ajno{}u qudi, ~imese zasnivaju motivacije za delovawa, osmi{qavane budu}no{}u, kakojoj svaka sada{wost stremi. Saìmawe doga|awa u vremenu jeuvek zasnovano na wihovoj srodnosti po eti~nosti koja im dava-{e smisao kroz vremena {to su proticala, i koja je jo{ uvek savre-mena i mogu}i pokreta~ motivacija u sada{wem trenutku.

Nacionalna samosvest, dakle, ~ini, sve tri dimenzije vreme-na aktuelnim i delatnim u svakom trenutku sada{wosti, ostvaru-ju}i time ~in odgovornosti koji povezuje qudsko postojawe u je-dinstven doga|aj ìvota u vremenu. Otkriva obavezu ~oveka pre-ma pro{lom, da dovr{i zapo~eto (“Gde ja stadoh ti produì” – J. J. Zmaj), samim tim da bude aktivan u sada{wem, i sve to radidosezawa {to je mogu}e ve}eg savr{enstva svojim kreativnim ~i-nom, usmerenim, ve} po sebi, ka budu}nosti.

Nacionalna svest je prvi fenomen qudske svesti i qudskihpona{awa kojima se eti~ki princip stavqa ispred svake drugevrednosti, ~ak i ispred ìvota kao vrednosti.

SVETOMIR BBOJANIN

82

Nacionalno ose}awe, koje proìma nacionalnu svesnost,povezuje spremnost qudi da se `rtvuju jedni za druge bez:

– biolo{kih osnova me|usobne povezanosti (porodi~napripadnost),

– uspostavqenih intersubjektivnih odnosa (zaqubqe-nost, li~na prijateqstva, revolucionarni zanos),

– li~nih materijalnih interesa (kriminal),– u ravni bezuslovnih zahteva qudske prirode uop{te. Nacionalni integritet se vrednuje kontinuitetom te`wi

ka eti~nosti, na kojoj insistira svaka nacionalna svest.Nacionalni identitet se budi i ostvaruje tim {to se opa-

à i doìvqava ospoqewe nacionalnih identiteta drugih, koji sewima ome|uju u svojim postojawima. Ukoliko se on ne razvija uokviru porodi~nog kruga deteta, iz bilo kojih razloga, ili, uko-liko se on ne razvije dovoqno jasno, dati pojedinac se utapa u na-cionalni identitet sveta sredine u kojoj jeste ili u neki tre}i,koji sama odabere. Wime se dogra|uje ~ovekova samosvest u svometi~kom izrazu i ~ini zavr{nu fazu wenog uzrastawa. Eti~-nost, kao specifi~na uro|ena ~ovekova osobina, uvek je merilozrelosti nacionalnog ose}awa i svesti svake osobe i li~nostiodre|enog nacionalnog opredeqewa.

Kada, {to ~esto biva kod ateista, nacionalna svest zame-ni religioznu svesnost i ose}awe prema ìvotu, koju li~nost,neobra|enu, potiskuje, preti, kod mase pojedinaca, moralnim pa-dom u okrutnost {ovinizma i nacizma.

Kosmopolitizam nastoji da sasvim zanemari nacionalnusvest, bar deklarativno. Kod kosmopolita je ~esto u odre|enoj hi-pertrofiji identitet pukog ja, kod nekih porodi~ni identitet,a kod nekih, {to je ve} boqe, zavi~ajni identitet. Dok hiper-trofija pukog ja uvek preti samo{}u i grani~nim situacijama priorganizovawu svakog novog odnosa sa drugima, dotle doìvqaj se-be odre|enog svojom porodi~no{}u, a posebno zavi~ajno{}u, nudemogu}nost znatno bogatijih odnosa sa okruèwem. Svako mesto ukome nai|e na pristupa~nije okruèwe, moè da sagleda kao obno-vqenu sopstvenu dru{tvenost, ~ime odràva uvek sveìm mogu}-nost za ostvarivawa novih susreta sa drugima i sa svetom, iako su-


83

sretawa u bilo kojoj od tih ravni, prirodnih za rano i zrelo de-tiwstvo, ne obe}avaju dubqa i zrelija prijateqstva.

Nacionalna svest kao pojava

Prva tri sloja sopstvenog identiteta, dakle samosvesti o se-bi kao bi}a-u-svetu, odnose se na konsolidaciju doìvqavawa se-be sama u odnosu na odre|ivawe sebe, samome sebi i to ovim redom:

– iskustvo postojawa naspram drugoga ra|a doìvqaj i po-jam ja;

– doìvqaj pripadnosti ba{ toj porodici pri wenim susre-tawima sa drugim porodicama otkriva doìvqaj i pojam poro-di~ne pripadnosti;

– intimna ~e`wa za davnim iskustvom ve} proìvqenog ne-konfliktnog sveta, ra|a doìvqaj i pojam zavi~ajnosti za ko-jom ~eznemo.

Nasuprot tome, svest o nacionalnoj pripadnosti, bivaju}izavr{nim ~inom ontogeneze qudske samosvesti sposobne da pre-uzme odgovornost za sopstveno postojawe i kvalitet sopstveneli~nosti kojom se ona ospoqava i ispoqava u nacionalnom kon-tekstu:

– zajednici sa kojom ~ini celinu pred prirodom koju nasta-wuje,

– pred drugim nacionalnim upojedina~enim celinama, i, – pred Tvorcem sveta iz koga i proizlazi svaka upojedina~e-

na qudska odgovornost, bili mi toga svesni ili ne bili. Slojevi svesti o kojima je ovde re~ plod su prirodnih, indi-

vidualnih, virtuelnih potencijala ~oveka, sloènih u slojeve ko-ji se pobu|uju i ostvaruju iskustvom {to priti~e, dozrevaju}i je-dan za drugim, prema redosledu razvoja qudskih sposobnosti koji-ma se ostvaruje svaki upojedina~eni odnos ~oveka sa svetom.

Tek tokom adolescentnog doba ~ovek sti~e integrativne mo-}i u oblasti du{evnog ìvota koje mogu da ostvare vi{i obliksinteze iskustva ose}ajnosti i inteligencije u najvi{i vid sa-znajnih mo}i. Otkrovewe koje se time ukaè qudskom bi}u jeste

SVETOMIR BBOJANIN

84

jasan doìvqaj wegove nacionalne pripadnosti i nacionalnasvest.

U jednonacionalnim sredinama, nacionalno ose}awe ne is-puwava sobom onoliki “prostor” u svesti, niti je tako ~esto u we-nom centru, kao u multinacionalnim sredinama. Neprestanim su-~eqavawima sa svojom drugosti, i dobrim i zlim povodima, izo-{trava se doìvqaj sopstvenosti, kao svojstvo sebe sama.

Nacionalna svest se bavi sobom, samousavr{avawem. Ona jeìvotodavna sebi samoj, a samari}anska prema drugome. Plemeni-tost je ona osobina po kojoj sve nacije èle da se prepoznaju.

Nacionalna samosvest kao pojava u istoriji

1.

Otkri}e drugosti u socijalnom poqu je praosnova nacio-nalne samo-svesti. U na{oj judeohri{}anskoj kulturi, doìvqajotkrovewa li~nosti, kao osnove za mogu}nost javqawa nacionalnesamosvesti, zasniva se u davnim vremenima ~ije konture jedva nazi-remo, negde oko dve hiqade godina pre Hrista, u pri~i o Vavilo-nu. ôvek obdaren razumom i radoznalo{}u, umesto da se lati is-traìvawa predmetnosti sveta i sebe samoga, kao bi}a sveta od ko-ga zavisi kvalitet ìvota na zemqi, po{ao je da podiè kulu, kojane sluì nikakvoj qudskoj dobrobiti, nego suparni~ewu sa Tvor-cem sveta. Svetina, povedena jednoumnim vo|ama, doìvev{i slompoduhvata ru{ewem te besmislene gra|evine, upla{ena, pani~nose razbeà, kako to i obi~no biva u takvim katastrofama.

Qudi, ostav{i bez centralno postavqenog zadatka koji im jeokupqao i ose}awa i misao, otkri{e se u svojim upojedina~eno-stima i zbuni{e se pred ~iwenicom da se oni, izvan svog rajetin-skog zanosa da sluè, me|usobno ni u ~emu drugom ne razumeju, ~akni po jeziku kojim nastoje da se jedan drugom obrate.

Tu druga~ijost tema, na~ina razumevawa pojava oko sebe ikona~no druga~ijost jezika, doìveli su kao granicu izme|u svo-je subjektivnosti i drugosti naspram we.


85

Otkrili su i to da su tek sada, oslobo|eni zanosa rajetin-skom poslu{no{}u, otkrili me|usobna susretawa ostvarivanaslu~ajno ili sopstvenim, sasvim subjektivnim potrebama i da supo~eli da se prepoznaju kao bi}a slobode.

Doga|aj oko vavilonske kule, govore}i nam o dobu otkrovewadrugog, kao li~nosti naspram sebe, koje se dogodilo ~oveku judeo-hri{}anskog kulturnog obrasca, ukazuje, u stvari, na to da su sequdi me|usobno prepoznali kao Neko jedan pred drugim, {to je bi-lo uznemiravaju}e za oba qudska bi}a u tim prvim susretawima,bude}i strepwu u wima pred ~iwenicom mogu}e provere kvalite-ta sopstvenog postojawa tim susretom.

Helenska svetlost iz Herodotovog doba (484–424) nam ukazu-je na ve} razvijene odnose izme|u pojedinih naroda i li~nih spo-sobnosti zapaàwa tih razlika i odnosa prema wima. Herodot, naprimer, opisuje druga~ijost Egip}ana u odnosu na Helene. Upore-|uju}i wihova pona{awa s pona{awima u svojoj sredini, zapaà,uzmimo, da oni pi{u zdesna ulevo, a ne kao Heleni sleva nadesno;hleb mese nogama, a ne rukama, dok Heleni to rade sasvim obrnuto;wihove ène nose teret na ramenu a mu{karci na glavi, opet obr-nuto od onoga kako to rade Heleni (9). Razlike u jeziku on verovat-no podrazumeva, ne osvr}u}i se detaqnije na wih. Bit razlike me-|u narodima ne sagledava u jeziku nego u na~inu odnosa premaìvotu, u oblasti wihovog duhovnog koncepta sebe u svetu.

Osnove nacionalne ose}ajnosti date probu|enom samosve-sti o sebi kao bi}u zajednice odre|enih na~ina opho|ewa i mudro-sti, kojima su ta pona{awa utemeqena i kojima se tuma~e, zasno-vane su od samih po~etaka qudskog na~ina postojawa i u osnovi suodrednica ~ovekove egzistencije.

Isti obrazac drugosti, posebno tokom sredweg veka, obi~-no prepoznavan onim najprepoznatqivijim wenim vidom: razli~i-to{}u jezika, nisu bili razlozi za puku mr`wu i pokretawe ra-tovawa. Nasuprot tome, ukazuje poznati holandski istori~arHojzinha, ratovawa pokretana iz najrazli~itijih drugih razloga,pretvarala su strepwu pred nepoznatim u mr`wu (10).

SVETOMIR BBOJANIN

86

2.

Mr`wa usmerena ka nepoznatom, zasnovana strahom za o~u-vawe sopstvenog identiteta, nije prirodna posledica koja ide uznacionalnu svesnost iako ona tokom posledwa dva veka evropskekulture ima dominaciju me|u qudima odre|enog kruga lidera ovekulture, koji joj time, postepeno, mewaju smisao.

Uzmimo samo ovaj, sasvim mali detaq, s po~etka posledwe de-cenije 20. veka. Jedan intelektualac evropskog formata, premaproceni zvani~nog javnog mwewa tada{weg kulturnog sveta, izve-sni @an-Mari Domenak, 1989. godine zahteva, ne bez o{tre qut-we, u svojoj kwizi: Evropa: kulturni izazov, da “{to pre”, vero-vatno pre progla{ewa ujediwewa Evrope, treba “...po~eti novi-nare na radiju i televiziji” podvrgavati obuci “da nau~e osnovefrancuske fonetike i da prestanu da na engleski na~in izgovara-ju nema~ke, italijanske ili {panske, re~i i imena (naro~ito danau~e da se nema~ko W izgovara kao kod Francuza, a ne kao u Engle-skoj” (Domenak, “Evropa: kulturni izazov”), (2, str. 110).

Kwigu ovako poznatog mislioca, sa tako zanimqivim naslo-vom, uzeo sam u ruke kako bih video {ta se u toj ujediwenoj Evro-pi, koja je bila u nastajawu, misli o o~uvawu identiteta narodakoji pripadaju vizantijsko-pravoslavnom konceptu sveta, a kojabe{e tako surovo uni{tavana, i biolo{ki – ubijawem wenih nosi-oca i materijalno – uni{tavawem wenih znamewa i dobara, tokomkomunisti~kog i nacisti~kog terora na ~itavom wenom podru~jutokom 20. veka, {to se, delom, nastavqa i danas na Kosovu i Meto-hiji, koje su pod “brigom” UN-a.

Ovaj gospodin je ceo kulturni izazov novog koncepta Evropesveo samo na pitawe mesta francuskog jezika u woj i ukazao je naugroènost identiteta francuske kulture zbog onog nesre}no iz-govaranog W, pred naletom anglofonskih “osvaja~a” koji su seustremili na ~itavo frankofonsko podru~je i wegovu dominaci-ju u diplomatiji i svetu sve do najskorijih vremena.

Herodot, suprotno ovome, bez straha i bez qutwe zapaà raz-like u odnosu na druga~ijost organizovawa ìvota u celini, kojuuspeva da zapaà kod susednih naroda, a u opisu ratova izme|u


87

Persijanaca i Helena uspeva da ocrta, s otmenom smireno{}u, na-cionalni subjektivitet svoga helenstva.

3.

Helenstvo je prvi vid nacionalne svesti, koja je zablista-la, na mah, u datom egzistencijalnom {kripcu koji je doìveo ceonarod i prepoznao dozrelo{}u sopstvene svesti o sebi, dakle,trenutkom sopstvene nacionalne svesti.

U Herodotovim opisima helenskog sveta jasno razlikujemodoìvqaje zavi~ajnosti, odre|ene polisom i doìvqaj vi{ihintegrativnih procesa mentalnih funkcija, {to behu ve} na po-molu, koji homogenizuju zavi~ajne zajednice sa razli~itih geo-grafskih podru~ja oko Egejskog mora, udruìvawem te`wi i ak-cija u jedinstven doìvqaj nacionalnog zajedni{tva.

Homogenizacija najvi{ih odre|enosti qudskog identitetauvek je u duhovnoj ravni, kojoj se podre|uju sva prostorno-telesnaodre|ewa ~ovekovog postojawa. Kao {to sva sloènost psihomo-torike zavisi od jasnih svesnih opredeqewa i usmerewa, sluè}iim, tako zavi~ajne, porodi~ne i li~ne odre|enosti dobijaju svojpun smisao kada se podrede zahtevima nacionalne svesnosti se-be u vremenu i svetu u kome se deluje.

Ti trenuci jasne nacionalne svesti iskrsavaju uvek pri pre-poznavawu svoje nacionalne drugosti, u bilo kom vidu wenog ospo-qewa ili ispoqavawa. Pokre}u akciju samo u grani~nim podru~-jima na{eg postojawa u odnosu na nacionalnu drugost, i u grani~-nim situacijama opstajawa u datom nacionalnom identitetu.

U ravni neposrednih pona{awa, kroz istoriju, ona se javqa,kod nekih qudi, sasvim epizodi~no. Uzmimo, za primer, samogMiltijada, pobednika na maratonskom poqu.

Kada se Miltijad obra}ao skupu pred Maratonsku bitku,koju je zamislio i kojom je komandovao, on iskazuje èqu da Atina“zauzme prvo mesto me|u svim helenskim gradovima”.

Prevazilazi svoja zavi~ajna ose}awa i nudi svoj zavi~aj naoltar helenstva. Svoj zavi~aj: svoje ku}e, imawa, qude, stavqa naoltar helenstvu koje postoji samo kao zajedni{tvo htewa i od-

SVETOMIR BBOJANIN

88

govornosti za opstanak toga helenskog koncepta sveta u budu}-nosti. Tokom same bitke, opisuje Herodot: “Atiwani su prvi odHelena koji su u trku juri{ali na neprijateqa” (9).

Heleni, gra|ani dràva–gradova, dakle svojih zavi~aja, ustalnim me|usobicama oko neke materijalne dobiti i premo}ijednih nad drugima, za trenutak, ve} u petom veku pre Hrista, bi-vaju proèti sveobuhvatnim zajedni{tvom:

– kulture, – jezika i – verovawa

do te mere da su hrabro stali su~elice smrti kojom svaka bitkapreti wenim u~esnicima (9).

Me|utim, posle pobede na Maratonu, odgovoriv{i svom, natren, pobu|enom nacionalnom zovu, Miltijad se ponovo sru~i usvoja zavi~ajna ose}awa i pojuri negde da dovr{i neki mali rat sanekim gradom koji je, ve} od ranije, namerio da opqa~ka (9).

Doìvqaj nacionalne ose}ajnosti i samosvesti o sebikao bi}u nacije zasnovan je od samih po~etaka qudskog ìvota kaomogu}nost i osnova ~ovekove egzistencije. U ideji helenstva,pri wihovom susretu sa agresivno{}u odre|ene kompaktne drugo-sti, pojavilo se nacionalno ose}awe i samosvest u punoj mo}i in-tegrisawa svih, do tada poznatih qudskih vrednosti:

– qubavi prema ideji duhovnog zajedni{tva sa drugima, – samopo`rtvovawa za to zajedni{tvo, – hrabrosti i lepote (kalokagatija),– odgovornosti,

{to ~ini osnovni supstrat nacionalne svesnosti uop{te, sve dona{ih vremena.

Ovo je vreme kada je helenska misao ve} znala:– da nam na{a ~ula mogu da svedo~e samo ako ~ovek nema “var-

varsku du{u”;– da je izme|u qudi “nevidqivi spoj ja~i od vidqivog” (8,

str. 107 i 54); – da je osnovni zadatak ~oveka da se samosaznaje (Delfi).Time je put otvorenosti qudskog bi}a ka svemu qudskome, pa

i prema svojoj nacionalnoj samosvesti, kao prema posledwoj inte-


89

grativnoj snazi moralnog odnosa prema datom realitetu, bio otvo-ren.

Vladari nadnacionalnih imperija staroga veka, vodili susvoj ìvot daleko od svakodnevice qudi, postavqaju}i se iznad~oveka svojom vladarskom (ne)odgovorno{}u. Qudskiji oblici od-nosa izme|u vlasti i qudi, upojedina~enih u svojoj muci sa samimsobom, proplamsavao je u ponekoj, uvek nedore~enoj i kratkovekojdemokratiji, u tim davnim prehri{}anskim vremenima. Sve se,me|utim, zavr{ilo neronskim motivom Rimske imperije, ~iji sa-blasni duh o jednom vladaru nad jednim svetom, dakle o izgradwiuvek neke nove vavilonije, jo{ uvek kruì prostorima savremenepoliti~ke svesti, sle}u}i tu i tamo me|u nas, i danas.

4.

Hri{}anstvo donosi novi duh u me|uqudske odnose. Usme-reno na to da omogu}i usavr{avawe ~oveka u svakom upojedina~e-nom me|uqudskom odnosu, kao osnovi bilo kakvog boqitka u ìvo-tu ~oveka uop{te, ono nagla{ava stav:

– da je svaki ~ovek, u svakom trenutku ìvota ponovo i uvekli~no odgovoran za izbore vrednosti do kojih mu je stalo i za ono{to ~ini, bez obzira na spoqne okolnosti;

– da pre svake odluke (pre nego {to se “baci kamenom” na...)treba da razmisli o sebi i svome moralnom iskustvu, stavu i ~i-nu koji treba da usledi i

– da smo svi jednaki u svom postojawu pred Bogom.To negirawe privilegovanih qudi ili imperija, doìvelo

se od tada{wih, kao {to se doìvqava i danas od strane sada{wihgospodara sveta, kao puka diverzija.

I samim nominalnim usvajawem hri{}anske misli od straneimperije, postavilo se i pitawe zla koje izvr{iteq wene vlasti,~esto s te{ko ukrotivom prirodom u sebi, moè i daqe da nanosisvome narodu. Pravdaju}i se za zla sveta, vladaju}i establi{mentje prihvatio stav da sve to proizlazi od Bo`je promisli, bilo kao~in ka`wavawa naroda zbog wegovih grehova ili kao isku{ewekoje Bog {aqe qudima.

SVETOMIR BBOJANIN

90

Sveti Avgustin (IV vek) je poku{ao, prema navodima Hoj-zinha, da razre{i ovo pitawe u svom obimnom delu De civitate Dei.On je smatrao, prema Hojzinhi, da bez dràve nisu mogu}i ni “qud-ska zajednica ni mir” i da je ona neophodna da “{titi crkvu svedok bude trajao ovaj svet”.

Za na{u temu je od posebne va`nosti stav sv. Avgustina pre-ma pitawu nacionalnog bi}a qudi, o ~emu on govori slede}im re-~ima, prema navodu ovog istori~ara:

“Sve dràve (}e) biti male, ìve}e u slozi sa susedima,tako da }e na svetu postojati dràve mnogih naroda kao{to u jednom gradu postoje mnoge gra|anske ku}e” (podvu-kao S. B., 10, str. 15).

Uz malo slobode u tuma~ewu ovoga stava, moèmo da zakqu-~imo da je sv. Avgustin, ve} imao ideju o narodima i wihovim dr-àvama, dakle o nacijama. Kao {to gra|ani sa svojim ku}ama gradezajednicu jednog polisa, i nacije }e svojim samostalnim dràvama,tamo u nekoj budu}nosti, graditi slo`nu zajednicu sveta.

Intuicijom sna`nog mislioca zapazio je, ve} u 4. veku, odre-|enu analogiju izme|u li~nosti i nacije. Predvideo je da svakali~nost, kao i svaka nacija, ima pravo na po{tovawe i ravnomer-no uspostavqenu uzajamnost s drugim narodima–dràvama, kao {toje to slu~aj me|u susedima u organizovanim gradskim sredinama.

Drugi problem koji nas ovde interesuje jeste imperijalnonasiqe nad individualno{}u naroda i nad upojedina~enim li~no-stima, gotovo u svakoj dràvnoj tvorevini u to doba. Umesto po-stavqawa pitawa o vaqanosti takvih tvorevina zbog pritisaka nasavest qudi, on ih ipak prihvata apriori, i predlaè da se tim dr-àvnim nasiqem mora da {titi crkva dok postoji ovaj, verovatnomisli a ne kaè, gre{ni svet.

Sveti Sava je, posle ~itavih 800 godina, re{avao sli~anproblem, ali ne kao mogu}nost odnosa u budu}nosti nego kao motivi model pona{awa u neposrednoj praksi postojawa u kojoj se nala-zio sa svojim ocem, osniva~em dinastije, u odnosu na konstantino-poqskog vasilevsa i wegovu omnipotentnost, koja se opirala osa-


91

mostaqivawu naroda {to behu pod wegovim vla{}u, makar tavlast bila i, prete`no, fiktivna.

Profesor Sima ]irkovi} navodi, jednim drugim povodom,slede}i tekst Svetog Save iz 1208. godine, iz ìtija koje je pisao osvome ocu Simeonu, u kome se sagledava ~itav jedan politi~ki pro-gram u kome se javqa i pojam “srpske zemqe”, dakle “zemqe”, kao po-sed, koji odre|uje ~itav jedan narod {to ìvi na tom posedu, po ko-me se ovaj posed i prepoznaje. Taj narod, na tom posedu, ~ini poli-ti~ku zajednicu koju wegov vladar okupqa u jednu teritorijalnucelinu (3).

Dakle, ovaj tekst navodim ovde zbog ideje o naciji kako ju jevideo Sveti Sava.

Po{to je Bog stvorio nebo, zemqu i qude, ovima posledwi-ma je dao da vladaju nad Bo`jom tvorevinom, pi{e Sveti Sava. Qu-de je razvrstao na careve, kraqeve, kneève i vladike (gospodare)i dao im “da svako napasa stado svoje i da ga ~uva od zla”.

“Zato bra}o, premilostivi Bog utvrdi Grke carevima,Ugre kraqevima i svaki narod razdeli, zakon dade i nara-vi uredi i gospodare nad wima po obi~aju i zakonu posta-vi, svojom premudro{}u. Tako i po wegovoj mnogoj i neiz-mernoj milosti i ~ovekoqubqu darova na{im pradedovi-ma i dedovima da vladaju ovom srpskom zemqom” (podvukaoS. B.)

Navedeni tekst prof. ]irkovi} tuma~i slede}im re~ima:

“Celokupan poredak u svetu, kako unutar pojedinih naro-da tako i me|u narodima koji ispuwavaju vaseqenu, po~i-va na rasporedu boànskog provi|ewa. Individualnostnaroda odeqenih boànskom voqom, ispoqena u zakonimai naravima, iskazuje se i u postojawu pastira i ~uvara ko-ji nisu jednakog ranga, jedni su carevi, drugi kraqevi,tre}i veliki ùpani, ali svi imaju vlast datu od Boga.Svaki narod je sa svojim predvodnicima, bez obzira nawihove ~inove i dostojanstva, u neposrednom odnosu pre-ma Tvorcu; wima nije potrebno posredni{tvo onih kojipretenduju da su Hristovi namesnici i da su na ~elu hri-{}anske vaseqene, izvor svake zemaqske vlasti” (podvu-kao S. B., 7).

SVETOMIR BBOJANIN

92

Sveti Sava, prihvataju}i nominalnu vlast vasilevsa, nasto-ji da je ukroti, da je skloni sa horizonta na putu ka Tvorcu, zadr-àvaju}i sasvim konkretnu vlast u svojoj dràvnoj tvorevini. Onne èli vlast nad mnogim teritorijama i zemqama. On govori oNemawinoj ideji da okupi sve “srpske zemqe” ome|uju}i time, sa-svim jasno, teritoriju koja pripada wegovom narodu. U stvari,Sveti Sava se zalaè za jednu dràvnu celinu wegovog naroda. Zanacionalnu dràvu Srba. Jedna nacija – jedna dràva.

Smatram bitnim i sasvim savremenim koncepciju nacije ko-ju je Sveti Sava dogradio ne{to kasnije, i postavio kao zavetnizahtev svome narodu, na ì~kim saborima 1217. i 1221. godine, o~emu nam svedo~e wegov savremenik i biograf Domentijan:

“Ne vojujte bez pravde” govorio je Svetiteq, “pomi{qaju-}i kako je Bog sa nama i ako {to dobro ili zlo tvorimo”jer si “Vi{wega uzeo za pribeì{te svoje...”

i wegov kasniji biograf Teodosije, koji tuma~i stav svetiteqasvojim re~ima:

“Vojnike u~a{e da se ostave prekomernog grabqewa, uve-rava{e ih da se zadovoqe obrocima, svojim suprugama, icarskim davawem...” (podvukao S. B., 3).

Borba za nacionalni opstanak i za prava na uqu|eni ìvotsveta je legitimna za vojnike svetosavskog opredeqewa samo ondaako vojuju za pravdu, i to bez “prekomernog grabqewa”, nasiqa isilovawa i bez unutra{wih pobuna, jer onoga ko Vi{wega uzme zasvoje pribeì{te, ko se bori za bilo koju pravdu na ovoj zemqi,nema odre{ene ruke za zlo~in, nano{ewe sada wegove nepravde inasiqa, nema prava na razuzdanost.

Ima prava na slobodu i na nezavisnost od pukih nagonskihhtewa i pravo da ostvari svoja oqu|ena, ~ove~na pona{awa.

Prema tome, svet ~ine mnogi narodi i mnoge dràve, svet jejedan i wime vlada Bog. Dràve su mnoge, one su neposredni poda-nici i izvr{ioci Boìje voqe. Wima vladaju qudi, prvaci izni-kli iz tih naroda, po Boìjim zakonima.


93

Od tada, svaki srpski vojnik, bilo onaj u borbi za opstanakili za prava srpskog naroda, ba{ zato {to se borio za pravustvar, ~ine}i bilo koje nasiqe, prestao bi da pripada svetosav-skoj zajednici zasnovanoj na ì~kim saborima u 13. veku. Taj nepripada nacionalnom korpusu srpskog naroda.

Onaj ko se ne drì ovih svetosavskih zahteva iz 13. veka, ne~ini ~ast vojsci ni jedne nacije koja drì do svog moralnog sta-tusa.

*

Oba ova sredwevekovna pisca prepoznali su nacionalnu sa-mosvest naroda. Svojim stavom polaze od toga da ona nikako nesme da se zanemari, kao i bilo koji drugi sloj ~ovekove samosvestii odnosa {to se wome ostvaruju, kako ~oveka sa sobom samim takoi kao li~nosti sa svetom drugih.

ôve~anstvo }e, me|utim, jo{ dugo ostati da pati od razli-~itih oblika posredni{tva koje nacionalne imperije, teo-kratske i druge internacionalne tiranije, tako surovo i takograbe`qivo name}u mawim narodima.

Ne poznavaju}i tokove istorije, ne prepoznavaju}i qudskostu qudima, “drski planovi vlastodràca [...] propadaju u katastro-fama” (4), re}i }e u 20. veku Jaspers, ~emu se moè dodati: u kata-strofama i pomoru sveta koji je najmawe u~estvovao u tim pla-novima i podeli dobiti onih koji su ih smi{qali. Propadaju uotpadni{tvu ~oveka od sebe samoga, u sopstveno ni{ta sveta.

Nacionalna samosvest i nesporazum oko we

Samosvest, kao pojava psihi~kog ìvota ~oveka, razvija sekao i svaki drugi deo tela i psihi~kih sposobnosti, u okviru pri-rodnih zakonitosti qudskog razvoja uop{te. Svako nasiqe nadstrukturama i funkcijama qudskog bi}a, posebno kada je ono u raz-vijenim procesu, dovodi do deformiteta i izopa~ewa uvek odre|e-nih, tim nasiqem pritisnutim, oblastima qudske egzistencije.

SVETOMIR BBOJANIN

94

Nacionalna samosvest se zasniva, u ranim fazama razvoja,na:

– fantazmati~nim mogu}nostima odnosa subjekta i sveta;– naslu}ivawima o Dobru i Pravdi, putem legendi, kroz ko-

je se one javqaju kao mogu}e pojave u ìvotu i – putem svesnih motiva i projekata da se Pravda i Istina

o bi}u, kona~no, ostvare samim ìvqewem, jer se weni ciqeviosmi{qavaju pukom vrlinom.

Vrline koje su supstrat nacionalne samosvesti, bez kojihona ne postoji kao pojava u motivacionom poqu niti kao oblik po-na{awa, jesu:

– hrabrost pred nasiqem i smr}u,– dobrota pred bedom i nesre}om drugih,– istinitost pred obmanom, samoobmanom i laì,– pravo na samoostvarewe svih, na svoje druga~ijosti.Jedino tako biva mogu}e da se odrì prirodni, neometani,

nedeformisani tok samoostvarewa u sopstvenom nacionalnomidentitetu, kao jednom od osnovnih obele`ja qudskog u svakom odqudi, {to zahteva da se poni{ti i da vi{e ne postoji:

– opravdawe bilo kog imperijalnog, porobqiva~kog, kolo-nijalnog projekta;

– motiv za stvarawe bilo kog oblika jednog carstva na ze-mqi s jednim vladarom na ~elu toga carstva i rajetinske svestipodani~ke svetine, ushi}ene {to moè da sluì do besmisla;

– mogu}nost nasiqa nad slabijim susedima, nacijama, drà-vama, radi pqa~ke wihovih bogatstva ili produbqivawa wiho-vog siroma{tva.

Nacionalna ideja je, ve} sama po sebi, prirodno demokrat-ska. Zato je svojom pojavom uznemirila imperijalni svet carsta-va kao i revolucionare najrazli~itijih frakcija, ali uvek saidejom da se uzdignu na talasu rajetinske poslu{nosti obezli~e-nog sveta, obespravqenog do ravni praha na wihovim ~izmama. Za-to sasvim neuverqivo zvu~e tekstovi globalisti~kih mislilacana{ih dana koji tvrde, kao na primer, izvesni Mario Vargas Qo-sa, da je nacija samo fikcija, da je tiranska po svojoj prirodi i ne-delotvorna kao pojava u ìvotu.


95

On kaè:

“Uzmemo li samo krv koja je prolivena zbog we tokomistorije [...] doprinela (je) pothrawivawu predrasuda, ra-sizma, ksenofobije, i pomawkawa razumevawa me|u naro-dima i kulturama [...] Pruìla je izgovor [...] autoritar-nosti, totalitarizmu, kolonijalizmu, religijskim i et-ni~kim genocidima [...]” (11).

Koliko samo ru`nih re~i za jedan oblik, sasvim nezaobila-zan, na putu ostvarivawa qudske egzistencije. Umesto odgovora nate sasvim o~igledne neistine, samim tim i besmislice, pogledaj-mo {ta se to stvarno dogodilo samo u tom, tek prohujalom 20. veku,koji jo{ svi pamtimo:

– nacisti~ki internacionalizam i genocidno uni{tavawenaroda, koji se o~itovao SS divizijama od pojedinaca razli~itihnacija i veroispovesti, na primer: SS hanxar divizija bosanskihmuslimana od 1942. godine;

– internacionalni komunizam (Gulag, Goli otok),– uniformni globalizam biznismena (NATO formacije i

wihovi zlo~ini, na primer, samo na prostorima na kojima ìveSrbi).

Ni ratovi izme|u Bugara i Srba u 19. veku, kao ni oni u 20,nisu odraz “nacionalnih interesa” i htewa tih nacija ni wihovihnacionalizama. Balkanizaciju Balkana nisu stvorili ni naravini kulture balkanskih naroda. Ona je delo politi~kih lidera na-cija koji behu gospodari rata i mira, a koje su, ba{ u ta doba, do-sezali vrhunske domete u umetnosti, filosofiji, teolo{koj mi-sli i nauci. Govore}i o prirodi nacionalizma, Hojzinha }e re}islede}e:

“Nacionalna suprotnost se te{ko moè smatrati uzro-kom dugotrajnog rata izme|u Francuske i Engleske, ali semoè re}i da je ta suprotnost poja~ana tokom rata i usledrata” (10).

Uzrok ratova na Balkanu je plod te`wi da se hri{}anskomsvetu toga podru~ja, oslobo|enom od osmanlijske okupacije i poha-re, ne vrate wihova prava na nacionalnu samostalnost i na na-

SVETOMIR BBOJANIN

96

cionalnu dràvu koju su izgubili ratuju}i vi{e od osam decenija(od bitke na Marici 1371. do pada Smedereva 1459) sa imperijal-nim nasiqem jedne strane multinacionalne sile, nego da se ti na-rodi i daqe zadrè u kolonijalnom posedu tada{wih multinacio-nalnih “osmanlija” koji su teìli osvajawu sveta iz svojih pre-stonica na Temzi, Seni, Nevi, na plavom Dunavu i onih novih inajnovijih zasnivanih u Berlinu i danas na reci Hadson, sa onestrane okeana.

Se}am se kako Moroa opisuje susret Bizmarka i Dizraelijau Londonu, kad mu doma}in pokazuje mapu Balkana i kaè da je tointeresantno podru~je za nove kolonije.

Ve}e su `rtve donosili internacionalni verski ratovi irevolucije internacionalnih programa, nego bilo koja me|una-cionalna trvewa tokom sme{tawa pojedinih naroda na teritori-jama Evrope.

Ni ti verski ratovi, ni ta puka internacionalna ubijawatokom ostvarivawa revolucinarnih pravdi, kao ni ratovi izme|upojedinih nacija, nisu imali motiv niti u hri{}anskom koncep-tu ~oveka, nacije i sveta, niti u bilo kom nacionalnom predawuili interesu.

Problem nije u ~ovekovoj prirodi po sebi, ali je u ~oveko-voj prirodi te{ko}a da se samosagleda u susretu sa svojom dru-go{}u. Taj zahtev za decentracijom svojih umnih mo}i i za otva-rawe prema realitetu sveta i ìvota, ~ini centralni problem~ovekovog oqu|ewa.

Ceo postupak samosaznavawa, i time otvarawa prema svetu,odvija se putem stalne interakcije izme|u realiteta i mogu}nostibi}a, {to dovodi do ospoqewa ~ovekove egzistencije. Tek ostva-renim slobodnim kruèwem:

– pobu|enih mogu}nosti bi}a i– mogu}nosti wihovog ospoqewa,

ostvaruje se zdrava qudska egzistencija. Svako ometawe toga kru-èwa tematizovawem ~ovekove egzistencije problemima jedno-umqa bilo koje vrste, repetitivnosti odre|enih problema u od-nosu na ìvotne te{ko}e i zdravqe, prenagla{enom sumwi~avo-


97

sti, osiroma{uje qudsko postojawe, ~ini ga sku~enim, {to je uosnovi svakog ose}awa:

– sopstvene neostvarenosti, – li~ne nesre|enosti,– doìvqaja uskra}enosti i – bolesti. Globalisti~ki ko{mari koji onemogu}avaju nacionalno

ospoqavawe qudske egzistencije na autenti~an na~in, nadnacio-nalne torture nad nacionalnim identitetom i sve{}u, uspora-vaju i ometaju prirodan razvoj ~oveka kao qudskog bi}a i wegovedru{tvene zajednice (2).

Verski identitet

Religioznost – primarni zov qudskog bi}a

U ravni filogenetskog razvoja, qudsko bi}e prepoznajemopo antropolo{kim parametrima wegovog tela i po religiozno-sti, kao primarnoj osobenosti ~oveka, kojom on ostvaruje poveza-nost qudi u zajednice koje su puka “laboratorija” procesa oqu|i-vawa ili hominizacije qudi. Robert [peman, savremeni nema~kifilosof, na primer, smatra da su: i religioznost, kao i este-ti~nost, eti~nost i iskustvo kognitivnosti “specifi~naiskustva bezuslovnosti” same qudske prirode (12).

O tom primarnom zovu religioznosti sa kojom se ~ovek i ja-vqa na zemqi, ra|aju}i se sa wime u samom sebi, svedo~i i VojinMati} slede}im navodom:

“Ta pe}inska religija bila je toliko zajedni~ka svim kul-turama kromawonaca ili homo sapijensa da su istraìva-~i mogli da svrstavaju tipove crteà sa delovima pe}inau kojima su se nalazili”(6).

Surovi egzistencijalni susreti sa anorganskom materijom:pesak, kamen, voda, vatra; sa biqem, ogromnim rastiwem i sa ì-votiwskim svetom, postepeno su definisali iskustvo ~oveka otome da smo ne{to drugo i druga~iji od okruèwa u kome smo se sa-gledavali.

SVETOMIR BBOJANIN

98

Istovremeno, zajedni~ki lov na veliku, opasnu divqa~ bu-dio je u ~oveku wegovu uro|enu, primarnu potrebu za uzajamno-sti i za me|usobnim pomagawem uop{te, kada bi se dopalo {krip-ca pri poduhvatu koji se odvija, {to je moralo da unosi uzbu|eweu qudima, koje slama granice primarne ego-centri~nosti u odno-sima prema svetu i ìvotu, sli~no kako se to obnavqa u svakom po-jedincu me|u nama, tokom upojedina~enog razvoja svakog qudskogbi}a od detiwstva ka zrelosti.

Ta nemu{ta doga|awa pobu|uju doìvqaj iskazivan: – sebi samome, putem fantazama i budnih sawarewa u doko-

lici, – drugima, u neposrednom okruèwu opona{awem i igrom i– onima udaqenim, kricima, glasom, re~ju,

podsti~u}i u wima, po mogu}nosti, iste ili pribli`no iste fata-zmati~ne predstave, i, kasnije, misaone sadràje. Dosegnutimpredstavnim mogu}nostima i iskustvom komunikacije svojih opa-àwa i stavova sa drugim, po~iwu i prvi procesi ~ovekovog samo-saznavawa, koji su su{tina procesa bu|ewa i sagledavawa svogsopstvenog identiteta me|u qudima, u odnosu na svet stvari i u od-nosu na pojave u prirodi.

U tom konglomeratu straha za puki ìvot, domi{qawa ka-ko da se izbegne prete}e zlo ili ostvari neko o~ekivano dobro;ùdwe za osvetom, za dominacijom nad drugim, naslu}ivao se i je-dan svet izvan tih o~iglednosti, kome su one bile podlo`ne i ko-ji ima snagu mudrosti {to prevazilazi puka pona{awa i delawa,bivaju}i im ~ak i podlogom.

Tako se budio duhovni svet, imanentan qudskom bi}u ve} posebi, skriven u wegovoj biti kao virtuelna mogu}nost ~ovekovogna~ina postojawa, ostaju}i od tih vremena na{eg najranijeg posto-jawa u velu tajanstvenosti nadnesene nad na{im ìvotima.

Doìvqaj tajanstvenosti, {to bdije iznad ~ovekovih mogu}-nosti saznavawa, ~oveka ~ini sasvim nemo}nim, ophrvanim sumwa-ma, otkrivaju}i mu wegovu ni{tavnost pred Svemo}nim i Savr{e-nim, koga naslu}uje sobom samim kroz dobrobiti koje se ipakostvaruju u qudskom ìvotu, i omogu}avaju ~ovekov opstanak nazemqi.


99

Tako se ~ovek susreo sa doìvqajem svoje definitivne dru-gosti, sa doìvqajem Smisla svoga ìvota i sveta.

Svaki poku{aj saznavawa Boga razumom bio je besmislen, jersve shva}eno razumom pristupa~no je razumskoj upotrebi, a doì-vqaj Boga, ve} po sebi, ukazivao je na nadrazumski svet kome je ovajpodre|en, ~ija je on samo emanacija. Ono {to je nadrazumsko, nika-ko nije moglo biti predmetom ~ovekove manipulacije.

Bog u svojoj apsolutnosti uma i vrlina nikada ne moè da seobujmi qudskim saznavawem, kome je dato da mu bude pristupa~nosamo ono {to je ìvotno manipulativno, a nikako ono {to je iz-vori{te ìvota.

ôvek je, dakle, nastajao obeleèn svojim religijskim iden-titetom. Verovawe se, u svom religijskom kontekstu, moè sma-trati integrativnim ~iniocem autenti~ne qudske prirode.

Poznati psihijatar i filosof, Jaspers, govore}i o obele`-jima qudskog bi}a, re}i }e da je wegovo obele`je i to {to je: “ô-vek [...] bi}e koje se odnosi prema Bogu” (4).

Prema veri svaki ~ovek ima aktivan odnos. Verski identi-tet prethodi svim drugim identitetima od trenutka kada se u de-tetu jave sposobnosti doìvqavawa i prepoznavawa odnosa Ja–Ti.Bog je apsolutno Ti, prema kome stoji svako na{e Ja, ~as sa neve-ricom, ~as sa strepwom, ~as sa qubavqu. U okriqu verskog iden-titeta, mati~e se svi ostali identiteti ~oveka.

Religioznost – povezanost qudi oko tajne mudrosti

Vera religiozne provenijencije, ta sna`na integrativnamo} qudskosti kao pojave na zemqi, kojom se li~nost upojedina-~uje u istoriji, nastojala je milenijumima da se probije kroz:

– naslage fantazmati~nih, mitolo{kih koncepata svetai ìvota;

– logi~ke sku~enosti u zakqu~ivawima;– naslage pukih opaàwa i wihovih povezivawa vi{e ~e-

`wom nego istinito{}u koja bi iza wih stajala, vodila nas jekroz tmu{e zaborava ka Otkrovewu.

SVETOMIR BBOJANIN

100

Vodila nas je kroz na{e sopstveno iskustvo uz primat qud-skog lika svakom ~oveku, od najranijih trenutaka po wegovom ro-|ewu, ose}awem povezanosti oko tajne mudrosti ìvqewa, ot-krivaju}i qudima ~e`wu za udruìvawem te`wi ka vrlini, {tobe{e osnovom zasnivawa svih oblika qudskog zajedni{tva i ~ita-vog niza qudskih identiteta putem kojih se me|usobno prepoznaje-mo u sopstvenoj qudskosti.

I, tek definisawem ìvotnog iskustva jevrejskog sveta,stvaraju se preduslovi i za Otkrovewe hri{}anskog religijskogdoìvqaja i Istinitosti.

Religijski doìvqaj je op{tequdski odnos ~oveka premaìvotu kao pojavi i odnos ka apsolutnoj:

– istinitosti,– eti~nosti,– esteti~nosti i – kreativnosti postojawa uop{te,

dakle ka Bogu, o kome moèmo re}i, parafraziraju}i Jaspersa:– da je nevidqiv i nezamisliv, jer je nepristupa~an na{im

~ulima, po svojoj voqi i odre|ewu, neobuhvatan na{im logi~kimzakonomernostima kao i na{im fantazmati~nim predstavamakoje su date da obujme samo o~iglednosti i merqivosti na{eg sve-ta, kako bi wima ovladavali, i zato, kad nam se god u~ini da smo natragu da Ga saznamo, ve} samim tim nismo na tom putu ovladavawaWime;

– da smo na Boga usredsre|eni, svom silinom integrativnihmo}i i potreba na{ega psihizma, ostvaruju}i time oblast ~ove-kove duhovnosti kojom prepoznajemo punu istan~anost sopstve-ne ose}ajnosti. Prepoznavaju}i time qubav kao bezuslovno po-stoje}u u nama, koja je motiv svega {to ~inimo kada smo kreativ-ni, kada ostvarujemo lepo i ~asno, doìvqavamo se celovitim usvom upojedina~enom qudskom postojawu, kao jedino mogu}em ob-liku qudskog postojawa i sveta;

– obra}amo se Bogu sa punim poverewem jer: “leì iznad, a neispod pojmqivosti” (Jaspers, 4. str. 158–160).

Ovde }u dodati da je svaki vi{i red “pojmqivosti” ~istijiod upliva senzomotornih shema na pojmovne celine i na sam ~in


101

rasu|ivawa. ôvek se uvek sa vi{im poverewem odnosi prema poj-movnim celinama koje se sagledavaju na vi{im nivoima integra-cije visoko istan~ane qudske ose}ajnosti i inteligencije. To su,u stvari, duhovni predeli ~oveka kao li~nosti, kojima se on odno-si prema ìvotu i svetu, udruùju}i time usmerenost sopstvenepa`we i akcije sa svim qudima istog verskog identiteta.

Me|utim, svi qudi sa jasnim verskim identitetom kre}u sejednim smerom ka zavr{etku svog ìvota gde ih o~ekuje krajwi sudo ìvqewu koje se obavqa. To je onaj vrh piramide u kome se susti-~u svi qudski ìvoti, i koja im, svakom pojedina~no, daje odre|e-ni smisao. Pred wim, pred tim krajem ìvqewa i wegovim sudom,strepimo svaki na svoj na~in.

Nema religioznosti “u principu”, nema je ni kao religioz-nosti “uop{te”. Postoji uvek samo moja upojedina~ena religioz-nost, mene kao li~nosti, ~ije je intimno iskustvo utkano u isku-stvo etni~kog kolektiviteta, i odre|eno wime. Religijskoose}awe nastaje uvek otkrovewem koje se doga|a svakoj li~nostiu wenoj upojedina~enoj svesti. Upojedina~eno je te`wom koju sa-gledavamo udruènu u uzajamnoj povezanosti sa drugima, usmerenuka Smislu na{eg ìvota koji je u centru zbivawa sveta, ali uveknegde izvan wega samoga, nedoku~iv u svom kona~nom vidu.

Versko ose}awe

Versko ose}awe je vid qudske ose}ajnosti koja se, u princi-pu, pona{a iracionalno i po nekim svojim nepredvidivim zakoni-ma. Qubav, na primer, prema nekoj osobi ili prema odre|enomkonceptu ìvota moè, ponekad, naglo da zaplamsa, da bi se onda,isto tako iznenada, i naglo povukla, ostavqaju}i li~nost u nedou-mici i neprilici zbog u~iwenog u datom zanosu. Verska ose}awaznatno re|e zahvataju ti iznenadni zanosi i splasnu}a, ali su po-znati i duhovnicima po manastirima kao i onima koji se bave psi-hoterapijom.

Me|utim, nivo angaòvanosti na poqu ispoqavawa sopstve-ne religioznosti kod ve}ine qudi imaju svoje uspone i padove, za-

SVETOMIR BBOJANIN

102

visno od li~nih problema koji nailaze, ali se odràvaju uvek u ne-kom proseku za tu li~nost.

To je osobenost religijskog identiteta kao ospoqewa ~ove-kove duhovnosti koja je uvek postavqena upitno nad svojim stavo-vima i wime motivisanim ~iwewima. Religijsko ose}awe:

“zabrawuje da se sopstveno delawe uop{ti kao zahtev upu-}en svima. Ono zabrawuje fanatizam. Ni naj~istija ja-snost puta” ne sme da dovede do toga da mislimo “da je tajput jedino istinit za sve [...] oholost apsolutno istinitogje uni{tavaju}a opasnost za istinu u svetu” (Jaspers, 4,str. 178).

Veruju}i ~ovek, i onda kada nastoji da uradi ono {to ~ininaj~estitije i najlep{e {to moè, uvek u sebi nosi “skru{enostpitawa koje ostaje” (Jaspers), da li je ba{ sve to na najboqem putu.

Veruju}i u Apsolutnu istinitost i qubav sveta, woj prepu-{ta kona~ni sud o wegovim slobodnim odabirawima. Iako uvekteì da odabere ono {to je pravo i ono {to je dobro, uvek ima naumu da on to bira slobodno, po svojoj voqi, i da samim tim posto-ji mogu}nost proma{aja, pada, na {to je veruju}i ~ovek uvek spre-man. On uvek strepi nad ispravno{}u svojih odabirawa, o kojoj ni-kada ne donosi sud on sam sebi.

Religioznost nije oholost posedovawa istinitosti. Wu~ini ~ista te`wa ka ispravnom delawu, strepwa nad vaqanostisopstvenog delawa i spremnost na kajawe zbog mogu}ih proma{a-ja. Vera u apsolutnu qubav Tvorca otkriva mu i o~ekivawe opro-{taja, ako opro{taj zasluùje.

Ni logi~ko rasu|ivawe ni ateisti~ki koncepti ne dajuslobodu na{em quskom postojawu. Oni uvek pretpostavqaju ~vr-ste i nesalomive zakonomernosti, ograde, izvan kojih se ne moènikud.

ôvek je identi~an sebi samome tek uz mogu}nost ospoqava-wa slobode, {to mu omogu}ava religioznost koja jedina priznajemogu}nost gre{ke i ra~una sa tim.

Religijski koncept sveta se ìvi, i po na~inu ìvqewa onse i prepoznaje kao autenti~ni identitet li~nosti. Preveden na go-


103

vorni diskurs koji nije popra}en pukom praksom odnosa sa drugim ire{avawem problema u realitetu, ne ~ini gradivni materijalidentiteta religiozne li~nosti, i javqa se kao wena la`na egzi-stencija kojom se zavaravaju drugi, a ponekad i subjekt sam sobom.

U te{kim vremenima ideolo{kih nasiqa, sretao sam qude udubokoj patwi koji se ìveli jedan ìvot zasnovan na religijskimkonceptima, u porodi~nom okruèwu ili u svojim mawim mestima,a drugi, na eksplicitno ateisti~kim, na svojim radnim mestimaili preseqewem u neki ve}i grad, zbog napredovawa u slu`bi uokviru profesije.

Qudi mewaju svoju versku pripadnost ili doìvqajem us-pe{nijih, i toj li~nosti prisnijih zahteva koje ta odre|ena novakonfesija postavqa svojim pripadnicima, ili prisilnim (na raz-ne na~ine), prevo|ewem iz jedne veroispovesti u drugu.

Prisilna prevo|ewa, ako su kratko trajala i to tokom samojedne generacije, obi~no nisu uspevala. Ako se zadrè tokom neko-liko generacija, uz materijalnu podr{ku pri tom, bivaju uspe-{nom kod onih koji nisu jasno izdvojili iz primarnog sinkreti-zma vrednosti u sebi:

– one ve~ne, duhovne zasnovane na jedinstvu estetskih ieti~kih odrednica sopstvenog ìvota, od

– onih koje se zasnivaju na pukim zadovoqewima biolo{kogopstajawa me|u ìvima.

Jaspers zamera savremenoj filosofiji {to izbegava da de-fini{e svoj odnos prema religijskom konceptu sveta. Govori ofilosofskoj veri, ali sama filosofija, kaè on, nije u stawu dadonese ne{to novo, ona moè samo da “probudi” i da time dopri-nese “da se setimo, da se u~vrstimo i odrìmo”.

Verski identitet

Religijski ili verski identitet je op{tequdski, i nasta-je prepoznavawem ~ovekove druga~ijosti u odnosu na doìvqaj Bo-ga. Odvija se u oblasti duhovnog ìvota koji je odre|en nivoom is-tan~anosti emocija i dosegnutim nivoima inteligencije, svake je-dinke u zajednici. Tim putem se prepoznaje i ustoli~uje u ~oveku

SVETOMIR BBOJANIN

104

doìvqaj i saznawe o wegovoj neuporedivosti sa Apsolutnom mu-dro{}u, koja sadrì svu esteti~nost, moralnost i kreativnostsveta, ka ~ijem okriqu teì.

To u ~oveku pobu|uje potrebu za stalnim samousavr{avawem.Ona se ospoqava stalnom sumacijom iskustva u ~oveku, koja ga ~i-ni uvek spretnijim, sposobnijim, boqim, {to se javqa kao procesu~ewa. Ono se odvija i spontano samim ìvqewem i organizuje sevoqno od strane qudskog bi}a, kao u~ewe odre|enih ve{tina, is-tan~avawa i boga}ewa ose}ajnosti i uve`bavawa misaonih aktiv-nosti. Kod zrelijih li~nosti ta potreba za stalnim samousavr{a-vawem postaje i ~in voqnog ispoqavawa, u vidu permanentnogusavr{avawa ili “rada na sebi”, kako kod religiozno tako i kodateisti~ki nastrojenih ~lanova qudske zajednice.

Pojam: ìvotno iskustvo, sa uzrastawem i sazrevawem, svevi{e pretpostavqa usavr{avawe u eti~kim vrednostima qudskihdelawa, {to se lepo vidi u na{im o~ekivawima da je starija oso-ba i mudrija u svojim zakqu~ivawima i ~asnija u svojim opho|ewi-ma. Tako ~esto ~ujemo da se kaè nekome za koga se smatra da je ne-koga prevario, na primer, na kasi u prodavnici: “Nije te stid tihsvojih sedih vlasi”, aludiraju}i na odre|eni nivo starosti osum-wi~enog za prevaru.

I svako od qudi, kako oni religiozni tako i oni ateisti, usvojoj najdubqoj intimi procewuju svaki svoj ~in delovawa, svojepomisli, misli koje su ispoqili, u odnosu na neke svoje kriteri-jume. Uvek se pitaju u sebi samima kakvi su kao prijateqi drugima,kao roditeqi, kao deca, kao supru`nici, stalno teè}i da buduboqi u nekom svom kontekstu, u atmosferi u kojoj ìve.

Stalno smo u nekom nastojawu da se odredimo prema op{tojqudskoj moralnosti i da budemo za sebe i za druge ono {to o~eku-jemo od sebe da budemo. Stalno strepimo nad svojim identitetom,znaju}i da je on:

– u stalnom nastajawu, svakim trenutkom ìvqewa, i da– zahteva stalno odràvawe kako bi ostajao istim. Verskim identitetom se ospoqavamo posebno, jer je on najde-

likatniji, ocrtavaju}i nas od na{eg sopstvenog ja do najvi{ihoblasti duhovnosti, nas kao qudskih bi}a.


105

Kao i svi drugi qudski identiteti, ima za osnovu jasan do-ìvqaj, u ovom slu~aju, doìvqaj sopstvene upojedina~enosti usvojim qudskim ograni~ewima i naziv toga doìvqaja, koji je ukomunikaciji sa svetom onoliko jasan koliko je i sam doìvqaj ja-san subjektu.

Tome }u dodati i Jaspersovo zapaàwe o ~ovekovoj te`wi zastalnim samousavr{avawem, ili kako on to kaè, za stalnim “pre-vazilaèwem” sebe sama, kao bitne odrednice wegovog identitetajer:

“[...] u tome (samousavr{avawu) vi{e napredujemo ukolikonam je dubqa svest o Bogu, zahvaquju}i kojoj nam u isti mahpostaje jasna sopstvena ni{tavnost” (Jaspers, 4. str. 174).

Apsolutni drugi, Tvorac sveta, doìvqen celim bi}em ve-ruju}eg ~oveka u Wegovoj boànskoj evidentnosti, bitan je ~ini-lac u ontogenezi razvoja ~oveka kao bi}a sveta i wegove li~nosti,kao graditeqa odnosa u svetu.

Ateizam je verni pratilac svih religijskih koncepata. Na-staje putem neostvarenih te`wi ~oveka da saznajnim postupkomu~ini pojam Boga predmetom saznajnih procesa i upotrebe u teku-}im ~ovekovim projektima ìvota na zemqi. Ispoqen u vidu mi-litantnog ateizma, on se bavi teolo{kom mi{qu u te`wi da je“negira”, analizom obi~aja i tajni verovawa, u te`wi da ih “ras-krinka”, pri ~emu, i nenamerno, ospoqava religijski identitetsebe kao qudskog bi}a. I ~ovek koji veruje i ateista koji ne veru-je bave se istom ~iwenicom ìvota, prilaze}i joj sa dve suprot-ne strane. Obojica su uzbu|ena u svojim raspravama oko istog iobojica iznose svoje argumente, postavqene u suprotnim smerovi-ma, o istoj pojavi ìvota.

Za ateistu je bitno da dokaè da nema onog u {to je ube|en daga nema (?), a veruju}i, koji prihvata raspravu, èli da zdravora-zumski dokaè da postoji ono u {to on neopozivo veruje, a {to nepodleè logi~kom diskursu. Ateista se pona{a tako {to ne po-{tuje odre|ene oblike odnosa, a veruju}i opet ispoqava odre|eneoblike pona{awa, pri ~emu su pona{awa i jednog i drugog odre-|ena istom pojavom ìvota. Obojica imaju svoj odre|eni reli-

SVETOMIR BBOJANIN

106

gijski identitet. Za nekoga se zna da je veruju}i ~ovek, kao {to sei za onog drugog zna da je ateista. I jedno i drugo se zasniva naodre|enom na~inu doìvqaja Boga kao pojave i tvorca sveta.

*

Religijski identitet je sveobuhvatan za sve qude. U sebiintegri{e najvi{a dostignu}a qudi u svom eti~kom i estetskomusavr{avawu i kreativnim mogu}nostima, kojima ostvaruje svojodnos prema Bogu putem odnosa: prema ìvotu, radu i smrti.

Nacionalni identitet je odre|en prema svojoj qudskojdrugosti prema kojoj se odre|uje: razumevawem, razmenom kultur-nih dobra i uzajamno{}u u qubavi u dobrim i zlim vremenima.

Oba ova identiteta nastaju u okviru ~ovekove slobodne vo-qe, a u ravni nivoa istan~anosti wegove ose}ajnosti i sposobno-sti inteligencije. Odre|uju ih sadràji eti~kih i estetskih po-treba ~ovekove prirode i wegove mogu}nosti kreativnog ostva-rivawa svoga postojawa.

Religijski i nacionalni identitet su virtuelne mogu}no-sti qudskog bi}a koji se u wemu, kao i druge psihi~ke mogu}nosti,

– bude usled spoqnih povoda, – oblikuju umnim sposobnostima li~nosti, i – odràvaju svakodnevnim angaòvawem slobodne voqe sva-

kog pojedinca.Po wima se ~ovek prepoznaje u svojoj kona~noj oqu|enosti i

li~nim vrednostima.

Socijalni identiteti

Identitet odre|en situacijom

Svaka ìvotna situacija nas odre|uje, ne{to mawe za sebea znatno vi{e za druge, osobenostima {to je ~ine svojevrsnim.Drugi nas opaàju, na primer, kao spava~a, kao pliva~a, kao govor-nika, predava~a, u~enika, studenta, majstora, ako nas vide u odre-|enom na~inu postojawa, a ne prepoznavaju}i nas u nekom od iden-


107

titeta koji se otkrivaju li~nim susretawima ili poznavawima odranije. Ako nas pak poznaju kao li~nosti, oni }e se odrediti pre-ma nama u odnosu na identitet koji, za wih, ima dominaciju kao ono{to nas odre|uje.

Kako se ìvotne situacije smewuju, tako se i identiteti ko-jim nas obeleàvaju mewaju.

Nekad ni ne prime}ujemo da smo odre|eni situacijom. Odno-se}i se prema sebi kao onom {to za nas jesmo, iznenadimo se kadanam se neko obrati kao nekom “slu~ajnom prolazniku”, “navija~u”,“posmatra~u”, “demonstrantu” ukoliko smo se na{li tu, prolaze-}i, kad nas je neko zaustavio da nas ne{to pita; ako smo zastali ugrupi nekih navija~a kad nas je neko primetio; ako smo u~estvova-li na demonstracijama iz politi~kih ube|ewa, kada je neko pri-{ao i pozvao nas: “~uj ti, demonstrantu”.

êsto smo se klonili da se na|emo u dru{tvu sa nekima pokojima bi mogli da nas odrede na{i prijateqi, kako se ne bi u nasrazo~arali, ili mo}ni neprijateqi kako nas ne bi progonili.

Identitet po grupnoj pripadnosti

Prve trajnije grupe koje nas odre|uju pred drugima, {to on-da i sami prihvatamo kao sloj sopstvenog identiteta, jesu razred-ne zajednice, sportska dru{tva u koja se ukqu~ujemo, grupe sa le-tovawa u kojima smo se na{li i doìveli ose}awe grupne pripad-nosti. Ono je virtuelna potreba u svakom qudskom bi}u koja seostvaruje uvek onda kada se na odre|enom istom prostoru, u odre-|eno isto vreme samosagledavamo kao neko za sebe i pred drugima,uz prijatno raspoloèwe {to se time budi u nama. Pri tom ot-krivamo u sebi qubavi, ta sasvim svojevrsna ose}awa usmerena kamnogima u okviru grupe, u to vreme na{eg zajedni~ewa.

Osnovno obele`je qubavi je potreba:– za udruìvawe pa`we i aktivnosti sa drugima,– spremnost na uskra}ivawe sopstvenih zadovoqewa za do-

brobit bilo kog ~lana grupe,– po`rtvovanost u vr{ewu zadataka u svrhu opstanka ili

afirmacije ostvarenog zajedni{tva, i

SVETOMIR BBOJANIN

108

– probu|ena qubav u ~oveku za odre|eni kolektivitet kaodefinisanu i

– doìvqenu celinu zajedni{tva ili me|uqudskosti.Na toj osnovi, koja je primarno svojstvo qudske ose}ajno-

sti {to se ra|a sa bi}em ~oveka, zasniva}e se i svaki ovde opisanidentitet.

Svaki socijalni identitet se zasniva na opaànoj ili doì-vqavanoj istosti me|u grupama qudi, bilo u vidu:

– biolo{kih obele`ja (uzrast, pol, rasa), – jezika, – mentalnih osobenosti ili – ome|enosti prostorom, vremenom i ìvotnom situaci-

jom u kojima se na|emo.Samim ~inom sapostojawa uokvirenog istim kvalitetima

koji nas, kao grupu, odre|uju, kako je gore pomenuto, javqa se mo-gu}nost da se qudi otvaraju jedni prema drugima svom puno}om svo-jih te`wi, bude}i uzajamnu privrènost, koja }e da ih me|usobnopovezuje, obeleàvaju}i ih istim identitetom za druge.

Zajedni~ko ìvqewe u okviru istih prostorno-vremenskihome|ewa, od puke porodi~nosti, do najvi{ih nivoa udruìvawaqudi u okviru nacionalnih i religijskih zajedni{tava, sadràj suèqa i fantazama zrelih li~nosti, bez obzira na uzrast i obrazo-vawe, u svim vremenima kroz istoriju do danas. Ta zajedni{tva nasuvek boje svojim identitetom kojim se dogra|ujemo kao li~nost,naro~ito za druge, koji nas po tim identitetima {to ih prepozna-ju u pojedincu, vrednuju i klasifikuju.

Profesionalni identitet

Profesionalni identitet je odre|en sa istosti posla koji~ovek obavqa i obu~enosti odre|enim ve{tinama ili znawima{to ~oveku omogu}ava da ih primewuje u svojoj svakodnevici.

Bitni formativni ~inioci koji grade jedan profesionalniidentitet su svakako:

– prostor koji je uvek specifi~an za neko zanimawe, – duìna i na~in obuke kroz koje osobe {to se wime bave

pro|u,


109

– duìna vremena bavqewa tim zanatom ili tom strukom, i – tip susretawa sa drugim qudima {to se tu podrazumeva,

a {to bitno uti~e i na kvalitet socijalizacije osoba koje se baveodre|enom strukom, {to ih ~ini osobenima za druge i otkriva me-|usobno zajedni{tvo esnafskog tipa.

Kod zrelijih li~nosti, profesionalni identitet se ne ja-vqa uvek u prvom redu kontakta sa qudima. On je izraèn samo priostvarivawu profesionalnog zadatka gde se eti~nost li~nostisagledava kroz savesnost toga obavqawa, a sposobnost kroz wegovkvalitet. U susretawima sa qudima izvan profesionalnog zadat-ka, obi~no se ne prepoznaje profesionalni identitet, a eti~nost,zainteresovanost za javna doga|awa u zajednici, kvaliteti odnosasa drugima, ogledaju se, prepoznaju i cene u privatnosti odnosa ko-je zrela li~nost ostvaruje sa svojim okruèwem.

Kada pri svakom obliku susretawa i pri svakoj grupnoj pri-padnosti i u svakoj ìvotnoj situaciji dolazi u prvi plan profe-sionalno odre|ewe, ukazuje na odre|enu neslobodu u bi}u same teosobe, {to ~ini da se drì kruto onoga odnosa u kome se ose}a si-gurnom, ili se radi o tipu la`ne egzistencije koja svojim stru~-nim sadràjima onemogu}ava da se oslu{ne dubqe iz sebe sama. Ti-me ~uva sopstvenu sre}nost ìvqewa onakvog kakvo joj se de{ava.

Klasni identitet

Klasni identitet se zasniva na ose}awu grupne pripadnostikoja povezuje osobe po koli~ini materijalnih dobara koje posedu-ju, a koje delimo na:

– bogate, ili one koji poseduju velike vi{kove, znatno iz-nad osnovnih ìvotnih potreba;

– sredwe bogate sa znatno mawom koli~inom materijalnihdobara, ali koja su jo{ uvek iznad osnovnih ìvotnih potreba i

– siroma{ne, sa materijalnim dobrima u pukoj ravni ì-votnih potreba ili sa nedovoqno materijalnih dobara za osnov-ne ìvotne potrebe.

SVETOMIR BBOJANIN

110

Homogenizacija bogatih s jedne strane i siroma{nih sa dru-ge, zasniva se na sasvim o~iglednim kvalitetima me|usobnih za-jedni{tava unutar svojih grupa, koja su data:

– podudarno{}u kvaliteta prostora u kojima ìve jedniili drugi,

– u organizovawu vremena u kome obavqaju ìvotne potrebei slobodna htewa i jedni i drugi, i

– osnov senzomotornih iskustava kojima se zasnivaju pojmov-ni sistemi i rana usmerewa ose}ajnosti prema drugima i svetu.

Sve to ne doprinosi razlici wihovih saznajnih sposobnostii mogu}nosti ose}ajnog ìvota, ali im ostvaruje razli~ite aso-cijacije {to prate odre|ene pojmovne celine, uti~e na ritam sa-zrevawa ose}ajnosti, ~ine}i ih specifi~nim i za jedne i za druge,i uti~e na usmeravawe radoznalosti i saznajnih procesa, ~ime de-luju formiraju}e na sadràje koji nastawuju wihove misaone pro-cese, kao i na argumentacije svojih stavova i ose}ajnu podlogu svo-jih uzbu|ewa.

Sredwe klase, me|usobno sasvim razli~ite po posedovawudobara, nemaju svoje osobenosti. Jedni me|u wima, upore|uju}i sestalno sa onima imu}nijima, sti~u doìvqaj svoga “siroma{tva”,a neki opet, ìve}i u blizini siroma{tva, neguje u svojim porodi-cama sopstveni doìvqaj “bogatstva”, u ~emu uìvaju.

Ono {to saìma ove qude u istost postojawa jesu wihovi za-vi~ajni, nacionalni i religijski identiteti.

Tragika koju predstavqaju klasne razlike jeste u tome {toovi iz bogata{kih porodica nisu brinuli o zakonima kojima bise omogu}ili i siroma{nima da svojim radom mogu da do|u do nekematerijalne sigurnosti, a ovi drugi, proleterofili, kada su do-{li na vlast, u~inili su sve da svoje narode zadrè u jednakostiu bedi i neznawu, na ~ijem su utvr|ivawu zdu{no radili. To se vi-di po tome da su posle sloma komunizma, iz op{te bede naroda ko-ji su bili wime tla~eni decenijama, iza{li kao novobogata{i sa-mo oni koji behu u redovima partijske vrhu{ke komunisti~kih re-ìma.

Nebriga i brzopletosti u re{avawu problema klasnih raz-lika se pokazala samo kao puki uvod u kriminogeni koncept poli-


111

ti~ke mo}i, koji sve vi{e uzima maha u svim oblastima ìvotana{eg postkomunisti~kog, evro-ameri~kog civilizacijskog kru-ga danas.

Klasni identitet se mewa shodno sticawu ili gubqewu ma-terijalnih dobara. Problemi u socijalnom poqu i emocionalnomodnosu prema svojoj ìvotnoj situaciji nastaju onda kada se nagloprelazi iz jednog u drugi socijalni status. Ovome odolevaju samozrele li~nosti jasnog nacionalnog i religijskog identiteta.

LITERATURA

1. Bojanin, S., Neuropsihologija razvojnog doba i op{ti reduk-tivni metod, ZUNS, Beograd, 1985.2. Bojanin, S., Nastajawe nacionalne samosvesti i wen smisao,Zbornik Mat. srp., Novi Sad, 2000, br. 108, str. 187–204. 3. Bojanin, S., Svetosavqe i na{e doba, Novi Sad, 25. januar 1999.god. u Tri svetosavske besede, Prvo slovo, Beograd 2000.4. Jaspers, K., Uvod u filozofiju, Prosveta, Beograd, 1973, str.160. i 173, str. 297.5. Kerovi}, R., ôvjek u sredi{tu, Fil. fakultet–Svetovi, BawaLuka–Novi Sad, 2002.6. Mati}, V., “Nesvesno u antropologiji”, u Antropologija, bo-lest i zdravqe, @elind, Beograd, 2000, str. 27.7. ]irkovi}, S., “Predgovor” u Kraqevstvo i svetost (Bo{koBojovi}), Slu`beni list, Beograd, 1999, str. 19–23.8. Heraklit, Fragmenti9. Herodot, Istorija (kw. I, str. 127–129. i kw. II, str. 107–108),Matica srpska, N. Sad, 1980.10. Hojzinha, J., Nacionalizam i patriotizam u Evropi na kraju19. veka (1940), Prometej, Novi Sad, 1996.11. [naper, D., Zajednica gra|ana (1994), Z. Stojanovi}, Novi Sad,1996, str. 10.12. [peman, R., “O pojmu prirode ~oveka”, u ôvek u modernim na-ukama, Kw. zajednica, Novi Sad, 1986, str. 90–101.

SVETOMIR BBOJANIN

112

SVETOMIR BOJANIN

DEVELOPMENT OF PERSONAL IDENTITY

SUMMARY

Identity of a man, as a being of an individual existence, is experiencedand recognized through the temporal continuum, in which he receives stim-uli, and a spatial continuum, seen as a body in which these stimuli are gath-ered. Every perception induces a feeling that can be valuated as pleasant orunpleasant, and which the subject experiences as a difference in the worldobserved.

Individual man, as a being-in-the-world, meets a whole series of "not-I", that he incessantly relates with, repeatedly choosing, by his thoughts andactions, between what he is and what he is not. This is the process that cre-ates all human identities, which can be separated in three layers:

– "immutable identities, specified by biological and spatial facts,including: self-identity (one I am), family identity, racial identity and nativeidentity;

– "mutable identities, specified by temporal continuum and higherlevel of mental integration and spiritual possibilities: national and religiousidentity and

– "social identities, based on group and class appurtenance, which dif-fer through age, change of school, change of job, class or rank changes.

First two layers follow each other, through the process of growing upand together they create a vertical development path of self-knowledge,while the social identities appear in every single one of the developmentfazes in horizontal level, and they are lasting for as long as the engagementof a person in a particular social field lasts.

The basic structure of all identities consists of human ethics, which arethe criteria for their value and permanence.

Key words: identity, nation, national consciousness, love, moral, reli-gion, religious feeling, unconditional request.

Documents

KOR Svetomir Bojanin FG4