КОСОВСКА СПОМЕНИЦА13» - 1 9 » .У ЧЕТИРИ КЊИГЕ

Војислав Ђурић КОСОВСКИ БОЈ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

Дејан Медаковић КОСОВСКИ БОЈ У ЛИКОВНИМ УМЕТНОСТИМА

* * *

КОСОВСКИ БОЈ У ЕВРОПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

Мирослав Пантић, Ралован Самарцић, Радмила Тричковић, Сима Ћирковић

КОСОВСКИ БОЈ У ИСТОРИЈИ

Дејан Медаковић

КОСОВСКИ БОЈУ ликовним

у м ш о с ш м а

Б Е О Г Р А Д1990.

ПРЕДГОВОР

У В О Д Н А Р Е Ч

Књигу Косовски бој у ликовним уметностима прихватио сам да пишем у оквиру програма Српске књижевне задруге да Косовском спомени- цом 1389—1989, у четири књиге, обележи 600-го- дишњицу ове знамените битке. Њен одјек у ли- ковним уметностима намеравао сам да пратим од краја XIV века, тј. од самог почетка црквеног култа св. кнеза мученика Лазара, па све до савре- мених слика надахнутих шире схваћеном косов- ском тематиком. При том сам се трудио да истак- нем и све оне друштвене и политичке оквире који су, несумњиво, битно утицали не само на садржи- ну већ и на ликовни облик косовског мита током векова. Резултати до којих сам дошао доказаће, по мом уверењу, да овај мит у ликовним уметно- стима, бар у старијем периоду, није домашио оне вредности које су остварене у књижевности, на- родној на првом месту. Дубоке духовне и етичке поруке које се могу наћи у текстовима црквене књижевности, велика спиритуалност којом су они прожети, нашла је свој верни одраз у народном песништву. На тај начин, војнички поражено и ишчезло српско феудално друштво продужило је своје трајање преко народа који га је надживео, а те поруке пригрлио као своје неисцрпно богат- ство. У дугим вековима турскога ропства српски народ је створио посебне духовне ризнице, из ко- јих је узимао праве вредности за своју духовну од- брану и опстанак у страној цивилизацији. Не тре- ба посебно доказивати да је ова својеврсна одбра-

7

на хришћанске цивилизације омогућила српском народу да никада и докраја не раскине своју при- родну везу с Европом. До потпуног раскида није дошло ни онда када је османлијска цивилизација учврстила своје не само политичке већ и духовне границе, кад је изгледало да наде нема и да је на- шем роду судбина доделила тужну улогу неминов- не асимилације. За ликовне уметности били су то можда претешки задаци, а наши сликари нису би- ли кадри да докраја проникну у све дубине народ- ног очаја и оне духовне снаге која је позивала на буне, отпоре и устанке. Много више препрека стајало је на путу нашега сликарства, чији изла- зак из старих византијских образаца није могао да буде ни брз ни лак. Преко два века деле компо- зицију Косовског боја коју је на зидовима трпеза- рије у манастиру Врднику израдио монах Амвро- сије Јанковић од истоимене слике Петра Лубарде настале 1953. године на зидовима свечане сале у Извршном већу СР Србије. У том распону српско сликарство је стекло пуну зрелост и коначну ли- ковну самосталност. Оно је окончало процес преображаја византијске иконе у барокну слику, отплатило обавезне дугове својим бечким и мин- хенским учитељима, савладало све занатске пре- преке, открило Париз, пригрлило све тековине стварања у суочавању са духовном слободом, одупрло се наметнутом догматизму, да би, најзад, изишло на стазе сопствене неомеђености и нео- граничених узлета.

У свим тим процесима појављивала се, час јаче, час слабије, и косовска тематика. Слободно мо- жемо рећи да је она тек у наше дане дала остваре- ња која сведоче да су коначно пронађени прави путеви који незаустављиво воде у велико сликар- ство. Болна савремена драма српскога народа на Косову дубоко је потресла наше целокупно на- ционално биће, допирући и до сржи људског до- стојанства. Такво стање неминовно води до нових спознаја, нових открића и духовних узлета. У тим новоосвојеним и неомеђеним просторима неизбе-

8

жан је и наш сусрет с изгубљеним, угушеним или притајеним историјским памћењем. Не сумњам да ће то сретање изнедрити и многе, данас још само наслућиване, тек дотакнуте уметничке вредности.

На крају, захваљујем Српској књижевној задру- зи што је, сачувавши своју осетљивост за нацио- налне послове, мени поверила да напишем ову књигу. Учинио сам колико сам могао. Бићу спо- којан ако ова књига буде од користи и поуке сво- јим читаоцима.

Позајмљујући стару завршну формулу наших древних преписивача, умолићу своје читаоце да имају у виду да ову књигу није писао ни анђео божји ни дух свети, већ човек руком грешном и уморном. И зато ви, који ћете је читати, исправ- љајте, а не куните!

Д. М.Београд, уочи Видовдана 1989.

9

О Д ЈЕ К К О С О В А У С Р П С К О Ј, Е В Р О П С К О Ј И ЈУ Г О С Л О В Е Н С К О Ј

У М Е Т Н О С Т И

1 Уп.: Радс Михаљчић. Kftuj српског царства, Лазар ХребељановиИ, Јунаци косовске легенде. И јд. Бсоградски издавачко-графички завод. Б еоф ад 1981.

2 Уп.: Ђорђе Трифуновић. Српски средњовековни списи о кнезу Лазару и Косовском боју, Крушсвац 1968.

3 Леонтије Павловић, Култови лица код Срба и Макеоонаца, Смсдерево 1965, 126.

4 Уп.: Дејан Медаковић. Кулш кнеза Лазара у српском бароку. О кнезу Лазару, научни скуп у Крушевцу 1971, Бсоград 1975. Прсштампано у књизи Трагом српског барока, Нови Сад 1976. 268.

s Исто.

Средњовековни списи о кнезу Лазару — жити- ја, службе, слова и похвале — одавно су предмет критичких истраживања, у првом реду историча- ра1 и оних који се баве књижевношћу.2

Тај први круг дела, у којима је кнежево страда- ње средишњи мотив, створен је за потребе цркве, а подстакнут култом који је установљен најВеро- ватније залагањем патријарха Данила (млађег) 1390/1391. године; одмах после тога је написано и његово житије, које се датује после3 1392/1393, а пре 6. августа 1398, кад је изгорео манастир Рава- ница.4 У свим тим списима, већ од Пролошког житија насталог одмах после косовске битке у ма- настиру Раваници, јасно се истиче идеја о смрти, а потискује историјско причање о Лазаревом жи- воту, што ће битно утицати и на развој кнежеве иконографије у српској уметности. Отуда је до- шло до тако упадљиве оскудице историјских чи- њеница, а битка на Косову и сви токови овог суд- боносног збивања виђени духовним очима претво- рени су у велику поетско-религиозну метафору овоземаљских грехова, страдања, казне и небеске награде за жртву. И ту, у тој сфери духовног уз- летања и подвижништва треба трагати и за поре- клом Лазаревог „небеског опредељења“ , које, на свој начин, исказује и безимено народно песни- штво, без обзира на то што се, с временом, духов- ни победник и светитељ све више претварао и у неустрашивог овоземаљског ратника.5 Штавише, управо оваква схватања кнеза мученика брзо су

11

му дала и све оновремене ознаке тзв. „идеалног владара“ , лик који ће своју посебну вредност до- бити и у епохи барока. Било је то време великих аустријско-угарских ратова, с којима, тачније од неуспеле турске опсаде Беча 1683, и започиње процес њиховог постепеног потискивања из Евро- пе, окончан тек на Куманову 1912. године.

Најзад, како се у српској и југословенској, па и у страној уметности, у сликању кнежевог лика и појединих сцена косовске битке одражавају сви они токови у којима кнез, мученик и светитељ, заузима тако значајно место?

Пре свега, треба истаћи да је кнез Лазар сли- кан у својој задужбини манастиру Раваници, коју је подигао себи као маузолеј 1381. године и где су после косовске битке пренете и сахрањене његове мошти. Приказан је у типичној ктиторској компо- зицији, са женом кнегињом Милицом и синовима Стефаном и Вуком, сликаној одмах лево од улаза на северном делу западног зида. На жалост, ком- позиција је веома оштећена, али се види да кнез у руци држи велики модел своје задужбине, који придржава кнегиња Милица.6 Занимљиво је да су њихова деца приказана испод модела храма, што се често чинило у ктиторским композицијама у Влашкој.

Сасвим је разумљиво да се и у манастиру Љубо- стињи, задужбини кнегиње Милице подигнутој почетком XV века, у ктиторској композицији на- лази и кнез Лазар. Ту је на северном делу запад- ног зида припрате представљен са кнегињом Ми- лицом, док су на јужном њихова деца Стефан и Вук. Кнез Лазар је у Љубостињи сликан у млађим годинама, са асиметричном круном чудноватог облика на глави. Натпис уз његов лик означава га као господина „сјем Србљем и подунавским странам“.7

Одјек култа кнеза Лазара ван моравске Србије може се уочити у Русији, посебно од средине XV века, највероватније посредовањем оних духовних лица која су са већ покореног Балкана утекла под

6 Уп.: Светозар Радојчић, Портрети српских владара у средњем веку, Скопље 1934 , 64— 65.

7 Срђан Ђурић, Љубостиња, Београд 1985.

12

* О томе вид. студију: Сретсн Пстковић. Иван Грозни и култ кнеза Лазара у Русији. O кнсзу Лазару, научни скуп у Крушсвцу 1971, Београд 1975, 312— 313.

4 Исто. 311—319.

заштиту руских кнезова. Али тек од великог кне- за, а потом цара Ивана IV Грозног, име кнеза- -мученика и светитеља Лазара добило је запажено место у нагло ојачаним руско-српским духовним везама. Догодило се то у временима кад је на под- ручју обновљене Пећке патријаршије култ св. кне- за Лазара опадао, западајући све више у уске, ло- калне оквире. Управо тада су у Русији настала и „два изузетно значајна уметничка ансамбла у ко- јима је добио своје место и лик кнеза Лазара“. Према изучавањима С. Петковића, то су Архан- гелски сабор у московском Кремљу, у храму Уси- паљници у коме су сахрањивани руски владари, и Летописни илустровани свод, велика историја света. „Представе кнеза Лазара у овом другом споменику нарочито су занимљиве, јер је овде ње- гов лик приказан поводом једног историјског до- гађаја — Косовског боја.“8

Укључивање косовске повести у овај величан- ствено замишљени летописни свод никако није случајно. Његов поручилац, царска власт, хтела је да буду приказана сва значајна светска збива- ња, због чега је одабрано четрдесетак преписива- ча и минијатуриста, који су исписали преко 9.000 листова и начинили око 1.000 илустрација.

За српску историју важна су она места која се односе на кнеза Лазара. Илустрована су она у тзв. Другом Остермановом тому, у одељку који гово- ри о цару Амурату. При томе је употребљен „не- што измењени опширан увод у биографију деспо- та Стефана Лазаревића од Константина Филозо- фа, у коме се говори легендарно о доласку Тура- ка, а потом поуздано о косовском боју“ . С. Пет- ковић је савесно и опширно проучио и текст и илустрације које се односе на косовски бој и поги- бију кнеза Лазара, закључујући, уосталом сасвим исправно, да те минијатуре и „немају вредност ау- тентичног документа“ .9 Занимљиво је да се на њима први пут срећемо „са представама легендар- ног јунаштва приписаног Милошу Обилићу. Ис- торичари уметности ће одмах запазити да је то не

13

само најстарији циклус представа о Косовском бо- ју, већ и једини у минијатурном сликарству.“

Ово тврђење недавно је исправила Мара Хари- сијадис, скренувши пажњу на неке турске изворе који говоре о косовском боју, посебно на први том тзв. Hiinername, који је рађен око 1.579. годи- не, а илустрован је са 43 минијатуре. За српску историју посебно су значајне минијатуре које је радио Осман Босанац, син Мехмедов. Прва мини- јатура представља устоличење султана Мурата, у другој Мурат убија у лову окованог вука, у трећој је приказано како Милош Обилић убија султана, док је на четвртој насликан султан Мурат са си- ном Бајазитом.10

Изузетно је важно да је косовска повест, поред источних, имала и своје западњачке путеве, а све- дочанство о томе недавно је откривено. Захваљу- јући акцији хрватских музејских радника, откуп- љен је 1982. године на лицитацији у Цириху вели- ки сребрни пладањ промера 47,7 см, израђен у ду- ху маниристичких схватања. Ово изванредно зла- тарско дело саковао је у седамдесетим годинама XVI века шибенски уметник Хорацио Фортеца (Horazio Fortezza)11, највероватније за млетачког провидура Далмације Алвиза Гриманија. Око сре- дишног медаљона са грбом овог провидура, у три одељена поља, теку призори из косовске битке, а изнад сваког је Хорације забележио шта пред- ставља. Тако је у првом, горњем, одељеном пољу приказана вечера Јурја (!) деспота и Милоша Ко- билића. У друга два поља приказани су Милош Обилић у тренутку кад убија султана Мурата и сцена у којој турски гонитељи сустижу и кажња- вају О билића.12 Сасвим у духу маниризма, на обо- ду пладња нижу се призори из римске историје, а ту су и медаљони на којима су угравирани ликови разних римских императора. У сваком случају, повезивање ове античке традиције са једним стварним догађајем из српске историје још увек чека и своје коначно иконографско разрешење. Фортеци је, највероватније, послужио као књижев-

10 Mapa Харисијадис, Косовски бој ни минијатурама турског рукописа. Посебан отисак: Свети кнез ЈЈазар, Споменица шсстстотој годишњици косовског боја 1389— 1989. Београд 1989, 261—263.

11 Уп.: Don Krsto Stošić. Nepoznati radovi Horacija Fortezze iz Šibenika. Galerija uglednih Šibenčana, Šibcnik 1936. 9 3 -9 6 .

12 Вид.: Tjedni dodatak ,,Vjesnika“ 13—20. ožujka 1982, br. 207; „Аро1о“, novembar 1981, 99; Ksenija Kalanz, „Pladanj Horacija Fortezze Šibenčanina Šibenski list, subota 13. ožujka 1982, 7; „Sedam dana“, prilog ,,Vjesniku“ 27.II 1982, br. 204, 13; Ненад Љубинковић Косовска легенда изван граница средњовековне српске државе, Задужбина II, бр. 6, јун 1989, 8.

14

13 Enciklopedie českeho vvtvarneho umeni, Ed. Československa akademie včd, Academie. Praha 1975.

ни извор какав препис из Цријевићевог дела De Turcarum origine moribus et rebus gestis comenta- rius, које je штампано у Франкфурту 1590. године.

У Турској хроници, коју је штампао на немач- ком у Франкфурту на Мајни 1577. године, књи- жар и издавач Сигмунд Фејерабенд у поглављу о султану Мурату, помињу се битка са војском кне- за Лазара и Муратова смрт. Ту је и дрворез на коме је представљено погубљење мачем кнеза Ла- зара пред султаном Бајазитом. Овај дрворез је из- рађен у духу немачке касне ренесансе, а примење- но је линеарно решење.

Од ових страних радова посвећених косовској проблематици велики је скок до прве, колико је нама познато, композиције ове садржине. Изра- дио ју је чак позне 1874. године чешки сликар Ми- колаш Алеш (1852— 1913), који је од 1877. члан „Уметничке беседе“ , а од 1887. и први председник Удружења ликовних уметника „Манес“ . Мико- лаш је своју слику тематски везао за познату тему из народне песме кад кнегиња Милица моли Југо- виће, који крећу у бој на Косово, да бар један остане с њом у Крушевцу. Наглашен цртеж, проистекао из Миколашевог првобитног интере- совања за графику13, решен је на овој слици ком- промисно, и т.о накнадним бојењем. Иако је ком- позиција обележена и извесном патетиком, па и несумњивим смислом за израду декоративних па- ноа, ипак се својом садржином уклапа и у шире токове опште словенске солидарности, чији ће вр- хунац код Чеха представљати велика композиција Алфонса Мухе посвећена проглашењу Душано- вог царства.

** *

Према изучавањима Сретена Петковића, култ кнеза Лазара нагло се обнавља, али тек у четвр- тој деценији XVII века. Сасвим је природно да се то одмах одражава и на приказивање кнежевог

15

лика. Хронолошки, Петковић ставља на прво ме- сто представу кнеза Лазара у цркви Св. апостола у Пећкој патријаршији, у рестаурисаном живопи- су из 1633/1634. године.Ту је поворци Срба влада- ра-светитеља из куће Немањића прикључен и лик кнеза Лазара. Скоро је истовремен кнежев лик у живопису манастира Благовештења Кабларског, који потиче највероватније из 1635. године.'Нај- зад, из тог доба је и живопис у наосу цркве у селу Јежевици код Чачка са представом кнеза Лазара, а из тридесетих година је и кнежев лик из цркве у селу Брезови код Ивањице.14

Посебну пажњу заслужује приказивање лика кнеза Лазара у иконопису, а, како изгледа, за ши- рење икона са његовим ликом посебне су заслуге стекли монаси манастира Хиландара, у којем је кнез-мученик слављен и као ктитор спољашње припрате.

Битне промене у ширењу култа св. кнеза Лаза- ра десиле су се после велике сеобе Срба 1690. го- дине. У том судбоносном времену покренуте су из Раванице и мошти кнеза Лазара, које су мона- си, бежећи пред Турцима, носили до Сентандреје. Коначно смештање Лазаревих моштију у манасти- ру Врднику у Срему 1718. године значи прекрет- ницу у Лазаревом култу, а исто тако и у начину његовог приказивања, у живопису, иконопису и графици. Другим речима, ликовне представе кне- за Лазара у XVIII веку зависиле су од стилских про- мена које су српску уметност водиле токовима њеног потпуног увођења у барок. Већ у Стема- тографији Ж ефаровић лик кнеза Лазара прибли- жава духу и схватању барокног, парадног портре- та, а ове стилске новине још су присутније на ње- говом бакрорезу, данас изгубљеном, познатом према Орфелиновој копији из 1773. године.15

Под утицајем повесних слова о кнезу Лазару, у којима је, неупоредиво сликовитије и исцрпније него у црквеним списима и народном песништву, описана и сама битка на Косову, настала је 1776. године у раваничкој трпезарији велика зидна сли-

14 Срстсн Пстковић, Нав. дело, 88.

15 О целом питању вид.: Дејан М едаковић. Култ кнеза Лазара у српском бароку.

16

|Л Др Павлс Васић. Косовски бој Лмвросија Јанковића, Саопштсња Завода за заштиту смоменика културс НР Србијс I, Бсоград 1956.185— 189; др Миодраг Коларић, „Бој на Косову" Амвросија ЈанковиИа, Зборник радова Народног музеја III. Београд 1962, 233—236.

17 Вера Сечански, Вуков Рјенник из ISIS. године, Сусрети библиографа ’86-'87, Инђија 1988. 100. Кад је реч о слици која нриказује смрт цара Уроша. можда је она остварена према замисли архимандрита Јована Рајића, који у писму митрополиту Стефану Стратимировићу 22. октобра 1796. изричито наводи да је за своју књигу „Трагедију сирјсч началнаја повјест о смрти послсдњаго царја сербскаго Уроша...“ (Будим 1798), тачнијс дсло Емануила Козачинског, предвидео и илустрацију „из онс повјссти гдигас Вукашин убио. на пример да изобразитсја сдна лспа шума. и у њој посреди Урош у свом царском стихару с нреиојасанием. под' царским вјснцсм и со скиптром: тако и Вукашин’ у дугачкој србскои ћурдии у клобуку с ћулумком.“ С) томс вид.: Димитрије Руварац, Архимандрит Јован Рајић 1726— 1801, Срсмски Карловци 1902. 93— 94.

18 О култу св. Милоша Обилића вид.: Леонтије Павлови1->. Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерено 1965, 191— 194.

14 Вид.: Бојана Дељанин, Две фреске Милоша Обилића у црквама у околини Ниша, Гласник ко^Јзсрватора Србије 13, Београд 1989, 133— 135.

ка боја коју је, трошком новосадског грађанина Давида Рацковића, израдио Амвросије Јанковић.16 Колико знамо, први пут је иомиње Вук Стефано- вић Караџић у свом Рјеннику, штампаном у Бечу 1818. године. Говорећи о саборима и народном ве- сељу' Вук наводи да народ обилази манастирске трпезарије да би видео слике Косовску битку у манастиру Раваници (Врдник) и Смрт цара Уро- ша у манастиру Јаску.17 Јанковићева слика, коју су усташс унишгиле у овом рату, важна је не само као одјек Лазаревог већ и видовданског култа, у којем се лични кнежев значај прилагођава, чак и изједначава с осталим косовским мученицима, ме- ђу којима се, опет, издваја Милош Обилић. Уо- сталом, управо крајем XVIII века ствара се и но- ви култ св. Милоша Обилића који српска црква трпи као изразито народни, на подручју од Хилан- дара до манастира Гомирја у Горском Котару, приказујући га с атрибутима св. ратника.18 Подсе- тићемо и на његов лик у припрати цркве Св. Спа- са у Кучевишту. која је дозидана у првим децени- јама XIX века, и на две цркве у околини Ниша — у цркви Св. вазнесења у селу Горњем Матејевцу и цркви манастира Габровца, чији живописи поти- чу из 1870. и 1875. године.19

Понекад, без обзира на своју наивност, овакве и сличне предсгаве имају и несумњиву докумен- тарну, па и етнографску вредност. С друге стра- не, оне су нам преостале и као једино сведочан- ство о делима веће уметничке вредности која су пропала у другом светском рату. Такав је случај са сликом Косовски бој коју је Амвросије Јанко- вић насликао на зиду триезарије манастира Врдника, чији је средишњи део, по свсму судећи, сачуван у конији на целом западном зиду цркве у Шаренграду, насупрот иконостасу. У тој цркви, Радослав М. Грујић је открио слику Косовски бој, израђену према народним песмама, а компонова- ну у петнаест сцена, почињући од Призрена, па преко Косова поља и догађаја који су се на њему збили, до Раванице, Лазареве задужбине у коју су

17

пренесене мошти кнсжсве. Занимљиво је да је највећа пажња обраћсна Милошу Обилићу и ње- говим друговима, а затим кнезу Лазару, који предводи српску коњицу, гине и најзад му се тело у свечаној поворци преноси у Раваницу.

Прсма запису на северном зиду у цркви. ту је слику израдио 1854. године живописац Богдан Ђу- кић из Товаришева са својим помоћником Михаи- лом Христоиулом, Грком из Олимпије.20 Исти умстник насликао је 1853. године и Косовски бој на зиду цркве у Товаришеву (Бачка).

Недавно је Вера Сечански убедљиво упозорила на очигледни предложак за обе ове композиције. Она је, наиме, у „Сербском народном листу“ за 1837. годину уочила чланак Стефана Стефанови- ћа (1807— 1828) „Косовска битка — и славу Косо- ва саранк>е и C b нвот в царско име“, аутора позна- тог по драми „Смертт> Уроша петаго, последнкго цара србскога“ (Будим 1840). Уз чланак је штам- пана гравира Косовска битка на Видов дан 1389 (37,2x27.1 см), сигнирана у доњем десном углу са ,,F. V. CallarT.* Испод гравире је легенда коју Ве- ра Сечански доводи у везу са текстом који се не- кад налазио уз композицију Амвросија Јанковића, а објавио га је први Иван Кукуљевић-Сакцински у свом делу Nadpisi sredovječni i novovjeki na cr- kvah, javnih i privainih zgradah . . . u Hrvatskoj i Slavoniji (посмртно објављено у Загребу 1891).

Утицај народне песме види се и у цркви у Бе- лом Манастиру (Барања), где је у засвођеном ула- зу из цркве испод кора у припрату, тачно према Христовој тајној вечери у средини иконостаса над царским дверима, израђена слика која приказује вечеру кнеза Лазара уочи битке на Косову.21

У епохи романтизма сликање лика кнеза Лаза- ра и других косовских јунака добија друге облике. Ранија црквена схватања и култни карактер ио- влаче се у корист световних намера. Ове проме- не, изведене у духу времена, сасвим су разумљиве ако се има у виду и огроман утицај који је народ- но песништво извршило на целокупан духовни

2(1 Радослав Грујић.И звсштај о раду у архивама Н. Р. Хрватскс (1950), Историјски часопис, орган Историјског института С А Н . књ. III, 1951— 1952, Бсоград 1952, 426— 427.

* Захваљујем се Всри Се- чански на упозорењ у и на снимку пештанске гравире.

21 Hae. ge.io, 427.

18

22 О цслом питању вид.: Дејаи М едаковић. Историзам у српској уметности XVIII века, Прилози за књижевност. језик, историју и ф олклор X X X III, 3 - ^ . ' 1967.197— 211. Преш тампано у књизи Истраживачи српских старина, Бсоград 1985. 9— 22.

23 О Новаку Радонићу вид.: М иодраг Јовановић. Новак РадониИ, Ада 1979.

и Олга Микић —Лепосава Шелмић. Јело Павла Симића (1818— 1876), Нови Сад 1979.

25 Дејан М едаковић.Стева Togopoeuh v:Срцски сликариXVIII—X X века. Нови Сад1968.

Никола Кусовац. Ђура Јакшић, Опово 1970.

r Павле Васић. Живот и дело Анастаса Јовановића, Београд 1962.

’ Никола Кусовац. Ада.м Стефановић, Зборник за ликовне уметности Матице српске 2, Нови Сад 1966. 329— 341.

N Вања Краут. Историја српске графике од XV до XX века, Горњи Милановац— Бсоград 1985. 141, 154. 155. 162.170.

живот свога времена. У овом процесу битна је улога Вука Караџића, чије су збирке српских на- родних песама истински преобразиле готово це- локупно српско друштво, извршивши и својевр- сно духовно уједињење свих његових делова, по- себно оних који су тада живели у туђим државама и ван својих матичних земаља Кнежсвине Србије и Црне Горе. Не треба заборавити ни наше песни- ке као што су Лукијан Мушицки, Јован Стерија Поиовић, Сима Милутиновић Сарајлија, а изнад свих Његоша, тог „трагичног јунака косовске ми- сли“ , како га је с правом назвао Иво Андрић. Би- ло је то и време скоро неограниченог поверења у моћ историје. Са свих страна буђена су тада сећа- ња на историјске догађаје, у којима средишње ме- сто добијају Косово и сва збивања везана за овај пресудни догађај српске историје. Свс јс то у раз- ним видовима духовне културе рађало у Србији и Црној Гори, а посебно у Београду, предуслове за ублажавање могућих сукоба између вере у садаш- њост и вере у велико раздобље српског средњег вска, чија архитектура, пре него сликарство, у трагању за „српским стилом*‘ постаје њена сасвим јасна идеја водиља, сачувана управо до стварања наше модерне архитектуре.22

Пада у очи да српско сликарство раног и зрелог романтизма није на одговарајући. успешан начин остварило дела надахнута косовском тематиком. Чак и највећи сликари нашег романтизма, Новак Радонић23, Павле Симић24, Стева Тодоровић25, па чак и Ђура Јакшић26, као да су застали пред њом препустивши тумачење српској графици. На челу овакве графичке галерије са ликовима косовских јунака, а касније и појединим сценама из косов- ског циклуса, налазе се пештански издавач Јосиф Миловук. окретни и предузимљиви Анастас Јова- новић27, заслужан за процват српске литографије, Адам Стефановић28 и Павле Чортановић29. Њихо- ве графике, понекад и колорисане, прихваћене су у сриском народу као узбудљиве илустрације ко- совских збивања. Били су то за широку публику

19

подстицаји који су на најпривлачнији начин буди- ли родољубива осећања. а пре свега опомињали на изгубљено царство и трајну обавезу да се осло- боде неослобођени делови српскога народа. Ин- спирисан позоришним комадом Кнез Лазар свога таста Матије Бана, Стева Тодоровић се нрипре- мао за композицију Последњи сабор, у Призрену пред косовску битку, али је од свега намераваног довршио само једну скицу. Уосталом, управо са Косова и из Метохије стизали су међу Србе и дру- ги гласови који су подсећали на ове класичне зем- ље српске средњовековне државе. Тако је монах Серафим 1850. године у београдској штампарији објавио две црквене књижице: Акатист и Пра- вило светог Стефана краља денанског, а 1853. године, опет у државној штампарији, јеромонах Пећке патријаршије Антим Радоиковић објавио је књижицу Пксна на похвалу србским светитељи- ма и манастирима Студеници, Патријаршији Пећској и Високим Денанима. Био је то још један глас из крајева у којима су увелико харали тур- ско-арнаутски зулуми. Међутим, те скромне цр- квене књижице далеко је својом вредношћу над- машила књига Гедеона Јосифа Јуришића, јеромо- наха дечанског, који је 1852. у Новом Саду штам- пао свој важан спис Денански првенац, у којем је дао и први потпунији опис манастира Дечана и његових старина. Испуњен искреним родољуб- љем, Денански првенац одиграо је велику улогу у усмеравању српске романтике према мало позна- тим светињама у Старој Србији. посебно у Мето- хији.30

У ликовним уметностима можда би се једино историзирани портрет кнеза Лазара31, који је на- дахнуто 1858. године израдио Ђура Јакшић, као дело од несумњиве ликовне вредности, могао упо- редити са Јуришићевом књигом, која је дуго била и главни извор за боље и научније познавање српских манастира и њихових драгоцености на угроженом подручју Косова и Метохије.

з° о то м е ВИд . ; Дејан М сдаковић, Прве штампане монографије српских манастира (1798— 1859), Зборпик за ликовне уметности Матице српске 10. Нови Сад 1974. 209— 258. Преш тампано у књизи Истраживачи српских старина, Бсоград 1985, 104— 107.

31 Вид.: Миодраг Јовановић, Српско сликарство у доба романтизма, Нови Сад1976. 198.

20

,2 Миодраг Јовановић, нав. дело, 342, сл. VII.

33 Уп.: М иодраг Коларић, Ћорђе КрстиН, Београд1977, 13, 16, 45.

Занимљиво је да се у временима кад је код Срба већ јењавао замах романтизма, надомак 1887. године кад ће се у Новом Саду појавити и неумољива критичка расправа Илариона Руварца О кнезу Лазару, прештампана из књижевног ча- сописа „Стражилово“ , огласити својим виђењем косовске тематике и сликар Никола Алексић. Био је управо неромантичних опредељења, а ње- гова зидна слика на своду цркве у Остојићеву, из- ведена 1871. године, приказује и његов велики на- пор да се некако прилагоди и приклони захтевима романтичне патетике. Реч је о композицији Ми- лош Обилић убија Мурата, која сведочи и о Алексићевом настојању да се храбро упусти у сло- жене композиционе проблеме.32 Ипак, без обзира на очигледне слабости, јасно је да је сликар успео да оствари главну идеју: да широким, помало по- зоришним покретима косовског јунака упадљиво стави у само средиште композиције и да истакне његову надмоћ над двема групама турских ратни- ка. И док су раније историјске композиције које је Никола Алексић сликао на зидовима цркава у Банату сачувале у првом реду црквена обележја, ослоњене на житија Срба владара и светитеља, његов рад у Остојићеву већ представља пуну по- беду лаичких поимања, тежњу да се један некано- низовани јунак наслика у историјској композицији лишеној свих спона са могућим црквеним тумаче- њем самог догађаја. Ово је утолико упечатљивије јер је^нешто касније, тачније 1885. године, сликар реалистичког опредељења какав је био Ђорђе Крстић насликао Смрт кнеза Лазара^ за саборни храм у Нишу.

Управо ово дело нашег великог сликара иза- звало је у јавности праву буру негодовања, упркос свим разложним оправдањима које је у прилог Крстићу изрицао учени Михаило Валтровић. Рас- пламсала се тада полемика око православности у српском црквеном живопису, а Крстићевом плат- ну оштро је и замерено да по свим својим карак- теристикама битно одступа од духа ове уметности

21

и строге источноправославне иконографије.34 Јед- но је сигурно: посматрано из угла конзервативне ортодоксије, Крстићсва слика, на којој умирућег кнеза Лазара придиже анђео који је слетео из нс- беских висина, није сликана у духу православне уметности. С те тачке, ако би се анђелу одузела крила, она би најпре одговарала већ познатом мо- тиву какав је био онај са Косовком девојком која вида ране смртно погођеном Орловићу Павлу. Колико знамо, управо тај мотив је први пут на- стао 1879. године, кад га је за хрватску средину сликао Фердо Кикерец (Ferdo Ouiquerez)35, изра- дивши претходно и три скице оловком.36 О њеној популарности код Хрвата сведочи и чињеница да се сцена појављује и на иорцуланском посуђу. Уо- сталом, Кикерец је 1889. насликао и једну од сво- јих последњих историјских композиција Милош Оби- лић убија султана МураШа,37 Вероватно под ути- цајем Кикерецове Косовке девојке инспирисане народним песништвом, насликао је исту сцену и српски реалистички сликар Урош Предић. Исти- на, Предићева слика је настала знатно касније, чак 1919. године, а није искључено да је стари метник остварио ово своје чувено дело подста- кнут сећањем на освећено Косово 1912. године кад је српска војска окончала процес повлаче- ња Турака из Европе започет 1683. под зидинама Беча.

И у свом последњем периоду, пред смрт 1907. године. Ђорђс Крстић се још једном враћа мотиву узетом из косовског циклуса. Тако 1905. године настаје његова изванредна слика Oopeuieibe главе кнеза Лазара, дело изведено у сребрно- -сивој гами и са несумњивом драматиком. Идејна веза с народном песмом и на том платну је оче- видна. Занимљиво је да се иста тема јавља још једном. овога пута насликао ју је Марко Мурат 1914. године.38 То је време кад је Мурат, свакако под утицајем групе „Медулић** у коју се учлањује, а чије су се идеје водиље ослањале на култно при- лажење косовској проблематици, изменио свој

О свему опширније вид.: М иодраг Јовановић, Српско црквено градитељсШво и сликарсШво новијег доба, Београд— Kpai ујевац 1987. 139— 145. сл. 146.

'у' Marijana Schneider, Historijsko slikarstvo u Hrvatskoj, Zagreb 1969, 30.77, sl. 39.

,(’ Marijana Schncider, нав. ge.io., кат. бр. 41. 42. 43. 4-i45.

-’7 Нав. дело, 88.

•ад Уп.: М иодраг Коларић. Марко Мурат. Београд1969. 29, сл . 17.

22

* Слика јс власништво ВоЈина Кочовића иј Сара- јева. Т опло захва;кујем власнику на упозорсњ у и послатој фотографији.

начин рада. Мурат све више напушта пленери- стичко сликање, губп и ону медитеранску свежину и разнеженост. те несгају његове радосне сликс из дубровачке околинс. Уместо колористичких проблема. Мурата занимају конструкције, цслови- то организовање слике, а то га одводи до наглог затамњења палете. Нека хладна, мистична нота провејава сликама из ове Муратове фазе, а та скоро монохромна опорост гушиће још дуго ње- гово спонтано сликарство. Веза са сецесијом по- стаје све очевиднија. Испољићс сс она и прили- ком његовог сужањсгва у логору Нежидсра за време првог светског рата. где смишља триптих: Лазарево Васкрсење, Благовештење и Велича ду- ша моја Господа.

Свакако је пажње вредан подухват Драгутина Инкиострија који је 1912. године извршио у одно- су на косовску тематику. Сав обузет победом српске војске на Куманову 1912. године, Инкио- стри је насликао своју велику композицију Ocee- ћеио Kocoeo (53x33).* То је патетична слика, сва прожета оновременим националним симболима, који су је оптеретили извесном дскоративношћу. На високу стену изнад Косова поља, на којем сс виде крстови са гробова јунака, слетео је српски двоглави орао са крсташем у једној канџи и раски- нутим ланцима всковног ропства у другој. У пр- вом плану слике приказани су косовски божури, а сунце слободе растерујс тмасте облаке изнад Косова поља.

Ако се тематика српског сликарства XIX века осмотри у целини, пада у очи да косовска темати- ка није имала онај одјек који се могао очекивати с обзиром на дуго трајање идеја историзма у на- шој средини. Ова чињеница ј о ш више изненађујс јер у целом раздобљу новије српске уметности не јењава утицај и значај народне усмене књижевно- сти, присутан дуго не само у уметничкој прози и песништву већ и у делима историјске садржине. Тематски, нашс сликарство. ако се изузму rpa- фички листови Анастаса Јовановића, Адама Сте-

23

фановића и Павла Чортановића, опредељује се за нојединачну фигуру, избегавајући композиције на којима је требало приказати масе у покрету и уоп- ште сцене тзв. батаљистичког карактера. Из тих разлога, готово усамљено изгледа слика Бошко Југовић на коњу, коју је око 1900. године насли- као мање познат сликар Ђока Путник. Са високо развијеним плавим крсташем и исуканом сабљом, јуриша Бошко Југовић на челу српских оклопни- ка. Романтични карактер ове композиције, наста- ле у сасвим другим временима, ван епохе роман- тизма, сасвим је очигледан. Испољен је тај дух у патетичном покрету главног јунака, а посебно у позоришним, историзирајућим костимима, које у то исто време користи и Владислав Тителбах сли- кајући појединачне ликове кнеза Лазара и кнеги- ње Милице (данас у Народном музеју у Кикинди). Међутим. без обзира на неизбежно идеализова- ње, слика Ђоке Путника открива и вештину ком- поновања, добро коришћење барокнс просторне дијагонале која омогућава и убедљиво распоређи- вање маса.

Најзад, поставља се и питање: како је косовска тематика прихваћена у српској скулптури? За раз- лику од графике и сликарства, косовски мотиви у српској пластици сасвим су ретки. Па ипак, глав- но дело српске пластике посвећено је управо ко- совском циклусу. Реч је о споменику косовским јунацима за које је вајар Ђорђе Јовановић на кон- курсу 1892. године добио прву награду. Већ 1900. године њиме ће Краљевина Србија бити заступ- љена на светској изложби у Паризу. Намењен граду Крушевцу, престоници кнеза Лазара, овај јавни споменик представља и први већи изазов младој српској скулптури, прво групно обрађива- ње ликова у отвореном простору, најзад, њихово повезивање са појединачним фигурама и бочним рељефима на којима се налазе две сцене: При- чешћивање Лазареве војске и Милош убија Мура- та. На масивном постољу у облику зарубљене пирамиде, Јовановић је сместио рањеног барјак-

24

тара Бошка Југовића, из чије руке вила прихвата заставу. Испод пирамиде су две велике седеће фи- гуре: жена као персонификација Србије и гуслар, његов омиљени мотив са којим се својевремено, као младић, представио и париској публици. Јасно је да је читава ова композиција инспирисана на- родним иесмама, а сам споменик тачно је одража- вао политичка узбуђења преткумановске Србије. Леон Бона (Leon Bonnat), сликар који ће у два маха своје име повезати са српском историјом уметности (први пут као саветодавац Ђорђа Крстића за слику Пад Сталаћа, а други пут као учитељ Милана Миловановића) и Јовановићев па- риски учитељ Енжалбер замољени су од српске владе да о споменику донесу свој суд. И један и други хвале Јовановићев рад, саветујући само не- знатне поправке; препоручују, на пример, богати- је драпирање на лику Србије. И поред извесне неспретности у постављању лика Бошка Југови- ћа, на споменику долази до израза Јовановићева склоност ка пажљивом моделовању, напор да одр- жи анатомску равнотежу и да те групе делују природно и повезано. Испољићс Јовановић и на косовском споменику у Крушевцу свој манир да измири и споји идеализацију и реалистички посту- пак, нарочито наглашен брижљивим обрађива- њем одеће. Иначе, по целокупном свом склопу, а посебно се то односи на две главне личности на споменику — на Бошка Југовића и вилу — споме- ник је обележен патетиком типичном у Европи за тзв. војничке споменике којима су накнадно слављене битке и њихове људске жртве. Па ипак, упркос свим позајмицама из овакве врсте европ- ске пластике, Јовановићево дело достојно је у сво- ме времену заступало младу српску скулптуру и оно без сумњс сведочи о истинском Јовановиће- вом дару за монументалне споменике смештене у јавном простору.

Занимљиво је да је и песник Јован Јовановић Змај размишљао о подизању споменика косов- ским јунацима. Штавише, чика Јова је нацртао и

25

своју, истина наивну, представу о изгледу ове скулптуре, очигледно намењсне јавном простору.

Са посебном пажњом косовске мотиве обрађу- је тзв. ситна пластика, нарочито медаљерство.39 На зачељу оваквих радова стоји медаља Милоша Обилића, одликовање које је за храброст 1851. ус- тројио Петар Петровић Његош. свим својим би- ћсм дубоко прожет косовским култом.

Велики подстицај за ковање медаља са косов- ском садржином дала је година 1889, када је про- слављена 500-годишњица косовске битке. Више таквих пригодних мсдаља подсећало је на овај вс- лики датум српске историје, а једна на реверсу, поред двоглавог српског орла који у канџама држи мач и крст, има и карактеристичан натпис „Обновљена Србија“ . То је био повод да и нека културна друштва искују и посебне спомен-меда- ље. Тако, Крушсвачко невачко друштво исковало је 1889. своју медаљу, на чијем су аверсу допоја- сни ликови кнеза Лазара и Милоша Обилића, док су на реверсу представа лире и натпис: Крушевач- ка певачка дружина певачима учасницима на Ви- довдан. Занимљиво је да је Милош Обилић дат у оклопу и са шлемом, а прототип оваквог његовог приказивања одводи нас чак до 1829. године, кад га у том облику ствара мало познати псштански графичар Самуел Ленхарт, а према његовом не- када популарном графичком листу слика га кра- јем века Владислав Тителбах. Готово истоветан лик Милоша Обилића јавља се и на медаљи коју је певачко друштво „Обилић“ поручило прили- ком освећења своје заставе, исте 1889. године, „под заштитом краља Александра 1“ Обреновића. Све ове медаље носе печат касне романтике, по- некад су одраз и неког наивно схваћеног родољуб- ља, а њихова иконографија крајње је једноставна, без обзира на искрену жељу њихових поручилаца да својом садржином делују оптимистички у те- шким часовима модерне српске историје. Тек „инвалидска медаља“ искована 1912. године у сла- ву косовских осветника, на чијем се аверсу налази

-w Bchn број мсдаља са косовском тсматиком објавЈкен је у књизи Косовска битка, мит, легенда и сшварносШ. Београд 1987.

26

лик св. Ђ орђа који убија аждају, а на реверсу нека врста косовке девојке, као да у пластичном обли- ковању наговештава новине и модернији израз. Уосталом, не треба заборавити да је медаљерство као посебна грана српске пластике било на самом почетку успона и прихватања и да је тек Живојин Лукић успео да ову уметничку грану сасвим осло- боди њеног подређеног и потцењеног положаја.

У више махова је истакнуто да косовске теме нису у довољној мери прожеле српску умстност. Ако се. дакле, упореди све оно што је током XIX века код Срба прихваћено као историјско сликар- ство, брзо ћемо уочити несразмеру која постоји у односу на косовски мит, иако је у том правцу књижевност далеко испредњачила испред ликов- них уметности. Међутим, у првој декади XX века десиће се на југословенском подручју веома за- нимљива појава. Тачније речено, у оквирима хр- ватске умстности, а под утицајем симболизма ко- ји се око 1885. године развио у Европи насупрот импресионистичким формулама, појавиле су се у уметности и новс идеје. Подвучена је вредност симбола и његова улога у обликовању идеја и друкчије осећајности, а један од главних пратила- ца, па и захтева ове нове уметности потражио је своје ослонце у миту. Од иочетка XIX века па све до 1914. трајс бурно раздобље у уметности свих Јужних Словена, а те борбе, упрошћено речено, између конзервативних и прогресивних снага са посебном су жестином одјекивале у хрватској уметности. Већ на изложби југословенске коло- није у Београду 1907. године обелоданила су се многа размимоилажења мсђу разним уметничким групацијама, а својим одлучним ставом посебно сс истицала скупина уметника из Далмације пре- двођена Иваном Мештровићем. Управо та група приредила је у Сплиту 1908. године и своју прву заједничку изложбу, а те године основано је у Далмацији и друштво „Медулић“ , чији ће чланови одиграти рсволуционарну улогу у хрватској умет- ности, а већ 1909. појавиће се они и у Јакоииће-

27

вом павиљону у Љ убљани.40 Идуће, 1910. године, медулићевци су се представили у Загребу, а изла- гали су под Војновићевим геслом: „Нејуначком времену упркос“ .41 Истовремено, поред чланова из групе „Медулић“ , на овој изложби појављују се и српски уметници Милан Миловановић. на пример, па и Чех Јожа Упрка, тако да је та изло- жба претворена и у манифестацију југословенске идеје и свесловенске сарадње. Иван Мештровић је и овом приликом одиграо своју предводничку улогу. Стилски, медулићсвци су скоро сви одреда пригрлили схватања бечке сецесије, док су свој политички антиаустријски став исказивали инспи- рацијама из косовског мита, коме су они дали но- ви замах и, разуме се, ново тумачењс. С правом јс речено да „ова последња и најзначајнија компо- нента у коју су се укључили и други сликари и кипари твори својим националним карактером специфичност сецесије у Хрватској, а дјелима Ивана Мештровића постала је виталан елеменат унутар новог стила уопће“ .42 Исте, 1910. године, Мештровић је у бечкој сецесији излагао своје фрагменте за Видовдански храм који су настали 1908. и 1909. године у Паризу. „Снага линије сеце- сије нашла је изврсног пратиоца у конструктив- ном елементу који каткада у равним хоризонтала- ма и вертикалама затвара кубусе, а каткада елип- соидно заокружује ликове.“43 Своју бечку изло- жбу, на којој су доминирали фрагменти рађени за косовски храм, Мештровић је 1910. године пренео у Загрсб, где је, заједно са Мирком Рачким, изла- гао у Умјетничком павиљону. У јесен исте године отворена је и већ споменута изложба групе „Ме- дулић“ , на којој су били изложени и радови оста- лих уметника из косовског циклуса. Од те изло- жбе, Мештровићева слава креће незадрживо на- пред. Његовом успону, а и успеху свих његових следбеника, без сумње је много допринела и њи- хова одлука да на Светској изложби у Риму 1911. године не излажу у угарском одељку павиљона Аустро-Угарске, већ да наговоре владу Крал>еви-

Вид.: Vesna Novak-Oštrić, Društvo hrvutskih umjetnika .,Medulie“ 1Ш -1916, Zagreb 1962, 7.

41 Исгпо, 8.

Исшо.

43 Исгпо, 13.

28

44 О целом питању вид. студију: Др Кагарина А м брозић. naeu.'bOH Србије на међународној изложби у Риму 1911. године. П осебан отисак из Зборника радова Н ародног музеја III. Београд 1%2, 237— 266.

45 Исто. 258.

не Србије да ипак сагради своје здање и да овс хрватске умстнике, иначе држављане црно- -жуте Монархије, позове на излагање у српском изложбеном простору.44 Политичка позадина ова- квог протеста била је сасвим очевидна и она је у тадањој Европи одјекнула као прворазредна сен- зација. Тада су у српском павиљону поред Ивана Мештровића излагали Тома Росандић, Љубо Ба- бић. Томислав Кризман, Мирко Рачки, Владимир Бецић, а њихова доминантна темагика била је ин- спирисана косовским митом. Као никада раније, цео свет је обавештен о виталној снази коју тај мит, негован и чуван вековима, крије у себи. а његова основна порука био је позив на ослобође- њс и уједињење свих Јужних Словена. Тим идеа- лима је штедљива Краљевина Србија штедро по- дарила своја материјална средства и, више од то- га, своје неограничено новерење у искрене наме- ре наше неслободне браће.

С обзиром на то да је један део југословенских уметника излагао и у павиљону Аустро-Угарске, може се рећи да се никада у историји наше умет- ности није одједном затекао у иностранству толи- ки број наших сликара. графичара и вајара. Са- свим разумљиво и критика, страна и домаћа, пи- сала је о њиховом иступању на разне начине, од прекорних, негативних судова, до крупних, по- хвалних речи. Од наших критичара највише су о изложби у Риму писали Мирко Цар и Димитрије Митриновић. Обојица су нсподељено своје симпа- тије и дивљење првенствено посветила Ивану Ме- штровићу и његовим фрагментима намењеним косовском храму. „Киклопске Мештровићеве скулптуре‘\ каже Цар, „нарочито сфинге и кари- јатиде, идсално намијсњене косовском храму, до- казом су такве снаге и такове анатомске истине у третирању нагог тијела, да је иста с правом зади- вила и најбоље умјетнике. Наш оригинални вајар, iijT o се скулпторске технике тиче, није без разло- га упоређен са моћним Роденом.“45 И Димитрије Митриновић је у више махова писао о делима из-

29

ложеним у српском павиљону. Без двоумљења он каже: „Што је било најбоље у српском павиљону — то су биле скулптуре Мештровићеве и оно че- му је он био иницијатор: циклус Марка Краљеви- ћа са дјелима Рачког, Кризмана, Бецића од слика- ра, и Росандића од скулптора.“ Митриновић сма- тра да „главни садржај павиљона, оно ради чега је он у ствари и грађен и ради чега је наша изло- жба у Риму једна велика културна побједа, сачи- њавају Мештровићеви фрагменти за Видовдански храм [...] Тај циклус даје нашој изложби онај моћ- ни и изразито национални карактер, оно што је најбоље и најважније у њој. Иван Мештровић је онај кроз чију је јасну личну свијест проговорила велика тамна свијест цијелог нашег народа [...] Мештровићево значење није велико ради тога што је суверени владалац скулпторског материја- ла, што је инстинктивни познавалац форме, чудо- творац свјетлосних ефеката у скулптури, него ра- ди тога што је његов изражај адекватан садржају, и што јс његов садржај од енормно великог мо- ралног значења [...] То су његови пријеводи из на- ше народне поезије, адекватни пријеводи [...] у скулптури добро израђени.'*46

С правом закључује Катарина Амброзић да „врсме није умањило вредност ових дела, која припадају своме добу храњеном патриотским за- носом и имају све одлике монументалке скулпту- ре с почетка века, али су њихов искрен доживљај, снага младости и јак креативни занос уметника сачували од сваке баналности и било каквог ди- ректног поређења*\47 И страна критика пуна је хвале за српски павиљон, а посебно за Ивана Ме- штровића. Најзаносније су то формулисали Ита- лијани речима: „Идите у српски павиљон, у то чу- до римске изложбе и поклоните се генију Ивана М еш тровића/448

Четврта југословенска изложба, посвећена „културној заједници Јужних Словена‘\ отворена је 1912. године у Београду.49 И на овој изложби, последњој манифестацији ове врсте пред избија-

46 Испи>, 259.

47 Исхио.

■** Исшо, 254.

49 О југословснским умстиичким изложбама опширно је расправљао Драгутин Тош ић. Вид.: Д . Тош ић, Југословенске умешничке изложбе, Б ео ф а д 1983.

30

511 О целом питању вид.: Дејан Мсдаковић. Принципи и програм Одбора за организацију уметничких послова Србије и југословенства. Посебан отисак из Зборника Филозофског факултста XI— 1. Беоф ад 1970, 671— 628.

ње првог светског рата, појављују се дела посве- ћена косовској тематици. Тако, хрватски сликар Љубо Бабић излаже слику Стар Југ-Богдан, Јозо Кљаковић слику Бошко Југовић, док Иван Ме- штровић излаже своје ремек-дело Сећање, које је већ тада својина српске државе.

Несумњиво је да је успех изложбе у Риму широ- ко одјекнуо и да је за последицу имао то што се у Србији још смелије почело маштати о уметно- сти која је кадра да таквом силином и убедљивош- ћу потврди и заједничке политичке циљеве свих Југословена. То је и био разлог што је у Београду 24. септембра 1913. године објављен манифест под насловом „Принципи и програм Одбора за организацију уметничких послова Србије и Југо- словенства“ , који је као председник потписао сли- кар Марко Мурат, а као секретари Надежда Пе- тровић и ликовни критичар Коста Страјнић.50 Ис- те, 1913. године, тумачио је Коста Страјнић у „Српском књижевном гласнику“ , још исцрпније, побуде састављача и потписника „Принципа и програма...“ , чији је покровитељ постао престо- лонаследник Александар, а почасни председници: Богдан Поповић, Андра Стевановић, Јован Цви- јић. Иван Мештровић и Јосиф Плечник. Иако овај манифест садржи и низ изванредних предлога којима је био циљ да се унапреде ликовни живот и ликовна култура у Београду и да сви ти напори једном стекну и осмишљену државну потпору, ипак средишње место у програму дато је жељи да се подигне Мештровићев Видовдански храм, но- што је он „синтеза свих југословенских културних настојања и како Мештровићева уметност пред- ставља српску националну религију и највишу уметност модернога Балкана, Српска Држава и народ Југословенства мораће да подигну Видов- дански храм по замисли и вољи његовог творца. Како је воља Одбора подизање југословенске на- ционалне уметности, Одборова је и највиша дуж- ност да припрсми општи дух и државну вољу за остварење Видовданског храма.“ Још патетичније

31

истакнуте су ове мисли и у уводним принципима програма. Тамо је чак речено: „Подизање Видов- данског храма биће заснивање Словенског хелен- ства и културе трећег Балкана, безмерна слава Југословенству или Српству.“ А у другој тачки „Принципа“ образложена је вера да „историски разлог Србије и Југословенства мора бити надмоћ њихове културе над Балканом,“ због чега, мораће „Србо-Хрвати са Словенцима да произведу исто- ветну самониклу југословенску културу, која ће у највећем и завршном свом моменту морати да надвлада и обујми и полусловенску културу Буга- ра.“ Па даље, „Уметност Југословенства, као нај- виша културност Србо-Хрвата и Словенаца са Бу- гарима, мораће да буде хармонија и организова- ност најбољих духовних блага свих југословенских племена, саздавање нове и велике цивилизације Словенства на Балкану. После јунаштва и победа Српске војске, југословенском културном нацио- нализму остаје рад достојан првобитне Србијине државне и народне снаге. Једино ће висока умет- ност, и велика културност уопште, ослободити Ју- гословенство за културно владање Балканом и оживотворавање словенске мисли на Балкану.“ О том храму сањарио је још 1910. године и Иво Вој- новић, написавши о њему заносне речи: „А кад се храм забијели на Косову равном, ја ћу га окру- нити крилима и панџама. Тада ће тек нестати аве- ти које не даду моме роду ни да живе, ни да умре.“

Колико се уочи првог светског рата мислило на заједништво свих југословенских сликара све- дочи и иројект Сриске краљевске академије наука да се из наших главних уметничких средишта. Београда, Загреба и ЈБубљане, позову врсни мај- стори и повсри им се задатак да илуструју српске народне песме.51 Била јс, наиме, намера Српске краљевске академије наука да изда једно дивот-из- дање, пројект који је осујетило избијање првог светског рата 1914. године. У илустровању ових песама учествовали су од Срба Паја Јовановић,

51 Dr Pavle Vasić, Srpske narodne junačke pesme, ilustracije jugoslovenskih umetniku, Beograd 1967, Galerija kulturnog centra Beograda, sveska br. 110.

32

52 Исшо.

Урош Предић, Бранко Поповић и Драгомир Гли- шић; од Хрвата Јосип Лалић, Владимир Бецић и Љубо Бабић, а од Словенаца Саша Шантел и Хинко Смрекар. Већ имена ових сликара који су се одазвали позиву Академије сведоче да је иро- јект, што сс тиче самог извођења и стила, замиш- љен крајње слободно, без икаквих нретходних за- хтева или било каквих услова. Уосталом, о томе говоре и сачувани листови који су већином надах- нути тада владајућом сецесијом и тежњом да се илустрације народних песама што више приближе народном духу. Треба рећи да је Србија у то вре- ме већ имала и свог претечу, Драгутина Инкио- стрија, који се у више својих теоријских списа жу- стро залагао за тражење новог стила у разним гранама примењених уметности. „Он је желсо да створи један стил који би одговарао српској на- родној и црквеној орнаментици и представл^ао једно оригинално обележје појединих грана при- мењене уметности у Србији.“52 Иако се Инкио- стри ограђивао од сецесије, ипак је у својим гео- ријским списима прихватио нека њена начела, а пре свега декоративност њсних колористичких ефеката. У духу сецесије насликао је он 1912. и слику Освећено Косово. Међутим, без обзира на стилске разлике које су лако уочљиве у делима ове групе илустратора српских народних песама, остаје чињеница да је њихов одзив на нозив Српске краљевске академије наука био и послед- ње заједничко истунање југословенских уметника непосредно пред избијање првог светског рата. И никако случајно, опет је то било народно песни- штво које је њима послужило као надахнуће и прилика да јавно носведоче своје југословенство. Тек после рата, чак 1922. године, по одобрењу Српске краљевске академије наука, задужбина Димитрија Сгаменковића издала је срнске народ- не јуначке песме, употрсбљавајући у технички скромној опреми и оне илустрације које је уочи рата прикупила Академија за своје намеравано

33

дивот-издање. Био је то још један пројект чије је извођење само подсећало на оно нолетно време всликих заједничких подухвата.

Иако је избијање првог свстског рата и ве.пико страдање сриске државе и народа сасвим порсме- тило, па и осакатило, уметничко стварање, видов- данска пластика Ивана Мештровића наставила је ипак да живи, овога иута у изгнанству, у Енгле- ској. Захваљујући напорима српске дипломације и Југословенског одбора, прирсђена јс 1915. године у Музеју Викторије и Алберта у Лондону изложба Мештровићевих дела, а на челу почасног комите- та стајале су најугледније личности енглеског јав- ног живота: срл Ксрзон од Кедлстона (Curzon of Kedleston), као председник, док су међу потпред- седницима биле и такве личности као А.1Д. Бсл- фор (А .Ј. Balfour), Лојд Џорџ (Lloyd George) и Волтер Рансимен (W altcr Runcimann). Чланови овог комитета били су Огист Родсн (Auguste Ro- din), Емил Верхарен (Emil V erhaaren), сер Томас Цексон (Thomas Jackson), сер Артур Еванс (Ar- thur Evans), Х.В. Стид (H.W . Steed), Р.В. Ситн Вотсон (R.W . Scton-Watson) и други.53 Текстове за овај каталог написали су Џемс Боне (Jamcs Во- nc) и Ситн Вотсон; први је тумачио Мештровићс- ву уметност. а други јс Мештровићево стварање довео у везу са идејом југословенског уједињења. У средишној хали изложен јс тада и модел Видов- данског храма, а огппирна легенда у каталогу ту- мачи га као неку врсту југословснскс Валхале. Од косовских фрагмената Мештровић је тада изло- жио Каријатиде, Удовице, Велику сфингу, Ми- лоиш Обилића, док су у западној сали били изло- жени ликови Срђе Злопоглеђе, две фигуре Марка Краљевића и торзо Страхињића Бана. Најзад, ту се налазила и колосална фигура Победника, којег је Мештровић израдио као спомсник победе над Турцима 1912. године. Све најважније новине и стручни часописи писали су о овој Мештровиће- вој изложби, а у једном тексту из пера сер Клода Филипса (Claude Phillips) истакнуто је да је ова

53 Вид.: Exhibition o f thc Works o f Ivan Meštrović, Victoria & Albert Muscum, Summer. 1915.

34

м Вид.: Exhibition o f Serbo-Croatian Artists Meštrović — Rački — Rosandić. Gratfon Gallery. from D ecem ber 1 to D ecem ber 22.

55 Уп.: Ernest H. R.Collings, Meštrović in England. Reprinted from Ivan Meštrović: A Monograph. Published by Williams & Norgate, 1919. 6.

56 Уп.: Exposition des artistes Yougoslaves au Palais des Beaux-Arts <Petit—Palais). Paris 1919.7 - 1 4 .

изложба „једна од најважнијих манифестација мо- дерне европске уметности“ . О Мештровићу се та- да са заносом писало да је човек „који има исце- љујуће руке“ , а појавио се из непознате земље „као претеча једне нове и славније ренесансе“ . . . У знак пажње тада је српска влада поклонила Му- зеју Викторије и Алберта мермерни торзо Стра- хињића Бана, а нека његова дела откупљују угледни британски музеји.

Лондонска изложба из 1915. године није била и једино Мештровићево иступање у Енглеској. Већ 1. децембра 1917. отворена је његова изло- жба у склопу једне српско-хрватске уметности, на којој су се појавила још два члана из групе „Меду- лић“ : Тома Росандић и Мирко Рачки.54 Ову изло- жбу пратио је и низ јавних предавања, а међу го- ворницима био је и проф. Богдан Поповић, чија је занимљива тема била посвећена питању какво је Мештровићево место у уметности и ко суди о њему. Тада је славни сер Томас Џексон говорио о црквама и архитектури у Србији, а сер Артур Еванс о Далмацији.55

Још два пута излагао је Иван Мештровић у Ве- ликој Британији. Било је то 1915, у Краљевском институту лепих уметности у Глазгову, где су при- казане Мештровићеве скулптуре, а посебно ко- совски фрагменти у Шкотској, и 1918. године у Бредфорду, заједно са Росандићем и Рачким.

Служи на част тек створеној држави СХС да је већ од 12. априла до 15. маја 1919. у Малој палати у Паризу отворена изложба југословенских умет- ника, у чијем су се комитету налазили многи јав- ни радници Француске, па и велики сликар Матис (Matisse) и чувени византолог Габријел Мије (Ga- briel Millet). У организационом одбору били су: Влахо Буковац, Бела Чикош-Сеција, Ђорђе Јова- новић, Иван Мештровић, Бранко Поповић, Тома Росандић и Иван Вавпотић. док је секретар био професор Миодраг Ибровац. За каталог изложбе предговор је написао славни историчар уметности Андре Мишел (Andre Michel).56 И у свом драгоце- ном предговору Андре Мишел није пропустио да

35

објасни суштину Мештровићеве скулпторске ин- спирације, посебно његове косовске фрагменте, који су тако, поновљено, још једном послужили југословенској идеји. Од косовских фрагмената Мештровић је изложио само мањи број: Удовицу са дететом, Велику удовицу, Косовку девојку, Срђу Злопоглеђу, Удовице и две каријатиде. Пре- тежни део његових скулптура био је већ тада по- свећен религиозној тематици. И код других умет- ника лако се може приметити смањење косовских тема. Мирко Рачки излаже Мајку Југовића, Де- вет Југовића, Косовку девојку, Mu.iouia Обилића и вилу Равијојлу, Јозо Кљаковић Бошка Југови- ћа. Од великог броја излагача само је још Душан Кокотовић изложио своју графику манастира Грачанице. Сви остали представили су се пејзажи- ма и портретима. Чак и излагачка концепција јед- ног Ивана Мештровића јасно је наговестила нову, религиозну фазу, којој ће, поред тематике из хр- ватске прошлости, остати веран до краја живота, 1962. године.57 Био је то истински завршетак це- ле једне епохе. Наступило је време међусобних разлаза, нонекад и поништења идеала младости. И зато, доиста носталгично звуче текстови у ал- манаху Видовдан који је 1919. године издало Дру- штво хрватских књижевника у Загребу, на чијој је првој страни, са готово програмском намером. објављена слика макете Видовданског храма. У алманаху је протумачена и идеја храма, коју је за време своје изложбе у Музеју Саут Кенсингтон исказао Иван Мештровић, а говорио је о њој у Лондону 1. септембра 1915.58 Било му је тешко да је укратко исприча.

. . .„кад је т о читава историја једнога наро- да, његових страдања, мука и понижења, и у ис- т о вријеме симбол његовога поноса и извор наде.

Вама ће бити нудне oee скоро протусловне ријени и питат ћете се: от куд у пропасти нада и у понижењу понос? Него баш т о је оно заго- нетно , што ми осјећамо, а не можемо протума- нити: да се умире рађањем, а умирањем рађа, и

57 Уп.: D . K cčkcm et. Umjetnost Ivana Meštrovića, Split 1962; Исти. Ivan Meštrović, Beograd 1964; Исти. Ivan Meštrović, Zagreb 1970; D ean A . Portcr — Reverend Jamcs Flanigan.C. S. C , Ivan Meštrović 1883—1962 a centennial exhibition, Louisiana 1983.

* Уп.: Ideja vidovdanskoga hrama. Sam Meštrović o ideji hrama, Vidovdan. Zagreb 1919, 1 7 -1 9 .

36

у понижењу узвисује. Косово је трлова круна у страдању југославенскога народа и у Јнему је на- род си~иболизирао све своје муке на свом муненич- ком пут у кроз вијекове. Око тога симбола се сконцентрирала понајљепша и најболнија ма- шта наше славенске народне душе, тако, те је косовски догађај најфаталнији и у исти мах нај- свечанији. У цијелом југославенском народу, кад се спомене Косово, свакоме прође језа кроз тије- ло, легне нека дубока туга на срце, а неко узви- шено чувство сиђе му у душу, која га спаја са небом. Сваки вјерује да је његова раса кобнога Видовдана на Косову пољу испила најгорчију ча- шу за слободу, и за љубав Бога свјетлости и правде, који неће заборавити превелику његову жртву, него ће му дати своју правду и помоћ да успостави његов олт ар.“

На крају свога интервјуа датог Енглезима, Ме- штровић је докраја открио сву симболику ове сво- је грађевине, а учинио је то доиста на један пате- тично-поетски начин:

„Видовдански храм јесте храм религије Kpajibe- га пожртвовања, религије цара Лазара и у њему ће се проповиједати да треба у правди и ceje- тлости живјети и за њу умирати. Свештеник храма је слијепац, који ходећ по земљи, гледа у царство Вјечности, одакле се eugu да су ceu љу- ди браћа, cee ejepe само једна велика ejepa, cee цркве пламенци који горе у славу једне вјечне ea- т ре која их је cee ужегла и која cee расвјетљује. Темељи храма јесу бескрајне праведне жртве на- ше расе, ступови су му ceu они који трпе и под- носе, литаније у њему пјевање људских мука, та- мјан му је љубав, света eoga сузе понижених и жељних правде. Торањ Храма јесу очишћене ду- ше, које земљу с небом спајају, а звона њихов ee- лики глас, који каже: Живите у миру и љубави с људи^иа и са ceim створењем Господњим, уса- вршујте се непрестано, а он је неизмјеран“. . .

Поред сцена везаних за косовски мит, на који- ма се, сасвим разумљиво, у различитим видовима

37

јављају и главни протагонисти косовске драме, Косово и Метохија се са својим споменицима и пределима јављају у српској уметности и као са- мосталан сликарски мотив. При томе предводнич- ка улога припада старом српском штампарству, кад је 1539. године у манастиру Грачаници, тру- дом књигољубивог новобрдског митрополита Ни- канора, штампан један октоих, са илустрацијом која приказује изглед самог манастира и три вели- ка химнографа источноправославне цркве.59 Даљи развој манастирских ведута дугујемо српској rpa- фици XVIII века, која је свој подстицај добила од црквене организације, тачније од оних њених ви- соких достојника који су сасвим свесно повезива- ли подручје Карловачке митрополије са духовним центрима изгубљеног косовско-метохијског зави- чаја. Међу архијерејима који су пресудно утицали на садржину српске графике, на првом је месту патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента. Још и пре свог бекства из Пећи 1739. године, овај ум- ни прелат поручује 1733. године у Бечу графички лист са представом манастира Студенице. Исти овај јерарх поручио је код сликара Георгија Сто- јановића и цртеж манастира Дечана60, како би га дао изрезати у бакру, у Бсчу 1746. године. Од ста- рих задужбина добиће своје ведуте и Пећка па- тријаршија 1745/6. године, а њен изглед изрезаће у дрвеној плочи и „крсторез“ Хаџи Рувим Ненадо- вић 1795. године.61 Намера поручилаца оваквих манастирских ведута била је очевидна. Желели су да у свим крајевима у којима је живео расељени српски народ подсете на стару духовну отаџбину и тако утичу и на одређене интеграционе процесе које можемо следити и у другим видовима ствара- ња модерне националне свести код Срба. На тај начин пружено нам је још једно сведочанство о слојевитости наше духовне културе. Добили смо и бар делимичан одговор на питање о чудесној бр- зини са којом је српски народ у XVIII веку одлу- чио да сачува своју неокрњену националну свеу- купност, свој јасно постављени идентитет, довољ-

59 Уп.: Дејан Мсдаковић, Графика српских штампаних књига X V —XVII века, Бсоград 1958.

60 Уп.: Динко Давидов, Српска графика XVIII века, Нови Сад, 1978.

61 Уп.: Вања Краут, Историја српске графике, 53.

38

но снажан да премости и све оне политичке и ци- вилизационе међе које су насилно раздвајале ње- гово живо ткиво, усмеравајући га непрестано ка духовној и политичкој целини.

Од XVIII па све до друге половине XIX вска, ведуте и пејзажи са Косова не представљају мотив у српском сликарству. Тек 1883. године пејзаж сликан по природи, а не у атељеу, улази у српско сликарство у којем ће постати и његова трајна те- ма. Заслуга за то припада Ђорђу Крстићу, који је те године пропутовао Србију, посебно новоосло- бођене крајеве, са задатком да слика историјске споменике, призоре из народног живота, пејзаже и ентеријере за збирку кнеза Милана, иначе по- знаваоца и љубитеља уметности. Од самог почет- ка, овај Крстићев пут замишљен је као изразито уметничко ходочашће, а на том послу уметник је провео две године. Већ 1884. године, на изложби у „Градској касини“ , коју је од 3. до 12. априла исте године организовало Друштво пријатеља уметности, Крстић је поред својих минхенских ра- дова излагао и слике донете са пута по Србији. То су скице славних историјских места и пејзажи Чачка, Лесковца, Студенице, Ж иче, Благовештс- ња под Кабларом, Св. Николе код Куршумлије и Косова поља. Битно је да се Крстић са овога пута вратио са радовима који откривају непосредност и способност бележења првих, изворних ликов- них узбуђења. И што је важно, он нам се својим пригушеним, пленеристичким особинама на пејза- жима представља и као претеча луминаристичке проблематике, правог пленеризма и импресиони- зма. На тим пејзажима, где је природа једини мо- тив, где се маса дрвећа у шуми утапа у маглу и сребрносиву светлост, има нешто од Короове ат- мосфере и лирике, али, у исти мах, они се разли- кују од Короове разнежености — због Крстиће- вог темперамента — извесном снагом и узнемире- ношћу скоро барокног порекла. Одједном, прона- лазећи све нове интензитете у зеленој, сивој, пла- вој и мркој боји, Крстић заблиста и неком пате-

39

тичном снагом, пластичним вредностима и неком подигнутом, напетом атмосфером. Сличних је вредности и његова уљана скица Пејзаж са Косо- ва, настала на истом путу.

Док су ове Крстићеве слике рађене као из неке даљине, а не на самом месту, косовски мотиви, посебно пејзажи, постају омиљена тема српских сликара после 1912. године, након коначног осло- бођења ових крајева. Свакако на првом месту треба споменути и две скице сликара Малише Глишића, рађене у време кумановске битке, која је била пресудна у том рату. Прва носи и назив Кумановска витка, а друга Ровови код Кумано- ea.bl Из 1913. године потиче и његово импресио- нистички схваћено платно МураШово Шулбе. Ис- те године Милан Миловановић ради свој пејзаж са изгледом манастира Грачанице, а те године овај славни манастир слика и Надежда Петровић. То невелико платно, рађено фуриозно, са драма- тичним, експресивно приказаним небом и про- страним пољсм божура, ирипада најзрелијој фази ове велике српске сликарке. На том путу она јс посетила и царски Призрен и Везиров мост и не слутећи какву ће улогу ова ћуприја одиграти у пр- вом светском рату. Све те њене косовско-метохиј- ске.слике, рађене чистим бојама, у широким, па- стозним потезима, дела су њсне пуне уметничке зрелости и нескривеног узбуђења, што јој је омо- гућило да и на овом класичном земљишту српске државе открије сликовитост својих мотива. И та- ко, захваљујући њеном искреном. родољубивом заносу, српско модсрно сликарство, уочи избија- ња првог светског рата, обогаћено је са неколико ремек-дела инсиирисаних природном лепотом ко- совско-метохијског пејзажа.

Још један српски сликар посветио је део свога стваралаиЈТва овим крајевима. Тек недавно, за- хваљујући истраживањима Угљеше Рајчевића, до тада сасвим заборављени Драгослав Васиљевић Фига враћен је историји сриске уметности.63 Као студент сликарства, Драгослав Васиљевић Фига

62 Вера Ристић. Малиим Глишић, Зборник ча ликовне уметноети Матице српске 3, Нови Сад 1967, 38

w Уп.: Угљеша Рајчсвић, Повији културна и уметиичка прошлост Крушевца, Крушевац 1988.

40

м И с т о , 55. постављен је 4. октобра 1914. године за хонорар-ног учитеља вештина у приштинској гимназији.64 Као учесник у првом светском рату, Васиљевић Фига је распоређен као цртач при штабу Косов- ске дивизијске области, а у тим условима он слика Напуштање Приштине 1915, На Чакору, Пре- лаз преко мосШа на Дриму. После рата, Васиље- вић Фига се враћа у Приштину, где борави две године, које спадају у најплоднији период његовог живота. Према Рајчевићевим истраживањима, та- да је насликао око четрдесет радова, а међу њима је и већи број пејзажа са мотивима из Приштине. Ликовним квалитетима издвајају се радови Улица у Приштини, Хан у ПришШини, МоШив из При- штине, Кућа са доксаШима, Царска џамија и

65 Исшо, 58. Липљанска црква,65 Већина тих слика потиче из1920. године, а тада је отворио и „Прву уметничку изложбу на Косову 1920. године“ , свакако прву ликовну изложбу у овом делу Србије. Занимљиво је да се уметник, свакако под свежим утисцима тек окончаног светског рата, враћао ратним при- зорима, а исто тако и мотивима са Косова.

Што се ратних тема тиче, вредно је сетити се и мишљења које је у каталогу изложбе „Ратни сли- кари 1912— 1918“ , организоване 1964. године, на- писао Лазар Трифуновић. „Педесет година од по- четка првог светског рата и боја на Церу — коме се с пијететом и поштовањем посвећује ова изло- жба — чини довољан временски интервал да се догађаји сагледају разборито и трезвено, без ро- мантичних наноса и узлетица. Време — тај непри- косновени судија људима и историји — најсигур- није поставља појаве у њихов реални простор и у праве димензије; временом и у времену чињенице живота добијају и губе, зависно од моћи савреме- ника да осете или не осете њихов значај. Истичем ово стога што хиљаду девет стотина четрнаесте није само српско оружје славило своју победу на Церу, већ је тада у контексту живота рат отворио и једну данас заборављену, али значајну страницу наше уметности и културе — ратно сликарство.

41

Оно је, када се на њега гледа из ове врсменске иерспективе, представљало и логички продуже- так живих токова наше доратне уметности и доку- ментациону грађу о једном времену и њеним на- порима и идеалима.

Било би неправедно гледати на ову уметност изоловано и само са становишта уметности, а не видети у њој и онај шири друштвени феномен, ко- ји импресионира више од самих слика. И у бал- канским ратовима и v првом светском рату мала и скромна земља, каква је била Србија, нашла је у себи изузетну снагу да схвати да њени успеси и њена катастрофа нису само ствар живота и исто- рије, већ исто тако и велико морално надахнуће ликовном стваралаштву. Зато је српска Врховна команда и званично усвојила звање 'ратног слика- ра' (а то је први пут у историји да једна војска има такво звање у својим редовима) и тиме дала подстрек читавој једној генерацији да буде нај- осетљивији уметнички сведок најтежих часова свога народа. Тако су се у рововима један поред другог нашли ратници и сликари, измешали су се тесаци и четкице, тубе и пушчани меци, сликар- ске кутије и оружје — земља се бранила пушком и славила кичицом. На бројним и великим српским ратиштима од Цера до Солуна, ратни сликари су оставили своја сведочанства и своје жртве, рат је за њих био и сликарска инсиирација и страшна људска истина.“

Међу овим ратним сликарима занимљив је и мало познати Михаило Миловановић (1880— 1941). Ученик Антона Ажбеа у Минхену, ступио је после учитељеве смрти 1905. у класу професора Хертериха и Хуга фон Хабермана. У Србију се из Минхена вратио 1912. године, после избијања балканског рата, а 1914. је именован за ратног сликара ири српској Врховној команди. У то вре- ме слика портрете и ратне сцене.

У свом развојном путу Михаило Миловановић је прешао више етапа, од реализма до импресио- низма, симболизма и умереног експресионизма.

42

* На сликс мс је упозо- рила проф. др Катарина Ажбеовс школс. Вид.: Wege хваљујем. К. Амброзић је писала о Миловановићу у свом изврсном прсгледу Ажбсовс школс. Вид.: Wege zur Moderne urtd die Ažbe- -Schule in Miinchen, VViesba- den 1988, 124.

м' Уп.: Тсодор Плављанић. liaca EuiKuheeuh (1867—1933), Зборник за ликовне умстности Матицс српскс 6. Нови Сад 1970. 177.

да би сс на крају опст приближио онредељењу своје ранс младости.

Његовој косовској тематици припадају слике Гуслар (207x167 см) са драматичним црвеним не- бом и црквом Самодрежом у позадини. а ликом гуслара окруженог народом у првом плану и две варијанте Милоша Обилића, са коњима и без ко- ња у позадини. Управо ове две слике огкривају све карактеристике његовог сликарства.*

Такозвани „ратни сликари4' при српској Врхов- ној команди израдили су и приликом повлачења српске војске неке слике које се везују за косов- c k v тематику. Међу њима истиче сс Последњи по- здрав Косовском осветнику, слика Васе Ешкиће- вића (1867— 1933) из 1915. године. Приликом ула- ска мађарских окупатора у Нови Сад 1942. године оригинал је уништен, а како је она изгледала зна- мо по репродукцији у боји коју је урадила фирма Чакаловић из Загреба.66

И док су српски ратни сликари страдавали по рововима балканских фронтова, у окупираној Србији завладало је право уметничко мртвило. Сасвим усамљено делује стварање Уроша Преди- ћа који као избеглица живи у Крушевцу. Из тог ратног периода потиче и лик кнеза Лазара који слика 1917. године. Занимљиво је за Предићсв по- ступак да је кнежев лик лишен готово свих свети- тељских атрибута. Кнез Лазар је приказан у окло- пу с великим мачем у десној руци и крстом који га представља као браниоца вере. Леву руку Ла- зар наслања на царску круну. Упадљиво јс нагла- шен и велики штит са српским грбом, док је у позадини видљива кнежева задужбина, манастир Раваница. Можемо истаћи да је Урош Предић го- тово на истоветан начин насликао и лик Стефана Лазаревића на иконостасу у Старом Бечеју 1892. године, понављајући дословно и целокупну ико- нографију, све атрибуте владарске власти, па и мотив са изгледом владареве задужбине у позади- ни.

43

Већ је наглашено да је косовска тематика, по- себно у пластици, доживела врхунац од 1908. до 1914. године, а да су њена капитална дела, Ме- штровићева на пример, одиграла велику улогу на изложбама, почев од римске изложбе 1911. па до оних које су отворене у Енглеској за време првог светског рата. Није без значаја ни чињеница да је у новој држави СХС Иван Мештровић добио и своју прву монографију, а написао ју је његов по- штовалац и пријатељ Коста Страјнић и објавио је у Београду 1919. годинс.67

Треба истаћи да у новој држави очигледно је- њава интересовање за косовску тематику, иако се спорадично јављају косовски мотиви, као, на при- мер, Мајка Југовића на рељефу Петра Палавичи- нија, или Косовски бегунци, док словеначки вајар Лојзе Долинар ради теракоту Косовка девојка, свакако инспирисан истоименим Мештровићевим рељсфом.

Под утицајем победоносних битака у балкан- ским, а посебно након окончања првог светског рата, Косово и Метохија постају привлачне земље за радознале путнике књижевнике, попут Растка Петровића и научнике архитекте, какав је био Александар Дероко. Међутим, већ 1919. године на овом се старом историјском подручју обрео и сликар Љубомир Ивановић и нацртао низ пејзажа из Приштине и Призрена.68 Све врлине његовог сликарства, сигурно поштовање форме и валер- ска решења дају његовим цртежима Призрена пе- чат довршене слике, а не неке успутне, хитре за- белешке. Ивановић није посебно понесен косов- ском тематиком, већ сликовитошћу самих моти- ва, без обзира да ли је реч о каквом средњовеков- ном манастиру или скромним остацима оријентал- не чаршије и зградама изразите фолклорне вред- ности. У свом нристуну изабраним мотивима Ива- новић се приказује као изразит пејзажист, незаин- тересован за то да своје мотиве из природе или насеља обогати и додавањем какве људске фигу- ре. Заљубљен у природу, он с оловком у руци

67 О Страјнићу вид.: Дсјаи Медаковић, КосШа СШрајнић 1887—1977, св. 3, Београд 1977, 1— 4. Прештампано у књизи ИсШраживачи сриских сшарина, Београд 1985. 235— 237.

68 Вид.: Вања Краут, Љубомир Ивановић, каталог изложбе у Галсрији САНУ, Бсоград 1976. кат. бр. 35, 36, 75.

44

w Слика je репродукована на насловној страни часописа Лазарица, год. XXVII, јуна 1989. бр. 132, а данас јс власништво принца Томислава Карађорђевића.Топло захваљујем власнику на дозволи да јс објавим.

остварује чисте сликарске ефекте, за које се дру- ги уметници служе бојама.

С друге стране, косовским мотивима бавио се и један хрватски сликар, Отон Ивековић, иначе типичан представник хрватског историјског сли- карства. Он је 1923. године насликао велику сли- ку Косово поље (158 х 203 см), са широким пр- вим планом пол>а које се простире у дубину, а прекривено је црвеним божурима и драматичним небом са тмурним облацима који наговештавају олују. Иако је Ивековић бољи кад ради непосред- не и свеже скице и аквареле са својих многоброј- них путовања, ипак, овој његовој слици Косово поље не могу се одрећи упечатљив утисак и сигур- на колористичка решења.

Најзад, као позни одјек освећеног Косова тре- ба споменути и слику Паје Јовановића Бошко Ју- говић у боју на Косову (99 х 147 см), коју је 1923. године насликао „у знак пријатељства“ за Ђорђа Роша.69 Вештина и велико сликарско искуство присутни су на овој слици уверљивог патетичног замаха и сигурног распореда маса.

Истовремено, у овом раздобљу, које непрекид- но траје све до 1941. године, дошло је и до темељ- них преиспитивања свих пређених уметничких пу- тева на целокупном подручју нове државе. Прем- да су многи наши уметници већ увелико познава- ли збивања у Паризу, ипак су за већину још увек важили они закони који су прихватани у другим срединама, за Србе у Петрограду и Риму, мање у Бечу, а изнад свега у Минхену. Заједничко за све Југословене било је то да је откидање од Минхена уследило првенствено као последица првог свет- ског рата. Од тада Париз иостаје врховно суди- ште за уметничка питања, коначна реч за разре- шавање новоискрслих дилема. За Србе је ово ста- ње утолико необичније што су после 1918. године нестале и све препреке да се наши уметници ко- начно упознају са делима српске средњовековне уметности и да бар спознају непролазне поуке ове велике баштине. Служи на част књижевницима,

45

а на првом месту Растку Петровићу што је заједно са архитсктом Александром Дероком кренуо на ходочашћа, где су са искреном хаџијском смер- ношћу и побожношћу откривали ону лепоту која је до тада била сакривена и неприступачна веко- вима. Обавештавали су они јавност са тих својих путовања на један друкчији, а ире свега изворнији начин: не књишки као, на пример, Коста Страј- нић. који је још 1919. године објавио у Београду своју књижицу посвећену српским задужбинама. Да парадокс будс већи. тада се Страјнић, супрот- стављајући се епигонском угледању на средњове- ковну српску архитектуру, живо залагао за ства- ралачку посебност М ештровићевог Видовданског храма. Учинио је то Страјнић и не обазирући се на све оне ликовне и теоријске примсдбе образло- жене јетко, грубо до жестоке ироније, које је у „Илустрованим новостима“ и „Слободној рсчи“ исте 1919. године написао сликар Моша Пијаде.70 Па ипак, јавиће се у сриској уметности у првој декади после првог светског рата и неке тежње које су програмски оглашавале враћањс на соп- ствене ликовне изворе којс су нудили средњове- ковни споменици.

У својој изванредној студији СШара и нова умеШносШ — Идеја прошлосШи у модерној умеШносШп, Лазар Трифуновић је темељно ана- лизовао све те појаве, обративши. сасвим разум- љиво, посебну нажњу на оснивање уметничке дружине „Зограф “ , 1927. године, са основним за- датком да се у савременом ликовном стварању преиспитају и надграде темељи властите нацио- налне прошлости.71

Родоначелници и предводници ове групе били су Живорад Настасијевић и Васа Поморишац. У савременом српском сликарству они су лако уочи- ли несумњив парадокс — готово потпуно непозна- вање сопствене ликовне баштине, а што је још горе и свако одсуство жеље да се она боље упо- зна, разуме и да се из ње извуку одређене поуке. „Ми имамо огромне ликовне традиције по нашим

7,1 Вид.: М оша Пијадс, Иван Мештровић и тежње за сихилом у нашој умеШносШи.ГТрештампано у књизи: Лачар Трифуновић,Српска ликовна крчШика, Београд 1967. 259— 274.

71 Лазар Трифуновић. СШара и нова умеШносШ — идеја прош.10сШи у модерној умеШносШи, Зограф 3, Бсоград 1969.

46

манастирима“ и „наша народна песма, мелодија и вез, као и наша средњовековна ликовна и архи- тектонска уметност, јесу највеличанственији до- кументи, јемство да та богата и раскошна ризница у неиспитаним дубинама душе народне заиста по- стоји.“ Међутим, како строго закључује Лазар Трифуновић, „ову традицију они нису доживели као подстицај, као надахнуће, као природни кон- тинуитет са модерним и авангардним стварала- штвом, већ као обнову и препород старог сликар- ства у новим условима, као култ прошлости, као националну уметност. Била је то, у ствари, крута интелектуална конструкција и традиционализам у негативном смислу, примамљива теоријска идеја која и поред тога није успела да окупи и привуче прогресивне и снажне личности српског сликар-

и с т о , 44. ства.“72 Уосталом, такво стање у српској уметно-сти било је и сасвим разумљиво. Снага нових, па- риских открића надјачала је све позивс ове усам- љене груие, чија је теоријска мисао, да невоља буде већа, била боља од примене, коју су њихови противници са неком одбојношћу и злурадошћу оцењивали. Укратко речено, „велика амбиција ,Зограф а' била је да на темсљима средњовековне уметности изгради национални стил и на том пла- ну он се укључује у широку концепцију еиохе, ко- ја превазилази његове теорије, али погодује њихо- вом настанку и развоју“ . Уосталом, још 1919. ro- дине, поводом изложбе југословенских уметника у Паризу, Петар Добровић је написао: „Ако је јс- дан Југословен уметник, онда ће се његово расно, његов темперамент испољити у сижеу његових слика или кипова — и ако није уметник, онда му ни сав хероизам Краљевића Марка и Бошка Југо- вића није довољан да свом расном да изражај [. . .) Озбиљно упозорујем наше уметнике да је циљ уметности природа, а да је језик вајарев фор- ма, сликарев боја. Не анегдоту, не историју, него природу. Варијације, простор, светлост, боја, форма, укопчавање предмета један у други, то је

и И с т о , 45. цил> ликовнс уметности, а не Југ Богдан.“73

47

Као удружење, „Зограф “ је први пут излагао 1933. године. Њему су, поред Живорада Настаси- јевића и Васе Поморишца, припадали Здравко Секулић, Јосип Цар, Светолик Лукић, Радмила Милојковић, Сташа Беложански, од вајара Илија Коларовић. а од архитеката Богдан Несторовић и Бранислав Којић. Међутим, за наша размишља- ња свакако је најзанимљивија целина коју су од1930. до 1931. године изводили на зидовима Ус- пењске цркве у Панчеву. Тада је на западном зиду црквеног брода насликана и монументална ком- позиција Усековање главе кнеза Лазара, једин- ствена по својем иконографском решењу. Сва на- чела групе „Зограф “ , и теоријска и практична, најпотпуније су остварена у овој панчевачкој цр- кви. Због тога не изненађује ни то што су се убр- зо чули и противни гласови, који су упозоравали на унутрашњи несклад, прави судар, до којег ће неизбежно доћи кад се под истим сводом нађу На- стасијевићеве фреске надахнуте средњовековним сликарством и величанствене иконе Константина Данила уклопљене у класицистичку конструкцију иконостаса, дело дрворезбарске радионице браће Јанића из Арада. У ту буру умешао се стари и славни сликар Урош Предић, па је 26. децембра1931. године упутио црквеној општини писмо које је',1 својим разложним и племенитим ставом, пре- судило у корист дела угроженог Живорада Наста- сијсвића.74 Управо ово Предићево писмо умного- ме осветљава и његова начелна схватања. однос реалистичког сликара старог кова према млађем уметнику који је тада покушавао да пронађе само- својан ликовни израз, а то своје схватање је и по- штено јавно образложио:

„Као Србин, као бивши ђак негдашње Панче- вачке реалке, и као сликар, ја се искрено радујем обнови Св. Успенског храма, у ком сам још деШе- Шом, у прекрасшш сликама нашег неумрлог Да- ниела налазио хране и поШсШрека својој .живој жељи, ga и ја будем сликар. Радујем се и одваж- ном кораку, који је приликом ове обнове учињен,

74 Уп.: Политика, нсдеља, 11. август 1974.

48

да би се vспоставила одавно прекинута веза са нашом сјајном средњевековном хметношћх (по- двукао Д.М .). Нама старијима, који смо одгојени У 9УХУ класичне, школске естетике, може изгле- дати, као да постоји неки несклад имеђу стари- јих слика на иконостасу, израђених у духу новом и туђем, и нових зидних слика изведених у духу старом и нашем, но ова нескладност биће убрзо ублажена навиком и прилагођавањима укуса, — док она у наши.и срци^ма није уопш те никад ни постојала, јер сви ми, откако је упознасмо, за- волели смо нашу стару, националну црквену уметност, те се можемо само радовати њеном васкрснућу, после васкрснућа наше народне, сло- бодне државе. Ова величанствена уметност са- да се буди из петвековног тешког сна, марљиво се проучава, улази у народ у ком хвата поново корена, да с Њ1Ш живи, да напредује и да се разви- ја по неумитном природном закону еволуције, који неће допустити, крај свег обожавања ста- рина, — да се довека тапка по четрнаестом ве- ку. После српскога Чимабуа, после српскога Џо- та, доћи ће и српски Рафаел!

Са тим утешним погледом у будућност, по- здрављам све родољубиве Панчевце, и честитам покретачима и старатељгша овог лепог дела, као и уметницима и трудбеницима, који су га, по свом најбољем знању и умењу, овако срећно извели до краја.

Урош Предић“Београл. 26. дец. .1931.

Иако је овим писмом искусног и мудрог Уроша Предића, који је још увек у српском народу ужи- вао глас непревазиђеног мајстора и истинског иконописца (он је и сам себе називао иконогра- фом), спор у Панчеву окончан у корист Живора- да Настасијевића и његових сарадника, ипак, су- штина проблема коју чини стваралачки, а не епи- гонски однос према нашем средњовековном сли- карству тск је начета. Та питања разгореће се но-

49

вом жестином и, разуме се, са новим доказима, у првом реду теолошким, и после другог светског рата. У педесетим и шездесетим годинама млада генерација српских сликара покушава да успоста- ви везу са средњовековном уметношћу. Томе су сигурно придонеле и изложбе копија фресака из Богородице Љевишке и Манасије, које су 1962. године Београду понудили сликари конзерватори Зденка и Бранислав Живковић75, а пре тога сред- њовековну уметност на тлу Југославије афирмиса- ла је и велика изложба приређена у Паризу 1951. године, која је разбила културну блокаду Југосла- вије изазвану 1948. године. Сликари млађе гене- рације, као што су Лазар Возаревић, Александар Томашевић, Лазар Вујаклија, Бошко Рисимовић, Светозар Самуровић, припадају оној генерацији српских сликара која је, за разлику од „Зограф а“ , прилазила средњовековном живопису на друкчији начин. Пре свега, они су у нашим фрескама тра- жили и откривали у првом реду чисто пиктуралне вредности, занемарујући готово сасвим рслигио- зно-мистичну поруку средњовековних мајстора. Управо у томе је и њихов суштински разлаз са већ заборављеним схватањима групе „Зограф ‘\ Изгледало је да су њихови апели за успостављање нс једностраног, већ целовитог јединства са сред- њовсковним сликарством коначно превазиђени, поражени најпре и њиховом сопственом немоћи да створе дела која ће првенствено значити обно- ву црквеног сликарства. Међутим, без обзира на поруке из групе „Зограф “ , у једном периоду наше послсратне уметности, као нска понорница, изро- нила је као из неких тамних дубина светлост наше средњовековне уметности, о чију се раскошну ле- поту и дух није било могуће оглушити. Све је ве- ћи број сликара који су се недвосмислено одвоји- ли од свих праваца које је нудио, па и наметао Париз, уверавајући и себе и публику да су свој корен коначно пронашли у средњовековном српском сликарству.

75 Уп.: Дејан Медаковић, Поруке из Манасије, Политика, 4. новембар 1962, год. LIX. број 17630, стр. 18.

50

Даље разматрање ових појава неминовно нас одваја од главног тока наше теме везане за одјек Косова и Метохије у нашој уметности. Отуда је праву сензацију изазвала Лубардина слика Косов- ски бој, рађена 1953. године, а пре овог ремек-де- ла, 1949. године, настао је његов чевени Гуслар. Обе слике, и тематиком и формом, значе озбиљ- ну прекретницу у временима у којима наше сли- карство још увек тапка заробљено неуметничким наредбама тзв. социјалистичког реализма. Тај свој Косовски бој, од којег постоје и неколике скице и варијанте, послужио је мајстору као пред- ложак за велику зидну слику у свечаној сали Из- вршног већа СР Србије. Кошмарни судар двеју војски, приказан у снажним, експресивним дета- љима, са ликовима људи и коња који су понекад доведени до гротескних облика, до неке болне, склупчане грчевитости, појачан је до усијања упо- требом чистих боја, међу којима превлађују црве- на, љубичаста и зелена. То је прва модерно насли- кана битка у српском сликарству. Њено довођење у везу са мирном, скоро статичном сликом рано- ренесансног мајстора какав је био Паоло Учело (Paolo Uccello), сасвим је произвољно. Лубарда је у себи носио управо еруптивну, исконску снагу, изронио је он из праве „камене пучине“ свога за- вичаја, одмалена задојен епском снагом својих предака. По моме суду, тај Лубардин Косовски бој шикнуо је из Лубарде посредовањем Његоша, а нераскидива духовна веза ова два великана управо је у истоветном схватању заједничке про- шлости и судбине свога рода и отечества.

У тренутку кад се својим сликама огласио Пе- тар Лубарда, био је сасвим неизвестан крајњи ис- ход ове његове поруке. Штавише, нисмо били да- леко од закључка да ће овај ликовни великан стварати као нски усамљеник, опстајати на свом вису као храст самотњак, очврснуо у бурама и громовима своје изолације. С друге стране. њего- во неочекивано враћање на историјску тематику средњег века, на давно заборављене ликове гусла-

51

ра, могло је званим послушницима и незваним идеолозима онога времена послужити и као доказ за некакав превазиђени романтизам, са лаким призвуком наговештеног национализма. Али форма, Лубардина снага и огромна моћ ликовног сажимања у чврсте, скоро сатесане бојене блоко- ве, поразила је сва искушења свога историјског тренутка, и младим генерацијама осветлила и от- крила скривене путеве њихове ликовне слободе. Још једном постало је јасно да начин на који се слика може и мора да утиче пресудно и на садр- жину и да је бесмислена свака полемика око њи- ховог међусобног првенства. Занимљиво је да је управо такво начело, поред великог Лубарде, потврдила и једна тада млада сликарка, тек на по- четку своје уметничке каријере, Љубинка Јовано- вић, која, исте Лубардине 1953. године, ствара своју слику Мајка Југовића. Ова отмена и проду- ховљена слика, рађена у витким, стилизованим облицима, а сведена у боји, оставља упечатљив утисак унутрашње мисаоности и духовности у ко- јој се већ осећа и далек одјек оне дубоке вере на- ших средњовековних мајстора, који су својим по- божним остварењима прилазили са смерношћу и кајањем. И тако, у истоветном историјском тре- нутку појавиле су се две косовске теме, а засијале су као дарови припремљени за велику свечаност. Међутим. та свечаност још није започела, иако су се одједном отворили и путеви који су могли да воде до ње. И даље није било слуха и разумева- ња да се напокон преиспита и континуитет нашег сликарског стварања, а посебно у оним вековима у којима су се ствараоци са овог тла такмичили, па чак и премашивали и највећа остварења он- дашњега света. То време је споро надолазило, а тек у шездесетим годинама сликари Лазар Воза- ревић и Александар Томашевић, сваки на свој на- чин, покушавали су да тим нашим старим, а тек откривеним вредностима удахну нов живот. Да то постигну, они су покушали и да се ослоне на спа-

52

76 Лазар Трифуновић. Стара и нова умет ност . . . 49.

77 Исто.

78 Уп.: Каталог изложбс Лазар Возарсвић. Косовка девојка. 23. 06— 22. 07. 1989

соносне формуле једног новог ликовног сензиби- литета.

На Првом тријеналу 1961, Возаревић излаже своје слике које су недвосмислено откривале ње- гов „нови прилаз средњем веку преко патине ста- рих икона“76, при чему је ,.понекад . . . чак, ис- под те виртуозно створене патине подвлачио стари цртеж са несумњивим иконографским асо- цијацијама“.77 Иако је Возаревић марљиво студи- рао наше средњовековно сликарство, ипак, споне са њим нису биле духовне, већ пре спољне, иконо- графске конструкције. Типичан пример за ово тврђење је Возаревићево Оњчакивање, настало 1956. године, у којем помоћу чистих линија, који- ма се служио Пикасо, лако препознајемо његов узор у чувеној композицији OiLiaKueajba наслика- ној у XII веку у манастиру Нерезима код Скопља.

У раздобљу од 1965— 1966, настао је циклус Ла- зара Возаревића Косовка девојка, који представ- ља целовито ликовно дело. Постоје две верзије ових изванредних цртежа: једна је прављсна на папиру и без текста песме (85x60 см), док је друга цртана тушем на дуплој филмској фолији (40x30 см), од којих је на једној фолији сам цртеж, а на другој је исписан текст песме.

Све врлине Возаревићевог цртачког мајстор- ства заблистале су на овом циклусу, којим је ре- мек-дело српске народне епике, какво представља песма ,.Косовка девојка“ , ликовним језиком пре- творено у истинску сликарску поему. Тачно је приметио Божидар Тимотијевић да „сликарева линија која као златна нит везе по белини најчи- стије ткање облика, самом својом савршеношћу одражава високу духовност, поистовећујући се с љубављу која је ову пожртвовану девојку довела на неизмерно извориште крви, бола и смрти“ .78 Осетљивост и отменост Возаревићевих цртежа као да нас враћа до древних лепота остварених на коринтским вазама. до линеарне разуђености и савршенства која су у новије време извежбала и

53

оплеменила руку и таквог једног силника ликовне синтезе какав је био Пабло Пикасо.

Разликујући се од хладне и учене конструкције Лазара Возаревића, Александар Томашевић се, такође, заноси нашим средњовековним сликар- ством, а врхунац његових хтења остварен је на из- ложби 1967. и, на жалост, посмртној изложби идуће, 1968. године. Тада је код њега уочено „спа- јање модерног геометријског духа са технологи- јом старих мајстора“ . Истине ради, треба истаћи и његов поштен напор да продре и до духа наше старе уметности, али га рана смрт у томе заустав- ља. Можемо само претпоставити да би то успело једном уметнику његове ликовне осетљивости и његовог изворног познавања средњовековних зо- графа. За српску модерну уметност неизрецива је штета што је спречено једно сретање које је мо- гло да буде преломно.

С новим полетом оживела је косовска тематика приликом прославе шестстогодишњице града Кру- шевца 1971. године. Тада су се у овом граду поја- виле интелектуалне снаге на челу са градоначел- ником Слободаном Јовановићем, које су храбро решиле да овај јубилеј буде снажан подстицај да се сви заједно замислимо над његовом историјом и свим збивањима у овој Лазаревој престоници, од које су данас преостале само рушевине влада- ревог утврђења и његова мала дворска црква зва- на Лазарица. Смишљен је тај амбициозни план у временима кад је свако окретање ка прошлости, посебно средњовековној, скривало у себи и многе лукаве замке препредених противника свих хтења да се утврди изгубљени идентитет српскога наро- да. То су били мотиви који су довели до низа вео- ма занимљивих и значајних акција- које су имале за циљ да преко уметничких остварења оплемене хумани карактер овога града, који је тада покуша- вао да се ишчупа из канџи паланачког менталите- та и духовне успаваности. Сасвим јасно, у центру ове прославе био је кнез Лазар, као оснивач града Крушевца, из којег је он кренуо на Косово. Рас-

54

писан је конкурс за подизање кнежевог спомени- ка, поручена је за хол у згради Синдиката и вели- ка слика Обретење главе кнеза Лазара, чије је извођење поверено Милићу од Мачве; ЈТазар Ву- јаклија је сликао у просторијама биоскопа; по- стављена је Његошева биста Сретена Стојанови- ћа и, најзад, у свечану салу Скупштине града Кру- шевца постављени су панои у мозаику које је на средњовековне теме израдио сликар Младен Србиновић. Била је то изузетно замишљена цели- на, чији су последњи делови довршени тек ове, 1989. године.

Прву награду на конкурсу за споменик кнезу Лазару добио је вајар Небојша Митрић. Био је то изазов за овог искусног вајара, који се до тада ни- је окушао у великој форми пошто је радио пре- тежно бисте и медаље. Изазов је био утолико ве- ћи, јер је традиција наше средњовековне пластике првенствено везана за архитектуру, од које се за све време наше средњовековне уметности није ни- када ослободила у потпуности и тако отпочела са- мосталан ликовни живот. Па ипак, у приступу свом тешком задатку, Митрић се окренуо ка иску- ству средњовековних мајстора, златара, који су израђивали печате за владарске хрисовуље и не- познатим творцима нашег средњовековног новца. Прилагодио је он и своје изузетно познавање ма- теријала са сличним врлинама наших средњове- ковних златара и кујунџија. Инспирисан средњо- вековним печатима и новцем, Митрић је неминов- но морао да примени сажету, стилизовану форму и да своју фигуру кнеза Лазара упадљивије прила- годи високом рељефу него пуној, волуминозној пластици. Најзад, за Митрића се поставио и про- блем кнежевог лика. Полазећи од тога да је Лаза- рево лице на оба сачувана портрета, у Раваници и Љубостињи, готово испрано, тако да му се једва назиру обриси, Митрић је лице обрадио намерно испуштајући детаље; форме лица извучене су у благој стилизацији и оне више наговештавају кне- жев лик него што га верно преносе применом би-

55

ло каквих реалистичких детаља. На тај начин, Митрић је бар у скици, која јс тада понуђена жи- рију, дао своје слободно, неспутано виђење тра- гичног кнеза, који, седећи, преко колена држи у рукама велики мач као знак своје ратничке судби- не. На жалост, на интервенцију жирија, Митрић је „кориговао“ своју скицу у корист тражене мону- менталности и додавањем хералдичких атрибута на хаљини, што је отежало целокупну фигуру кнеза Лазара.

С друге стране, у духу својих већ утврђених сликарских решења, понесен надреалистичком маштовитошћу, Милић од Мачве је насликао сво- је велико платно Обретење главе кнеза Лазара. Прослављен раније својим кошмарним сликама мањег формата, Милић од Мачвс је руком иску- сног сликара пришао овом монументалном плат- ну преиуном збивања, која понекад доводе и до анегдотичних присећања, па и неке посебне, ско- ро трагикомичне духовитости.

Најзад, свакако врхунац оновремених круше- вачких заноса целе једнс генерације, која је у овом малом и у култури скоро заборављеном србијанском граду хтела одједном и скоро преко ноћи, чак помало халапљиво и наметљиво да пре- мости све поноре који су нас раздвајали од наше прошлости, било је дело Младена Србиновића. И нико те нашс снове није потпуније изразио од Младена Србиновића и њсговог грандиозног ци- клуса посвећеног последњем сјају моравске Срби- је, великој агонији византијске духовности, чије су се снаге гасиле управо у Поморављу, уколико нису крснуле у своје неумитне сеобе, најпре до Влашке и Молдавије, а затим до Русије. Далеких трагова оваквог осетл>ивог сликарства нашао сам чак и у католичкој Пољској, где су у Лублину, у цркви градске тврђаве, насликане фреске које су ме својим префињеним колоритом подсетиле на моравско сликарство. Панои које је у време кру- шевачке прославе поставио у сали градске скуп- штине Младен Србиновић изведени су у техници

56

мозаика. Beh та нова техника захтевала је од уметника да нађе меру и да споји декоративно и сликарско, да сачува нсокрњене вредности свог слојевитог сликарства, сатканог од читаве мреже аутономних детаља, скривених символа и тајних знакова једног модерног лавиринта, скоро мани- ристичког порекла. То су панои који су сачували варљиви блесак једног дворског амбијента, иза којег се крију и оне духовне поруке које са исиха- стичким жаром жуде и истражују божанску све- тлост. Озарен том светлошћу, Србиновић је од 1971. године и даље радио на довршавању и допу- њавању своје започете целине. Чак и да је хтео, из овог загонетног, зачараног простора више није било излаза и он је добровољно остао у том ко- совском лавиринту, чврсто решен да докучи све тајне његовог постојања. Доцнији испитивачи њс- говог сликарства видели су у његовом опусу да је „велика симфонија овог сликарства живописана у неколико ставова и у различитим сликарско-му- зичким кључевима‘\ А то значи да и „тумач ње- говог сликарства требало би да му прилази у раз- личитим раздобљима и другим тоналитетима ви- ђења. За гледање и тумачење Србиновићевог де- ла потребно је аналитичко, херменеутичко мно- гогласје.“ По нашем виђењу, ствари не стоје тако и оне су, у извесном смислу, једноставније, као што је и његов „сликарско-музички кључ“ . Са- мим тим Србиновићева симфонија губи своје уо- бичајене ставове и остаје на једном и ван свих правила оваквих композиција. Као и старо визан- тијско и српско пјеније, Србиновићево музицира- ње није вишегласног већ једногласног састава. Античка, митска визија коју је у једној Србинови- ћевој фази прспознао Мија Павловић, по нашем мишљењу, уколико и постоји, ушла је у његово сликарство посредним путем, на исти начин као што су антички филозофи. Платон на првом ме- сту, прихваћени од неоллатоничара у својој пре- рађеној, христијанизованој варијанти. Србинови- ћево ликовно порекло и његови умстнички преци

57

нису изгубљени у слојевима прихваћених, споља увезених доктрина. Он је веома одређен сликар и у целокупној организацији својих слика он ради без колебања и има сигурну руку и тачно изо- штрену диоптрију. Платно је савладано као цело- вито органско ткиво, а многобројни детаљи њего- ве бујне маште служе целини и не траже изолаци- ју и право на самостални живот. На тај начин, Србиновић открива у разноврсним облицима свој унутрашњи ред, смисао за тачно устројени поре- дак, који се често посматрачу нуди и открива у својој сложеној унутрашњој конструкцији, арма- тури и склопу сваке његове слике. Па ипак, сва та унутрашња геометрија није надвладала и није својим неминовним графицизмом поништила ско- ро јаросне бојене вредности његових слика. Сва колористичка раскош Србиновићевог сликарства, у свим њеним богатим регистрима, остварена је у овом простору крушевачке Градске скупштине. Штавише, морамо истаћи да је ово место једин- ствено и по томе што је, после дугих векова, први пут остварен и један иконографски програм смишљен као целина и са изузетним духовним по- рукама. У новијој уметности овако програмирану целину дао је само Иван Мештровић у својој чуве- ној верзији Видовданског храма. Ову целину мо- гуће је поделити на три наоко засебне скупине, које, наглавшавамо то опет, могу опстајати само као јединствено ткање, без одузимања и растав- љања појединих делова. Реч је о тројству које чи- не: зидни мозаик, подни мозаик и мозаик на луне- тама. На зидном мозаику, чија је садржина испри- чана на посебним паноима, на зиду десног улаза налазе се представе Кнегиње Милице и Јефимије, а до њих је поље које одсликава „материјалну културу и богатство средњовековне Србије“ . Jle- во од улаза је пано назван Лазарица и до њега Расински песник. Тачно наспрам ових паноа сме- штено је, лево, поље названо Историограф, а де- сно КонсШруктор српског бића, на којима се на- зиру и изгледи манастира Манасије и Раванице.

58

На бочним зидовима сале налазе се по три паноа: на западном — Држава, Лазар и Косово, а на се- верном — Динар кнеза СШефана, ДеспоШ СШе- фан, Невен, алегорија нечега што не може увену- ти. Посебну скупину чине витражи на прозорима преко пута улаза у салу. То су: УниШељ, ПочеШ- ни ШексШ са сШуба и Гуслар. Раскош овог уну- трашњег иростора увећава подни мозаик и, нај- зад, тек недавно завршене разне фигуралне пред- ставе светитеља и историјских личности које су биле савременици кнеза Лазара, угарски краљ Си- гисмунд, на пример, па и учесници косовске бит- ке, као што су султани Мурат и Бајазит.

Све те три целине остварене су посебним ли- ковним језиком. На зидним мозаицима Србино- вић је проговорио језиком метафоре. Реч је о асо- цијативном, недефинисаном нредметном свету чи- је шифре и суптилне алузије захтевају сублимира- на знања српске историје, а посебно српске духов- ности. Без тих знања сваки посматрач је препу- штен искључиво спољном, визуелном утиску и он ће, нема сумње, подлећи варљивој и привидној де- коративности овог зачараног простора.

С друге стране. на подном мозаику Србиновић је усвојио језик симбола, баш онако како су то решавали антички мозаицисти на локалитетима какви су Медијана, Митровица, Царичин Град, Гамзиград, Стоби, Рисан, Салона.

Трећа скупина, коју чине мозаици на лунетама, изведена је применом наративног стила. Ликовни језик је упрошћен, а његова илустративност допу- њена скоро минуциозном материјализацијом предмета. Детаљи као што су сабља, мач, круна, знак „Витеза реда Змаја“ — све је то проучено докраја и верно је оригиналима.

У овом визионарском одсањаном простору, у којем влада савршени ред, Србиновић је чежњиво разоткрио и све своје иотребе за обликом. За ње- гово рађање. како је сам исповедио, неопходан је „умни и духовни ритуал, а каткад само чисто срце“ . А на другом месту, питајући се чему

59

облик-форма када „огромни музеј богатства чове- ковог рада не може ни за милиметар изменити и нашу судбину, поправити ни за педаљ“ , Србино- вић је одговорио: „Ја мислим само зато да бисмо могли док постојимо да узбудљиво чујемо своје дамаре, само зато да бисмо стварали свој живот, само зато да бисмо обавили уписани налог, само зато да бисмо помагали светлости душе да надвла- дају мракове свести. Само зато да наставимо одавно започету борбу добра и зла без икаквих илузија за исход.“ Само са таквим схватањем облика могло се и остварити оно што је Србино- вић подарио граду Крушевцу. По нашем суду, не- ма примера у Србији да се такво чудо десило у једном граду који је тек почео да се буди из неког страшног вековног сна, у условима који су прети- ли трајном глувоћом и равнодушношћу.

*

Године које су после 1971. наступиле биле су нсповољне за све оне који су се осмелили да на разне начине крену у потрагу за изгубљеним сећа- њем. Једном започети процес, откривање средњо- вековне књижевности и њене постике, све дубље понирање у уметности српскога средњег века, ми- саони текстови попут оног „Шта је то косовско опредељење“ , који је Зоран Мишић објавио 3. XII 1961. у НИН-у, као да су стално разбуђивали нашу свест и, попут безбројних алармних звона, ненрестано опомињали на наше запретане исходи- шне тачке. Кидањс и поништавање сопственог корена постало је немогуће. И није циљ ових раз- мишљања да тачно утврди која је научна област или којс је духовно стваралаштво стекло неко нр- венство у овим виђењима у којима се незадрживо градила вертикала и српског песништва, сликар- ства, књижевности, науке и музике. Наставио се једном започети процес брижљивог скупљања свих давно расутих делова некадашње целине на- ше духовности, а то је процсс којем нема краја.

60

79 О Михаиловићу сам писао у више махова.Вид.: Dcjan Medaković (предговор у каталогу самосталнс изложбе), Bata Mihailović, Gradovi, Galerija likovnc umetnosti. Poklon-zbirka Rajka Mamuzića (Novi Sad 1979); Исти. Zapisi o Bati Mihailoviću (тскст у каталогу рстроспективне изложбс): Bata Mihailović, Slike, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, Beograci 1981; Исти. Борење ne.t милосШи u кијања, Политика, Бсоград. субота 17. јун 1989. бр. 27189. год. LXXXVI. Културни додатак, год. XX. бр. *74. стр. 14.

То велико буђење нације и неизбежну грозницу која оваква збивања прати. на најдубљи је начин доживео и исказао сликар Бата Михаиловић.79 Већ Михаиловићева велика ретроспектива, при- рсђена у Београду од 23. априла до 10. маја 1981. године, продрмала је снагом бурс свога ликовног израза све оне лење и отромљене духовне снаге које су, из било којих разлога, пристале на захте- ване. па и диктоване компромисе. Ослобођен свих друштвених нагодби, Михаиловић је тада из- ложио и своје многобројне слике посвећене Срби- ји, своју кошмарну визију њене трагичне судбине, коју је још давно, далеке 1950. године, формули- сао сликом Србија са биком. А цела та компози- ција крајње је једноставна, али она ипак довољно јасно збори својим метафоричним језиком. У пр- вом плану насликан је бик сагнуте главе, сав уко- пан у земљу и спреман да боде. Иза њега је стоје- ћа фигура неког светог ратника. То је цела диле- ма исказана као трајно распињање једног народа, осуђеног да живи између борења и светитељства, између голе егзистенције и високе спиритуално- сти. Михаиловићеве слике из седамдесетих и осамдесетих година добијају на снази и драмати- ци. Њега је сада тешко сагледати у детаљу, јер се тиме губи она целина, онај блок из којег је са- здан. Он је кадар да надлети простор, да га савла- да свеобухватним погледом. Видљива је и његова посебна неприлагодљивост у рационалном распо- ређивању сликаних површина, његова тежња да снажним спиралама и дијагоналама покрене, ско- ро усковитла тешке, тмасте претеће масе. Као не- ки злослутни путокази провлаче се бојени слапо- ви и црне, графички решене, линије као да рање- но ткиво, откривено и незаштићено, пркосно по- казује свој унутрашњи састав. Те Михаиловићеве слике остављају због тога утисак простора у ко- јем се окончала некаква битка, неко борење без милости и кајања. Понекад, човек је суочен и са неком наталоженом, а неомеђеном, величином зла која је премрежила свет, сејући пустош.

61

страх, немир и неверицу. Такве су Михаиловићеве слике Гавраново поље (1974), Велика прича(1979), а онда и она фасцинантна визија Србија(1980), са злослутним олујним небом и вртлогом који је захватио наше задужбине које се из тмина узносе ка неким вишим осветљеним просторима што наговештавају трајно сигурно спокојство и уточиште.

А онда, усред свих тих Михаиловићевих вртло- га, грчева и неразмрсивих чворова, светле два ли- ка: Бели Милутин (1974) и Кнез ЈЈазар, две мону- менталне главе које трепере у својој прозрачно- сти и чистоћи готово акварелске лакоће. То су слике које нас без двоумљења доводе до сопоћан- ских и милешевских вредности, до самих извора врхунских дела српскога сликарства. Као да се ови владари на крају свог вазнесења још једном ириказују, израњајући за тренутак, из своје надзе- маљске светлости. Одједном се Михаиловић от- крива као уметник неке необичне, притајене смерности. чак чедности која подсећа на подвиж- ништво старих мајстора, на искуства никла у до- машеном тиховању. Ни трага од оних душевних узбуђења која откривају готово све његове слике. Олујне грмљавине су прошле, таме је нестало, а белине на великим површинама ових платна од- сликавају спокојство и мир. И управо та новоо- својена бела пространства, та вазнесења Михаи- ловићевих ликова, сведоче о његовом свесном мо- ралном опредељењу, о човековој трајној потреби да одолева злу. У том непрекидном борењу сва Михаиловићева хтења сливају се у велико дозива- ње властите духовне отаџбине, а тај зов је тим снажнији уколико нас зли дуси опседају јаче и дрскије. Управо те опсаде, заједно са огромним искушењима, острвиле су се на Бату Михаилови- ћа всћ од његових првих корака у Паризу у педе- сетим годинама. Сам је то најбоље исказао у јед- ном разговору који је као какву исповест забеле- жио Коста Христић. Реч је о Михаиловићевом на- иору да дубоко осети свој корен. „Био сам у Па-

62

ризу, показивао сам своја платна и све што се на њима видело није било страно свету у којем сам живео. Међутим, желео сам да довикнем из дна свог ћутања да те боје и облици долазе с друге стране и да одговарају јединој тајни која ме је заи- ста прогонила: преживљавање мог народа кроз уметност и у изражавању његове духовности. И да сам се увек мучио баш око транспоновања те тајне. Тајна која ме је тим више мучила што сам је разазнавао у пејзажима своје земље, све до дана када сам схватио да су пејзажи архитектура ду- ш е.“ Осећајући ова његова духовна стања, у ката- логу Михаиловићеве изложбе Градови, отворене 18. маја — 18. јуна у Новом Саду 1979. године, написао сам и ове редове: „Суштина спознања из- нађена је у Београду и овај град остаје његова принудна матична лука. Чак и онда када се неким случајем више никада не би у њега вратио, сликар Бата Михаиловић биће трајни београдски зароб- љеник и заљубљеник, без обзира на лакоћу њего- вог космополитског понашања. Због тога он у страни свет долази као човек са кореном, као ко- леновић и оџаковић, као уметник са својим веро- достојним сликарским прецима, а надмоћ његове ликовне поруке равна је оним уметницима који су на сличан начин постали грађани света.“ Управо из тих разлога, Михаиловић је у великом свету у којем живи имао и шта да понуди и он је убрзо у Паризу препознат не као један од безбројних епи- гона савременог сликарства, већ као аутентични сликар, чији радови откривају „не само једног чо- века већ једну судбину“ , како то рече Пјер Кабан. Због тога, сваки пут када његову руку и око води мисао о тој судбини, Михаиловић смело и без компромиса саопштава своје виђење, усмеравају- ћи сву своју огромну, нагомилану енергију у прав- цу слободе. Вековна ропства свога народа, сва његова принудна откидања од аутентичног коре- на, сеобе и деобе, знана и незнана стратишта, све те неизрециве неправде као да су уграђене у Ми- хаиловићеве слике, а сва та грозничава стања и

63

потреба да се саопште неме поруке толиких бези- мених мученика неминовно условљавају и онај његов тако препознатљив рукопис, ону његову „агресивну драматургију“, у којој „искидани ритмо- ви разбијају и раздвајају огромну ускомешану и разбеснелу бујицу љубичастих, ружичастих, црве- них и плавих, њихова светлост ремети мир бледих острва на којима као да са жаљењем издише залу- тала благост. Потом, изненада се све распрсне у једном трену предаха, или кајања.“ (Пјер Кабан) Посматрајући многе Михаиловићеве слике, наста- ле као у једном даху. са тек назначеним обрисима наших средњовековних манастира и понеким ли- ком скоро упаниченог изгледа, стекао сам утисак да све оне заједно представљају само делове њего- вог нсзакљученог косовског летописа, оног не- прекидног борења које се слива у непрекидно от- кривање човекове духовне отаџбине. На тај начин сви препознати манастири и тврђаве постају само мали део вишег духовног опредељења, тешко до- машеног и освојеног стања. Свом пониженом, осакаћеном роду Михаиловић је сазидао и сво- јеврсну Нојеву барку, у којој, чврстој и стаменој, у општем потопу, броде све наше спасене трајне духовне вредности, одолевајући свим искушењима ове оиаке, принудне пловидбе. И тако, пред тим њсговим сликама није тешко доћи до закључка да Бата Михаиловић никада није ни могао да поста- не једноставни илустратор једног малог, а векови- ма сатираног народа, већ уметник који је, препо- знавши и схвативши све његове болове и драме, ове сажео и као метафоре прикључио унивезал- ној ризници свеопште људске патње. Ако у том пакленом мраку или у пећинама испуњеним неви- ним жртвама откријемо и наш национални бол, морамо бити свесни да је то дело Бате Михаило- вића.

И прослава шест векова од косовске битке да- ла је нове подстицаје не само књижевности и ис- торијској науци већ и српској уметности. Ваља за- бележити да је такав подстицај дала и Галерија

64

„Вид“ , која је у сарадњи са Народним музејем у Крушевцу расписала конкурс на тему ,.Бој на Ко- сову“ . Од укупно 300 радова који су приспели, жи- ри је, руковођен идејом да бира слику, а не ауто- ра, изабрао 69 радова за изложбе у Крушевцу и Београду и 35 радова за изложбу у Земуну. Про- позиције конкурса омогућавале су позваним сли- карима да, доследно својим уметничким схвата- њима, косовску тематику обраде слободно и без уступака који би ишли науштрб ликовних вредно- сти њиховог дела. У ужи избор за велику награду издвојене су слике пет аутора: Гордане Јоцић, Јо- вице Дејановића, Радислава Тркуље, Зорана Пав- ловића и Милоша Гвозденовића, коме је, прили- ком коначног гласања, додељена прва награда. Истовремено, ову изузетну и тако племениту ма- нифестацију пратио је и успели каталог који носи наслов Бој на Косову, шест векова.

Разуме се да је овакав конкурс са чврсто омеђе- ном тематиком носио у себи и одређене опасно- сти и праве изазове. Те опасности свеле су се на могућу илустративност, недовољну метафизичку понесеност, најзад и на могући ликовни прома- шај. Коначно, никако на последњем месту, посто- јала је и опасност да ће дуго губљење историјског памћења у нашем роду сасвим удаљити косовску тематику из уметничке свести, која у овој драми неће наћи и своја права духовна узбуђења и неоп- ходни прилаз једном древном миту. Могли смо страховати да ћемо сви заједно пред понуђеним сликама доживети прави пораз и спознати сав ужас своје изгубљене традиције. Кратко речено, било је битно да савремени ликовни језик не зата- ји, усахне, занеми пред нечим што је давно умрло, изгубивши ко зна када и којом приликом своју живоносну снагу.

Међутим, десило се управо обрнуто, а ти мно- гобројни српски уметници доказали су да косов- ско страдање није изгубило од своје величине и драматике; штавише, управо савремена збивања као да су само повећала његову трагичну ноту,

65

помогла да преко данашњице боље разумемо и своју прошлост и сва збивања на овом прастаром српском губилишту. И док је за прошло сликар- ство Срето Бошњак с правом приметио да „чак ни романтизам није остварио дубљи инспиративни додир са историјском тематиком“ш, ова новона- стала косовска галерија сведочи о сасвим другачи- јим појавама, а пре свега о правом тријумфу „креативне свести према историјским садржаји- ма“ .81 Посматрајући слике послате на конкурс, није тешко уочити да се готово све оне могу пове- зати са Лубардиним Косовааш бојем , насталим далеке 1953. године. При томе не мислимо на до- словно иозајмљивање Лубардине иконографије, већ на његову моћ да раскине са владајућим зако- нима послератног времена, у којем су изречени толики погрешни судови о уметности, извршени нокушаји принудног скретања њеног природног тога. Велики мајстор је одолео свим тим искуше- њима и, данас је то већ сасвим јасно, маштао је за друге, утирао путеве за оне који ће доћи. На овом конкурсу у корист Лубардиних заслуга сведоче и стотине живих уметника, корисника његових неу- кротивих визија. На конкурсу Галерије „Вид“ по- бедио је Милош Гвозденовић, а могао је и неко други — у тој су мери били изједначени учесници овог племенитог надметања. Можда је на конкур- су било и драматичнијих представа боја, колори- стички снажнијих, па и цртачки вештијих. Па ипак, победио је Гвозденовићев ликовни сензиби- литет, његово суптилно ткање и његов Косовски бој који подсећа на какву одсањану сцену. Драма- тика ове слике изграђена је на светло-тамним ефектима, ратници и коњаници дати су у обриси- ма и они само наговештавају главну радњу. Па ипак, слика делује компактно, згуснуто и дорађе- но, а ја је помињем јер она својим бојеним вред- ностима и целокупним склопом далеко превазила- зи свој пригодни карактер. А управо та надмоћ превазилажења главна је ознака овог такмичења: уметници су у њега ушли с очигледном намером

80 Срсто Бошњак, УмеШносШ и исШорија. Каталог: Бој на Косову, шест векова, 8.

66

да себе потврде делима сазрелим да претрају по- нуђени тренутак и усамљено подсећање на велики јубилеј. Можда ће управо овај конкурс отворити и неке нове могућности у савременом српском сликарству. У сваком случају, већ и са овим до- стигнућима он ће у нашој историји уметности би- ти упамћен као велики тренутак модерног српског сликарства.

У закључку можемо рећи да је одјек Косова у ликовним уметностима пролазио током векова кроз различите фазе. Упрошћено речено, те се фазе могу поделити на две основне групе: цркве- ну и лаичку. Унутар овакве поделе црквена фаза настаје одмах након кнежеве погибије, а везана је за ширење његовог култа и сведена на једно- ставну иконографију иконописачког типа. Заним- љиво је да у српској старијој уметности није ство- рена ниједна монументална композиција која при- казује косовски бој, иако у XVI веку, у суседној Влашкој, живописци радо сликају узбудљив при- зор какав представља тренутак турског освајања Константиновог града. Исто тако, код нас се не зна за постојање било какве Лазареве житијске иконе, сличне оној какву је у XVI веку створио иконописац Лонгин радећи своју чувену икону св. Стефана Дечанског. Не зна се ни за један наш рукопис у којем се налазе илуминиране сцене из Лазаревог житија. Штавише, прве такве илустра- ције припадају руској уметности.

Пада у очи и чињеница да сликање лика св. кнеза Лазара током XVI и XVII века нема онај замах који би се с правом могао очекивати с обзи- ром да је реч о кнезу мученику који је пао у борби са Турцима. Уосталом, можда баш у тој околно- сти и лежи одговор на питање зашто обновљена Пећка патријаршија претиоставља култове св.

67

Немањића култу кнеза Лазара, без обзира i u t o је управо он, после смрти последњег изданка св. ло- зе, постао наследник и носилац државног легити- митета. У свим тим вековима упадљиво је и свако култно занемаривање осталих учесника косовске драме, чији иодвизи и слава припадају нашој на- родној усменој књижевности.

Тек у епохи барока овакво стање доживеће сво- је промене. Десиће се то на подручју Карловачке митрополије, у чијим духовним оквирима култ кнеза Лазара стиче и свој други, лаички ток, о чему сведоче и многи списи, читава књижевност везана за његово име и мученички подвиг на Ко- сову. Никако случајно, у бароку код Срба јавља се и прва представа косовског боја, сликана за трпезарију манастира Врдника, у којем су се, по- сле 1690. године, коначно обреле кнежеве мошти. У том веку, а захваљујући све развијенијем лаич- ком току, израњају из столетне таме и други јуна- ци косовске драме, међу којима првенство добија Милош Обилић.

Већ је речено да и романтизам у нашој уметно- сти није пригрлио косовску тематику на онај на- чин и у онаквом обиму како то она заслужује. Ова чињеница је утолико необичнија јер баш у том раздобљу у нашем духовном животу суверено владају српске народне песме, посебно оне које припадају јуначкој врсти. Као да је сликарство на- шег романтизма немоћно застало пред величином косовске тематике, а такво стање прати нашу ли- ковну уметност и у каснијим раздобљима, тачни- је, све до краја XIX века. Изгледа да је код Срба снажнији подстицај косовска тематика добила тек са прославом 500-годишњице косовске битке 1896. године, иза чије организације већ стоји држава са својим јасно сагледаним националним програмом. За ту прилику настаје и највеће дело оваквих идеолошких кретања: монументални спо- меник косовским јунацима у Крушевцу који до- вршава вајар Ђорђе Јовановић.

68

Посебни замах добија косовска тематика уочи првог светског рата, а прихватају је хрватски уметници из групе „Медулић“ , на чијем челу стоји Иван Мештровић. Ношени идеологијом уједиње- ња и ослобођења, чланови групе „Медулић“ узи- мају и уграђују симболику косовске тематике у своја главна остварења, а са испуњењем њихових снова 1918. године замире ово њихово опредеље- ње. Косовска тематика опет се враћа цркви, а на- ши сликари доживљавају Косово и Метохију као сликовит пејзаж, а не као поприште неке историј- ске драме. Тек после другог светског рата Косово поново оживљава као ликовна тема, а родоначел- ник оваквих хтења постаје Петар Лубарда. Од тренутка кад је он, 1953, створио своју знамениту слику Косовски бој, као да је у српском сликар- ству створена и друкчија, метафизичка визија овог догађаја, а могућа наративност препуштена је првенствено пиктуралним вредностима. Било је то и својеврсно враћање на саме исходишне тачке нашег националног бића, на култ који нас је увео у неомеђене просторе истинске, проверене духов- ности. То су откровења која су отворила духовне очи читавом низу наших уметника, а једном сте- чена видовитост проналази увек своје нове, само- сталне путеве. Битно је да она не угрожава, већ унапређује чисте, ликовне вредности.

Београд, уочи Видовдана 1989.

КОСОВСКИ БОЈ У ЛИКОВНИМ УМЕТНОСТИМА

1. Смрт вернога слуге кнеза Лазара, минијатура, средина XVI века,Други ОсШерманов том, одељак о цару Амурату, Библиотека Ака-демије наука СССР у Лењинграду.

2. Cpđu наваљују на обезглављене Турке, минијатура, средина XVi века, Други Остерманов Шом, одељак о цару Амурату, БиблиотекаАкадемије наука СССР у Лењинграду.

3. Сребрни тањир, рад Хорација Фортеца за млетачког провидураДалмације Алвиза Гриманија, седамдесете године XVI века, Градскимузеј у Шибенику.

4. Сребрни Шањир, детаљ, рад Хорација Фортеца за млетачког прови-дура Далмације Алвиза Гриманија, седамдесете године XVI века,Градски музеј у Шибенику.

5. Сребрни тањир, детаљ, рад Хорација Фортеца за млетачког прови-дура Далмације Алвиза Гриманија, седамдесете године XVI века,Градски музеј у Шибенику.

6. Сребрни тањир, детаљ, рад Хорација Фортеца за млетачког прови-дура Далмације Алвиза Гриманија, седамдесете године XVI века,Градски музеј у Шибенику.

7. Сребрни Шањир, детаљ, рад Хорадија Фортеца за млетачког прови-дура Далмације Алвиза Гриманија, седамдесете године XVI века,Градски музеј у Шибенику.

8. Одсецање главе кнезу Лазару, дрворез, из књиге Турска хроника, коју је 1577. штампао књижар и издавач Сигмунд Фајерабенд, вла- сништво Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Бео- граду.

9. Одсецање главе кнезу Лазару (са текстом), дрворез, из књиге Турска хроника, коју је 1577. штампао књижар и издавач Сигмунд Фајера- бенд, власништво Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић" у Београду.

10. Свети кнез Лазар српски, бакрорез, рад Захарија Орфелина, 1773 • (бакрорезна плоча је власништво Музеја Српске православне цркве

у Београду, а отисак из XVIII века Галерије Матице српске у Новом Саду).

11. Свеши кнезЛазар, дрворез, крај XVII века, Музеј Српске православ- не цркве, Београд.

12. Косовски бој, рустична зидна слика, рад Богдана Ђукића из Товари- шева и његовог помоћника Михаила Христопула, 1854, црква у Ша- ренграду (копија средишњег дела зидне слике Косовски бој коју је Амвросије Јанковић насликао на зиду трпезарије манастира Врдника 1776).

13. Цар Лазар, бакрорез, рад Ј. Пешки-Самуел Ленхард, 1828, Милову- ково издање, Народни музеј у Београду.

14. Косовска битка на Видовдан 1389, рад К. С., каменоресца из Бео- града, литографија, 1860, „Српски народни лист“ Теодора Павлови- ha, Библиотека Београдске митрополије.

15. Милош Обилић после завере пред шатором цара Мурата, литогра-фија, рад Винценца Кацлеоа, 1870, Историјски музеј Србије у Бео-граду.

16. Милош Обилић иробада цара Мураша на месшу Магзишу, литогра-фија, рад Винценца Кацлера, 1871, Историјски музеј Србије у Бео-граду.

17. При издисању цара Мураша. Цара Лазара главу секу, литографија,рад Винценца Кацлера, 1871, Историјски музеј Србије у Београду.

18. Цар Лазар са Југ-Богданом и девет Југовића — први удар на Турке, литографија, рад Винценца Кацлера, 1871 (преузето са литографије Павла Чортановића и Адама Стефановића), Историјски музеј Србије у Београду.

19. Бој на Косову, литографија, рад Павла Чортановића, 1870/1871, Ис-торијски музеј Србије у Београду.

20. Милош Обилић og Поцерја, бакрорез, рад Самуела Ланхарта, Исто-ријски музеј Србије у Београду.

21. Бој са Турцима (Косовска бишка), скица у албуму Стеве Тодорови- ha, Народни музеј у Београду.

22. Косовка девојка, скица у албуму Стеве Тодоровића. Народни музеј уБеограду.

23. Табло сриских владара, литографија у боји Адама Шмита, 1820— 1889, Народни музеј у Београду.

24. Милица заусшавља Југовиће, цртеж пером, тушем, акварелом Мико- лаша Алеша, 1874, Народна галерија у Прагу.

25. Освећено Косово, уље, рад Драгутина Инкиострија, 1912, власни- штво Војина Кочовића, Сарајево.

26. Пројекаш за сиоменик на Косову, цртеж Јована Јовановића Змаја, власништво Ненада Јанковића, Београд.

27. Сиоменик косовским јунацима, рад Ђорђа Јовановића, откривен 1904, у Крушевцу.

!8. Медаља Милоша Обилића (Мс 1), аверс, 1851, Народ- ни музеј у Београду.

29. Медаља Милоша Обилића (Мс 1), ре- верс, 1851, Народни музеј у Београду.

31. Медаља поводом петстогодишњице косовске битке (Мс 980), реверс, 1889, Народни музеј у Београду.

30. Медаља поводом петстогодишњице косовске битке (Мс 980), аверс, 1889, Народни музеј у Београду.

32. Медаља поводом петстогодишњице косовске битке (Mv 348), аверс, 1889, Народни музеј у Београду.

33. Медаља поводом петстогодишњице косовске битке (Mv 348), реверс, 1889, Народни музеј у Београду.

34. Споменица Круше- вачког певачког друштва поводом косовске петстого- дишњице, медаља (Мс 982), аверс, 1889, Народни музеј у Београду.

35. Споменица Круше- вачког певачког друштва поводом косовске петстого- дишњице, медаља (Мс 982), реверс, 1889, Народни музеј у Београду.

37. Освећење заставе певачког друштва „Обилић“ , медаља (Мс 223), реверс, 1889, Народни музеј у Београду.

36. Освећење заставе певачког друштва „Обилић“, медаља (Мс 223), аверс, 1889, Народни музеј у Београду.

39. Инвалидска медаља (Мс 442), реверс, 1912, Народни музеј у Београду.

38. Инвалидска медаља (Мс 442), аверс, 1912, Народни музеј у Београду.

41. Инвалидска медаља (Мс 1022), реверс, 1912, Народни музеј у Београду.

40. Инвалидска медаља (Мс 1022), аверс, 1912, Народни музеј у Београду.

42. Видовдански храм, макета, дрво, гипс, 1912. Народни музеј у Кру- шевцу.

43. Каријашиде, гипс, рад Ивана Мештровића, 1908—1909, Народни му- зеј у Београду.

44. Каријатиде, дрво, рад Ивана Мештро- вића, 1908, Народни музеј у Београду.

45. Милош Обилић, бронза, рад Ивана Мештровића, 1908, Народни музеј у Београду.

46. Срђа Злоиоглеђа, гипс, рад Ивана Мештровића, 1908, Народни музеју Београду.

47. Косовка девојка, мермер, рад Ивана Мештровића, 1908, Народни му-зеј у Београду.

48. Грачаница, бакрорез, рад Душана Кокотовића, 1918—1919, Кабинет графике у Народном музеју у Београду.

49. Манастир Дечани, бакрорез рађен у Бечу 1746 (А. Ф. Милер) према цртежу Георгија Стојановића, Музеј Српске православне цркве у Београду.

50. Гуслар, уље, рад Михаила Миловановића (1880—1941), власништвопородице Миловановић, Београд.

51. Милош Обилић, уље, рад Михаила Миловановића (1880—1941), вла-сништво породице Миловановић, Београд.

52. Милош Обилић са коњима у иозадини, уље, рад Михаила Миловано-вића (1880—1941), власништво породице Миловановић, Београд.

53. Задњи поздрав косовском осветнику, уље, рад Васе Ешкићевића (оригинал уништен, постоји само дописница), Рукописно одељење Матице српске у Новом Саду.

54. Лазар се одриче зема.^ског царсшва, уље, рад Уроша Предића, 1917, Народни музеј у Крушевцу.

55. Мајка Југовића, рељеф, рад Петра Палавичинија, 1919, Народни му- зеј у Београду.

56. Косовка девојка, теракота, рад Лојза Долинара, 1919, Народни музе!у Београду.

57. Косовка девојка, цртеж, друга верзија, туш, рад Лазара Возаревића, 1965/1966.

58. Кнез Лазар, гипс, студиЈа за споменик рад Meooime Митрића, 1971 Крушевац.

59. Гавраново иоље, комбинована техника, рад Бате Михаиловића, 1974, власништво аутора.

60. Грананица, уље на платну, рад Бате Михаиловића.

61. Косово 1389 (Бели орао), темпера на картону, рад Драгутина Инкио- стрија Медењака, 1912, власништво Галерије Матице српске у Новом Саду.

62. Косово 1389—1912, уље на платну каширано на картон, рад Драгути- на Инкиострија Медењака, 1912, власништво Галерије Матице српске у Новом Саду.

I Кнез Лазар, фреска, XIV век, манастир Раваница (реконструк- ција Драгомира Тодоровића).

II Кнез Лазар, зидна слика, 1564— 1565 (поновљено 1652—1666), Архангелски сабор у Кремљу у Москви.

III Вернога слугу оптужују пред битку код кнеза Лазара, мини- јатура, средина XVI века, Други ОсШерманов Шом, одељак о цару Амурату, Библиотека Академије наука СССР у Лењин- граду.

IV Припрема Шурске и српске војске пред борбу, минијатура, сре- дина XVI века, Други ОсШерманов Шом, одељак о цару Аму- рату, Библиотека Академије наука СССР у Лењинграду.

V ПочеШак косовског боја, минијатура, средина XVI века, ДругиОсШерманов Шом, одељак о цару Амурату, Библиотека Ака-демије наука СССР у ЈТењинграду.

VI Верни слуга убија султана Мурата, минијатура, средина XVI века, Други Остерманов Шом, одељак о цару Амурату, Би- блиотека Академије наука СССР у Лењинграду.

VII Бајазит се проглаишва за цара, минијатура, средина XVI ве-ка, Други ОсШерманов том, одељак о цару Амурату, Библио-тека Академије наука СССР у Лењинграду.

VIII Турци заробљавају кнеза Лазара, минијатура, средина XVI ве-ка, Други Остерманов том, одељак о цару Амурату, Библио-тека Академије наука СССР у Лењинграду.

IX Погубљење кнеза Лазара, минијатура, средина XVI века, Дру-ги Остерманов том, одељак о цару Амурату, БиблиотекаАкадемије наука СССР у Лењинграду.

X Сулшан Мураш, минијатура из Нппегпате, XVI век.

XI Милош Обилић убија Мураша, минијатура, рад Накаса Осма- на, око 1579, Топкапи сарај у Цариграду.

XII Милош Обилић после завере пред шатором цара Мурата, ли- тографија у боји, рад Винценца Кацлера, 1870 (преузето са ли- тографије Павла Чортановића и Адама Стефановића), Исто- ријски музеј Србије у Београду.

XIII Југ Богдан и његови синови, литографија у боји, рад АдамаСтефановића, око 1870, Народни музеј у Београду.

XIV Цар Ј1азар и његова иородица, литографија у боји, рад АдамаСтефановића, око 1870, Народни музеј у Београду.

XV Цару Лазару коња убише, литографија у боји, рад Адама Сте-фановића, 1875, Народни музеј у Београду.

XVI Кнез Лазар, уље, рад Ђуре Јакшића, 1858, Народни музеј уБеограду.

XVII Милош Обилић, уље, рад Александра Добрића, 1861, Народни .музеј у Београду.

XVIII Смрш кнеза Лазара, уље, рад Ђорђа Крстића, 1885, Саборнихрам у Нишу.

XIX Косовка девојка, уље, рад Ферда Кикереца, 1879, Повјесни му-зеј у Загребу.

XX УбисШво цара Мурата, уље, рад Ферда Кикереца, 1889/1890,Историјски музеј Србије у Београду.

XXI Косовка девојка, уље, рад Уроша Предића, 1919, Музеј градаБеограда.

XXII Обрешеније главе кнеза Лазара, уље, рад Ђорђа Крстића,1905, Народни музеј у Београду.

XXIII Обрешење главе кнеза Лазара, уље, рад Марка Мурата, Војнимузеј у Београду.

XXIV Бошко Југовић на коњу, уље, рад Ђоке Путника, око 1900,Народни музеј у Београду.

XXV Милош Обилић, уље, рад Владислава Тителбаха, око 1900,Народни музеј у Кикинди.

XXVI Кнез Лазар, уље, рад Владислава Тителбаха, око 1900, Народ- ни музеј у Кикинди.

XXVII Грачаница (Косовски божури), уље, рад Надежде Петровић,1913, Народни музеј у Београду.

XXVIII Грачаница, уље, рад Надежде Петровић, 1913, Народни музеју Београду.

XXIX Везиров мосш, уље, рад Надежде Петровић, 1913, Народнимузеј у Београду.

XXX Бошко Југовић на коњу, уље, рад Паје Јовановића, 1922, вла- сништво краљевића Томислава Карађорђевића, Лондон.

XXXII Усековање кнеза Лазара, фреска, рад Живорада Настасијеви- ha, 1932, Успенска црква у Панчеву.

ЧХХШ Пећка uauipujapiuuja, уље, рад Пеђе Милосављевића, 1943, Mv'iej савремене уметности у Београду.

XXXIV Гуслар, уље, рад Петра Лубарде, 1949, Народни музеЈ у Бео-граду.

XXXV Косовски бој, скица-гваш, рад Петра Лубарде, 1953, власни- штво Душана Илијевића, Нови Сад.

XXXVI Косовски бој, уље, рад Петра Лубарде, 1953, Председниш- тво СР Србије, Београд.

XXXVII Мајка Југовића, уље на платну, рад Љубинке Јовановић-Ми- хаиловић, 1953, Народни музеј у Крушевцу.

XXXVIII Дамјанов зеленко, уље на платну, рад Љубинке Јовановић-Ми хаиловић, 1953, власништво Танасија Младеновића, Београд.

XXXIX Косовка девојка, мозаик, рад Александра Томашевића, 1967/1968, Библиотека града Београда.

XL Обрешење главе кнеза Лазара, рад Милића од Мачве, 1971, хол зграде Синдиката у Крушевцу.

XLI Милица u Јефимија, мозаик, рад Младена Србиновића, 1971,свечана сала Скупштине општине у Крушевцу.

XLII Мурат, турски султан (1319—1389; владао 1359—1389), мо- заик, рад Младена Србиновића, 1988, у току 1989. постављен v свечаној сали Скупштине општине у Крушевцу.

XLIII Бајазит, турски султан, завладао после погибије свога оца на Косову пољу 1389, мозаик, рад Младена Србиновића, 1988, у току 1989. постављен у свечаној сали Скупштине општине у Крушевцу.

XLIV Сигисмунд Угарски, син цара ЈСарла IV Луксембурговца (1368— 1437), краљ хрватско-угарски од 1387, краљ чешки од 1419, цар римски од 1411, мозаик, рад Младена Србиновића, 1988, у 1989. постављен у свечаној сали Скупштине општине у Крушевцу.

XLV Прогпомајстор Page Боровић, мозаик, рад Младена Србино-вића, 1988, у 1989. постављен у свечаној сали Скупштине оп-штине у Крушевцу.

\L V I Браћа Мусићи, СШефан и Лазар, мозаик, рад Младена Срби-новића, 1988, у 1989. постављен у свечаној сали Скупштинеопштине у Крушевцу.

XLVII Пехарник Богдан и Милица, мозаик, рад Младена Србинови-ha, 1988, у 1989. постављен у свечаној сали Скупштине општи-не у Крушевцу.

XLVIII Бановић Страхиња и слуга Милутин, мозаик, рад МладенаСрбиновића, 1988, у 1989. постављен у свечаној сали Скупшти-не општине у Крушевцу.

XLIX Лазар, уље на платну, рад Бате Михаиловића, 1971, власни-штво Радета Микијелија, Париз.

L Србија, комбинована техника на платну, рад Бате Михаилови- ha, 1980, Уметничка збирка Српске академије наука и уметно- сти у Београду.

LI Бели Милушин, уље на платну, рад Бате Михаиловића, 1975,власништво породице Живадиновић, Београд.

LII Косовски бој, креда и уље, рад Бате Михаиловића, 1962, вла-сништво породице Розоф, Париз.

LIII Косовски бој, уље на платну, рад Милоша Гвозденовића, 1989,Народни музеј у Крушевцу.

КАТАЈТОГ СЛИКА

1. СмрШ вернога слуге кнеза Лазара, средина XVI векаминијатура, 15x20 см, л. 278Р.Д руги ОсШерманов шом, одељак о цару Амурату Библиотека академије наука у Лењинграду

2. Срби наваљују на обезглављ ене Турке, средина XVI векаминијатура. 15x20 см, л. 278V.Д руги ОсШерманов Шом, одељак о цару Амурату Библиотека академије наука у Лењинграду

3. Хорацио Фортеца (Шибеник око 1530— 1596)сребрни тањир. седамдесете године XVI века промер 47,7 см, рађено за млетачког провидура Далмације Алвиза Гриманија Градски музеј у Шибенику

4. Хорацио Фортеца (Шибеник око 1530— 15%)

сребрни тањир (дегаљ), седамдессте године XVI векапромер 47,7 см, рађено за млетачког провидура Далмације Алвиза Гриманија Градски музеј у Шибенику

5. Хорацио Фортеца (Шибеник око 1530— 1596)

сребрни тањир (детаљ), седамдесете године XVI векапромер 47,7 см, рађено за млетачког провидура Далмације Алвиза Гриманија Градски музеј у Шибенику

6. Хорацио Фортеца (Шибеник око 1530— 1596)сребрни тањир (детаљ), седамдесете године XVI века

185

промер 47,7 см. рађено за млетачког провидура Далмације Алвиза Гриманија Градски музеј у Шибенику

7. Хорацио Фортеца (Шибеник око 1530— 1596)сребрни тањир (детаљ), седамдесете године XVI векапромер 47,7 см, рађено за млетачког провидура Далмацијс Алвиза Гриманија Градски музеј у Шибенику

8. Одсециње главе кнезу Лазару, 1577. дрворез, 15,5x11 смТурска хроника, коју је штампао књижар и изда- вач Сигмунд ФајсрабендУниверзитетска библиотека „Светозар Марко- вић“ у Београду

9. Одсецање главе кнезу Лазару (са тексгом), 1577. дрворез, 15,5 х 11 смТурска хроника, коју је штампао књижар и изда- вач Сигмунд ФајерабендУниверзитетска библиотека „Светозар Марко- вић“ у Београду

10. Захарије Орфелин (Вуковар 1726 — Нови Сад 1785)Свети кнез Лазар српски. 1773.бакрорез, величина плоче 330x457 мм; композици-је 326x44 мм; листа 335x482 ммбакрорезна плоча је власништво Музеја Српскеправославне цркве у Београду, а отисак из XVIIIвека Галерије Матице српске у Новом Саду

11. СвеШи кнез Лазар, крај XVII века дрворез, дрворезна плоча 18,5x28,5 см Музсј Српске православне цркве у Београду

12. Богдан Ђукић из Товаришева са помоћником Михаилом ХристопуломКосовски бој, 1854.рустична зидна слика у цркви у Шаренграду (копија средишњег дела слике Косовски бој коју је Амвросије Јанковић насликао на зиду трпезарије манастира Врдника 1776)

186

13. Ј. Псшки (?—1862) — Самуел Ленхард (Попрад 1790 — Будимпешта 1840)Цар Лазар, 1828.бакрорез, 25,5x36 см, издањс Миловука у Пешти Народни музеј у Београду

14. К. С., каменорезац из БеоградаКосовска битка на Видов дан 1389, 1860. литографија, 39x23,5 см; са текстом 39x28,5 см „Српски народни лист“ Теодора Павловића Библиотека Београдске митрополије

15. Винценц Кацлер (1823— 1882)Милош Обилић после завере пред шаШором цара МураШа, 1870. литографија у боји, 34,5x26,2 см Историјски музеј Србије у Београду

16. Винценц Кацлер (1823— 1882)Милош Обилић пробада цара МураШа на месШу МагзиШу, 1871.литографија у боји, 43,7x30,7 см Историјски музеј Србије у Београду

17. Винценц Кацлер (1823— 1882)При издисању цара МураШа. Цара Лазара главу секу, 1871.литографија у боји, 36,5x24 см Историјски музеј Србије у Београду

18. Винценц Кацлер (1823—1882)Цар Лазар са Југ-Богданом и девеШ Југовића —први удар на Турке, 1871.литографија у боји, 34,4x26,3 см (преузето салитографије Павла Чортановића и АдамаСтефановића)Историјски музеј Србије у Београду

19. Павле Чортановић (Нови Сад 1830 — Београд 1903)Бој на Косову, 1870/1871. литографија, 49x74 см Историјски музеј Србије у Београду

20. Самуел Ленхард (Попрад 1790 — Будимпешта 1840)

187

Милош Обилић од Поцерја, XIX векбакрорез, 42,3x33 смИсторијски музеј Србије у Београду

21. Стева Тодоровић (Нови Сад 1832 — Београд 1925)Вој са Турцима (Косовска битка) скица у албуму, 24x16 см Народни музеј у Београду

22. Стева Тодоровић (Нови Сад 1832 — Београд 1925)Косовка девојкаскица у албуму, 24x16 смНародни музеј у Београду

23. Адам ШмитТабло српских владара, 1820— 1889. литографија у боји, лист 64,7x95,6 см (цртао Лерх)Народни музеј у Београду

24. Миколаш Алеш (Миротице 1852 — Праг 1913)Милица зауставља Југовиће, 1874.цртеж пером, тушем, акварелом, инв. бр. кат.18890Народна галерија у Прагу

25. Драгчтин Инкиостри (Сплит 1866 — Београд 1942)Освећено Kocoeo, 1912.уље на пла гну, 53x33 смвласништво Војина Кочовића, Сарајево

26. Јован Јовановић Змај (Нови Сад 1833 — Сремска Камсница 1904)Пројект за споменик на Косову цртеж, 23,5x20 смвласништво Нснада Јанковића, Бсоград

27. Ђорђе Јовановић (Нови Сад 1861 — Београд 1953)Спомеиик косовским јунацима, откривен 1904. мермер. бронза, вис. 10 м (мсрмсрна пирамида 6 м; фигуре Виле и Бошка Југовића, бронза, 4 м) Крушевац

188

28. Медаља Милоша Обилића (Мс 1), аверс, 1851. злато, кована, промер 32 мм (на тилиту жиг ковачнице 1851), без сигн.Народни музеј у Београду

29. Медаља Милоша Обилића (Мс 1), реверс, 1851. злато, кована, промер 32 ммНародни музеј у Бсограду

30. Медаља поводом петстогодишљицс косовске битке (Мс 980), аверс, 1889.бронза, кована, 41 мм (рађсна по нацрту Михаила Валтровића)Народни музеј у Београду

31. Мсдаља поводом пегстогодишњице косовске битке (Мс 980), ревсрс, 1889.бронза, кована, 41 мм (рађсна по нацрту Михаила Валтровића)Народни музеј у Београду

32. Медаља поводом петстогодишњице косовске битке (Mb 348), аверс, 1889.цинк, 38 ммНародни музеј у Београду

33. Мсдаља поводом петстогодишњице косовске битке (Mh 348), реверс, 1889.цинк, 38 ммНародни музеј у Бсограду

34. Споменица Крушевачког певачког друштва поводом косовске петстогодишњицс (Мс 982), аверс, 1889.лсгура калаја кована с ушицом, 35 мм Народни музеј у Београду

35. Споменица Крушевачког певачког друштва поводом косовске петстогодишњицс (Мс 982), реверс, 1889.легура калаја кована с ушицом, 35 мм Народни музеј у Београду

36. Освећење заставе певачког друштва „Обилић“ , медаља (Мс 223), аверс, 1889.легура сребра, 35 мм (рад по бакрорезу Ј. Миловука)Народни музеј у Београду

189

37. Освећење заставе певачког друштва „Обилић**. медаља (Мс 223), реверс, 1889.легура сребра, 35 мм (рад по бакрорезу Ј. Миловука)Народни музеј у Београду

38. Инвалидска медаља (Мс 442), аверс, 1912. рад Ханса Шефераникл 35 ммНародни музеј у Београду

39. Инвалидска медаља (Мс 442), реверс, 1912. рад Ханса Шефераникл 35 ммНародни музеј у Београду

40. Инвалидска медаља (Мс 1022), аверс, 1912. рад Ханса Шефераникл кован с ушицом 35 мм Народни музеј у Београду

41. Инвалидска медаља (Мс 1022), реверс, 1912. рад Ханса Шефераникл кован с ушицом, 35 мм Народни музеј у Београду

42. Видовдански храм, 1912. макета, дрво, гипс Народни музеј у Крушевцу

43. Иван Мештровић (Врпоље 1883 — Саут Бенд, САД, 1962)Каријатиде, 1908, 1909. гипс, потписа нема Народни музеј у Београду

44. Иван Мештровић (Врпоље 1883 — Саут Бенд, САД, 1962)Каријатиде, 1908. дрвоНародни музеј у Београду

45. Иван Мештровић (Врпоље, 1883 — Саут Бенд, САД, 1962)Милош Обилић, 1908. бронза, вис. 170 см Народни музеј у Београду

190

46. Иван Мсштровић (Врпоље 1883 — Саут Бенд, САД, 1962)Срђа Злопоглеђа, 1908. гипс, вис. 100 см Народни музеј у Београду

47. Иван Мештровић (Врпоље 1883 — Саут Бенд, САД, 1962)Косовка девојка, 1908. мермер, 168x136 см Народни музеј у Београду

48. Душан Кокотовић (Липово Поље код Горњега Косиња 1888 — Загреб 1953)Грачаница, 1918— 1919. бакрорез, 60 x 64 см Народни музеј у Београду

49. Адолф Густав Милср (1694— 1767)Манастир Дечани, 1746.бакрорез рађен у Бечу према цртежу Георгија Стојановића, вел. плоче 65,2x54,6 см; композиције 64,5x54,5 см бакрорезна плоча је власништво манастира Дечана, а отисак из XVIII века Музеја Српске православне цркве у Београду

50. Михаило Миловановић (1880— 1941)Гуслар, 1938.уље на платну, 207x167 смвласништво породице Миловановић, Београд

51. Михаило Миловановић (1880— 1941)Милош Обилић, 1938.уље на платну, 114x105 смвласништво породице Миловановић, Београд

52. Михаило Миловановић (1880— 1941)Милош Обилић са коњима у позадини, 1938. уље на платну, 130x114 смвласништво породице Миловановић, Београд

53. Васа Ешкичевић (Ириг 1867 — Нови Сад 1933)Задњи поздрав косовском осветнику уље (оригинал уништен 1942, постоји репродукција на дописници)Рукописно одељењс Матице српске у Новом Саду

191

54. Урош Предић (Орловат 1857 — Београд 1953)Лазар се одриче замаљског царства, 1917. ул>е на платну, 14,5x25,5 см Народни музеј у Крушевцу

55. Петар Палавичини (Корчула 1887 — Д\бровник 1958)Мајка Југовића, 1910.рељеф, гипс, промер 44x26,8 см, сигн. Palavicini, Praha, 1910.Народни музеј у Бсограду

56. Лојзе Долинар (Љубљана 1893 — Ичићи 1970)Косовка девојка, 1925. теракота, 39,8x26 см. без сигн.Народни музеј у Београду

57. Лазар Возаревић (Сремска Митровица 1925 — Београд 1968)Косовка девојка, 1965/1966. цртеж, друга верзија, туш на двострукој фолији 40 x 30 см (на јсдној фолији је само цртеж, а на другој текст песме)

58. Небојша Митрић (Бсоград 1931 — Београд 1989) Кнез Лазар, 1971.студија за спомсник, гипс, вис. 350 см Крушевац

59. Бата Михаиловић (Панчево 1923— )Гавраново поље, 1974.комбинована техника, 65x54 см, без сигн.власништво аутора

60. Бата Михаиловић (Панчево 1923— )Грачаница уље на платну

61. Драгутин Инкиостри Медењак (Сплит 1866 — Београд 1942)Косово 1389 (Бели орао), 1912. темпера на картону, 25,5x47,7 см, д.д. Инкиостри; ГМС 532/ЈВ I 113 Галерија Матице српске у Новом Саду

192

62. Драгутин Инкиостри Медењак (Сплит 1866 — Београд 1942)Косово 1389— 1912, 1912.уље на платну каширано на картон, 35x53 см, д.д. Инкиостри; ГМС 287/ЈВ 1 115 Галерија Матице српске у Нсвом Саду

193

I Кнез Лазар, XIV вскфреска и3 манастира Раванице (реконструкција Драгомира Тодоровића)

II Кнез Лазар, 156-4— 1565 (поновљено 1652— 1666) зидна сликаАрхангелски сабор, Кремљ. Москва

III Вернога слугу оптужују пред битку код кнеза Лазара, средина XVI века минијатура, 15x20 см, л. 276VДруги Остерманов том, одељак о цару АмуратуБиблиотека Академије наука у Лењинграду

IV Припрема турске и српске војске пред борбу, средина XVI века минијатура, 15x20 см, л. 276РДруги Остерманов Шом, одељак о цару АмуратуБиблиотека Академије наука у Лсњинграду

V Почетак Косовског боја, средина XVI века минијатура, 15x20 см, л. 277Р Други Остерманов том, одељак о цару АмуратуБиблиотека Академије наука у Лењинграду

VI Верни слуга убија султана Мурата, средина XVI века минијатура, 15x20 см, л. 277V Други Остерманов том, одељак о цару АмуратуБиблиотека Академије наука у Лењинграду

194

VII Бајазит се проглашава за цара, средина XVI векаминијатура, 15x20 см, л. 279РДруги Остерманов Шом, одељак о царуАмуратуБиблиотека Академије наука у Лењинграду

VIII Турци заробљавају кнеза Лазара, срединаXVI векаминијатура, 15x20 см, л. 279VДруги ОсШерманов Шом, одељак о царуАмуратуБиблиотека Академије наука у Лењинграду

IX Погубљење кнеза Лазара, средина XVI века минијатура, 15x20 см, л. 280Р Други ОсШерманов Шом, одељак о цару АмуратуБиблиотека Акадсмије наука у Лењинграду

X СулШан МураШ, XVI век минијатура из Himername

XI Некас ОсманМилош Обилић убија МураШа, 1579. Топкапи сарај у Цариграду

XII Винценц Кацлер (1823— 1882)Милош Обилић после завере пред шаШором цара МураШа, 1870.литографија у боји, 34,5x26,2 см (прсузето са литографије Павла Чортановића и Адама Стефановића)Историјски музеј Србије у Београду

XIII Адам Стефановић (Перлез 1832— 1887)Југ Богдан и његови синови, 1870. литографија у боји, 55,8x44,8 см Народни музеј у Београду

XIV Адам Стефановић (Перлез 1832— 1887)Цар Лазар и његова породица, око 1870. литографија у боји, 55,3x44,6 см Народни музеј у Бео! раду

XV Адам Стефановић (Перлез 1832— 1887) Цару Лазару коња убише, 1875.

195

литографија у боји, 76,7x51,8 см Народни музеј у Београду

XVI Ђ\'ра Јакшић (Српска Црња 1832 — Бсоград 1878)Кнез Лазар, 1857— 1859. уље на плагну, 77x110 см Народни музсј у Београду

XVII Александар Добрић (Зрсњанин 1837— 1863)Милош Обилић, 1861.уље на платну, 92x134 см, сиг. д.д. А.Добрић 861Народни музеј у Београду

XVIII Ђорђе Крстић (Стара Кањижа 1851 — Београд 1907)Смрт кнеза Лазара, 1885. уље на платну, 90 х 120 см Саборни храм у Нишу

XIX Фердо Кикерец (Будим 1845 — Загреб 1893)Косовка девојка, 1879.уље на платну, 58,5x79 см, сигн. д.д. F.QПовијесни музсј у Загребу

XX Фсрдо Кикерец (Будим 1845 — Загреб 1893)Убиство цара Мурата, 1889/1890. уље на платну, 79,5x58 см Историјски музеј Србије у Београду

XXI Урош Предић (Орловат 1857 — Београд 1953)Косовка девојка, 1919. уље на платну, 80x113 см Музеј града Београда

XXII Ђорђе Крстић (Стара Кањижа 1851 — Београд 1907)Обретеније главе кнеза Лазара, 1905. уље на платну, 80,7x53 см, сигн. д.д. Ђ. К. 905Народни музсј у Београду

XXIII Марко Мурат (Лука Шипанска 1864 — Дубровник 1944)

196

Обретење главе кпеза Лазара, 1914. уље на платну, 226,5 х 150 см, сигн. д.д. М. Мурат 1914Војни музеј у Београду

XXIV Ђока Путник (Бсла Црква 1851 — око 1916)Бошко Југовић, око 1900.уље на платну, 63x95 см (по П. Јовановићу)Народни музеј у Београду

XXV Владислав Тителбах (Ленешица код Прага 1847 — Београд 1925)Милош Обилић, око 1900. уље на платну, 56x67 см Народни музеј у Кикинди

XXVI Владислав Титслбах (Ленешица код Прага 1847 — Београд 1925)Кнез Лазар, око 1900. уље на платну, 67,5x101 см Народни музсј у Кикинди

XXVII Надежда Петровић (Чачак 1873 — Ваљево 1913)Грачаница (Косовски божури), 1913. уље на картону, 36x46,5, без сигн.Народни музеј у Бсограду

XXVIII Надежда Петровић (Чачак 1873 — Ваљево 1915)Грачаница, 1913.уље на картону, 35,5x47 см, без сигн. Народни музеј у Београду

XXIX Надежда Петровић (Чачак 1873 — Ваљево 1915)Везиров мост, 1913.уље на картону, 46x59 см, сигн. д.д. 18. III 1913. Н. П.Народни музеј у Београду

XXX Паја Јовановић (Вршац 1859 — Беч 1957)Бошко Југовић на коњу, 1922. уље на платнувласништво краљевића Томислава Карађорђевића, Лондон

197

XXXI Отон Ивсковић (Клањсц 1869 — Загрсб 1939)Косово поље, око 1923. уље на платну, 158x203 см власништво Ђорђа Ћ елапа, Загреб

XXXII Живорад Настасијевић (Горњи Милановац 1893 — Београд 1966)Усековање кнеза Лазара, 1932. фрескаУспењска црква у Панчеву

XXXIII Пеђа Милосављевић (ЈТужнице код Крагујевца 1908 — Београд 1987)Пећка патријаршија, 1943.уље на платну, 116x81 смМузеј савремене уметности у Београду

XXXIV Петар Лубарда (Jbv6oT H H >e 1907 — Београд 1974)Гуслар, 1952.уље на платну, 163x147,5 см, сигн. д.д. Lubarda 1952.Музсј савремене уметности у Београду

XXXV Петар Лубарда (Лзуботиње 1907 — Београд 1974)Косовски бој, 1953.скица — гваш, 26x32 смвласништво Душана Илијевића, Нови Сад

XXXVI Петар Лубарда (Љуботиње 1907 — Београд 1974)Косовски бој, 1953.уље на платну, 148x195 смПредседништво СР Србије у Београду

XXXVII Љубинка Јовановић-Михаиловић (Београд 1922— )Мајка Југовића, 1953.уље на платну, 115x88 см, сигн. д.д.Ljubinka Paris 1953.власништво Народног музеја у Крушевцу

XXXVIII Љубинка Јовановић-Михаиловић (Београд 1922— )

198

Дамјанов зеленко, 1953. уље на платнувласништво Танасија МладеновиИа, Бсоград

XXXIX Александар Томашевић (Сокобања 1921 — Београд 1968)Косовка девојка, 1967/68. мозаик, 1 (М) х 220 см Библиотска града Бсограда

XL Милић од Мачве (Белотић у Мачви 1934— )Обретење главе кнеза Лазара, 1971. зидна слика, тех. ,,al secco“ , 40 м2 (2000 x 2000)хол зграде Синдиката у Крушевцу

XLI Младен Србиновић (Сушица код Гостивара, 1925— )Милица и Јефимија, 1971. мозаик, 300x150 смсвечана дворана Скупшгине општине у Крушевцу

XLII Младен Србиновић (Сушица код Гостивара 1925— )Мурат, турски султан, 1988. мозаик, 123x234 смсвечана дворана Скупштине општине у Крушсвцу (постављсн 1989)

XLIII Младен Србиновић (Сушица код Гостивара 1925— )Бајазит, турски султан, 1988. мозаик, 123x234 смсвечана дворана Скупштине општине у Крушевцу (постављен 1989)

XL1V Младен Србиновић (Сушица код Гостивара 1925— )Сигисмунд угарски, 1988. мозаик, 123x234 смсвечана дворана Скупштине општине у Крушевцу (постављен 1989)

XLV Младен Србиновић (Сушица код Гостивара 1925— )

199

ПроГпомајсШор Раде БоровиИ, 1988. мозаик, 123x234 смсвечана дворана Скупштине општине у Крушевцу (постављсн 1989)

XLVI Младен Србиновић (Сушица код Гостивара 1925— )

Браћа Мусићи, СШефан и Лазар, 1988. мозаик, 123x234 смсвечана дворана Скупштине општине у Крушсвцу (постављен 1989)

XI.VII Младен Србиновић (Сушица код Гостивара 1925— )Пехарник Богдан и Милица, 1988. мозаик, 123x234 смсвечана дворана Скупштине општине у Крушевцу (постављен 1989)

XLVIII Младсн Србиновић (Сушица код Госгивара 1925— )Бановић Страхиња и слуга Милутин, 1988. мозаик, 123x234 см

XIЛХ Бата Михаиловић (Панчево 1923— ) Лазар, 1971.уљс на плагну, 97x130 см, сигн. д.д. Mihailovitch, Paris власнишгво Радета Микијеља, Париз

L Бата Михаиловић (Панчево 1923— ) Србија, 1980.комбинована техника на платну, 162х136см, сигн. д.д. Mihailovitch Уметничка збирка Српскс академије наука и уметности у Бсограду

LI Бата Михаиловић (Панчево 1923— )Бели МилуШин, 1975.уље на платну, 113x81 см, није сигнирановласништво породице Живадиновић.Београд

LII Бата Михаиловић (Панчево 1923— )Косовски бој, 1962.креда и уље, 146x114 см, сигн. д.д.Mihailovitchвласништво породице Розоф, Париз

200

Llll Милош Гвоздсновић (Кастрат код Куршумлије 1926— )Косовски бој, 1989. уље на платну, 128x150 см Народни музеј у Крушевцу

РЕ Г И С Т Р И

РЕГИСТАР Л ИЧНИ Х ИМ ЕНА

Ажбе Антон 42 Алексић Никола 21 Алеш Миколаш 15 Амброзић Катарина 29, 30, 43 Амурат, цар 13 Андрић Иво 19Арсеније IV Јовановић Шакабента,

патријарх 38

Бабић Љубо 29, 31, 33Бајазит 59Бан Матија 20Беложански Сташа 48Белфор А. Ј. (Balfour А. Ј.) 34Бецић Владимир 29, 30, 33Бон Леон (Bonnat Leon), сликар 25Бонс Џемс (Bone James) 34Бошко Југовић в. Југовић БошкоБошњак Срето 66Буковац Влахо 35

Вавиотић Иван 35 Валтровић Михаило 21 Валхал 34Васиљевић Драгослав Фига 40, 41 Васић Павле 17, 19, 32, 33 Всрхарен Емил (Verhaaren Emil) 34 Возаревић Лазар 50, 52, 53, 54 Војновић Иво 28, 32 Вујаклија Лазар 50, 55 Вукашин, краљ 17

Гвозденовић Милош 65, 66

Глишић Драгомир 33 Глишић Малиша 40 Гримани Алвизо, млетачки провидур

Далмације 14 Грујић М. Радослав 17, 18

Давидов Динко 38 Данил Константин 48 Данило, патријарх 11 Дејановић Јовица 65 Дељанин Бојана 17 Дероко Александар 44, 46 Добровић Петар 47 Долинар Лојзе 44

Ђукић Богдан 18 Ђурић Срђан 12

Еванс Артур (Evans Arthur) 34 Енжалбер 25 Ешкићевић Васа 43

Ж ефаровић Христофор 16 Живковић Бранислав 50 Живковић Зденка 50

Ибровац Миодраг 35 Иван IV Грозни, руски цар 13 Ивановић Љубомир 44 Ивековић Отон 45 Инкиостри Драгутин 23, 33

205

Јакопич Рихард 27 Јакшић Ђура 19. 20 Јанић, браћа из Арада 48 Јанковић Амвросије, монах

сликар 8, 17, 18 Јовановић Анастас 19, 23 Јовановић Ђорђе 24, 25, 35, 68 Јовановић Јован Змај 25 Јовановић Љубинка 52 Јовановић Миодраг 19, 20, 21 Јовановић Паја 32, 45 Јовановић Слободан 54 Јоцић Гордана 65 Југ Богдан 47 Југовић Бошко 47 Јурашић Гедеон Јосиф, јеромонах

дечански 20

Кабан Пјер 63, 64 Калан (Callan V. F.) 18 Каланз Ксенија 14 Карађорђевић Томислав 45 Караџић Стефановић Вук 17, 19 Керзон од Кедлсгона, срл (Curzon

of Kedleston) 34 Кечкемет Д. 36Кикерец Фердо (Quiquerez Ferdo) 22 Кљаковић Јозо 31, 36 Козачински Емануил 17 Којић Бранислав 48 Кокотовић Душан 36 Коларић Миодраг 17, 21, 22 Коларовић Илија "48 Колингс Ернест (Ernest Н. R.

Collings) 35 Константин Филозоф 13 Коро Камиј (Camille Corot) 39 Краљевић Марко в. Марко Краљевић Краут Вања 19, 38, 44 Кризман Томислав 29, 30 Крстић Ђорђе 21, 22, 25, 39, 40 Кусовац Никола 19

ЈТазар, кнсз 11, 13, 17, 20, 24, 54, 55, 59; житије 67; култ св. кнеза мученика 7, 12, 13, 15, 16, 17, 68; мошти 16; мученик светитељ 13; престоница 54; религија 37

Лазаревић Стефан, деспот 13 Лалић Јосип 33Ленхарт Самуел (Lehnhardt Samuel)

26Лојд Џорџ (Llovd George) 34 Лонгин, иконописац 67 Лубарда Петар 8, 51, 52, 66, 69 Лукић Живојин 27 Лукић Светолик 48

Љубинковић Ненад 14

Марко Краљевић 47 Матис Анри (Matisse Апгу) 35 Медаковић Дејан 11, 16, 19, 20, 31,

38, 44, 50, 61 Мехмед 14Мештровић Иван 27—31. 34— 37, 44,

46, 58, 69 Мије Габријел (Millet Gabriel) 35 Милан. кнез 39 Милић од Мачве 55, 56 Милица, књегиња 12 Миловановић Милан 25, 28, 40 Миловановић Михаило 42 Миловук Јосиф, издавач 19 Милојковић Радмила 48 Милош Обилић в. Обилић Милош Милутиновић Сима Сарајлија 19 Митриновић Димитрије 29, 30 Митрић Небојша 55, 56 Михаљчић Раде 11 Михаиловић Бата 61, 62, 63, 64 Мишел Андре (Michel Andre) 35 Мишић Зоран 60 Мурат, султан 59 Мурат Марко 22, 23, 31 Муха Алфонс (Mucha Alfons) 15 Мушицки Лукијан 19

Настасијевић Живорад 46, 48, 49 Немањићи, култ 68 Ненадовић Хаџи Рувим 38 Несторовић Богдан 48 Никанор, митрополит 38 Новак-Оштрић Весна 28

206

Његош, Петар Петровић 19, 26, 51,55

Обилић Милош 13, 17, 68; култ 17 Обреновић Александар I 26, 31 Орфелин Захарије 16 Осман Босанац, син Мехмедов 14

Павловић Зоран 65 Павловић Лсонтије 11, 17 Павловић Мија 57 Палавичини Петар 44 Петковић Сретен 13, 15, 16 Петровић Надежда 31, 40 Петровић Растко 44, 46 Пијаде Моша 46Пикасо Пабло (Picasso Pablo) 53, 54Плављанић Васа 43Платон 57Плечник Јосиф 31Поморишац Васа 46, 48Поповић Богдан 31, 35Поповић Бранко 33, 35Поповић Јован Стерија 19Портср А. Дин (Portcr А. Dean) 36Прсдић Урош 22, 43, 48, 49Путник Таока 24

Радојчић Светозар 12 Радоиковић Антим, монах 20 Радонић Новак 19 Рајић Јован, архимандрит 17 Рајчевић Угљеша 40, 41 Рансимен Волтер (Runcimann VValter)

34Рафаел (Raffaello Santi) 49 Рацковић Давид, новосадски грађанин

17Рачки Мирко 28, 29, 30. 35, 36 Рисимовић Бошко 50 Ристић Всра 40Роден Огист (Rodin Augustc) 29. 34 Росандиђ Тома 29, 30, 35 P o uj Ђорђе 45 Руварац Димитрије 17 Руварац Иларион 21

Сакцински Кукуљевић Иван 18 Самуровић Светозар 50 Секулић Здравко 48 Серафим, монах 20 Сечански Вера 17, 18 Сигисмунд, угарски краљ 59 Симић Павле 19 Ситн Р. В. Вотсон (Seton R. W.

NVatson) 34 Смрекар Хинко 33 Србиновић Младен 55, 56, 57, 58, 59,

60Стаменковић Димигрије 33 Стевановић Андра 31 Стефан Лазаревић в. Лазаревић

Стефан Стефановић Адам 19, 23 Стсфановић Стефан 18 Стид X. В (Steed Н. W.) 34 Стојановић Георгијс 38 Стојановић Сретен 55 Стошић, дон Крсто 14 Страјнић Коста 31, 44, 46 Стратимировић Стсфан,

митрополит 21

Тимотијевић Божидар 53 Титслбах Владислав 24, 26 Тодоровић Стева 19, 20 Томашсвић Александар 50, 52, 54 Тошић Драгугин 30 Трифуновић Ђорђе 11 Трифуновић Лазар 41, 46. 47, 53 Тркуља Радислав 65

Упрка Јожа 28Урош, цар 17, 18Учело Паоло (Uccllo Paolo) 51

Фајерабенд Сигмунд 15 Филипс Клод (Phillips Claude), сер 34 Форгеца Хорацио (Fortez/a

Horazio) 14

Хабсрман фон Хуго 42

207

Харисијадис Мара 14 Хертерих, професор 42 Христић Коста 62 Христопуло Михаило, Грк из

Олимпијс 18

Цар Јосип 48 Цар Мирко 29 Цвијић Јован 31 Цријевић 15

Чакаловић,фирма 43

Чикош Бела Сеција 35Чимабуе (Cimabue, Cenni di Реро) 49Чортановић Павле 19, 24

Џексон Томас (Jackson Thomas) 34,35

Шакабента Арсеније IV Јовановић в.Арсеније Јовановић IV Шакабента

Шантал Саша 33 Шелмић Лепосава 19 Шнајдер Маријана (Schneider

Marijana) 22

208

ГЕОГРАФСКИ И ПРЕДМЕТНИ РЕГИСТАР

Академија в. Српска краљевска академија

Арад 48Архангелски сабор у московском

Кремљу 13 Аустро-Угарска 28, 29;— монархија 29

Бакрорези:— Грачаница, ман. (1919) 36— Дечани, ман. (1746) 38— Лазар, кнез (1773) 16— Косовска битка на Видовдан

1389, (1837) 18— Пећка патријаршија (ведута

1745/46) 38— Студеница, ман. (1733) 38 Балкан 12, 31, 32Банат 21 Барања 18Благовсштење Кабларско, манастир

16Београд 9, 19, 27, 30, 31, 32, 44, 46,

49, 50. 61, 63, 65, 69 Беч 12, 17, 38, 45 Богородица Љсвишка 50 Бредфорд 35 Бугари 32 Будим 18

Всзиров мост 40 Велика Британија в. Енглеска Велика сеоба Срба 16 Видовдан 9, 26, 37, 69; алманах 36;

култ 17

„Вид“\ галерија 64, 65, 66 Витражи:— Гуслар 59— Почетни текст стуба 59— Учитељ 59 Влашка 12, 56, 67 Врдник, ман. 8, 16, 17. 68 Врховна команда 43

Гамзиград 59Глазгов 35Гомирје, ман. 17Горски Котар 17Грабовац, ман. 17Градска касина 39Градска скупштина Крушевац 58

Далмација 14, 27, 35 Дечани, ман. 20 Држава Срба, Хрвата и

Словенаца 35 Друштво пријатеља уметника 39 Друштво хрватских књижевника 36

Европа 8, 12, 22, 25, 27, 29 Енглези 37 Енглеска 34, 35, 44

Загреб 18, 28, 32, 36, 43 Земун 65Зограф, уметничка дружина 46, 47,

48

209

Ивањица 16Ичвршно веће СР Србије 8, 51Изложбе:— изложба у Градској касини

1884. 39— изложба југословенске

колоније у Београду 1907. 27— светска изложба у Риму 1911.

28, 29, 30. 31, 43 '— четврта југословенска изложба v

Београду 1912. 30— изложба Мсштровићевих дела у

Викторија и Алберт музеју у Лондону 1915. 3 4 ,3 5 ,4 4

— изложба Мсштровића у Краљевском институту лепих уметности у Глазгову 1915. 35, 44

— Мештровићева изложба у Шкотској 1915. 35

— изложба српскохрватске уметности у Енглеској 1917. 35, 44

— Мсштровићсва изложба у Бредфорду 1918. 35

— изложба „Ратни сликари“ . 1912— 1918. 41

— изложба југословенских уметника у Паризу 1919. 35, 47

— Прва уметничка изложба на Косову 1920. 41

— изложба средњовековнс уметности на тлу Југославије у Паризу 1951. 50

— Тријенале 1961. 53— копије фресака из Богородице

Љевишке и Манасије v Beorpa^v 1962. 50

— изложба Алсксандра Томашевића 1967. 54

— посмртна изложба Александра Томашевића 1968. 54

— изложба Бате Михаиловића „Градови“ у Повом Саду 1979. 63

— ретроспективна изложба Бате Михаиловића у Београду 1981. 61

— изложба „Бој на Косову“ у Београду, Земуну и Крушевц\' 1989. 65

Јазак, ман. 17 Југославија 50 Југословени 31, 47 Југословенски одбор в. Одбор за

организацију уметничких послова Србије и Југославије

Јужни Словсни 27, 29, 30

Карловачка митрополија 68 Кикинда 24 Константинов град 67 Косово 8, 11, 15, 18, 19, 20, 22, 32,

37, 38, 39, 41, 44, 45, 51, 54. 67, 68, 69;

Косовски бој 7, 11, 13, 16, 18, 26, 64; Косовска споменица 7; Косово пољс 17, 37

Косовска дивизијска област 41 Краљевски институт лепих уметности

у Глазгову 35 Кремљ 13Крушевац 15, 24, 25, 43, 54, 55. 58,

60, 65, 68 Крушевачко псвачко друштво 26 Куманово 12, 23

Лазарица, црква 54 Лондон 34, 35, 36 Лублин 56

Љубљана 28, 32 Љубостиња. ман. 12, 55

Мала палата у Паризу 35 Манасија, ман. 50, 58 Манес. удружење ликовних уметника

15Медаље:— Инвалидска мсдаља 26— крушсвачког певачког друштва

26— Милош Обилић 26— певачког друштва „Обилић" 26 Медијана 59

210

Метохија 20, 38, 44, 51, 69 Медулић, група 22, 27, 28, 35, 69 Минхен 42, 45 Митровица 59 Мозаици:— књегиња Милица и Јефимија 58— ЈТазарица 58— Расински песник 58— Историограф 58— Конструктор љ удског бића 58— Држава 59— Лазар 59— Косово 59— Динар кнеза Стефана 59— деспот Стефан 59— Невен 59— краљ Сигисмунд 59— Мурат 59— Бајазит 59 Молдавија 56Музсј Викторије и Алберта v Лондону

' 34, 35Музеј Саут Кенсингтон 36

Народни музеј Кикинда 24 Народни музсј Крушевац 65 Нежидер, логор 23 Нерези, ман. 53 Нин, часопис 60 Ниш 17Нови Сад 11,20,21,43,63

Одбор за организацију уметничких послова Србије и Југославије 31

Обилић, певачко друштво 26 Олимпија 18

Панчсво 49Панчевачка реалка 48Париз 8, 24, 28, 35, 45, 47, 50, 62, 63Пејзажи:— Чачка 39— Лесковца 39— Студенице 39— Жиче 39— Благовсштења иод Кабларом 39

— Св. Николе код Куршумлије 39— Косова поља 39— Са Косова 40— Кумановска битка 40— Ровови код Куманова 40— Ман. Грачаница 40— Улица у Приштини 41— Хан у Приштини 41— Мотив из Нриштине 41— Кућа са доксатима 41— Царска џамија 41— Липљанска црква 41 Пстроград 45Псћ 38Пећка патријаршија 13, 16, 20. 38, 67Пољска 56Поморавље 56Призрен 17. 20, 33, 40, 44Принципи, манифсст 31, 32Приштина 41, 44

Раваница, ман. 11, 16, 17, 18, 55, 58Ратни сликари 43Рим 28 ,29 ,30 ,31 ,45Рисан 59Рукописи:— Акатист 20— Дечански првснац 20— Други Остерманов том 13— о кнезу Лазару (критичка

расправа) 21— летописни илустровани свод 13— Правило светог Стефана краља

дсчанског 20— Пролошко житије 11— Рјечник (В. С. Караџић) 17— Турска хроника 15— из Hunername 14 Русија 12, 13, 56

Салона 59 Сентандреја 16 Сербски народни лист 18 Синдикат, зграда 54, 55 Скопљс 12, 53Скупштина града Крушевца 55 Славонија 18

211

Слободна реч 46 Словенци 32, 33 Солун 42Споменик коеовским јунацима у

Крушевцу 68 Срби ' 12, 20, 21, 27, 32, 38, 45, 48, 68;

владари светитељи 21 Србија 19, 25, 26, 31, 32, 33, 35, 39,

41, 42, 43, 58, 60, 61; српска држава 31; кнежевина 19; краљевина 24, 29; моравска 12, 56; Стара 20;

Срем 16Српска краљевска академија наука

32, 33Српски књижевни гласник 31 Српска књижевна задруга 7, 9 Стари Бечеј 43 Стоби 59Стражилово, часопис 21 Студеница 20

Товаришево 18 Турци 13, 16, 22, 34, 67

Уметничка беседа 15 Умјетнички павиљон у Загребу 28 Усипаљница, храм 13

Франкфурт, на Мајни 15 Француска 35

Хиландар, ман. 16, 17 Хрвати 22, 32, 33 Хрватска 18, 28

Царичин град 59 Цер 41 ,42 Цирих 14 Цркве:— у Белом манастиру 18— у селу Брезови код Ивањице 16— св. Вазнесења у селу Горњем

Матејевцу 17— манастира Грабовца 17— у селу Јежевици код Чачка 16— ЈТазарица у Крушсвцу 54— св. Спаса у Кучевишту 17— саборни храм у Нишу 21— у Остојићеву 21— Успенска у Панчсву 48— св. Апостоли у Пећкој

патријаршији 16— у Самодрежи 43— у Товаришеву 18— у Шаренграду 17 Црна Гора 19

Чачак 16 Чеси 15, 28

Шкотска 35

ИКОНОГРАФ СКИ РЕГИСТАР

Бајазит 59— султан Мурат са сином Бајазитом

14Бели Милутин 62 Благовеш^ење 23Благовештење под Кабларом (пејсаж)

39Бој на Косову, шест векова 65 Бошко Југовић в. Југовић Бошко

Велика прима 62 Велика сфинга (скул.) 34 Велика удовица (скул.) 36 Велича душа моја Господа 23 Видовдански храм 28, 30, 31, 32, 34,

36, 37, 46, 58 Витез реда Змаја 59 Вук, син кнеза Лазара 12

Гавраново поље 62 Грачаница, ман. 36, 40 Гуслар 43,-51, 59

Девет Југовића (скул.) 36 Дечани, ман. 38 Динар кнеза Стефана 59 Држава 59 Душан, цар— проглашењс царства 15

св. Ђорђе убија аждају 27

Жича, ман. 39

Историограф 58

Јефимија, књегиња 58 Југовић Бошко 25, 31, 36 (скул.)— на коњу 24— и вила 25Југовићи в. Девет Југовића Јурје, деспот— вечсра са Милошем Кобилићем

14

Каријатиде (скул.) 34, 36 Конструктор људског бића 58 Косовка девојка 22, 27, 36 (скул.),

44, 53 Косовски бегунци 44 Косово 40, 59— Косовски бој. битка 8, 14, 17, 18,

51, 65, 66, 69— Косовска битка на

Видовдан 1389. 18— поље 23, 39, 45 Кумановска битка 40 Кућа са доксатима 41

Лазар, кнез 12, 13, 15, 16, 18, 20, 22, 24, 26, 43, 55, 56, 59, 62, 67

— Благовештсње 23— Васкрсење 23

213

— Велича душа моја Господа 23— вечера уочи би гке на Косову 18— житијска икона 67— пред султаном Бајазитом 15— предводи српску коњицу 18— причсшћивање војске 24— обретење главе кнеза Лазара 22.

55, 56— смрт 21— Усековање главе кнеза ЈТазара 48 Лазарица, ман. 58Лазаревићи— Стефан и Вук 12 Лесковац (пејсаж) 39 Липљанска црква 41

Мајка Југовића 36 (скул.), 44 (скул.), 52

Манасија, ман. 58Марко Краљевић 30, 34 (скул.)Милица. књсгиња 12, 24, 58— моли Југовиће 15Милош Обилић в. Обилић Милош Мотив из Приштине 41 Мурат, султан 15, 59— са сином Бајазитом 14— смрт 15— турбе 40— убија у лову окованог вука 14— устоличење султана 14

На Чакору 41Напуштање Приштине 1915. 41Невен 59Немањићи 16Никола код Куршумлије 39Нојева барка 64

Обилић Милош 18, 26, 34, 36 (скул.), 43

— вечера са деспотом Јурјем 14— убија султана Мурата 14, 21, 22,

24— турски гонитељи сустижу и

кажњавају Обилића 14

Оплакивањс 53 Орловић Павле 22 Освећено Косово 23, 33

Пад Сталаћа 25 Персонификација Србије 25 Пећка патријаршија 38 Причешћивање Лазареве војске 24 Победник (скул.) 34 Последњи поздрав косовском

освстнику 43 Последњи сабор у Призрену 20 Почетни текст са стуба 59 Прелаз прско моста на Дриму 41 Проглашење Душановог царства 15

Раваница, ман. 18, 43, 58 Равијојла, вила (скул.) 36 Расински песник 58 Ровови код Куманова 40

Самодрежа, црква 43 Сећање (скул.) 31 Сигисмунд, краљ угарски 59 Смрт цара Уроша 17 Срби, владари светитељи 16 Србија 62— са биком 61Срђа Злопоглеђа (скул.) 34, 36 Стар Југ Богдан 31 Стематографија 16 Стефан, деспот, син кнеза Лазара

12, 43Стсфан Дечански (икона) 67 Страхињић Бан (скул.) 34, 35 Студеница, ман. 38, 39

Тајна всчера 18

Удовица (скул.) 34, 36 Удовица са дететом (скул.) 36 Улица у Приштини 41 Усековањс главе кнеза Лазара 48

214

Учитељ 59

Хан у Приштини 41 Христ 18

Царска џамија 41

Чачак (пејсаж) 39

Рсгистре урадила Мирослава Костић

ФОТОГРАФИЈЕ

ЦРНО-БЕЛЕ

42, 54 снимио Мирољуб Буцек 3—7 снимио Гатин 24 снимила Sona Dlvišova10—11, 13 , 23 , 49 , 57—60 снимио Миодраг Ђорђевић8—9, 14—20, 26, 28—29, 53 снимио Горан Малић1—2 снимио Сретен Петковић12 снимио Вукашин Савић61—62 снимио Ненад Сретеновић27 снимио Душан Тасић21—22, 30—41, 43—48, 55—56 снимила фото-служба

Народног музеја из Београда

У БОЈИ

II, XII —XXI. XXIV-XXIX, XXXIII-XXXIV, XXXVI, XL—XLVIII, LII снимио Миодраг Ђорђевић

XXII снимио Никола Живковић XXXII снимио Миодраг Јовановић I, III—IX, XXIII, XXX, XXXV, XXXIX, XLIX —LI.

LIII снимио Горан Малић

САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР

ДЕЈАН МЕДАКОВИЋ

Уводна реч ........................................................................................................................... 7Одјек Косова у српској, европској и југословенској уметности ..................... 11

К О С О ВС К И БОЈ У Л И К О В Н И М УМ ЕТН О С ТИ М А

Црно-беле илустрације ...................................................................................... 73— 128Илустрацијс у боји ............................................................................................... 129— 184

КАТАЛОГ СЈ1ИКА

Каталог црно-белих слика ............................................................................................ 185Каталог слика у боји ....................................................................................................... 194

РЕГИСТРИ

Регистар личних имена ................................................................................................... 205Географски и предметни регистар ............................................................................ 209Иконографски регистар .................................................................................................. 213Фотографије ........................................................ .............................................................. 216

217