1329-1389) српски владар од 1371. до 1389. године. Имаоје велики бројсавезника и пријатеља. Помагаоје хрватске устанике против угарског краља.Потиснуоје Турке из Србије и потукао их 1386. године у једнојод битака. Три године касније, Турци су се припремали за продор преко Косова. Лазар је на

челу своје војске дошао на Косово. Пре саме биткеобратио се војницима:"Подјимо, браћо и чеда, подјимо на подвиг који је пред нама, угледавши се на

наградодавца Христа". Чувена косовска биткаодиграла се28. јуна1389.године и представљалаје судбоносни тренутак за даљи ток српске историје.Поред Кнеза Лазара, у њојје погинуо велики број српских племића и војске.

*************************************************************

КНЕЗЛАЗАРИКОСОВСКИЗАВЕТ(1)

Родословбезродоначелника

МАкакочуднозвучало,вишеодчетиридеценијеживотакнезаЛазараХребељановићаобавијенојетамом, аокоњеговогпореклаплетеселегенда. ЊеговотацПрибацХребељановић(илиХребљановић) имаојетроједеце: двекћерииједногсина.Лазарјерођен1329. годинеуПрилепцупокрајпознатогрударског

средиштаНовоБрдо. ТусеналазилабаштинавластеоскепородицеХребељановић."БитсжеотачаствојегоградПрилепац, отацжејегоПрибац", бележе

средњовековнилетописи. Драгана, старијаЛазаревасестра,билајеудатазачелникаМусу, којијевладаоГорњимИбромиЗвечаном, амлађазахвостанског

војводуАлтомана.РодоначелникпородицеХребељановићнијепознатсастављачимародословакнезаЛазара. Занимљивоје, такође, даЛазарниједобиопрезимепооцуПрибцу, штоје

биоустаљенобичајусредњовековнојСрбији.

СТАВИЛАЦЦАРАДУШАНА

Лазарниједиректанпотомаксветороднихкраљевасрпских, алијерођењемиваспитањемприпадаоплемићкојпородици, којајеуживалаугледнадвору.ПрибацјеслужбоваонадворуцараДушана, обављаојепословеслугеили

пехарника. Аутор"ПохвалеокнезуЛазару" пишедасуцарињеговвеликислугапоизгледуинаравислични, каоједнадушаудватела. Намерајеписца"Похвале"дасемоћнисрпскивладарињеговслугатакоблискимаприкажу, дабисенатајначинуспоставилавезамеђудвемавладарскимлозама. Служећиверноцару

Душану, ПрибацјенапредоваоуслужбииомогућиосинуЛазарудаседомогнедржавнепочасти.

ПрибацХребељановићјенапредоваоуслужби, "кнезуЛазарубистродитељвеликислугацаревПрибац", бележи"ПохвалакнезаЛазара". Припадаоједелудотаданепознатевластеле, којујесрпскицаруздигао. Збогсвогавитештваичеститости

добиојеугледнуслужбунадвору.ЛазарХребељановићпостаојеставилацнадворуцараДушана. Саовимзвањем

јављасеудипломатичкојграђисамоједном, јула1363. ПохвалнисписсастављенуславукосовскогмученикаговорикакојецарДушанподариоЛазаруставилачкичинидаомусвојусродницузажену. Око1353. годинеЛазарсеожениоМилицом,кћеркомкнезаВратка, ународнојпесмипознатогкаоЈугБогдан. Његоваженајеод

"племенаранијепоменутихцарева",потомакНемањиногсинаВукана, записаојеЛазаревсродник, патријархДанилоИИИ. Венчањеје, понародномказивању,благосиљаноуманастируЈошаници. СродничканитизмеђуНемањићаи

Хребељановићаустановљенајеовимбраком. ЛазариМилицасууузорномзаједништвуизродилипеткћериитрисина.

ИларионРуварацтврдидајеЛазародпочеткаслужбебиоставилацнацарскомдвору, мождазаједносаВојиславомВојиновићем, каснијемоћнимзахумским

кнезом. Оватитулаодговаравизантијскомдворскомчинудоместика, којисестараозацарскутрпезу.

ПослесмртицараДушана, Лазарјенаставиослужбукаоставилацкодњеговогнаследника, цараУроша. ДопочеткаседмедеценијеЏИВвекаоЛазару

Хребељановићунемамопоузданихвестиуисторијскимизворима.Дубровчанису1362. године, презакључењамирауОногошту, даривалиЛазаратримасвициматканине. Оннијеучествоваоупреговорима, алимујекаоцарском

милосникупаоудеоодређенипоклон.ЦарУрошјеповељомиз1363. годинепотврдиоразменупоседаизмеђузахумскогкнезаВојиславаВојиновићаичелникаМусе. ЗаЖупуиградБрвениккнезједобиоЖупуиградЗвечан. КаопотписникнаповељипојављујесеставилацЛазар, јемац

извршењауговора.ВукашинМрњавчевићсе1365. годинепрогласиозакраља, ањеговбратУгљешазадеспота. ВукашинјепостаосавладарцараУроша. Наступилојевременетрпељивих

ипрекомерномоћнихобласнихгосподара. Царскиауторитетбешеугрожен, адржавнојединстводоведеноупитање.

УсмутномвременуставилацЛазарнијеодбегаоодцараУроша.Браниоје

легитимитетцарстваиослабљеногвладара.Самовољнасрпскавластелајеужурбаноформираласамосталнефеудалнеобласти,

мењајућиполитичкукартуцарства.ЛазарнапуштадворцараУрошасвакакопосле1365. године. Личносткојасе

помињеукоторскомпривилегијукаоцонтеЛазаројесрпскикнезЛазар. Сатомтитуломсепрвипутјављатек1371. године.

Титула"кнез" усредњовековнојСрбијинијепрецизаниустаљенпојам. Удобаразвијеногфеудализмататитулабилајенижаодкефалије, војводеисеваста. Ову

титулуузимајуобласнигосподариусрпскимземљама.

РАСКОЛМЕЂУСРБИМА

КРАЈЕМседмедеценијеXИВвекаХребељановићјеприкупљаополитичкуивојнуснагуипотребноискуствозаорганизовањефеудалнеобласти. Његовамоћјебила

преслабазаосионогкраљаВукашина.Политичкоидржавноосамостаљивањезапочеојемеђунеугоднимсуседима.

ЦентарокупљањаобластинијебилањеговабаштинаублизиниНовогБрда. ТајрударскиградјепоседоваокраљВукашин.СасевераЛазарасуугрожавали

Растиславићи, господариКучеваиБраничева, сазападаамбициознижупанНиколаАлтомановић, синовацзахумскогкнезаВојиславаВојиновића.

Мудриистрпљивирашкикнезуспеоједаопстанеуопасномокружењу. НајвећаопасностпретиламујеодкраљаВукашина, којијебиоопседнутосвајачком

политиком. МавроОрбинказуједасусе1369. годинецарУрошижупанНиколасукобилисакраљемВукашиномнаКосовупољу.КнезЛазарјемудроизбегаосукобпротивМрњавчевића. Захумскижупанједоногупотучен, ацарУрошсаделомвластелезаробљен. Тенемирне1369. сукобнаКосовупољунаговестиојераспаддржавеинеизвеснубудућностсрпскогнарода. Међународномурушењу

СрбијенаКосовупретходиојемеђусрпскирасколисукоб, такођенаКосовуиокоКосова.

КиваннакнезаЛазара, захумскижупанјезаметнуокавгу.Кнезје,међутим, сузбио1370. годинеиосвојиомубогатиградРудник. Ратоборниинепредвидиви

Алтомановићјепркосиоосталимобласнимгосподарима, тражећиновесукобе. Заразликуодњега, Лазарјеоновременицимаостаоулепомсећању. Дубровчанигау

документимапомињукаоврлогчовекаивладараипослењеговепогибије.ПоузданиМавроОрбин, такође, хвалиузорнограшкогкнеза. Лазарсереткопојављујеуисторијскимдокументима. Његоваблагородностгаискључујеиз

крвавихполитичкихивојнихдогађањанапросторусрпскогцарства. ПрвасачуванаповељакнезаЛазараиз1375/76. годинеједоказдасекнездужевременалазиоу

сенциосталихсрпскихгосподара.

ОБРАЧУНСААЛТОМАНОВИЋЕМ

СмртцараДушанаирасапМрњавчевићаубојунаМарицитрајносуослабилисрпскудржаву. Прекинутајерестаурацијацарстваионемогућеносабирање

раздељенихфеудалнихцелина.ТурцисууништилинајјачуфеудалнудржавунаБалкану. Малопослесрпскограсула, почеткомдецембра1371. упокојисецар

Урош, потоњивладарлозеНемањића. ОбезглављенаСрбијаосталајебездинастијеигосподара.

ОбласнигосподаријагмилисусезабаштинуНемањића. ОпродужењусветороднелозестараласејединоСрпскацрква, којајетражилаличностпримернихврлина,наличникапрвихНемањића.НачелствосрпскоприпалојеЛазару, којисеиза"великихиблагочестивихкраљеваназивагосподаремивладаоцемнадсвимСрбима",сведочипатријархДанилоТрећи. Овајизборблагословенјеод

архијереја, свештенстваисаборасрпског.КнезЛазарједобиопослеМаричкебиткенауправуНовоБрдо, ТоплицуиРудник.

ПрестоницупремештауградКрушевац, нарециРасини. ОбластизмеђутриМоравепостајеновосредиштедржавног, политичкогидуховногживотакодСрба.

ПоразМрњавчевићаискористиојевеликижупанНиколаАлтомановић.ОдДубровачкеопштинепримаојесветодмитарскидоходаккојисеранијеисплаћивао

српскомцару. КнезуЛазарупреотеојеПриштину, НовоБрдои"многадругаместа". СукобиосеисакраљемЛудвигом. Угарскивладарјеудоговоруса

босанскимбаномТврткомисрпскимкнезомЛазаромодлучиодауклониосионогжупана. УпутиојеуСрбијухиљадукоњаникаподвођствомНиколеГорјанског. Ујесен1373. годинеопколишеАлтомановићауградуУжицу. Итако"пакосни

Никола" бизаробљенсасвомсвојомимовином. КаозаробљеникбиојепреданначувањеСтефануМусићу, кнежевскомсестрићу, којигајеослепео.Николинудржавуподелишепротивници. КнезуЛазаруисродницимаприпадошесеверне

области,аостатакизделишеТврткоиБалшићи.Ујесен1377. годинебосанскибанТврткосекрунисаосугубимвенцем, постаоје

краљСрбаиБоснеипретендентнанемањићконаслеђе. Околнедржавесупризналекраљевину. КнезЛазарсесагласиосаТвртковимкрунисањем.

Поштојепрошириосвојфеудалнипоседиојачаовласт,ЛазарјепостаонајмоћнијисрпскивеликашнапросторунекадашњегДушановогцарства.ЊеговеземљеобухваталесуцентралнеделовеСрбије. Билесуекономскијачеоддругих.

ПоседоваоједванајбогатијарударскасредиштасредњовековнеСрбије- НовоБрдоиРудник. УспостављањемсродничкихвезаугледкнезаЛазарасепрошириоизванграницањеговедржаве. ЧеститогихристољубивогЛазарауважавалисувеома

монасисветогорци

КАПИТАЛНОДЕЛОФЕЉТОНјенаправљенпремакњизи"СветикнезЛазарикосовскизавет" којусу,

саблагословомсрпскогпатријархаПавла, заједничкиобјавилииздавачкоинформативнаустановаМитрополијецрногорско-приморске"Светигора" и

компанија"Новости". Књигапредстављанајпотпунијумонографијуовладарукојије, послесмртицараДушана, својимдржавничкимрадомижртвомнаКосову

пољу, нанајдраматичнијиначинобележиосрпскуисторију.Уовојкњизи, изкојећенашлистобјавитиширеизводе, сабранојесвештојеисторијареклаокнезуЛазару, штосуоњемуказалелегенде,народнепесмеи

приче, каоинашивеликипесницииписци. Посебнувредносткњизидајумногобројниликовниприлози.

КНЕЗЛАЗАРИКОСОВСКИЗАВЕТ(2)

СамодржацсвихСрба

КАДАјехиландарскимонахстарацИсаијапосетиокнезаЛазаракрајем1374.године, изнеомујепотребуизмирењасестринскихцркава. СрпскипатријархСаваИВјеподржаомонахаИсаијуикнезаЛазараутрудуокоизмирењасрпскецрквеиЦариградскепатријаршије. ПосланствокојејеотишлоуЦариградчинилису, поредИсаије, атоскимонасиисветогорскипротТеофан. СрпскиемисарисупосетилиСветугору.УЦариградусуихпримилицаревиЈованиМанојлоипатријархФилотеј. СкинутојепроклетствосацареваДушанаиУроша, упокојеногпатријархаЈоаникијаисрпскогпатријархаСавеисвихмртвихиживихархијереја.Послеповратка, уцрквиСветихархангелакодПризрена, служенаје,поводомизмирења, заједничкалитургија, којојсуприсуствовалицариградскисвештеномонасиМатијаиМојсеј. ПатријархсрпскиСаваИВниједочекаотоликожељенидан, упокојиосе29.априла1375. године.Измирењецркавазначајнијејеуздиглоугледбогољубивогкнеза. НачелствосрпскоприпалојеЛазару, наличникупрвихНемањићаинастављачубогоугоднесветороднелозе.ПослеМаричкебитке, јужнијесрпскеземљепризналесувластсултана. Политичкиивојничкидоброорганизована, државарашкогкнезајеуливаланадудасеможеодолетиитурскимнападима. Границесрпскедржавепомерајусенасевер.УгарскивазалРадичБранковићпотиснутје1379. ЊеговеобластиКучевоиБраничево, кнезЛазарјеприпојиосвојојдржави. КрајемосмедеценијеЛазарјезначајнопрошириосвојуобластпремасеверуиграницупомерионарекеСавуиДунав.

КНЕЗКАОЦАР

ЛАЗАРХребељановићсенаповељамапотписиваокаокнез. Народнопредањегајезапамтилокаоцарасрпског, алијеисторијскинајверодостојнијистихкојикаже,"нашакруно, славникнезЛазаре, тицарјесиал̀сезовешкнезом". ПознатиучењациШафарикиЂураДаничићследилисутрагпредања. ЂурађБранковићусвојимхроникамапомињеЛазаревовенчањезацарство. УрускомлетописномсводуизвременарускогцараИванаГрозног, српскикнезсепојављујесацарскимзвањем. Преписивачирускогсводакористилису"ПутописђаконаИгњатија" иЖитиједеспотаСтефанаЛазаревићаодКонстантинаФилозофа.ИсторијаЛазараХребељановићапрепознајекаокнеза, анародкаомученикаибогоугодногцара. Непознатиаутор"ЖитијакнезаЛазара"записуједасрпскивладар"изпрекомернекроткостиисмерности, особинакојесуодликовалекосовскогвеликомученика, нијехтеодасеузвисидостојанствомвишимодкнеза".Упојединимдокументимаипохвалнимсписима, Лазарсепомињекао"великикнез".ВладимирМошинјеутврдиодататитулаподразумевавластнадсвимсрпскимземљама."СловоокнезуЛазару" патријархаДанилаТрећегиманесумњивуисторијскувредност. Српскивладарсеу"Слову"појављујекаовеликикнез. Придев"велики"

јеепитетвезанзаодређенуличност, анедеотитуле. УканцеларијскомприручникуЦариградскепатријаршијеиз1386. годинепише"преузвишенивеликикнеже, угосподупремилиивазљубљенигосподине". Лазарседиректнонепомиње, алисенеспорномислинањега. Уповељикојујеиздао1388. годинеуинтитулацијипише:"великикнезЛазар".ИсторијскиизворинасталипослеКосовскогбојапомињутитулувеликикнез.СтефанЛазаревићјепоклониоманастируХиландарунеколикоселаицрквууИбру"упоменвечниидушевнуползусебииродитељимамојим,светопочившемвеликомкнезуЛазару".

ПОДБЛАГОСЛОВОМ ЦРКВЕ

ТИТУЛАсамодржацјепреузетаизВизантије, алијеуСрбијидобилаширезначење. Подразумевалајесветовнувластсацрквенимблагословом. КнезЛазарјезбогдуховногиполитичкогпрегнућазаслужиоблагословипрвенствоувладарству. Уинтитулацијамауповељамапојављујесекао"самодржац"или"самодржавнигосподин".ПопМаркозаписује"уданеблаговерногаихристољубивогкнезаЛазара, самодржацсвесрпскеземље". КтиторскинатписуНовојПавлици,задужбинибраћеМусића, потврђујеовутитулу, "самодржацсвесрпскеземље".ПатријархСпиридониЦрквасуукнезуЛазарупрепозналинаследникасветороднелозеНемањића. Црквајеблагословилакнеза, алинемаподатакаоњеговомкрунисањузасамодржцасвихСрба. УподељенојизавађенојСрбијиустановасаборасенијепоштовалакаоувременемањићкихвладара. СаборуПећи1375.године, кадајеустоличенпатријархЈефрем, одржанјеукрњемсаставу. Тоуказуједајеинституцијадржавногсабораизгубиланазначају.ПоштовањекојемујеуказивалаСрпскацрквауважавалисуиобласнигосподари.КраљСрбаиБоснеТврткоКотроманићимаојеамбицијекаоикнезЛазар, алинеиподршкуЦркве. ВладарРашкејесвојимпрегнућемиполитичкимпонашањемналиковаопрвимНемањићима, каоштојеиСрпскапатријаршијауњегововремеподсећаланаСрпскуаутокефалнуархиепископијуспочетка13.века. СамодржацсвихСрбајезадужиоЦрквувеликимизначајнимпоклонима.Светогорскеманастиребогатоједаривао. Каоградитељ,могаосемеритисаНемањићимаанекеодњихјеипревазишао.

СРБИЈАЗЕМЉАНАДЕ

"ЉУБЕЗНИгосподинЛазарХребељановић"јепрекосродничкихвезастворио"породичнисавез"којијетребалодапрерастеувеликудржаву. Раносеородиосапознатимвеликашима, ВукомБранковићем, господаремКосова, бугарскимцаревићемЈованомАлександром, НиколомГорјанским, мачванскимбаном, иутицајнимзетскимгосподаром, ЂурађомСтрацимировићемБалшићем. Алитурскаопасностсаистокаонемогућилајењеговенамере.ДржавасамодржцасвихСрба, достиглајезавиднувеличинууочибојанаКосову.ПростираласеодизвориштаЈужнеМораведоДунава, СавеиДринесапрестонимградомКрушевцем. ЛазарусуприпадалиНиш, Ужицеибогатарударскасредишта,

НовоБрдоиРудник. ДржавијеприкључиоМачву, КучевоиБраничево, крајевекојеНемањићиранијенисууспелидазадрже. ОбластКучеваиБраничеванијебиласпорна,јеркнезЛазарнијераскидаовазалнеодносепремаугарскомкраљуЛудвигуПрвом.ПослесмртиЛудвигаПрвог, заједносакраљемТврткомкнезЛазариступиојепротивЖигмундаЛуксембуршког, претендентанаугарскипресто.КористећикризууУгарској, нападаојеБеоградиГолубац. ИзмириосесановимкраљемЖигмундом, прихватајућивазалнеобавезе. Повељаиз1406. годинетопотврђује.КнезЛазар, "љубезнигосподин", одржаваојесрдачнеодносесалокалномфеудалномвластелом. ПоштовалисугачелникМуса, господарокоКопаоника,ЦрепВукославић, управниккрајаокоПараћинаиЛешја, кефалијаГојислав,намесникНовогБрда. КнежевипослушницибилисучелникМихо, жупанПетар,логотетНенад, логотетНовакивластелин, ВитомиркојисеистакаоуборбипротивТурака. НепослушнувластелуНиколуЗоићаиНовакаБелоцрквићабезмукејепокорио.ПредодлучујућиокршајсаТурцима, МоравскаСрбијајебилаземљаспасењаинаде, сведочеКонстантинФилозофимонахињаЈефимија. ПридошлидуховницииизбеглицеунелисудуховнуживостнапросторЛазареведржаве. Захваљујућињимаоживљавајустараиподижусеноваверскаседишта.

ЉУБАВПРЕМАЦРКВИ

ЉУБАВсветогкнезаЛазарапремабожанскојцрквиХристовојогледаласеиуљубавииусрђукојеимађашепремасветимхрамовимаиманастирима.Онпостадектиторидобротвормногихцркаваиманастира, итонесамоусвојојдржавинегоидалекованњенихграница. Каопрвославноделокојеучини, послеизмирењацркава, бешеподизањедивнецрквесветогСтефанауславномградуКрушевцу,познатеидоданасподименомЛазарица.Затим, каоштопишезањегапатријархДанилоИИИ, "овајхристољубививладаргореихумовесвоједржавеиспуниобитељимамонашкихжилишта", гдесенастанишеиживљахумонаси"којисебеБогуородишеусамљеношћуисвакиммолитвенимтиховањем".Овојебилопосле1371. године, кадасу, бежећииспредТурака, многимонасиизосвојенихкрајеваБалканскогполуострваиСветегоредошлиуслободнуЛазаревудржаву, иовајмонахољубививладардаоимједасенастанеуњеговимморавскимкрајевимаособитоокоКрушевцаиСталаћа(гдејошиданасимамногихцркава, црквиштаиманастириштаизтогадоба).

КНЕЗЛАЗАРИКОСОВСКИЗАВЕТ(3)

Противтурскенајезде

ОСОБИТОсууземљукнезаЛазарадолазилимонасизванисинаити, названитакопосвомвеликомучитељупреподобномГригоријуСинаиту. Овиподвижнициимолитвенитиховатељи, начелукојихбешемонахкирГригоријеСинаит, учениквеликогГригоријаСтаријег, замолилисусрпскогкнезадаимподаринекоусамљеничкоместо, гдећемоћидасебогоугодноподвизавајуумируи

неузнемиреностиодсвета. СветикнезсазидатадаутихомискровитомместуубраничевомЖдрелу, нарециМлави, црквуПресветеБогоматереиокоњеосноваманастир, асвојомвладарскомповељомод1379. годинеутврдигаиснабдеимањем, пагаподариовимчеснимсинајскиммонасимаикирГригоријуСинаиту.СвеовопотврдиипатријархсрпскиСпиридон, заједносацрквенимсаборомуПећкојпатријаршији. ОвајманастиридоданаспостојииназивасеГорњак, апосвећенјеВаведењуПресветеБогородице.УтовремедопутоваојеуКрушевацстаратељмонашкеболницеусветојлаврихиландарскојмонахкирГерасим(иначебратЛазаревогзетаВукаБранковића). ОнсејавиокнезуЛазаруиизнеомудаоболелиистаримонасиусветојобитељиСветогаСавеиСимеонаочекујукнежевуутехуипомоћ. Кнезјеодмахиздаоповељуотоме(1380) укојојјеналожио“дасеуболницухиландарскудајесвакегодинепостотинуонгија(златника)”, арадиисхранеинегеболеснихмонахазавештајошидвасела: ЈелашницусмеђамаиЈелашницусцрквом, штојесвеопетпотврдиоипатријархСпиридонсвојомпатријаршкомграматом.

ПРОСТРАНАПРИПРАТАУХИЛАНДАРУ

МОНАХкирГерасимјеиспричаокнезукакосемногиимногипосвећујуиночкомобразууХиландару, пајецркваскоронедовољнадасвењихусебесмести. ПоугледунавеликезадужбинеНемањића, Лазарјепослаонеимареисвеосталоштојебилопотребно, тејеуХиландару, узглавнуцрквукраљаМилутина, саградиодивниипространипронаос(припрату), тесенатајначинионуврстиоуредвеликихисветихзадужбинараНемањића. Руском, пак, манастирусветогПантелејмонанаСветојгорикнезјеповељомод1381. године, приложиоцрквуСпасовууХвосну, узјошнекаселаипотребнепривилегије.ИстомманастируприложишетадачелникМусаињеговисиновимуСтефаниЛазарселоУлареицрквусветогНиколенаЛабу, заспоменпокојнесупругеимајкењиховеДрагиње, рођенесестрекнежеве, штојеЛазартакођепотврдионарочитомповељом. Својомповељом, онјепотврдиоидаровевојводецрничкогЦрепа, селоМутницуиПаракиновБрод, којејеовајзавештаолаврисв. АтанасијауСветојгори.ЧеститикнезбрињашеиосрпскиммонасимауСветојземљи.НамолбујерусалимскогпатријархаМихаилаонје31. августа1388. годинеписаокнезуДубровачкерепубликедасесрпскиммонасимауЈерусалиму, настањенимуманастирусветогархангелаМихаила, задужбиниСветогСавеикраљаМилутина,исплатизаосталистонскидоходак. СветикнезјеслаоприлогеиманастирунаСинајуиманастиримауВлашкој.НонајвећазадужбинакнезаЛазарабиојењеговманастирРаваница, основан1381.годинеипосвећенВазнесењуГосподњем(Спасовдану).ГрадњуоведивнезадужбинеповериојеглавномнеимаруРадуБоровићу, којијесазидаовеличанственуцрквуунајлепшемсрпско-византијскомстилу. Очевидацсвегатога,српскипатријархДанилоИИИ, усвом“СловуокнезуЛазару” овакоописујекнежевоукрашавањеманастираРаванице:“Божанскујецрквупрекрасниммраморјемукрасио, златомисребромје

божанственеиконеизобразио. Инесамоиконе,негојеизидовезлатомпросветлио. Манастирјеоградиовисокимпирговима(кулама) ичврстимзидовима,иутврдиооградом, какведотаданигденијебило”.ИстегодинекнезЛазариздаојесвојувладарскуповељуовомсветомманастируиобдариогавеликимдобримауПоморављу, ПодунављуиПосавини. ЗапрвогигуманановосабранојбратијиуРаваниционјепоставиокирАрсенија“мужаобдаренаврлинама, украшенаразумом, којиимађашедарСветогадухадаучимноге”. УтовремеуРаваницисеподвизаваоисветиРомилоРаванички, којисетуиупокојиоибиопогребенсјужнестранеприпратераваничкогхрама. Послемученичкекончинесветогакнезаињеговећесветемоштибитипренетеусветуобитељраваничку.

ОТВАРАОНАРОДНЕШКОЛЕ

ЕванЂелскохристољубљеичовекољубљекнезаЛазаранијесеогледалосамоутомештојеокупљаоусвојојземљимонахеподвижникеиисихасте(молитвенетиховалнике) иобнављаоимилиосниваоновеобитељи,негоиутомештојеподизаоиобнављаоимногепарохијскецрквезахристољубивинародсвојиштојеродитељскизбрињаваосиротињуиболеснике, подижућиииздржавајућисиротиштаиболнице.Узтојош, онјеприцрквамаиманастиримаотвараонароднешколе,радипросвећивањасвоганарода. ШколујеотвориоиупрестономградуКрушевцу, гдесусеучилињеговисиновиикћерииосталасрпскадеца. НаЛазаревомдворусусеокупљалимногиучениимудриљуди, уметницизографиизлатари, особитоизјужнихсрпскихигрчкихкрајева, бежећииспредтурскенајезде.ОтомебекствухришћанаовакоговориКонстантинфилозофусвомописуживотакнезаЛазараисинамудеспотаСтефана:“Кадасветикнез, велион, утврдионопрводобро(тј. измирењецркава), онодмахпређенадругествари: гдегодјевидеомакојеврстеградоваиобластииобитељиицрквеблагочестивих, гдесу(одТурака) једнеогњемпопаљене, адругепорушене,имногаубистваирекекрвикојесутекле, идруготомеслично, онјесветопоправљао, уреддоводиоиуспокојавао. Јеродавновећгрчкадржаваопадаше, аисмаилћанисеумножаваху; иразлишесечакиузападнекрајеве...Исмаилићанскиродсесвевишеизливашекаонекискакавци: једнесуодхришћанаодводили, другезаробљавали, трећепленили, четвртеклали, каоогањломећиисвесатирућигдегодсепојављиваху, иувексенаметаху; ишлисудаионоштојеосталопоједуинемилостивопогубе. Ибезнадежанјебиоизгледдасеовоизменизанаскојигрешимоикојисенеобраћамојединомекојимењасве”.

ИСМАИЛИЋАНИКАОСКАКАВЦИ

КнезЛазарсеунеколикомаховабориопротивоветурскенајезде. “Оннијетрпеодавишечекаидапренебрегнесвојеудове, иузтојошХристовеудове, дасесекуикидају, негоодлучиилидауклонистидњиховодсвију, илисамдаумреидатојошпосведочимучеништвом”.Јер, Турцисусталнонапредовали,иогњемимачем,

неправдоминасиљемкрчилисусебипутсведаљеидаљеназапад.Онисенисузадовољаваличакниплаћањемданкаипорезаодстранехришћана, негосутежилидасвехришћанскенародесебипотпунопокореипоробе.ТакосузанеколикогодинаосвојиливеликеитврдеградовеСер, СофијуиСолун, а1386.освојишеисрпскиградНиш. НачелувеликетурскевојскебиојесултанМурат(1362-1389). ЊеговпрвисукобсавојскомЛазаревомдогодиосекодместаПлочниканаТоплици1387. године(садаселоПлочниккодПрокупља), гдејеМуратутекаоиспредкнезаЛазара. СледећегодинеМуратовавојскапродрлајеуБосну. ТамојепресреохрабривојводакраљаТврткаВлаткоВуковић, ијуначкипобедиокодградаБилеће. Свеово, међутим, нијезауставилоТурке, негосамоподстаклоМуратадасејошвишеимногобројнијеприпремизаодсуднубиткусакнезомЛазаромињеговомхрабромвојском. Исултанјепочеодасесилнонаоружаваивеликувојскуприкупља

КНЕЖЕВАВЕЧЕРА

АЛИкаопредзнацискоренесрећесрпскебехусеопетпојавилиунутрашњираздори, свађеииздајстваивластољубљестарешинасрпских.НебешеједнодушностииоданостикнезуЛазару,тезатоонморашемолбамаипреклињањимадапозиваСрбеубојнаКосово. Кнезје, наиме, одржаодржавнисаборуКрушевцу, сасвојимвојводамаивелможама, иодатлејеупутиоопштупорукусвеколикомсрпству: “КонедошонабојнаКосово, одрукемуништанеродило,рујновинонипшеницабјела...” Ноипоредкнежевогпозивамногисевеликашинеодазваше, азападнихришћанисвојупомоћнеупутише.Лазарјенадворуодржаосвојукнежевскувечеру, накојојјепозваосвеприсутневојводеивеликашенамирислогупротивнекрста. ЗатимсесрпскавојскапочелаокупљатиокоградаКрушевца, иначелусакнезомЛазаромивисокимвојводама,кренуланајугуправцуКосова.

КНЕЗЛАЗАРИКОСОВСКИЗАВЕТ(4)

БожјаслужбауСамодрежи

СВОЈУвојскујеприпремиоиЛазаревзетВукБранковићгосподарКосоваиПриштине, јерМуратовавојскауправобешекренуласеверноодСкопља, најпренањеговекрајеве. СрпскомкнезуупомоћкренуивојводабосанскогкраљаТвртка,ВлаткоВуковић, асањимибанИванишХорватизХрватске.ЂурађСтрацимировићБалшић, зеткнезаЛазара, изстрахаодтурскеодмазде, нијепомагаосрпскуодбранунаКосовупољу, каонидругадваЛазаревазета- ЈованАлександар, бугарскицаревићимачванскибанНиколаГорјански. ВизантијскицарјесвојимтрупамапомогаотурскинападнаСрбију. СрпскигосподариуМакедонији, браћаДрагашикраљМарко, послеМаричкебиткепосталисутурскивазали.ПрекоњиховетериторијеТурцисунесметанонасрталинаслободнесрпскеземље.Данпребитке, кнезјесвојувојскуокупиоокобелеСамодрежецркве, гдебиодслуженаслужбаБожјаисвавојскаредомпричешћена, Лазарјепредосећаодаће

онињеговивитезовиовдепогинути"заКрстЧасниислободузлатну".ЗатовремевојскасултанаМурата,савојсковођамаЕвреносом, СариџемиБалабаномимногимтрупаматурскихемираизМалеАзијеиПерсије, бешесеслегланаКосовопоље, измеђуградаПриштинеирекаЛабаиСитнице. СавојскомсубилииМуратовисиновиЈакубиБајазит. НаданбојанаВидовдан, ууторак15.јуна1389. године, насветогпророкаБожјегАмоса, свечарскуславукнезаЛазара,честитикнезЛазарјошједномсепомолиБогуиизговориохрабрујућубеседусвојојвојсципресамогокршаја.ТојеовакоописаопотоњипатријархсрпскиДанилоИИИ:

СМРТИЛИРОБОВАЊЕ

"КАДАсеМурат", "устремикаовеликилавсавеликомсилом, онсакупибезбројноинеизрецивомноштвовојскемногесебиупомоћиприближисеземљамасрпским.АблагочестивиисвехвалникнезЛазар, увидевшисвирепинаилазаковоггордогиохолог, најпреБогаиздубинесрцаупомоћсебипризва,говорећи: "Боже,законпреступнициустадошенамеисудиштекрепкихзаискадушумоју. Мржњомнеправедномомрзнушенанас, иоружјеизвукошеинапрегошелуковесвоје, данасустрељају, закољуиусмрте. АТинас, Господе, неостави, већнампомози; идауђеоружјењиховоусрцањихова, илуковињиховидасесломе.НекаразумејудасиТиБог, јединиТворитељпреславнихчудеса."Затимпослапоблагородникесвоје, велможеивојводеивојнике,великеимале.Призвавшиихсеби, речеимонаиласкубезбројнихиноплеменика. Кадасесвиутишаше,онимтихимиспокојнимгласомсвимаскупаговораше:"Ви, одруговиибраћомоја, велможеиблагородни, војници, војводе, великиимали,самистезналиивиделиколиканамједобраБогуживотусвомдаровао, иничегакрасногислаткоговогасвета, славеибогатстваисвегаштојељудимапотребнонелишинас; него,штавише,Оннамиумножи. Затоаконамштоневољноиболнобуде, данебудемонедобротворниинеблагодарниЊемузаово.Аконаммач, илирана, илихиљадесмртидогодисе, поднесимотослаткозаХристаизаблагочестивуверунашеготачаства. Бољенамјеуподвигусмрти,неголистиданиропскиживот. Бољенамјеубојуодмачасмртподнети, неголиплећанепријатељиманашимдати. Многопоживесмозасвет, постарајмосе, дакле,даускороподвигстрадалачкипримимо, дабисмопоживеливечнонанебесима.ИменујемосебевојницимаХристовим, страдалцимазаверу, какобисмосеуписалиукњигуживота. Непоштедимотеланашауборењу, даодПодвигополоникасветлевенцепримимо.Страдањарађајуславу, атрудовипосредујузапочинак."Тимидругимречимакнезнаоружавојникеинаподвигмногетрадалцеприпреми.Исвехвални, мужаственииблагородниратницикојеродииподижесрпсказемљакаопрекраснемладицеиизабранекедреливанске, миломиљубљеномсвомегосподаруовакоодговараху:ЖИВАЖРТВАГОСПОДУ"МИ,господиненаш, откакозаједничкомприродомодоцаимајкерођенибисмо,Богаитебепознасмо. Богнасподиже, ативаспита,каочедаотхраниикаосиноведарова, каобраћузаволеикаодруговеуспоштова. Свимизаједничариипријемницибисмославе, богатстваисвихкрасотасвета, весељаирадостии

војинства. Љубавичаст, свеобилноодтебепримисмо, дарадозатебе, заверуизаотачаствоумремо. Нећемопоштедетисебе, знајућидапослеовогаимамоотићиисапрахомсмешатисе. Умримодасвагдаживибудемо, принесемоБогусебежртвуживу, некаонегдапривременимипреварнимгошћењемзанасладунашу, већуподвигукрвисвоје.Непоштедиможивотсвој, даживописанузорпослеовогадругимабудемо. Небојмосестрахотекојаиденанас, ниустремљењанечастивихпротивниканасрнулихнанас. Аконастрахигубитакбудемомислили, нећемоседобраудостојити.Акобисмоонекомташтомделумислили, ништаодчаснихподвиганебисмоостварили.МисеимамоборитисаИсмаилћанимакаосанашимнепријатељима, макарнаммачглаву, копљеребраисмртживотузели. Ми,садруговиисаборци, узмимотегобунегдашњихвојникакојисусадакодХриста,дабисмосесХристомпрославили. Мисмоједнаприродаљудскаподвргнутаистимстрастима, иједангробданамбуде, иједнопољенекаприхватителанашасакостима, едабинасприхватиласветлаеденска(рајска)насеља".

МИЛОШ УБИСУЛТАНА

КАДАзатимотпочекрвавибојизмеђуКрстаинекрста, измеђухришћанаимухамеданаца, тадаједанодЛазаревихвојвода, поименуМилошОбилић, успедасепробиједосамогшаторасултанаМуратаидаовогараспориножемиубије. ОвоучинивојводаМилошизбогтогаштосугамногизавидљивциопадаликодкнезадаћеонбитисрпскииздајник. Муратовоубиствоспрваунесевеликупометњуутурскувојску, итадајеЛазаревавојсканаглонапредовала.Самкнезсејуначкибориои, какозањегакажеТроношкилетописац, "имађашенасебишеснаестранакадајеусеонатрећегкоња,поштодваподњимвећбехуубијена".НопромисаоБожјибешекнезуиСрбиманазначиодругиисходизовеборбе. ЈерпослепрвогсрпскогналетаипогибијесултанаМурата, његовсинБајазитприкрисмрттурскогацараисилнимналетомилукавимзамкамаухватиипогубичеститогакнезаимногењеговевојводе.ОтомеовакопишеКонстантинФилозоф:"КадакнезустадеикретенаИсмаилћане, сукоббинапољуКосову. ИупрвимаходолевахуЛазаревиљудиипобеђиваху.Аливећнебешевремезаизбављење.Стогасинтурскогацара(Бајазит) ојачаопетутојсамојбициипобеди,јерјеБогтакодопустиодасеовајвеликиЛазарионикојисусањимувенчајувенцеммучеништва.Лазардостижеблаженусмрттакоштомујеглавапосечена, ањеговимилидруговимолилисуусрднодабудупогуљбенипрењега, даневидесмртњегову. Овабиткабигодине1389, месецајуна15. дан, кадаЛазарпримимученичкусмрт".

НЕБЕСКОЦАРСТВО

ПОсвеопштемнародномидревномпредању,светомкнезуЛазарусепредовубиткујавиоанђеоГосподњиипитаогакојемсежелиприволетицарству, дали

царствуземаљскомилицарствунебеском? Помолившисенајпреусеби,небочежњивикнезјеодговориоанђелуБожјем: "Акоћусеприволетицарствуземаљскоме, онојезамалена, тренутноипролазно, анебескоцарствојеувекидовека."ИтакосебогољубививладарсрпскисвецелоопределиозаЦарствоХристаЦарананебесимаисасвимсвојимхристољубивимнародомсмиренопокориосвесавршенојвољиБожјој, којајеврховнизаконнебаиземље. Затојеисада, предџелатомБајазитом,мирноиспокојностајао, очекујућидапримимученичкусмртзаверуХристовуизаотачаствонародасвогахришћанскога.

КНЕЗЛАЗАРИКОСОВСКИЗАВЕТ(5)

Господе, спасинародмој

КНЕЗЛазарнијетражиослободу"посвакуцену", тј. слободуодБогаибезБога,негослободууБогуисаБогом, изатојемирноприклониоглавуподмачнехришћанинов,молећисеусебиБогуовако:"Створитељумој, којисудишзнанеинезнанегрехенаше, ТебивапијемиТебисемолим: опростимисвештосампропустиоучинитипосветојвољиТвојој, испасиовајнародмој, илибољерећинемојнегоТвојнарод, Господе."ЗатимпредадедушусвојуурукеПодвигоположникаХриста. РаставившисеодтелаземљаногицарстваземаљскоградиХриста, онспаседушусвојуидушународасвојега, задобибесмртноцарствонебескоиБогуприведемноштвомученика. АисветотелоњеговоГосподнепредадераспадљивости, негогапрославинетрулежношћуимногимдаровимачудотворства.Наиме,кадаБајазитвидескаквимдостојанствомпримисмртовајхришћанскикнез, онпослебиткедопустимонасимакојиискахутелоЛазаревотегаониузешеичеснопогребошеуцрквиСветогвазнесењауПриштини. После, пак, годинуданаЛазаревисиновиСтефаниВук, посаветусрпскогпатријархаизаједносаклироминародом, откришемоштисветогвеликомученикаинађошетелоњеговонетљено(нетрулежно) ичитаво, којеиспушташемногииблагохулнимирис. ЈерГосподдаденетљеностсветомтелуњеговомкаонесумњивидоказмучеништвањеговогзаХристаибогоугодногживотаисветостињегове. Узевшисветотело, свискупакретошеулитијиказадужбинињеговојманастируРаваници. УспутсвратишеуманастирНовуПавлицу, задужбинуЛазаревихсестрићабраћеМусића,којитакођеизгибошенаКосову.НатомпутулитијусретечеснаудовицаЛазарева, кнегињаМилица. Тусвечану,алиитужнулитијуовакоописујесрпскипатријархДанилоТрећи:"БЛАГОЧЕСТИВАидостојнахвале,кнегињаМилица, сапрељубазнадвасинањенаисасвимаблагородницима, изишавшиусретањеиблизубившимоштијуновомученикаЛазара, нањихјепалаизагрлилаих. Извансебејебила, каодајепосталаполумртва. Азатим, тргнувшисекаоодсна,вапајимавеликимуздисаше:`Авајмени, штомиседеси! Изненадамиљутооружјепрођекроздушумоју.СличноЈеремијиимениоводође. Послушајмекакоуздишем, какотужим,анеманикогадамеутеши. Девојкемојеимладићимојиодведенисууропство.Обешчадимемачкаосмртудому. Исвинепријатељимојичушезазломојеизарадовашесе.

Такопримихизненада. Оволијачеках: пастиилишитисесупружанстваимилогмииљубазноггосподинакнеза, сасветлимиизабранимимужаственимихрабриморужницима. Плачитесамномпољаидолине, штобистезаједничарителаикрвиових.Ридајтесамномитужитевимајкепрељубазнедеце, женедобропобеднихмужева, рођациљубазнихсвојих...`Исвиосталиовослушаху, ивапајимаигласовимаиуздасимасвеместооноиспуњаваху.Амноштољудиблагороднихинародастечесе, исвисаставишеплачиридањенеутешно.Одболоваиуздахасрцакаолавовиданоктимаутробераздираху.Синовиоцазваху, ипотчињенигосподарасвога. Свискупазаједнострадахуитрпљахуболове, страдајућикаодасувансебе."ТакоотомепишепатријархДанило.Аотојсвеопштојисвенароднојтузииболузасветимкнезом, пишеиспоменутиКонстантинФилозоф:"Атаданебешеместауцелојземљитојгдесенијечуотужнигласридања, ивапајкојисенеможенисачимупоредити; толикибешедасесвимовимваздухиспуни,такодајеусвимовимпределимаРахилаплакалаинијехтеладасеутеши, несамозбогпобијенедецесвоје, негоизбогбогоизабраноггосподинаЛазара, јернињеганињихвишенеманаземљи."БојнаКосовупољуснажноједеловаонасавременике, алијеосталомалопоузданихвестиотокуиисходубитке. Ужестокомсударудвејувојскипогинуласуобавладара, кнезЛазарисултанМурат.НаКосовупољупогинуојекосовскивеликомученикЛазарињеговивитезовисачитавимпоколењемсрпскевластеле.

ЈЕДНАЗЕМЉА, АДВАГОСПОДАРА

ЦарМуратеуКосовопаде,Какопаде, ситнукњигупише,ТејешаљекаКрушевцуграду,НакољеносрпскомкнезЛазару:"Ој,Лазаре, одСрбијеглаво!Нитјебило, нитиможебити:Једназемља, адвагосподара,Једнараја,двахарачадаје;Цароватиобанеможемо,Већмипошљикључеихараче,Златнекључеодсвојихградова.

КНЕЖЕВАВЕЧЕРА

СлавуслависрпскикнезЛазареуКрушевцу, мјестускровитоме.Свугосподузасофрусједао,свугосподуигосподичиће:сдеснестранестарогЈуг-Богдана,идоњегадеветЈуговића;аслијевеВукаБранковића,иосталусвугосподуредом;

узаставувојводуМилоша,идоњегадвијесрпскевојводе:једномијеКосанчићИване,адругојеТоплицаМилане,Царузимазлатанпехарвина,паговорисвојгосподисрпској:Комећ̀овучашуназдравити?Акоћујенапитпостарјештву,напићујестаромЈуг-Бодану;Акоћујенапитпогосподству,напићујеВукуБранковићу;акоћујенапитпомилости,напићујемојимдеветшура,деветшура, деветЈуговића;акоћујенапитпољепоти,напићујеКосанчићИвану,акоћујенапитповисини,напићујеТоплициМилану.Та, никомеједругомнапитнећу,већуздрављеМилошОбилића!ЗдравМилошу, вјероиневјеро!Првовјеро, потоњаневјеро!СјутраћешмеиздатнаКосову,иодбјећитурскомцар-Мурату!Здравмибуди, издравицупопиј,винопопиј,аначасттипехар!"СкочиМилошнаногелагане,паксеклањадоземљицецрне:"Валатебенатвојојздравици,наздравициинадарутвоме:ал̀неваланатаквојбесједи!Јер,такомевјеранеубила,Јаневјераникадбионисам,Нитсамбио, нитићукадбити,негосјутрамислимнаКосовузаришћанскувјерупогинути!Невјератисједиузкољено,исподскутапијеладновино-апроклетиВучеБранковићу!СјутрајестелијепВидов-данак,виђећемонапољуКосовукојевјера, колијеневјера!Атакомибогавеликога,јаћуотићсјутранаКосово,изаклаћутурскогцар-Мурата,истаћумуногомподгроце;

аколимиБогисрећададетесездравоуКрушевацвратим,везаћугаузтобојнокопље,каоженакуђељузпреслицуносићугаупољеКосово!"

КНЕЗЛАЗАРИКОСОВСКИЗАВЕТ(6)

Западславипобеду

НајстаријавестоКосовскомбојузабележенаједванаестданапослебитке. РускимонахиходочасникИгњатијезатекаосенатурскојтериторији. Онсведочи:"МуратјебиоотишаоуратпротивЛазара, српскогкнеза. Кружиојегласдасуобојица, МуратиЛазар, билиубијениуједнојбици. Застрашениовимнемирима,поштосмосеналазилиудржавиТурској, митрополитотпустимонахаМихаила,епископМихаилоотпустимене,ИгњатијаиСергејаАзакова, свогамонаха."Ниједномречју, монахнеспомињетурскупобеду. Напротив, Муратовасмртјеизазваланемиреипометњууевропскомделутурскогцарства.КраљТврткоКотроманићјеписаопочеткомавгустаТрогиранима, двамесецакаснијеиФирентинцима,славећипобедунадТурцима. БосанскикраљсехвалиодајепобедаделоњеговевојскекојујепредводиоВлаткоВуковић. ПисмоФирентинциманијесачувано, алисеизњиховогодговора20. октобра1389. годинеможенаслутитисадржајТвртковогписма. Фирентинскаопштинајечеститалакраљутврткупобеду. НаЗападсустизалевестиохришћанскојпобеди. ЗвонацрквеНотр-дамуПаризусусеогласила, славећипобедунадневерницима. УвестимакојесустизалепрецизносеодређуједатумбиткеинаглашаваместопогибијесултанаМурата. Утимвестимасултановасмртсеприписуједванесторицизаверенихратника. Бројвојникаангажованихубицинијепоуздан. ФилипМезијерпомињедвадесетхиљадаратниканаобестране. Онјеоктобра1389. годинезаписаодасуМуратињеговсинпотпуноразбијениупределимаАрбаније. Пословичнодоброобавештени, Млечанисуујулу1389. дочули"засмртреченоггосподинаМурата". ПослалисуписмасултановимсиновимаБајазитуиЈакубу, незнајућизапогибијуовогдругог.ИзписамавизантијскогретораДимитријаКидонаупућенихизгнаномцаруМанојлу,ненаслућујесетурскапобеда. "Онајпроклетник(Мурат) веомаосионпремаБогуињеговојбаштиниаистовременовеомадрзакпремасвима, саданестадеипогибе." УдругомписмуКидонкаже: "Итакотвојаодсутностсаданамапомрачујерадостзбогпобеденаднепријатељем." Заразликуодовихвести,КонстантинФилософ, биографдеспотаСтефанаЛазаревића, приписујепобедуТурцима.ГубициуКосовскомбојубилисупоразнизаобестранеусукобу.Османскоцарствојелакшепреболелосатирањесвојевојске. СрбијанијемогладанадокнадипогибијукнезаЛазара, феудалногплемстваивитезова. Осталајеобезглављенанадужевреме. Последицебиткенатонедвосмисленоуказују.ОдмахпослебојателокнезаЛазарасахрањенојеуцрквиСветогСпасауПриштини. Његовапородицајеузблагословсрпскогпатријархаиепископа,

пренеламоштиКосовскогНовомученикауманастирРаваницу. МоштисууспутпочивалеуманастируНоваПавлица, задужбиниМусића, косовскихстрадалника.МилицајеуРаваницидочекалаповорукусаМоштимасвогамужа. КонстантинФилософсведочи: "Атаданебешеместауцелојземљитојгдесенијечуотужангласридањаивапајкојисенеможенисачимупоредити; толикибешедасесвимовимваздухиспуни."ГодинуилидвепослеКосовскогбоја, кнезЛазарјепроглашензасвеца. ЗавремевеликесеобеСрбаподпатријархомАрсенијемИИИЧарнојевићем1690. године,моштисветогкнезаЛазарапренетесууСент-Андреју, аседамгодинакаснијеуфрушкогорскиманастирВрдник. Удобареволуције1848. годинењеговемоштисупремештенеуФенек, потомуКленак. ПослетримесецавраћенесупоновоуВрдник.ПочеткомДругогсветскограта, архимандритЛонгинЛазаревемоштисклањауманастирБешенево, ааприламесеца1942., предусташкимзлочинцимаипренетесуубеоградскуСаборнуцрквугдесупребиваледо1989. године, кадасу,наконсвечаногобиласкасрпскеземље,после600 година, враћенеуманастирРаваницу,гдепочивајуиданас.МученичкасмрткнезаЛазараињеговоопределењезацарствонебескодубокосуукорењениусвестисрпскогнародакојијеуњеговојжертвипрепознаосвојуисторијскусудбину.СрбијајенаКосовупољуизгубиласвецакојићесвеколикоутицатинадуховниидентитетсрпскогнарода.ПогибијакнезаЛазарааињеговевојскеостаћекаојединственпримердуховнепобедехришћанскецивилизације.Поисторијскимпоследицамаидуховномзначају, Косовскабиткаприпадаредусудбоноснихбитака,каоштосуТермопилскикланац(480. годинап.н.е). БиткакодПоатјеа(732 године) иКуликовскопоље(1380. године).СрпскинародрачунаисторијсковремепремаКосовскомбоју, свиосталидогађајисусеодигралипреилипослењега.

ИсидораСекулићКОСОВО, НИТИЈЕПРЕСТАЛО, НИТИЈЕНЕСТАЛО...

ОдкнезаЛазараиМурата, прекоразнихустаника, прековладарскихнапораЊегошевихињеговепоезије, прекоКуманова, прекоАлбанијеиКајмакчалана,прекосредњовековненашеуметности, прекоМештровића-оно, Косово, живииживећеисутраипрекосутра, иакоувеккаонештодругоитреће,политичко,културно, уметничко, научно.Косовокојејесвевећаивећасумаистинаскојимасемидружимоиунечембитномнемењамо. КаоштолатинскедржавејошоддревногРимаповлачесвојиус, нус, фас, тојествољу, правицуинаредбеодљудиипоБожјемиморалномзакону, такоминосимонаслеђекосовскодаљекрозразнесавременедогађаје, алиувексавезаношћузанештоштоједревнокосовскиелеменатунашимприродамаиопредељењу...МиодрагПавловић

ГОВОРКНЕЖЕВУОЧИБИТКЕ

Никојошнијепроклеотопољегдесунамкосидбукосовиспремили,евојагапроклињемпреноштогаугледахиникотонечује, усамоћизборим.

Многосебунараукнежевиниотвараноћасдапосеченеглавејунакасутраубистринувекавековаприме.Ивукјекрозкобипитомпостао,атравеуподрумимамогдвораподивљалеподижукамен.

Саземљоммерастају,узвишеностиуљутескутовесамизгнан.Новојскеимноштвазапоразезнају,усамоћијасамопобедуимамдабирам.Могулискупитирекерајскедаопточимнародсвојоклопомводевечне?Залудмецаремзовукадмивеликемоћинисудате!Дрвећубихзавештаосвојемоштидасеразлистајуиплоднепостанусудбиномстабала.Ночаснибрдопреображењанисујошстигли,колојемучењауменисобртањемпочело.

Сутра, сутратек, изаседамбреговаприћићудворимаобећаним,сиротиштејетамозасиротечијуповоркуводимевозарукукрозноћ.

ПОХВАЛАСВЕТОМ КНЕЗУЛАЗАРУ

Украсотамаовогасветаваспитаваосисеодмладостисвоје,оновиМученичекнежеЛазаре,икрепкарукаГосподњамеђусвомземаљскомгосподомкрепкогиславногпоказате.Господствоваосиземљомотачастватииусвимдобротамаузвеселиосиурученетихришћанеимужаственимсрцемижељомпобожостиизашаосиназмијуинепријатељабожаственихцркава,

расудившидајенеистрпљивозасрцетвоједагледашхришћанеотачастватиовладанеИзмаиљћанима,небиликакоовопостигао:даоставишпропадљивувисотуземаљскоггосподстваидасеобагришкрвљусвојомисјединишсавојницимаНебескогЦара.Итакодвежељепостигаојеси:измијуубиојесиимучењавенацпримиојесиодБога.

Саданепредајзаборавувољенатичедакојасисиротаоставиопреласкомтвојим,јероткакоситиунебескомвесељувечном,многебригеистрадањаобузешевољенатичедаиумногиммукамаживотпроводе,поштосуовладаниИзмаиљћанима.Исвиманамјепотребнапомоћтвоја,тесемолимомолисезаједничкомВладикизавољенатичедаизасвекојиимсаљубављуиверомслуже.Тугомсумногомздруженавољенатичеда,јероништоједошехлебњиховподигошенањихбунувеликуитвојадобраузаборавставише,оМучениче.Ноакосиипрешаоизживотаовога,бригеистрадањачедасвојихзнашикаоМученикслободуимашпредГосподом.ПреклониколенапредВладикомКојитевенчао,молидамноголетниудобруживотвољенатичедапроводебогоугодно,молидаправославнаверахришћансканеоскудностојиуотачаствути,молипобедитељаБогадапобедуподаривољенимтичедима,кнезуСтефануиВуку,заневидљивеивидљивенепријатеље,јеракопомоћпримимосБогом,тебићемопохвалуиблагодарењедати.Саберизбогсвојихсабеседника, СветихМученика,исасвимасепомолиПрославитељутиБогу,известиГеоргија,покрениДимитрија,убедиТеодора,узмиМеркуријаиПрокопија

и40 севастијскихмучениканеостави,учијеммучеништвувојујучедатвојавољена.кнезСтефаниВук,молидаимсеподаодБогапомоћ,дођи, дакле, упомоћнашу, магдедаси.

Намојамалаприношењапогледајиумногаихурачунај,јертебинепринесохпохвалукакомиприличи,већколикојемогућемаломемиразуму,пазатоималенаградечекам.Ненисититако, милимојгосподинеисветимучениче,биомалодаранупропадљивомималовечном,коликовишеунепролазномивеликом,штопримиојесиодБога,јертелеснострануменеутуђиниисхрањиваојесиизобилно,тесадатемолимобоје:дамеисхранишидаутишашбуруљутудушеителамојега.Јефимијаусрдноприносиовотеби, свети.

КНЕЗЛАЗАРИКОСОВСКИЗАВЕТ(7)

Женанакормилуземље

СУДБИНАсрпскогнародасеувременупослепадаподтурскувласт, неретко,поистовећујесасудбиномсветороднелозеЛазаревића. СавдуховнииполитичкинапорЛазаревићусуподредилинајдалекосежнијемциљу, опстанкународаидржаве, борећисесасиламанемерљивим.Родоначелникдинастије, ЛазарХребељановић, одставиоцанадворуцараУроша,израстаувеликогкнезаисамодржцасвихСрба. ПолитичкимидуховнимпрегнућемзаслужиојеблагословЦрквеипрвенствоувладарствунадсрпскимземљама. Баштиникнемањићкедржавеитрадиције, кнезЛазарнијебиолишенправанасрпскипресто, нитиправанацарствонебеско. Немањићкитронјезадобиополитичкомвештиномихраброшћу. ЦарствонебескојезаслужиомученичкомсмрћунаКосовупољу.ПослекнезаЛазара, прворођенисинСтефаннијенаследиооца. КнегињаМилицајевладалаСрбијомуместомужавеликомученикаималолетногсина. Сачувалаједржавуинарод.ПредалајевластпрворођеномсинуСтефану1493. године, надржавномсаборукојијеонасазвала. Примилајемонашкипостриг, проводећиу

монашкомтиховањупоманастиримасвојепоследњедане.ДеспотСтефанјеуправљаоСрбијомсведо1427. године. Никаднијебиолишенвладарскогправа, мадасумногижелелидамутооспоре. НајупорнијијебиоњеговбратВук. "НовиПтоломај",какосузвалиСтефанањеговисавременици, једуховнополитичкииекономскиуздигаодржаву. УњегововремебилајетоноваСрбија.ДеспотСтефанјебиопоузданратник, вештдипломата, сјајанкњижевникинеуморниградитељ.ДелиојесадругимасвештомујеБогдао. ПрестоједобровољнооставиосестрићуЂурађуБранковићу. ВладарисветороднелозеЛазаревићауврштениуИменословСрпскеправославнецрквесветибилису:великомученикЛазар, царицаМилица, преподобнаматиЕвгенија(Јефросинија) исветидеспотСтефанЛазаревић.

МОШТИСВЕТЕПЕТКЕ

КНЕГИЊАМилицасеродила, највероватније, 1333. г. ЊенотацВраткојеплеменитогрода, потомаквеликогкнезаидукљанскогкраљаВукана, прворођеногсинаСтефанаНемање. Око1353. удаласезакнезаЛазараХребељановића,ставиоцанадворуцараДушана.Сањимјеизродилапеткћериитрисина.НајстаријегСтефанародилајеу44. годиниживота, највероватније1377. године.СредњисинВукугледаојесветдвегодинекасније, анајмлађиДобривојесеродио1881. године, иумроубрзопорођењу.ПослепогибијекнезаЛазаранаКосовупољу, кнегињаМилицауправљаСрбијомсамалолетнимсиновимаСтефаномиВуком. НијемоглаодолетиТурскојнаУгарској. Ујесен1389. године, послеКосовскебитке, угарскикраљЖигмундопленинезаштићенуСрбију, пунхвалезајуначкодело. СледећегодинепренелајетелоВеликомученикаЛазараизПриштинеупрестоницуКрушевац, изцрквеСветогвазнесењаукнежевузадужбинуРаваницу.Кнегињаубрзонапуштамирјанскиживот. НаБадњиданпримамонашкипостригуцрквипресветеБогородицеуЉубостињи. ПоштосетогаданаслависпоменпреподобнеЕвгеније, добијаимеовемученице. ПрвемонашкеданепроводиуманастируЖупањцу, близупрестоницеКрушевца.ПозавршеткузидањаманастираЉубостиње, монахињаЕвгенијасамонахињомЈефимијом(Јеленом, женомдеспотаУгљешеМрњавчевића) прелазиутајманастир.Тупроводевремеумолитви,сећајућисетешкихимученичкихкосовскихдана, сталномислећинаСрбију. Кадајегодзатребало, билесунауслузиСтефануЛазаревићу.Турско-српскавојскадоживелајепоразуБосни, јануара1397. године. КривицазанеуспехјеприписанаСтефануЛазаревићу. МонахињеЕвгенијаиЈефимијапошлесууградСер, султануБајазитудаоправдајумладогсрпскоггосподара. Преуласкауградпресрелисуихсветогорскимонасисамолбама. МонахињаЕвгенијаихдароваповељомкојомсуповраћенаправаХиландаранаселоЛавочу, наБиничкојМорави. ЈефимијаимјепоклонилазавесузацарскедвериуцрквисветеБогородицехиландарске. ОдсултанасудобилеопроштајзаСтефанаЛазаревићаиизмолилемоштисветеПетке, заштитницематиЕвгеније. ИзВидина, гдесупочивале, моштимајкеПараскевепренетесууКрушевац1397. године, нарадоствасцелогнарода.

БРЕМЕВЕЛИКЕВЛАСТИ

КРАЈЕМ 1402. године, матиЕвгенијаидеопетуСердамолизаблуделогсинаВукадасевратиуСрбијуипокорибратаСтефана. ИзСерасевратиларазочаранаусинаВука, алирадоснаштојевиделапрепорођенудеспотовину. Последњеовоземаљскеданепровелајеусвојојзадужбини, манастируЉубостињи. Двадесетпетогсептембра1405. годинепримивеликусхимуиимепреподобнеЈефросиније.УпокојиласеуХристу11. новембра1405. године.КултпреподобнеЈефросинијепојавиосеврлорано,посебнојепредањеоњојприсутноуманастируЉубостињи.Службаучастсветитељкесастављенајетек1942. године, поугледунаслужбепреподобнима.КонстантинФилозофјеокнегињиМилицинаписаојелепослово."АдостославнаивеомамудраМилица, којапревазилазишемногеизабранематере,оставшисама, беше, каоштовелиСоломон, `мужаственажена̀иимађашесветеврлине. Тооњојзнајусвиокоње, којисупоцрпелимилостињеизњенерукеијошмногадругадобра. Примившинасебетаковеликувласт, зналајеисвтетскествари,укојимајетешкоснаћисе. Полепотиидобротисвојојонанебешесаможена, негоиОдисејмудриумногимстварима. Коћеизрећисвањенадела? Коћеизбројатисвебожанственеисвесветеукрасеидаровењенецрквамаиманастирима? Косенећезадивитигледајућињенпобожниодноспремамонасима, којисуокренутијединомеБогу? Оназаистаделимасвојимпревазилазишезаповести, ииђашенапреднасвевећеивећедело".СадвојицомсиновапреподобнаЕвгенијаприказанајеуцрквиманастираЉубостиње. ЊенликсеналазиуДобрунуиОраховицигдејеприказанакаовладаркакаоиуолтарубеоградскеСаборнецрквегдејепредстављенакаосвета.Српскацрквајепрославља1. августа/ 10. јула.

МОНАХИЊАЈЕФИМИЈА

(ЈЕЛЕНА,женадеспотаУгљешеМрњавчевића, акћићесараВојихне, којасепослепогибијесвогамужа1371. замонашилаидобилаимеЈефимијаживелајесакнегињомМилицом, којасеисамазакалуђерила. Најважнијињенрадје, "ПохваласветомкнезуЛазару", којујеонанаписала, азатимизвезлазлатомнапокровузакивоткнезаЛазара. Похвалајеизвезена1402. године).

ПОХВАЛАСВЕТОМКНЕЗУЛАЗАРУ

Украсотамаовогасветаваспитаваосисеодмладостисвоје,оновиМученичекнежеЛазаре,икрепкарукаГосподњамеђусвомземаљскомгосподомкрепкогиславногпоказате.Господствоваосиземљомотачастватииусвимдобротамаузвеселиосиурученетихришћанеимужаственимсрцемижељомпобожностиизашаосиназмијуинепријатељабожаственихцркава,

расудившидајенеистрпљивозасрцетвоједагледашхришћанеотачастватиовладанеИзмаиљћанима,небиликакоовопостигао:даоставишпропадљивувисотуземаљскоггосподстваидасеобагришкрвљусвојомисјединишсавојницимаНебескогЦара.Итакодвежељепостигаојеси:измијуубиојесиимучењавенацпримиојесиодБога.

Саданепредајзаборавувољенатичедакојасисиротаоставиопреласкомтвојим,јероткакоситиунебескомвесељувечном,многебригеистрадањаобузешевољенатичедаиумногиммукамаживотпроводе,поштосуовладаниИзмаиљћанима.Исвиманамјепотребнапомоћтвоја,тесемолимомолисезаједничкомВладикизавољенатичедаизасвекојиимсаљубављуиверомслуже.Тугомсумногомздруженавољенатичеда,јероништоједошехлебњиховподигошенањихбунувеликуитвојадобраузаборавставише,оМучениче.Ноакосиипрешаоизживотаовога,бригеистрадањачедасвојихзнашикаоМученикслободуимашпредГосподом.ПреклониколенапредВладикомКојитевенчао,молидамноголетниудобруживотвољенатичедапроводебогоугодно,молидаправославнаверахришћансканеоскудностојиуотачаствути,молипобедитељаБогадапобедуподаривољенимтичедима,кнезуСтефануиВуку,заневидљивеивидљивенепријатеље,јеракопомоћпримимосБогом,тебићемопохвалуиблагодарењедати.Саберизбогсвојихсабеседника, СветихМученика,исасвимасепомолиПрославитељутиБогу,известиГеоргија,покрениДимитрија,убедиТеодора,узмиМеркуријаиПрокопија

и40 севастијскихмучениканеостави,учијеммучеништвувојујучедатвојавољена.кнезСтефаниВук,молидаимсеподаодБогапомоћ,дођи, дакле, упомоћнашу, магдедаси.

Намојамалаприношењапогледајиумногаихурачунај,јертебинепринесохпохвалукакомиприличи,већколикојемогућемаломемиразуму,пазатоималенаградечекам.Ненисититако, милимојгосподинеисветимучениче,биомалодаранупропадљивомималовечном,коликовишеунепролазномивеликом,штопримиојесиодБога,јертелеснострануменеутуђиниисхрањиваојесиизобилно,тесадатемолимобоје:дамеисхранишидаутишашбуруљутудушеителамојега.Јефимијаусрдноприносиовотеби, свети.

КНЕЗЛАЗАРИКОСОВСКИЗАВЕТ8

Устаобратнабрата

ПоследицеКосовскебиткебилесутрагичнепоСрбију.ДржавасенашлаупроцепуизмеђуТурскеиУгарске, безгосподараинеопходневоно-политичкеснаге. Ујесен1389. годинеугарскикраљЖигмунднападаразборитуудовицу, кнегињуМилицуималолетногСтефанаЛазаревића. ХвалиосеусвојојповељидајеградовеуШумадијијуначкиосвојио. СултанБајазитјебиовољандасклопимирсаСрбима.КнегињаМилицајесасултаномутврдиласпоразум, прихватајућивазалскеобавезе.Призналајеврховнувластсултана, обећаламудавањепомоћневојскеуслучајуратовања. ОбавезаласедапринчевиСтефаниВукдолазенасултановдвор. Узто,кнегињајемораладатинајмлађукћеркуОливерууБајазитовхарем.ТадаиунекесрпскеградовеуђошеТурциизаједносаСрбимаочистишеземљуодУгара.СукобиизмеђуТурскеиУгарскесунастављенисавећомжестином. КодНикопоља, септембра1369. годинедошлоједожестокогбоја.ХансШилтербергерусвојој"Хроници" сведочидајесултануБајазитуупресудномтренуткуприскочиоупомоћСтефанЛазаревићкојијесатроМађареинатераоихубег. Збогзаслугау

НикопољскојбицисултанјеСтефанупоклониовећидеообластиВукаБранковића,одДечанадоПриштине.ТурскавојскајеудариланаБоснујануара1371. годинеистрадалаодјакезимеиснега. КривицајепаланаСтефаназбогњеговихнаводнихвезасаМађарима.ПринцСтефанјеудипломатскумисијупослаокнегињуМилицу-матиЕвгенијуисмиренумонахињуЈефимију. УзпомоћсултанијеОливере, СтефанЛазаревићјеодбрањенодоптужби. Тојепрвопосланствокојесуводилежене, двесмернемонахињеизузетнихдуховнихспособности. ОдсултанаБајазитаизмолилесуМоштисветеПеткеипренелеихуСрбију, нарадостЦрквеинарода. ЛепзаписоовомподвигуоставиојеучениГригоријеЦамблак.СтефанЛазаревићнијеимаомираниусвојојдржави. СтарибунтовнициНиколаЗоићиНовакБелоцрквићпокушалисудаојачајувластнарачунмладогпринца.Стефанјесазнао(одТурака) штамуспремалокалнавластела, пајепредухитриозаверенике. Новакјепогубљен, аНиколазаробљенуградуОстровици.Заједносапородицомпредатисуманастируначување.БиласутоонаистагосподакојасусепобунилапротивкнезаЛазара.ТурскисултанјенаконизмирењабионаклоњенпринцуСтефану. Поштоваогајекаосинастаријегиљубљеногиподучаваополитичкимвештинама. Наговараогаједауклонистаруиствориновувластелукојајезахвалнијаиоданијавладару.КонстантинФилозофпишедајеБајазитпредосетиодаћепослењеговесмртипочетиборбеокотурскогпрестола. СтефанујепрепоручиодаискористиметежуТурскојииојачаСрбијуусвакомеправцу.ПредосеЋањатурскогсултанабиласуискренаиоправдана. Татарисуугрозилиотоманскоцарство. Сукобјебионеизбежан. СтефанЛазаревићје, поштујућивазалнеобавезе, сасрпскомвојскомпомагаотурскомвладару. КодАнгорекрајемјула1402. године, заметнуласевеликабитка. Бајазитјезбогиздајепораженизаробљен. Умројеуропству, мартанареднегодине.ИсточниизворисведочеовитешкомпоступањусрпскевојскеипринцаСтефана.Узалуднисуипакбилизагони(јуриши) српскихвитезоваичудањиховогјунаштва.Наконбоја,војскајестигланаБосфор, истимпутемкаоудавнавременагрчкиратницичувеногКсенофонта.СрпскувојскујеуЦариградусапоштовањемдочекаоцарЈован. ВизантијскисуверенјетражиопомоћодЗападазакрсташкиратпротивТурске. НамераваоједаиСрбијуукључиутуакцију. ПринцаСтефанадариваојетитуломдеспота,владарскомчашћуизацарске. Деспотујепонудиозаженусвојусвастику, кћеркумитиленскоггосподараФранческаГатилузија. ВеридбајеобављенауМитилени, асвадбаучињенатригодинекасније.НовисултанСулејманбиојекиваннадеспотазбогњеговихвезасаВизантијом.НестрпљивиЂурађБранковић, сестрићСтефанов, успоставиојевезусасултаномснамеромданашкодиујаку. ТурцисувребаличетекојесусеизЦариградавраћалеуСрбију. КодместаЧрноменапосеченјеједанодредсрпскевојске. НападомјекомандоваотурскивојсковођаСариџе, закогасеверуједајезаробиокнезаЛазаранаКосовупољу.ДеспотСтефаниВуксусеизМитиленелађамапребацилиуЗету, гдесуихдочекалисестраЈеленаизетЂурађБалшић. БрижнакнегињаМилица, монахињаЕвгенија, бринулајезасудбинусиноваидржаве.

ЛазаревиЋииБранковићисубилиљутозавађени, затојесукоббионеизбежан. НаКосовупољукодГрачаниценовембра1402. годинеодиграласебиткамеђуближомродбином. БранковићимасупомагалиТурци, којеједеспот(Стефан) потукаодоногу. ЊеговбратВукпретрпеојенеуспехпротивБранковића. ПрекоренодбратаСтефана, ВукјенапустиодеспотовинуипрешаокодТурака.ВладарСрбијеодлучиоједапроменидржавнуполитику. Одтурскогвазала, којисенијештедеоутурскимпоходима,постаојестаменизаговорникхришћанскеакцијепротивОтоманскогцарства.Затојеутоку1403. признаоврховнувластугарскомкраљуЖигмундуЛуксембуршком. ОвајмујезаузвратпоклониоБеоградиМачву.СвогаверногдеспотаобдариојепоседимауУгарској.ДеспотСтефанјепрестоницупренеоуБеоград, којијепостепенопрерастаоуправисрпскиградсаправославнимобележјима.Опасаогајебедемомпопутсредњовековнихградова. ПодигнутајеМитрополијасацрквомУспењаБогородичичног.

КУКАВИЦА,ЛАСТАВИЦАИЗМИЈАЈеднопредањеизричитокажедасунаконКосовскогбојатрисестреЛазаревекукаленепрестанозапогинулимбратом. Богујетокукањедотужилоинебешемуправо, теих, заказну, претвориуластавицу,кукавицуизмију. КаддођеЛазаревасубота, овесеогласе, апотом, сјесениопетзамукну. Никоихвишеневидиинечуједоследећегпролећа, тојестдоЛазаревесуботе.

ВаскоПопа, једаноднајвећихпесника20.века, окнезуЛазаруињеговимвитезовима

ВЕЧЕРАНАКОСОВОМПОЉУ

СвиседепровиднизастоломИвидеједандругомзвездуусрцу

ВенцоносацимломииделиЊиховузлатнупрошлостИонијеједу

СипаимупутуребелихбожураЊиховурујнубудућностИонијепију

ПоколенимаподстоломМачевиимтихореже

УчанциманастолуОгледасевечерњенебоИнанебукрајсутрашњегбоја

НадеснурукувенцоносцаСлећекосизачињепесму

КОСОВОПОЉЕ

ПољекаосвакоДланипозеленила

МладмесецкосиПшеницуселицуДваукрштенасунчевазракаСлажујеукрстине

КоснагласчитаТајнасловарасутапопољу

БожуристасалидонебаСлужечетирицрнаветраСједињеномкраљубојовника

ПољекаониједноНадњимнебоПодњимнебо

ВЕНЦОНОСАЦСАКОСОВАПОЉА

ДржинадланусвојуодсеченуглавуСветлозарнусвојузадужбинуИсунчевунамесницуУсвеопштеммраку.

СтојипресрећаннаоблакуБосуподеранојкошуљиОпасанрепомубијеногзмаја.

УпутирупрепуномкрвиНапресеченомвратуПарчадсањеговогмачапретварајуУдробнихлеб

СветамајкоСуботоПодругипутгарађа

ЖивјеуцрвенојкапиросеИграузапаљеномколубожураПеваупесмикосанаовомпољу.

БОЈОВИЦИСАКОСОВАПОЉА

ОвдегдесмоЗагосподарилисмоплавимпољимаИрудогорјимабезподножјаИвенчалисеСвакисасвојомзвездомимењакињом.

ОвдеуцарствукојесмостеклиСкрштенихрукунагрудимаНастављамобој

Настављамогаунатраг

ЈошнисмодецостиглиИБогзнахоћемолиикадастићиДопочеткабоја

ОдавдечујемоНегдевисоконаднамаЗеленупесмукоса

КНЕЗЛАЗАРИКОСОВСКИЗАВЕТ(9)

ВукударанаСтефана

ТежакударацзадеспотаСтефанабилајесмртњеговемајкеМилице.КнегињаМилица, монахињаЕвгенија, увеликојсхимиЈефросинија, упокојиласе11.новембра1405. године. СахрањенајеузадужбиниЉубостиња.ЗаживотаблагороднаматисмиривалајесиновеСтефанаиВука, амлађегодвраћалаодзлихнамера. ИпослеупокојењаостаојеприсутануСрбијиблаготворниауторитетсветематиЕвгеније.ВукЛазаревићјепркосиоСтефану. Тражиојеодњегадамууступиполовинудржаве. СултанСулејманмујепослаотурскеодредеподвођствомЕвренос-бега,победниканадМрњавчевићима.Уповељииз1406. годинедеспотСтефансезахваљујеБогуштогапреведеизпокорностинаслободуисанижегпрестоланавиши. Онје, последобијањаМачве,БеоградаиобластијужноодКопаоникаучврстиоположајСрбије. Највећипроблем

постабилностдржавепредстављаомујесуревњивибратВук. УзпомоћТуракакренуојенаСрбију. Деспотнијебиоспремандаспречиупад. Склопиојемир1409.годинеБратуВукупредаојејужнуполовинудржавесаКрушевцем. СледећегодинестрадалисуВукЛазаревићиЛазарБранковић. УборбамаокотурскогпрестолаподржавалисусултанаСулејманапротивбратаМусе. ПоражениМусанијемировао. БлизуФилипопољајула1410. годинезаробиојеВукаЛазаревићаиЛазараБранковићаиубрзоихпогубио.Мусапостадетурскисултанизаборавинадеспотовадоброчинства. ПриклонисеЂурађуБранковићу, љутомпротивникуСтефанаЛазаревића. Али, Ђурађсенамахпреобрати. Одосионогиосветољубивогплемићапостадеврлипоштовалацсвогаујака, деспотаСтефана. Схватиоједанеслогаводиопштемрасулу. СултанМусајепокушаодауклониЂурађа, алијеБранковићосујетиоњеговенамере.ПОЧЕТКОМзиме1412. године, ТурциизненадапровалишеуДеспотовину.ОпљачкашеВрањеиоколинуиударишенаНовоБрдо. Нападјеодбијензахваљујућиијуначкомподвигудубровачкихтрговаца, којисуградбраниликаодајењихов.ПомирењеизмеђуСтефанаиЂурађадонелоједеспотовинитоликожељеноспокојство, последесетгодинасмутњеиграђанскограта. Коначно, Србијасемоглапосветитиистинскојобнови.ПредосетиојесултанМусадајеСрбијаојачалаидакрећепутемсвеукупногпрепорода. Затојепочетком1413. годиненапаоСтефановудеспотовину, сажељомдајеонеспособинадужевреме.ЗаузеојеградовеБолван, Мтовац, КопријаниСталаћ. ДеспотуприскочишеупомоћвојводаСандаљ, мачванскибанИванМоровићисултановпротивникМухамед. ПодВитошем,нарециИскру, кодселаЧаморлуулето1413. султанМусаизгубибиткуиглаву.НовитурскисултанМухамедсеодужиосвојимсавезницима. СтефанЛазаревићдобиЗнепоље, градКопријанидругеобласти. ЗаједничкимнапоромдеспотаиЂурађазапочеосмогодишњипрепородСрбије. Привреднаикултурнаобноваузелајемаха. ГрадесеновиманастириВелуће, Тресије, Благовештењеи, посебно, лепиКаленић, задужбинаСтефанаЛазаревића. МанастирјепостаоседиштетакозванеРесавскешколе, којајеунапредилацрквенукњигу. Написанајеипрвасловенскаграматика, сложенаалиинспиративназасписатељскуделатност. ПросвећенидеспотСтефанпоседоваојенесумњивкњижевнидар. Његово"Словољубве"јепрепознатљиводелосрпскесредњовековнекњижевности.Стефанасупоштовалиугарскикраљитурскисултан. Преманекимизворима,деспотјезаједносаЖугмундомучествоваонаважномсаборууКонстанци, 1414.године.

СРПСКАдржаваЗетабилајеунезавидномположају. СтешњенМлечанимаиТурцима, БалшаИИИјезатражиопомоћодујака, деспотаСтефана. Тешкоболестан, умројенасрпскомдворуаприла1421. године. ЗетскуземљујезавештаосвомеујакуСтефану. Пообиму, деспотовинајебилазатрећинувећаоддржавекнезаЛазара. СаоблашћуБранковићавећанегонемањићкаСрбијауцеломЏИИИвеку.МлечанисунаставилидаприсвајајузетскеградовепајеСтефанотишаоуЗетугдегајенародсарадошћудочекао.ПоштоМлечаненијеуспеодаубедидаодустануод

отимачинеПриморја, одлучидапроблемрешиоружјем.ЗаједносасестрићемЂурађомБранковићемивојводомСандаљемспремисезарат. Млечанисеуплашишепроверенекоалицијеисклопишемиравгуста1423. године. СкадарприпадеРепублици, адеспотуосташеградовиДриваст, БариБудва. ЗаосталеградовенаЗетскомприморјусуплаћалиСтефанупохиљадудукатагодишње. Тригодинекаснијемировниуговорједопуњен, јерсуПаштровићиижупаГрбаљпризналивластМлетачкеРепублике.СазнавшидасекраљЖигмундидеспотСтефанпотајнодоговарају, султанМуратоктобра1425. годинепровалиуСрбијуиопљачкаобластокоКрушевца. УбрзонапуштадеспотовинуплашећисесукобасаСтефаномЛазаревићем. Користећитурскиупад, босанскикраљТврткоДругиуграбиСребреницу. СрпскавојскапређеДринуипротеракраља, којисесклониуградБобовац.Мирјесклопљен, алисенезнаподкојимусловима.СтефанЛазаревићнијеимаопорода, пајезанаследникаодабраосестрићаЂурађаБранковића. СаборуСребреницијепотврдиодеспотовизбор. НасастанкууТати,маја1426. године, угарскикраљЖигмундјеприхватиоизборЂурађаБранковићазанаследникасрпскогпрестоластимдамусепослеустоличења, вратеБеоград,МачваиГолубац.УЛЕТО1427. године, 19. јула, уловунаГлавицикодКрагујевцаупокојиосеуХристудеспотСтефанЛазаревић.НагробномкаменукојисечувакодцрквеуСтојникууклесанесуречи: "БлагочестивигосподиндеспотСтефан, добригосподин, предобри, имили, ислаткигосподиндеспот! О, тугаономекогавиденаовомеместумртва!"ДеспотовусмртоплакивалајецелаСрбија, светогорскикалуђерии"свакиградикрајувесељени". ПремаКонстантинуФилозофу, СтефанЛазаревићјесахрањенуМанасији. Тосупотврдили1597. годинекалуђериДамјаниПавле. ДеспотовкултјебиопознатнародујошуЏВИвеку, алисамаканонизацијаСтефанаВисокогобнародованајеодлукомСветогархијерејскогсабораСПЦу20. веку. ПатријархсрпскиДимитријејепредложиоСветомархијерејскомсаборудасеканонизуједеспотСтефанЛазаревић. Формиранајекомисијакојајетребалодапроучипатријарховпредлог.Такојеовајсрпскипатријарх1927. године, напетстотугодишњицуупокојењаСтефанаЛазаревића, канонизоваогаиодтадасеславикаосветац.Његовкултсешириомеђуосталимправославнимнародимаидржавама. ЈошуЏВвекуЖитијеВисокогСтефанасрећемоурускимбогослужнимкњигама.Деспотјебионеуморниградитељманастира. ПоредМанасије, ктиторјеКопорина,Велућа, Раденице, Тресијаитрибеоградскецркве.ФрескесаликомСтефанаЛазаревићаналазесеуКаленићу, Љубостињи,Руденици,Копорину, ДобрунуиОраховици.Српскацрквагапрославља19. јулапоцрквеном, односно1. августаподржавномкалендару.

ГРАЧАНИЦА

Грачанице, кадбарнебибилаодкамена,кадбисемоглананебесавазнети,

коБогородицеМилешевеиСопоћана,дадругарукакрајтебетравунеплеви,дативраненеходајупопаперти.

Илитвојазвонадабарнетукукаосрцапредака, Грачанице,дабарСветитељиствогиконостасанемајунашихнеимараруку,нианђелиСимонидинолице.

Дабарниситоликодубокоукопанаутуземљуинассаме,дасенисмопривиклиутебеклети,Грачанице, кадбарнебибилаодкамена,кадбисемоглаувисинеузнети.

Грачанице, дасинамбарјабука,датеможемоставитиунедраизагрејатистуденуодстарости,данамбарпољимаокотебенисупредакадивнихрасејанекости.

ДатебарможемоподићинаТару,укаленићкупортутепренети,заборавитиликовепотвомолтару.Грачанице, кадбарнебибилаодкамена,кадбисемоглананебесавазнети.

ДесанкаМаксимовић

ВИДОВДАНСКАМИСАО

ИЗГУБЉЕНАотаџбинајошјеувекотаџбина, прегаженоцарствојошјеувекцарство. Иакојеотаџбинаизгубљена,онајошувекживиудецињезиној; иакојецарствопрегажено, онојошувекживиудушинародној. Идоклегодусрцугоривераусебе, верауобновуснаге, употоњеустајање, сведотлеотаџбинапостоји, сведотлецарствонијепогинуло. Идоклегоднародрадидагапоновоподигне, доклегодсенеодриче, ононећепропасти.

Иједногаданапехарболаћесепрелити; боловићеизземљепроврети;нанебућесеразличнеприликевидети; изаиграћетисућебојнихкопаља, иуздахнућеуслаткомзагрљају,тисућевернихљуба; иустргнутебићетисућезеленихјабука,ипробеседићетијотисућеопустелихкриоца.Сванућеданопштегпокајања. Али, наћићесејаче

војскеијачиалаји. Ипробуђенапесмомпобедничкедеце, пропојаћетугаКосовскогсувогбора.

МилошЂурић, највећисрпскихелениста

БОГАТАШ ПОДКНЕЖЕВОМКЛЕТВОМ

ПРЕМАпредању,извеснибогаташВелимиризМионице, уоколиниВаљева, нијехтеодачујекнезаЛазара, пагајезатосустиглакнежеваклетва.

ЈедансинВелимировсеудавиоуреци.

Другисинјепаоскоњаинаместупогинуо.

ТрећегсинајеВелимирзатвориоукулу, самодабимуостаоуживоту. Овајсинјесамопојелумогаознатикојеједобагодине. Такомуујесендонесугрозддабипознаокојеједоба. Изгроздајеизмилелагуја, ујелагаионјеумро.

Такосекнежевопроклетствонијемоглоизбећи.

КНЕЗЛАЗАРИКОСОВСКИЗАВЕТ(10)

Петпринцезаначетиристране

ВУКЛазаревићродиосенајвероватније1379. године, каодругисинкнезаЛазараикнегињеМилице. ДесетакгодинакаснијесамајкомибратомСтефаномпреживљавасудбинупосткосовскекрвавеСрбије. ОжениосекћеркомНиколеЗоића, господараОстровице, противникапородицеЛазаревић. ПратиојебратаСтефанаубицикодАнгоре1402. године, противнепобедивогтатарскогканаТамерлана. ПослебиткесаБранковићима, кодГрачаниценовембра1402. године,напуштаСрбију. ПрекоренодбратаСтефаназбогнеактивностиубоју, одлазинапоклоњењесултануСулејману. УзсултановуподршкунападаСрбију1409. године.БраћасезатиммиреидеспотСтефанпоклањаВукуполовинудржаве.

СледећегодинеВуксеумешаоуборбеокотурскогпрестола. НаВидовдан1410.годинеприпомажепобедусултанаСулејмананадбратомМусом. Јула1410. године,кодФилипоља, МусајезаробиоВукаипотомгапогубио.

ДобривојеЛазаревићјетрећисинкнезаЛазараикнегињеМилице. Родиосенајвероватније1381. године. Упокојиосеубрзопорођењу, недоживевшитрагичнедогађаје.

ПринцезаМарајепрворођенакћеркакнезаЛазараикнегињеМилице. УдаласезавелможуВукаБранковића, синацарскогсевастократораБранкаМладеновића.СагосподаромКосоваВукомБранковићемизродилајетрисинаЂурађа, ГргураиЛазара. Мариномудајоморођенесунемањићкеилазаревићкесветороднелозеса

племићкомпородицомБранковића, којајетиместеклаправонасрпскипресто. ВукБранковићсеупокојиопочеткомоктобра1389. године, посвојприлициуСветојгори. ЊеговаудовицајеизгубилавећидеопространетериторијеКосова. Задржалајесамосевернидео, одТрепчеиМитровицедоВучитрна.

ПринцезаДраганаједругакћеркакнезаЛазараикнегињеМилице. Између1386-1388. годинеудаласезаЈованаАлександра, синабугарскогцараШишмана.Ујулу1393. годинеТурцисуосвојилиТрново. Срушенојејужнобугарскоцарство.ПринцезаДраганајесаосталомцарскомпородицомпалауропство.УзпосредовањесестреОливере, турскисултанБајазитихослобађаипоклањаимобластокоЦрногмора. ПослеангорскебиткеновивладарСулејманјеЈовануАлександруипринцезиДраганипоклонионауправуСмирнуипревеоихуисламскуверу.ПринцезаТеодорајетрећакћикнезаЛазараикнегињеМилице. ВладарскидворуКрушевцунапустилајеизмеђу1386-1388. годинеудајомзамачванскогбанаиугарскогпалатинаНиколуГорјанскогМлађег.Живелајебезпорода, краткоинесрећно.

ПринцезаЈеленајечетвртакћеркакнезаЛазараикнегињеМилице. Око1386.годинеудаласезазетскогиприморскоггосподараЂурађаСтрацимировићаБалшића. Послесмртимужа, априла1403, заједносасиномБалшомИИИуправљадржавом. ГоспођаЛенакакосујезвали,поседовалајеизузетнудуховнуобдареностиполитичкучврстину. ПомногочемубилајесличнасвомебратудеспотуСтефану. СинуБалшијеучврстиламисаодајеЗетанераскидивидеосрпскогцарства, дасеможеослонитијединонаујакаСтефанаЛазаревића.Децембра1411, удаласезаСандаљаХранића, господараБосне. Послењеговогупокојења1435. годиневраћасеуЗетуиобнављацрквекојесустрадалеуоружанимсукобима.

НаострвцетуГорици,наСкадарскомјезеру, уздижезапуштенуцрквусветогЂорђа. Поредњегради1440. годинецрквусветеБогородице. Никанорјерусалимски, духовникЈеленеБалшићсастављачувени“Горичкизборник”, укојиуносиЈеленинаписмаи“Повестојерусалимскимцрквама”. Предкрајживотапосвећујеседуховномживоту, поугледунаматиЈефимију. Упокојиласекрајем1144. илипочетком1443. године.

ПринцезаОливерајенајмлађакћикнезаЛазараикнегињеМилице. Улето1390.годинесрпскавладаркакнегињаМилицаушлајесиломисторијскихприлика, увазалниодноспремаТурској. РадиопстанкацрквеинародапредалајеОливеруБајазитуухарем. ПозавршеткуАнгорскебитке,синмоћногтатарскогканаопљачкаојетурскипрестониградБрусизаробиоОливеру. Великоммудрошћу,СтефанЛазаревићослободиојесвојусеструивратиојеуСрбију.Госпођа- Деспина, какосузвалиОливеру, одлазизатимуЗету1423. године, амождаираније,кодсвојесестреЈеленеБалшић. ПосећујеДубровникиградовеуЗети, утврђујућиправославнуверу.ДрагињаилиДрагана, старијасестракнезаЛазараудаласезачелникаМусу, којије

господариоГорњимИбромиЗвечаном. Родилаједвасина, знаменитубраћуМусиће, служитељеиподвижникевеликогкнезаЛазара. Послесмртисвогамужаприклониласемонашкомживотуиманастирскомтиховању. ПримилајемонашкоимеТеодосија.МлађаЛазаревасестрабилајеудатазавојводухвостанскогАлтомана. РодилајесинаИваниша.ОнјеуепскимнароднимпесмамаопеванкаоКосанчићИван,побратимкосовскогјунакаМилошаОбилића. ИванишјепослеупокојењасахрањенуманастируВисокиДечани.

ЊЕГОШКАОТРАГИЧНИЈУНАК(...) МОЖДАниконијепоказаодабољесхватаЊегошевенамереиморалнопореклосвихњеговихнастојањакаоАлипашаСточевић, умниинесрећнивезирнаХерцеговини, кадјерекаоовладициовупростуидубокуистину: “АБогамимогаидина, тојеонајправисрпскибанодКосова. (...)“Горскивијенац”, каои“ШћепанМали” искључивосуипостављениуслужбукосовскемисли. Паисама“Лучамикрокозма”, иакосваодметафизичкихпреокупација, нијебезвезесањомепрекоподсвеснихалузијаианалогија. Сасвојомборбом, иторатничкомборбом, измеђузлаинеправди,санеугасломмислиоранијемсветломцарствуинајпослесанадомиверомуизбављење, долазинампонекад, докјечитамо, каопрототипкосовскесудбинеЊегошеве. УистиниЊегошизатрагедијуАдамовуизаполомсрпскогнароданаКосовуупотребљаваједнуистуреч“паденијецарства”.УЊегошевомкњижевномделу, фаталнизнаккосовскесудбинесвудајеприсутан,иондакадпесникнеговориоњему, јерњимејеусловљеноцелопоетскоделоЊегошево. УЊегошевојпоезијисвејехијератичкикрутоиправо, упрошћеноисажетодонејасности, везаногрчевитоуједанузао; свеугашено, бездругогсјајаосимунутрашњег. Јеровдејепрекосвегапрешаодахкосовскемисликојијебезмилосрђасажегаосвеоноштоне“служичести, ниимену”, аокамениосвеоноштоимслужидабивечитостајалотакоислужилоим.Тојепоезијависинскогваздухаивеликих,слободнихперспектива, саоноликоукрасасамоколикојемоглодабудедонесеноуједанзбег. Свештонијемогло

статиубаркуспасапослекосовскогпотопа, свејео ачено.Отудутомделунедостајучитавикомплексиосећања. Алиотудјеисвеоноштојеуњемуразвијенодоједногинтензитетаираспаљенодоједногжаракаквихјемалоусветскојкњижевности. КаоуметникЊегошјенајвећиутимхијератичкимсценамаиинвокацијама, кадјенајближиколективномудесу...ИвоАндрић

КОСОВО, ГРДНОСУДИЛИШТЕ

БогседрагинаСрберазљутизањиховасмртнасагрешења.Нашицаризаконпогазише,почешесекрвничкигонити,једандругомвадиточиживе;забацишевладуидржаву,

заправилолудостизабраше.Невјернеимслугепостадошеицарскомсекрвљуокупаше.Великаши,проклетеимдуше,накоматераздробишецарство,српскесилегрдносатријеше;великаши, трагимсеутро,распресјемепосијашегркотесњимплемесрпскоотроваше;великаши, грднекукавице,постадошеродаиздајице.Опроклетакосовскавечеро,кудтасрећадагрднеглаваресвепотроваитрагимутрије;самдаМилошостанасриједисањеговаобапобратима.

ПадеМилош, чудовитезовах,жетвомнатронбичасвијетскога.Грдолеживеликивојводаподкључевмакрвиблагородне,камалопредштогордоиђаше,страшноммишљупрсахнадутијех,кроздивјачнетмушеазијатске,гутајућихватренимочима;камалопредштогордоиђашексветомгробубесмртногживота,презирућиљудскоништавилоиплетењебезумнескупштине.

БогседрагинаСрберазљути:седмоглаваизидеаждајаисатријесрпскосвеколико,клеветникегрднеиклевету.НаразвалецарствајуначкогазасјасветаМилошеваправда,окрунисеслававјековјечноМилошеваобапобратимаилијепекитеЈуговићах.

Српскојкаписвудимепогибе,постадошелафиратарима,истурчисеплахиилакоми-млијекоихсрпскоразгубало!Штоутечеисподсабљетурске,штонавјеруправунепохули,

штосенехћеуланцевезати,тосезбјежеуовепланинедагинемоикрвпроливамо,дајуначкиаманетчувамо,дивноимеисветуслободу.

Опроклетаземљо, пропаласе!Иметијесрашноиопако.Илиимаммладогавитеза,уграбишгаупрвојмладостиилиимахчојказачовјество,свакогамиузеприђерока;илиимахкитногавијенцакојикруничелоневјестама,пожњешмигауцвјетумладости.Укрвсисеменипретворила!Истинаје,овониједругодогомилекостиимраморахнакојимамладеж самовољнапоказујеторжествоужаса.О,КосовогрдносудилиштенасредтебеСодомзапушио.

ВеселисепрахуНемањићаНемањићаиГребљановића,јерћевашекрунезасијатикакојаркосунценаистоку,знаменасевашаразвијатикадвеликевашеразвалинепотећићекрваверијекеоднечистекрвиагарјанске,опратСрбљуљагусаобраза.Отвортесевитешкегробнице,амаславо, самоприбјежиштепоКосовусрпскијехјунака,евозоренавашебрегове,данамопштуобасјасветињуиаманетнашенародности.Садпропојте,ВисокиДечаниилијепалавроСтуденице,светиспоменизвјечнечитулезаслободупадшимјунацима.Здружитесе, громиипотреси,Земљисрпскојдруголицедајте.Е, нечистомногомокаљата.ПетарПетровићЊегош

ВИДОВДАН- ВЕРАСЕНЕГУБИИКАДАСЕСТРАДА

Средином14. веканатлуЕвропесепојавилаједнановасила, којаће, касније, вековимаодлучиватиосудбинибалканскихнарода. УтовремереткокојемогаодапомислидаћесеОсманлијезауставититекподзидинамаБеча.

ЈединисуСрбипредвиделисудбинскуопасностоднабујалетурскематице. Иакоионислаби, кренулисуванграницасвојихземаљадаодлучномбиткомпредупреденепрестаненалетеОсманлијаиједномзасвагдаихвратеуАнадолију. Ипак, подокриљемноћи, између25. и26.септембра1371.године[постаромкалендару], Турцисуизвелипрепаднанеопрезнусрпскувојскуипотуклиједоногу.СтраховитипоразнаМарициимаоједалекосежнепоследице. ОзначиојепочетакпропастиСрпскогЦарства.ПогибијомкраљаВукашинаидеспотаУгљешеМрњавчевића, неспособницарУрошизгубиојеослонацсвојевласти. Државујезахватилобезвлашће, земљајеопустела, завладалајеглад, страхипаника.

Недугопослебитке, децембраистегодине, умројеицарУрош.ЊеговомсмрћуугасиласединастијаНемањића.БиојетокрајСрпскогЦарства.

Државусураздробилиобласнигосподари: КраљевићМарко, браћаЈованиКонстантинДејановићи[Драгаши],ЂурађБалшић,ВукБранковић, НиколаАлтомановић,ЛазарХребељановићидруги. Јошувекзваничногкраља,

МаркаМрњавчевића, ниједансрпскивеликашнијехтеодапризназаврховноггосподара. Уосталом, каопрвинаудару, онјезаједносбраћомуДрагашима, биоприморандапослеМаричкебиткепостанетурскивазал.

Средиштесрпскедржавесепомерилонасевер, уобласткнезаЛазараХребељановића. Мудримидалековидимдржавничкимпотезима, кнезЛазарсебрзоиздигаоизнаддругихвеликашаинаметнуокаонаследникНемањића.Великиугледјестекаокадајепомириосрпскуицариградскуцркву, чимејесрпскомверскомпоглаваруконачнопризнататитулапатријарха.

ПослепобеденадНиколомАлтомановићем[1371], учемумујепомогаобосанскикраљТвртко, кнезЛазарјепрошириосвојунепосреднувластнаРудникиЗлатибор. Касније, 1379. године, припојиојеиобластКучеваиБраничевакојесуприпадалеРадичуБранковићу. Усвомнајвећемобиму, областкнезаЛазарасепростиралаодизвориштаЈужнеМораведоДунава, СавеиДрине. ГосподариојецелимПоморављем, сградовимаНишем, Крушевцем[престоница], Ужицеми

рударскимсредиштимаНовимБрдомиРудником.ПоредЛазара, највећисрпскивеликашисубилињеговизетовиВукБранковић,господарКосоваиСкопљаиЂурађБалшићуЗети. Обојицасуковалиновацсасвојимликовима, штојеговорилооњиховојпотпуносамосталнојвласти. КнезЛазарнијеимаонидовољномоћи, нидовољновременадаихпотчини,инатајначин, мождаујединисрпску

државу. СвењеговедржавотворненапорезауставилисуТурци.

НаЛазаревуобластпрвипутсунапали1381. године, десетгодинапослеМаричкебитке. ТадасуихнаДубравницикодПараћинапотукливластелиниЦрепиВитомир.КаснијесуТурцизаузелиНиш[1386], алиихјеЛазарсачекаоисузбио

кодПлочника. ШирењеОсманскедржавеисвечешћитурскиупадиупозорилисукнезаЛазарадасенеминовноприближававремеодлучнебитке.

Обавештениупролеће1389. годинеодмлетачкихидругихтрговацадаТурциуБугарској, премаСрбији,гомилајувеликеснаге, штосемоглооценитидаускоропредстојивеликитурскинападнаСрбију,кнезЛазарјезазвонионаузбунуипослаосвојељудесвимсрпскимвелможамаивојнимкомандантимадапокренусвојувојскупремаКрушевцу.

СрпскавојскасеокупљалауКрушевцу. КадајеобавештендајетурскавојскакренулаизБугарскепремаСрбији, својувојскуизКрушевцапокренуојеикнезЛазар. ОнјенајпрекренуодужЈужнеМоравеусусретнепријатељу, азатимпремадобијенимобавештењимауправцукретањатурскевојскекрозМакедонију,скренуопремаКосовугдесеочекиваотурскидолазак. КодЛабаиСитницегдесеулогорилавојскакојујекнезЛазардовеосасобом, прикључиламусеивојскаВукаБранковићаикраљаТврткаПрвог, којујепредводиовојводаВлаткоВуковић.Сабосанскомвојскомјестигаоиједанодредхрватских'крсташа' којејепредводиоИванПалижни[ИванХорват].

Лазарјемогаоиматиоко15.000 до17.000 активнихвојника.ТурскицарМуратПрвијепровеозимууПловдиву[Бугарска], гдејенаставиосаприпремамазанападнаСрбију. ОбавештендајекнезЛазарпостигаоспоразумсаВукомБранковићемибосанскимкраљемТврткомозаједничкојборбипротивњега,онјенастојаодајошповећасвојувојску, даначеловојскераспорединајбољекомандантеиодаберенајповољнијиправацкретањазаСрбију.

Распоредившинижекоманданте,онјенакрајуодлучиодарумелијско-европскимтрупамакомандујењеговстаријисинБајазит, атрупамаизМалеАзијемлађисинЈакуб. Заглавногстратегаиврховногкомандантајеодредиодаровитогилукавог

Али-пашу.

Турскикоманданти, уставившивојскунаваловитимпределимаизмеђуПриштинеиданашњегГазиместана, окупилисусеокоМуратадаседоговорекакодаљедапоступе. Муратјеосматрајућисрпскувојскуиоценившидајењеговадалековећа,биозатодасеодмахизвршинападнаСрбе. Командантисугаодовогаодвраћали,говорећидаимјевојскавеомауморнаодпутапоспарномдануиданападтребаодложитизасутрадан, поштосевојскаодморииутврди.

Српскавојска, бројномањаодТурске, ранијејепристигла, билајеодморнијаодтурскеиспремназаборбу, пајебилодвоумљењадалидасеодмахкрененаТуркепоњиховомпристизању. Пооценамавојнихстручњакасрпскавојскајеималавишешансизапобедудајеодмах, одморнија, кренуланаТурке, асадругестранеТурцинебиималивременадаимнаглавномправцуудара, каоштосутоучинилиутокуноћипредбитку, ископајујамеиуњихуградезашиљенокоље[палисаде] накојимајеуглавномсломљенаударнамоћсрпскеоклопнекоњице.

Косовскабиткатрајалајепосвимизгледимасамонеколикочасова, аглавнаборбасеводилаокоМазгитаиГазиместана. НијесигурнодаМуратовотулбенаКосовупоказујеместоњеговепогибије, алијевероватнодајенапросторуокоњега,каоцентрабитке, биларазвијенаглавнинаснагаиједнеидругевојске.

НароднопредањеосудилојетешкоинеоправданоВукаБранковића, каодајеониздаонаКосову. Онје,знасе, ипреипослеКосовабиопротивникТуракаипрепоручиваовезесаМађарима, анаКосовусе

храброборио. Њемујестављенонатерет, послесукобањеговихсиновасаЛазаревимсиномСтефаномЛазаревићем, инијемубилоопроштеноштоионнијенашаосмртнаКосову, узтоликедругевитезовечеститогакнеза.

ЖРТВАОБИЛИЋА

Пуцњимаизтопова, чијакаменађуладнисумогланидадомашедонепријатеља, отпочеојебојнаКосову. ПрематурскомисторичаруНешрији, првисуунападкренулисрпскистрелциизодредаВукаБранковића.ЊеговавојскајеуспелададубокопродреутурсколевокрилокојимјекомандоваомлађиМуратовсинЈакубсавојскомизМалеАзије.

Овајсмелисрпскипродорпоколебаојетурскувојску, каоипознатипотезкнежевогвитезаМилошаОбилића, којијенекакоуспеодасепробијекрозтурскередовеиубијетурскогцараМурата,којомприликомјеисампогинуо, умалонисурешилибиткуукористСрбабезобзиранатурску

надмоћност.

Утурскојвојсцинасталајепометња.ТакосеможесхватитидасуСрбисхватилидасупобедили.

ВојводаВлаткопослаојехитногласникесбојногпољакраљуТврткуијављаоопобединадТурцима.ТакавгласизБоснеотишаојеиуФиренцуиуВенецију.

Међутим, стварностјебиладругачија. Бајазитјеуспеодазаведеред, наредиоједасеубијебратмуЈакубИондасуТурцисвомжестиномнавалилинаСрбе. ТурцисузаробиликнезаЛазараипоБајазитовомнаређењуодсеченамујеглава.

КнезЛазарсахрањенјепрвоуПриштини, паједвегодинекаснијењеговосветотелопренетоуРаваницукодЋуприје. ДоцнијејеоднетонаФрушкугорууманастирВрдник, паје1941. годинедонетоуБеоград. СадајепоновоуРаваницикодЋуприје.

ОвајпоразСрбисупредањемпреносилииопевалиународнојпесми. КнезЛазарјеостаонезаборавниЧеститиКнез, мученик, којисеутешкомчасупреднепријатељскомсиломнијеколебаоинијепомишљаонапогађањасанепријатељем. Онсеопределиоза

небескоцарствоипримеромпоказаодаонајкохоћедаживимораидаумревеликомсмрћу.

ПоразнаКосовусеславиињимесепотомсвоподсећадајепоразбиочастан, дајебиткаизгубљена, алидаоружјенијеположено.

Чудоупреденихшљива

ЧудоупреденихшљивајеприсутноистварноуцрквиСветогЛазара–ЛазарицинедалекоодПроломБање. ЛегендаоњиховомнастанкуповезујеихсаКосовскимбојемиЛазаревомвојском.

Наиме,кадајеЛазаркренуопутКосова, одовецркве,поштојеовдеодмориовојску, шљивесупочеледасеуврћуиокрећузаЛазаревомвојскомоджалости.Иприродајезналадаћесвиизгинутиуљутомбоју.СамБогјешљивепокренуонаувртање, дакрозвековеподсећајународкакосеверанегуби, ни

ондакадасеживотдаје, каоштојеучиниославниЛазарсасвојомвојском.Интересантнојепоменутидасешљивезасађенеокоцрквеупредајуокосвојеосе, асамопедесетакметарадаљезасађенешљиверастунормално, безупредања. Огледаради, унеколикопокушаја,вршенојепресађивањешљива- младешљивекојесураслепоредцрквепресађиванесунаудаљеностодпедесетакметара, алибезуспеха, тусусеодмахраспредалеирасленормално.СамодвегодинепослебиткенаКосовукадајенекакоиздејствованадозволазапреностелаСв. ЦараЛазарасаКосовауРаваницу, царицаМилицајесаобасвојасинадочекаласветотелонаПреполцу, аондајеоналичнозахтеваладагаунесууовуцрквубрвнару, гдејеуочисамебиткепричестиодеосвојевојске, тујеиодлучиладасезамонаши.