Kratak Pregled Istorije Japana - Gotovo

8/9/2019 Kratak Pregled Istorije Japana - Gotovo

http://slidepdf.com/reader/full/kratak-pregled-istorije-japana-gotovo 1/7

DREVNI PERIOD (do 700 godine)

Postoje nekoliko činjenica koje su korisne u rekonstruisanju i praćenju istorije japanske literature. Ako pogledamo mapu istočnog dela Azije vidimo da se Japannalazi na grupi ostrva koje su veoma uskim morem od kopna. Na kopnu se nalaziKoreja, naseljena narodom koji se razlikuje od Kineza, i koja je od vajkada politički i

intelektualno zavisna od Kine. Koreja je pokazala malo originalnosti u razvojuliterature i civilizacije. Korejsko poluostrvo je predstavljalo posrednika između

Japana i Kine.

Kina sa svojom obilnom i u mnogim aspektima izvanrednom knjievno!ću, antičkomcivilizacijom i istorijom koja putuje u istoriju oko "### godina je mnogo vekovauticala na svoje susede. $no !to su %rčka i &im bili za 'vropu, to je bila Kina za(aleki istok. Ne postoji deo Japanskog nacionalnog ivota i misli, u kome se nemogu uočiti tragovi kineskog uticaja. Pored Kine, uticaj na japansku knjievnostimala je i )ndija, kroz budizam.

Naravno, ne treba zaboraviti i kolektivni genij japanskog naroda, koji je uprkos

uticajima, zadrao originalnost. Japanci se nikada nisu zadovoljavali jednostavnimpozajmljivanjem. * umetnosti, političkim institucijama, i čak u religiji, oni suekstenzivno modi+kovali sve !to su usvajali od drugi i u to ugrađivali svoj um.

Postoji razlog za verovanje da japanska kultura sadri aboridinsko-polineanskoelemente, ali analiza jezika i antropologije je zaključna da su Japanci veoma različitiod kineza. Pretpostavlja se da su do!li sa mnogo severniji područja. Proceskolonizacije je verovatno trajao nekoliko vekova, a brojne imigracije iz Koreje u Japansu bez sumnje nastavak istog trenda.

Prva istorijska činjenica koju treba sagledati je invazija centralnog dela zemlje, većnaseljenim Japancima, osvajačke vojske sa zapadnog ostrva Kju!u. Njiov vođa,

Jimmu enno, poznatiji kao prvi /ikado, postavio je glavni grad u provinciji 0amato,u periodu od par vekova pre nove ere. Njegovi naslednici su zadrali tradiciju krozmnogo vekova, da svaki /ikado sagradi sebi palatu i novu prestonicu u novojoblasti. Jasno je da je ovakvo polu-nomadsko !etanje bila prepreka napretkucivilizacije. ek kada je prestonica postala +ksna, u Nari, početkom osmog veka,kada je napravljen pomak u umetnosti i knjievnosti.

)ako je (revni period ostavio malo knjievni spomenika, njega obeleavaju dvadogađaja velike vanosti u razvoju japanske knjievnosti. Prvi je bio predstavljanjeumetnosti pisanja, koja je bila povezana sa poznavanjem knjievnosti i istorije Kine,a drugi događaj bilo je propagiranje budističke religije. $ba elementa su do!la iz

Koreje, koja i je preuzela iz Kine. 1ve dok nisu postali upoznati sa kineskim, japanski jezik nije imao pisani oblik. 2erovatno je da su individualci koji su steklineka znanja kineskog jezika i pisma, s početkom ri!ćanske ere, ali prvo zvaničnospominjanje učenja kineskog u Japanu je 3#4. godine, kada je Korejac 5angin biopostavljen za tutora kineskog jezika japanskom princu. $n je bio prvi od niza učiteljaiz Koreje čija su učenja uticala na revoluciju u običajima i institucijama Japana.



6udizam je predstavljen oko sto pedeset godina kasnije, sredinom 7 veka, ali tek jeu 8 veku napravio pomak. 6udizam je Japanu predstavio princ 1otoku (aisi 9:-7";<. * oskudnim ostacima ovog perioda suočavamo se sa retkim tragovima6udizma ili kineskog uticaja. Jedini izuzetak moe biti Kiujiki, istorijski rad princa1otokua pisan na kineskom, ali je njegova autentičnost upitna.

Najstariji ostaci početne japanske knjievnosti je niz pesama sazdani u starimletopisima poznatim kao Kojiki i Niongi, i =into liturgije, poznate kao Norito. $vepesme su povezane sa nekim istorijskim i kvazi-istorijskim događajima i pripisane su/ikadima ili drugim značajnim osobama. Nekoliko nji je pripisano Jummuu ennou,za koga se kae da je osnovao japansku monariju 77# god. p. n. e. Kojiki i Niongisadre preko dvesta poema.

=to se tiče Norita, =into liturgija, one u sluile da predstave /ikada kao vrovnogsve!tenika nacije. 2reme kada su nastale, kao ni njiovo autorstvo, nisu poznati

NARA PERIOD (710-794)

1triktno govoreći, Nara period počinje 8;# kada je Nara postala sedi!te /ikada izavr!ava se 8>3. godine, ali se danas sa dovoljno tačnosti da se period Narepodudara sa osmim vekom. *stanovljavanjem prestonice u Nari, prekinuta jetradicija da svaki /ikado mora da sebi sagradi dvor na nekom novom mestu. $vo jebio dokaza da je Japan civilizacijski uznapredovao. Pod uticajem kineski političkiideja, ukinuto ne nasleđivanja lokalne vlasti i ustanovljen je sistem centralne vlade./ikado enci 977"-78;< je ustanovio !kole i ne!to nalik na univerzitet koji je imaočetiri ?akulteta za istoriju, kineske klasike, zakon i aritmetiku. Postojali su mnogiučitelji 9uglavnom Korejci< koji su podučavali slikanju, medicini i primenjenimumetnostima 9rezbarenje, obrada stakla, itd. <.

$d velike vanosti je bio i napredak u aritekturi. $voj e bilo povezano sabudizmom, kultom koji je zatevao postojanje ramova i pagoda. Povećana ulogadvora je takođe je zatevala rtvu za uvođenje rasko!ni kostima i ceremonijalausvojeni iz Kine, u odnosu na stare dvorove, koji su bili kratkog veka.

Prva pisana knjiga bila je Kojiki ili @apisi stari stvari, zavr!ena 8;". Kojiki sadrirane tradicije japanskog naroda, početke mitova koji su osnova =into religije, i onadodajući mnoge istorijske ličnosti sve do 7". godine. Koliko god da je bitan zaizučavanje mitologije, manira, jezika i legendi, Kojiki je veoma lo!e urađenposmatrali ga ili kao knjievno delo ili kao istorijski spomenik.

Na dvoru je postojala i grupa recitatora ili Kataribe čija je uloga bila da recitujuBdrevne rečiC ispred /ikada na određenim dravnim događajima, kao i na početkunove vladavine. Poeziju je pisao veoma mali broj ljudi i bila je namenjena malombroju ljudi. Poezija je skupljena u zbirci /anDosiu ili Kolekcija od iljadu listova , koji

je nastao negde posle 84>. godine. u su pesme klasi+kovane po godi!njim dobima idrugim kategorijama. $vo su pesme nastale u periodu dugom oko ;E# godina, doknajveći deo pesma potiče od druge polovine sedmog veka do prve polovine osmogveka.

HEIAN (KLASIČNI) PERIOD (800-1186)



Feian period obuvata četiri veka kada je prestonica Japana bila u dana!njem Kjotu.Prestonica je 8>3. godine preneta iz Nare u Feian-jo 9%rad /ira<. Garevi su nastavilida prave svoje rezidencije ovde sve do ;7. godine, ali Feian period označavadoba kada je Kjoto bio pravo sedi!te vlade, u duini oko četri veka<. Kada je

0oritomo, krajem ovog perioda predstavio =ogunat, ili vladu militarne kaste, u

Kamakuri na istoku Japana, sva vlast je oti!la tamo.1a osnivanjem Kjota, nai!ao je period progresa koji potiče iz kombinovanog uticajakineskog učenja i budističke religije. 1 dolaskom materijalnog prosperiteta vladajućeklase su postale lenje i rasko!ne i zanemarivale su upravljanje zarad potrage zazadovoljstvima. /oral je postao veoma labav, kao !to nam knjievnost iz togperioda pokazuje. )pak, učenje je procvetalo, i veliki talas pro+njenija je prevladao uveoma uskom krugu koji je okruivao cara i njegov dvor.

Feian period prestavlja klasično doba japanske knjievnosti. Poezija ovog periodamoda ne moe dostići standarde /anDosiu, ali zato sadri dosta toga !to jezavidnog kvaliteta, dok u pogledu proze ostavlja Nara period dosta iza. /oe se

uočiti kako je nekoliko reči kineskog porekla u!lo u upotrebu u govornom jeziku, iakonisu uzete direktno iz kineski knjiga, kao !to je bio slučaj u kasnijim periodima.

* to vreme nii dru!tveni slojevi nisu imali udela u knjievnosti. ) dalje je bila uuskom krugu ljudi. ) pisci i čitaoci su bili deo vladajuće kaste. )zvanredna je činjenicada je veliki deo japanske knjievnosti delo ena. 2eć smo videli da je dobar deopoezije Nara perioda autorsko delo ena. o je moda posledica apsorpcije mu!kogintelekta iz kineski učenja. Poloaj ena u Japanu u araičnom periodu je bioznatno drugačiji nego kad su kineske ideje obuzele Japan. Hene su često bile ipredvodnici, !to pokazuje i činjenica da je nekoliko careva bilo ensko.

$vaj period je značajan po tome !to je svedočio nastajanju Kane, ?onetskog pisma.

Kada su stvarali svoje pismo, nisu imali drugog izbora nego da iskoriste kineskeideogra?e. )pak postoje dve zamerke. Prva zamerka je to !to kineski znakovi imajukomplikovanu istoriju, sastojeći se iz brojni poteza te je nepodoban za japanski gde

je za svaki slog japanskog potreban ceo kineski znak. (ruga zamerka je bila da sebilo koji japanski slog moe predstaviti bilo kojim od nekoliko kineski znakova.Nekoliko stotina nji se koristilo da se zapi!u 38 sloga iz koji se jezik sastoji. Kakobi zaobi!li ove probleme, Japanci su uradili dve stvariI prva je da su se ograničili naodređen broj karaktera koje će koristiti kao ?onetski znak i ovo su napisali uskraćenoj ili kurzivnoj ?ormi. (anas postoje dva varijeteta pisma koje je na ovajnačin dobijeno i to su Firagana i Katakana. Ne moe se odrediti tačan datum kadasu oni uvedeni u upotrebu, ali se danas u tu svru koristi period s kraja > veka.

/ikado (aigo je >#4 godine predstavio komitet zvaničnika $deljenja za japanskupoeziju, koju si učinili ugledni pesnici i koji su sastavljali kolekcije najbolji dela kojasu nastala u poslednji ;4# godina u zbirku poznatu pod imenom Kokinsiu 9poeme,antičke i moderne<. @avr!ena je >"" i sadrala je preko ;;## poema u različitimpoglavljima 9npr. proleće, leto, jesen, zima, čestitanja, putovanja, ljubav, tuga<

KAAK!RA PERIOD (1186-1""#) $ OD%I&AN&E !ČEN&A



* istoriji Japana, kao !to je slučaj u istorijama drugi zemalja, dolazilo je dotendencija za stvaranje centralizovane uprave, a tokom perioda tendencije ka jakojcentralizovanoj i slaboj centralizovanoj upravi su divergirale. =ogun 0orimoto jeposle mnogi te!ki borbi, pod pritiskom vojne kaste u Kamakuri, krajem ;" vekazapočeo proces centralizacije. )ako su japanski carevi odravali privid autoriteta, sva

vlast, civilna i vojna, je pre!la iz njiovi ruku u korist =ogunata. 0orimoto sunasledila dva sina, i svo troje su u istoriji poznati kao Bri !ogunaC. Posle nji, Fojodinastija je do!la na vlast i poznati su kao regenti 9!oguni sa drugim imenom<. $nisu vladali sve do ;EE4. godine.

$dnosi sa Kinom i Korejom su postali isprekidani. $bale mora su bile prepune Japanskim piratima, a učenje kineskog je počelo da zamire. Nasuprot tome, budizamse !irio i veličao, čemu svedoči ogromna skulptura 6ude u Kamakuri iz ;"4" godine.2ećina careva, posle nekoliko godina vladavine bi se zamona!ilo, kao i veći brojosoba sa njiovog dvora. o mona!tvo je bilo uglavnom privid.

Postojalo je oko E### manastira koji su predstavljali otelotvorenje 6udističkog

uticaja. Nezadovoljni samo duovnim, stanari ti manastira su bili spremni i daposegnu za mačem. ada je jedan od careva izjavioI BPostoje tri stvari nad kojimanemam kontroluI na vodu Kamogae 9reka<, na pad kocke i na 6udine monaeC.

)pak, u tom periodu, budistički monasi su bili jedini koji su odravali učenje u ovomperiodu. * poređenju sa Feian periodom, doprinos ena literaturi je beznačajan.

Jedva da postoje one romanse koje su u pretodnom periodu zabavljale dvor. Novijaknjievnost je sadrala priče o borbama i bitkama, oslikava jednu ratobornu naravvremena u kojem je nastala. 2anija pisana dela potiču uglavnom iz prvog dela ovogperioda.

%empei 1eisuiki je delo pripisano Famuri ikinagi, o kome se ne zna ni!ta. akođe se

veruje da je on autor i dela Feiji /onogatari i Fogen /onogatari, ali to nije sigurno,kao ni priblian datum nastanka ovi dela. (elo %empei 1eisuiki govori o usponu ipadu veliki porodica %en i Fei, koje su se borile za prevlast u Japanu tokom drugepolovine ;" veka. 1astoji se iz3 knjiga i obuvata period od ;;7;-;;4. 6ezsumnje je nastalo pod uticajem kineskog 0engija ili Para?raze istorije, dela 1anko-cia. $vo delo se smatra veoma knjievno pretencioznim i na svoj određeni način

jedino ga nadma!uje aieiki. Jezičke oznake su veoma napredne i blie su modernoj?ormi jezika.

EDO PERIOD (160"-1867)

%odine početka i ovog perioda označavaju i početak i kraj jedne divne političke

organizacije poznatom kao okugaa =ogunat. Prva godina označavaustanovljavanje prestonica u 'do od strane okugae )DeDasa, dok druga godinama;78, predstavlja njegovo ukidanje i povratak suverene vladavine cara posle mnogovekova neizvesnosti. okom ovog perioda, veliki talas kineskog uticaja je pro!ao kroz

Japan i duboko utičući na ivot Japanaca. *stanovljavanje vlade, zakoni, umetnost,nauka i narodna misao iskazana kroz +lozo+ju i knjievnost nosi duboke tragovekineskog učenja i primera.



(ruga polovina /uromaci perioda, koja se podudara sa drugom polovinom ;7 veka je veoma poremetila Japan. Lokalni plemići 9daimos< koji su se opirali kontrolicentralne vlade, prepustili su se u stalnu međusobnu borbu za zemljom i moći i kaoposledica toga javilo se stanje anarije. Nobunaga, čovek odlučnog karaktera ivelike vojne moći, potpomognut od strane svoja dva poručnika, FideDosi i )DeDasu,

uspeo je da podvrgne većinu plemića svojoj vlasti i čak je svrgnuo =oguna. Nakonnjegove smrti ;4" godine, vlast je pre!la u ruke FideDosia koji je nastavio ono !to je Nobunaga započeo. Pod titulom regenta, on je praktično bio monar Japana svedo smrti ;4> godine.

Nakon njegove smrti i posle duge borbe s protivnicima koja je kulminirala bitkom1ekigara, na vlast dolazi )DeDasu. $n je izdejstvovao da ga tada!nji car, koji njeimao nikakav autoritet, da ga postavi za =oguna. $n je osnivač okugaa dinastije=oguna. )DeDasu je najverovatnije bio najveći dravnik kog je Japan video.$rganizacijom izvanrednog sistema ?eudalne vlade pod kojom je narod uivao mir iprosperitet u naredna dva i po veka.

$no !to su u 'vropi bili London i Pariz za knjievnost, u Japanu je bio 0edo. Pisci vi!enisu bili samo iz najvi!e klase. Mak ni obrazovanje nije bilo samo za vi!e klase.Knjige su postale javno dostupne zbog velikog broja !tamparija. Kada seFideDosijeva vojska vratila iz pooda u Koreju, ona je sa sobom donela i veliki brojknjiga. )DeDasu je bio otac slobodnog !tampanja.

Popularizacija knjievnosti tokom 0edo perioda je koliko dobra toliko i lo!a. )ako seznanje !irilo, prosečan nivo ukusa je drastično smanjen, !to je dovelo do pojavepornogra?ske +kcije koju vlada nije mogla da suzbije.

* ovom periodu 6udizam kao religija je zaostajala. 6udizam je nastavio da sedokazuje velikim brojem ramova koji su nicali svugde, ali je njegov uticaj bio

uzaludan. (ok je kon?učijanizam postao veroispovest jaki, vladajući, budizam sevezivao za propast careva i njiovi sledbenika. )pak krajem perioda moe se uočiti iuticaj =into religije.

=to se tiče knjievnosti u ovom periodu, ona je svakako obimnija u odnosu napretodne periode i ima veoma !irok spektar tema. $ne obuvataju istoriju,biologiju, poeziju, dramu, eseje, različite +kcije, rečnike, putopise )ako jeknjievnost postajala mnogo bogatija ipak je do!lo do opadanja u pogledu ?orme.(ela su bila obasuta nemogućim avanturama, lanim sentimentima, pornogra+jom,nepodno!ljivim trivijalnostima, itd.

Japanski jezik je podvrgnut značajnim promenama. (a bi se zadovoljile potrebe

nove civilizacije, vokabular jezika se morao povećati i tada su usvojene kineske reči,na tako slobodan način da su nadbrojale japanske reči. * isto vreme do!lo je donezgrapnog 9tromog< pojednostavljivanja gramatičkog sistema starog jezika. * ovovreme, govorni, kolokvijalni jezik, koji se dosta razlikovao od pisanog jezika toliko da

je gramatika morala da se razdvoji zbog obja!njivanja.

Jedno od najraniji dela ovog perioda je aikoki, biogra+ja regenta FideDosia 9aiko<koja se sastojala iz "" knjige. )ako je pisana samo "8 godina nakon FideDosijeve



smrti, dostigla je legendaran status. $vom delu ne moe da se da visoko mesto uknjievnosti, ali njegova vrednost kao savremeni dokument je osnova za kasnijeradove sličnog naziva. Napisano je ;7"4. godine od strane nepoznatog autora.

ODERNI I POSLERA'NI PERIOD

/eiji revolucija, koja se ponekad nazivi /eiji restauracija ili /eiji preporod je nazivza prevrat kojim je u Japanu skr!en =ogunat i vlast nominalno preuzeta od stranecara /eijia.

* stvarnosti, prevrat su izveli samuraji i regionalni klanovi ujedinjeni u re?ormatorskipokret protiv !ogunove vlasti, oslabljene nakon !to je pod pritiskom zapadni silaprekinuta vi!evekovna politika izolacije Japana od vanjskog sveta. Gentar pokretabio je u buntovnim, ali i zavađenim pokrajinama 1atsuma i Gosu.

$ni su se ujedinili godine ;77. a godinu dana kasnije preuzeli carsku palaču,naterav!i posljednjeg !oguna okugaa 0osinubu da podnese ostavku. =ogunovi

prista!e su jo! dve godine pruali oruani otpor. /eiji revolucija predstavlja jedan odnajvaniji događaja u istoriji Japana i sveta, jer je njime započeo procesnapu!tanja drevni ?eudalni institucija i ubrzane trans?ormacije Japana u modernuindustrijsku dravu i svetsku silu.

)sin 1isi su bili takozvani patrioti koji su pomogli da se pokrene /eijirestauracija u Japanskoj istoriji te su bili protiv anti-imperijalista. . . znači pro-baku?u1insengumi policijski snaga. $ni se bili imperijalisti sa slabom brigom za sigurnostdrugi ljudi 9imali su u planu spaliti Kjoto, ali i je 1insengumi zaustavio<,podravali su promenu u vladi te se suprotstavljali dotada!njem okugaa sogun-ateu te su teli da povrate cara na prestolje. )sin 1isi su u svojim redovima imali

i snage iz provincija Gosu i 1atsuma, sve to u svom poodu da sru!e postojeći okugaa 1ogun-ate te sa pomoći daimDos ose i Fizena. 1lavljeni su po 3Fitokirija koji su bili poznati jo! po 3 koljača ili $sveta raja protiv svi koji sesuprotstave )mperijalnoj restoraciji . 2eći deo itokirija je do!ao iz ti provincija,trojica od četvoriceI Kaakami %ensai, anaka 1imbe i )zo $kada.

O)sin 1isiO doslovno znači anatici za &estoracijom. . . oni su proizveli raznegrupe sa različitim idealima i ciljevima. Na očigled anti baku?u orijentirani te zadrti usvom poodu za povrat imperijalne moći. . . ali iza toga su im se ideje na!irokorazlikovale. 2eći deo tog razdoblja, 6akumatsu nisu bili okarakterizirani dvemade+niranim grupama koju su bile suprotstavljene jedna na drugu, već puno grupa

koje su se na kraju podelile u dve strane. Posle ;4E, mnogo kompetetivni načelapočela su se pretvarati u za i anti 2ladine pokrete, te sa statusom kvo kojeg subranili 6aku?u te provincije Aizu, te Lojalisti 9anti imperijalisti< koji su bili vođenisamurajima niskog ranga iz provincija Gosu, 1atsuma i osa, no u ranimagodinama njiova vlada je bila najvi!e ambivalentna Lojalizmu. ) 1insi i 2ladinegrupe su imale ?rakcije koje su podravale i bile protiv zapadnjačkom svetu te bileza Jooi 9izbacite barbarina< +lozo+ju, sve to iz mnogo razloga. /nogo 1isi-ja susmatrali da suprotstavljanje zapadnjačkim silama je vano kao i povrat imperijalnog



ustroja zemlje ali drugi su zagovarali vesternizaciju i modernizaciju zemlje kaoodupiranje zapadu 9politici njiovoj< ili za modernizaciju.

Documents

Kratak Pregled Istorije Japana - Gotovo