KRATKI LANCI SNABDEVANJA I

MALA GAZDINSTVA U SRBIJI Natalija Bogdanov

SADRŽAJ

• DEFINICIJE

• KLASIFIKACIJE

• KORISTI I MOTIVI

• ZAŠTO KLS U SRBIJI?

• KRATAK LANAC SNABDEVANJA U SRBIJI

• STRATEŠKI I REGULATORNI OKVIR

• PITANJA ZA DISKUSIJU

DEFINICIJE • Kratak lanac snabdevanja - alternativni prehrambeni sistem

koji uključuje različite oblike distribucije i karakteriše se: malim brojem posrednika između potrošača i proizvođača (ili njihovim

potpunim odsustvom),

kratkim geografskim rastojanjima između njih

• EU Regulativa 1305/2013 - „kratak lanac snabdevanja" je lanac snabdevanja sa ograničenim brojem subjekata,

sa subjektiima posvecenim saradnji i lokalnom ekonomskom razvoju

sa bliskim geografskim i društvenim odnosima između proizvođača i prerađivača i potrošača

• Sve definicje imaju zajedničko: bliskost (geografsku, organizacionu ili društvenu) u odnosu između proizvođača i kupaca.

KLASIFIKACIJE

• Tipologije kratkih lanaca snabdevanja nisu precizno sistemtizovane ▫ Neki od kriterijuma klasifikacije koji se najčešće primenjuju:

Organizacioni oblik: neformalna asocijacija, socijalna preduzeca, zadruga

Inicijatori: proizvođači, lokalne vlasti, potrošači ili njihova kombinacija

Motiv za uključivanje: lokalni ekonomski razvoj, održavanje lokalnog prerađivačkog objekta, zaštita životne sredine, socijalna pravda ili kombinacija ovih i drugih

Broj uključenih aktera

Tip uključenih proizvoda : sirovi ili obrađeni; mono ili višestruki proizvodi

Metode proizvodnje : organska, konvencionalne itd.

Vrste tržišta: lokalno, nacionalno, međunarodno

Tipovi prodajnih kanala: lokalna prodaja, internet prodaja itd

Aktivnosti i usluge: proizvodnja, prodaja, isporuka

KORISTI I MOTIVI

• Zadržavanje novostvorene vrenosti u okvirima LE • Kreiranje novih radnih mesta • Bolja iskorišćenost resursa • Inovativni modeli saradnje na lokalnom nivou • „brendiranje“ teritorije • Ekološki pozitivan uticaj

Lokalna zajednica

• Viša prodajna cena • Mogucnosti smanjenja troškova distribucije i dodatnih troškova investiranja • Naplata u gotovom • Veća zaposlenost članova gazdinstva • Direktni kontakta sa kupcima

Proizvođači

• Nove prehrambene navike • Novi zahtevi potroša u pogledu kvaliteta i bezbednosti • Veće poverenje u karaktersitike proizvoda • Lični kontakti sa prodavcima i razmena informacija o proizvodima i proizvodnim

tehnikama

Kupci

• Ekonomski, ekološki, socijalni faktori

ZAŠTO KLS U SRBIJI? Strukturne karakteristike gazdinstava

Dominacija malih gazdinstava Mala količina proizvoda

Nepouzadni, neredovni tržišni viškovi

Neujednačen kvalitet proizovda

Ograničen pristup tržišnim informacijama

Pitanje radne snage i njenih kompetencija - ima li nezaposlenih

Mali broj gazdinstava sa dodatnim aktivnostima Dominiraju prerada mleka, voća i povrća

Nizak nivo i značaj dohotka od diverzifikovanih aktivnosti na gazdinstvu

Značajne regionalne razlike u svim aspektima

Dinamika strukturnog reformisanja Usporena - nedostatak investicija

Zastupljenost gazdinstva sa DPA sa gazdinstva u ukupnom broju gazdinstava i KPZ

Region Gazdinstva sa DPA

Broj % u ukupnom broju % u ukupnim

površinama KPZ

Republika Srbija 78.301 12,4 18,1

Beogradski region 2.903 8,7 20,0

Region Vojvodine 8.405 5,7 12,7

Region Šumadije i Zapadne Srbije 43.816 16,7 27,0

Region Južne i Istočne Srbije 23.177 12,3 17,2

Učešće prihoda od DPA u ukupnim prihodima gazdinstava, prema regionima (%)

Region do 20% 20-50% 50-80% 80-100%

REPUBLIKA SRBIJA 62,71 28,45 6,61 2,23

Beogradski region 64,14 28,01 5,03 2,82

Region Vojvodine 58,26 28,58 8,82 4,34

Region Šumadije i Zapadne Srbije 62,36 29,38 6,47 1,80

Region Južne i Istočne Srbije 64,80 26,70 6,29 2,22

Zastupljenost DPA prema tipu aktivnosti i regionima (%)

Vrsta aktivnosti REPUBLIKA

SRBIJA

Beogradsk

i region

Region

Vojvodine

Region

Šumadije i

Zapadne Srbije

Region Južne i

Istočne Srbije

prerada mesa 6,01 11,57 7,80 5,40 5,82

prerada mleka 57,06 54,08 31,66 60,15 60,80

prerada voća i povrća 30,22 30,90 28,15 32,15 27,23

prerada drugih

poljoprivrednih proizvoda 4,31 4,72 4,30 3,93 4,98

obrada drveta 8,15 1,93 0,80 10,08 7,95

aktivnosti u šumarstvu 4,94 1,48 1,09 5,69 5,36

turizam 0,66 0,48 1,11 0,67 0,48

narodna radinost 1,59 0,72 0,94 2,35 0,50

proizvodnja energije iz

obnovljivih izvora energije 0,03 0,07 0,10 0,01 0,03

uzgoj ribe 0,28 0,38 0,67 0,24 0,19

rad na osnovu ugovora u

oblasti poljoprivrede 5,01 4,55 20,42 2,80 3,65

rad na osnovu ugovora u

drugoj oblasti 1,85 0,72 3,91 1,26 2,38

ZAŠTO KLS U SRBIJI?

Strukturne karakteristike tržišta Nerazvijena tržišta i marketinška infrastruktura Skladišta, hladnjače, vele-tržnice Ogromni gubici i rastur roba (30-60%)

Razlike u strukturi lanaca vrednosti Izvozni i proizvodi za domaće tržište Berzanski i drugi proizvodi Fragmentirani tržišni lanac, brojni posrednici Udeo proizvođača u dodatoj vrednosti nizak (30-50%)

Dominacija neformalnog tržišta Nizak pregovarački potencijal malih gazdinstava Visoki transakcioni troškovi i troškovi marketinga Pretežno individualan nastup gazdinstava, odsustvo zajedničke

prodaje Neujednačen kvalitet proizovda Prodaja u rasutom stanju

KRATAK LANAC SNABDEVANJA U SRBIJI

DANAS

• Uobičajeni kanali direktne prodaje Prodaja na “zelenim” pijacama - trgovina na malo

Prodaja na veletržnicama, “kvantaši” - trgovina na veliko

Prodaja na gadinstvu – direktno u ekonomskom dvorištu ili ispred kuće

Prodaja uz puteve – stacionarna ili iz kamiona i auto prikolica

Prodaja iz kamiona u naseljenim mestima

Kratkoročne odluke o prodaji, bez planiranja

Agro, gastro i ruralni turizam (?)

KRATAK LANAC SNABDEVANJA U SRBIJI

DANAS • Marketing i promocija Odsustvo dizajna, standardnog pakovanja i etiketa na

proizvodima

Odsustvo standarda - “najbolje je moje”

Promocija uglavnom preko usmenog marketinga, preporuka

Ne prate se zahtevi i zadovoljstvo kupaca

• Pretnje

„Revolucija supermarketa“

Pad poverenja u zdravstvenu ispravnost domaćih proizvoda

Siva ekonomija

Trgovinski sporazuumi

KRATAK LANAC SNABDEVANJA U SRBIJI

Učesnici (1/2) • Mali, neorganozovani proizvođači

deo njih specijalizovan, sa još uvek neinoviranim tehničkim, tehnološkim, organizacionim i tržišnim praksama

Strategija orijentisana na opstanak, ređe na razvoj

• Posrednici Raznorodni

Retko prisustvo ugovornog povezivanja sa malim proizvođačima

Poslovna strategija motivisana profitom, ređe održivošću i razvoju sistema na dugi rok

Tip saradnje retko baziran na deljenju rizika i dobiti

KRATAK LANAC SNABDEVANJA U SRBIJI

Učesnici (2/2)

• Uslužni sektor NVO

Organizaciona podrška oko manifestacija

Aktivnosti opredeljene donatorskim projektima

Savetodavne službe – tehnička pomoć i informacije

Konsultantske firme, na komercijalnim osnovama

• Lokalne samouprave Budžetska podrška promociji proizvoda i investicijama na

gazdinstvu

Nema evaluacije efekata; finansiranje po automatizmu

STRATEŠKI I REGULATORNI OKVIR

• Prepoznata potreba u strateškim i programskim dokumentima

Nacionalna strategija, (neke) lokalne strategije, IPARD

Primena (?)

• Kompleksan i neizgrađen regulatorni okvir

Odsustvo evidencije, registara,

Prekomerni inspekcijski nadzor ili potpuno odsutvo nadzora

anahroni propisi, razgraničenje nadležnosti

Zdravstevna bezbednost i standardi

obimna zakonska regulativa;

kontrola od strane više agencija koja rezultira konfuzijom aktera agro-

prehrambenih lanaca iz privatnog sektora

neusaglašenost prakse sa regulatornim mehanizmima

Porezi nenaklonjeni

PRIMER - PRODAJA NA ZELENOJ PIJACI

• Regulatorni okvir: • Zakon o trgovini, • Zakon o komunalnim delatnostima, • Zakon o zaštititi potrošača, • Zakon o zaštiti intelektualne svojine • kazne u slučaju prodaje proizvoda bez dokaza o poreklu, falsifikati…

• Uslovi za prodaju poljoprivrednih proizvoda • Dokaz o poreklu proizvoda • Faktura, dostavnica • U slučaju hrane, mora se posedovati dokaz o ispunjenosti uslova o

bezbednosti hrane • Vođenje knjige evidencije, istaknuta cena, istaknuto poslovno ime

• Troškovi prodaje na pijaci Registracija za obavljanje delatnosti EUR 50 jednokratno Zakup prodajnog mesta u zavisnosti od grada u Beogradu su cene najviše (i do 500 EUR mesečno)

STRATEŠKI I REGULATORNI OKVIR

• Dunamičniji napredak u oblasti obeležavanja i sertifikacije

Pretežno izvozni proizvodi

Uskladjivanje propisa vezanih za bezbednost hrane - Poglavlje 12 pregovora o pristupu EU

• Pravilnik o malim količinama ("Sl. glasnik RS", br. 111/2017)

Poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog

porekla

• Subvencija za gradnju objekata i nabavku opreme, turizam - 2018

PITANJA ZA DISKUSIJU

1. Učesnici i njihove uloge u kreiranju i razvoju kratkih lanaca snabdevanja

2. Poslovno okruženje i regulatorni okvir

3. Pristup finansijama

Učesnici i njihove uloge u kreiranju i

razvoju kratkih lanaca snabdevanja

• Ko su ključni akteri?

• Ko je to u Srbiji - primeri?

• Koje institucionalno-organizacione strukture nedostaju i odakle početi?

Poslovno okruženje i regulatorni

okvir

• U kojoj meri i na kom nivou postoje regulatorne prepreke?

• Koja su druga ograničenja? Koje mere podrške su potrebne?

• Kako izgraditi poslovne mreže i poverenje u okviru njih?

Pristup finansijama

• Koje investicije su potrebne i odakle početi?

• Donori, nacionalni ili lokalni budžeti – koliko ko i za koje namene?